7. novembar 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

^A^AK, 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

[TRAJKOVALI ZDRAVSTVENI RADNICI I ZAPOSLENI U USTANOVAMA KULTURE

strana 4.

Iz albuma starih Ivawi~ana

BROJ 43

CENA 30 DIN.

Jasmina Milutinovi}, predsednica Advokatske komore ^a~ak

IZMENE ZAKONA SAMO KOZMETI^KE PRIRODE

strana 3.

U ponedeqak u centru grada

strana 3.

strane 16. i 17.

SE]AWE NA NARODNOG TRIBUNA

PETRA STEVANOVI]A Draga~evski i ~a~anski sto~ari posetili Austriju i Nema~ku

Izlo`ba Foto kino kluba ^a~ak i Vojislava Pe{terca

DOBRI PRIMERI SAVREMENOG GODINE USPEHA STO^ARSTVA strana 12. strana 11.

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

PSI NAPALI ^OVEKA Zavi~ajno dru{tvo „^a~ani” i etnolog Ivana ]irjakovi} o sredwovekovnoj ishrani Srba

RAKIJU SU U EVROPI ZVALI I VODA @IVOTA

strana 10.

MARKETING

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

7.novembar-13.novembar AKCIJA

BELIJA 3â(1,&$ 500g

602., â7$5. 50g

250g

352-,12 %5$â12 UNIMILLER 1kg

6892 *52äĈ( MACROBELLA 100g

CRNI HLEB SA 3â(1,ý1,0 ./,&$0$ PONS

-(75(1$ 3$â7(7$ “CARNEX” 75g

7100

38',1* 9$1,/$ “C” 40g

9900

9(*(7$ 32'5$9.$

70 00

16 00

DONCAFE MINAS 200g .8.858= â(û(5$& )5,.20

111

181

67,â1-(1$ â81.$ 8 20278 ³75/,û´ cena po kg.

470

I JOŠ DRUGIH

MER ZA 68'29( 450ml

75 00

100 ARTIKALA NA AKCIJI Akcija traje do isteka zaliha

GRAD

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

JASMINA MILUTINOVI], PREDSEDNICA ADVOKATSKE KOMORE ÂÂK: NEMA NAPRETKA U PREGOVORIMA SA RESORNIM MINISTROM Protest srpskih advokata, zapo~et 16. septembra, na osnovu odluke Advokatske komore, kome se pridruìlo i 670 ~lanova Advokatske komore â~ak, od Novog Pazara, do Uìca, najduì je i najdrasti~niji protest sa potpunom obustavom rada zaposlenih u ovoj profesiji, u istoriji ne samo srpske, ve} i svetske advokature. Iako je po~etkom ove sedmice ministar pravde Nikola Selakovi} izjavio da je na sastanku, odrànom u subotu sa vrhom AK Srbije, postignut odre|eni “pomak” u pregovorima, Jasmina Milutinovi}, predsednik Advokatske komore â~ak, kaè da nije zabeleèn skoro nikakav napredak u razgovorima i pesimisti~ki prognozira da se protestu te{ko nazire kraj, tim pre {to je Skup{tina Srbije ovih dana, umesto su{tinskih izmena Zakona o javnom bele`ni{tvu i Zakona o prometu nepokretnosti, {to su bila dva osnovna zahetva nezadovoqnih advokata, usvojila samo kozmeti~ke promene ova dva va`na akta.

IZMENE ZAKONA SAMO KOZMETI^KE PRIRODE dvokati protestuju, a ne {trajkuju, kako se u javnosti pogre{no tuma~i, jer Zakon o {trajku se odnosi na zaposlene, a ne i na advokate, kao samostalna fizi~ka lica koja obavqaju advokatsku delatnost, udruèna u advokatske komore, nagla{ava u razgovoru za “â~anski glas” Jasmina Milutinovi} i podse}a da oni imaju pravo na protest i po ustavu i po zakonu i da wih ne “doti~e” Zakon o {trajku, te ni da nemaju obavezu da organizuju minimum procesa rada. Osnovni razlog za potpunu obustavu rada, obja{wava ona, je stupawe na snagu Zakona o javnom bele`ni{tvu i prate}ih zakona koji su omogu}ili primenu javnog bele`ni{tva od 1. septembra 2014. godine: - Drugi razlog je na~in na koji je predvi|eno oporezivawe advokata, i tre}i zahtev je smena resornog ministra, koji, za razliku od prva dva, nije uslov za prekid protesta. Protest smo organizovali zbog toga, {to pre stupawa na snagu ovih propisa, nismo uspeli da se dogovorimo sa Ministarstvom da bude odloèna wihova primena i da se javno bele`ni{tvo ne uvodi na brzinu u pravni sistem Srbije. Ministar

je, me|utim, smatrao da to nije ura|eno na brzinu, jer je zakon usvojen jo{ 2011. godine. To je ta~no, ali je wegova primena u proteklom periodu vi{e puta odlagana i on je tri puta mewan u mandatu aktuelnog ministarstva. Zakonom o javnom bele`ni{tvu i prate}im setom zakona, gra|anima je prakti~no uskra}eno pravo da zakqu~uju privatne pravne poslove, na na~in na koji su to do sada radili, saglasno sa ostalim propisima, odnosno Zakonom o nasle|ivawu i Zakonom o obligacionim odnosima, obja{wava Milutinovi}ka i nagla{ava da je “sledstveno tome i advokatima oduzeto pravo da pru`aju pravnu pomo} i sastavqaju te ugovore”: -Do 1. septembra, svaki ugovor su mogli da sastavqaju sami gra|ani, ili su se za to obra}ali za pomo} advokatima i slu`bama pravne pomo}i. Nakon stupawa na snagu Zakona o javnom bele`ni{tvu, taj posao je poveren samo javnim bele`nicima. Najnovijim izmenama zakona, ministar pravi samo kozmeti~ke promene, jer one predvi|aju da advokati mogu da sastavqaju samo ugovore o prometu nepokretnosti, koje potom moraju da solemnizuju javni bele`nici, od-

nosno da im daju snagu javne isprave i od ugovora naprave javno bele`ni~ki zapis. To prakti~no zna~i da ugovori koje sa~ine gra|ani ili advokati, podle`u ponovnom sastavqawu kod bele`nika u obliku javno bele`ni~kog zapisa. Privatni pravni poslovi uop{te ne treba da se overavaju u formi javnih isprava, jer nema potrebe da se privatno pravo i interesi gra|ana “preto~avaju” u javne isprave, nagla{ava predsednica Advokatske komore i obja{wava da izmenama zakona, koje }e najverovatnije biti usvojene u republi~kom parlamentu i kako je najavqeno, stupiti na snagu ve} slede}e sedmice, ni{ta nije popravqeno, {to se pravnog prometa ti~e, jer i ubudu}e }e obavezna forma svakog ugovora biti bele`ni~ki zapis: “Nijedan od zahteva advokata prakti~no nije ispuwen, ali nama je drago {to }e od posledwih izmena ovog zakona, barem gra|ani imati neku korist, jer }e ubudu}e od nagrada javnih bele`nika 30 odsto sredstava odlaziti u buxet. Ako smo ovim protestom ne~emu doprineli, to je da }e javni bele`nici od nagrada koje naplate, skoro tre}inu morati da uplate u buxet, mada bi ministru moglo da se postavi neko-

liko interesantnih pitawa: za{to 30, a ne 15, ili 80 odsto kao, na primer, u Francuskoj, i za{to toga nije bilo do sada. Da li je bilo potrebno dva meseca da neko shvati da dr`ava nije trebalo besplatno da daje javna ovla{}ewa grupi privatnika? Ko je napravio finansijsku analizu koliko su dr`ava i gra|ani za ova dva meseca izgubili, zbog toga {to bele`nici nisu ni{ta upla}ivali u buxet?” Advokati koji vode poslovne kwige pla}aju porez na osnovu zavr{nog ra~una, a pau{alni obveznici na osnovu poreskog re{ewa, demantuje Milutinovi}ka i ministra i ve}i deo javnosti koji smatra da

advokati tako|e sav novac od usluga “stavqaju u svoj xep”. Za razliku od ove, ona ne spori ~iwenicu da je protest advokata paralisao pravosu|e, ali, smatra, i mnogo mawe nego {to ga parali{u ~este reforme, promene nadle`nosti, sedi{ta sudova, ukidawa sudskih jedinica... Protest advokata bi}e nastavqen, najavila je Milutinovi}ka, oceniv{i da je on krajwe opravdan, {to su, pored ostalog, potvrdili i podr{ka kolega iz ~itavog regiona i jedinstvo advokata. Zakon o advokaturi i Statut Advokatske komore jasno su propisali da “nepo{tovawe odluka organa komore predstavqa teù povredu du`nosti advokata” i da protiv onih koji prekr{e pravila, moè biti pokrenut disciplinski postupak i oni suspendovani, odnosno izre~ena im zabrana bavqewa advokaturom, dok postupak traje, komentari{e predsednica AK â~ak pri~e o navodnim pritiscima i pretwama koje ~elnici komora svakodnevno upu}uju advokatima, odlu~nim da rade i odustanu od protesta, i napomiwe da je za ovo vreme samo dvoje, od 670 ~lanova ove organizacije, ka`weno na osnovu tog zakona i propisa Advokatske komore. M. N.

JO[ JEDAN NAPAD PASA LUTALICA

POVRE\EN ÔVEK U CENTRU GRADA d napada pasa lutalica u centru grada, kod apoteke “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, S. B. (68) te{ko je povre|en u utorak izjutra. Na desnoj potkolenici mu je otkinut i deo koè, a po{to ga je jedan pas vukao, prilikom pada zadobio je prelom levog ramena. Prema re~ima o~evidaca, S. B. su napala dva psa. Od pomahnitalih lutalica spasili su ga prolaznici. - ûla sam kome{awe i

vrisak. Kada sam se okrenula, qudi su se ve} okupqali, a povre|eni ~ovek je le`ao na zemqi i krvario - ispri~ala je `ena koja se zatekla na licu mesta. - Dok sam ja stigao, qudi su mu ve} pomagali. Otr~ao sam do apoteke i uzeo zavoje. Previli smo mu ranu, ali je krv probijala kroz zavoje. Brzo je do{la Hitna pomo} i odvezli su ga u bolnicu. Kako sam ~uo od drugih qudi, jedan pas je

bio crn i ogroman, drugi ne{to mawi. To ve}e ku~e se prvo ustremilo i napalo ~oveka. Sve se izde{avalo za tili ~as - pri~a jo{ jedan svedok. Povre|eni S. B. zbrinut je na Ortopedskom odeqewu ~a~anske Bolnice. - Za sada je stabilan, ali }e wegove povrede najverovatnije biti sanirane hirur{kim putem - izjavio je portparol ~a~anske Bolnice dr Miroslav Sretenovi}. Z. J.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“ Registarski broj: BD 82596/2007

www.caglas.rs CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd Nedeqno ISSN 0350-9613 COBISS.SR - ID 15955970

GRAD

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

U SREDU [TRAJKOVALI I ^A^ANSKI ZDRAVSTVENI RADNICI

[TRAJK UPOZOREWA U USTANOVAMA KULTURE U ^A^KU

PREGOVORI ODLA@U PROTESTE?

PROTIV SMAWEWA PLATA

a osnovu odluke ~etiri reprezentativna sindikata (Samostalnog sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi, Sindikata medicinskih sestara i tehni~ara Srbije, Sindikata lekara i farmaceuta i Sindikata Nezavisnost), zaposleni u zdravstvu su u sredu, 5. novembra, stupili u {trajk. Osnovne razloge zbog kojih su zdravstveni radnici u ~itavoj Srbiji, kojima su se pridru`ili i ~a~anski “medicinari”, organizovali jednodnevni protest, uz po{tovawe minimuma procesa rada, za “^a~anski glas” obja{wava Dragan Biseni}, predsednik Sindikata medicinskih sestara i tehni~ara Srbije: - Osnovni razlozi za obustavu rada su problemi proistekli iz slabog i neuspelog socijalnog dijaloga sa resornim ministrom i najava smawewa plata u javnom sektoru, odnosno i zaposlenima u zdravstvu. Jedan od razloga je i ~iwenica da isti~e rok potpisanog kolektivnog ugovora, kao i najavqena primena “platnih razreda”.

Zahvaquju}i tome {to je {trajk ranije najavqen, u utorak je, podse}a Biseni}, odr`an posledwi, od tri sastanka ~elnika reprezentativnih sindikata sa ministrom dr Zlatiborom Lon~arom i wegovim timovima:” U utorak su sindikati i Ministarstvo postigli dogovor o tekstu novog kolektivnog ugovora, na koji saglasnost treba da daju Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad, bora~ka i socijalna pitawa. Osim toga, postignut je dogovor i o “platnim razredima” u zdravstvu. O~ekujemo jo{ odgovor Vlade Srbije, kada je re~ o smawewu plata, tako da smatramo da smo re{avawe osnovnih problema pokrenuli sa mrtve ta~ke”, obja{wava Biseni}. Zahvaquju}i “pomaku” u dosada{wim pregovorima, sindikati su, napomiwe on, odustali od {trajka koji je bio planiran za svaku narednu sredu. Definitivna odluka o eventualno novim obustavama rada bi}e doneta u zavisnosti od daqeg toka i ishoda pregovora. M. N.

lede}i Odluku Republi~kog sindikata kulture, koji deluje u okviru Saveza samostalnih sindikata Srbije, donetu 31. oktobra na elektronskoj sednici, u sredu su u jednosatni {trajk upozorewa stupile i ustanove kulture u â~ku. Obustava rada trajala je od 12 do 13 ~asova, i u to vreme proces rada sveden je na zakonski minimum. [trajk upozorewa, organizovan je zbog najavqenog smawewa plata od 10 odsto, razli~itog tretmana zaposlenih u javnom sektoru i daqeg uru{avawa radno-pravnog i materijalnog poloàja zaposlenih. Obrazlaù}i svaku ta~ku pojedina~no Zoran Marinkovi}, predsednik Gradskog odbora sindikata radnika zaposlenih u kulturi u â~ku, navodi da je suvi{no komentarisati najavqeno smawewe plata od deset odsto, jer su “u ustanovama kulture plate za visoku stru~nu spremu maltene na nivou republi~kog proseka, koji iznosi oko 45.000 dinara, a toliko ima ~uvar u EPS-u ili “Telekomu”. - Jedinstveni smo u pogledu obustave

rada. O~ekivali smo da }e biti doneta odluka o platnim razredima, dovedeni smo u neravnopravan poloàj u odnosu na zaposlene u javnim preduze}ima, naro~ito onim koja su pod republi~kom ingerencijom, a koja su u pojedinim slu~ajevima i najve}i gubita{i, dok zaposleni imaju enormno vi{e plate. I povodom izmena Zakona o radu dovedeni smo u neravnopravan poloàj, jer se svakom novom izmenom i dopunom ovog zakona sve vi{e smawuju prava zaposlenih, a pove}avaju obaveze. Tako je dozvoqena mogu}nost produàvawa rada na odre|eno vreme, ukinuta je isplata naknade za minuli rad za sve godine staà, pa se po novom zakonu obra~unava samo na sta` ostvaren kod posledweg poslodavca. O narednim koracima odluku }e doneti Republi~ki odbor, a to moè biti organizovawe {trajka na nivou svih slu`bi koje su dovedene u isti poloàj, {to zna~i sinhronizaciju obustave rada sa zdravstvom, {kolstvom, pravosu|em - kaè Marinkovi}. Z. L. S.

U NASTAVKU SEDNICE GRADSKE SKUP[TINE nastavku 36. sednice Skup{tine grada odbornici su razmatrali predlog plana generalne regulacije za Mr~ajevce, izve{taje o radu pred{kolskih ustanova, izmenu Akcionog plana zapo{qavawa, o izgradwi dela Wegove{e ulice... Plan generalne regulacije za Mr~ajevce trebalo je jo{ odavno da bude donet, smatra odbornik Dveri Aleksandar Tanaskovi}. On je napomenuo i da je saobra}ajnica â~ak - Mr~ajevci vrlo optere}ena, a u varo{ici izraèn problem parkirawa. - Kamioni, {leperi i poqoprivredne ma{ine zauzimaju sav parking prostor. Planom je trebalo da bude predvi|eno vi{e zelenih povr{ina. Razvojem Mr~ajevaca, taj problem }e biti sve izraèniji - prokomentarisao je Tanaskovi}. Odbornik LDP-a Stojan Markovi} primetio je da su u planu navedena i tri TV emitera i posumwao da je dobar deo plana prepisan. Plan je pohvalila odbornica SNS-a Danka Jovanovi}, ali, kako je rekla, veliki problem bi mogao da bude izme{tawe pijace. Po{to je nedavno putovao u Nema~ku i Austriju, drugi odbornik napredwaka Tihomir \urovi}, do~arao je kolegama kako izgledaju sto~ne pijace u ure|enim dràvama... Za razliku od prethodne ta~ke dnevnog reda, koja je usvojena bez è{}ih rasprava i tenzija, izmena Akcionog plana zapo{qava-

O STRANA^KOM ZAPO[QAVAWU I IZGRADWI DELA WEGO[EVE ULICE wa pokrenula je ne samo pitawe nezaposlenosti. Odbornik Dveri Radisav Rackovi} najpre je upitao gradsku vlast kako }e podsta}i zapo{qavawe, ako u gradu ni~u novi tr`ni centri, a na glavnoj pijaci je zatvoreno pola tezgi. - I vrapci znaju da je ~lanstvo u stranci najbrì put do posla. Moè li da dobije posao neko ko nije ~lan stranke, qudi sa vi{e dece, osobe sa invaliditetom... - pitao je Rackovi}. On je naveo i primer iz dnevne {tampe o nekada{woj reprezentativki Jugosalvije u ko{arci Jasni Rasovac (devoja~ko Vulovi}). Jasna je nedavno ostala bez posla u JKP “â~ak”, a na weno mesto do{la je budu}a snaja jednog ~lana Gradskog ve}a. - Kako }e tek da se zaposle qudi koji nisu igrali za reprezentaciju - ponovo je pitao Rackovi}. Na primedbu predsednika Skup{tine Veqka Negovanovi}a da direktor preduze}a za grejawe nije prisutan, Rackovi} je odgovorio da mu je ào {to ne moè wemu direktno da postavi to pitawe. Branko Lazovi} (“Zajedno za Srbiju”) naveo je da su u posledwe vreme najvi{e svojih ~lanova zaposlili napredwaci. On je prozvao i odbornicu Gordanu

Plazini} Ciki} koja bi, posle rada u “Elektrodistribuciji” â~ak, trebalo da dobije posao u “Gradcu”. Ciki}ka mu je odgovorila da je u “Distribuciji” bila angaòvana za 20 hiqada dinara mese~no i wegove opaske ocenila kao zlonamerne. Reagovala je i predsednica odborni~ke grupe SNS-a Nade`da Simovi} koja je potvrdila da je i sama nezaposlena i da je bez posla ostala posle 32 godine radnog staà. Opozicioni odbornici odgovorili su joj da su lider wene stranke i Republi~ka Vlada zatvorila banku u kojoj je ona radila. Branko Lazovi} i odbornik Dveri Aco \enadi} prokomentarisali su i da suma od pet miliona dinara, odnosno po 200 hiqada, koliko bi nezaposleni

trebalo da dobiju, nije dovoqana za ozbiqan posao. - Da bismo zaista re{ili problem nezaposlenosti, potrebno nam je 100 miliona. Ovu sumu bi gradska vlast, koja je odgovorna za veliku nezaposlenost, morala da obezbedi kako zna i ume - napomenuo je \enadi}. Dragan Vu~eti}, DS, pohvalio je izmenu akcionog plana, uz opasku da wegovi amandmani prvobitno nisu prihva}eni. Slavica Dragutinovi}, SNS, predlo`ila je podsticaje za zapo{qavawe u dr`avnim zdravstvenim slu`bama, a ne samo u privatnim ordinacijama, a Nata{a Cvijovi}, SPS, da studenti zavr{nih godina volontiraju u ovda{wim javnim preduze}ima na odre|eno vreme. To im je, smatra ona, jedina {ansa da steknu ne-

ku praksu. Izve{taje o radu pred{kolskih ustanova “Radost” i “Moje detiwstvo” odbornici su uglavnom hvalili. Najvi{e lepih re~i uputile su Gordana Plazini} Ciki} i ve} po tradiciji, Radomirka Veqovi}, NS. Stojan Markovi} ponovo je podsetio na zapo{qavawe i upitao za{to Bratislavu Jugovi}u, zbog strana~kog anga`mana miruje sta`, a pedagog za fizi~ku kulturu Ivana Vukajlovi} povremeno radi na odre|eno vreme. Kada je re~ o letovawu u Ulciwu, odbornici su uglavnom raspravqali kako da svoj deci omogu}e jednake uslove i da bar jednom svi otputuju na more pod povoqnijim uslovima. Vladica Gavrilovi}, NS, predlo`io je da deci koja ne odlaze na more, bude

omogu}eno kori{}ewe bazena. Wegov strana~ki kolega Lazar îkiriz podsetio je da je letovawe u Ulciwu omogu}eno i pred{kolcima i u~enicima seoskih vrti}a i {kola i da su sa tog aspekta svi ravnopravni. - Investitor nije odustao od izgradwe Wego{eve ulice - povrdio je pravnik u JP “Gradac” Milenko Popovi}. Pitawe da li je investitor odustao postavio je i napredwak Aleksandar Maksimovi}, a uz to je upitao i ~lana Gradskog ve}a Milijana Mini}a da li }e firma u kojoj je on direktor biti izvo|a~ radova. Predsednik Skup{tine Veqko Negovanovi} uputio je primedbu direktoru “Gradca” koji nije bio prisutan na Skup{tini. Druga Negovanovi}eva primedba odnosila se na dokumentaciju, koja je istovetna kao na prethodnoj sednici. Odluka je usvojena, ali posle ponovqenog glasawa. Od 55 prisutnih, za je glasalo 29 odbornika. Zanimqivo je i da pojedini odbornici vladaju}ih stranaka nisu podràli predlog odluke o pribavqawu u javnu svojinu gra|evinskog zemqi{ta radi izgradwe komunalne infrastrukture - produètka dela Wego{eve ulice. Z. J.

