Млади! Будите млади!
Човек кога ћете у холу најчешће срести са књигом у руци а у јутарњим сатима на Руском гробљу како трчи;
Мирољуб Бандука, својим мирним, толерантним и професионалним ставом заинтересовао
нас је да сазнамо нешто више о њему. Ево шта нам је рекао:
Породи ца – ожењен је
и отац двоје деце ( ћерке и сина ). У време овог интервјуа обележава 30 година брака а рецепт за успешан и дуг брак је међусобно разумевање и толеранција; нарочито наглашава МУДРА ЖЕНА. „То је велика истина, стојим иза тога“ – рекао је, а ако се томе дода да се са својом женом пет година забављао, онда смо сигурни да је 100% у праву.
Књиге – пошто би неки наши ученици који не воле да читају могли да се угледају на Бандуку
што се тиче читања, о књигама нам је рекао да је члан библиотеке преко 30 година, а од свих прочитаних књига препоручио би нам а од страних : „Стубови земље“ - Кен Фолет; „Катедрала на мору“ – Ил Делфонсо Фалконес и „Герника“ – Дејв Болинг, а од наших писаца сва дела Киша и Ћосића
Слободно време и хоби – из претходних реченица наслућује се да слободно време проводи
уз књиге, фудбал, уређење дворишта, кухињу, тј припремање и уживање у припремању појединих специјалитета за своју породицу: „Моја супруга је велики гурман и ја се трудим да јој удовољим; али не свакодневно, наравно“ – нагласио је.
Трчање – му спада у неку врсту хобија, јер се тако избацује велики део негативне енергије из организма па смо тако припремљенији и способнији за свакодневне обавезе. Уз пливање и бициклизам спада у најздравије спортове. „Волим да трчим на Руском гробљу – природа, зеленило, има много кисеоника. Ко не може да трчи може брзо да хода што је исто врло здраво.“
Занимљивости са посла – радио је 20 година у Фабрици стакла у Параћину и свакодневно путовао пре него што је дошао у дом, а бавио се и фудбалом професионално. После гимназије професионално је играо фудбал за „Раднички“ – Крагујевца, Бор, Црвенку. „У дому ми је једна од најзанимљивијих ситуација била док сам дежурао за време једне свадбе пре неколико година. Негде око поноћи кад је славље било на врхунцу, младенци су дошли код мене и тражили кључеве од собе која ће им послужити за одмор. Мислећи да се шале, рекао сам им да ми имамо само собе са креветима на спрат. Онда су они почели да се расправљају ко ће на ком кревету да спава ( ко ће горе а ко доле), док нису дошли њихови кумови и убедили их да такве услуге дом не пружа.
3
Непријатне ситуације – пре неколико година при обиласку дома негде око 01:00 приметио сам неколико ученика да се преко крова и цигли на зиду спуштају. Уплашио сам се да не падну и не настрадају или се повреде, а они су пошто су ме видели почели да се враћају уз цигле на кров што је било још опасније, па сам их позвао да сиђу . Кад сам их питао зашто то раде, рекли су да су много револтирани јер им је професорка Драгана просула вино којим су они прослављали одлазак из дома, па су сад решили да славље наставе негде у граду, јер више нису имали вина. „Да је узела или попила вино не би нам било криво, али нас душа боли што га је просула“. Ето тад сам се много уплашио да се не повреде јер су били загрејани.
Шта замера ученицима – немаран однос према инвентару дома, излазак у време учења, учење ноћу, спавање дању, некултуру у трпезарији и журбу за таксијем којим одлазе у школу.
Шта саветује ученицима – „Не покушавајте да будете оно што нисте ( старији), било мењањем свог изгледа, било понашањем. Будите оно што јесте – МЛАДИ – пуни оптимизма, насмејани средњошколци са свим предностима ( врлинама) и недостацима ( манама ) које носи ваш узраст. Уживајте пуним плућима ђачко доба и омогућите другима да уживају поред вас. Уживајте у свакодневним малим стварима, ситницама, не будите похлепни мегаломани, имајте на уму: Није богат онај ко много има, већ онај коме мало треба. Још нешто – Децо, не будите завидљиви, пакосни, љубоморни, ако некоме не можете бити пријатељ не будите му ни непријатељ.- ваше најближе можете учинити несрећним најчешће на два начина: лошим здрављем ( не дај Боже ) и лошим оценама ( не дај професоре ). А да до тога не дође треба само мало више реда у свакодневним навикама и врло мало учења. Животни мото – рецепт за срећу не постоји. Сами га пишемо својим свакодневним поступцима, понашањем и навикама.
Сократ
Један од највећих античких мислилаца. Родио се и умро у Атини ( 469 -399); сматрао је да човек најпре треба да упозна самог себе. Ћелав и трбушаст, увијен само у огртач ишао је бос по сваком времену. Али био је узор мудрости, иако није написао ни једно дело; умовао је кроз дијалоге, у разговору. Сократову мисао је у својим књигама ( Дијалози, Одбрана Сократа....) приказао његов најзначајнији ученик Платон. Атињани су се радо окупљали око њега, јер их је наводио на оштроумне закључке и терао на размишљање колико човек мало зна; познат по изреци :“знам да ништа не знам“. Сматрао је да ће свест о незнању подстаћи људе да воле знање и да ће Атина постати боља што више грађана дође до овог сазнања. Учио је да је срећа у врлини, а врлина се стиче знањем. Човек који схвати шта је лепота, постаће и сам лепо људско биће.По њему, човек греши из незнања, па су знање и наука највеће добро. Многи су га волели, али су му многи били и непријатељи. Они су га оптужили да је безбожник и да квари омладину, и осудили на смрт. Ученици су му предлагали да се спаси бегством, али он је то одбио, сматрајући да закон мора да се поштује : „и лош закон је закон“. Пре заласка сунца , последње тренутке провео је у ведром разговару са својим ученицима, а онда се умио и улепшао (иако му у животу изглед није био битан) и мирно испио досуђени отров – чашу кукуте. Умро је спокојно.
4
ДРАГАНЧЕТОВА РАЗМИШЉАЊА
БРЗА КАФА – УСАМЉЕНА СТАРОСТ Често имам навику да одем у један кафић где, када имам стресан дан, седим и пијем кафу. То време проведено тамо је некако само моје. Пронађем времена да успорим, размислим о свему. И тако сам једног дана седео у том кафићу испијајући свој продужени еспресо са млеком када сам угледао човека у његовим шездесетим годинама како седи сам и пије пиво. Сваки наредни пут кад бих дошао видео бих њега. Увек је седео сам, у истој старој плавој кошуљи, беж панталонама, испијао би велико точено пиво. Касније сам чуо од особља тог кафића да тако проводи сате седећи, све док се не напије и док не почне да дрема за шанком. Чак су казали да често дође већ пијан. Неколико пута сам се и сам уверио. То ме је натерало да баш успорим и добро размислим. Да размислим о томе како уопште неко дође у ту ситуацију да у тим годинама сваки дан проводи сам опијајући се. Онда ми је синуло. Свако од нас некад и негде жури. Да стигнемо трамвај, на предавања, на кафу са пријатељима, на посао, у школу. Пијемо брзу кафу, једемо брзу храну, шаљемо СМС поруке јер нам разговор одузима доста времена, имамо необавезан секс уместо озбиљних веза, чак некад ноћу на интернету читамо новине које ће се продавати тек ујутру. А када су у питању везе, бракови и деца увек кажемо „има времена“. Ђачко доба брзо прође, двадесете још брже, само што тад ретко размишљамо о озбиљним везама а камоли браковима. Децу да и не спомињемо јер ми и даље сматрамо да смо и даље деца. Онда нам и то кратко време када размишљамо о томе прекине СМС што нам је управо стигао. Опет каснимо да се видимо са пријатељима. Брзо се облачимо, не стижемо на бус па „хватамо“ такси, излазимо, проводимо се, лежемо у 4h, устајемо у 8h и опет журимо изнова јер баш сутра почињемо да учимо за испит или идемо на посао. Само морамо пазити да се не пробудимо једног дана у шездесетпрвој години и схватимо да ћемо тог дана ићи у онај кафић. Знате, онај у коме ја сада радо проводим време сам. Аутор Драган Тодоровић Драганче*
* Драган Тодоровић је бивши станар Дома ученика у Јагодини. Завршио је средњу економско-трговинску школу „Славка Ђурђевић“, смер финансијски техничар. Активно се бави писањем поезије и прозе и ускоро планира да изда књигу. Годину дана је радио на београдском радију „Студио Б“ у студентској емисији „Слушаоница 6“. Сада је трећа година Факултета политичких наука у Београду, на смеру новинарство и комуникологија.
