7. decembar 2012. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 7. DECEMBAR 2012. GODINE

BROJ 47

CENA 30 DIN.

Zlatna svadba u porodici Luki}

MI]A I BRANA, TO SU SRCA DVA

strana 11.

REPORTER „GLASA” SA EKIPOM HITNE POMO]I

Bisera Veletanli}

PEVAM SVOJU PESMU strana 19.

^a~anin Ivan Petrovi} u „Prvom glasu Srbije”

strana

12.

Kako mladi provode slobodno vreme

SUBNOR

@ELEO SAM DA ME ^UJU

strana 21.

^a~anski gimnazijalci o svojoj verziji Gangnam stajla

i Ravnogorci

^IJE SU @RTVE NA SPOMEN PARKU?

UMESTO DRUGA, SVE ^E[]E RA^UNAR

strana

14.

strana

16.

strana 20.

NEO^EKIVANA POPULARNOST

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

GRAD

JAVNO KOMUNALNO PREDUZE]E "^A^AK" OBEZBEDILO SUBVENCIONISANI KREDIT ZA PLA]AWE ENERGENATA

INTEZA POVOQNIJI KREDITOR OD „SRBIJAGASA“ ka{wewa obra~unava “Srbijagas”, u oktobru, na primer, iznosila je 3,314 odsto. Wime prakti~no spre~avamo blokadu ra~una toplane, obezbe|ujemo kontinuitet isporuke prirodnog gasa i snabdevawe potro{a~a bez redukcije i prekida u isporuci toplote. Domanovi} nagla{ava da je na po~etku grejne sezone JKP dugovalo “Srbijagasu” 160 miliona dinara i da je na osnovu ugovora o reprogramu u oktobru i novembru pla-

Pozajmicom od 50 miliona dinara, JKP “â~ak” spre~ava blokadu ra~una i obezbe|uje kontinuitet grejne sezone. - Preduze}e }e kredit otpla}ivati godinu i po dana, uz grejs period od pet meseci i nominalnu kamatnu stopu od 10,95 odsto radsko ve}e je na pro{lonedeqnoj sednici dalo saglasnost na odluku Upravnog odbora JKP “â~ak” da se preduze}e zaduì kod banke “Inteza”, koja mu je odobrila subvencionisani kredit u iznosu od 50 miliona dinara, sa rokom otplate od godinu i po dana i grejs periodom od pet meseci, neophodan za izmirewe obaveza prema “Srbijagasu”. Ova finansijska injekcija je firmi bila neophodna da bi, zbog duga za gas od 142 miliona dinara, bila spre~ena blokada ra~una i narednih mesec - dva obezbe|en kontinuitet u grejawu stambenih i poslovnih objekata, prikqu~enih na daqinski sistem. U strukturi tro{kova prirodni gas u~estvuje 80 odsto, zbog ~ega toplana godi{we potro{i 10 i po miliona kubika prirodnog gasa. Ovo preduze}e ostvaruje prihode svih 12 meseci, ali obaveze pla}a pola godine, zbog ~ega oteàno pla}a ra~une isporu~iocima energenata, a prevnstveno “Srbijagasu”, obrazloìo je zahtev i odluku Upravnog odbora direktor Petar Domanovi}:

UMESTO RE[AVAWE, ODLAGAWE PROBLEMA

- Ovaj kredit sa subvencijom od {est odsto, dobili smo posle du`ih pregovora, od banke Inteza, zahvaquju}i povoqnom nov~anom toku i ~iwenici da smo u proteklom periodu upravo ovoj banci blagovremeno vratili destak kratkoro~nih pozajmica. Kredit iznosi 50 miliona dinara, nominalna kamatna stopa 10,5 odsto, dok su komercijalne kamatne stope od 18 do 19 odsto, odnosno zakonska zatezna kamata, koju zbog

U ÂÂNSKOJ BANCI IZVUÊNI DOBITNICI NAGRADA U OKVIRU AKCIJE „ZELENI PAKET“

POLISA ZA OSIGURAWE STANA ILI KU]E a~anska banka je u toku oktobra i novembra svojim klijentima ponudila specijalan “Zeleni paket” proizvoda. Re~ je o promotivnoj ponudi kredita za u{tedu energije i dinarskih gotovinskih kredita, koji su klijenti mogli da koriste za finansirawe 30 odsto u~e{}a na ime kredita za u{tedu energije. - Klijenti su sami birali da li }e dati sopstveno u~e{}e, ili }e na ime wega uzeti dinarski gotovinski kredit, za ~iju obradu je naknada bila smawena. U akciji je odobreno vi{e od 100 kredita za u{tedu energije, od ~ega je 15 klijenata koristilo “Zeleni paket” - istakao je Miroslav Marinkovi}, {ef Slu`be za upravqawe ponudom stanovni{tvu ^a-

800.000 evra, nasle|enog od biv{eg Stambenog preduze}a, koji je “vukao” kursne razlike i kamate, ~ija je posledwa rata vra}ena u ovoj godini. Da nije bilo tih obaveza, toplana ne bi dugovala “Srbijagasu” ni jedan dinar, tvrdi Domanovi}. Prvu ratu od 3.846.000 dinara, ovog, po Domanovi}evom uverewu, izuzetno povoqnog kredita, ovda{wa toplana }e vratiti u maju naredne godine. On je naglasio da posle ~etiri - pet godina, JKP prvi put nije

~anske banke. U prostorijama â~anske banke, u sredu su izvu~ena imena pet korisnika paketa usluga, koji su kao nagradu dobili polisu za osigurawe stana/ku}e na iznos od 10.000 evra. Dobitnici su: Vera Jankovi} (Vrwa~ka Bawa), Qiqana Bogdanovi} (â~ak), Danka Rafailovi} (â~ak), Dragan Stevanovi} (â~ak) i Stevan Vukeli} (Ni{). Kao jedna od najaktivnijih banaka na srpskom bankarskom trì{tu, koja podràva finansirawe energetske efikasnosti, â~anska banka }e i u bude}em periodu stimulisati investicije u energetski efikasne projekte i omogu}iti klijentima da na lak{i na~in do|u do finansijskih sredstava.

Iako se ve}ina ~lanova Gradskog ve}a izjasnila u prilog odluke UO JKP “â~ak”, na sednici od 29. novembra, ~ula su se brojna pitawa, dileme, pa i upozorewa. Zaduìvawe je kratkoro~na mera kojom se problemi trenutno prevazilaze, zbog ~ega se podrobno mora analizirati poslovawe ovog JP i preduzeti dugoro~ne sistemske mere, stav je zamenika gradona~elnika Radenka Lukovi}a. Svaki kredit je “teàk”, ali je ovaj subvencionisani jeftiniji od komercijalnog i mera je kojom se spre~ava blokada firme i problemi u poslovawu, mi{qewe je Nemawe Trnavca i Ostoje Mihailovi}a. Prvo je trebalo napraviti ozbiqnu analizu poslovawa JKP, pa doneti odluku o zaduìvawu, predlagao je Zvonko Mitrovi}, uveren da se na ovaj na~in problemi u preduze}u ne re{avaju, ve} samo odlaù. Nedavno je GV dalo saglasnost da se zaduì “Komunalac”, sada JKP “â~ak”, koje je slede}e preduze}e, upozorio je Milijan Mili}, a Qubodrag Grbi} apelovao na ~lanove GV iz SNS da, pre nego {to o nekim temama raspravqaju na sednicama, usaglase stavove unutar stranke, da se ne bi dogodilo, kao na posledwoj sednici, da prakti~no napadaju direktora iz svojih redova.