GRAD

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

PROMOVISAN PROJEKAT „PODR[KA RAZVOJU MALIH I SREDWIH PREDUZE]A U SRBIJI”

POMO] ZA UNAPRE\EWE POSLOVAWA

redstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Nacionalne agencije za regionalni razvoj i Regionalne agencije za prostorni i ekonomski razvoj Ra{kog i Moravi~kog okruga promovisali su u sredu projekat “Podr{ka razvoju malih i sredwih preduze}a u Srbiji”, koga sa 3,5 miliona evra finansira Evropska unija, a sprovodi ga EBRD, u saradwi sa Ministarstvom privrede Republike Srbije. Ciq programa je podr{ka malim i sredwim preduze}ima u dr`avnom i privatnom vlasni{tvu, kojima su potrebni poslovne usluge, saveti ili konsalting, objasnila je Bojana Vukosavqevi}, menaxer programa poslovnih saveta EBRD za Srbiju: - Mi poma`emo kompanijama da unaprede poslovawe, realizuju}i projekte

poboq{awa organizacije, procedura, uvo|ewa raznih ISO standarda, inmformacionih sistema... Osim toga, moèmo da podrìmo i razne tehnolo{ke, inè-

werske i studije izvodqivosti, biznis planove. Kada je re~ o poslovnim savetima, mislimo na sve ono {to je malim i sredwim preduze}ima potrebno, a {to im pru`aju spoqni po-

slovni savetnici, odnosno {to ne mogu da urade koriste}i sopstvene qudske resurse. Anga`ovawe konsultanata mora i da se plati, na-

pomiwe Vukosavqevi}ka i nagla{ava da su, zahvaquju}i upravo ovom programu, obezbe|ene i subvencije za te vrste usluga, ~iji je maksimalni iznos do 10.000 evra po preduze}u:

JO[ JEDNA POMO] ZA PORODICE KOJE SU PRETRPELE [TETE OD POPLAVA I KLIZI[TA

- Neophodno je da nam se jave mikro, mala i sredwa preduze}a koja u ovom programu vide {ansu za svoj razvoj. O~ekujemo prijave i od novih konsultanata iz firmi i agencija koji se bave pru`awem poslovnih usluga. Realizovawem ovog projekta, za 240 preduze}a u Srbiji bi}e obezbe|ene po-

trebne tehnike i ve{tine, kako bi ona postala inovativna, privukla finansijere i pove}ala konkurentnost i produktivnost. Na ovaj na~in EBRD omogu}ava svim preduze}ima i pristup doma}im i me|unarodnim ekspertima, daje im osnove za inovativno i odr`ivo poslovawe i prakti~no poma`e MSP

da se poslovno razvijaju i rastu i postanu osnovni pokreta~i lokalne i privrede ~itavog regiona. Od 2001. godine, ina~e, u Srbiji je vi{e od 500 preduze}a podr`alo ovaj projekat EBRD, koji im je pomogao da se razviju i postanu konkurentnija na doma}em i svetskom tr`i{tu. M. N.

ROTARI KLUB ^A^AK POKLONIO DOMU ZDRAVQA APARAT VREDAN 30.000 EVRA

„HLEB @IVOTA” ZA EFIKASNIJU ZA 130 DOMA]INSTAVA HEMATOLO[KU DIJAGNOSTIKU

redstavnici hri{}anskog humanitarnog udruèwa “Hleb ìvota” uru~ili su pro{log petka nov~anu pomo} porodicama koje su u maju ove godine pretrpele {tete od poplava i klizi{ta. U prvom krugu 130 doma}instava sa podru~ja â~ka dobilo je donacije, obezbe|ene u toku realizacije programa “Obnova doma}instava i biznisa od posledica poplava u Srbiji”, koji finansira Kancelarija ameri~ke organizacije za me|unarodnu pomo} u nesre}ama (USAID) i Odeqewe Evropske komisije za humanitarnu pmoo} i civilnu za{titu (ECHO). Socijalno najugroènijim i vi{e~lanim porodicama, stara~kim doma}instvima, izbeglim i raseqenim licima i samohranim roditeqima, koji su imali prednost prilikom raspodele ovog vida humanitarne pomo}i, dodeqene su dve vrste donacija. Vlasnici poqoprivrednih gazdinastava i malih radwi dobili su po 750 i po 1.500 dolara u dinarskoj protivvrednosti, namewenih za obnavqawe proizvodwe i po-

novno pokretawe posla. Odre|eni broj porodica, pak, dobio je po 330 dolara za sitnije popravke na o{te}enim stambenim i poslovnim objektima, ili za nabavku najneophodnijih aparata i poku}stva. -Ciq programa “Obnova doma}instava i biznisa od poplava u Srbiji” (REHAB), koji realizuju me|unarodna organizacija “Mercy Corps” i lokalni partneri humanitarno udruèwe “Hleb ìvota” i Agroinvest banka, je pomo} porodicama nastradalim u poplavama, kako bi obnovili svoja doma}instva, a posebno proizvodwu ili uslu`ne delatnosti i da bi se vratili normalnom ìvotu. Proces odabira najugroènijih doma}instava jo{ traje, a u prvom krugu donacije je dobilo 130 porodica. Prema grubim procenama, ugroènima u â~ku pomo}i }emo sa oko 6,5 miliona dinara - rekao je prilikom uru~ivawa pomo}i Sa{a Maru{i}, koordinator organizacije “Mercy Corps”. Ovaj program pomo}i koji se, osim u â~ku, realizuje jo{ u 14 op{tina i gradova u zapadnoj i cen-

tralnoj Srbiji, od izuzetnog je zna~aja, posebno za poqoprivredna doma}instva u ~a~anskom kraju, rekao je, zahvaliv{i donatorima Milan Bojovi}, pomo}nik gradona~elnika za mesnu samoupravu i komunalnu infrastrukturu: - Donatorima smo pruìli neophodnu logisti~ku podr{ku prilikom obilaska poplavqenog podru~ja, a gra|anima pomogli da popune prijave. Predstavnici Kancelarije ameri~ke organizacije za me|unarodnu pomo} i Evropske komisije za humanitarnu pomo} su izvr{ili bodovawe i rangirawe i nakon toga izabrali najugroènije porodice. O~ekujemo da }e u narednom periodu biti organizovan jo{ jedan krug pruàwa pomo}i, namewene prvenstveno onim doma}instvima koja do sada nisu dobila nov~ana sredstva do iznosa procewene {tete na wihovim objektima. I u tom slu~aju Grad }e donatoru pruìti punu podr{ku, kako bi i ova pomo} bila pravi~no raspodeqena. M. N.

ro{le sedmice Rotari klub ^a~ak poklonio je ovda{wem Domu zdravqa najsavremeniji aparat za hematolo{ku dijagnostiku, vredan vi{e od 30.000 evra. Po re~ima dr Sa{e Spasojevi}a, predsednika Rotari kluba, aparat nabavqen posredstvom Rotari fondacije i uz pomo} Rotari kluba iz Kikinde, a u sklopu projekta “Zdravqe za sve”, namewen je deci, majkama, porodiqama i licima bez socijalne za{tite. Milan Jovanovi}, koordinator projekta i ~lan kluba iz Kikinde, nagla-

{ava da se zahvaquju}i ovom aparatu, zna~jano smawuje vreme potrebno za analizu krvne slike i da se iz jedne kapi krvi, uz smawenu potro{wu reagenasa, dobija mnogo ve}i broj parametara. Po{to je zahvalio na vrednoj donaciji, direktor Doma zdravqa dr Aleksandar Pajovi} je, pored ostalog, istakao da je svaka pomo} u ovim vremenima “dobro do{la”. Ovo je, ina~e, jo{ jedna u nizu humanitarnih akcija koje su ~a~anski rotarijanci realizovali za 12 godina, koliko postoje u ovom gradu. Predsednik dr Spasojevi} najavio je da }e

28. novembra u hotelu “Beograd” biti odràn humanitarni bal, na koji su pozvani brojni gosti iz drugih rotari klubova, uspe{ni ~a~anski privrednici i sugra|ani dobre voqe. Nov~ana sredstva koja }e biti prikupqena tom prilikom, posluì}e za nabavku medicinskih aparata za De~je odeqewe â~anske bolnice. Humanitarnom balu }e prisustvovati i rotarijanci iz Slovenije, koji su, na poziv Rotari kluba â~ak, obezbedili donaciju u vrednosti od 50.000 evra, namewenu sanaciji {tete od majskih poplava u na{em gradu.

OBRAZOVAWE

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

NA ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BEOGRADU OPREMQEN MONTESORI MA[INSKO - SAOBRA]AJNA KABINET ZA DECU [KOLA PONOVO SA SMETWAMA U RAZVOJU OSVOJILA “ZLATNU TABLU”

oping centar U{}e, u saradwi sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i Udruèwem mladih privrednika Srbije, opremio je Montesori kabinet za decu sa posebnim potrebama iz â~ka, kako bi olak{ao wihov razvoj i obezbedio im jednake uslove za obrazovawe. - Montesori soba, jedinstvena na ovim prostorima, veoma }e pomo}i na{im u~enicima, a i |acima redovnih {kola koji dolaze radi dodatne podr{ke, i doprineti unapre|ewu wihovih manipulativnih, ~ulnih i jezi~kih sposobnosti - rekao je Milorad \ondri}, direktor [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar”, prilikom otvarawa kabineta. Primenom Montesori metoda kod deteta se razvijaju potrebe za redom, orijentacijom, istraìvawem, ta~no{}u i precizno{}u, komunikacijom i samousavr{avawem, a didakti~ki materijal ovog specijalnog kabineta pomaè mali{anima da se samostalno brinu o sebi, svojoj okolini, ali i drugim qudima. Sredstva za opremawe kabineta prikupqena su u toku akcije “Kola~i} sre}e”, koja je pokrenuta u martu ove godine. - Kupovinom kola~i}a

[

poredo sa Me|unarodnim sajmom kwiga odràne su dve srodne manifestacije - 45. Me|unarodni sajam opreme i sredstava za savremenu nastavu „U~ila“ i 7. Sajam obrazovawa „Zvonce“, a me|u nagra|enima na sajmu “U~ila” ponovo se na{la Ma{insko - saobra}ajna {kola iz â~ka. U kategoriji “u~ioni~ka i laboratorijska oprema” osvojila je najve}e priznawe - „Zlatnu tablu“ - za CNC ma{inu glodalicu, koja je nastala zahvaquju}i ideji i trudu tima profesora. - Glodalica se moè koristiti kao nastavno sredstvo za sve profile ma{inske struke. Ona, me|utim, nadilazi {kolske okvire i svrstava se me|u sredstva najsavremenije tehnologije, koja mogu biti od koristi u privredi, a naro~ito u ma{inskoj industriji - obja{wava Dragi{a Petkovi}, jedan od autora. On podse}a da Ma{inska {kola redovno u~estvuje na sajmu u~ila i da je do sada dobila pet “Zlatnih tabli”. Ovogodi{wi sajam je imao 37 u~esnika, o nagradama je odlu~ivao stru~ni ìri na

sre}e, hiqade posetilaca {oping centra U{}e, kao i ostali gra|ani na{e zemqe, postali su deo zajedni~ke vizije o boqoj budu}nosti dece u Srbiji. Ponosni smo na veliki odziv i na ~iwenicu da su na{i gra|ani humani i savesni. Sva deca zasluùju jednake {anse za obrazovawe, a na nama je da im to omogu}imo - rekla je Aleksandra Jankovi}, zaduèna u [oping centru U{}e za odnose sa javno{}u. Zadovoqstvo zbog uspeha akcije iskazao je i Uro{ Deli}, iz Fondacije Ana i Vlade Divac: - Akcijom “Kola~i} sre}e” sva tri partnera su potvrdila dru{tvenu odgovornost i pruìla podr{ku na{im najugroènijim sunarodnicima. Akcija }e biti nastavqena, kao deo kampawe

„Jedan u milion“, pa posetioci U{}a jo{ uvek imaju priliku da pomognu |acima ~a~anskih {kole. Montesori kabinet je otvoren 1. novembra, kada je {kola koja se bavi obrazovawem dece ometene u razvoju proslavila 40. ro|endan. E. V. agrada 59. Me|unarodnog sajma kwiga za najboqu de~ju kwigu pripala je ediciji “Deca ~itaju srpsku istoriju”, u izdawu “P~elice” iz ^a~ka. Autor osam kwiga, namewenih sticawu po~etnih znawa iz istorije, je Slobodan Stani{i}, poznati pisac literature za decu, dok su za ilustracije zaslu`ni Jovan Ukropina, Tihomir ^elanovi} i Ozren Mi`dalo. Kroz zanimqive i ma{tovite pri~e, ~iji su stil i likovna

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

~elu sa profesorom dr Zoranom Miqkovi}em, sa beogradskog Ma{inskog fakulteta, a jedini dobitnik “Zlatne table” je ~a~anska {kola. - Na ovaj na~in {kola je jo{ jednom potvrdila da je lider u izradi u~ila namewenih savremenom osposobqavawu u~enika i povezivawu wihovih teorijskih i prakti~nih znawa - ka`e Petkovi} i podse}a da je ovo peta “Zlatna tabla” koju je ova obrazovna ustanova dobila. E. V.

„P^ELICA“ NAGRA\ENA ZA NAJBOQU DE^IJU KWIGU

obrada prilago|eni mladom i savremenom ~itaocu, ova edicija do~arava `ivote srpskih vladara i vre-

me koje pripada pro{losti. Oceniv{i da je “P~elica”, svojim obimom i kva-

litetom, izrasla u uglednog izdava~a kwiga za decu, ìri je podrào i weno nastojawe da prete`no objavquje dela doma}ih pisaca. Izdava~ka ku}a iz â~ka bila je i u najuèm izboru i za nagradu za izdava~a godine, koja je pripala Zavodu za uxbenike i nastava sredstva iz Beograda, kao i za izdava~ki poduhvat godine nagrada je pripala Prometeju i RTS - u za ediciju “Srbija 19141918”. E. V.

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

KULTURA

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

ZAVIÂJNO DRU[TVO „ÂÂNI” O SREDWOVEKOVNOJ ISHRANI SRBA - Do 17. veka u ishrani sredwovekovne Srbije nije bilo ni krompira, ni pasuqa, ni paprike, ni paradajza, ali je mnogo vi{e bio zastupqen proso, spremao se bungur i druge starinske namirnice i jela. Rakija se u Evropi prvi put pomiwe u sredwem veku kao lek. - Srbija je bila veliki izvoznik meda, a ko{nice su imali svi - istakla je etnolog Ivana ]irjakovi} avi~ajno dru{tvo “â~ani” priredilo je pro{log ~etvrtka u kafani “Car Lazar” svoju tradicionalnu etnolo{ku manifestaciju “Srpski astal”, sa èqom da se evociraju gra|anske zabave i maniri, koji su vladali u na{oj varo{i u periodu izme|u dva svetska rata. U tom duhu, ~lanovi dru{tva su na zabavu do{li sa prilogom, a ve{te doma}ice obogatile su srpsku trpezu raznovrsnim |akonijama, pitama, slatki{ima, poga~ama... Uz muziku orkestra “Svilen konac ~a~anski” prisutne je pozdravio predsednik zavi~ajnog dru{tva Dragi} ]irkovi}, dok je o zabavama iz predratnog perioda govorila Milka Pavlovi}. Prigodno i stru~no predavawe o ishrani u sredwovekovnoj Srbiji odràla je etnolog Narodnog muzeja Ivana ]irjakovi}, napomiwu}i da su izvori o ovom segmentu ìvota sa~uvani u fragmentima, podaci su bazirani uglavnom na manastirskim poveqama i upu}uju vi{e na crkveno, nego svetovno vlastelinstvo. Ona je potvrdila da je sredwovekovni ~ovek na ovim prostorima ìveo u strahu od gladi, jer

RAKIJU SU U EVROPI ZVALI „VODA @IVOTA“ popred ostalog etnolog Ivana ]irjakovi}. U zanimqivoj besedi ona je podsetila da se hrana pripremala na masti, loju ili “maslu”, kako je nazivano maslinovo uqe, jelo se kuvalo u kotlu, obedovalo se sa okrugle ili ~etvrtaste sinije, a sedelo na trono{cima. Obi~an svet je koristio posude

prawe ruku pre jela, a to su bile “krugle”, srebrni kondiri, bokali, kablovi, bardaci, ibrici i vedra. Gospoda je rado pila iz “pehara”. U ishrani se koristilo meso od doma}ih `ivotiwa: ovce, koze, sviwe, bika, bivola, kowa i `ivine, a u odnosu na ostala, stada ovaca su bila ogromna. Namirnica bez koje se nije moglo

izra|ene od drveta, metala ili kamena, a najvi{e od zemqe, jer je u sredwovekovnoj Srbiji bio veoma razvijen grn~arski zanat, neki manastiri su imali i svoje grn~are. No` se smatrao predmetom za li~nu upotrebu i svaka zvanica bi ga na gozbu nosila sa sobom. Viqu{ka je u po~etku imala dva kraka i slu`ila je samo za to da se komad mesa stavi na tawir, dok se supa i te~na hrana srkala direktno iz ~inije, a ka{ika je u upotrebi tek od 14. veka. Pomiwu se i posebne posude sa vodom koje su kori{}ene za

bila je so, i ona je u vreme Nemawi}a dopremana sa jadranske obale, najvi{e iz Svetog Sr|a na reci Bojani. Za~ini iz Sredozemqa su dopremani na isti na~in i pouzdano se zna da su u primorskim gradovima kori{}eni biber, cimet, {afran, miro|ija i karanfili}. Od vo}a, u kontinentalnom delu gajene su tre{wa, vi{wa, kru{ka, jabuka, {qiva i oskoru{a, oraha je naro~ito bilo u Metohiji, a duda u Prizrenu, koji je zbog toga bio poznat po gajewu svilene bube. Do 17. veka u ishrani sredwovekovne Sr-

Ivana ]irjakovi}, etnolog poqoprivreda nije bila razvijena, a narod je mnogo vi{e postio iz verskih razloga, ali i da bi u{tedeo na hrani. Najvi{e podataka o dvorskoj ishrani u Srbiji tog perioda, po nalogu cara Andronika Drugog ostavio je 1299. godine Teodor Metohit, koji je boravio na dvoru kraqa Milutina. On navodi da “wemu i pratwi, u “stanu” (smje{taju) na dvoru, hrana u obiqu sti`e, obilnije i vrsnije od onoga {to ovda{wi stanovnici mogu sebi priu{titi: mnogo divqa~i (veprovi i jeleni) i raznih ptica, ukusno pripremqena jela i razne poslastice (sirovo i su{eno vo}e) u zlatnim i srebrnim tawirima i posudama, vi{e radi po~asti, nego potrebe. U pisanim spomenicima sredwovekovne Srbije izrazi za hranu su “hrana”, “pi{ta” ili “krma”, jelo se naziva “jedenie” ili “jadenie”, za ru~ak se govorilo “obed”, dok se ve~era nazivala na isti na~in”, rekla je

lanovi KUD „Radi{a Po{ti}“ iz Mr~ajevaca sa peva~kom grupom „Stari pomeqari“ i predstavnicima Turisti~ke organizacije â~ak, pro{le subote bili su u uzvratnoj poseti 15. „Kupusijadi“ u Futogu, koji mnogi s pravom nazivaju „prestonicom kupusa“, zbog ovog futo{kog brenda. Istovremeno je odràn i 5. susret proizvo|a~a tradicionalnih proizvoda Srbije. Manifestaciju organizuje Udruèwe proizvo|a~a i prera|iva~a „Futo{ki kupus“, a obuhvata takmi~ewe u pripremawu jela od slatkog kupusa, progla{avawe najteè glavice kupusa i bogat kulturnozabavni program. Futo{ku “Kupusijadu” je otvorio zamenik gradona~elnika Novog Sada Aleksandar Petrovi}, zahvaliv{i Gradu â~ku i „Kupusijadi“ Mr~ajevci na prisustvu i u~e{}u u progra-

bije nije bilo ni krompira, ni pasuqa, ni paprike, ni paradajza, ali je, pored standardnog povr}a, koje se naziva zajedni~kim imenom “zeqe” (crni i beli luk, rotkva, kupus, repa, bundeva, bostan, mahunarke) me|u kojima su naro~ito bili zastupqeni so~ivo, le}a, bob, gra{ak, naut (odnosno slanutak ili leblebija), pa i mak, a mnogo vi{e je bio zastupqen proso, spremao se bungur, kao i druge starinske namirnice i jela. Povr}e se mnogo vi{e jelo kuvano kao varivo, a mawe sirovo. Srbija je bila veliki izvoznik meda, a ko{nice (“ulije” ili “uqanike” kako su ih zvali) su imali svi, od vladara i vlastelina, do manastira i obi~nog sveta. Rakija se u Evropi prvi put pomiwe u sredwem veku kao lek, a zvala se “aquavitae” ili “voda `ivota”. U Srbiji sredweg veka najvi{e su se pili mleko i pivo, a dragocena je bila medovina (starosrpski med) i vino, naro~ito crveno, dopremano iz primorja i ~uvano u ledenicama. Sa obale su stizali i skupoceni {e}er, bombone, u{e}ereno vo}e, posebno bademi zvani “conffeti”. U “gladnim” godinama jeli su se `ir, trava, korewe, li{}e, kora od drveta, ko`ni pojasevi i ko`na obu}a, istakla je Ivana ]irjakovi}. Ishrana Srba u 19. veku postala je spoj orijentalnih i zapadwa~kih elemenata. Pored osmanskog uticaja, u doma}u “kuhiwu” uplivali su i nema~ki i ma|arski na~in ishrane. Z. L. S.

PROMOCIJA „KUPUSIJADE 2015.” U FUTOGU

MR^AJEV^ANI U „PRESTONICI KUPUSA“

mu, kaè Milorad Jev|ovi}, predsednik KUD „Radi{a Po{ti}“, koji je tom prilikom pozvao Futoàne da budu gosti na „Kupusijadi 2015“ u [umadiji. Za najteù glavicu kupusa takmi~ilo se 48 pro-

izvo|a~a, a u uì izbor kvalifikovalo ih se devet. Prvo mesto je osvojio Du{ko Vojnovi} stariji sa glavicom teìne 7,110 kilograma, drugo Du{ko Vojnovi} mla|i sa glavicom teìne 7,020 kilograma, a tre}e Slobodan Tu-

lum sa glavicom teìne 5,680 kilograma, sva trojica iz Futoga. U kuvawu sveèg kupusa dodeqena je samo prva nagrada, i to Ugostiteqskoj {koli „Svetozar Mileti}“ iz Novog Sada. Veliko interesovawe posetilaca izazvala je i prezentacija Turisti~ke organizacije â~ak, a posetioci su se zanimali za turisti~ke manifestacije grada, verski i bawski turizam. Program koji su izveli Mr~ajev~ani publika je do~ekala s odu{evqewem i aplauzima, a prijateqstvo ostvareno na ovakvim susretima je neraskidivo i trajno, kaè Milorad Jev|ovi}. Z. L. S.

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

IZLO@BA FOTO KINO KLUBA ^A^AK I VOJISLAVA PE[TERCA U DOMU KULTURE

GODINE USPEHA

ovodom proslave 37 godina postojawa i rada FKK “â~ak” u utorak, 4. novembra, kada je na isti dan 1977. godine osnovan, u Domu kulture otvorene su dve reprezentativne izlo`be. Prva “â~ak i â~ani 2014”, na kojoj su nagra|ene najuspe{nije fotografije (imena nagra|enih objavqena u pro{lom broju lista) i druga pod nazivom “Kolekcija majstora”, 10. samostalna izlo`ba fotografija Vojislava Voja Pe{terca, koji je ove godine stekao visoko umetni~ko zvawe Majstor fotografije i Ekselencija Me|unarodne asocijacije umetnika fotografije (MF FSS, EFIAP). O istorijatu i uspesima ~a~anskog Foto kino kluba govorio je Zoran Milo{evi}, MF FSS, EFIAP, istakav{i da su “qubav, entuzijazam i posve}enost fotografiji uz veliko iskustvo u organizacionom, izlaga~kom i edukativnom smislu, doprineli zna~ajnom ugledu koji ovaj Klub uìva u Srbiji, zahvaquju}i kojem mu je poverena organizacija velikih fotografskih manifestacija kakve su Republi~ka izlo`ba fotografija 1980, “Jugoslovenski dani fotografije” 1981, Dani fotografije u Srbiji ve} 13 godina, velike retropsektivne izlo`be Branibora Debeqkovi}a i Dragoquba To{i}a u saradwi sa Umetni~kom galerijom “Nade`da Petrovi}”. Ova godina bila je posebno uspe{na za ~lanove doma}eg FKK kojima je Foto savez Srbije dodelio visoka umetni~ka zvawa. Uz Vojislava Pe{terca, Bojan Paji} i Du{an Sre}kovi} dobili su zvawe F1 (fotograf prve klase), dok su na rang listi nacionalnog Foto saveza po uspe{nosti, ~a~anski FKK

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i od naredne srede u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

\or|e Milosavqevi} JAGODI]I - OPRO[TAJNI VALCER I

i Vojislav Pe{terac kao pojedinac, u pro{loj godini rangiran na visokom drugom mestu. Tom prilikom dodeqene su i zahvalnice ustanovama i pojedincima koji su godinama podr`avali i afirmisali rad ovog Kluba, a me|u wima je i na{ list. Iste ve~eri u Klubu Doma kulture Slobodan Paji}, KM FSS, otvorio je 10. samostalnu izlo`bu Voja Pe{terca, pro~itav{i wegovu bogatu biografiju ostvarenu u svetu umetni~ke fotografije, a povodom 50 godina bavqewa ovom vrstom umetnosti. Op{irnije o ovoj izlo`bi u narednom broju “Glasa”. Z. L. S.