Људи се жале на краткоћу времена, а једнако се труде да га прекрате - Бекон
5
Сања да постане рок звезда – наш Оги Огњен
Ангелкоског
ученик
другог
разреда ЕГШ „Никола Тесла“, у соби је 206 и мислим да га сви познају, а они који још нису толико чули о њему сада имају прилику. Огњена сам изабрала из разлога тог што је веома
занимљива
особа,
комуникативна,
дружељубива... Најважније у животу му је друштво, зезање, свирање, баскет, девојке. А, да тог не постоји „скочио би са Савског моста у Дунав“.:) У дому му најтеже пада рано устајање и по томе је добро познат професорима. Особе које највише утичу на њега су Дуле, мајка и Џејмс. Особине које га привлаче код људи су: дружељубивост, комуникативност, позитивно луде особе... Одбојне су му циције, глупи људи, ограничени као тераса. :) Тренутно нема девојку, а његова дефиниција љубави је: „Љубав је бајка и не постоји“. Опушта га музика и блеја са екипом; да може овог тренутка отпутовао би на концерт Металике. Слуша рок и метал, омињене групе су му Металика, Рибља Чорба, Човек без слуха. Као мали сањао је да постане кошаркаш или рок звезда. Кошарком се не бави активно али зато свира гитару и стварно му добро иде. Воли дуге шетње природом или плажом али само са добрим друштвом. Није романтичан. Често се одваја од људи да би размишљао. Није бунтовник. Има доста другова, а као најбоље издвојио би Дулета, Бориса, Чову, Шолета и Станку. Питали смо га да ли воли чоколаду рекао је не, а кад би морао да одабере неку била би то „Милка“. Воли сарму, руску салату, суљпу из интерната. :) Омиљене боје су му црвена и црна. Сви ће помислити да се баш због омиљене боје офарбао, али не јер нам је одговорило шта је уствари то што га је натерало да промени боју косе. А, његов одговор је: „ Моја другарица Кристина Стојановић офарбала се у црвено. Претекло јој је фарбе и мени је било жао да се баци и онда сам је искористио на себи“.:) На питање да ли би се офарбао у неку другу боју рекао је: да у белу. :) Такође би из задовољства радио нешто опасно по живот. Мисли да сви људи личе на неку животињу, а да он личи на свињу... =) Поставили смо му и два интересантна питања, шта је то албатрос и егзорцизам? Албатрос је птица са највећим распоном крила чак и до три метара, а, за егзорцизам позвао је свог цимера Дулета и заједничким снагама су дошли до одговора да је то везано за римокатоличку цркву.:) Питали смо неке особе шта мисле о Огњену, а њихови коментари су били: занимљив, волимо да будемо с њим у друштву, ок, све позитивно, све најлепше, добар друг, добар гитариста, воли да се шали... и све остале позитивне ствари...=)
Миљана Арсић
Само нас недаће живота уче, да ценимо добар живот. Гете 6
ДВОУГАО Да нисмо случајно изабрали Јовану видећете из следећег текста где нам је открила нека своја размишљања и виђења, али и дала још једну прилику да је боље упознамо, упоређујући њене ставове са ставовима других ученика у дому...
Замолили смо и нашег друга Ђорђа да нека своја размишљања подели са нама и тако нам помогне да га боље упознамо. Нама је на први поглед деловао промућурно, па смо одлучили да то и проверимо. Ево како се показао...
Јована Вучковић
ШКОЛА: Место у коме се стекне много пријатеља, знања, место где учимо да будемо људи. Сматрам да је веома битно завршити школу јер данас без школе си нико и ништа (осим ако немаш везу и нађеш посао преко везе :-) ). Данас углавном о школи мисле као о неком досадном месту, где мора да се иде, нико не гледа на њу као на нешто што је веома потребно свима нама. СПОРТ: Добро је бавити се спортом. Утиче на наше здравље у позитивном смислу. Издвојила бих кошарку као омиљени спорт. Тенис ме такође веома привлачи. Углавном волим све спортове, спортски сам тип. Мислим да би људи требали више да се баве спортом, јер на тај начин избацују негативну енергију.
Ђорђе Хаџић ШКОЛА: Школа данас није оно што је некад била. Некада је то била државна установа у којој се знала хијерархија – директор, учитељи, особље па деца. Данас је то некако обрнуто, изопачено. И нема никаквих закона. Ако се ученици потуку, учитељ их.... строго изгрди.! Још мало па ће и најгори ученици ВОЛЕТИ да иду у школу. СПОРТ: Спортска држава као што је наша, требало би више да обрати пажњу на спортисте у успону, а не само оне на врху. Сви знају Нолета, а да ли је неко чуо за Милоша Павловића, коме је претпрошле и прошле године прелаз из Формуле 2 у Формулу 1 био на дохват руке, али није успео јер није имао спонзоре. Примери су бројни, али појединац ту не може ништа.
ДРУГАРСТВО: Веома је битно имати пријатеље око себе, особе на које можеш да рачунаш (а да нису дигитрон :-) ). Данас мало је правих пријатеља, сви мисле да извуку неку корист од тог „пријатељства“, више мисле да је битна материјална ситуација. Мало је људи који верују у мушко-женска пријатељства. Лично ја сам сигурна у то а знам да постоји. Углавном, битно је имати особу поред себе на коју можеш да се ослониш.
ДРУГАРСТВО: Ни другарство није као што је некад било, мада су основе остале исте. Ја у другарство више и не верујем, јер сам се више пута уверио колико опасно може да буде ако знате „праве“ људе.
ХОБИ:
ХОБИ:
Слушање музике, читање разних часописа, играње кошарке, тениса итд. СЛОБОДНО ВРЕМЕ: Волим да спавам, да играм кошарку ако уграбим неког (Дуле, Огњен, Борис :-) )
Изгледа да је хоби нека „сива зона“, безопасна тема. Да... Изгледа. Верујте и обичан хоби може некоме да смета. Али и играње фудбала после школе, подједнако је хоби као и скупљање марамица. Свако има неки вентил, неко посебно место где бежи кад је повређен или изнервиран. Хоби би неко окарактерисао као губљење драгоценог времена, али није тако. На факултету често кажу : 8 сати спавајте, 8 сати посветите себи и сви ћемо бити срећни. И то је то? Није, на шта ја да потрошим тих 8 сати? Па на хоби, наравно! И онда то више није губљење времена. Није нешто што радимо за „веће добро“, али опет... ником не чинимо зло. Осим, ако не чинимо нешто стварно зло, што би било безвезе.
7
КЊИГЕ: КЊИГЕ:
Књиге данас ретко ко чита за забаву, већ чисто ради реда, или ако баш мора. Кад сам био мали читао сам књиге као луд, а сад сам их и ја бацио у запећак. Није да нећу, ја и хоћу, али немам времена. увек се нешто испречи. Али ако ми се свиди нека, макар имала и 800 страна ( 5 књига „Аутостоперског водича кроз галаксију“), сигурно ћу да је читам. И много је добра, свима је препоручујем.
ИНТЕРНЕТ: Интернет је користан, веома, широм света (користим га за ФБ, за разне текстове песама, за све што ми треба). Мада се интернет користи и у лоше сврхе нпр.педофилија.
ИНТЕРНЕТ: Мач са две оштрице. О њему нећу много да причам, јер сви знамо исувише о њему, а он је једно од највећих добара и највећих зала која су икада погодила Земљу. Он спаја: пријатеље, познанике, сараднике, преступнике и жртве... Он чини толико да човек помисли да је сам ђаво, а онда се сети фејса, гугла, ју тјуба и сличног и све заборави. Да, такав је човек – и поред свих зала и даље интернет гледамо кроз ружичасте наочаре.
ЕКОЛОГИЈА: Веома је битно одржавати чистоћу планете Земље. На тај начин продужавамо себи живот, чувањем природе. Особе које загађују природу руше себи живот.
ЕКОЛОГИЈА: Екологија је слаба такча сваког Србина, па и моја и зато не намеравам да пишем о томе јер не верујем у то хаику-зелено-зен с...., а друго, не придржавам га се и то уопште није моја тема.
Волим да читам. Сматрам да је битно читати, на неки начин развијамо личност, интелигенцију. Треба читати ради опште културе. Књигу коју бих издвојила јесте „Сузанин дневник за Николаса“.
ЋИРИЛИЦА: Ја лично више волим ћирилицу од латинице и често је користим. Сматрам да људи у нашој земљи треба да користе више ћирилицу јер је то на неки начин симбол наше земље.