}eno po 40, dok u ovom mesecu obaveze iznose 80 miliona dinara. Celokupan dug prenet iz prethodne grejne sezone, firma mora vratiti do 31. decembra, napomiwe on i obja{wava da je do “gomilawa” nepla}enih ra~una do{lo prvenstveno zbog kredita od

zaduèno ni kratkoro~nim, ni dugoro~nim kreditima i da su sve dosada{we pozajmice takore}i istog momenta prebacivane “Srbijagasu, kao {to }e se i “Intezinih” 50 miliona dinara, kako kaè direktor, na ra~unu JP zadràti dva minuta. M. N.

NOVINE U POSLOVAWU ^A^ANSKE BANKE

SAVETI ZA USPE[NO POSLOVAWE I NA SAJTU a~anska banka je na svom sajtu, na adresi www.businessup.rs. 3. decembra pokrenula novu sekciju sa savetima iz oblasti prodaje, marketinga, menaxmenta, finansija i elektronskog poslovawa, a sve u ciqu pruàwa podr{ke sektoru mikro preduze}a. Saveti su koncipirani tako da daju konkretne odgovore na pitawa o plasmanu i kontroli finansijskih sredstava, pozicionirawu na trì{tu i internetu, upravqawu qudskim resursima. Sajt }e redovno biti aùriran i drugim temama i problemima sa kojima se preduzetnici susre}u u svakodnevnom poslovawu. Novi sadràj na sajtu Banke “prati” BusinessUp kreditnu liniju u okviru koje je, za nepunih godinu dana, preduzetnicima i malim i sredwim preduze}ima plasiran 341 kredit, ukupne vrednosti 4,3 miliona evra, obezbe|enih uz garanciju Evropskog Investicionog Fonda (EIF). U proteklom periodu gra|ani su pokazali veliko interesovawe za ovaj vid kredita,

prvenstveno zbog toga {to je â~anska banka pri odobravawu pozajmica, omogu}ila klijentima lak{i pristup finansijskim sredstvima, mawe zahteve za kolateralom, duè rokove, niè kamatne stope i pove}an obim finansirawa. BusinessUp krediti su bez u~e{}a, a maksimalni iznos je 25.000 evra. Ukoliko se klijent opredeli za kredit od 15.000 evra i rok otplate od 36 meseci, na ime kamate treba da plati 2.225,09 evra, odnosno ako rok vra}awa produì na 38 meseci, ukupna kamata }e iznositi 3.086,36 evra. Najve}i deo sredstava (84,16 odsto) sektor MSP iskoristio je za finansirawe obrtnih sredstava, dok je 9,68 odsto uloèno u osnovna sredstva. Preduze}a i preduzetnici koji posluju mawe od dve godine, sa 6,16 odsto od ukupno plasiranih sredstava, finansirali su 21 projekat. Skoro polovina novca uloèna je u sektor trgovine i usluga, dok je 24 odsto investirano u proizvodwu. M. N.

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

POLITIKA

ODBORNICI SG USVOJILI IZVE[TAJ O

PRILIV U BUX SA O^EKIVANOM

re rasprave o temama predvi|enim dnevnim redom osmog skup{tinskog zasedawa, odbornici su pro{log petka saslu{ali predstavnike radnika Fabrike hartije, koji su dva dana ranije, zbog velikih problema sa kojima se suo~avaju nakon neuspele privatizacije ove firme, poku{ali da blokiraju Ibarsku magistralu u Preqini. Jednoglasno su prihvatili i predlog odbornika Bo{ka Obradovi}a (Pokret Dveri srpske) da SG izda saop{tewe, povodom osloba|aju}ih presuda Ha{kog tribunala i da odbornici “dignu glas protiv nepravde nad srpskim narodom”.

Centralna tema posledweg skup{tinskog zasedawa, sude}i po ozbiqnoj i konstruktivnoj raspravi, koja }e nadle`nima poslu`iti kao putokaz prilikom predlagawa odluke o buxetu za 2013, bila je izvr{ewe buxeta od 1. januara do 30. septembra ove godine. U ovom periodu u gradsku kasu slio se prihod od 1.915.610.153 dinara, ili 67,8 odsto od projektovanog priliva u iznosu od 2,825 milijardi dinara. Obrazla`u}i izve{taj na~elnik Gradske uprave za finansi-

je Zoran Todosijevi} je naglasio da su u proteklom periodu prihodi odgovorno i realno sagledavani i na osnovu wih realizovane planirane aktivnosti, pri ~emu se vodilo ra~una o redovnom finansirawu izvornih nadle`nosti i obaveza Grada. Naglasio je da su sredstva u buxet pristizala u skladu sa o~ekivanom dinamikom, odnosno da je gradsku kasu najvi{e napunio porez na zarade (889 miliona dinara). On je najavio da }e prihod od komunalne takse u 2013. biti smawen skoro za 80 odsto i

PSI LUTALICE “POJELI” 11 MILIONA DINARA Za proteklih 11 meseci gra|anima je iz buxeta Grada ispla}eno 8.000.000 dinara za naknadu {tete od ujeda pasa. Osim toga, skoro tri miliona dinara izdvojeno je za tro{kove poè{kog javnog preduze}a, u ~ijem sastavu posluje azil, koji zbriwava i pse lutalice sa podru~ja â~ka. Mese~no tro{kovi hvatawa, vakcinacije i drugih tretmana ovih ìvotiwa Grad ko{taju oko 250.000 dinara. Ovi pokazateqi su presudno “opravdawe” za gradwu prihvatili{ta za nezbrinute ìvotiwe, zbog ~ega }e na poziciji za{tita ìvotne sredine u odluci o buxetu za 2013. godinu biti planirana sredstva za ovu investiciju.

da }e umesto 130, iznositi oko 30 miliona dinara U skladu sa dinamikom, pristi`u i sredstva od takozvanih transfera, tako da je u ovom periodu Republika prenela lokalnom buxetu 242, od 323 miliona dinara, koliko je planirano na godi{wem nivou. Finansijeri i gradsko rukovodstvo su u ovom periodu planski “upravqali” i rashodima, {to potvr|uju podaci da su oni ostvareni u iznosu od 1,843 milijarde dinara (65,26 odsto) i ~iwenica, kako je naglasio Todosijevi}, da Grad nema nepla}enih i neizmirenih obaveza. Buxet je koncipiran prema zahtevima pojedinaca i potrebama odre|enih ruralnih sredina, zbog ~ega dosta planiranih pozicija nije ostvareno, ocena je Dragana Vu~eti}a (DS), koji je upozorio da }e i u narednom periodu veliki problem predstavqati vra}awe kredita, za koji je u ovoj godini izdvojeno 109,5 miliona dinara, od ~ega za glavnicu 78, a za kamate 25 miliona. On je predlo`io i da bude formirana buxetska komisija

koja }e kontrolisati da li svi buxetski korisnici namenski tro{e pare Grada. Poput wega i Stojan Markovi} (LDP) je ustvrdio da je dokument dobro i stru~no ura|en, ali da je odluka koncepcijski lo{a i to argumentovao obrazlaù}i detaqno poziciju sa koje se izdvajaju sredstva za javno informisawe od lokalnog zna~aja. Sa ove stavke “nenamenski i nezakonito je do 21. novembra potro{eno 980.000 dinara”, tvrdi Markovi}, jer su ova sredstva upla}ena producentskoj firmi “Â VIDEO”, koja nije medijska ku}a, nije ni registrovana, niti ima dozvolu za emitovawe. Firmarinu i ostale takse koje vi{e iritiraju privrednike, nego {to doprinose puwewu buxeta, trebalo bi maksimalno smawiti, ili ukinuti, predloìo je Aleksandar Tanaskovi} (Pokret Dveri srpske) i zaloìo se da u odluci o buxetu za 2013. sredstva kojima raspolaè gradona~elnik budu planirana na drugim odgovaraju}im pozicijama, a izdvajawa na ime subvencija javnim preduze}ima

vidqivo sistematizovana na jednom mestu. Odgovaraju}i na neka pitawa, na~elnik Todosijevi} je rekao da se slede}e godine Grad ne}e zadu`ivati, i da }e nastojati da od ukupnog duga od 269, vrati 100 miliona dinara. Ukoliko nadle`ni prihvate wegov predlog, radna grupa koja je analizirala poslovawe i probleme u JKP “Komunalac” }e sli~an posao obaviti i u ostalim JP, istakao je na~elnik GU za finansije i najavio da }e na jednoj od narednih sednica biti doneta odluka o formirawu buxetske inspekcije i interne revizije. Srpska napredna stranka nije u~estvovala ni u kreirawu, ni u tro{ewu ovogodi{weg buxeta, koji je u velikom delu imao predizbornu funkciju, kazala je {ef odborni~ke grupe ove partije Nade`da Simovi}, oceniv{i da je, imaju}i u vidu ekonomsku krizu i finansijsku nedisciplinu, za