USPE[NO ZAVR[EN 59. SAJAM KWIGA U BEOGRADU

KWIGE @IVOT ÎNE LEP[IM I BOQIM Zavr{en je Sajam kwiga u Beogradu, najzna~ajnija smotra izdava{tva u regionu. Tokom osam sajamskih dana predstavqene su doma}e i strane kwige, kupovala su se i prodavala autorska prava, a osim izdava~a, na sajmu su bili prisutni kwiàri, distributeri, bibliotekari i mnogi pisci na promocijama svojih kwiga. Sude}i po ovogodi{woj poseti na {tandu “Lagune”, kwige na akcijama i ekskluzivni gosti stvorili su veliku gu`vu. Beogra|ani, ali i brojni posetioci iz ~itave Srbije i regiona, pokazali su se kao istinski qubiteqi kwige. Direktor “Lagune” Dejan Papi} rekao je da je najprodavanija kwiga ovogodi{weg Sajma „Prequba“ Paula Koeqa. Slede „Kainov oìqak“ Dejana Stojiqkovi}a i Vladimira Kecmanovi}a, „Spas 2“ Isidore Bjelice, „Napet {ou“ Marka [eli}a – Mar~ela, „Fajront u Sarajevu“ dr Neleta Karajli}a i „Romani“ Ive Andri}a. Uz hit naslove i bestselere, “Laguna” je svojim ~itaocima ponudila i odli~an izbor svetskih i doma}ih klasika, koje je po~ela da izdaje pre nekoliko godina, {to se pokazalo kao odli~an potez, jer su najtraèniji me|u naslovima. Prvi kojeg je urednik Dejan Mihailovi} izdvojio jeste Ivo Andri}, ~ije su pripovetke i novele objavqene u devet kwiga, a u jednoj kwizi i sva ~etiri romana, u odli~noj opremi i po povoqnim cenama, tako da sva “Lagunina” izdawa Andri}evih dela imaju status hitova. Tu su i [ekspir i Kafka, a od savremenih pisaca Vargas Qosa, Herta Miler, Mo Jen, Ginter Gras, Saramago. - Kada je re~ o doma}im autorima, “Lagunine” perjanice su Basara, Veliki}, Arsenijevi}, Ivan Ivawi, Svetlana Velmar-Jankovi}, u ~ijoj zaostav{tini je ostala u rukopisu memoarska kwiga “Prozraci 2”, koju }emo uskoro objaviti”, (“Prozrake” je Laguna objavila zajedno sa “Dor}olom”) - isti~e Mihailovi}, koji u klasike svetske kwièvnosti ubraja i arapsku Kama Sutru – kwigu „Mirisni vrt qubavne slasti“ u vrhunskom prevodu Srpka Le{tari}a. Kwige ìvot ~ine lep{im i boqim, a ne ko{taju mnogo. Sa kwigom nikada niste sami. îtawe predstavqa mentalnu stimulaciju, kako kod dece tako i kod odraslih i pomaè da budemo boqi qudi. îtawe je zadovoqstvo, podsti~e razvoj re~nika, poboq{ava pam}ewe, poja~ava koncentraciju i podsti~e ve{tine analiti~kog mi{qewa, dok je Sajam kwiga jedinstvena prilika da sretnete svoje omiqene pisce, koji su gostovali na {tandu “Lagune”. Posledweg dana sa ~itaocima su se druìli Dejan Lu~i}, Dragi{a Ristovski (D. R. Gilbert), Luka Mi~eta, Milomir Mari}, Simonida Milojkovi}, Du{an Vesi} i Jelica Greganovi}. Za Dejana Lu~i}a, koji je na ovogodi{wem saj-

KULTURA

mu predstavio roman „Qubav sa Pink Panterom“, Sajam kwiga predstavqa duhovni ro|endan svakog pisca, kada se on susre}e sa svojom familijom i ro|acima. „Uspe{nost pisca ne meri se tira`no{}u nego qubavqu ~italaca prema wemu“, isti~e Lu~i}. U kwizi „101 tehnika uticaja“ D.R. Gilbert je prvi put ujedinio, sistematizovao i usavr{io sve poznate tehnike uticaja, na na~in koji ih ~ini lako primewivim u na{im psiho-socijalnim prilikama. O svojim utiscima sa Sajma kwiga Dragi{a Ristovski Gilbert kaè: „Sajam je za mene hram kwige. Verujem da dobra kwiga sadrì vi{e bogatstva nego bilo koja banka.“ „Sajam kwiga je praznik pameti, a takvi su praznici u ovoj zemqi jako, jako retki“, rekao je Luka Mi~eta, koji je potpisivao kwigu „Stefan De~anski“, biografiju najnesre}nijeg srpskog vladara. Milomir Mari} je u {aqivom tonu rekao: „Sajam kwiga je za mene najve}e crveno slovo u kalendaru, jer kada se na|em me|u hiqadama kwiga, shvatim koliko sam glup.“ Autorka bestselera „Grabqivica“ Simnonida Milojkovi} na ovogodi{wem Sajmu kwiga predstavila je kwigu „Qubav u doba kokaina“. Za wu je „Sajam kwiga jedna od najdugove~nijih manifestacija u Srbiji. Prilika da se publika upozna sa piscima, da se izdava~i i kwiàri me|usobno poveù; a sve u ciqu da kwige budu {to dostupnije, jer smo dokazano narod koji mnogo ~ita.“ „Bijelo dugme – [ta bi dao da si na mom mjestu“ Du{ana Vesi}a, jeste biografija rok grupe koja se ~ita kao najuzbudqiviji roman. „Organizovani dolazak dece na Sajam kwiga, umesto odlazak na koncerte narodne muzike, za mene je fenomenalan. Kwige ne postoje dok ih ne proda{, a kada ih kupuju deca, one dobijaju svoj ìvot“, isti~e Vesi}. Jelica Greganovi} je zakqu~ila: „Za mene je Sajam najlep{ih nedequ dana u godini, kada kwige dobiju mesto koje zasluùju, a to je prvo mesto.“ Posledweg dana Sajma kwiga u Beogradu izvr{ena je i primopredaja izme|u sada{we i naredne zamqe po~asnog gosta, koju je otvorio gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavqevi}. „O~ekujemo da }e Rusija, zemqa kulture i umetnosti, pokazati podjednako visok nivo svoga nastupa, a ~iwenica da su dve zemqe poput Kine i Rusije sukcesivno gosti pokazuje vibrantnost Srbije i wenu otvorenost za saradwu sa svetom“, kazao je Vukosavqevi}. Predajom Otvorene kwige ambasadora Kine Li Man~anga ruskom kolegi Aleksandru Vasiqevi~u êpurinu 2. novembra u sali „Slobodan Seleni}“, zvani~no je zatvoren 59, a po~ele su pripreme za jubilarni 60. Me|unarodni beogradski sajam kwiga. Druèwe sa piscima i dobrim kwigama ulep{a}e kompanije: Bambi, Nescafe, Schweppes, Don Don, Henkel i Bioten.

Radwa dvotomnog romana Opro{tajni valcer, nastalog kad i istoimena televizijska serija, de{ava se tokom juna 1937. godine, u predve~erje Drugog svetskog rata, po{to je predsednik jugoslovenske vlade Milan Stojadinovi} sa Musolinijevim ministrom spoqnih poslova grofom ]anom sklopio „pakt o prijateqstvu“... Bra}a Jagodi} ponovo se sre}u na pomenu svom ocu Milanu. I dok se Jovan jo{ uvek bezuspe{no bori za spas imawa, mla|i Branko stiè sa verenicom, slikarkom Qubicom Petrovi}, te iznosi predlog da se ka{tel proda. Wihov polubrat Lajko planira pak da prekine studije agronomije u Be~u, odrekne se svog dela nasledstva i otputuje za [paniju, ne bi li se pridruìo republikanskoj vojsci u gra|anskom ratu. I dok bra}a preispituju svoj odnos i poku{avaju da donesu ispravne odluke i o svojim ìvotima i budu}nosti ka{tela, pojave dve ène done}e im nova isku{ewa. Nekada{wa Brankova qubav Aleksandra Bogdanovi} sad je u nesre}nom braku sa bogatim i uticajnim Emilijanom Belopoqanskim, koji je, kako se ispostavqa, zainteresovan za kupovinu ka{tela Jagodi}a. Sa druge strane, u Jovanov ìvot vra}a se lepa Aida, tvrde}i da je u me|uvremenu postala majka kojoj je dete oteto, te skrivaju}i od Jovana da je zbog du{evnih problema neko vreme provela u sanatorijumu. Istovremeno, u obli`wem napu{tenom mlinu poru~nik Vasi} vodi istragu povodom samoubistva mlade sluàvke porodice Belopoqanski...

Miroslav Anti} SAVR[ENSTVO VATRE Vrhunac Anti}eve misaone poezije. Monumentalna pesma jednog od naj~itanijih savremenih srpskih pesnika. Savr{enstvo vatre jedinstvena je zbirka Anti}eve poezije: ~ini je, u stvari, samo jedna pesma. Kao {to je vatra jedan od praelemenata od kojih je na~iwen svet, tako je i pesma pragovor iz kojeg je iznikao i sam jezik. U pozno doba, prodornije nego ikad, pesnik traga za korenima re~i, drevnim jezikom i zaboravqenim zna~ewima kojima }e objasniti sebe, svet i svoje mesto u wemu. Granaju}i metafore drveta i mahovine poku{ava da doku~i prirodu postojawa i prolaznosti, ve~nog i propadqivog, uzvi{enog i niskog... Ne pronalaze}i kona~ne odgovore, ostaje da lebdi pred spoznajom sopstvene i{~a{enosti iz `ivota i neuklopivosti u granicama opipqivog sveta. Monumentalna pesma, kwiga mudrosti, ironije, gor~ine i samospoznaje. Lirika koja isijava tamnu svetlost metafora izniklih iz sudbinskog razgovora koji pesnik vodi sa samim sobom.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE - Petak, 7. novembar 2014. u 20 ~asova - OBRENOVAC 1003, dokumentarni film rediteqa Predraga Vukosavqevi}a; mala sala, ulaz slobodan - Ponedeqak, 10. novembar 2014. u 19,30 ~asova SVI SRPSKI MANASTIRI, predavawe i promocija kwige. U~esnici programa i autori Slobodan Radovanovi}, Stefan Roksandi} i Dragoslav Bokan; Klub Doma kulture - Sreda, 12. novembar 2014. u 19 ~asova - IZLO@BA SLIKA I OBJEKATA Katarine i Stani{e Radojlovi}; Likovni salon - ^etvrtak- nedeqa, 13-16. novembar 2014. u 20 ~asova - ANIMANIMA 2014. - 8. Me|unarodni festival animacije; otvarawe festivala; velika sala; vi{e informacija na www.animanima.org

LU^ANI

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

DRAGAÊVSKI I ÂÂNSKI STOÂRI POSETILI AUSTRIJU I NEMA^KU

DOBRI PRIMERI SAVREMENE STO^ARSKE PROIZVODWE

organizaciji Ekolo{kog dru{tva “Draga~evo” i Udruèwa poqoprivrednika Draga~eva iz Gu~e, grupa poqoprivrednika i stru~waka iz Draga~eva, â~ka i drugih krajeva Srbije, kao i Republike Srpske, nedavno je posetila sto~arske farme i izlo`be goveda u Austriji i Nema~koj. Obnavqawe nekada{we dobre saradwe u oblasti govedarstva, koju su 1973. godine zapo~eli Vladan Babi}, Borisav Jovanovi} i Zemqoradni~ka zadruga ‘’Vo}ar – Draga~evo’’ u Kotraì, kada su iz Bavarske uvezli vi{e od 2.000 priplodnih junica i pokrenuli razvoj govedarstva u Draga~evu. - Bio je tako|e ciq studijskog putovawa. Sto~ari i stru~waci iz Srbije su prvo posetili Be~, gde su uìvali u turisti~kim atrakcijama ovoga grada. U Berglandu, udaqenom stotinak kilometara od Be~a, grupa je posetila najve}e sto~arsko udruèwe u Austriji Noe-Genetik - Savez udruèwa odgajiva~a simentalskih goveda Dowe Austrije, koje okupqa 5.000 sto~ara. Na wihovim farmama se nalazi oko 85.000 umati~enih krava. Udruèwe ima novu i modernu izlo`benu halu, u koju moè da stane 300 krava, 500 teledi, gde se organizuju i aukcijske prodaje goveda. Udruèwe odgajiva~a svojim ~lanovima daje savetodavne usluge, prire|uje izlo`be i aukcije i posreduje ime|u sto~ara i kupaca. Aukcije za prodaju teladi se odràvaju svake dve nedeqe. Na dan posete srp-

skih sto~ara Berglandu, na aukciji je prodato 750 teladi za tov po ceni 4,5 evra po kilogramu ìve vage. Austrijsko govedarstvo je predstavio magistar Franc [turmlehner iz ZAR - a, Centralne radne zajednice odgajiva~a goveda Austrije, koja je krovna organizacija svih udruèwa odgajiva~a goveda u Austriji. ZAR se bavi zastupawem interesa organizacije, genetikom, selekcijom, genetskom ocenom, istraìvawima, {kolovawem, marketingom, razmenom informacija sa susednim dràvama... Svake druge godine organizuje se Savezna izlo`ba goveda Austrije, kojom

se govedarstvo Austrije predstavqa svetu. Polovinu poqoprivredne proizvodwe Austrije ~ini sto~arstvo, od ~ega 28 proce-

POU^NO PUTOVAWE! Kako isti~u sto~ari draga~evskog i ~a~anskog kraja, osim savremenih sto~arskih farmi, po kojima se vidi da je sto~arstvo Nema~ke mnogo razvijenije nego u Srbiji, posebne utiske nose sa sedme Savezne izlo`be simentalca Nema~ke u Mizbahu, koju je organizovalo Udruèwa odgajiva~a goveda Dowe Nema~ke, osnovano 1892. godine. Mizbah je mali, sa oko 3.000 stanovnika, ali je od starih vremena simbol vrhunskog sto~arstva, pa otuda i poti~e odluka da centralna izlo`ba nema~kog simentalca organizuje u tom mestu. Na izlo`bi je prikazano vi{e od 130 elitnih grla nema~kog simentalca, u kategoriji muznih krava i junica, od kojih je izabrano po sedam najboqih za aukcijsku prodaju. Du{an Ivanovi}, potpredsednik IO Udruèwa poqoprivrednika Draga~eva, isti~e da je studijsko putovawe u Austriju i Nema~ku opravdalo o~ekivawa srpskih sto~ara, jer je bilo veoma pou~no. O modernim na~inima uzgoja goveda i najnaprednijim selekcionarskim centrima u ovoj oblasti, kao i dostignu}ima u govedarstvu, govorili su im najeminentniji austrijski i nema~ki stru~waci. Ipak, najimpresivnije su bile savremene farme, koje mogu posluìti kao dobar uzor svakom srpskom sto~aru, koji ima nameru da unapredi svoju proizvodwu, zakqu~io je Ivanovi}.

nata pripada govedarstvu (proizvodwa mleka i mesa). U Austriji ima oko 66 hiqada govedarskih farmi i vi{e od dva miliona goveda svih rasa i kategorija. Najzastupqenija je simentalska rasa, posle we “braun svis”, a na tre}em mestu je “hol{tajn”. Prosek mle~nosti po grlu iznosi 7.200 litara, pre svega kod simentalske rase goveda, gde je genetika zna~ajno napredovala preko. Mle~nost krava se kontroli{e tokom cele godine, a odgajiva~i sami snose tro{kove zdravstvene za{tite goveda, bez pomo}i dràve. Austrija izvozi priplodna grla, meso i mleko. Dràva podsti~e izvoz junica. Priplodna grla iz Austrije se izvoze u vi{e od 30 dràva sveta, a najvi{e u Alìr i Italiju. Austrija ima 16 hala za aukcijsku prodaju grla, na kojima se junice plasiraju po ceni od 1.500 do 1.800 evra. Velika pa`wa se poklawa mladim odgajiva~ima goveda i oni dobijaju pomo} od dràve i od Evropske unije.

Na kraju boravka u Austriji, grupa iz Srbije je posetila farmu mladog odgajiva~a Karla Haslauera iz Berglanda, koji gaji 50 krava i 70 teladi simentalse rase. On obra|uje 50 hektara zemqe, na kojoj seje kukuruz, p{enicu, je~am i detelinu. Zahvaquju}i izbalansiranoj ishrani goveda, krave na Karlovoj farmi u proseku daju od 22 do 25 litara mleka dnevno. Za srpske sto~are podjednako je bila impresivna i poseta Nema~koj. Sto~arski centar Bajern Genetik u Grubu predstavio je Kri{tof [reder. On je istakao da je Bajern Genetik jedan od vode}ih sto~arskih centara u Nema~koj, organizovan na zadru`nom principu. Centar ima 25.000 farmera (odgajiva~a goveda i sviwa), koji su i vlasnici zadruge, i vi{e od 200 zaposlenih stru~waka i radnika. Simentalska rasa goveda je dominantna i trenutno u Centru gaje 600 aktivnih priplodnih bikova i preciznom selekcijom svake godine u sistem

uvode novih 120 grla. Godi{we proizvedu vi{e od milion doza semena za ve{ta~ko osemewavawe goveda, koja se prodaju po celom svetu. Osim toga, prodaju i priplodne junice simentalske rase, sa veoma dobrim karakteristikama. Zatim je usledila poseta Institutu za sto~arstvo Bavarske, koji se tako|e nalazi u Grubu. Govore}i o radu ove presti`ne nema~ke ustanove, dr Berhard Linc je istakao da Bavarska ima sedam pokrajina i da svaka od wih poseduje svoj poqoprivredni institut i savetodavnu slu`bu, koje finansira Ministarstvo poqoprivrede. U Bavarskoj je govedarstvo va`na privredna grana u kojoj ima vi{e od 1,2 miliona muznih krava i 40.000 odgajiva~a goveda, sa prosekom od 43 simentalska grla po farmi. Tamo postoji i 15 selekcionih udru`ewa, a 80 odsto gajenih goveda pripadaju simentalskoj rasi. Nedaleko od Minhena, u mestu Saurlah, srpski sto~ari su posetili farmu mladog odgajiva~a Jozefa Ukera, koji poseduje farmu sa 120 muznih krava. Osim proizvodwom mleka, ovaj mladi nema~ki sto~ar se bavi i tovom junadi. Poseduje 70 hektara obradivog zemqi{ta i 30 hektara livada. Tokom 2010. godine izgradio je novu {talu za muzne krave po najmodernijim standardima. Prose~na mle~nost krava na wegovoj farmi je 9.500 litara po grlu, a od dr`ave godi{we dobija oko 28.000 evra subvencija. V. S.

LU^ANI

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

PRIVREMENI ORGAN OP[TINE LU^ANI ODR@AO DRUGU SEDNICU

USVOJEN DEVETOMESE^NI IZVE[TAJ O IZVR[EWU BUXETA K ako stoji u saop{tewu koje je stiglo u redakciju “^a~anskog glasa”, Privremeni organ op{tine Lu~ani odr`ao je u ~etvrtak, 30. oktobra, svoju drugu sednicu u Lu~anima, na kojoj je razmatrao izve{taj o izvr{ewu buxeta za devet meseci i doneo vi{e va`nih odluka. Ukupni prihodi i primawa buxeta op{tine Lu~ani u periodu od 1. januara do 30. septembra iznose 321.149.411, {to je mawe za 191.833.752 dinara ili 37,40 odsto u odnosu na plan. Projektovani prihodi i rashodi op{tinskog buxeta za 2014. godinu iznose 683.977.550 dinara. U

odnosu na isti period 2013. godine ostvareni su mawi prihodi i primawa za 82.280.522 dinara, {to predstavqa pad prihoda od 20,4 procenta. Pad buxetskih prihoda u posmatranom periodu je rezultat smawewa gotovo svih javnih prihoda, kao i ostalih prihoda u iznosu od 44.548.298 dinara. U ovoj godini su izostali prihodi po osnovu sponzorstva, kao i napla}enih komunalnih usluga, zbog reorganizacije Javnog preduze}a. Prihodi od poreza na zarade su mawi, jer je smawena stopa poreza na zarade sa 12 na 10 procenata. Umawena je i naplata prihoda po osnovu prestanka rada pri-

SA TRE]EG ZASEDAWA PRIVREMENOG ORGANA OP[TINE rivremeni organ op{tine Lu~ani na svom tre}em zasedawu dao je saglasnost na program i plan odràvawa puteva u zimskom periodu Javnog preduze}a “Direkcija za izgradwu” i usvojio informaciju o aktivnostima JKP na unapre|ewu komunalne higijene u narednom periodu, odràvawu vodovodne mreè i svim drugim poslovima u okviru delatnosti, koje bi trebalo realizovati do kraja novembra. Privremeni organ op{tine Lu~ani doneo je novu odluku o utvr|ivawu reìma saobra}aja, kojom su otkloweni propusti u glavnoj ulici u Gu~i, jer je na osnovu prethodne odluke na polovini te saobra}ajnice stavqen znak o zabrani saobra}aja. Prema novoj odluci, u Ulici Republike saobra}aj }e biti zabrawen u periodu od 18 do 24 sata, ali }e se i daqe odvijati u jednom smeru. ^lanovi Privremenog organa su doneli i odluku o radnom vremenu ugostiteqskih objekata. Ugostiteqi vi{e ne}e morati da podnose zahteve Op{tinskoj upravi, ukoliko imaju potrebe da produè propisano radno vreme, zbog organizovawe sve~anosti, svadbi i ro|endana, ve} }e to mo}i pod odre|enim uslovima samostalno da odlu~e i rade do dva sata no}u. Ugostiteqi }e biti kontrolisani da