ЋИРИЛИЦА: (објашњење: одговоре на питања Ђорђе нам је дао у писаној форми - латиницом) Ево овај манифест, или шта већ написао сам латиницом из једног разлога – учите се на примеру, јер овако НЕ ТРЕБА да се ради. Ћирилица је у нашем друштву толико запостављена да јој прети изумирање, после скоро 1 000 година лова на њу, што је жалосно. Али шта да се ради, Срби су некако увек имали погрешне приоритете, па и око овога. П.С. Унапред се извињавам због тона којим сам писао, а био је пун беса, али такви и треба да будемо ако желимо нешто да променимо. Искрено (ћирилично се потписао) Ђорђе Хаџић
Јована Вељковић 302
Парадокс Познати парадокс долази из старе Грчке, а гласи:"Знам да ништа не знам". Његовим се аутором сматра филозоф Сократ. Парадокс даје снажан подстицај за размишљање. Он открива слабости наших способности да судимо, али и ограничења наших интелектуалних инструмената расуђивања.
8
Екскурзије .
, оно боље од других - прихватимо , а оно наше боље сачувамо . Упоредити себе са другима
, путуј у ући учимо ,
! " : треба путовати да би осетили срећу због повратка кући .
Може ли и код нас бити овако чисто ?
НАШЕ ДИКЕ # ,
. " $ :
% – Јелена
Не подмећите
Европско такмичење у Бечу : Јелић % , – Валентина
Обрадовић
ногу способнима ; прескочиће је а ви ћете испасти смешни ; већ им се приближите , можда нешто научите . ДК
# , . ,
, " „ “. ' , , " . ! . ( ; , ) ... : ......“
Моји коментари
Кукумавке, дежурни пљувачи и Покретачи
Сви смо различити и то је добро и потребно, а исто је тако добро да се мењамо и развијамо током живота. Тако постоје они који пате од кукања: те цео свет је против њих, те не воле их родитељи кад су их дали у дом, а не воле их ни васпитачи јер их буде кад се њима спава а терају их да спавају кад би они били целу ноћ будни, па шта ће им кућни ред кад они знају своје обавезе, те зашто је данас пилетина кад би они шницлу, те што баш они морају да раде тест, па зашто је данас вруће кад у целој Европи пада киша....,те у дому им је досадно, а тек што им је далеко школа а потрошили су паре за такси, јер су од силног нервирања морали да купе цигаре,... и да не набрајам, схватили сте. Видећете их како седе сморено усамљени Њима би супер било тамо негде и тамо некад ..... Они су почасни чланови „друштва кукумавки“. Постоје и они који пате од критике, па им ништа што други ураде не ваља, сваком нађу ману... каква је ово неслана супа, зашто убруси нису двослојни већ једнослојни, види како онај има глупу фризуру, она јакна се не носи уз оне патике, те како они из 138 слушају глупу музику, па у школи уче разне глупости које им не требају за живот и први дођу да вам кажу како ДомИНо и није ништа нарочито, како су нашли штампарске и друге грешке, па како је жива музика за журку била глупа, па су узели пропуснице и изашли у град . Иако њих већина ствари не занима могу бар да их критикују и нађу им мане .Видећете их како са погледом у даљину и слушалицама у ушима журе да побегну одавде.... Е ови су почасни чланови „друштва дежурних пљувача“. Постоје и они који не пате ни од чега, који живе сад и овде у овој нашој „Кући младих“ са свим њеним недостацима и предностима.. То су наши креативци, креативке, маштачи и машталице, помагачи, трагачи, играчи и игралице, трудилице, дружилице, радоснице, падалице и дизалице, али увек неодустајалице и неодустајачи..... укратко – то су Покретачи. На моје опште одушевљење, пре месец дана дођу код мене„Лавице“ из 302, Јован Француз 208,Ђоле Хаџић 106 и кажу: хоћемо да оживимо дом, хоћемо нешто да радимо, да се дружимо, да свима буде забавно. Први пут за петнаест година неко ми је то рекао. Познајући их нисам сумњала да ће успети. Заказали су састанак. Дошли су: они који желе свугде да учествују, али никад немају времена да то ураде до краја: они који су свима па и њима опозиција; неки из радозналости и они који су схватили вредност и свеопшту добробит те идеје. Придружили су се и наш славни Лаки Јелић да води програм, па неукротива Мариа да му помогне, па пробуђени Давидовић да пушта музику, па Металика (кога иако је прва година већ сви добро познају) да обиђе све собе и провери ко долази на прву Пиџамијаду, икад одржану у Кући младих. А придружио се и велики број ученика да учествују, јер без њих би ова идеја остала само идеја И успели су. Заиста су покренули дом: „све се може кад се за почетак бар пет сложе“. Следеће је било гледање филма уз кокице, па ће бити караоке, вече вицева, имитација, маскенбал, квиз и много чега другог; „све су среде наше“. Да ли онда остати доживотни члан „друштва кукумавки“ и или „друштва пљувача“, или се придружити Покретачима? Јер покрет - то је активност, а активност - то је живот. За Покретаче нећу рећи „они су проклето добри“, рећи ћу : они су „благословено добри“. Браво!!! Данас је Дом ваш, а сутра и свет. Изафране фотографије на фото-конкурсу у Сомбору
10
Непријатељи својој деци
Сваке године почетком јуна почињу да цветају везе и везице a по потреби пуни процват доживе у августу; понеке се одрже и у септембру. Наши драги наследници здрави, прави, ко од брега одваљени, који волу реп могу да ишчупају, који све знају и од сваког су паметнији, зато ваљда целе године ништа и не раде или наше слатке наследнице којима је главна преокупација наћи фрајера за забаву или удају, своје време проводе у неуморном шминкању и куцкању порукицапа – једино у чему су успешни је ређање јединица.. А кад враг однесе шалу, на сцену ступају брижни родитељи да им то поправе –на овај или онај начин, са овим или оним изговором. И уместо да по оној народној „узму мотку и науче га памети“ без стида и срамоте, траже фаце да ураде оно што њихови наследници ницу радили целе године. Кад боље размислимо нису криви они који окрену телефон, већ они који то од њих траже. Јер , где је тај родитељ био целе године? Где су били на почетку године, или током године па да попричају са својим дететом, или га мало дисциплинују, да обиђу школу, питају професоре, можда потраже савет стручних лица, па ако треба потраже професора да одрже неки додатни час ако је градиво пропуштено. Целе године родитељи као да забораве на своју децу, сете се тек кад је касно и кад свако треба да сноси одговорност за свој (не)рад – Није то љубав драги родитељи. И на грешкама се учи - и тако се постаје човек . Веза везу стиже, па после веза за оцене иду везе за упис у жељену школу или дом! И тако они опет заузму место које им не припада и буду онде где нису заслужили. Е то није добро. А онда без стида и срама гледају друговима и професорима у очи и корачају као да су постигли нешто велико у животу. Неки чак почињу да их гледају са уважавањем и да им завиде а стид и савест полако нестаје и све се тумба - наизглед. Али за све постоји време. Живот је довољно дуг да све дође на своје место и дође време да се наплати дуг. Све што се добије мора да се заради, то су природни закони – у природи влада равнотежа. Пази се свега незаслуженог. Нећете размазити дете ако му пружите неограничену љубав, већ ако од њега очекујете мање од оног што он може да пружи. Један частан човек је говорио: такви родитељи су „највећи непријатељи својој деци“. Живи били па видели. ДК
Признати да смо били у заблуди, само је признање да смо данас паметнији него јуче. Завиримо мало у речник Ајфелов торањ – челична конструкција висока 300м, изграђена за Светску изложбу у Паризу
1889.год, коју је пројектовао француски инжењер Александар Ајфел
Тунгузија – покрајина у Сибиру; симбол за далеке, непознате и дивље земље. Факултативно – (лат) – по избору, необавезно Тренд – (енгл) – општа склоност, тежња према нечему; 2) правац, смер кретања неког процеса или појаве;3) најновија, обично тренутна мода, или тежња у облачењу, понашању, забављању
Савети Мржња Огорченост и мржња по мед.истраживањима много више рањавају нас него особу према којој их осећамо. Осмех Осим што је заразан и лековит, осмех је наш најбитнији естетски фактор, јер једино уз његову помоћ наше очи могу изразити лепоту коју носимо у себи. Пријатељства Негујте пријатељства са људима који су млађи од вас, њима ће вашђе искуство бити важно. Пронађите и старије пријатеље који ће бити у стању да своју мудрост пренесу на вас. Осећања гоје
Прекомерно преједање је у 75% случајева последица јаких осећања – туга, безнађе, тескоба, заљубљеност. Тужне особе више једу угљене хидрате и масти а заљубљени чоколаду, колаче, пршуту, сир, вино јер желе да појачају осећај среће. Непроцењиви моменти пажње Постоје неке ствари које можемо да купимо. Али постоје моменти чија је вредност непроцењива. Једино што треба да урадимо јесте да их приметимо. Живи сад и овде. Степенице за мишиће Током годину дана уз само 2 пењања степеницама дневно, можете изгубити 2,7 кг. ( без напора, смањићете масне наслаге, ојачати мишиће и постићи одличну форму )
11
Чувајмо дом за браћу и сестре У нашем дому ове године има највише браће и сестара. Разлог више да се према нашем Дому односимо као према своме дому. Да видимо онда кога су данашњи ученици имали у Дому и шта су им они рекли: Гоца 401 – тата Живомир Милосављевић ми је био овде као и тетка Драгана. Рекли су ми да им је овде било тако лепо оне две године усмереног. Сандра 404 – браћа Владимир и Вељко Радосављевић и Стефан Милановић су били пре 5-6 година.. Они нису били ок – крали су паштете па је један брат био избачен. Дуле 104 – сестра 2009, Милица Станковић. Саветовала ми је да спавам на горњем кревету, јер се постељина брзо прља доле. ( коментар новинара – Дуле је врло интересантан, профе пазите се, буши гуме, ставља кромпир у ауспух..) Јелена 403 – има Каћу 301. Анђела 314 – сестра Тавра Наташа. Први утисак је да је наш дом бољи од Ћупријског, пошто је ове године први пут у Дому. Невена и Наталија Божиновић 304 Немања 204 – брат Лазар Нешић 1991год. Стефан 202 – сестра Магдалена Петрушевска, избегавала је приче о интернату и на основу тога сам закључио да је била врло незадовољна. Шмекс 208 – сестру Изабелу Живковић 1988год. Рекла
Милош Миколи- нема никог, али је диван и дао нам је чоколадицу.