RADNICI FH U SKUP[TINI Predstavnici 262 radnika Fabrike hartije, predvo|eni predsednikom Samostalnog sindikata Milo{em Tripkovi}em, izneli su pro{log petka odbornicima svoje probleme, zbog kojih su u sredu poku{ali da blokiraju Ibarsku magistralu. Nezadovoqni {to dràva ne re{ava status fabrike koja 20 meseci ne radi, radnici ne primaju platu, nemaju upla}ene doprinose za {est godina, a od Nove godine im preti da ostanu i bez zdravstvene za{tite, apelovali su na lokalnu vlast da im pomogne, da bi fabrika po~ela da radi, ili nad wom bio progla{en ste~aj. Sloène probleme stvorili su dràvne institucije i ministarstva, zbog ~ega se oni moraju re{avati politi~kim putem, rekao je Radenko Lukovi}, zamenik gradona~elnika, po{to je detaqno obrazloìo stawe u FH. Predsednik SG Veqko Negovanovi} je obe}ao da }e lokalna vlast, s obzirom na to da je kompatibilna sa republi~kom, “iskoristiti politi~ki uticaj” i intenzivirati kontakte sa resornim ministarstvima, o ~emu }e radnici fabrike biti obave{teni ve} na slede}oj sednici SG. Imajte poverewa i strpqewa, apelovao je i gradona~elnik Vojislav Ili}, obe}av{i da }e lokalna vlast kontaktirati resorna ministarstva i uloìti maksimalne napore, da bi pomogla radnicima i ovog i ostalih lo{e privatizovanih ~a~anskih preduze}a.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

devet meseci buxet, ipak, korektno realizovan. Nedopustivo je {to su sredstva sa pozicije zdravstvena za{tita realizovana samo 28 odsto, u situaciji kada, na primer, zbog nedostatka dva tehni~ara u zubnoj ambulanti, deca ~ekaju proteze godinu dana, smatraju Gordana Plazini} Ciki} i dr Slavica Dragutinovi} iz SNS i predla`u da Grad donira sredstva za plate ovih radnika i vi{e para izdvoji za opremawe ambulanti u ruralnim sredinama. Odbornici su ve}inom glasova usvojili i predlog odluke o pristupawu promeni Statuta Grada, kao najvi{eg pravnog akta lokalne samouprave, koga je obrazlo`ila na~elnica Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove Nade`da Vuksanovi}. Istakla je pritom da je su{tina promena pove}awe broja ~lanova Gradskog ve}a sa 11 na 13, da zborovima gra|ana treba

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

POLITIKA

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

IZVR[EWU BUXETA ZA DEVET MESECI

ETU U SKLADU DINAMIKOM da prisustvuje, umesto pet, 10 odsto, ili 30 gra|ana, upisanih u bira~ki spisak, da bi oni mogli punova`no da odlu~uju. Tre}i razlog zbog koga su predlo`ene promene je uskla|ivawe sa zakonima donetim za ~etiri godine, koliko je na snazi postoje}i Statut grada.

Usvojen je i predlog nove odluke o mesnoj samoupravi, uskla|en sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, koga }e se ubudu}e “pridràvati” rukovodstva 56 seoskih i 13 gradskih MZ. Predlog odluke o uslovima za za{titu i dràwe doma}ih ìvotiwa koju je

GLAS PROTIV NEPRAVDE NAD SRPSKIM NARODOM Odbornici SG su jednoglasno prihvatili predlog Bo{ka Obradovi}a (Pokret Dveri srpske) da se lokalna Skup{tina izjasni povodom osloba|aju}ih presuda Ha{kog tribunala i u saop{tewu koje }e biti upu}eno Republi~koj skup{tini, "digne glas protiv nepravde nad srpskim narodom i uputi apel Vladi Srbije da promeni odnos prema Hagu". U saop{tewu, jednoglasno usvojenom na sednici od 30. novembra, se kaè: - Povodom osloba|aju}ih presuda Ha{kog tribunala, izre~enih hrvatskim generalima Gotovini i Marka~u, kao i biv{im komandantima OVK, na ~elu sa Ramu{em Haradinajom, izraàvamo nezadovoqstvo i ogor~enost zbog neka`wavawa zlo~ina po~iwenih nad srpskim narodom na prostorima ~itave biv{e Jugoslavije. Na ovaj na~in proizilazi da masovnih zlo~ina nad Srbima nije ni bilo, odnosno da za zlo~ine nad Srbima niko ne}e odgovarati. Smatramo da se Ha{ki tribunal pretvorio u politi~ki sud i da ove presude nisu i ne mogu biti kona~na re~ me|unarodnog prava i pravde. Pozivamo narodne poslanike iz Moravi~kog okruga da iniciraju raspravu u Skup{tini Srbije na temu posledwih sudskih presuda Ha{kog tribunala i zatraè reviziju svih postupaka i presuda Ha{kog tribunala prema dràvqanima Republike Srbije i licima srpske nacionalnosti uop{te, kao i wihovo pu{tawe na slobodu do okon~awa tih postupaka.

O KANCELARIJI ZA MLADE Predlog odluke da Kancelarija za mlade bude otvorena u sklopu Doma kulture izazvao je poduù raspravu i polemike, u kojoj je Dragan Biseni} (LDP), pored ostalog, istakao da je ona trebalo da bude jasnija i konciznija, i da precizira kako }e kancelarija raditi, ko }e biti za wu zaduèn, da li }e koordinator biti izabran putem konkursa... Kancelarija nije prostor, ve} op{ti akcioni plan, upozorila je najve}i zagovornik ovog projekta Mirjana Milenkovi} (DS), koja je tako|e istakla dilemu, da li }e koordinator biti iz redova zaposlenih u Domu kulture, kada }e kancelarija po~eti da radi, kako }e funkcionisati? Na mesto koordinatora treba postaviti mladog, obrazovanog ~oveka sa dru{tvenim iskustvom, kreativnu, komunikativnu i dobronamernu li~nost, apelovala je Biqana Rankovi} iz Pokreta Dveri srpske. Ministarstvo za omladinu i sport je izdalo bro{uru i uputstva o radu kancelarije, odgovorio je Miroslav Vujovi}, na~elnik GU za dru{tvene delatnosti, naglasiv{i da }e direktor Doma kulture biti i direktor koordinatoru kancelarije, ~iji }e program u sklopu programa ove ustanove kulture usvajati SG, koja }e obezbe|ivati i sredstva iz buxeta za wen rad. Gradsko ve}e prvobitno povuklo iz dnevnog reda SG, pa je naknadno, ipak, prosledilo odbornicima, izazvao je poduù raspravu i na skup{tinskom zasedawu, uprkos uveravawima na~elnika GU za inspekcijski nadzor da je uskla|ena sa tri zakona, da je delom i rezultat iskustva inspektora na terenu i, {to je najbitnije, da je osnovni preduslov za izgradwu prihvatili{ta za napu{tene ìvotiwe. Najubedqiviji