NOVA ODLUKA O ORGANIZACIJI SABORA TRUBA^A li po{tuju propise, da li remete mir gra|ana posle 22 ~asa, i ukoliko to ~ine, bi}e sankcionisani. Do izmene je do{lo i kod radnog vremena tokom Draga~evskog sabora truba~a. Umesto da se radno vreme zavr{ava u dva, radi}e se do tri sata nakon pono}i, jer je to, kako je objasnio predsednik Privremenog organa Slobodan Jolovi}, optimalno sa stanovi{ta bezbednosti i komunalne higijene. Me|u zna~ajnijim temama sednice Privremenog ve}a je odluka o organizaciji Draga~evskog sabora truba~a, kojom je ova manifestacija ponovo vra}ena u nadle`nost lokalne samouprave. Sabor truba~a je vra}en pod kontrolu najvi{ih organa lokalne vlasti, pre svega Skup{tine i Op{tinskog ve}a. Odluka precizira obaveze Op{tinske uprave, javnih preduze}a i ustanova u organizaciji truba~ke smotre. - Posebno {to bih izdvojio u ovom segmentu je ~iwenica da se ovom odlukom o organizaciji Sabora truba~a forsira negovawe truba~ke muzike, truba{tva i izvornog narodnog stvarala{tva, a zabrawuje organizovawe koncerata narodne i za-

bavne muzike, kojima se ova manifestacija komercijalizovala i udaqavala od izvornosti, koja je negovana od wenog nastanka. Tako|e je predvi|eno da se na svakih pet godina organizuje jubilarni Sabor u trajawu od sedam, za razliku od ostalih, koji }e trajati pet dana. Nije precizirano u kojoj }e sedmici avgusta biti termin odr`avawa Sabora. Tu odluku smo prepustili Saborskom odboru - rekao je Jolovi}, isti~u}i da su dono{ewem ove odluke stvoreni dobri uslovi da se prihodi koji se ostvaruju od izdavawa fudbalskih igrali{ta tokom saborskih dana usmere na finansirawe redovnih aktivnosti FK “Draga~evo”, umesto da se mesta daju bez ikakve naknade nekim qudima, koji novac stavqaju u privatne xepove, {to se, ina~e, de{avalo. ^lanovi Privremenog ve}a su razmatrali i informaciju o grejawu. Kako je re~eno tom prilikom, preduzete su neophodne mere kako bi se obezbedile dovoqne koli~ine energenata za sve buxetske korisnike - {kole, zdravstvo, obdani{ta... V. S.

vrednih dru{tava (IK Gu~a). U devetomese~nom periodu prihodi od zarada ostvareni su u iznosu od 104.928.000, dok su sredstva od nenamenskih transfera 124.497.000, {to ukupno iznosi 229.425.000 dinara i ~ini 71,44 odsto ukupno ostvarenih teku}ih prihoda buxeta op{tine. Ukupni izvr{eni rashodi i izdaci u periodu januar - septembar iznose 295.464.000 dinara i mawi su u odnosu na plan za 42,34 odsto. U posmatranom periodu najve}e u~e{}e u ukupnim rashodima i izdacima imaju: bruto zarade i plate buxetskih korisnika (organi op{tine, Op{tinska uprava, Pred{kolska ustanova, Javno preduze}e „Direkcija za izgradwu“, Centar za kulturu, Biblioteka, Turisti~ka organizacija, mesne zajednice Lu~ani i Gu~a) u iznosu od 67.900.000 dinara, sa 22,98 procenata u~e{}a u ukup-

nim rashodima i izdacima, zatim donacije i transferi ostalim nivoima vlasti - 37.569.000 dinara, sa 12,72 odsto u~e{}a u ukupnim

rashodima i izdacima, usluge po ugovoru u iznosu od 25.291.000 dinara, sa u~e{}em od 8,56 odsto u ukupnim rashodima i izdacima. Privremeni organ op{tine Lu~ani naloìo je Odeqewu za finansije da hitno uradi rebalans buxeta za 2014. godinu. Za predsednika Upravnog odbora Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani „Draga~evo“ Gu~a imenovan je Milivoje Dolovi}, diplomirani ekonomista iz Kotraè, za predsednika Nadzornog odbora JP „Direkcija za izgradwu“ Lu~ani Rado{ Blagojevi}, diplomirani ma{inski inèwer iz Lu~ana, a za predsednika Nadzornog odbora JKP „Komunalac“ Lu~ani Slobodan Popovi}, profesor iz Gu~e. Za predsednika UO Biblioteke u Gu~i imeno-

NAREDBA DIREKTORIMA JAVNIH PREDUZE]A Predsednik Privremenog organa op{tine Lu~ani mr Slobodan Jolovi} doneo je naredbu, kojom je obavezao direktore javnih preduze}a i predsednike saveta mesnih zajednica da od naredne sedmice puste u probni rad vodovodne mre`e, sa sistema vodosnabdevawa “Rzav”, na podru~ju mesnih zajednica Veles, Draga~ica, @ivica, Gu~a (selo), Negri{ori, Markovica, Rtari i Tijawe. Predsednik Privremenog organa moli gra|ane da sara|uju na terenu sa ovla{}enim radnicima op{tinskih javnih preduze}a, kako ne bi do{lo do {tete na wihovim objektima.

rashodima i izdacima (rashodi za osnovno i sredwe obrazovawe, Centar za socijalni rad, grad ^a~ak za Istorijski arhiv), stalni tro{kovi u iznosu od 37.344.000 dinara sa 12,64 odsto u~e{}a u ukupnim

van je Milomir Be{evi}, pravnik iz Gora~i}a, dok su za ~lanove upravnih odbora JP “Duboko” U`ice i “Rzav” Ariqe imenovani mr Milo{ Velanac i Milorad Jev|ovi} iz Lu~ana.

OGLASI

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs STANOVI P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 E P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 22.500 E P-43 m2, VP, TA, Alvaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, kod O[ “Dr. D. Mi{ovi}”, 25.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000 E P-63 m2, TA, Ov~ar Bawa, 18.500 E P-58 m2, CG, kej, 27.500 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E P-67 m2, 12. sprat, CG, Kej, dupleks, 43.000 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 45.000 E P-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 E P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 E P-85 m2, 3. sprat, CG, S. Markovi}a, dupleks, 36.000 E P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E KU]E P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 E P-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E

P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 E P-80 m2, 1.5 a, kod Vojnog odseka, prizemni deo ku}e, 25.000 E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 E P-90 m2, 11 a. Preqina, 36.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 E P-90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 E P-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-90 m2, Balkanska, 60.000 E P-80 m2, 2 a, centar, 60.000 E P-190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E

IMAWA 50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.000 E 40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E 110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E 70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 28.000 E 50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E 70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E VIKENDICE 48 m2, 1.5 a, Ov~ar Bawa, 9.000 E 60 a, Kuki}i, 13.000 E 8 a, Jelica, 5.500 E IZDAVAWE 34 m2, name{tena garsowera, 100 E 50 m2 {iri centar, dvosoban name{ten, TA, 150 E

060/434-2-190

GARSOWERE 23 m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30 m2, 3, lift, 21500 eura, Avenija 26 m2, vp , 17000 eura, Qubi} kej 22 m2 , 3, 15000 eura, Centar U ponudi jo{ 9 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32 m2, 5, 22000 eura, [iri centar 36 m2, 4 , 22500 eura , [iri centar 37 m2, 5 , lift , 25000 eura, Qubi} kej 41 m2 , 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej 29 m2, vp, 18000 eura, [iri centar 50 m2, 5 , lift, 27000 eura, Vinara 30 m2, 3, lift, 23000 eura, Vinara U ponudi jo{ 27 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35 m2, 5, 24500 eura, [iri centar 37 m2 nov, 4, lift, sa stvarima, 32000 eura, Avenija 47 m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej 38 m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej 50 m2 , 5, 23000 eura, Qubi} kej 43 m2, 4 , lift , 32000 eura , Avlaxinica U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49 m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57 m2 , 14, lift, 20500 eura, Hotel Morava 54 m2, 1, lift, 33000 eura, Hotel Morava 33 m2, dvori{ni stan, 18000 eura, Centar 54 m2, 2 , 36000 eura, Hotel Morava 61 m2, 4, lift, 36000 eura, Hotel Morava 53 m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej 57 m2, 3, lift, 34000 eura, Qubi} kej 52 m2, 3, 27500 eura, Qubi} kej 58 m2, 6, lift, 29000 eura, Qubi} kej 53 m2, 3, 36500 eura, Avenija 49 m2 , 6, lift, 32000 eura, Nemawina 57 m2, 1, 31500 eura, Nemawina 45 m2 ,3, 23000 eura, Nemawina 53 m2 , vp, 30000 eura, Centar 67 m2, 3, 51000 eura, Centar

U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava. PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE. 61 m2, 3, 36600 eura, Centar 64 m2, 1, 38000 eura, Vinara U ponudi jo{ 49 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 64 m2, 12 , lift, 33000 eura, Hotel Morava 53 m2 , 1 , 35000 eura, Hotel Morava 67 m2, 3, lift, 44000 eura, Hotel Morava 67 m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 59 m2, 6, 26000 eura, [iri centar 67 m2, 4, 39000 eura, [iri centar 68 m2 , 4, 42000 eura, Centar 68 m2, 1, 40000 eura, Centar 54 m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 79 m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67 m2, 2, 27000 eura, Avlaxinica U ponudi jo{ 19 dvoiposobnih stanova TROSOBNI STANOVI 78 m2, 3, 35000 eura, Hotel Morava 75 m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 80 m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej 69 m2, 5, lift, 37000 eura, Qubi} kej 67 m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava 66 m2, 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar 75 m2, 2, nov, 52000 eura, [iri centar 84 m2, 2, 42000 eura, Avenija U ponudi jo{ 44 trosobna stana ^ETVOROSOBNI STANOVI 73 m2, 1, lift, 55000 eura, [iri centar 12 0m2, 3, 74000 eura, Centar 71 m2, 8, lift , 37000 eura, Avenija U ponudi jo{ 7 ~etvorosobnih stanova KU]E 45 m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci 69 m2+16,00 ari , 19000 eura, Jezdina 10 0m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age 60 m2+6 ari, 15000 eura , Trbu{ani 88 m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

SAOBRA}AJ

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

POZIV AGENCIJE ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA gencija za bezbednost saobra}aja pokrenula je inicijativu da zajedno sa svim organima vlasti i nadle`nim institucijama obeleì Svetski dan se}awa na `rtve saobra}ajnih nezgoda. Poziv je upu}en premijeru, ministrima, op{tinskim i gradskim vlastima, vladinim i nevladinim organizacijama, nau~nim i stru~nim ustanovama... Prvi put u Srbiji je ovaj Dan obeleèn 16. novembra 2007. godine. - @elimo da na{im gra|anima skrenemo pa`wu na saobra}ajne nezgode, wihove posledice i tro{kove i prevashodno na to da one mogu biti spre~ene. Svetski dan se}awa na `rtve saobra}ajnih nezgoda je i prilika da nadle`ne institucije i celokupnu dru{tvenu zajednicu podsetimo na odgovornost. Zna~ajni pomaci mogu}i su samo zajedni~kim angaòvawem dru{tva i informisawem gra|ana o zna~aju bezbednosti u saobra}aju. Nadamo se da }emo se svi organizovati i poslati jasnu poruku da je Srbija spremna da na svim nivoima angaùje, kada je re~ o bezbednosti u

SETIMO SE ZAJEDNO @RTAVA SAOBRA]AJNIH NEZGODA

saobra}aju - poru~uju nadle`ni u ABS. Svetski dan se}awa na `rtve saobra}ajnih nezgoda prva je obele`ila britanska organizacija â&#x20AC;&#x153;RoadPeaceâ&#x20AC;? 1993. godine. Od tada obele`avaju ga i druge organizacije {irom sveta. Ujediwene nacije su 2005. usvojile rezoluciju u kojoj

SAOBRA]AJKA PODSTAKLA OGRANI^EWE BRZINE Prva saobra}ajna nezgoda u kojoj je bilo qudskih `rtava dogodila se u Wujorku 1899. godine, kada je automobil naleteo na ~oveka. Nekoliko godina kasnije, 1902, vozilo koje se prebrzo kretalo udarilo je u zapre`na kola u kojima su se vozila dva ~oveka. Jedan je poginuo na licu mesta, dok je drugi te{ko povre|en. Od tada prvi put je u svetu uvedeno ograni~ewe brzine. Te 1902. nastao je i prvi semafor. Wegov izumiteq je Afroamerikanac Garet Morgan. marketing 032/342-276

su pozvale vlasti i nadle`ne ustanove {irom planete da tre}u sedmicu u novembru posvete se}awu na poginule i povre|ene u saobra}ajnim nezgodama. Saobra}ajne nezgode de{avaju se svakodnevno. Iako su ponekad neizbe`ne, u mnogim slu~ajevima mogle su biti spre~ene. U su{tini odgovor na pitawe kako ih spre~iti je jednostavan: po{tovati osnovna pravila pona{awa na putu, ne koristiti mobilni telefon tokom vo`we, vezivati sigurnosne pojaseve, ne sedati za volan u alkoholisanom stawu... Najva`nije je prilagoditi brzinu uslovima na kolovozu. Pri pove}anoj brzini voza~ gubi kontrolu nad vozilom i te`e ga zaustavqa.

Naj~e{}i uzrok saobra}ajnih nezgoda je qudska nemarnost. U posledwe vreme upotreba mobilnih telefona sve ~e{}e izaziva ne`eqene posledice u saobra}aju. ^ak i sa slu{alicama, koje osloba|aju ruke,

pa`wa voza~a je tokom razgovora ometena. Kori{}ewe sigurnosnih pojaseva je propisano zakonom. Ipak, povrede u nezgodama se de{avaju, jer se putnici i voza~i nisu vezali. Svima je dobro poznato pravilo da za volan ne bi trebalo sedati u alkoholisanom stawu. Ve} posle nekoliko ~a{ica, refleksne reakcije su usporene, a pa`wa znatno sla-

bija. Uslovi vo`we su znatno ograni~eni no}u zbog smawene vidqivosti. Zato je po`eqno uvek, ukoliko je to mogu}e, izbegavati no}nu vo`wu. Osim osnovnih saobra}ajnih pravila, za bezbedan saobra}aj neophodni su ispravni automobili. Iako to zahteva znatna finansijska sredstva, `ivot je neprocewiv. Z. J.

AUTOMOTO SAVEZ SRBIJE

JEFTINIJE DO SUPER ^LANSKOG PAKETA vi voza~i koji se narednih dana online u~lane u Auto moto savez Srbije dobijaju deset posto popusta za godi{wi super ~lanski paket. Redovna cena ovog paketa je dve hiqade dinara i korisnicima omogu}ava besplatne popravke i {lepovawe na putevima Srbije i Evrope.

Auto moto savez izdaje i osnovne ~lanske karte koje ko{taju 600 dinara. Osnovne ~lanske karte voza~ima obezbe|uju {lepovawe vozila u slu~aju kvara ili nezgode (do 40 kilometara), popravku vozila na putu, procenu vrednosti vozila, pravne savete u oblasti saobra}aja.

DRU[TVO

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

IZ ALBUMA STARIH IVAWI^ANA

SE]AWE NA NARODNOG TRI U nekim dokumentima ovaj Moravi~anin se pomiwe kao Petar Stevanovi}, po drugima je wegovo prezime glasilo Stefanovi}. Ono {to je sigurno jeste da je bio mehanxija i trgovac u rodnom selu, Bukovici, a u politi~kom ìvotu Moravi~kog sreza - jedan od osniva~a Narodne radikalne stranke, kojoj je ostao veran ~itavog ìvota. @iveo je u vreme kada su u Srbiji, mladoj dràvi na ~elu sa dinastijom Obrenovi}a, vi{estrana~je, demokratija i gra|anske slobode bile jo{ u povoju. Iako udaqena od centara politi~kih zbivawa, Ivawica je bila ukqu~ena u sva previrawa, a Stevanovi} se veoma rano priklonio opoziciji i svoje uzore prona{ao u narodnim tribunima Adamu Bogosavqevi}u i Ranku Tajsi}u.

Kameni most na Moravici, izgra|en 1906. godine.

Poslanik Narodne skup{tine Srbije postao je 1874, izabran je i 1883. godine, a kao ~ovek iz naroda, zalagao se za socijalnu pravdu i lak{i ìvot svojih zemqaka. Obezbedio je trajno mesto u kolektivnom se}awu ìteqa moravi~kog kraja, a preko potomaka uspostavio vezu sa mnogim familijama u Ivawici i van we. a grobqu u Bukovici, kod Ivawice, sa~uvan je spomenik sa natpisom koji nas obave{tava da na tom mestu po~iva Petar Stefanovi}, ro|en 1837, a preminuo 1893. godine. Ruka ve{tog majstora je, po nalogu porodice, zabeleìla: - PERO JE vi{e od 20. Godina bio predsednik svo-

je op{tine na ponos svojih sugra|ana. Tako|e i narodni poslanik za srez moravi~ki. Neprekidno je radio 16. Godina neumorno za boqitak otaxbine i svih dobrotvornih zavoda za koje je odlikovan po nekoliko puta. Podpomagao je svakoga koji se god kod wega javio za pomo}, a osobito siromahe i svoje srodnike. Neka mu je laka zemqa i mir pepelu wegovom.

U DRU[TVU DANI^I]A I PAN^I]A U Narodnu skup{tinu Srbije prvi put je u{ao 1874. godine, kao jedan od 130 predstavnika naroda, me|u kojima su bile mnoge poznate i zaslu`ne li~nosti, kao {to su \ura Dani~i}, Josip Pan~i}, Pavle Popovi}, Stojan Novakovi} i Janko [afarik. U istorijskim dokumentima sa~uvan je podatak da su se ~lanovi Narodne skup{tine sastali 8. novembra 1874. i da je svaki od wih glasao za {est predlo`nika. Najvi{e glasova dobili su Jovan Krsmanovi}, \oko Topuzovi}, Simo Nestorovi}, Qubomir Kaqevi}, Jevrem Gruji} i Mihailo Lazarevi}. Ovaj je rezultat odmah prosle|en vladaru Srbije, a posle nepunih pola sata “~ita se Ukaz Svetloga kneza Milana M. Obrenovi}a

Prijem Moravi~ana kod Dragi{e Cvetkovi}a, predsednika vlade Kraqevine Jugoslavije, Beograd 1939. Tre}i sleva je poslanik dr Bo`idar Spasovi}, unuk Petra Stevanovi}a, a peti - poslanik Radomir Cvijovi}, za koga je bila udata Petrova unuka Olga Bojanovi}.

IV, kojim za predsednika ovogodi{woj Narodnoj skup{tini postavqa \or|a Topuzovi}a, a za podpredsednika Jevrema Gruji}a” (iz kwige “Protokoli narodne skup{tine odr`ane u Beogradu 1874/5. godine).

MAWE PRAKTIKANATA, VI[E LEKARA I APOTEKARA ôvek iz naroda, Petar nije imao smisla za prazne pri~e i politi~ku demagogiju. Wegovi nastupi u Skup{tini bili su kratki, jasni i vezani za konkretne probleme naroda Srbije i Moravi~kog sreza. Zajedno sa Adamom Bogosavqevi}em traìo je smawewe broja praktikanata, odnosno birokratskog aparata, a sa poslanicima \or|em \orovi}em i Rankom Tajsi} zahtevao je da se “danak” pravednije razrezuje i da ga podjednako pla}aju i crkve i manastiri. Znaju}i sa kakvim se sve ekonomskim nevoqama suo~ava narod Moravi~kog sreza, izloèn velikim nametima dràve i op{tine, posledicama ratova i nerodnih godina, predloìo je da se socijalno najugroèniji oslobode poreza, kao i porodice stradalih u ratovima 1876 - 1878. Ukazuju}i na va`nost prosvetnog rada i niske plate u~iteqa, kazao je: “Zaista treba Narodna skup{tina da odredi ve}u sumu na povi{ewe plata u~iteqa osnovnih {kola, jer niko toliko ne radi koliko oni. [ta }e siroma u~iteq da u~ini sa {est gro{a plate dnevno.” Sa grupom poslanika sa~inio je predlog da se u svakoj okru`noj varo{i ustanovi realka sa ~etiri razreda. Umeo je da uo~i i opi{e i te{ko stawe onda{weg zdravstva, ukaè na nedostatak lekara, apotekara i bolnica i zahteva da se ustanovi fond “radi obu~avawa mladi}a u lekarskim naukama i snabdevawu srezova lekovima”. Predlagao je, pored ostalog, da se uvede red u napla}ivawe carine i na srpsko - turskoj granici podigne ve}i broj zidanih karaula koje bi, o dràvnom tro{ku obezbe|ivali straàri nezavisni od policije. Dobro poznaju}i lokalne probleme, traìo je da se na reci Moravici izgradi most, da se prose~e put od Ivawice ka Ra{ki i uredi Prili~ki Kiseqak. Neke od Petrovih predloga stavqeni si “na mini-

Petar Stefanovi} (1837 - 1893)

starski sto”, drugi su morali da sa~ekaju novo vreme i nove qude. Bilo kako bilo, Stevanovi} je izrastao u narodnog tribuna, a ideje radikala ( zalagali su se za lokalnu samoupravu, nezavisnost sudstva i slobodu {tampe, ali i za oslobo|ewe i ujediwewe “preostalih delova srpstva”) su pustile koren u Srbiji i postale opasnost za dinastiju Obrenovi}a i napredwake, koji

Spomenik na grobqu u Bukovici

su u tom periodu bili na vlasti. SVESRDNO SLU@IO SVOM NARODU U opozicionoj {tampi je objavqeno da je 9. januara 1882. godine u Ivawici osnovan odbor Narodne radikalne stranke, sa 51 ~lanom. Strana~ki odbori osnivaju se narednih meseci i u drugim op{tinama Moravi~kog sreza, a novo-

DRU[TVO

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

IZ ALBUMA STARIH IVAWI^ANA

BUNA PETRA STEVANOVI]A

Carinarnica na Javoru postojala je do 1912.

formirani odbor u [umama uputio je 1. aprila telegram poslaniku Stevanovi}u u kome je pisalo: “Vi ste sa va{im radom i pravcem potpuno opravdali dato vam poverewe narodno, jer wegova prava svesno i verno zastupate”. Politi~ko raspolo`ewe Ivawi~ana do punog izra`aja je do{lo 15. maja 1882. godine, na parlamentarnim izborima. Iako je policija dala sve od sebe da onemogu-

}i pobedu radikalskog kandidata, od 130 poverenika (glasalo se posrednim putem) 129 je dalo glas “za ~estitog Pera Stevanovi}a”. Da je Pero mogao sam sebe glasati, ne bi ni ovaj jedini glas na stranu pao, komentarisali su wegovi pobornici. Visoko mi{qewe o ovom radikalu imao je i Dragi{a Lap~evi}, osniva~ Srpske socijaldemokratske stranke, poreklom U`i~a-

nin, koji je u kwizi “Iz moje postojbine” napisao da je Pero iz Bukovice, kako ga je narod zvao, “sa svoje ~estitosti” bio poznat u celom kraju. - Miran i krotak u `ivotu, u ratu je bio nenadma{iv ubojica, te je ratnim odli~jima bio po~astvovan ~ak i od kneza Milana, kome wegovo opozicionarstvo nije bilo u voqi. I dok je u ratu bio tako odlu~an, u miru je bio pravi rab Bo-

Ven~awe Petrove unuka Ru`ice Bojanovi} i Mihaila Dovijani}a, Ivawica 1931.