је да јој је било лепо овде. Кића 209 – сестру Јовановић Вању 1988. Тања 307 – „авакари“ Тамара Радивојевић 1992, причала ми како се запитала откуд снег у дому кад су неки ученици испрскали „оно“ из противпожарних апарата. Мића 209 – брат Младен Радовановић и даље држи рекорд у спавању.
Ана 410 – сестра Драгана, а зна и њене цимерке Анђелу и Санелу. Описивале су ми доста професоре, све најбоље и највише о Киклићки. Било им је у почетку тешко, али су се привикле и на крају им је било врло тешко да оду. Милош 101 – брат Кими, променио је утисак, јер је у међувремену дом реновиран. Александар 105 – био ми је ујка Лазар Буљанчевић. Причао ми је пуно догодовштина а једна је кад се купао у 01:00, па је полио васпитача јер није знао ко му лупа на кабину, а после није смео да изађе. Каћа 413 – сестра Наташа Обрадовић 1992 – да је најбољи професор Дане. Никола 112 и Наташа Илић 407 – мрзи да је буде за време учења. Марина 405 – брат Ћемане ми је причао да дају најбоље батаке за ручак. Бојана и Даница 410 – браћа Никола и Марко Милосављевић; једном су за време журке понели пиће у собу и када су наишли професори , сакрили су се под кревет, а професори су им рекли да тамо и остану док не обришу сву прашину. Такође су нам рекли да никако не пропуштамо крем за доручак. Стефан 202 – сестра Јелена Никодијевић ми је рекла да је у дому одлично дружење, а намештај одвратан.
12
Никола Стојиловић – мој брат Дарко Томић је пропушио у дому. Милан 107 – Брат Милош Ивковић ми је причао како је
Данијела Добросављевић 308 има брата Данијела 108 – лепе Домијаде. Никола Драгутиновић 108 има брата Милана Кими и Милоша – лепо дружење, лепе Домијаде, поштовање Кућног реда. Живковић Милан – сестра Изабела– да има камера и да морамо да поштујемо Кућни ред, и брат Шмекс да је четврти спрат много леп и да можемо да се бавимо спортом. Немања Антић – брат Ненад ми је причао како су бежали преко крова. Виктор Савић 110 – сестра Биља Алексић ми је све лепо причала о дому док се нисмо посвађали. Радосављевић Вељко 203 – тетка Кристина Вивод ми је причала да су васпитачи строги и да мора да се учи од 15 – 18.
бежао са крова и недељу дана пре краја шк.год избачен из дома а онда проглашен за најомиљенијег ученика и позван на заједничку прославу. Миљана 308 и Микица 111 Арсић – Миљана се сећа да јој је једном једна ученица пришла и за бечку шницлу, питала да ли је то риба са или без костију. Даца 313 и Добрица Милановић – лепо дружење и правила која постоје да би се .... Петар и Павле Марковић 212 и брат Иван.
Ђорђевић Милош 208 брата Милана 1989. Невена 301 – Цеца Светлана Милутиновић Невена Феликс315–Јована Јовановић, све занимљиво. Далиборка310 – Лукић Бојана - о момцима. Иван 111 – сестра Ивана Вићентијевић. Довела ме је овде и то довољно говори какво је њено мишњење о дому. Никола Јеремић 201 и Немања 107 Јелена Милосављевић и Сандра 414 Срђан 109 и Стефан Богосављевић113. Ђорђе Хаџић има брата Михајла. Петар 215 и Милена Гмитровић 302 Јелена и Душан Николов И тако можда нам је неко промакао, али оно што је главно и заједничко, баш због оволико браће и сестара,( ако неко до сада није схватио) је то : ДА ЈЕ ОВО НАШ ДОМ и да га зато
ВОЛИМО И ЧУВАМО за оне који ће доћи .
Јована, Јелена, Милена 302
Оно што сте наследили од предака морате сами да заслужите, иначе никад неће бити ваше. Гете
13
Шта се то са мном збива???? Aко се пронађете у неком од следећих текстова, тј. ако су вам мисли сличне овим везано за:
окружење Мислим да доста знам о свету и животу Брине ме ситуација у земљи и свету и размишљам како бих могао то да променим, да буде много боље. Мислим да сада много зрелије размишљам него раније па ако понекад искажем супротно мишљење у односу на старије, то је да би им доказао да ја умем да мислим и да то они треба да поштују.Имам своје мишљење,могу да одлучујем о важним стварима а родитељи још увек немају поверења у мене. У ствари ја мислим да се родитељи не сналазе баш добро у својој улози, па врше још већи притисак на мене, а видим да неки родитељи допуштају мојим друговима да чине шта хоће.
родитеље Често долазим у конфликт са родитељима јер они мисле да све најбоље знају, и третирају ме као да сам још дете.а ваљда ја најбоље знам шта је добро за мене. Зато све мање причамо а и кад то радимо, само се свађамо. Желим да сам одлучујем а они ме стално ограничавају због пара, забране излазака, пријатеља . Знам да ми желе најбоље али много су досадни јер стално брину због без разлога. Истина да понекад слажем, али то раде сви. Нервирају ме ограничења, правила, забране, најрадије бих се посвађао са целим светом. Желео бих да могу да живим самостално, да сам довољно одрастао али с друге стране нисам баш најсигурнији у себе и шлашим се неизвесности свега новог што је предамном.
пријатеље Нашао сам пријатеље који ме разумеју, с којима могу о свему да причам па и о најинтимнијим тајнама – о девојчицама и љубави. У њиховом друштву ја сам важан, слично се понашамо, искрени смо и увек једни другима подршка. Не волимо школу, часови су досадни, имам пуно беспотребних предмета а оно шта ме занима не учимо. Није важно ако понекад урадимо нешто што није у реду, млади смо и треба све да пробамо. Са друговима се никад не свађам јер ме потпуно разумеју и дају ми потребну сигурност.
емоције - љубав Мучи ме мој физички изглед, мислим да су сви други развијенији од мене и да ме сви због тога оговарају. Расположење ми се често мења, па бих се једном свађао са целим светом, а други пут сам због тога љут на себе. Волим да понекад изгледом шокирам околину како не би приметили колико сам несигуран и уплашен. Свиђа ми се девојчица са четвртог спрата, али се плашим да јој приђем, несигуран сам и бојим се да то неко не примети па се зато понашам вулгарно, грубо, непристојно. Желим да будем запажен па се зато понашам скоро дивљачки. Због тога ноћима не могу да спавам а немам ни апетит.