protivnik predloène odluke odbornik SNS Aleksandar Maksimovi} ustvrdio je da je ona birokratski napisana, da su brojne odredbe prepisane, “nabacane”, neprecizne, i da je delo qudi “koji nisu imali ni ribice u akvarijumu, a kamoli odgajali pse i druge doma}e ìvotiwe”. Veliki broj qudi koji gaje ìvotiwe nemaju mogu}nosti da se informi{u o ovoj odluci i zakonima, pa se name}e i pitawe kako }e da ih se pri-

dràvaju, kao i ko }e da kontroli{e weno sprovo|ewe. Uprkos brojnim nedostacima, odbornici SNS }e za wu glasati, jer je preduslov za izgradwu prihvatili{ta i po{to su dobili uveravawa da }e na jednoj od narednih sednica odluka biti dopuwena i korigovana amandmanima ove odborni~ke grupe, zakqu~io je Maksimovi}. Boqe je doneti bilo kakvu odluku, nego tolerisati bezakowe u ovoj oblasti, smatra i dr Gradimir Aleksi} (SPS) i sugeri{e nadle`nima da deluju i edukativno, informi{u gra|ane o wihovim obavezama i pravima, a sve u ciqu da “bismo za{titili qude od ìvotiwa i ìvotiwe od qudi.” Odluka je kruta i potrebno je ispuniti brojne preduslove da bi ona zaìvela, smatra i dr Milan

Roganovi} (Pokret Dveri srpske) i ponavqa tvrdwu da aktuelna vlast nije utvrdila prioritete, odnosno da je Gradu potreban azil, ali da mu je potrebniji Dom za stare osobe. Umesto {to je usvajaju, odbornici bi predlo`enu odluku trebalo da vrate na doradu, smatrao je i Predrag @ivkovi} (SDP) i pitao koliko je nov~anih kazni napla}eno od vlasnika doma}ih `ivotiwa koji su prekr{ili zakon. Protiv predloga izjasnili su se i odbornici Pokreta Dveri srpske Bo{ko Obradovi} i Aleksandar \enadi}, oceniv{i da je odluka puna nedoslednosti i nejasno}a, da prilikom izrade nije bilo koordinacije me|u odgovornima i da je nedopustivo da zakon prakti~no vi{e {titi pse nego gra|ane, {to prili~no ko{ta gradski buxet. M.N.

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

GRAD

ODR@ANA SEDNICA [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE MORAVI^KOG UPRAVNOG OKRUGA Na sednici konstatovano da su lokalne samouoprave spremne za predstoje}u zimsku sezonu kru`ni {tab za vanredne situacije, pro{log petka je odr`ao sednicu, na kojoj je glavna tema bila stawe pripremqenosti subjekata u lokalnim samoupravama na teritoriji Moravi~kog upravnog okruga za predstoje}i zimski period. Na sednici su razmatrani planovi i programi rada gradskih i op{tinskih {tabova sa podru~ja Moravi~kog okruga i pripremqenost subjekata za predstoje}u zimsku sezonu, koji su daqe prosle|eni Republi~kom {tabu za vanredne situacije na usvajawe. Prema re~ima na~elnika Moravi~kog upravnog okruga Darka Domanovi}a, podaci Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda govore da }e predstoje}a zima biti na nivou prose~ne, u pogledu koli~ine padavina i obima sne`nog pokriva~a. Zbog toga se o~ekuje mawe

BOQA KOORDINACIJA LOKALNIH SAMOUPRAVA

problema nego u pro{logodi{wem dugom zimskom periodu, istakao je Domanovi}: - O~ekujemo da }e koli~ina padavina biti u granicama normale, a ne kao pro{le zime, kada smo imali ekstremnu koli~inu padavina i niske temperature u duèm periodu, {to je uslovilo angaòvawe velikog broja sredstava i qudstva na ra{~i{}avawu snega i putnih pravaca. [to se ti~e pomo}i Republike Srbije, odnosno Vlade, ona ne}e biti uskra}ena ni ove godine, a zavisi}e od koli~ine padavina. Teì{te svih aktivnosti bi}e na lokalnim

GRAD SPREMAN ZA ZIMU a sednici odrànoj pro{log ~etvrtka, na temu spremnosti i pripreme subjekata za predstoje}i zimski period, Gradski {tab za vanredne situacije na teritoriji Grada â~ka zakqu~io je da je Javno preduze}e za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" donelo Program zimskog odràvawa puteva i ulica za predstoje}u sezonu i obezbedilo sredstva i opremu za realizaciju ovog plana. Zakqu~eno je i da su sva javna komunalna preduze}a spremna za predstoje}u zimsku sezonu u pogledu sredstava, mehanizacije i opreme. Na sednici je tako|e konstatovano i da su sve medicinske slu`be spremne da pruàju zdravstvenu uslugu i da }e se lekovi gra|anima koji ìve na udaqenim podru~jima prepisivati na dva meseca. U saop{tewu za javnost, koje potpisuje komandant Gradskog {taba za vanredne situacije na teritoriji Grada â~ka mr Vojislav Ili}, izme|u ostalog, navodi se i da je Centar za socijalni rad uradio popis ugroènih stara~kih i sama~kih doma}instava po mesnim zajednicama, vode}i ra~una posebno o te{ko pristupa~nim i udaqenim mestima, te da postoji i mogu}nost privremenog sme{taja. N. R.

APEL GRADSKE ORGANIZACIJE RATNIH VETERANA SRBIJE

NE NASEDATI NA PREVARE I MAHINACIJE!

ugroène vremenskim neprilikama. Ivawica je bila najugroènija, potom Lu~ani i Gorwi Milanovac, a â~ak je bio najmawe ugroèn, ne ra~unaju}i kablarska i podjeli~ka sela. Ako se ne{to sli~no ponovi èlimo da budemo jo{ spremniji - rekao je Drago{a Bro}i}, na~elnik Sektora za vanredne situacije Moravi~kog okruga. Izvestioci na sednici [taba za vanredne situacije Moravi~kog okruga bili su na~elnici {tabova za vanredne situacije Grada â~ka, kao i op{tina Gorwi Milanovac, Ivawica i Lu~ani. N. R.

POKRET SRPSKE DVERI ORGANIZUJE POLITI^KI FRONT ZA ODBRANU KOSOVA I METOHIJE I PROTIV ULASKA SRBIJE U EU

GRADSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE

ciqu pravilnog i potpunog informisawa ratnih veterana ratova od 1990-1999. godine, Gradska organizacija ratni veterani Srbije izdala je saop{tewe, kojim je pozvala sve veterane na teritoriji Grada â~ka "da ne nasedaju na prevare i mahinacije raznih fantomskih udruèwa", koja na ime advokatskih usluga i tu`bi za navodno ostvarewe prava na naplatu ratnih dnevnica, po ko zna koji put ovim gra|anima uzimaju novac. Predsednik Gradske organizacije RV i ~lan Upravnog odbora Republi~kog udruèwa ratnih veterana Rajko Kalezi} i ovim putem obave{tava ~lanstvo da }e

samouprvama. Na sednici je postignut i dogovor o uspostavqawu koordinacije izme|u lokalnih samouprava na podru~ju Moravi~kog okruga, kako bi se ravnomerno raspore|ivali subjekti, tehnika i qudstvo u predstoje}em zimskom periodu. - Imaju}i iskustvo od pro{le godine sa izuzetno jakom zimom i velikim sne`nim padavinama, nastoja}emo da za ubudu}e napravimo boqu koordinaciju izme|u ove ~etiri lokalne samouprave na teritoriji Moravi~kog okruga, pre svega kada je re~ o raspolo`ivosti opreme, mehanizacije i qudstva. Pro{le zime nisu sve teritorije bile podjednako

nadle`ne dràvne institucije sa~initi plan, a Republi~ka vlada doneti uredbu o isplati ratnih dnevnica, a sve na osnovu odluke Me|unarodnog suda u Strazburu. Uveren da }e sve ove pravne radwe uskoro biti zavr{ene i da }e kona~an ishod borbe za ostvarewe ovih prava biti poznat slede}e godine, Kalezi} apeluje: "Pozivamo sve ratne veterane da se ne u~lawuju ni u kakve organizacije i da ne pla}aju nekakve ~lanarine, koje bi navodno trebalo da im omogu}e da naplate ratne dnevnice. Wihova isplata ne zavisi od organizacija i udruèwa, ve} iskqu~ivo od dràve." M. N.