`iji - pi{e Lap~evi} i dodaje da je li~no poznavao Stevanovi}a sve do wegove smrti i da je ~ak, nehotice, “uhvatio”, wegovog ubicu. TAJANSTVENA SMRT PERA IZ BUKOVICE Bio je to, ka`e Lap~evi}, jedan propali tip koji je do{ao sa strane, “iz Bog te zna koje varo{i”, po{to

Moravi~ani i qudi iz krajeva “dokle je wegova ~estitost zra~ila” nisu hteli da posegnu “na wegov znamenit i zna~ajen `ivot”. Ubica je, tvrdi Lap~evi}, kasnije priznao zlo~in i oti{ao na robiju, a posle izlaska iz zatvora sklonio se u Socijaldemokratsku stranku. Na spomeniku Petru

IVAWI^KE USTANOVE SPREMNO DO^EKALE GREJNU SEZONU

Stevanovi}u nema, me|utim, ni re~i o wegovom tragi~nom kraju. Pri~u o naru~enom politi~kom ubistvu ne mogu da potvrde ni stari Ivawi~ani, koji su poznavali Petrove unuke i od wih slu{ali da im je deda umro prirodnom smr}u. U braku sa Borikom, Petar Stevanovi} je imao tri k}erke. Persa se udala za ivawi~kog hotelijera Dobrosava Spasovi}a, a wihov sin Boìdar bio je ~uveni lekar u moravi~kom kraju. Danica je postala supruga Jovana Bojanovi}a, kafexije na Bukovici, i majka desetoro dece - Ikonije, Luke, Milosava, Dragoquba, Dobrivoja, Darinke, Stane, Dobrile, Ruìce i Vuka{ina. Jovanka je, u braku se Aleksom Milosavqevi}em iz Kotraè, izrodila Mi{a, Branu i Olgu. Tako je Petar Stevanovi}, narodni tribun neizmerno zasluàn za razvoj demokratije i gra|anskih sloboda u Srbiji, obezbedio sebi i biolo{ko trajawe, kroz generacije koje su dolazile posle wega. Emilija Vi{wi}

UGOVORI O ZAPO[QAVAWU INVALIDNIH LICA

BOLNICI POTREBNE DODATNE KOLI^INE GORIVA

POSAO I ZA BIV[E VOLONTERE

rejna sezona zvani~no je po~ela 15. oktobra. U ve}ini ovda{wih {kola i vrti}a, otvorena je i ranije. Mali{anima i |acima nije hladno, a prema najavama rukovodilaca ovih obrazovnih ustanova ne}e biti ni do kraja sezone. Me|utim, postavqa se pitawe, ho}e li ovda{wa zdravstvena ustanova imati dovoqno goriva, jer trenutno koristi pro{logodi{we rezerve. U Domu zdravqa i bolnici ima rezervi lo` uqa od pro{le godine, koje su dovoqne za desetak dana. Stoga se ordinacije u obe smene greju po dva sata, dok se za dodatno grejawe koriste grejalice. Bolnica se zagreva non-stop, dawu iz kotlarnice, a no}u na struju. Da u narednom periodu ne bi bilo problema, hitno treba nabaviti dodatne koli~ine lo` uqa. Roditeqi ~ija su deca sme{tena u objektima ovda{we Pred{kolske ustanove, ne treba da brinu da li }e wihovim mali{anima biti hladno. Grejna sezona po~ela je na vreme i toplo je u sva tri objekta. „U sva tri objekta na vreme smo obezbedili ogrevni materijal. U \ur|evku – lo` uqe, a u Zvon~ici i na Bukovici – drva. Grejna sezona je po~ela na vreme. Zbog male dece smo po~eli i ranije da lo`imo. U svim objektima je toplo. Na Bukovici je bilo malih problema, ali su oni otkloweni, pa je sada sve u redu“, obja{wava direk-

okviru obeleàvawa Nedeqe solidarnosti, u Sali Skup{tine op{tine Ivawica sve~ano su dodeqeni ugovori o zapo{qavawu 15 osoba sa invaliditetom. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe finansirala je angaòvawe osam osoba na poslovima u Dru{tvu za cerebralnu i de~iju paralizu, i sedmoro u ovda{wem Crvenom krstu, i to na period od pet meseci. U Dru{tvu za cerebralnu i de~iju paralizu bi}e angaòvani na administrativnim i kurirskim poslovima, kaè predsednica Dru{tva Svetlana Glavini}. - Lica koja su potpisala ugovore radi}e u na{oj kancelariji na poslovima fotokopirawa, unosa podataka vezanih za socijalne usluge i drugim administrativnim poslovima. Deo zaposlenih }emo angaòvati u radionici za okupaciono radnu terapiju

torka Vesna Nikoli}. U celodnevnom i poludnevnom boravku u vrti}ima nalazi se oko 550 mali{ana, a nema problema ni sa decom u odeqewima vrti}a pri {kolama ukupno ih je 13, od kojih dva u gradskim i 11 u seoskim {kolama. U O[ „Milinko Ku{i}“ grejna sezona je po~ela 30. septembra, a 600 metara drva bi}e dovoqno za celu {kolsku godinu, poru~uje direktor Stevan Davidovi}. Da ni Gimnazija, koja sa ovom {kolom ima zajedni~ki kotao, ne}e kuburiti sa ogrevnim drvetom, potr|uje direktor Du{ko Parezanovi}. Za ovu ustanovu obezbe|eno je 200 kubnih metara, {to je, imaju}i u vidu mawu povr{inu koja se greje, dovoqno za ovu sezonu. Imamo dovoqno i nafte i para za grejawe, tvrdi i direktor Tehni~ke {ko-

le Bo{ko Mojsilovi}. Napomiwu}i da su preduhitrili zvani~ni po~etak grejne sezone, i wegov kolega iz O[ „Kirilo Savi}”, Dragoqub Jankovi} ka`e da ne brinu, jer imaju dovoqno ogreva. Dodaje i da }e poslu{ati preporuku op{tinskog rukovodstva i intenzivnije zagrevati sportsku halu. Ivawi~anima koji imaju nameru jesenas i zimus da povremeno pogledaju ne{to sa repertoara Doma kulture, ne}e biti hladno ni u velikoj sali, zahvaquju}i, pre par godina uvedenom plafonskom grejawu. Me|utim, kada se temperatura zna~ajnije spusti ispod nule, ono ne}e biti dovoqno. Situacija u “plavoj sali” je druga~ija, pa onima koji ovde budu pratili kulturne i druge doga|aje, ne}e biti hladno, ka`e direktor ove ustanove Milan Kruni}.

„Sun~ev zrak“ - obja{wava Glavini}ka. U ivawi~kom Crvenom krstu ve}ina wih radila je i ranije, rekla je sekretar ovda{weg Crvenog krsta Ankica Mojsilovi}: - Oni su ranije radili kao volonteri, a sada }e biti anga`ovani na raznovrsnim poslovima, u zavisnosti od wihovih sposobnosti. To su administrativni, kurirski i terenski poslovi, kao {to su obilazak starih lica u selima, distribucija prehrambenih i higijenskih paketa, prijem i pakovawe robe... Vrednost ovog projekta je 1,5 miliona dinara. Za novozaposlena lica predvi|ena je i desetodnevna obuka za rad na ra~unaru, jer je predvi|eno da nekoliko wih radi na unosu podataka iz oblasti socijalne za{tite, davala{tva krvi i volonterskog rada.

GORWI MILANOVAC

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

PRIHVA]EN PREDLOG NACRTA BUXETA ZA 2015. GODINU a posledwoj sednici Op{tinskog ve}a u Gorwem Milanovcu usvojene su jednoglasno sve ta~ke dnevnog reda. Rasprava je bila konstruktivna, a najve}u pa`wu ve}nika privukle su najva`nije ta~ke dnevnog reda - razmatrawe izvr{ewa ovogodi{weg buxeta u prvih devet meseci i nacrta buxeta za narednu godinu, dodela pomo}i poqoprivrednicima, kojima su zemqi{te i ekonomski objekti o{te}eni u poplavama i informacije o pripremama za obele`avawe velikog jubileja dva veka od podizawa Drugog srpskog ustanka u Takovu. Ve}nici gorwomilanova~ke op{tine su najpre usvojili izve{taj o izvr{ewu buxeta. Gorwomilanova~ka op{tinska kasa se u prvih devet meseci 2014. godine br`e punila nego praznila. U tom periodu, planirani prihodi su realizovani 77,54, a rashodi 46 odsto u odnosu na planirane. Ovogodi{wa praksa dobrog upravqawa op{tinskom kasom, po svemu sude}i, bi}e nastavqena i u narednoj godini. Predlog nacrta buxeta za 2015. godinu je dobio jednoglasnu podr{ku ~lanova Ve}a. Planirani prihodi op-

lanovi Op{tinskog {taba za vanredne situacije Gorweg Milanovca su na sednici, koja je odràna u utorak, 4. novembra, usvojili predlog programa zimskog odràvawa gradskih i prigradskih ulica i lokalnih putnih pravaca na seoskom podru~ju po prioritetima. Izve{taje o obavqenim pripremama za zimsko odràvawe saobra}ajnica uradile su stru~ne slu`be JP za puteve op{tine Gorwi Milanovac, JP za izgradwu i PZP „Beograd“, punkt na Rudniku. Izrada programa za zimsko odràvawe puteva je obavezna i za JKP “Gorwi Milanovac”, zdravstvene ustanove - Dom zdravqa i apoteke na teritoriji op{tine, Centar za socijalni rad, OO Crvenog krsta, savete mesnih zajednica i poverenike civilne za{tite na teritoriji Op{tine, privredno dru{tvo “Rudnik” i flotacija „Rudnik“, uz redovnu saradwa sa slu`bama Policijske stanice i Podru~ne vatrogasno-spasila~ke jedinice u Gorwem Milanovcu. Nakon usvajawa izve{taja, komandant Op{tinskog {taba za vanredne situacije predsednik op{tine Milisav Mirkovi} skrenuo je pa`wu svim ~la-

{tinskog buxeta iznose milijardu i 187 miliona dinara, a rashodi milijardu i 412 miliona dinara. Prema re~ima predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a, ispo{tovani su svi rokovi za utvr|ivawe predloga nacrta buxeta. Nadle`na odeqewa Op{tinske uprave radila su predlog nacrta buxeta vi{e od tri meseca, a predlozi javnih preduze}a i ustanova su stigli blagovremeno. Ostaje samo da se o predlogu buxeta izjasne i odbornici na prvoj narednoj sednici Skup{tine op{tine, koja }e biti odr`ana po~etkom decembra. Radovin Veselinovi} iz Prawana je konstatovao da je nedovoqno sredstava izdvojeno za mesne zajednice, posebno na seoskom podru~ju. Predsednik op{tine Mirkovi} je nabrojao dosada{wa ulagawa na seoskom podru~ju, i to nezavisno od sredstava koja su ve} opredeqena mesnim zajednicama, i time demantovao tvrdwe ve}nika Veselinovi}a. On je istakao da se selima dodatno poma`e kroz izdvajawa za poqoprivredu (20 miliona dinara), prevoz putnika i u~enika, gradwu vodovoda, lokalnih puteva,

crkava, {kola, sportskih i drugih objekata, pa otuda vi{e razloga za nezadovoqstvo imaju gradske, nego seoske mesne zjednice. Predsednikovo izlagawe podr`ao je i ve}nik Desimir Jovanovi}, koji je naveo da je trenutno u mnogo lo{ijem stawu infrastruktura u gradu, nego seoska. On je izneo mi{qewe da je projekcija buxeta dobra i da se, u zavisnosti od potrebe, rebalansom uvek mogu obezbediti i dodatna sredstva. On je, tako|e, naveo da se na gradskom podru~ju ubiraju porez na imovinu i sredstva od izdavawa gra|evinskih dozvola,

a taj novac se iz buxeta raspore|uje i selu i gradu. Ve}nici su usvojili i program raspodele pomo}i poqoprivrednicima, ~ija su zemqi{ta i ekonomski objekti o{te}eni u poplavama. Sredstva su obezbe|ena od donacija privrednika i stranih bratskih op{tina i iz op{tinskog buxeta. Za o{te}eni hektar zemqi{ta vlasnici }e dobiti po 20 hiqada dinara, za poru{eni plastenik pet, a uni{tenu ba{tu ~etiri hiqade dinara. Ina~e, ve}nici su prihvatili i predlog da se 40 miliona dinara, od nadoknade za kori{}ewe

mineralnih sirovina na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac, raspodeli za izgradwu vodovodnog sistema ka Rudniku, a mawi deo za izradu projektne dokumentacije za gruànski i prawanski vodovod, kao i sanaciju i asfaltirawe nekategorisanih puteva. ^lanovi ve}a su usvojili i predlog programa kori{}ewa sredstava iz Fonda za za{titu ìvotne sredine, koja iznose 12 miliona dinara. Prihva}en je i predlog raspodele sredstava od napla}enih kazni za saobra}ajne prekr{aje. ^lanovi ve}a su dobili iscrpan izve{taj na~elnika Op{tinske uprave Gorice Petrovi} o pripremama za obeleàvawe dva veka od podizawa Drugog srpskog ustanka. Govorila je o ure|ewu znamenitog mesta u Takovu i drugih kulturno-istorijskih destinacija i objekata, uz napomenu da se navedene investicije finansiraju dobrim delom iz op{tinskog buxeta, ali i republi~kim sredstvima. Ve}nici su dobili obave{tewe da je za novog linijskog prevoznika izabrana gorwomilanova~ka firma “Konvoj travel”.

SA SEDNICE OP[TINSKOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE

USVOJEN PREDLOG PROGRAMA ZIMSKOG ODR@AVAWA SAOBRA]AJNICA konstrukcija od snega i leda, odràvawe vodovodne, elektro i gasne instalacije, rasvete i sli~no). JKP “Gorwi Milanovac” je u obavezi da preventivno preduzme mere za odràvawe visoke brane u Gorwim Bawanima, i obezbedi deùrstva za predstoje}i zimski period. Tako|e, [tab je obavezao a.d. Rudnik i flotaciju „Rudnik“ da kontinuirano vr{e odràvawe i osmatrawe visoke brane broj 9 novima [taba da ono {to pi{e u izve{tajima mora da bude ta~no i da bi trebalo jo{ jednom proveriti sve navedeno, kako bi izve{taji, koji se {aqu Okru`nom i Republi~kom {tabu odslikavali realnu situaciju o spremnosti za vanrendne situacije na gorwomilanova~kom podru~ju. Kako je re~eno na sednici [taba, u slu~aju potrebe bi}e dodatno angaòvana sva raspoloìva te{ka mehanizacija sa teritorije Op{tine, qudstvo, kao i raspoloìva mehanizacija Vojske Srbije i Garnizona

u Gorwem Milanovcu. Op{tinski {tab za vanredne situacije nalo`io je svim op{tinskim javnim slu`bama i ustanovama da u okviru svoje redovne nadle`nosti preduzmu sve mere za nesmetano funkcionisawe u zimskim uslovima. Obaveza Odeqewa za dru{tvene delatnosti je da uputi dopis svim {kolama i pred{kolskim ustanovama na ~itavoj teritoriji da izvr{e pripreme za nesmetano funkcionisawe u zimskim uslovima (grejawe, ~i{}ewe snega, odr`avawe prilaza i dvori{ta {kola, ~i{}ewe krovnih

“Rudnik”. „Elektrodistribucija” i „Telekom“ na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac su u obavezi da preduzmu sve preventivne mere za nesmetano snabdevawe strujom i pru`awe telekomunikacionih usluga stanovni{tvu u predstoje}em zimskom periodu. [tab je prihvatio i informaciju o formirawu jedinica civilne za{tite op{te namene na teritorji op{tine Gorwi Milanovac, kao i odluku koja se

odnosi na organizaciju i funkcionisawe civilne za{tite i u uslovima ratnog i vanrednog stawa. U buxetu op{tine za narednu godinu su planirana finansijska sredstva, u visini od dva miliona dinara, za potrebe za{tite i spasavawa na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac. U narednoj godini bi}e organizovana obuka pripadnika Op{tinskog {taba za vanredne situacije, kao i wihovo opremawe.

VEST

„KONVOJ TRAVEL“ NOVI PREVOZNIK PUTNIKA P osao prevoza putnika na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac ubudu}e }e obavqati preduze}e “Konvoj travel”. Posle gotovo pet decenija, Op{tina se opredelila za drugog prevoznika, jer je “Autoprevoz” Gorwi Milanovac pre par meseci traìo da se ugovor preispita, a na ponovqeni konkurs se nije javio. Predsednik op{tine Gorwi Milanovac je potpisao ugovor, kojim se posao prevoza putnika na lokalu poverava preduze}u „Konvoj travel“, koje, ina~e, od po~etka {kolske godine prevozi i |ake. Povodom potpisivawa ugovora, Mladen Ne{kovi} je, u ime „Konvoj Travela“, izrazio zahvalnost na poverenom poslu prevoza u~enika i putnika. Predsednik Mirkovi} je ~estitao novom prevozniku na dobijenom poslu, ali je ujedno i zahvalio dugogodi{wem prevozniku „Autoprevozu“ na dobroj dosada{woj saradwi, poèlev{i im brz poslovni oporavak. Ina~e, “Autoprevoz” Gorwi Milanovac je bio jedini prevoznik |aka i putnika na podru~ju Gorweg Mialnovca punih pet decenija. Pre par meseci je zatraìo preispitivawe ugovornih odnosa, a nakon toga odustao od ovog posla.

GORWI MILANOVAC

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

USKORO NOVA TRAN[A POMO]I ZA UGRO@ENA DOMA]INSTVA

ZA OBNOVU ZEMQI[TA I EKONOMSKIH OBJEKATA 20,7 MILIONA DINARA brzo po~iwe raspodela pomo}i o{te}enima u majskim poplavama zahvaquju}i donatorskim sredstvima gorwomilanova~ke privrede, gra|ana, stranih op{tina i buxetskim sredestvima. - Poqoprivrednici i svi Gorwomilanov~ani, ~ija su zemqi{ta i ekonomski objekti o{te}eni u poplavama mogu u narednim danima o~ekivati nov~anu pomo} op{tine Gorwi Milanovac zahvaquju}i izdvojenim buxetskim sredstvima, donacijama gorwomilanova~ke privrede i gra|anstva, kao i deviznim sredstvima stranih bratimqenih op{tina - istakao je predsednik op{tine Milisav Mirkovi}, obja{wavaju}i da se na raspodelu ovih sredsta-

va ~ekalo zbog realizacije republi~ke pomo}i u obnovi o{te}enih i uru{enih prvenstveno stambenih objekata, odnosno privo|ewa kraju upravnih postupaka, koji su po republi~kim uputstvima povereni gorwomilanova~koj Op{tinskoj upravi. - Prilikom realizacije ovih poslova, izuzetno su nam bili korisni razgovori sa o{te}enim stanovni{tvom, jer smo uvideli da je qudima od vitalnog zna~aja obnova poqoprivrednog zemqi{ta i pomo}nih zgrada, {tala, sala{a, obora za stoku, plastenika... Naravno, va`no je bilo obnoviti i stambene objekte iz republi~kog programa, ali ni{ta mawe nisu va`na ni ova ekonomska dobra, koja qudima, po-

sebno na selu, predstavqaju izvor egzistencije, tako da smo na posledwoj sednici Op{tinskog ve}a jednoglasno usvojili Program raspodele pomo}i za doma}instva u kojima su o{te}ewa od poplava pretrpela zemqi{ta, odnosno ekonomski objekti. Za te namene obezbe|eno je 20.700.000 dinara - rekao je predsednik op{tine Mirkovi}. Da podsetimo, zahvaquju}i gorwomilanova~koj privredi i preduzetncima, gra|anima pojedincima, udru`ewima, sportskim dru{tvima, op{tinskim ogranima, koncertima, akcijama mladih i drugih brojnih humanih qudi, koji su izdvojili sredstva u skladu sa svojim mogu}nostima, na namenskom op{tinskom ra~unu priku-

pqeno je 8.719.700 dinara. Sredstva su donirale i bratimqene op{tine iz Norv{ke i Slovenije, u ukupnom iznosu 14.567 evra. Za pomo} ugro`enima od poplava iz op{tinskog buxeta je izdvojeno oko 13

miliona dinara. Visina nadoknade {tete odre|ena je prostom ra~unicom. Raspolo`iva sredstva, u ukupnom iznosu od 20.700.000 dinara, podeqena su u zavisnosti od veli~ine o{te}enih parcela,

pa }e za o{te}eni hektar imawa vlasnici dobiti po 20 hiqada dinara, odnosno za poru{eni plastenik pet, a uni{tenu ba{tu ~etiri hiqade dinara. Prema podacima sa terena, {teta je konstatovana na 750 hektara, a iz ovog programa pomo}i bi}e izuzete livade. U programu su navedeni minimalni kriterijumi, koje bi trebalo ispuniti kako bi se pomo} dobila, a re{ewa o pomo}i donosi}e Op{tinsko ve}e i to na predlog novoformirane komisije. Nakon toga, bi}e zakqu~eni pojedina~ni ugovori o dodeli sredstava. Potencijalni korisnici pomo}i ne moraju da podnose posebne zahteve, jer se uva`avaju do sada prijavqene {tete.

ZAHVAQUJU]I „REHAB” PROJEKTU OBEZBE\ENA DODATNA SREDSTVA ZA SANACIJU POSLEDICA POPLAVA

KRATKORO^NA POMO] ZA UGRO@ENA DOMA]INSTVA ahvaquju}i projektu “Obnova doma}instva i biznisa od posledica poplava u Srbiji “- REHAB, koji realizuje me|unarodna organizacija „Mercy Corps“ u saradwi sa udruèwem „Hleb ìvota“ i Agroinvest bankom, a finansira USAID/OFDA i ECHO (Odeqewe Evropske komisije za humanitarnu i socijalnu pomo}), u op{tini Gorwi Milanovac dodeqena je kratkoro~na pomo} ugroènim doma}instvima. Za devet porodica obezbe|ena su sredstva za kupovinu bele tehnike. Svako doma}instvo je dobilo po 28.500 dinara. Za oporavak od posledica elementarnih nepogoda u poqoprivredi, po 65.000 dobilo je osam doma}instava, a za ~etiri korisnika

Ugovore o kratkoro~noj nov~anoj pomo}i potpisao je 21 korisnik. Potpisnici ugovora naj~e{}e su se opredeqivali za kupovinu doma}ih `ivotiwa, sto~nu hranu, gra|evinski materijal za sanaciju pomo}nih objekata, materijal za plastenike i sli~no. Korisnici pomo}i dobili su i karticu Unikredit banke, a novac koji se nalazi na ra~unu mogu upotrebiti samo za kupovinu materijalnih

obezbe|eno je po 130.000 dinara. Pozdravqaju}i prisutne, zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi} je istakao da su sredstva, koja su obezbe|ena kroz projekat REHAB, itekako zna~ajna za ugro`ene od poplava, jer }e im

pomo}i da bar delimi~no nadomeste nastale {tete. Zahvalio je humanitarnoj organizaciji na pomo}i i pohvalio sve humanitarne aktivnosti, koje se trenutno organizuju u ciqu sanacije posledica poplava. Milovanovi} je istakao da su predstavnici lokalne

samouprave sa zadovoqstvom pomogli realizaciju programa REHAB deqewem neophodnih upitnika, dostavqawem potrebnih spiskova mesnih zajednica i obilaskom terena, dok su kategorizaciju i uslove dobijawa pomo}i odredili sami donatori.

AKTIVISTI KANCELARIJE ZA MLADE POSETILI GIMNAZIJU

KORISNE IDEJE ZA NOVE AKCIJE! ktivisti Kancelarije za mlade posetili su Gimnaziju „Takovski ustanak“ i na neposredan na~in gorwomilanova~kim gimnazijalcima predstavili svoje aktivnosti i planove za budu}e akcije. U~enici su imali priliku da postavqaju pitawa, daju predloge i ideje aktivistima Kancelarije za mlade. Predloène aktivnosti }e biti razmotrene i u skladu sa mogu}nostima sprovedene. U~enici Gimnazije su podràli rad Kancelarije i ispoqili èqu za saradwom, {to i jeste bio osnovni ciq ovog susreta.

dobara za koja su se opredelili u ugovoru, jer }e nakon dve nedeqe biti obavqena kontrola da li su odobrena sredstva namenski utro{ili. Pored op{tine Gorwi Milanovac projekat „REHAB“ se realizuje i u Obrenovcu, Ubu, Koceqevi, [apcu, Krupwu, Loznici, Malom Zvorniku, Quboviji, Trsteniku, ^a~ku, Varvarinu, Jagodini i Qigu.