То значи: - да имате између 15 и 16 година, да сте у фази ране адолесценције, односно фази бура и олуја; - да сте у сукобу са родитељима, јер тек сад увиђате да и они имају мане, да нису увек у праву ( фаза деидеализације родитеља ), али да сте и даље зависни од њих ма колико желели супротно - да свим силама желите да живите самосталним животом одраслих ( егоцентрична фаза ). „Млади мисле да све знају и чврсто верују у то“ – Аристотел, али због неповерења и несигурност у себе, постоји и страх од неизвесности. - Да вам хормони бујају и да осим на физиолошки и физичи раст утичу и на психу, тако да је сексуална жеља према супротном полу најизраженија, па се неки труде да буду запажени, а други се повлаче у себе (девојчице кроз ову фазу просечно полазе две године раније) - Да вам се чини да вас само другови разумеју, па зато њихов утицај на вас избија на прво место. Зато опрез при бирању другова – „бирај оне који ће те бољим начинити“ А за све недоумице које те муче, како би избегао непотребну штету, обрати се неком од старијих – који су прошли ову „буру и олују“, неком у кога имаш поверење – рођаку, професору, васпитачу, родитељу. И срећно ти одрастање!!!! Таленат се ствара у самоћи, карактер у друштву. – Гете
14
Анкета
Медији Висока технологија је преплавила свет. Сваког дана је све напреднија, али захваљујући једном – људском уму. Једино је он способан да осмисли оно што ниједно друго живо биће на Земљи не може. О људским изумима, али и о свакодневним дешавањима информишемо се путем медија. У коликој мери и који медији су најзаступљенији откићу вам путем ове анкете: НАЈГЛЕДАНИЈА ТЕЛЕВИЗИЈА је ПРВА, на њој смо сви бодрили нашег Нолета. Велики број ученика каже да уопште не гледају ТВ ни викендом код куће а пошто је од октобра у нашој трпезарији постављена ТВ плазма ученици могу у време доручка, ручка или вечере да сазнају шта се дешава код нас и у свету, да се забаве серијом, филмом или да одгледају неку утакмицу. НАЈЧИТАНИЈЕ НОВИНЕ – од милион примерака који се дневно продају у Србији, девојке највише купују „БРАВО“, а дечаци, вечити заљубљеници у фудбал, највише читају „СПОРТСКИ ЖУРНАЛ“ и „БЛИЦ“. РАДИО СТАНИЦА – преко разгласа можемо чути музику у 07:00 ( то нас васпитачи подсећају да не пропустимо доручак или школу ) и током дана. Ученици су се изјаснили да највише воле домаћу музику на РАДИО „С“-у. ИНТЕРНЕТ - „КО нема у вуглу има на гуглу“- можда ова реченица за пар година буде у читанци. Све је више корисника интернета и у Дому, а највише времена ученици проводе на FACE BOOK –у. Зато овом приликом помажем нашој драгој Киклићки у акцији – Чувајте ћирилицу – тј. пишите своја имена на профилу ћирилицом. МОБИЛНИ – док смо на часу у школи, једино а увек и стално нам је при руци мобилни телефон. Осим што гледамо у њега сваких 5 мин, чекајући Звонка Спасића, користимо прилику да неком пошаљемо поруку, или да се „накачимо“ на фејс, а за све ово нам по анкетираним ученицима најчешће служи NOKIA . Све у свему ту смо где смо, медији као и остале ствари могу утицати и позитивно и негативно: све је ствар ИЗБОРА и МЕРЕ. Ја своје слободно време волим да проводим читајући добре вести, забављам се уз смех са добрим друштвом, учим оно што су пронашли мудрији од нас – јер мислим да ће то знање некад да ми затреба. Поззз. Јелена Милетић 302
Да није трагично било би комично
Чији је ово језик? Каква је ово папазјанија? Избаци наказе из свог правописа!!!
xotju da wozym do qtje
Josha Tomašević
Pawlowic
$lazhem $e $ wama i potpyno wa$ podrzhawam u borby za chyrilycy Anchii woly
prashta
shwrcka
Jellena
Кomsy
Многи од нас су као Колумбо на свом броду: он није знао када је пошао куда је ишао, када је стигао, није знао куда је дошао, а када се вратио, није знао где је био.
15
Позитивно цинкарење Немања Вучковић ме је тешио кад ми је било тешко – а цимери су ми „главни тешитељи“ – Ћусић Срђан 107 Јеца ми је помогла да обојим смајлиће – Милена 302 Моја сестра и Даца Танчевска ме стално засмејавају – Сандра Милосављевић Немања Јеремић ми помогао око домаћег – Маленовић 107 Гидра ми стално„пере“ косу и „додаје“ шампон јер њему не треба – Ивковић Хаџић 106 - је друговима из прве године показивао математику. Како кажу :“Боље објашњава од професора“. Јована, Јелена, Милена 302 и Јован 208 су решили да „оживе“ дом и покрену забаву. Одржали су састанак са осталим озбиљним и одговорним ученицима у дому и за среду 19.10. 2011 заказали прву забаву – Журку у пиџамама. Одржано и вече филма. Похвала и за Нецу, Јовану 307, Металику, Хаџића, Графика Трумпић је урадила бесплатно фотографије Јоки за такмичење у Сомбору. Петрушевски ми дао паре, иако му нисам тражио, јер је знао да немам.- Никодијевић Танчевска ишла лекару са Јеленом Милосављевић да јој имобилишу прст. Мими и мала Јеца су цео дан правиле друштво Гидри кад је сломио ногу. Цимерке 408 исказале бригу због своје цимерке Пешић Александре. Гидра ми понео ствари до собе – Теодора 314 Мими ми доносила лекове и правила облоге кад ме болео стомак – Анђела 314 Немања Радојковић помогао Ивани 415 да унесе торбе. Катарина и Јована Обрадовић ми очистиле собу – Папић 112 Папић помогао Милошу- Шомију 111 да поједе палачинке које је правила Милошева мајка. Милош Шоми ми је дао „бакин колач“ кад сам био гладан – Стеван 205 Дајана је однела књигу мом бившем ученику - ДК Јеца 302 ми је позајмила ћебе – Марија 301 Алексић 213 ми је позајмио вијачу па смо цео дан вежбали, још сам знојав – Хаџић 106
Милена ми је позајмила вежбанку за књижевност – Јока 302 Јоца 208 нам је давао корисне мушке савете – 302 Нена 301 ми је дала свој лап топ кад ми је требао због фотографија, а хтела је и Јеца Остојић – Јока Професор је учинио добро дело јер је позвао моје родитеље и све им рекао ( а то је за моје добро ) – Мића Кикили помогла Џаји да скупи храну коју је просуо.Јока Марко 210 МС Маре, очисти собу увек кад се не надамо, купи сок и тоалет папир – цимери Ивковић поправио врата да не шкрипе. Јелена Милојевић ми је дозволила да користим њене бесплатне минуте – Милан Вучковић Никола Драгутиновић ми је показао географију Маленовић Мара 305 нам стално преводи енглески – цимерке Милан Ивковић ми је дао паре за кафу – Немања Јеремић Девојчице из 401 су ме тешиле, Бека ме тешила, Антић ме засмејавао, Металика ми носио торбе као и Шоми – Ена 402 Металика ме много пута насмејао кад ми је било најтеже – Гордана Милосављевић 401 Лазар јавио да му је сестра првак Европе у каратеу. Ученици 110 купили шрафцигер да поправе кварове у соби.
16
Истинита прича Добро је бити несебичан Маја је била добар ђак па су јој родитељи купили бицикл. Она се врло обрадовала а радовали су се и њен брат и његови другови, који су одмах затражили да га мало провозају. Није јој баш било право, плашила се да ће да јој поломе бицикл, да га огребу, па се двоумила......али пошто су то били добри дечаци ипак им је дозволила уз молбу: „Возите пажљиво, да ми не оштетите бицикл.“ Тако су они сваки пут кад би дошли код ње возили по који круг и после неког времена већ су знали сваки део бицикла као да је њихов. Једног дана затекли су Мају како плаче: „Украли су ми мој бицикл! Мој нови бицикл! А само што сам га добила....“ Дечаци нису знали како да јој помогну па су ћутећи отишли од ње. После само неколико дана Маја се опет смејала. Нашла је свој бицикл. У ствари нашли су га другови њеног брата: тужни због Маје загледали су сваки бицикл у својој близини. Лако су га препознали у једном дворишту, обавестили полицију и све је после било лако. Маја је била срећна - њена несебичност, се исплатила – добро се добрим враћа.
ДК „Не прави се Енглез“ Сигурно сте чули за ову изреку, а из следећег текста можете закључити зашто је настала: „Једна дама која се с породицом упутила на летовање на Канарска острва пожалила се на услуге на плажи. Тврдила је да је због топлог времена песак на плажи веома топао. Деца, која иначе нису понела папуче, нису могла да од сунцобрана дођу до воде како би пливала... јер песак је био врео. Зар у услуге није увршћено хлађење врућег песка? Ова енглеска породица купала се мање у мору искључиво због „грешке“ агенције. Бар су тако сматрали. Тражили су да им се један део уплаћеног новца врати. ****** Туриста који је уплатио разгледање Лисабона, главног града Португала, био је очајан јер је хотелска соба у којој је одсео била превише удобна. Када је утонуо у диван и простран кревет, навукао тешке завесе, ујутру једноставно није могао да устане. Због претераног уживања у удобности собе и купатила, пропустио је јутарња разгледања града и ето разлога да му агенција врати део новца.“ Избор Стефан Петрушевски
Бисери Муте Професорка Јелена: „Огњене, прошли пут кад сам радила у ноћној смени ти и Душан сте се много гласно смејали.“ Огњен: „Аааа професорка мене сигурно нисте чули, ја се смејем на муте.“
Жури да одмара Вељко трчи ходником. - Стани Вељко. - Извините професорка, журим. - Куда тако журиш? - Журим да одмарам. Много сам уморан. - ?!?!