VLADA SRBIJE, ILI VLADA IZDAJE okret Srpske Dveri pozvao je sve patriotske snage, intelektualnu javnost, organizacije, udruèwa, stranke, predstavnike dijaspore, SPC da formiraju zajedni~ki politi~ki front za odbranu Kosova i Metohije i protiv ulaska Srbije u EU. Predstavnici ovog pokreta od srede su prisutni i na barikadama u Jariwu, podignutim u znak protesta protiv izgradwe grani~nih prelaza, rekao je u sredu na KZN Bo{ko Obradovi}, ~lan Povereni{tva ove organizacije i {ef odborni~ke grupe Dveri, i pozvao sva povereni{tva da {aqu svoje qude na barikade i ne dozvole da granice, kako je u Briselu dogovoreno, budu otvorene 10. decembra. Najavio je i da }e u Beogradu biti organizovani mirni protesti protiv aktuelne republi~ke vlade i da }e Dveri dati podr{ku i svima ostalima koji ne prihvataju ovakvo povla~ewe granica izme|u Srbije i drugog dela wene teritorije. Dveri }e pokrenuti i inicijativu za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, “jer predsednik Tomislav Nikoli} i republi~ki premijer Ivica Da~i} na |ur|evdanskim izborima nisu kandidovali politiku koju danas vode”, najavio je Obradovi}. Posledwih dana predaja Kosova i Metohije, koju je zapo~eo prethodni i nastavio aktuelni reìm, doìvqava epilog, rekao je on i podsetio da je reìm Borisa Tadi}a napravio katastrofalne gre{ke, “izmestiv{i” pregovore o KIM iz Saveta bezbednosti UN u Brisel i dozvoliv{i da misija EULEKSA zameni misiju UNMIKA, od kada je krenuo proces predaje ju`ne srpske pokrajine. On je optuìo SNS da je izneverila predizborna obe}awa “da }e svi dogovori Borka Stefanovi}a u Briselu biti poni-

{teni, jer su antiustavni”, a aktuelnu vlast da o statusu ju`ne pokrajine pregovara bez platforme i prethodnih razgovora u republi~koj skup{tini. Za re{avawe statusa, odnosno izdaju KIM nema nikakve ùrbe, izuzev ako to nije uslov za dobijawe datuma za ulazak u EU, kaè Obradovi} i konstatuje da je “cena ulaska Srbije u EU, ~ija je uloga okupatorska i kolonijalna, prakti~no prodaja i predaja na{ih teritorija, prirodnih bogatstava i kompletnog ìvota u Srbiji.” “Premijer Ivica Da~i} je u utorak dao legitimitet {iptarskom teroristi Ha{imu Ta~iju, zbog ~ega su Dveri uputile poziv republi~koj Vladi “da se opredeli, da li je Vlada Srbije, ili Vlada izdaje”, rekao je Obradovi}, uveren da je nova vlast samo podigla nivo pregovora sa Pri{tinom, odnosno da je na delu “priznavawe nezavisne dràve Kosovo od strane Srbije”. To, pored ostalog, potvr|uje i ~iwenica da se na takozvanim administrativnim prelazima izme|u Srbije i KIM, pravi granica, a da je izjava premijera Da~i}a da }e gra|ani severa Kosova imati ista prava i mogu}nosti ulaska na KIM, apsolutna la`, tvrdi Obradovi} i kategori~no najavquje da Dveri ne}e dozvoliti republi~kom premijeru da istinu sakrije od gra|ana: “Ovo je posledwi trenutak, kada na jednoj strani barikade treba da se na|u svi oni koji su protiv ulaska Srbije u EU i za o~uvawe KIM u wenom sastavu, a sa druge strane oni koji moraju pred javno{}u da kaù da su za ulazak zemqe u EU i po cenu predaje Kosova i priznawa wegove nezavisnosti, ka ~emu u daqim pregovorima idu Nikoli}ev i Da~i}ev reìm”. M. N.

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

„RAJFAJZEN LIZING” O[TETIO HEMIJSKU INDUSTRIJU „PRVI MAJ” ZA MILION DINARA I BLOKIRAO RA^UN PREDUZE]A

DIREKTOR HO]E DA PUSTI FIRMU NIZ VODU! H

emijska industrija “Prvi maj” je pre ~etiri godine od “Rajfajzen lizinga” kupila na lizing deset poluteretnih komercijalnih vozila i iako je redovno izmirivala rate, pre dva meseca nadle`ni su ustanovili da je prodavac neosnovano i ne obave{tavaju}i kupca o promeni uslova i kamata, napla}ivao vi{e para nego {to je ugovorom predvi|eno. Ovlka{}eni sudski ve{tak je uutvrdio de je na ovaj na~in preduze}e o{te}eno za 10.864 {vajcarskih franaka, odnosno za oko milion dinara. Predstavnici ~a~anske ispostave “Rajfajzen lizinga” su kao neosnovan odbili zahtev ~elnika “Prvog maja” da

im budu vra}ena ta sredstva i 30. novembra blokirali ra~un ovog preduze}a.

Za deset vozila “Rajfajzen lizing” je od “Prvog maja” uzeo za 10.864 {vajcarskih franaka vi{e nego {to je ugovorom predvi|eno, pa smo, imaju}i u vidu da u â~ku ima jo{ ovakvih slu~ajeva, poku{ali da ~itav spor re{imo mirnim putem, rekao je u ponedeqak na KZN generalni direktor HI “Prvi maj” Milosav Kneèvi}: - Uputili smo molbu za povra}aj sredstava i posle desetak dana dobili odgovor da je na{ zahtev neosnovan, i da svoja prava traìmo preko suda, da bi 30. novembra “Rajfajzen”

blokirao ra~un preduze}a. Ne èlim ni jednog momenta da ga odblokiram, ve} ho}u ovu firmu da pustim niz vodu, jer je do{lo krajwe vreme da se vidi ko {ta radi u ovoj dràvi. “Rajfajzen lizing” samovoqno, bez na{eg znawa, uzima na{ novac, a da mu to neko, da li Narodna banka Srbije, ili ministar finansija, dozvoqava. Na ovaj na~in èlim da dignem glas i traìm da se preispita poslovawe ove ku}e po ~itavoj Srbiji. Kneèvi} napomiwe da su jo{ neke ~a~anske firme, me|u kojima i “[umadija transport”, na ovaj na~in o{te}ene i da je to jo{ jedan razlog zbog koga bi nadle`ni trebalo da se po-