EKOLO[KA KANCELARIJA DOBILA ZAHVALNICU O[ „MOM^ILO NASTASIJEVI]”

SPREMNI ZA NOVE IZAZOVE P

ovodom angaòvawa i doprinosa na poqu realizacije projekata iz oblasti za{tite ìvotne sredine, a sve u ciqu edukacije dece i unapre|ewa ìvotne okoline, Ekolo{ka kancelarija gorwomilanova~ke Op{tinske uprave nagra|ena je zahvalnicom osnovne {kole ’Mom~ilo Nastasijevi}’’. Predstavnici Op{tinske ekolo{ke kancelarije su stalni ~lanovi Eko odbora osnovne {kole „Mom~ilo Nastasijevi}“. Aktivnosti iz oblasti za{tite ìvotne sredine se realizuju prema programu i planu rada Ekolo{ke {kole, koji se donosi svake godine. ^lanovi Eko odbora usvajaju planovi i pruàju prakti~nu pomo} u realizaciji svakog projekta. U ciqu efikasnijeg delovawa, ~lanovi Eko odbora povezuju {kole i ostvaruju saradwu sa predstavnicima lokalne samouprave. Ina~e, Odsek za poslove ekolo{ke kancelarije formiran je 2004. godine kao zajedni~ki projekat Norve{ke komune Vefsn i op{tine Gorwi Milanovac. Zahvaliv{i se na dobijenom priznawu, koordinatori Kancelarije su poru~ili da su spremni da u narednom periodu jo{ uspe{nije sara|uju sa {kolama na teritoriji Op{tine.

OGLASI

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

poreze, doprinose i druge javne da`bine; 5. originalni fiskalni ra~un i fakturu o realizaciji investicije.

POSEBNI USLOVI I DODATNA DOKUMENTACIJA Na osnovu Odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2014. godini ("Sl. list grada ^a~ka", br. 5/14, 15/14),

KOMISIJA ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI raspisuje:

KONKURS za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2014. godini na teritoriji grada â~ka Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede su direktna i bespovratna i koriste se za: - finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu i unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe u ciqu osavremenavawa tehnologije proizvodwe poqoprivrednih proizvo|a~a i prilago|avawe standarda i kvaliteta trì{tu EU; I Pravo na finansijsku podr{ku imaju poqoprivredni proizvo|a~i i ~lanovi wihovog doma}instva koji se bave poqoprivrednom proizvodwom pod uslovom da: - je poqoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom u skladu sa Pravilnikom o na~inu i uslovima upisa i vo|ewa Registra poqoprivrednih gazdinstava; - su nosioci ili ~lanovi poqoprivrednog gazdinstva sa prebivali{tem na teritoriji grada â~ka, upisani u registar poqoprivrednih gazdinstava po osnovu prava svojine odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi na teritoriji grada â~ka i koji se bave poqoprivrednom proizvodwom. II Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede (u daqem tekstu: sredstva) su direktna i bespovratna i koriste se za: I Finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu i unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe i to: 1. Povrtarsku proizvodwu: - plastenici i staklenici - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - oprema za plasteni~ku i stakleni~ku proizvodwu (za zagrevawe, hla|ewe, i drugo) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 2. Sto~arsku proizvodwu: - laktofrizi (kapaciteta 100 - 2.000 l.) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - muzilice, hranilice, pojilice i sli~no - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - me{aone sto~ne hrane - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - kupovina kvalitetnog priplodnog materijala radi unapre|ewa genetskog potencijala u govedarstvu, ov~arstvu, kozarstvu, sviwarstvu i ìvinarstvu - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - kupovina matice, ko{nica, opreme i drugo u p~elarstvu - od 30% do 50% od vrednosti investicije. 3. Vo}arsku proizvodwu: - ma{ine i oprema za za{titu biqa (traktori, freze, tarupi, atomizeri, prskalice, skafander i sli~no) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - nabavka sadnog materijala - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 4. Ratarsku proizvodwu: - nabavka ma{ina, opreme i sli~no u ratarstvu (traktori, freze, tarupi, atomizeri, prskalice, skafander i sli~no) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 5. Oprema za navodwavawe poqoprivrednih kultura i sli~no - oprema za navodwavawe poqoprivrednih kultura i sli~no - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 6. Podsticajna sredstva za osigurawe useva, plodova i ìvotiwa - podsticajna sredstva za osigurawe useva, plodova i ìvotiwa - od 30% do 40% od vrednosti osigurawa;

POTREBNA DOKUMENTA Osnovna dokumentacija potrebna za sve vrste podsticaja 1. popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom podnosioca; 2. dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu kori{}ewa obradivog poqoprivrednog zemqi{ta - list nepokretnosti, ili - ugovor o zakupu ,ili - obrazac za upis i obnovu registracije poqoprivrednog gazdinstva u registru poqoprivrednog gazdinstva - zemqi{ni fond i biqne kulture (overen od Uprave za trezor); 3. potvrdu o registraciji poqoprivrednog gazdinstva (aktivan status); 4. potvrdu nadle`nih poreskih organa da je podnosilac prijave izmirio dospele

1) POVRTARSKA PROIZVODWA - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u povrtarskoj proizvodwi za plastenike ili staklenike potrebno je da oformi plastenik ili staklenik na najmawe 5 ari. Potrebna osnovna dokumentacija. 2) STOÂRSKA PROIZVODWA KUPOVINA KVALITETNOG PRIPLODNOG MATERIJALA: - Govedarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u govedarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ u svom vlasni{tvu ima najmawe dve steone junice (krave), - Ov~arstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u ov~arstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 10 ovaca, - Kozarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u kozarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 10 koza, - Sviwarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u sviwarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 5 nazimica starosti najmawe 6 meseci, minimalne teìne 70 kilograma, - @ivinarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u ìvinarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 200 koka nosiqa, starosti 19 nedeqa. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u sto~arstvu podnosi se i kopija paso{a koja mora biti u skladu sa u{nim brojem za svako grlo, overen kupoprodajni ugovor zakqu~en sa prodavcem kvalitetnog priplodnog materijala (ugovor moè biti overen u sudu, mesnoj kancelariji ili Gradskoj upravi) i potvrda poslovne banke o transferu sredstava sa teku}eg ra~una kupca na teku}i ra~un prodavca kvalitetnog priplodnog materijala. 3) STOÂRSKA PROIZVODWA - KUPOVINA MATICE, KO[NICA, OPREME I DRUGOG U PÊLARSTVU: - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u p~elarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ u svom vlasni{tvu ima najmawe 30 ko{nica ili da kupi najmawe 30 ko{nica ili 30 rojeva ili 30 matica. 4) VO]ARSKA PROIZVODWA - NABAVKA SADNOG MATERIJALA: - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u vo}arstvu za kupovinu sadnog materijala potrebno je da kupi sadni materijal od proizvo|a~a koji je registrovan za rasadni~ku proizvodwu sa teritorije grada â~ka, za povr{inu od najmawe 50 ari za drvenaste vo}ne vrste ili za povr{inu od najmawe 30 ari za jagodaste vo}ne vrste. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti i sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti sadnog materijala kupqenog od proizvo|a~a (rasadni~ara) sadnog materijala sa teritorije grada â~ka. 5) NABAVKA MEHANIZACIJE Subvencionisa}e se samo nove ma{ine i oprema. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti garantni list za kupovinu ma{ina ili opreme; ukoliko se kupuju uveène ma{ine ili oprema i carinsku deklaraciju. 6) OPREMA ZA NAVODWAVAWE Potrebna osnovna dokumentacija. 7) PODSTICAJNA SREDSTVA ZA OSIGURAWE USEVA, PLODOVA I @IVOTIWA Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti: -original polisu osigurawa izdatu od strane dru{tva za osigurawe kod koga je registrovano poqoprivredno gazdinstvo osiguralo useve, plodove i ìvotiwe, sa dokumentacijom koja se prilaè uz zathev za izdavawe polise osigurawa; - potvrdu o izvr{enom pla}awu ukupne premije osigurawa. Fiskalni ra~uni vaè od 01. 01. 2014. godine, pa do zavr{etka Konkursa. Registrovani poqoprivredni proizvo|a~ je u obavezi da dostavi original fakturu, original fiskalni ra~un, original garantni list (u zavisnosti od vrste podsticaja), a nakon 31. 12. 2014. godine mo}i }e da preuzme navedena originalna dokumenta, uz obavezu da Gradu preda overene kopije preuzetih originalnih dokumenata. Korisnici podsticajnih sredstava imaju obavezu da dostave ta~ne podatke i verodostojne dokaze uz prijavu. Komisija }e mo}i da proverava sve navode u konkursnoj dokumentaciji, utvrdi i proveri ta~nost priloène dokumentacije izlaskom na teren i da po potrebi traì dostavu dodatne dokumentacije. Namenska upotreba podsticajnih sredstava }e biti kontrolisana kod svih poqoprivrednih proizvo|a~a koji dobiju podsticajna sredstava od grada â~ka. Odobrena podsticajna sredstva upla}iva}e se na namenski ra~un registrovanog poqoprivrednog gazdinstva. Visinu sredstava za finansijsku podr{ku po jednom zahtevu poqoprivrednim proizvo|a~ima utvr|uje Gradona~elnik na predlog Komisije za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Korisnici su u obavezi da namenski upotrebe dodeqena sredstva o ~emu }e voditi ra~una Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi i Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj.

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

OGLASI

U slu~aju nenamenskog kori{}ewa, korisnici su u obavezi da u celosti vrate dodeqena sredstva. O podnetim prijavama odlu~uje Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Konkurs se objavquje u listu "^a~anski glas." Rok za podno{ewe prijava sa prate}om dokumentacijom je 17. 11. 2014. godine do 15,00 ~asova.

Grad â~ak Komisiji za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi Ul. @upana Stracimira br. 2 32 000 â~ak Sa naznakom: ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA JAÂWE POQOPRIVREDNE PROIZVODWE NA TERITORIJI GRADA Â^KA

Konkursni obrazac se moè dobiti na {alteru broj 8 Gradske uprave grada â~ka. Sve potrebne informacije u vezi sa konkursom moète dobiti u Kancelariji br. 108 Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj - Slu`ba za poqoprivredu sa Centrima za razvoj sela u vremenskom periodu od 07-12 ~asova svakog radnog dana ili na telefon broj: 032/309-135 (kontakt osoba Milanka Krxi}), u Centru za razvoj sela u Mr~ajevcima ili na telefon broj 032/800-281, Centru za razvoj sela u Zabla}u ili na telefon broj 032/813404 i Centru za razvoj sela u Trbu{anima ili na telefon broj 032/392-203 svakog radnog dana u vremenskom periodu od 07-12 ~asova. Prijave se podnose na adresu:

Javni konkurs za imenovawe direktora D.O.O. Nau~no tehnolo{ki park â~ak Skup{tina Nau~no tehnolo{kog parka â~ak na osnovu ~lana 219. Zakona o privrednim dru{tvima ("Slu`beni glasnik RS", broj 36/2011, 99/2011 i 83/2014) i ~lana 14. Ugovora o osnivawu Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u Nau~no tehnolo{ki park â~ak, ogla{ava javni konkurs za imenovawe direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u Nau~no tehnolo{ki park â~ak. Na odre|eno vreme od 6 meseci. 1. Uslovi za imenovawe direktora: - da je dràvqanin Republike Srbije, - da ima visoko obrazovawe ste~eno na studijama tre}eg stepena (doktor nauka), drugog stepena (master akademske studije, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije, magistar nauka), odnosno na osnovnim studijama u trajawu od najmawe ~etiri godine u oblasti: tehni~ko-tehnolo{kih nauka, biotehni~kih nauka, ekonomskih nauka, informacionih tehnologija. - da ima najmawe pet godina radnog iskustva u privredi ili nauci, - iskustvo u pripremi i ocewivawu investicionih projekata, - da poseduje radnu sposobnost i iskustvenost u vr{ewu spoqnotrgovinskog poslovawa, - izvrsno poznavawe rada na ra~unaru ("MS Office" aplikacije, Internet i sl.), - aktivno znawe govornog i pisanog engleskog jezika, - da nije pravosna`no osu|ivan. 2. Mesto rada: â~ak 3. Stru~na osposobqenost, znawa i ve{tine koje se ocewuju u izbornom postupku i na~in wihove provere: Provera stru~ne osposobqenosti znawa i ve{tina se vr{i uvidom u podatke iz prijave, pismenom proverom, razgovorom sa kandidatom ili na drugi odgovaraju}i na~in o ~emu }e kandidati biti blagovremeno obave{teni. 4. Rok za podno{ewe prijava na javni konkurs: je 15 dana, od dana objavqivawa javnog konkursa u listu "â~anski glas". Rok po~iwe da te~e narednog dana od dana objavqivawa javnog konkursa. 5. Prijava na konkurs sadrì: ime i prezime kandidata, datum i mesto ro|ewa, adresu stanovawa, podatke o obrazovawu, li~nu biografiju (CV), podatke o vrsti i duìni radnog iskustva sa kratkim opisom poslova na kojima je kandidat radio do podno{ewa prijave na konkurs i odgovornosti na tim poslovima, podatke o stru~nom usavr{avawu i podatke o posebnim oblastima znawa. 6. Dokazi koji se prilaù uz prijavu na javni konkurs: izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dràvqanstvu, diploma o stru~noj spremi, isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci, odnosno radna kwiìca (potvrde, re{ewa i drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima, sa kojom stru~nom spremom i u kom periodu je ste~eno radno iskustvo), uverewe nadle`nog organa MUPa da kandidat nije osu|ivan. Svi dokazi prilaù se u originalu ili overenoj fotokopiji. 7. Adresa na koju se podnose prijave na javni konkurs: "Nau~no tehnol{ki park â~ak", ul. Nikole Tesle 42, 32000 â~ak. 8. Podaci o licu za kontakt: Mirko Pe{i} izvr{ni asistent, telefon 032/5590-410.

O rezultatima konkursa svi u~esnici bi}e obave{teni najkasnije do 25. 11. 2014. godine. Poqoprivredni proizvo|a~i koji su ostvarili pravo kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2012. i 2013. godini nemaju pravo da u~estvuju na ovom konkursu, osim ako su ostvarili pravo na podsticajna sredstva u 2012. godini za nabavku semenske p{enice. Nepotpunu, neblagovremeno i naknadno podnetu dokumentaciju Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi ne}e uzimati u razmatrawe.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik RS" broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 i 50/13 ), ~lana 60-73. Pravilnika o sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik RS" broj 31/10, 69/10 i 16/11), Op{tinska uprava op{tine Lu~ani ogla{ava

JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQENO MESTO GUÂ Nacrt Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Gu~a, obuhvata podru~je povr{ine od oko 300 ha. JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQENO MESTO GUÂ (tekstualni i grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 12. novembra 2014. godine do 11. decembra 2014. godine. U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik RS" broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 i 50/13 ), Nacrt Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Gu~a bi}e izloèn na javni uvid u prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, II sprat, sala Op{tinskog ve}a, ulica Jugoslovenske armije broj 5, Lu~ani i u zgradi Odeqewa Op{tinske uprave op{tine Lu~ani u Gu~i (Na~elstvo), ul. Republike bb, svakog radnog dana 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be. U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da iznesu svoje primedbe na Nacrt Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Gu~a, iskqu~ivo u pisanom obliku i dostave ih stru~noj slu`bi Op{tinske uprave- Odeqewu za urbanizam i inspekcijske poslove, na pisarnicu Op{tinske uprave u Lu~anima ili pisarnicu Odeqewa uprave u Gu~i, ili da ih upute putem po{te na adresu: Op{tinska uprava op{tine Lu~ani, Jugoslovenske armije broj 5, 32240 Lu~ani. JAVNA PREZENTACIJA }e biti odràna u toku trajawa uvida i to 28.11.2014. godine u 10,00 ~asova u sali Op{tinske uprave u Gu~i - zgrada Na~elstva, ul. Republike bb. KOMISIJA ZA PLANOVE OP[TINE LUÂNI zaseda}e na javnoj sednici dana 17. decembra 2014. godine sa po~etkom u 12, 00 ~asova, u sali Op{tinske uprave u Gu~i - zgrada Na~elstva, ul. Republike bb, kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a "Infoplan" Aran|elovac. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida. OP[TINSKA UPRAVA OP[TINE LUÂNI

Na osnovu ~lana 8. Odluke o nagradama i priznawima grada â~ka ("Sl. list grada â~ka" broj 19/2013), Komisija za obeleàvawe praznika i dodelu priznawa Skup{tine grada â~ka upu}uje

JAVNI

POZIV

ZA DOSTAVQAWE PREDLOGA ZA DODELU DECEMBARSKE NAGRADE GRADA ZA 2014. GODINU Pozivamo preduze}a, ustanove, druge organizacije i organe, grupe gra|ana i pojedince da podnesu predloge za dodelu Decembarske nagrade grada za 2014. godinu. Decembarska nagrada grada dodequje se povodom Dana grada-18. decembra. Nagrada se dodequje za naro~ito isticawe u privrednom, nau~nom, kulturnom, prosvetnom, zdravstvenom, sportskom i drugim oblicima stvarala{tva. Nagradu moè dobiti fizi~ko ili pravno lice koje ima prebivali{te, odnosno sedi{te, na teritoriji grada â~ka. Predlozi za nagrade moraju biti obrazloèni. Predlozi za nagrade mogu se dostavqati do 24. novembra 2014. godine. Predlozi podneti posle ovog roka ne}e se razmatrati. Predlozi za nagrade mogu se predati na pisarnici Gradske uprave ili po{tom na adresu: Skup{tina grada â~ka - Komisiji za obeleàvawe praznika i dodelu priznawa, ul. @upana Stracimira br. 2, 32000 â~ak. KOMISIJA ZA OBELE@AVAWE PRAZNIKA I DODELU PRIZNAWA

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E AGENCIJA STAN STANOVI P-32 (20) m2, CENTAR, 2. SPRAT, CG, CENA 18.000 E P-27 M2, HOTEL MORAVA, 5. SPRAT, CENA 19.000 E P-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT, TA, CENA 25.000 E P-34 M2, AVENIJA 2, 3. SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE., CENA 21.000 E P-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT, CG, TERASA, CENA 32.000 E P-38 M2, QUBI] KEJ, PRIZEMQE, CG, CENA 21.000 E P-39 M2, QUBI] KEJ, 5. SPRAT, CG, SA NOVIM NAME[TAJEM, CENA 26.000 E P-40 M2, CENTAR, PRIZEMQE, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, CENA 26.000 E P-42 M2, QUBI] KEJ, 6. SPRAT, LIFT, TA, TERASA, CENA 25.000 E P-49 M2, NOVIJI, QUBI] KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA 32.000 E P-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6. SPRAT, LIFT, CG, CENA 29.000 E P-53 M2, HOTEL MORAVA, 1. SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-53 M2, AVENIJA 1, 2. SPRAT, LIFT, CG, CENA

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-58 M2, QUBI] KEJ, 6. SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 27.000 E P-60 M2, NOV, BALKANSKA, 4. SPRAT, CG, CENA 35.000 E P-60 M2, ALVAXINICA, 4. SPRAT, ZGRADA FASADNE CIGLE, CG, TERASA, CENA 38.000 E P-63 M2, HOTEL MORAVA, NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, TERASA, CENA 47.000 E P-71 M2, ALVAXINICA, 1. SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE, CENA 45.000 E P-73 M2, ^ETVOROSOBAN, 1. SPRAT, CG, LIFT, DVE TERASE, KOD O[ “FILIP FILIPOVI]”, CENA 56.000 E P-76 M2, NOV, HOTEL MORAVA, 2. SPRAT, CG, TERASA, CENA 50.000 E P-78 M2, K.V. POPOVI]A, 6.SPRAT, CG, LIFT, TERASA, CENA 46.000 E P-82 M2, HOTEL MORAVA, 9. SPRAT, CG, TERASA, LIFT, CENA 45.000 E P-107 M2, CENTAR, 2. SPRAT, CG, DVE TERASE, KOMPLET RENOVIRAN, CENA 95.000 E P-115 M2, CENTAR, 2.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

SPRAT, CG, DVE TERASE, JUGOISTO^NO ORIJENTISAN. CENA DOGOVOR BEOGRAD-VRA^AR, NOVA GARSOWERA, 1. SPRAT, UL. GOSPODAR VU^I]A, ODMAH USEQIVA, CENA 35.000 E CRVENI KRST- NOV, TROSOBAN STAN, 1. SPRAT, CG, TERASA, ODMAH USEQIV, CENA 90.000 E KU]E P-80 M2, PLAC 1 A, CENTAR, CENA 40.000 E P-45 M2, PLAC 12 ARI, TRBU[ANI, CENA 12.000 E P-60 M2, PLAC 4 ARA, ALVAXINICA, CENA 50.000 E P-102 M2, PLAC 5.90 ARI, KOD HOTEL MORAVE. CENA 70.000 E ILI ZAMENA ZA DVA STANA LOKALI P-18 M2, QUBI] KEJ, CENA 16.000 E P-135 M2, RAKOVA, CENA 10.000 E P-169 M2, VIQU[A, PLAC 10 A, CENA 7000 E P-75 M2 + 120 M2, PLAC 3 ARA, OBILI]EVA, CENA 30.000 E

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

SUPER MODERAN DELUKS STAN, 77 M2, 3 ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 SPAVA]E SOBE, 2 /KOD GLAVNE PO[TE/ KUPATILA, NOV, AVLAXINICA

STANOVI JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VPR, CG, KEJ, 29.000 E DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E DVOSOBAN STAN 58 M2, 2. SPRAT, CG, LIFT, KEJ, 36.000 E DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3. SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGI CENTAR, NOVIJI 45.000 E TROSOBAN STAN 83 M2, 2. SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H.MORAVA, 47.000 E TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CENTAR, 43.000 E

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, CG, ODLIÂN, CENTAR, 65.000 E ÊTIRI SPAVA]E SOBE, NOV, 110 M2, 73.700 E SA PDV-OM GARSOWERA, KOD BORÊVE HALE, 3. SPRAT, TA, 16.000 E CENTAR, KU@EQEVA, 84 M2, 3. SPRAT, 48.000 E PET SPAVA]IH SOBA, NOV, 120 M2, 78.000 SA PDV-OM KU]E QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI PLACA, 36.000 E KMN 211 M2, 5 ARI PLACA, 80.000 E CENTAR 2 ARA, 86 M2, 46.000 E, POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE LOKAL NOV, QUBI]SKA 31 m2, 32.000 E

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura

P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase Parcela u Preqini u povr{ini od 1.10 ha pogodna za izgradwu poslovnog prostora sa izlaskom na magistralu u frontu od 100 m. Cena 1300 E/ar, uz mogu}nost blage korekcije Plac u Ro{cima na jezeru, povr{ine 22 ara sa temeqom. Cena 10.000 E Ku}a u ul. 9. Jugovi}a, povr{ine 100 m2 na 3.14 ari. Cena 65.000 E

STANOVI: P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat, cena: 15 000 eura P=30 m2, Avenija, nova, CG, cena: 21 000 eura P=34 m2, Avenija, fasadna cigla, CG, cena: 21 000 eura P=46 m2, Nemawina, CG, cena: 23 000 eura P=38 m2-nov, kod O[ Milice Pavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000 eura P=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat, cena: 25 000 eura P=49 m2, [iri centar, noviji, CG, cena: 30 000 eura P=48 m2, strogi centar, 1.sprat, cena: 29 000 eura P=66 m2, Gradsko {etali{te, 2.sprat, cena: 40 000 eura P=57 m2, Qubi} kej, CG, cena: 27 000 eura P=54 m2, Avenija 1, 5.sprat, cena: 34 000 eura P=66 m2, Kalu|erice, prizemqe, cena: 39 000 eura P=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

CG, cena: 43 000 eura P=69 m2, Qubi} kej, prizemqe, cena: 40 000 eura P=74 m2, Avenija, fasadna cigla, cena: 35 000 eura P=69 m2, Nemawina, odli~an, CG P=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG, 70 000 eura P=60 m2, Alvad`inica, fasadna cigla, renoviran, cena: 34 000 eura

KU]E: P=150 m2 + 12 ari placa, Zabla}e, cena: 15 000 eura P=70 m2 + 3,5 ara placa, Omladinska, cena: 28 000 eura P=70 m2 + 4 ara placa, Qubi}, cena: 31 000 eura P=150 m2 + 10 ari placa, Trnava, cena: 40 000 eura 2 ku}e u [irem centru na 5 ari placa, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, Hotel Morava, cena: 75 000 eura

KO[ARKA o{arka{i Borca izgubili su u ~etvrtom kolu od pan~eva~kog Tami{a, 66:56. U doma}oj ekipi, po broju postignutih poena, istakli su se Kru{~i} (13) i \or|evi} (10). Iako su gosti imali vi{e “dvocifrenih” igra~a, Maravi} (14), Dumi} (13), Prolovi} (12), ni to nije bilo dovoqnio za trijumf. Susret u Pan~evu prenosila

TAMI[ - BORAC 66:56 (13/20, 22/10, 20/13, 11/13)

PORAZ U PAN^EVU je RTS, ali je pred kraj ko{arka{ka utakmica prekinuta zbog teniskog duela \okovi} - Mareqa. Koliko se javni servis grubo poigrao sa gledaocima, svedo~i i ~iwenica da su u nastavku programa prikazane pripreme tenisera. U petom kolu Ko{arka{ke

USKORO PRODAJA SEZONSKIH ULAZNICA Ko{arka{ki klub Borac prodava}e sezonske ulaznice za utakmice koje }e biti odigrane u â~ku od 15. novembra. Ko{ta}e 1.500 dinara, a za studente i |ake cene }e biti jo{ povoqnije. - Oni }e sezonske ulaznice pla}ati 500 dinara i vaì}e do kraja sezone i za Super ligu. Cena pojedina~ne karte i daqe je 200 dinara - kaè Marko Ivanovi}, direktor KK Borac.