17
Огњен од А – Ш Огњен Ангелкоски 206 Гитарица по спратовима, осмех, другари и добра атмосфера је загарантована. Још ако на све то додамо Огија :-) сигурно да ће се и он лепо провести. :-) Него шалу на страну, Огија смо видели у многим издањима, али смо одлучили да употпунимо слику и прелистамо га од А до Ш. А – авакари – дођи Б – – Борис моја највећа љубав В – вариоц – мајстор Киви Г – гитара – мој хоби Д – Душко – мој колега Ђ – ђеврек – посебно онакав који купи Дуле
Е – енергичност – ја сам енергичан Ж – жабац Добрица (луткица) – то је главни глумац из собе 206 З – Зохан – шмекер јачи и од Чак Нориса
И – ИКТ – информационо-комуникационетехнологије то је мој смер Ј – јаје на око комада два К – кефалорадимиларка – шифра за нашу собу – само Дуле зна њено значење Л – лустер- не знам због чега Љ – љубичица – весник пролећа М – Металика – и то сви знају због чега Н – Новак Ђоковић, нај је бољи Њ –њива – мрзим да берем кукуруз О – Огњен – ја – insane (будала) П – пиво – пуно витамина Б Р – Ресавица – у срцу С – Стефан – то ми је цимер Т – трактор – то је значајна машина за обраду земље Ћ – ћелави момци – Стефан и ја У – убац – има их свуда Ф – Фифи – куче Х – хмељ – састојак пива Ц – ципелићи – подсећају ме на детињство Ч – Чачак – Западна морава Џ – џеп – празан Ш – шипак – џем од шипка Јована Вељковић 302
"Вуче, џабе си кречио" Ево мене опет да укажем на нешто засад само за мене важно: прочитах један коментар на фејсу:... ха,ха,ха, -па се обрадовах - овај пише ћирилицом. Кад не лежи враже он пише латиницу (убацио ћирилицу у латиницу - и то се може) само је помешао - хтео је да напише: ha, ha, ha. Драги моји пријатељи, да ли сте свесни каквог ФРАНКЕНШТАЈНА од језика правите? Кажете брже и лакше вам је, а ја се питам: КУДА то журите? Ми имамо и латиницу, па изаберите, јер кад оживи овај Франкенштајн, бојим се ко ће да га укроти!!!???!!! Воли вас ДК
Положај при учењу Релаксација и опуштеност мишића доводи до поспаности и сањарења, што (-) утиче на процес учења. При лежећем положају тензија мишића је мала што може да доведе до поспаности. Правилан седећи положај чува кичму и очи. Умерена напрегнутост мишића при седењу је корисна за учење.
18
Еко ћоше Ако видиш да је беспотребно укључено светло – искључи га. Ако видиш да беспотребно цури вода – заврни чесму или поправи водокотлић у WC – у, Ако видиш да је цвеће у саксији суво – залиј га. Кад переш руке – УЗМИ ДВА папирна убруса – да остане и за друге ( тако би урадили Јапанци), Ако видиш бачену шушкаву кесу и пластичну флашу ван корпе, убаци их тамо где треба. Кад све урадиш тако, дођи и јави нам како се осећаш због тога.
Ученици пишу Сенка
У сенци леденог јутра, време скоро да је стало. Ја сада стојим док покушавам да ухватим дах, јер ме вреле ране пеку и шире ватру на оне старе, скоро зарасле ране. Знам да оне никад неће бити излечене или претворене у ружне ожиљке да ме подсећају... не... Оне увек биће ту узимајући ме целу, гутајући човечност у мени и претварајући ме у љуштуру, у тело без душе... бићу мртва изнутра и сви ће видети само обрисе на лицу оног што је некад било. Временом и то ће нестати, кад се бол повећа, а ране прошире и само ће очи видети; издајице, одаће моју бол, само ако дубоко погледаш... као црна јама без дна, амбис који зауставља све, чак и време. Губим дах, као што губим све... Чист ваздух свуда око мене ми одмиче, узима ми оно мало снаге, узима све без имсло страха, сажаљења, без савести. Напушта моје уморно тело и не враћа се. Мој живот полако нестаје, као јутарња сенка и мени тешко је, јер неиздржив бол је, а жеља за крајем расте из рана мојих као из црних рупа. Тече крв која мирише на со и рђу.. питам се : када ће све престати? Одужило се. А мени се иде, мени се не остаје.... а ипак себично је да траћим крај, спокој и парче мира. Зато устаћу, сломљена. Благојевић Милица 412
Заборави ме драга
Заборави ме драга, заборави да те волим, Настави да живиш, можда више не постојим, Грлим сећања у мраку, док их кључем среће бојим, Да не мислим на крике што чују се низ ходник, Док борим се са ранама, сањам да, Опијам се вином, ракијом и тамбурама, Старом виолином, и поцепаним гласовима, Тужном песмом Србина, димом, и поломљеним чашама, Заборави ме драга, заборави да те волим, Настави да живиш, можда више не постојим, Грлим сећања у мраку, док их кључем среће бојим,
Да не мислим на крике што чују се низ ходник, Док борим се са ранама, сањам да, Опијам се вином, ракијом и тамбурама, Старом виолином, и поцепаним гласовима, Тужном песмом Србина, димом, и поломљеним чашама, Са боемима мојим се надвикујем за столом, Гађам, песмама рецитујем, отимам за словом, Због само једног стиха,… Никола Илић – Вањин друг
19
Кап Желим да сам киша Да знам да сам послата да сперем шљам, Да сам једна од многих ... капи Али да сам баш и ја важна Да будем мала, дуга и лагана, А онда тешка, кратка и јака
Кап у капима, Кап у барама, Кап на лишћу, Кап на нечијем лицу, Кап у бесним ветровима Одраз хладних пахуља Кап која прави концентричне кругове ... Живота. Кап која клизи по прозору и стапа Се са другом ... трећом .... Кап која тера ватру на ритам, Јер је само она може пољуљати. Ветар је распламса, Кап је тера да опстане. Ја сам кап која ствара дугу, Јер сам спој неспојивог. Песма и фото: Јована Вељковић 302
Прозор Тамне сене. Квадрат светлости. Соба је мала. И гуши све што се икада осећало слободним... Склањам завесе. Небо је тамно. Просто подмукло поставља границу између своје ширине и ноћи у коју се увукло. Аветињско доба напољу. Унутра топли кревет. Између, прозор и ја, на петом спрату. Да ли сам икада пожелео да летим? Икада? Небројано пута! Да ли сам икада размишљао о самоубиству? Ето сада. Тмина. Целог дана је чекам. Јер она значи крај дану који је предуго трајао. Крај невољама које се дешавају. Она значи сан који ми је потребан. Сан који сам чекао. Уместо тога, поглед који није мој. Поглед који гута даљину у којој се губи. Мисао? Она је већ одлутала до
20
бесконачних обртаја, које прави моја предња избушена гума на бајсу. Који је само трешњица на крају једног, само мало, ето лошег дана. Који се не дешава често. Него ето сви га имају понекад. Па и статистика то каже. Па онда стопа повећаног оваквог стреса, онаквог стреса. Па онда: ,, тренутно бесни тајфун на истоку Кореје, 10 особа је изгубило живот, а 12 је рањено и хоспитализовано, прелазимо на вести из спорта и дневни преглед....“ Ало, да ли сте у њеној трци с речима чули да је 10 особа, 10 личности,10 људи изгубило живот, умрло; да је њихове животе покосио тајфун који у овом тренутку бесни на истој овој планети на којој смо и ми, на којој сам и ја. Њена професија је робот читач или су људи ипак бића способна за неку врсту емпатије према другим живим бићима. Желим покој њиховим душама, а и њеним осећањима са којима се она очигледно опростила и наставила да живи- или можда није? Можда су њена чула мислила да морају да поклекну под неком вишом силом?! Вишом силом која има своје валуте, али не и вредности. Ето, она је једноставно одбацила своја осећања зарад месечне количине у одређеној валути од које ће живети животм човека као таквог. Временом посао ће мењати њу, а онда ће она покушати да околину прилагоди себи. А како околину чини породица, која је релативно млада, покушај да њу прилагоде себи био би безуспешан, јер деца, још увек у својим стакленим звонима, исијавају радост живљења, доброте, па ће жртва бити муж, који се гуши у истим тим проблемима, али је не разуме, па је развод неизбежан. А у целој тој причи једина права жртва је звоно. Које пуца. Пуца и предаје још, по обично једно или два ратника у ту исту борбу; са светом, са самим собом. И онда живот је постао устаљена рутина. Рутина ситних борби између туге и лажних радости јер психолози кажу да статистика показује да нисмо довољно срећни, да не уживамо у малим стварима. Али да ли су пробали да лете? Па то је мало задовољство. За нас људе то је кратка срећа. Кратка срећа после које је. . . крај. Прозор. Ја на њему. Испред мене простор скоро осветљен зором. Иза мене три зида тако близу један другом. Пети спрат. Ја летим! Коначно та јачина ветра које сам желео да осетим у коси. Тиха језа и ненормална брзина предугачког пада, осећам их у костима. Треба да вриштим. Чекај мало. Ја волим живот. Па и он воли мене. Понекад ми баци по коју препреку на пут, али врло често и пречицу. Па ја нсам убица. Поготово не сопствени. Не, не, не, не, не, не, неееее. А !? Лева рука – душек, десна – јастук. Хајде, молим те и ти буди ту. Отварам очи и ту је. Тачно изнад моје главе постер последњег модела авиона којим сам већ дуже време фасциниран. Устајем десет милиона пута брже него обично, јер немам времена за губљење; можда ћу једног дана летети изнад ваших прозора. ЈОКА