UPRKOS NEPOVOQNOJ ODLUCI PRIVREDNOG SUDA, BIV[I RADNICI „TEHNOSA“ PREKINULI PROTESTE ZAPO^ETE PRE ^ETIRI MESECA

OSTATAK PARA SVIM POVERIOCIMA! ako se ni posle ~etvoromese~nih okupqawa i {etwi nisu izborili za pravo i pravdu, biv{i radnici “Tehnosa” su 30. novembra, prevenstveno zbog iscrpqenosti pojedinih u~esnika, prekinuli proteste i najavili da }e ih nastaviti, ukoliko se na drugi na~in ne izbore za isplatu sredstava koja im pripadaju iz ste~ajne mase biv{eg preduze}a. O~ekivalo se, naime, da }e ste~ajni postupak koji traje pet godina, biti okon~an nakon usvajawa zavr{nog ra~una u kome je, pored ostalog, predloèno da ostatak novca u iznosu od 30 miliona dinara bude raspodeqen radnicima. Me|utim, radnici i advokati su uputili prigovore na zavr{ni ra~un, prevashodno zbog izuzetno visokih tro{kova ste~aja. Po{to na zavr{nom ro~i{tu, odrànom 16. novembra, advokati i radnici nisu “povukli” svoje prigovore, koje je Centar za ste~ajeve pri Agenciji za privatizaciju odbio, tro~lano ve}e Privrednog suda u â~ku je donelo re{ewe i ste~ajnom upravniku naloìlo da ostatak raspoloìvog novca, po Zakonu o ste~aju bude raspodeqen poveriocima u drugom, odnosno tre}em i ~etvrtom isplatnom redu. Predstavnik radnika Stojimirka Kojovi} obja{wava da }e, prema ovakvoj odluci Privrednog suda, oko 30 miliona dinara, dobijenih na ime kamate na oro~ena sredstva radnika,

prakti~no podeliti svi poverioci u ste~aju: - To zna~i da }e odre|enu sumu novca dobiti i beogradske firme “Alba Trejd”, “Inos Holding”,”Manas Inèwering”, Vodoprivreda iz Ni{a i svi drugi koji su u ste~ajnom postupku prijavili svoja potraìvawa, dok }e radnicima ostati najmawi deo. Ovakvom odlukom Privredni sud u â~ku je poni{tio svoju prvobitnu odluku od 13. jula ove godine, u kojoj je ste~ajnom upravniku jasno bilo naloèno da, po{to se izuzmu sedam miliona dinara, koliko su iznosili tro{kovi ste~ajnog postupka, preostali kompletan novac raspodeli radnicima. Neprihvatqivo je i sramno za institucije dràve da na ovakav na~in funkcioni{u i da poni{tavaju i ne sprovode sopstvene odluke. Ogor~eni zbog nezakonitog postupawa Agencije za privatizaciju i ovda{weg Privrednog suda, zbog koga su trpeli nenadokandivu {tetu, biv{i radnici su najavili da }e i daqe preduzimati sve zakonske mere, da bi ostvarili svoja prava. Kojovi}ka tvrdi da }e protiv svih odgovornih lica koja su u~estvovala u ste~ajnom postupku “Tehnosa” biti podnete krivi~ne prijave i upu}ene àlbe Privrednom apelacionom sudu u Beogradu i svim institucijama zaduènim za borbu protiv privrednog kriminala. M. N.

zabave radom ove ku}e. Do{lo je krajwe vreme da se vidi ko {ta radi, jer ovda{wi privrednici vi{e ne mogu da se bore protiv “nameta i torture onih koji su do{li sa strane”, kaè on i izraàva negodovawe i zbog visine da`bina koje firme pla}aju Poreskoj upravi, lokalnim javnim preduze}ima... Ekonomska kriza nije mimoi{la ni ovo preduze}e koje sve teè posluje. Da bi, kako kaè, sa~uvao {to se sa~uvati moè, Kneèvi} je potpisao pismo o namerama i priveo kraju pregovore o saradwi sa dva italijanska partnera. Wima }e biti iznajmqeni proizvodni kapaciteti i oprema i ustupqeni radni-

ci, obu~eni za proizvodwu stiropora, odnosno boja i fasada. Me|utim, ukoliko i pregovori sa wima, zapo~eti pre vi{e od {est meseci, ne budu okon~ani do Nove godine, i od wih }e “di}i ruke”. Po{tuju}i novinarsko

pravilo da ~ujemo i drugu stranu, obratili smo se rukovodiocu ispostave “Rajfajzen lizinga” u ^a~ku @arku Puno{evcu. “Ne, ne, ni{ta nemam da ka`em”, kratko je odgovorio na telefonski poziv. M.N.

POVODOM 3. DECEMBRA, ME\UNARODNOG DANA OSOBA SA INVALIDITETOM Zakon o socijalnom preduzetni{tvu doprine}e zapo{qavawu osoba sa invaliditetom, dok }e uskla|ivawem gradskih akata sa novim Zakonom o socijalnoj za{titi omogu}iti da ve}i broj korisnika bude obuhva}en personalnom asistencijom nteresuju}i se za probleme i potrebe hendikepiranih osoba i wihovih udru`ewa, predstavnici lokalne vlasti su imali priliku da saznaju da Me|uop{tinska organizacija Saveza slepih nije u stawu da izmiri dug za grejawe, a da ra~uni za istu uslugu mu~e i zaposlene u organizaciji koja okupqa gluve osobe. Predstavnik paraplegi~ara Vladan Petkovi} ukazao je na te{ko}e koje invalidi imaju u svakodnevnom `ivotu zbog arhitektonskih ba-

DNEVNI BORAVAK STARTUJE PO^ETKOM GODINE Izgradwa objekta u neposrednoj blizini [OSO “1. novembar” je zavr{ena, a u toku je tender za nabavku opreme i izrada odluke o osnivawu ustanove, kao pravnog preduslova za po~etak wenog rada, kazao je Miroslav Vujovi}. Dnevni boravak, zajedni~ka investicija republike i grada, namewen je deci i omladini ometenoj u razvoju, a u wemu }e biti mesta za 100 osoba.

SUSRET INVALIDA I PREDSTAVNIKA GRADSKE VLASTI rijera, dok je Dragana Mi{ovi}, iz Centra za samostalan ìvot invalida, ocenila da se servis personalne asistencije pokazao veoma korisnim i insistirala da wegovo finansirawe u|e u buxet grada. Ona je podsetila da Centar koristi prostorije udruèwa distrofi~ara, a na nedostatak kancelarije ukazala je i Gordana Stojanovi}, iz organizacije koja okupqa obolele od multiple skleroze. Ustanovi za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju bi}e, kada uskoro po~ne da radi, potrebno vozilo za prevoz korisnika sa seoskog podru~ja, tako|e se ~ulo na ovom skupu. Uz napomenu da su osobe sa invaliditetom ravnopravni ~lanovi zajednice, gradona~elnik Vojislav Ili} je rekao da su wihovi zahtevi izuzetno skromni i da }e gradska vlast ubrzo sagledati mogu}nosti da pojedinim udruèwima prona|e prostorije za rad, obezbedi sredstva za pomenuto vozilo i skrati period od trenutka kada udruèwa za svoje projekte dobiju sredstva do po~etka isplate. - Mi smo u na{im strate{kim dokumentima kao va{e najosnovnije probleme registrovali slabu pristupa~nost javnim objektima i ustanovama, neravnopravne uslove za obrazovawe, izostanak institucionalne i vaninstitucionalne po-

dr{ke i to {to neka udruèwa nemaju svoje prostorije - naveo je Miladin Ristanovi}, ~lan Gradskog ve}a za socijalnu za{titu, apeluju}i na organizacije invalida da aùriraju spiskove svojih ~lanova. On je najavio da }e naredne godine, mo`da ve} u prvoj polovini, Skup{tina Srbije usvojiti Zakon o socijalnom preduzetni{tvu, kojim }e biti preciziran procenat invalida koji moraju da budu zaposleni. Najavqeno je i da }e ubrzo Odluka o ostvarivawu prava iz oblasti socijalne za{tite, akt lokalne samouprave, biti uskla|en sa novim Zakonom o socijalnoj za{titi. Time se, naglasio je Miroslav Vujovi}, na~elnik Uprave dru{tvenih delatnosti, stvara mogu}nost da lokalna zajednica finansira i razvija savremene servise, kao {to su personalna asistencija i dnevni boravci. Me|unarodni dan osoba sa invaliditetom prisutnima je ~estitao i Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti, dok ih je Marija Vojvodi}, koordinator Gradske komisije za socijalna pitawa, obavestila da je Grad â~ak konkurisao za u~e{}e u projektu “Razvijawe inkluzivnih politika na lokalnom nivou” i svrstao se me|u deset op{tina u kojima }e on biti realizovan. E.V.