MALI OGLASI

OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855 PRODAJEM DVOSOBAN STAN P52 M2, 3. SPRAT, UL. PRI[TINSKA NA Q. KEJU, UKWI@EN, ODLI^AN. CENA 27.000 E. TEL. 061/ 33-55-627

PRODAJEM [TENCE MALTEZERA STARE 9 NEDEQA. SNE@NO BELI, VAKCINISANI, O^I[]ENI OD PARAZITA. TEL. 061/ 229-1-801 IZDAJEM JEDNOIPOSOBAN STAN PREKO PUTA RESTORANA "BRVNARA". TEL. 063/105-0-928

ODBOJKA

ZA VIKEND GRADSKI DERBIJI lige Srbije Borac 8. novembra igra kod ku}e protiv Vr{ca. Utakmica po~iwe u 19 ~asova. ZAVR[NI RADOVI U TERETANI U saradwi sa kompanijom NIS, Ko{arka{ki klub Borac realizovao je projekat “Ko{arka na~in `ivota”. Deo projekta su novoizgra|eno sportsko igrali{te i teretana ~ija izgradwa je pri kraju. Igrali{te deca ve} koriste, nedostaje mu samo ograda, a teretana }e ovih dana biti na raspolagawu korisnicima. - Mo}i }e da je koriste igra~i, radnici NIS-a i wihova deca koja }e mo}i da besplatno treniraju u {koli ko{arke. ^a~anima }e teretana biti dostupna po poPRVA MU[KA REGIONALNA LIGA ZAPAD

PRODAJEM ve{ ma{inu BEKO, polovna, u odli~nom stawu. Tel: 062/807-94-45

SPORT

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

PRODAJEM dvosoban stan 58 m2, 10. sprat CG, Qubi}ski kej, ju`na strana, pogled na Moravu. Cena 26.000 eura. Tel. 064/834-51-49 DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

KUPUJEM ORDEWE, MEDAQE, SABQE, JATAGANE, KUBURE, BAJONETE, KAME, KOKARDE I OSTALE STARE VOJNE PREDMETE. TEL. 032/ 372-155, 063/ 807-2-772

@elezni~ar je u petom kolu savladao Slogu iz Po`ege, 78:64. Nova pobeda i osam bodova doveli su ~a~ansku ekipu na ~etvrto mesto. Slede}u utakmicu @elezni~ar igra u Trsteniku protiv Prve Petoletke.

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979 IZDAJEM jednosoban renoviran stan na po~etku Cviji}eve ulice u Beogradu. Tel. 064/ 24/54/179, Ne{ovi} Emilija Savska 4

POTREBNA @ENA OD 60 - 68 GODINA ZA ZAJEDNI^KI @IVOT. TEL. 064/ 264-2-704 PRODAJEM LIVADU OD 1.5 HA NA PUTU ZA PRIJEVOR, 6 KM OD ^A^KA ( STRUJA, VODA, ASFALT ). HITNO! TEL. 063/ 898-4-913 IZDAJE SE JEDNOSOBAN NAME[TEN STAN OD 40 M2 U ZGRADI NOVIJE GRADWE U U@EM CENTRU ^A^KA. IMA LIFT, CG, KTV, KLIMU, INTERFON, VIDEO NADZOR. TEL. 064/ 403-7-359

voqnim cemana - podse}a Marko Ivanovi}. KADETI POBEDILI ZVEZDU Kadetska ekipa Borca zabele`ila je i drugu pobedu na po~etku prvenstva i uzela maksimalan broj bodova. Pro{log vikenda savladali su Zvezdu u Beogradu, 75:77. U tre}em kolu ^a~ani do~ekuju Kragujevac. Novu sezonu pobedama su otvorili i juniori. U drugom kolu su savladali Zemun, 93:71, {to im je omogu}ilo da se sa Crvenom zvezdom i Mega Vizurom na|u na vrhu tabele. U narednom kolu u Smederevskoj Palanci igraju sa ekipom Mladost.

DRUGA MU[KA REGIONALNA LIGA ZAPAD Morava iz Zabla}a pobedila je @elezni~ar iz Lajkovca, 85:74. Posle pet odigranih kola Morava je osma sa {est bodova. ^a~ak 94 trenutno je deseti (pet bodova). [esto kolo Morava igra u [apcu protiv ekipe MO15, a ^a~ak 94 gostuje u Ivawici.

Sportska relaks masaà 064/27-23-470 032/357-887 IZDAJEM POLUNAME[TEN STAN ZA PORODICU , PARNO GREJAWE, KABLOVSKA. SLOBODAN OD 1.1.2015. GODINE. ZVATI OD 18 - 20 ÂSOVA. TEL. 061/135333-8, 036/857-122 NA PRODAJU STAN 62.5 M2, KOMPLETNO RENOVIRAN, ALUMINIJUMSKA STOLARIJA, BLINDIRANA VRATA, SA PODRUMOM I ZIDANOM GARA@OM U DVORI[TU ZGRADE, U ULICI \OR\A MILOVANOVI]A, KOD SLOBODINOG IGRALI[TA. TEL. 063/ 620-084 IZDAJEM GARSOWERU NA DU@I VREMENSKI PERIOD, A POD VRLO POVOQNIM USLOVIMA, UÎTEQSKA, ULAZ 2, STAN 13, PREKO PUTA DE^JEG DISPANZERA. TEL. 032/ 343-104, 064/ 470-35-48

d ~a~anskih klubova u tre}em kolu Druge regionalne lige Zapad slavile su jedino odbojka{ice Libera. One su sa 3:0 pobedile Tutin, dok je Borac izgubio od Ivawice, 1:3, a Sloboda S od Puteva Trendeks, 1:3. Libero ^A je posle tri utakmice, prvi sa devet, Borac {esti sa ~etiri boda, a Sloboda S jo{ uvek nije sakupila prve bodove. U ~etvrtom kolu Sloboda gostuje Gimnazijalcu. U gradskom derbiju sasta}e se Libero ^A i Borac. Utakmica }e biti odigrana u ne-

dequ, u 14 ~asova, u Osnovnoj {koli “Preqina”. Odbojka{ice ekipe Borac 2 izgubile su od Bambi voleja u ~etvrom kolu Lige Zlatiborsko-Moravi~kog okruga, 3:0, a â~ak od Sjenice, 0:3. Borac 2 je do sada prikupio tri boda i zauzima osmo mesto na tabeli, dok je â~ak bez bodova. Gradski derbi igra}e i odbojka{ce Regionalne lige. U nedequ, 8. novembra, sastaju se Borac 2 i â~ak. Utakmica po~iwe u 17 ~asova u O[ “Milica Pavlovi}”. Z. J.

RUKOMET

ÂÂK NE POSUSTAJE ako su rukometa{ice â~ka {esto kolo Prve lige Zapad odigrale nere{eno protiv Metalca AD, 32:32, nalaze se na vrhu tabele sa devet bodova. Maksimalan u~inak za sada imaju samo ekipe Kwaz Milo{ 2 i Napredak 12. U prethodnom kolu Ko{utwak je bio slobodan. Sedmo kolo â~ak igra u Aran|elovcu protiv prvoplasiranog Kwaz Milo{a 2, a Ko{ut-

wak gostuje u Prijepoqu. Jedina ~a~anska mu{ka ekipa u Prvoj ligi Zapad Mladost, nije u {estom kolu zabele`ila pobedu. ^a~ani su izgubili od [amota 65, 38:34. Trenutno su ~etvrti na tabeli sa osam bodova. Slede}u utakmicu Mladost igra u subotu, 8. novembra, protiv ekipe Radni~ki 2. Utakmica po~iwe u 18 ~asova u hali “Mladost”.

Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak izdaje 2 slobodne kancelarije u zakup - u povr{inama od 15m2 i 20 m2. Lokacija - centar, sa parnim grejawem. Kancelarije se mogu pogledati od 8 do 14 ~asova radnim danima. Kontakt telefoni: 032/344 - 997; ] 063/106-42-80 OGLA[AVAM NEVA@E]IM ^EKOVE SERIJSKI BROJ 000005320134 I 00000532101356 , IZDATE OD BANKA INTESA NA IME MILIJANE MARINKOVI], 31215 JELEN DO PRODAJE SE- JEDNU NISSAN ALMERU KUPI[, DRUGU DOBIJA[ GRATIS. NISSAN ALMERA 2.0 DIZEL SEDAN, 1999. GODI[TE, REGISTROVAN NA BG TABLICE DO 12.12.2014. GODINE, KLIMA, CENTRALNA BRAVA, RADIO/CG, MALI POTRO[A^, CENA REGISTRACIJE 14.000 DINARA. GRATIS DOBIJATE NISSAN ALMERA 2.0 D DIZEL SEDAN, 1996. GODI[TE ( ODJAVQEN U AUSTRIJI ), U ODLI^NOM STAWU. ZBOG PRODAJE URA\EN VANREDNI TEHNI^KI PREGLED. TEL. 063/ 8034-138, 063/238-906

IZDAJEM STAN NOVOGRADWA OD 31 M2, 1. SPRAT, KOD "MERKATORA", PARNO GREJAWE SA UGRA\ENOM KLIMOM, LIFT, VELIKI PARKING. VRLO POVOQNO. TEL. 060/ 620-502

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e. Tel. 064/ 11-88-485 IZDAJEM LOKAL OD 45 M2 U CENTRU GRADA. POVOQNO. TEL. 064/ 22-99-952

SPORT

PETAK 7. NOVEMBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА

11. коло

(НЕ)ЗАСЛУЖЕН ПОРАЗ

СКУПО ПЛАЋЕНЕ ГРЕШКЕ

Чукарички

1:0

Младост

Борац

0:1

Напредак

ису Чачани били ни налик тиму из претходних кола, пру жили су бледу игру, на крају кажњени, од бољих Круше вљана.Иако је победник одлучен, почетком другог полувре мена, до одласка на одмор фудбалери Напретка, пропустили су неколико изгледних шанси, наговестили да ће у наставку играти офанзивно, како би после дугог поста забележили по беду за бег са зачеља табеле.То се и обистинило, али треба признати, уз велику помоћ домаћина који је скупо платио, неколико кардиналних грешака у одбрани. У наредном колу Борац гостује у Новом Пазару. Стрелац: 0:1- Божовић у 48. минуту БОРАЦ: Петрић, Обрадо вић, Милетић (Ђоковић), Гојковић, С.Живковић, Му тавџић (Јевтовић), Јованчић, Божић, Милојевић (Стојано вић), Ђерић, Машовић

Нови Пазар Борац Вождовац Партизан Доњи Срем Рад Чукарички Раднички 1923

НАПРЕДАК: Поповић, Лу ковић, Пауновић, Јаничић, Урошевић, Гобељић, Лазић (Мбођ), Говедарица, Трујић (Станојевић), Ндаје (Бајић), Божовић

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Партизан Црвена звезда Војводина Чукарички Нови Пазар ОФК Београд Спартак Младост Јагодина Рад Доњи Срем Борац Напредак Раднички (Н) Вождовац Раднички 1923

3:1 0:1 1:1 1:0 2:3 1:2 1:0 0:0 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

укарички је оправдао улогу фаворита, али су и фудба лери Младости потврдили да заслужују место у горњој половини табеле.Лучанци су у већем делу сусрета, успешно парирали „Брђанима“, а гол одлуке домаћин је постигао из најстроже казне, досуђене, тек после интервенције помоћног судије меча.Упркос поразу фудбалери Младости су пружили још једну одличну игру, која улива оптимизам пред, наредни дуел са Радничким из Крагујевца.

Раднички (Н) Напредак Спартак Војводина Јагодина Црвена звезда Младост ОФК Београд

9 8 8 6 6 4 4 5 4 3 3 2 2 3 2 1

1 2 1 3 1 5 4 1 2 2 2 4 4 0 2 2

1 1 2 2 4 2 3 5 5 6 6 5 5 8 7 8

26 15 22 21 15 15 10 13 13 16 8 9 8 10 8 2

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ

7 4 8 10 10 14 10 14 17 19 17 12 12 21 20 16

+19 +11 +14 +11 +5 +1 0 -1 -4 -3 -9 -3 -4 -11 -12 -14

28 26 25 21 19 17 16 16 14 11 11 10 10 9 8 5

Стрелац: Матић (из једанаестерца) у 69. минуту ЧУКАРИЧКИ: Стевановић, Стојковић, Уках, Пјасентин, Брежанчић, Матић (Остојић), Тодоровић, Реган (Д.Срнић), Бојић (Павловић), Мироса вљевић (С.Срнић)

МЛАДОСТ: Крзнарић, Зо њић, Цицмил, Милуновић, Петровић, Ахчин (Живади новић), Адамовић, Гаврић, Пешић (Јовановић), Фрајдеј, Милосављевић (Црномар ковић)

12. коло

ДЕРБИ БЕЗ ПОБЕДНИКА

ного више се очекивало од актера прволигашког дер бија.За целим пленом, више могу жалити Ивањичани, јер су пропустили неколико зрелих прилика пред голом, нај бољег појединца на терену, чувара мреже Металца, Зогови ћа.Шансе нису реал изовали ни Милановчани, па су гледаоци остали ускраћени за поготке и много неизвеснију фудбалску представу.

Јавор Матис ЈАВОР МАТИС: Ђогато вић, Гојачанин, Милетић, Миловић, Колаковић, Ивеља (Динчић), Ађуру, Ђокић, Че чарић (Јосовић), Милошко вић (Доцић), Дражић

0:0

Металац

МЕТАЛАЦ: Зоговић, Нико дијевић, Контор, Влашић, Симов, Панић, Ивановић, Луковић (Стојаковић), Мер довић (Бркић), Младеновић (Николић), Ћирковић

ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ ЧАЧАНСКОГ ФУДБАЛА ФИНАЛЕ КУПА ОДИГРАНО ПОД РЕФЛЕКТОРИМА

Вест из ГФС Чачак

ПЕХАР У ЉУБИЋУ А

ктери на нивоу финалиста Купа и предиван амбијент, обележили су историјски тренутак за завршницу најмасовнијег такмичења. Српсколигаш Полет из Љубића и имењак зонаш из Трбушана, одиграли су врло добар меч у којем су Гребићи оправдали улогу фаворита и освојили победнички пехар. Уз присталице старих ривала и бројне фудбалске раднике, финалу су присуствовали и представници локалне самоуправе, заменик председника Скупштине града Владан Милић и секретар Љубо Петковић.

Полет (Љ)

2:1

Полет (Т)

Стадион: Градски. Гледалаца: 500. Судија: Драган Јелушић (Чачак). Стрелци: Стојић, Василић и Луковић за Полет (Љ), а Стевановић за Полет (Т) ПОЛЕТ (Љ ): Чабаркапа, ПОЛЕТ (Т): Обренић, Дуњић, Луковић (Церовић), Савковић (Станојевић), Кнежевић, Радисавчевић Тодоровић (Новаковић), (Вељовић), Томић (Николић), Шулубурић (Спарић), Крџић, Василић, Михајловић, Лисинац, Матијашевић, Радаковић (Максимовић), Гавровић, Главоњић Стојић (Ђорђиловић), (Александрић), Поповић Перишић (Савић), Стевановић

понедељак 3.11.2014. године у просторијама Фудбалског савеза Града Чачка почела је школа за фудбалске судије у организацији Судијске организације ФСГ-Чачка. Полазнике, њих 20, на отварању су поздравили председник Судијске организације ФСГЧачка, Петар Пипер, члан КУС-а СО ФСГ-Чачка, Мирко Павловић и председник КУС-а, Петар Давидовић. Отварању ове школе присуствовао је и велики број активних судија са листе Градске фудбалске лиге Чачка, као и представници медија. Такође, на листи предавача је и неколико чачанских арбитара са виших листа ФС Србије. Просек старости полазника нове школе за фудбалске судије СО ФСГ-Чачка је 17 година. Предавања трају до марта 2015. године, после чега кандидате чека полагање теоретског испита. Практични део испита биће одржан уочи почетка пролећног дела сезоне.

SPORT

PETAK 7. NOVEMBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД

12. коло

ЈОШ ЈЕДАН НЕУС ПЕХ У ГОСТИМА

Бане

2:1

Лозница Јединство Семендриа 1924 Шумадија Железничар Јошаница Бане Шумадија 1903

Полет

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

удбалери Полет, никако да прекину неус пешну серију на гостовањима.У дуелу са Рашчанима, очекивања су била другачија, али је слаба игра до одласка на одмор, ко штала „Гребиће“ још једног пораза. Стрелци: Симић у 1,Бановић у 25. минуту за Бане, Радаковић у 51. минуту за Полет. БАНЕ: Глукчевић, Кри што, Сретеновић, Лопатић, Бошковић, Бановић, Симић (Вучићевић), Ђорђевић, Шу марац (Јовановић), Зечевић, Вукићевић

ПОЛЕТ: Руменић, Вељо вић, Ђорђиловић (Радако вић), Перишић, Петровић (Стојић), Радисавчевић, Томић, Максимовић (Церо вић), Михајловић, Николић, Василић

ОКРУЖНА ЛИГА

ЗОНА МОРАВА

Лозница Будућност К. 2014 Јединство Железничар Слога (П) Семендриа 1924 Шумадија 1903 Шумадија Рудар Звижд Полет Победа Бане ГФК Јасеница 1911 Карађорђе Јошаница

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

10 7 6 7 6 5 5 5 5 5 4 3 3 3 0 1

Победа Будућност Крушик 2014 Рудар Звижд Карађорђе ГФК Јасеница 1911 Полет Слога (П) 1 3 4 1 2 4 4 3 3 1 3 3 2 1 5 2

1 2 2 4 4 3 3 4 4 6 5 6 7 8 7 9

23 21 14 17 16 16 17 14 19 11 17 15 8 13 7 8

2 10 7 12 10 9 12 13 19 15 15 20 16 24 19 33

ГРАДСКА ЛИГА

12. коло

ПРЕОКРЕТ У ПАРМЕНЦУ

2:0 0:2 4:0 4:0 1:0 2:3 2:1 0:1

+21 +11 +7 +5 +6 +7 +5 +1 0 -4 +2 -5 -8 -11 -12 -25

31 24 22 22 20 19 19 18 18 16 15 12 11 10 5 5

12. коло

ПОБЕДА БИП-а У ДЕРБИЈУ

12. коло

ИЗНЕНАЂЕЊЕ У ТРБУШАНИМА Таково Омладинац Тутин Металац Орловац Полет Водојажа Слобода 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

2:0 3:3 1:0 1:1 3:0 2:3 1:1 5:1

Тутин Слобода Орловац Мокра Гора Полет Драгачево Славија Металац Браћа Вуковић Таково Трепча Партизан Омладинац Водојажа Рудар (Бресница) Рудар (Баљевац)

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

8 7 7 6 6 6 4 5 4 5 5 4 4 4 1 0

Партизан Мокра Гора Славија Рудар (Бресница) Трепча Драгачево Браћа Вуковић Рудар (Баљевац) 1 3 3 3 3 1 5 2 4 1 0 3 3 3 4 1

3 2 2 3 3 5 3 5 4 6 7 5 5 5 7 11

23 19 16 23 19 16 12 17 15 16 14 16 16 14 15 5

12 9 6 12 13 21 10 17 13 16 13 17 18 16 26 37

+11 +10 +10 +11 +6 -5 +2 0 +2 0 +1 -1 -2 -2 -11 -32

Бацковац Јунајтед Младост (П) Овчар Парменац Луњевица Миоковци Јединство (ГГ) Младост (А) 25 24 24 21 21 19 17 17 16 16 15 15 15 15 7 1

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Парменац Јединство (ГГ) Омладинац (З) Миоковци Пријевор Овчар Луњевица Слатина Спартак Доња Врбава Јединство (К) Бацковац Јунајтед Младост (П) Напредак Котража Младост (А)

1:0 1:1 3:1 4:3 2:1 1:0 4:1 2:0 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

8 7 7 7 6 6 6 5 5 4 4 4 3 4 3 1

Слатина Спартак Напредак Пријевор Омладинац (З) Јединство (К) Доња Врбава Котража 2 2 2 1 2 1 1 3 2 4 2 1 4 1 2 2

2 3 3 4 4 5 5 4 5 4 6 7 5 7 7 9

35 22 28 26 31 29 15 13 19 17 21 21 19 11 15 5

18 9 18 23 18 20 15 10 26 20 25 23 25 20 24 33

+17 +13 +10 +3 +13 +9 0 +3 -7 -3 -4 -2 -6 -9 -9 -28

Кеј Полет Вујан БИП Планинац Ракова Задругар

26 23 23 22 20 19 19 18 17 16 14 13 13 13 11 5

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

БИП Кеј Будућност Морава (К) Стрелац Премећа Задругар (-1) Морава (М) Вујан Лугови Ракова (-1) Чачак 94 Полет (-1) Планинац Пријатељи

2:1 2:1 4:2 2:0 0:4 3:0 1:0

11 12 11 11 11 11 11 12 11 11 11 12 11 11 11

8 8 7 7 5 4 5 5 4 3 3 3 3 1 0

Пријатељи Стрелац Премећа Морава (К) Будућност Чачак 94 Морава (М)