Савршенство Савршенство?! Да ли уопште постоји? Ако постоји, да ли га има у нашем такорећи обичном животу? Можда је само сан оно што нас испуњава и даје смисао. Спремна сам ...Корачам лагано, али сигурно стазом која има безброј раскрсница и слепих улица без повратка. Трудим се. Тражим пут којим ћу доћи до циља који ће ме испунити. Ходам... видим људе са осмесима на лицу .... прелазе препреке са сузама, од среће. Живе без журбе; време као да је нестало у магли. Предиван је то осећај. Свет је у веселим и раздраганим бојама које ће вечно трајати. Људи су постали другачији, окружење се променило,а и свет са њима. Све је како сам пожелела. Да ли се то моји снови остварују? Све је мирно, опуштено, пуно људи који заслужују да буду ту где јесу. Нема напетости, сви су исти. Схватила сам да само једним потезом могу променити све, осећам моћ, снагу, жељу да то урадим. И променила сам. Све што је далеко, сад је на дохват руке. У овој гужви управо видим најбољег друга из детињства. „Здраво, Марко! Дуго се нисмо видели. Како си?“- кажем. „Здраво! Да, много је времена прошло. Тачније, пуних шест година.“одговара ми. „Баш сам те се ужелела...“ – ја. „Волео бих да могу да вратим време и да не одем.“ – он. „Ех, ко не би волео?!Него ниси ми рекао, откуд ти овде?“ – ја. „Па схватио сам да припадам овом твом, новом свету, који је....“ Звррррр... Звони ми будилник, време је за школу. Схватила сам. Само сам сањала. У животу савршенство не постоји, али зато можемо да сањамо и уживамо у савршенству ... бар на неко време.
21
Ана Обретеновић
О томе да је ћирилица најлепше и најједноставније писмо говоре многи лингвисти и калиграфи: један очни лекар из Лондона је тврдио да ћирилица не само да одмара очи него их и лечи; Бернард Шо је оставио извесну суму новца ономе ко би његово писмо поједноставио, као што је то урадио Вук Караџић са српском ћирилицом. Једна од значајних функција школе 19.века било је развијање моралних вредности као што су вештине, осећај за лепо, прецизност,уредност,креативност. Да ли вам то можда недостаје?или вам је ово сасвим у реду : xotju da wozym do qtje ???
Лингвист – лат – lingua- језик – зналац језика; онај који се бави проучавањем језика Калиграф – грч. онај ко има леп рукопис – краснописац - Калифрафија – вештина лепог писања
Пређи на другу страну Светлост новог јутра Нову радост спрема, Осветли свој образ, уживаћеш и сутра. А већ сада, под будним небеским сводом, Будим се и ја уз птица песму. Слушам како одврћу живота чесму И осећам на рукама млаз доброг расположења, Да стварам и волим још више. А тебе дотичу само капи кише, По горкој сузи распознајеш своје лице, У земљу си закопао смеха клице. Дај, пробуди се! Не дозволи да те прободе нож клонућа И пази да те не савлада страх. Желиш ли постати пролазни прах Или стена о коју се ломе таласи бола и туге? Знамо ли ми уопште шта желимо? Јесу ли жеље само бескрајне море? Са нестрпљењем чекам да запливаш, Али никако не стижеш до друге обале. А како оправдаваш? Хм, то је бар лако, опет је неко други Везао сидро за твоју ногу.
Оно што је тешко само најупорнији могу – Наставе да роне с боцом вере и наде, Испливају на површину и победе своје јаде. А ти? Удишеш ли често Ваздух новог искуства и задовољства На тераси живота? Или ти се чини да има довољно времена, Те је само лењост дивота? Сопствесне борбе преусмеравам Ка путу заједничких остварења. Удруженим снагама покорићемо завист и мржњу. Тако, бумеранге пријатељства Често бацам чим упознам људе, Али ми се путем времена врате само оригинали. Због тих оригинала Моја су осећања искрена и права, А ова бура мојих мисли У којој су неки на киши покисли, нек те подстакне Да и твој прст дугу дотакне. Капљу кише у мору среће Твоје жеље постаће веће Док тело у пустоловину креће Дај, пређи на другу страну!
Психички портрет Татјане
Милетић Јелена
Још никада нисам била заљубљена, а ти душо? Ни ја. Мислим никада ми то није било потребно. Зар није боље препустити се разуму да те води најбољим животним путевима? Ево, на пример ја. Баш ми је драго што сам се удала за тебе. И мени Андреа. Ех, научи ме да живим у тренутке – рече и још јаче се приви уз топло тело које је лежало поред ње. Татјана затвора роман. Умишљена, погледом у сиво јутро, сиво небо, сиве зграде преко пута. Њеним суморним мислима се придружује нестало задовољство. Тренутна жеља је мине да се осећа боље. Њени романи су јој дали инспирацију за живот и она живи у сваком тренутку. Воли да воли и чека усхићено на перону сусрет. Данас је човек. Срећан човек. А сутра? Згодан младић из романа јој даје наду; можда се баш сутра појави један такав на њеном прагу и изјави јој љубав. Татјана, романтична душа верује да постоји складност и перфектност. Шаренолике илузије које долазе са књигама, подстичу јој жељу да и она доживи судбину јунака из књига. -
22
Роман је био радост њена и накнада за све, а она у варке беше заљубљена у Русоа и Ричардсона. Свог јунака чекала је тајно, сањарећи само о срећи; за тугу и бол није знала, осим када се у роману лик са ликушом посвађа. Стално загледана у звезде, чекала је јутра цртајући звезданим сјајем свог идеалног. Идеалан свет у свој срећи био је, киша кад падала је, те чудне капљице су биле од радости, јер небо смејало се. А, а да ли небо можда плаче? Татјана се никад није питала. Срећа је трајна, миослила је. Да је срећа пролазна, није знала. Велике промене покушавају да је уплаше, тренуци несигурности и страха сагорели су је у тамне углове живота. Кроз сузне очи посматра кроз прозор у сиво небо што ствара самоћу и мрзовољу. Заљубљена- на први поглед, мислећи да је нашла правог бива повређена и разочарана. Кружиће срећа око ње и можда баш изабере њено срце као кућиште. А до тада .... узима свој роман и наставља: Добро јутро драги! А пољубац? Наравно! -
Јована Павловић
Бисери Здрава деца
Васпитачица Виолета је записала Огија и друштво зато што су ноћу свирали гитару. Сутрадан ДК Дулета и Огијаих због тога критикује и покушава да објасни колико је ноћно неспавање штетно по здравље. Али све што више објашњава, они су све неозбиљнији и она покушава последњи пут да их увери тако : Сада сте здрави због здравог генетског материјала који су вам у наслеђе оставили ваши преци, али ако не живите здраво шта мислите какав ћете генетски материјал да пренесете вашој деци? Да ли ће она да буду здрава? У том поред њих пролази васпитачица Виолета: Немој да вас и ноћас затекнем будне, бићете кажњени, озбиљно вам кажем.- рече им и оде даље. Оги мало поћута па озбиљно упита ДК Да ли васпитачица има право ноћу да уђе у нашу собу. Па нормално, ако чује да галамите. Зашто би иначе дежурала! А шта ако ја закључам врата? Па знаш да ми имамо кључеве? - А шта ако ја спавам а васпитачица уђе и пробуди ме, па ми деца не буду здрава?