DRU[TVO

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

VE^E POEZIJE I MUZIKE POVODOM OBJAVQIVAWA PRVE KWIGE I CD-A AN\ELE [UTI]

DEVOJKA SA VI[E DAROVA oznajemo je jo{ iz vremena kada je bila u niìm razredima osnovne {kole i kao dobitnik prvih nagrada za poeziju i muziku skrenula na sebe pa`wu javnosti. Sada je An|ela [uti} petnaestogodi{wakiwa, u~enica prvog razreda Gimnazije, uz to autor i ilustrator zbirke pesama “Zvezdani sjaj”, koja se ove godine pojavila u izdawu O[ “Ratko Mitrovi}”, iz koje je iza{la kao |ak generacije, i [tamparije Baji}. Promocija kwige uprili~ena je na neuobi~ajen na~in. Kola` programom u Domu kulture, koji je osmislila wena majka Radovanka Martinovi}, obuhva}eno je celokupno An|elino stvarala{tvo, a ona se osim poezijom, bavi muzikom, plesom, glumom, likovnom umetno{}u, manekenstvom ... Nastoje}i da pred publikom pronikne u razloge svoje vi{estruke obdarenosti, An|ela se pozvala na poreklo: otac je profesor muzi~ke kulture, a majka profesor srpskog jezika i kwièvnosti. Kao dete je, prisetila se, najvi{e volela da joj se ~itaju pri~e pred spavawe i uvek bi govorila “jos”, a wene prve pesmice beleìla je majka, po{to ~etvorogodi{wa devoj~ica jo{ uvek nije umela da pi{e. Kasnije, na konkursima za decu i mlade {irom zemqe, prikupila je pedesetak nagrada, a bogatim plodovima urodilo je i weno interesovawe za muziku, koje je tako|e rano do{lo do izraàja. U niòj muzi~koj {koli zavr{ila je {kolovawe na odseku za klavir, a sada poha|a odsek solo pevawa u osnovnoj i teorijski smer u sredwoj muzi~koj {koli. Dokazala se kao autor i

interpretator muzike za decu i mlade, a sa festivala, doma}ih i me|unarodnih, uvek bi se vra}ala sa zna~ajnim priznawima. Za autorsku kompoziciju „Zima je to, zar ne” na{a sugra|anka je, u projektu “@ene u muzici” pod pokroviteqastvom grada Milana, osvojila prvo mesto, sa svih 100 bodova, i bila pozvana, kao predstavnik Srbije, na De~ji muzi~ki festival u Moldaviju, ali iz finansijskih razloga nije mogla da otputuje. Zbog nedostatka novca, svoj talenat nije

mogla da poka`e ni na Malom Sanremu, niti na festivalima u Moskvi i Bugarskoj. Promocija kwige bila je prilika i za predstavqawe wenog prvog CDa, sa deset pesama autora Sr|ana Milivojevi}a Sikca, koji je snimila pro{le godine. Na sceni Doma kulture, An|ela je nastupila uz pratwu ~lanova Baletskog studija “Lujo Davi~o” i Star dens studija, a u programu su u~estvovali i u~enici wene biv{e i sada{we {kole. Publika je burnim

aplauzom do~ekala i ispratila i goste iz Beograda - Boru ^orbu, koji je rekao da mu je veliko zadovoqstvo da peva u rodnom gradu, a jo{ ve}e da podr`i darovitu pesnikiwu, i Mateju Bokana, koji na muzi~kim festivalima za decu u~estvuje u najmla|oj kategoriji. Stihove iz kwige “Zvezdani sjaj” govorile su An|eline {kolske drugarice, a svoje mi{qewe o wenom prvencu izneli su Slobodan Stani{i} i Tode Nikoleti}, poznati autori de~ije poezije. Uo~iv{i

tematsku raznovrsnost pesama (rodoqubive, deskriptivne, humoristi~ke, qubavne), Stani{i} je u wima prepoznao nemire sazrevawa i sposobnost mladog bi}a da stihovima izrazi ono {to ose}a i o ~emu razmi{qa. - Pesni~ka zbirka je gradacija wenog odrastawa i lako je uo~iti da pesme nisu izjedna~ene u kvalitetu, ali u tome je dra`. Naivno, iskreno, {a{avo, zrelo i ozbiqno, da bi zbir svega bila An|ela. An|ela koja peva, An|ela koja slika, An|ela ko-

ja veruje, An|ela koja je zaqubqena u ìvot. Otuda nije ~udo {to joj je Bog podario ime An|ela. “An|eo” koji hoda ide sigurnim korakom u svet umetnosti, a poezija je najlep{a staza do wenog kona~nog ostvarewa - zabeleìo je Nikoleti}, a u â~ak stigao sa pesmom koju je posvetio mladoj poetesi i nazvao je wenim imenom. Tre}i recenzent, Pero Zubac, bio je spre~en da do|e, ali je wegova ocena pro~itana na promociji. - Da li }e An|ela u svojim dvadesetim, a nisu daleko, pisati pesme, to ni ona ni ja ne znamo, ali da zna stihove tkati to je nesporno. Radujem se wenoj prvoj kwizi - re~i su proverenog pesnika. An|ela nije propustila da se zahvali svojoj porodici i {koli, u~iteqici Juci Bojovi}, profesorkama Mariji Jovi~i} i @ivki Bojovi} i ostalima koji su je proteklih godina bodrili i pruàli joj nesebi~nu podr{ku. Re~i zahvalnosti uputila je i mnogobrojnim donatorima, koji su omogu}ila da wena kwiga iza|e na videlo, a promocija, koja je uvr{}ena me|u manifestacije kojima se obeleàva Dan grada, bude organizovana na ovako zanimqiv na~in. E.V.

ANA DELETI] PRVA @ENA U AUSTRALIJI KOJA JE OSVOJILA VIKTORIJINU NAGRADU IZ OBLASTI FIZI^KIH NAUKA

PRESTI@NA NAGRADA ZA ÂÂNKU ro{le sedmice australijska {tampa pisala je o jednoj â~anki. Ana Deleti}, o kojoj je na{ list pisao pro{le godine, 21. novembra je dobila pre-

sti`nu Viktorijinu nagradu za nauku i inovaciju. Ona je prva `ena koja je osvojila ovu nagradu od kada se ona dodequje u Australiji, u proteklih 14

godina. Ana Deleti} je profesor na Mona{ univerzitetu u Melburnu, a iz wenih nau~nih radova proistekli su formula za prora~un kvaliteta voda iz urbanih sredina, koja je sada zvani~na svetska metoda, kao i biofilteri, koji se sada u nekoliko zemaqa obavezno grade kao parkovi u novim naseqima, a najvi{e ih je izgra|eno u Australiji, Izraelu i Americi.