2 2 3 2 2 4 2 1 2 3 4 3 0 2 4

1 2 1 2 4 3 4 6 5 5 4 6 8 8 7

23 22 34 34 20 21 21 17 21 16 14 13 15 11 5

10 10 8 13 17 16 19 19 21 17 19 24 36 29 29

+13 +12 +26 +21 +3 +5 +2 -2 0 -1 -5 -11 -21 -18 -24

26 26 24 23 17 16 16 16 14 12 12 12 8 5 4

ФУДБАЛСКИ ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД Јелен супер лига 08.11.2014 | 13:30 08.11.2014 | 13:30 08.11.2014 | 13:30 08.11.2014 | 13:30 08.11.2014 | 13:30 08.11.2014 | 13:30 08.11.2014 | 13:30 08.11.2014 | 13:30

Раднички (Н) Младост Црвена звезда Јагодина Војводина Спартак Напредак Нови Пазар

: : : : : : : :

Зона Морава 08.11.2014 | 13:30 09.11.2014 | 13:30 09.11.2014 | 13:30 08.11.2014 | 13:30 09.11.2014 | 13:30 09.11.2014 | 13:30 08.11.2014 | 13:30 08.11.2014 | 13:30

Рудар (Баљевац) Браћа Вуковић Драгачево Трепча Рудар (Бресница) Славија Мокра Гора Партизан

: : : : : : : :

Прва лига

12. коло ОФК Београд Раднички 1923 Чукарички Рад Доњи Срем Партизан Вождовац Борац

08.11.2014 08.11.2014 08.11.2014 08.11.2014 08.11.2014 08.11.2014 08.11.2014 08.11.2014

| | | | | | | |

13:30 13:30 13:30 13:30 13:30 13:30 13:30 13:30

: : : : : : : :

Oкружна лига

13. коло Таково Слобода Водојажа Полет Орловац Металац Тутин Омладинац

Инђија Металац (ГМ) Колубара Слобода Моравац Орион Слога (К) БСК Борча Бежанија

13. коло

09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 11:00

Котража Доња Врбава Јединство (К) Омладинац (З) Пријевор Напредак Спартак Слатина

: : : : : : : :

Радник Бачка (БП) Јавор Матис Мачва Синдјелић Јединство Путеви Пролетер Слога (ПМ)

Српска лига Запад 08.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 11:00 08.11.2014 | 13:00 08.11.2014 | 13:00 08.11.2014 | 13:00 08.11.2014 | 13:00 08.11.2014 | 13:00 08.11.2014 | 13:00

: : : : : : : :

Градска лига

13. коло Бацковац Јунајтед Младост (А) Јединство (ГГ) Миоковци Луњевица Парменац Овчар Младост (П)

Слога (П) Полет ГФК Јас. 1911 Карађорђе Звижд Рудар Будућност К. 2014 Победа

09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 13:00 09.11.2014 | 13:00

Чачак 94 Будућност Морава (К) Премећа Стрелац Пријатељи Лугови

13. коло Лозница Шумадија 1903 Бане Јошаница Железничар Шумадија Семендриа 1924 Јединство

13. коло : : : : : : :

Задругар Ракова Планинац БИП Вујан Полет Кеј

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

IN MEMORIAM

Miroslav Mirko Popovi}

Na osnovu Programa o izmenama i dopuni programa postavqawa kioska na teritoriji grada ^a~ka, koji je donelo Gradsko ve}e dana 28. 10. 2014. godine, Odluke o izmeni i dopuni odluke o visini zakupnine Nadzornog odbora i zakqu~ka Gradskog ve}a od 28. 10. 2014. godine,

evetog oktobra 2014. godine umro je profesor Miroslav Mirko Popovi}. Oti{ao je u ve~nost - legendu jo{ jedan glasoviti profesor, koji je najve}i deo radnog veka proveo u ~a~anskoj Gimnaziji, najpre kao u~iteq matematike, a osmadesetih godina, kada je prema izve{taju Beogradskog univerziteta, Gimnazija bila najboqa u Srbiji po uspe{nosti studirawa wenih |aka na fakultetima, Mirko je bio direktor. Osta}e upam}en i po velikom angaòvawu na restauraciji {kolske zgrade, opremawu {kolskih kabineta, osavremewavawu nastave u gotovo svim nastavnim oblastima i po visokim zahtevima za rad, red i {kolsku disciplinu. O~ekivawa su mu bila mnogo ve}a nego {to se objektivno moglo. Slabija materijalna osnova uslovqavala je da se proces inovirawa nastave odvija ne{to sporije, jer se, kako bi rekao na{ nobelovac Ivo Andri}: “Tada uz svaki dram dobra su~eqavao sa dva drama muke!” Mirko je iz Gimnazije oti{ao u Pedago{ki zavod u â~ku, na mesto savetnika za matematiku i tu ostao do penzionisawa. Strogost kojom je odisao nije bila prepreka da bude po{tovan i uvaàvan, pre svega zbog “zarazne” vredno}e, koja je iz wega izvirala, kao lava iz vulkanskog grotla, i zbog upornosti u radu kojom je sluìo za primer. Nije se on mnogo osvrtao na netrpeqivost i primedbe pojedinaca, zbog visokih zahteva koje je pred saradnike postavqao, jer interesovao ga je samo rad. Vr{io je redovne kontrole planova rada i realizacije sadràja i tu povla{}enih nije bilo. Zbog toga su nastale pri~e da je Mirko tiranin - osobewak - ~ovek izvan dru{tva itd. Takve kvalifikacije su bile preterane i neosnovane, jer Mirko je voleo dru{tvo i ono ga je rado primalo, pored ostalog i zbog duhovitih opaski, kojima je unosio vedrije raspoloèwe. Bio je svestrana li~nost sa {irokim interesovawima u nauci, kulturi, kwièvnosti, posebno poeziji, u kojoj je vaìo za boqeg poznavaoca. Mawe je poznato, ali je zabeleèno da je pobedio na takmi~ewu: “Ko zna vi{e stihova”, ~ak i ispred profesora srpskog jezika. Interesovala ga je i poqoprivreda, posebno vo}arstvo, pa je na porodi~nom imawu u

JP "GRADAC" ^a~ak, Cara Lazara 51 POZIVA vlasnike privremenih objekata kioska

Da se jave u JP "Gradac" radi potpisivawa ugovora o zakupu javnih povr{ina za period od 1. 11. 2014. godine do 1. 10. 2015. godine. Rok za potpisivawe ugovora je 14. 11. 2014. godine. Telefon za kontakt: 303 216 U slu~aju da vlasnici kioska ne zakqu~e ugovore u skladu sa novim cenovnikom, objekti }e biti ukloweni po hitnom postupku. JP "Gradac" â~ak direktor Neboj{a Jovanovi}, dip.pravnik Zabla}u, na besprekorno ure|enom vo}waku, postizao izuzetne rezultate sa ~a~anskim sortama {qive. Kra}e vreme bavio se i p~elarstvom, bez zna~ajnijih rezultata, jer ono zahteva rad bez ùrbe, strpqewe i smirenost, {to nije odgovaralo wegovoj prirodi i poimawu principa rada. Pri samom kraju, Mirku se uz bolesti koje su najavile dolazak stara~kog doba, {to je uglavnom krio, javila preterana osetqivost i nervoza, {to je uslovilo da se povu~e u samo}u. Komunicirao je sa mawim brojem prijateqa. Zbog svoje odluke duboko je patio, mada iz ponosa to nije priznavao. Naslu}ivalo se iz razgovora i tema koje je nametao, pa i onda kada je isticao da nema nameru da omek{a, da se ni za {ta {to je uradio ne kaje, da se principijelno drì svojih stavova. Takva je bila priroda wegovog karaktera, pa takva i sudbina. Oti{ao je na{ Mirko u legendu, istoriju i ve~nost, vi{e cewen i po{tovan nego je tim atributima bio nadoban. Generacije u~enika kojima je prenosio znawe iz matematike pamti}e ga kao vrsnog, strogog i pravi~nog profesora. Wegovi kolege, drugovi i poznanici, doìvotno }e ~uvati uspomenu na jedinstveno vrednog ~oveka koji je izgoreo u preteranoj osetqivosti i ogwu du{evnog nemira. Neka ovo malo crtica o Mirkovom ìvotu budu na{a molba da mu du{a na|e mir u velikom okeanu ve~nosti. Sini{a Milo{evi}, prof. Gimnazije u penziji

U sredu, 12. 11. 2014. godine navr{i}e se DEVET GODINA od smrti na{eg dragog i voqenog

RADOJKA KOTLAJI]A - RA[A

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK Najdra`oj tetki

OGLASI I ^ITUQE

NATA[A BRADI] Uvek }e{ ostati u na{em se}awu JELENA, GORAN, TEODORA, ANASTASIJA i RASTKO

032 342 276

14133

7. 11. 2012 - 7. 11. 2014.

RU@ICA [OLAJI]

Posledwi pozdrav dragom kumu

MILO[U JOVANOVI]U

Godine prolaze, a se}awa ne blede. I daqe si sa nama, u na{im mislima i srcima. TVOJI NAJMILIJI: majka ANKA, otac QUBI[A, supruga DRAGICA, }erka QIQANA, sin ZVONKO, snaha JADRANKA

Dana, 8. 11. 2014. godine navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{eg dragog

Porodice [OLAJI] i BARI[NIKOV

od kuma MILO[A \OKI]A sa porodicom 14132

Dana, 4. 11. 2014. godine preminula je na{a voqena }erka i sestra

ZORICA BRALU[I]

PREDRAGA LUKOVI]A PEZA

Dana, 4. 11. 2014. godine preminula je na{a voqena majka i supruga

1958 - 2014.

Uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji. Supruga KOSANA, sin DRAGAN i unuk LAZAR

Nema suza koje te mogu oplakati, ni re~i koje mogu opisati. Mnogo je qubavi i dobrote oti{lo sa tobom. Hvala ti sejo na svemu. @ive}e{ ve~no u na{im srcima i osta}e{ dok postojimo mi koji te volimo. Majka MILOMIRKA i sestra VESNA

Draga mama, Bila si nam ono {to ne moè biti svako, tvoja qubav i dobrota koju si nam nesebi~no pruàla osta}e zauvek u na{im srcima. Oti{la si tiho kao {to si i ìvela. ûva}emo te ve~no u na{im srcima. NEBOJ[A, NATA[A i MLADEN

14134

pom.

^ITUQE

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

Dana, 5. 11. 2014. godine prestalo je da kuca veliko srce na{e majke, bake i ta{te

DRAGOSLAVE DRAGICE STOJANOVI] iz Qubi}a 1954 - 2014.

Bila si veliki borac, dobila si sve bitke osim ove, dobra na{a, neka te an|eli ~uvaju.

TVOJI: RADA, MIA i BRANKO

Dana, 5. 11. 2014. godine prestalo je da kuca veliko srce na{e majke, bake i ta{te

DRAGOSLAVE - DRAGICE STOJANOVI]

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je dana 5. 11. 2014. godine posle duge i te{ke bolesti prestalo da kuca veliko srce na{e

DRAGOSLAVE - DRAGICE STOJANOVI] iz Qubi}a 1954 - 2014.

iz Qubi}a 1954 - 2014.

Opelo }e se odr`ati u petak 7. 11. 2014. godine kod porodi~ne ku}e u Qubi}u u 13 ~asova.

Bila si uvek uz nas, bila si na{ oslonac, uvek vedra i nasmejana, a od danas...

Sahrana }e se obaviti na sredwem grobqu u Qubi}u. O@ALO[]ENI: suprug BO@IDAR, }erke RADA i NADA, unuke MIA i IVONA, zetovi BRANKO i ALEKSA

TVOJI: NADA, IVONA i ALEKSA

^ITUQE

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

SE]AWE

VOJIMIRKA AZAWAC VOJKA preminula u subotu, 1. novembra u Beogradu, u 84. godini `ivota. Sahrana je obavqena na ^a~anskom grobqu.

Dana, 10. 11. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{e drage

STANISLAVE CANE TEOFILOVI]

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i najlep{im uspomenama. ZAHVALNA PORODICA 14120

K}erka MIRJANA, zet ZORAN, unuk SA[A i ostala rodbina

9. 11. 2014. godine navr{ava se OSAM GODINA od kako nije sa nama na{a

SE]AWE 13. 11. 2007 - 13. 11. 2014.

ZORICA SIN\ELI]

RADOMIR - RADE BOJOVI]

Nema tog vremena koje }e te izbrisati iz na{ih srca i misli. Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. TVOJI: BO[KO, MARIJA i ANA

RADMILA LI[ANIN

iz Prislonice 12. 11. 2007 - 12. 11. 2014.

14121

Uspomenu na Tvoj dragi lik ~uvaju brat STOJAN i bratanac DEJAN

Godine prolaze a uspomenu ~uvaju wegovi najmiliji supruga MIRA sa decom

12. novembra je ^ETRDESET DANA od smrti moga druga

14104

SE]AWE 9. 11. 2011 - 9. 11. 2014.

Dana, 4. 11. 2014. godine preminula je na{a draga

DU[KA TRIVANOVI]A iz Vape

Nema suza koje te mogu oplakati, niti re~i koje te mogu o`aliti. Nema vremena koje te mo`e zaboraviti. Osta}e{ ve~no voqen i nikad ne zaboravqen. Du{ko, na svemu ti hvala. Tvoj drug \OKO JAKOVQEVI] 14125

Dr DRAGAN GOSTIQAC internista - endokrinolog Uspomenu na dragog kolegu i saradnika ~uva KOLEKTIV INTERNOG ODEQEWA

Pro{lo je 10 GODINA od kako nije sa nama na{a

SLAVICA KRIVOKAPI] medicinska sestra

SE]AWE 5. novembar 2013 - 5. novembar 2014.

RADO[ @. MAXAREVI] arhivski savetnik u penziji

ûvamo divne uspomene. KOLEKTIV ISTORIJSKOG ARHIVA ÂÂK fakt.

EVICA NEDOVI] ro|ena Golubovska 1935 - 2014. Sa setom i qubavqu ~uva}emo se}awe na wenu nesebi~nu i iskrenu plemenitost, optimizam i dobrotu, kojima je zra~ila i sve nas darivala.

Ostaju najlep{e uspomene, po{tovawe i tuga. DE^JI I [KOLSKI DISPANZER

O@ALO[]ENI: sin DU[KO, }erka MIRA, zet DU[KO, unuci SAWA, SAVO i NIKOLA 14131

14117

Nakon kra}e bolesti, dana 2. 11. 2014. godine preminula je u svojoj 72. godini na{a draga

MAGDALENA MARINKOVI] ro|ena Usepjanova Sahrawena je na Gradskom grobqu u ^a~ku, u prisustvu porodice i prijateqa.

^ITUQE

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

POSLEDWI POZDRAV DRAGOJ

SE]AWE

MILOMIR ZEKAVICA ZEC 3. 11. 2008 - 3. 11. 2014.

NATA[I BRADI] TOMISLAV JAKOVQEVI] 16. 10. 1932 - 1. 10. 2014.

PORODICA ZEKAVICA

ALEKSANDAR ZEKAVICA SA PORODICOM

14127

14128

U ~etvrtak, 13. 11. 2014. godine u 12 ~asova na grobqu u Gorwoj Gorevnici dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

U nedequ, 12. 10. 2014. godine prestalo je da kuca plemenito srce na{eg brata, {uraka i ujaka

^ETRDESETODNEVNI POMEN dava}emo u nedequ, 9. novembra, u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu. ZAHVALNA PORODICA Moj dragi tata, pro|e 13 najtu`nijih godina od kako nisi sa nama

MIKAN PETROVI]

MILIJANA MI]ULE ZLATI]A

28. 6. 1963 - 5. 11. 2001. Kotra`a

1957 - 2014. Ovim putem `elimo da se zahvalimo svima koji su podelili bol sa nama, a posebno " MB Namenska" Lu~ani, kao i wegovim bliskim saradnicima. Uspomenu na tvoj dragi i plemeniti lik ~uva}e

MILKI MILI]EVI]

sestra MIQANKA, zet RADOJKO, sestri} MILO[ i sestri~ina MIRJANA

Nisu se jo{ rodile takve re~i, koje su mogle opisati dobrotu na{e majke i bake, jer one koje ve} postoje bile bi i suvi{e mlake. PORODICA

14119

14122

Dana, 12. 11. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od tragi~ne smrti na{eg dragog Du{ka

Nema dana da ne pomislimo na tebe, u na{im du{ama `ive}e{ ve~no. Tvoj blagi lik, osmeh i topao dodir uvek }e biti uz nas i {tititi nas od zla. Po~ivaj u miru. Tvoj sin MILAN - LOLA PETROVI], supruga DU[ANKA iz Kelna, {urak SLOBODAN, svastika CICA, iz Stojnika - Aran|elovac

8. 11. 2009 - 8. 11. 2014.

SE]AWE

SAVKO CIGO RU@I^I]

STANI[A GRBOVI] PARTO

DU[KO TRIVANOVI] 4. 10. 2014 - 12. 11. 2014. Najdra`i na{ an|ele, doleteo si u na{e `ivote, u~inio nas ponosnim i sre}nim, ali za kratko. Tvojom dobrotom i lepotom, milim pogledom, najsla|im osmehom, sve si op~inio, pa i An|ele. Otera{e te od nas, odvedo{e da im ukrasi{ raj. A mi? Ostadosmo nemo}ni, tu`ni i neute{ni do groba. O@ALO[]ENI: supruga SLA\ANA, deca TIJANA i DARKO, otac BO@O, majka DU[ANKA, bra}a OBRAD i RADE, snaja MIRA, sinovci DU[KO i GORAN, sestra BO@ANA, zet MILAN, sestri} QUBI[A, sestri~ina MARINA, zet VLADE i QUBI[A BUMBAREVI]

U srcu tuga , na grobu ti{ina, a u domu velika praznina. Nemo}ni pred sudbinom, nastavqamo da kora~amo po tragu koji si za sobom ostavio. Nikada te ne}emo zaboraviti jer su tvoja snaga i duh mera na{eg pam}ewa, trajawa. Tvoja VERA sa porodicom 14123

12. 11. 2009 - 12. 11. 2014. Uvek }emo te voleti, u srcu nositi, s ponosom pomiwati i s tugom se}ati. TVOJA PORODICA

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

14126

^ITUQE

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

7. novembra navr{ava se 10 GODINA od kada je preminuo

U ~etvrtak, 13. 11. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

BRATISLAV - BA]O MOJSILOVI]

NATA[A BRADI]

Pomen }e se odr`ati u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu. WEGOVI NAJMILIJI

Qubav, a ne vreme, izle~ila je bol, ali je ostala praznina, koja nikada ne}e biti popuwena. Praznina postaje sve ve}a, a se}awe na Ba}a sve bogatije. U na{im srcima }e uvek odzvawati jedan deo tvoje du{e. Supruga RADMILA, }erka NATA[A i sin NENAD

Preminula dana 31. 10. 2014. godine. Sahrana je obavqena 3. novembra na ^a~anskom grobqu. O@ALO[]ENI: suprug SRE]KO, sin DRAGOSLAV, }erka SNE@ANA, snaha SLAVICA, zet \OR\E, unuci i ostala rodbina

14103

14106

14114

STOJANA PAUNOVI]A COLA

Dana, 11. novembra 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od kada nije sa nama na{a draga

9. 11. 1988 - 9. 11. 2014

MILO[ \URKOVI] iz Preqine

1947 - 2014.

Dana, 11. novembra 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

JELICA - JECA NOVAKOVI]

JELICE NOVAKOVI]

iz ^a~ka

@ivot ne pita nikada {ta `eli{, nekome uzima, a nekome daje, nama je uzeo Tebe i ostavio ve~nu bol u na{im srcima. Po dobroti te pamtimo, s ponosom pomiwemo i od zaborava ~uvamo. TVOJI: NIKOLA, SAWA i SLAVICA

Uvek }emo te voleti i ~uvati od zaborava. Sestra MIRJANA sa porodicom

Bol i tuga se ne mere re~ima, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je u nama. TVOJA PORODICA

14105

14107

14108

SE]AWE NA NA[E DRAGE Dana 8. 11. 2014. godine navr{i}e se 20 GODINA od smrti na{e majke, nane i ta{te

16 GODINA od smrti oca, dede i tasta

9. novembra navr{ava se DVE GODINE od smrti mog supruga

12. novembar 2009 - 12. novembar 2014.

QUBI[E PAUNOVI]A iz Atenice

MICE LAZAREVI]

BO@A LAZAREVI]

To vreme nije zale~ilo tugu u nama. S qubavqu i setom ~uvamo neizbrisive uspomene iz sre}nih dana, provedenih sa na{im voqenim Micom i Bo`om. WIHOVI NAJMILIJI: k}i MIMA, unuke SLA\ANA i TAWA i zet DRAGAN TOMOVI]

POSLEDWI POZDRAV NA[OJ DRAGOJ

Vreme koje je pro{lo nije umawilo bol i tugu. Se}awe na tvoj plemeniti lik i dobrotu `ive}e u nama do kraja `ivota. Ponosni smo {to smo te imali. Tvoja CANA i unuk LUKA

Pro{lo je pet godina kako si oti{ao. Vreme prolazi a bol ostaje. S ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. K}i AN\ELA, supruga QUBA

14111

Dana, 8. 11. 2014. godine u 12 ~asova na grobqu u Kowevi}ima odr`a}e se GODI[WI POMEN

MAGDI MARINKOVI]

MILENKO MANOJLOVI] MILEC

14112

SE]AWE

SLOBODANU BOLU VUJADINOVI]U

VLADIMIR VLADE PAVLOVI]

Hvala ti mila na{a za vi{egodi{we dru`ewe i iskreno prijateqstvo. PORODICE: MANDI], ILI], RANKOVI] i KOSANOVI]

1943 - 2013. Vreme koje je pro{lo, nije umawilo bol i tugu. Se}awe na tvoj plemeniti lik i dobrotu `ive}e u nama do kraja `ivota. Uvek }emo te ~uvati od zaborava. TVOJI NAJMILIJI: supruga RADOJKA, sinovi NEBOJ[A i NIKOLA, snaje NATA[A i KA]A, unuke NINA i NEVENA i unuci STRAHIWA i LAZAR

Ti si negde gde an|eli mirno spavaju... Tata je sre}an jer je pored tebe a nama je svaki tvoj ro|endan samo tuga i bol. TVOJI: mama COJA, brat RADENKO, snaha MIRA, sinovica ANASTASIJA, sinovac NIKOLA i nana RAJKA

14116

14115

14113

^ITUQE

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE

Dana, 9. 11. 2014. godine navr{ava se [EST PRETE[KIH MESECI od kako nije sa nama na{a draga

TU@NO SE]AWE NA VOQENOG SUPRUGA I OCA

KOVIQKA RAJ^EVI] 9. 5. 2014 - 9. 11. 2014.

TOMISLAVA ILI]A TOMICE

Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, a tugu le~iti vremenom. Nema suza koje te mogu oplakati niti re~i koje te mogu o`aliti. U srcima na{im tvoje mesto stoji, verujemo kao i ti, da je Gospod u svom rajskom carstvu sa~uvao jedno mesto za tebe, jer si to zaslu`ila.

7. novembar 2001 - 7. novembar 2014. UZ VE^NU QUBAV, PO[TOVAWE I ZAHVALNOST. Supruga QIQANA i sin DIMITRIJE 14101

MILAN PAJOVI] GODINE PROLAZE BEZ TEBE... Majka VUKOSAVA, sinovi VLADICA i STEFAN, supruga SNE@ANA i sestra MARA 14102

Suprug BRANKO, sin ACO i }erka KA]A sa porodicama fakt.

PETAK 7. NOVEMBAR 2014. GODINE