Вируси
Васпитач Горан испитује Стефана Вељковића биологију: „И шта смо рекли: шта су вируси?“ „То су ситне животиње које су настале крајем 19.века. „Ваљда су тад откривени?“ „Али тако пише у књизи професоре.“ – не одустаје Стефан.
Парадокс
Професорка, знате ли ви шта је парадокс? Пита Оги. Знам, а зашто питаш? Ја ћу да направим анкету да видим колико ученика зна шта је то. А знаш ли ти? Ма ја сам знао, али сам заборавио. Читао сам и у лексикону, али ми ништа није било јасно и опет ништа не знам. „Знаш да ништа не знаш“ – е то ти је парадокс. -
Младост је безбрижна јер је неопрезна. ДК
23
Ана од А – Ш Ана Обретеновић 410 Ана, ученица прве године. По асоцијацијама које су јој прве падале на памет, слободно можемо да закључимо да је врло друштвена особа, а осмех који јој је стално био на лицу убеђује нас да је за њу чаша увек на пола пуна, а поготово када су састави код Љиље (разредне) у питању свеска да буде увек пуна маште... И како се Анина машта показала кроз азбуку, прочитајте...
– Ана – моје име –
А
Б
Бобан – мој најбољи друг В – вода – асоцира ме на море које тако волим и у коме уживам Г – грашак – највише мрзим да га једем Д – Драгана – моја сестра Гага нама драга Ђ – ђурђевак – идемо да га беремо на Ђурђевдан да се прскамо Е – еквиваленција – нисам је уопште разумела Ж – жаба – љигаво створење З – звезда – волим да их гледам у мраку И – игла – мрзим игле и због тога нисам уписала медицину Ј – Јелена – другарица из клупе К – кошарка – омиљени спорт Л – лила – омиљена боја
Љ – Љиља – моја разредна М – медведићи – соба пуна медведића Н – Нил – најдужа река Њ – њушка – не знам због чега О – опрема за физичко – увек је заборавим у школи П – Прлеска – професорка матиша Р – ружа – омиљени цвет С – Стефан – симпатија Т – тата – много ми значи Ћ – Ћићевац – прво ми је пало на памет У – узалуд – моја свака друга реч Ф – Фифи – песмица из првог разреда Х – хрчак – делује ми као миш Ц – цвеће – обожавам га Ч – чаша – мешам је са шољом Џ – џак – не знам због чега Ш – шишарка – виђам их стално на путу до школе Јована Вељковић 302
Анкета : кад наши ученици спавају 41% спава пре поноћи 59% спава после поноћи
Ана Милановић 311
24
Такмичење Такмичење у учењу је снажан подстицај, такмичење међу групама може довести до сарадње унутар групе. Утакмица знатно подиже успех, било групе, било појединачно. Пријатељи Још од пре 4 000 год, у Епу о Гилгамешу, описује се пријатељство као најлепши облик постојања. Стари филозофи пријатељство су вредновали више од љубави – љубав је само пријатељство које је полудело. Први је Питагора од пријатељства направио филозофску и моралну доктрину, поставивши формулу да је пријатељ наше друго ја. Пријатељство се не везује само за 2 човека, већ за цело човечанство и сва друга бића.
Психолошка тумачења
Пријатељства имају велики значај за појединца нарочито у младалаштву – јер се млади боре за независност од родитеља, па пријатељи утичу на формирање слике о себи, на ставове, мотивишу на разне облике понашања. Ако су социјални односи поремећени, то веома (-) утиче на слику о себи, на психичко здравље и на стабилност младог човека. У зрелом периоду ситуација је мало другачија – Маслов један од представника хуманистичког правца у психологији каже да свака личност тежи крајњем циљу – самоостварењу или самоактуелизацији. То је личност која је реализовала максимум својих реалних потенцијала, постигла је највише што је могла и коначно је задовољна. Та особа има остварен мали број дубоких веза са људима и има повремену потребу за самоћом. Све више се ослања на себе и своје лично искуство позивајући пријатеље и одвајајући време за њих у кризним периодима или кад дели радост. Тада човек има реалнија очекивања и зрелије приступа везама са људима.
Јунг – „Ако сте усамљени, то је зато што сте то сами изабрали“.
Дешавања у Дому Почеле са радом све секције осим оних одбојке, кошарке и фудбала. Одржана прва пиџамијада. Одржане две вечери филма . Одржано лирско вече на коме су прочитане две песме Лазе Костића ( Српкиња и Santa Maria della salute ) и радови наших ученика У припреми је вече караока – такмичење са студентима. С нестрпљењем очекујемо наш 113 рођендан. Ближи се тромесечје и зима.
25
Секције у нашем дому – стони тенис Све је више спортски-активних ученика у дому. Заинтересованост ђака да учествују у некој од секција у сусрет излазе и васпитачи који су почели са припремама за Домијаду већ у октобру. Тако и стоно-тениска увелико траје, а тренинзи су средом и четвртком од 20h. Од ове године ученици тренирају уз професионалну помоћ тренера Неше, захваљујући ангажовању васпитача Данета. Чланови мушке екипе су: Слађан Влашковић, Милан Милошевић, Денис Остојић, Душан Гајић, Милан Савић и Стефан Мијаиловић. Наша Марија Шарапова ( Ивана Спасић) нас је све обрадовала прошле школске године, када је преокренула резултат у своју, тј. у нашу корист. Нажалост ове године није са нама, али су се секцији придружиле амбициозне ученице: Маријана Аврамовић и Мина Ђорђевић, које ће се потрудити да, заједно са старом екипом, коју чине Марија Гајић, Ивана Вићентијевић и Јелена Милетић, стигну до Републичке домијаде, као прошле године. Док не дође март , на нама је да напорно вежбамо и да сазнамо нешто више о секцијама читајући Домино. А сада прочитајте како је настао овај занимљив спорт. Претпоставља се да је ова игра варијација врло старих игара које су постојале у најстаријим цивилизацијам,посебно у Кини,Грчкој и Риму.Грчки песник Хомер (око VIII века п.н.е) у шестој књизи свог епа „Одисеја“ описује игру лоптом помоћу штапа (омотаног на једном крају). Игре лоптом су биле и у Риму,одакле су их римски легионари преносили у тадашње римске колоније (Галију,Хиспанају и Британију) где су се вековима одржавале и доживеле бројне трансформације. Једна од таквих је у средњем веку веома популарна игра jue de paume у Француској. Италијански хуманист Антонио Шиано дел Сало у својој књизи „Trattato del gioco della palla (1555) описује да је постојала врста игре - бацање лопте преко мреже између два партнера употребљавала се или велика шупља лопта, која се ударала затвореном шаком,или мала напуњена лопта која се ударала отвореном шаком или рекетом. Почеци стоног тениса назиру се средином XIX века у Енглеској. Битан напредак у тој игри лоптом учињен је проналаском гумене лопте напуњене компримираним ваздухом (Wingfield 1874). Док се тенис играо на отвореном,за време лошег времена играла се нека врста тениса у затвореним просторијама, на столу са тениским рекетима, а као мрежа служила је нека даска или низ постављених књига. Та игра је названа „минијатурни тенис“ (енгл.Minijature Indoor Lown Tennis Game) играла се по целој Великој Британији и њеним колонијама. У каталогу фирме Ayres из 1884. по први пут се наводи назив стони тенис. Велику заслугу за напредак стоног тениса има енглески инжењер Џејмс Гиб (1853 – 1930), који је из Америке 1890. донео у Енглеску неколико комада целулоидних лоптица, с намером да оне замене лоптице од плута. Игру тим лоптицама Гиб је назвао ономатопејским именом „пинг-понг“ према звуку лоптице приликом удара у сто дрвеним рекетом. Први турнир у пинг-понгу одржанн је у Лондонском Royal Aquariumu (данашњем Кристал Паласу у Вестминстеру). Из тог времена потиче 14 разних натписа на тему о пинг-понгу сачуваних у британском музеју. Трговци су у Енглеској ту игру назвали и gossima, у Северној Америци whiff/whatt, док се у Француској од 1901-1925. називао пим-пам. Први стонотениски савез у свету основан је 1921. у Енглеској. Прво светско првенство у стоном тенису одржано је 1926. у Лондону, када је основана Међународна стонотениска федерација ИТТФ. Јелена Милетић 302
Издавач: ДУСШ“Јагодина“ редакција: директор Марко Маљковић, уредила васпитачица Драгана Киклић, васпитачица сарадник Јелена Гајић ученици новинари: Јована Вељковић,Јелена Милетић, Mилена Гмитровић, Миљана Арсић, Стефан Петрушевски, Милош Ђорђевић; фотографија ЈОКА техничка помоћ, куцање и остало: Александра Станковић, Невена Божиновић, Стефан Никодијевић, Миљана Арсић штампа: „Златна књига“, тираж 200, кум часописа Ранковић Лазар – први број – новембар 2005.
26