Ana Deleti} je prva `ena iz na{e zemqe koja je postala akademik iz oblasti tehni~kih nauka. @ivi i radi u Australiji od 2003. godine, gde je formirala Centar za vode, ~iji je direktor. Redovni profesor na Gra|evinskom fakultetu na Mona{ univerzitetu u Melburnu postaje 2009. godine, kao najmla|i profesor u istoriji tog fakulteta. I. M.

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

REPORTA@A

ZLATNA SVADBA U PORODICI LUKI} “Prepisale smo model svojih roditeqa i zato su i na{i brakovi harmoni~ni i uspe{ni”, s ponosom izjavquju obe }erke Mi}e i Brane Luki}, koji su pro{le nedeqe, u krugu naju`e rodbine i prijateqa, proslavili pola veka zajedni~kog `ivota

ladi} iz Gorwe Vrbave, u blizini Gorweg Milanovca, i devojka iz Zabla}a, kod â~ka, sreli su se po~etkom sedme decenije pro{log veka u vojnom preduze}u “Boba Mileti}”, gde je on radio kao precizni mehani~ar, a ona bila slu`benica u kadrovskoj slu`bi. Zapazio je Mi}a lepo i skromno devoj~e i brzo smislio put do Braninog srca. Ba{ u to vreme se pripremao za poha|awe vi{e politi~ke {kole u Beogradu, pa je do{ao na ideju da ode do wene kancelarije i zatraì nekakvu potvrdu, koja mu, ako }emo iskreno, i nije bila potrebna. - Gledao sam je zavodqivo, ona se zbunila i u potvrdi napravila malu gre{ku. Moglo je i da pro|e, ali meni je taj propust dobro do{ao. Odem ponovo i kaèm joj: “Malecka, pogre{ila si”. Ona se pravda, ne moè da uo~i gre{ku. Slu{ao je na{ razgovor wen {ef, Dalmatinac, i brzo prozreo moje namere. “]uj mladi}u, milog ti boga, nije to gre{ka nego si ti video lepu devojku, pa si se vratio. Izlazi napoqe”, naredi kapetan prve klase, a ja bez pogovora napustih kancelariju. Sa Branom sam se ponovo sreo posle {est meseci, kada sam se vratio iz Beograda, posredstvom zajedni~kog poznanika. Sedeli smo u hotelu “Beograd”, ja sam poru~io kowak, a ona mi ne osta du`na i naru~i vermut. Bio sam malo iznena|en, tako smerna devojka a traì alkoholno pi}e, ali joj progledah kroz prste i krenusmo u ozbiqan razgovor - prise}a se slavqenik, jo{ uvek vedar i duhovit. Bilo je to 4. novembra 1962, a ve} 29. novembra, na Dan republike, dvadesetsedmogodi{wi mladoèwa i sedam godina mla|a nevesta stali su pred mati~ara i bez dvoumqewa izgovorili “da”. Mi}a je u me|uvremenu od strane Braninog dede ocewen kao

MI]A I BRANA TO SU SRCA DVA

Na dan ven~awa, 29. novembra 1962

Na zlatnoj svadbi

Slavqenici sa k}erkama, zetovima i unucima

prilika koju ne bi trebalo ispustiti jer je, iako mlad i po godinama i po radnom sta`u, uspeo da kupi ku}u i budu}oj porodici obezbedi krov nad glavom. Bi}e da je na Branine ostavilo utisak i wegovo napredovawe u slu`bi - nekada{wi zanatlija je stigao do nastavnika tehni~kog obrazovawa u ~a~anskoj Gimnaziji. Ku}a Luki}a u Gorwoj Vrbavi, u kojoj se pre rata

nalazila kafana i prodavnica, imala je dovoqno prostora za svadbeno slavqe. Vejao je sneg, pravo zimsko vreme, ali su u srcima mladenaca i gostiju vladale toplina i radost. Ovaj novembar pro|e bez snega, ali “pade” zlatna svadba, u motelu “Petrovi}” u Parmencu, uz u~e{}e naju`e rodbine i prijateqa. - Imamo {ta da slavimo. Na{ zajedni~kim `i-

vot je sre}an i uspe{an saop{ti “mlado`ewa”. Za dobar brak je, po wegovom mi{qewu i iskustvu, najpre potrebno prona}i srodnu du{u, a potom usagla{avati razli~itosti, koje su u wegovom i Braninom slu~aju bile minimalne. - Oboje poti~emo iz ~estitih seoskih porodica i imali smo sli~ne poglede na `ivot. Mo`da nas je povezalo i to {to smo i ona i

ja odrasli bez jednog roditeqa, woj je umro otac kada je bila u ~etvrtom razredu osnovne {kole, ja sam u istom uzrastu ostao bez majke. O tome kako sa~uvati brak i u~initi ga harmoni~om zajednicom mu{karca i `ene napisane su brojne kwige i studije. Recept Brane Luki} je kratak i jasan: “Qubav, po{tovawe i tolerancija”. Veseqe predvode k}erke,

na koje su roditeqi itekako ponosni. Mirjana je lekar, Marija logoped, obe su sre}no udate, a ono {to su ponele iz roditeqske ku}e bilo im je od velike koristilo u kasnijem ìvotu. - Nikada se nije dogodilo da na{i roditeqi ne govore ili da jedno drugom upu}uju pogrdne re~i. Vaspitavali su nas bez pritiska, na demokratski na~in, ali su uspeli da nas nau~e da je u ìvotu najva`nije biti dobar i po{ten ~ovek. Batine ne pamtimo kaè starija k}erka. Mla|a citira Du{ka Radovi}a, a on je primetio da deca nemaju samo u{i, ve} i o~i. Mirjana i Dragan Milovi} su roditeqi Mine, koja je na studijama u Americi, i maturantkiwe \ine. Marija i Boban \uki} imaju k}erku Ivonu, koja je studentkiwa, i sina Vuka{ina, sredwo{kolca. Unuci su u Mi}in i Branin ìvot uneli posebnu radost, a nisu ih razo~arali ni zetovi. - Karakterni i odgovorni - saèto }e Mi}a. Ume i druga strana da uzvrati. - Tast i ta{ta su izuzetni qudi. Vredni i energi~ni, cene tradicionalne vrednosti i drè pod okriqem ne samo uù porodicu, ve} i {iru familiju. Zahvalan sam Bogu {to me je povezao sa wima - kaè stariji zet Dragan. Na Mi}inoj i Braninoj zlatnoj svadbi pevalo se i igralo do kasnih sati, u kolu je, uprkos svojih 78 leta, najve{tiji i najizdr`qiviji bio “mladoèwa”, a nije ni ~udo jer je u mladosti bio aktivan u Kulturno - umetni~kom dru{tvu “Dule Milosavqevi}”. I ovoga puta je on wu birao za svadbeni ples, a dok su zajedno sekli mladena~ku tortu, koju su im umesile k}erke, muzikanti su pevali onu ~uvenu “Re{ih da se ènim ... “. Zbog odluke da zajedno idu kroz ìvot Luki}i se ni u jednom trenutku nisu pokajali. Sa svoje zlatne svadbe oni su mla|im generacijama, sa punim pravom, poru~ili da brak i porodica i danas imaju smisla i da ih vaqa ~uvati kao o~i u glavi. E.V.

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

REPORTA@A

REPORTER „GLASA” SA EKIPOM HITNE POMO]I - Halo, da li je to Hitna pomo}? - Da, izvolite. - Hitno mi treba 1.000 dinara! Ili: - Halo, da li je to Hitna pomo}? - Da, izvolite. - Molim vas, do|ite. Moja supruga ose}a mu~ninu i ima bol u grudima.

RU@NE PRIZORE OSTAVQAJU NA POSLU

Ovakvim pozivima po~iwe rad ekipe Hitne pomo}i, a oni, kao profesionalci, moraju da se nose i sa jednim i sa drugim, da procene, saslu{aju, reaguju...

ako bismo na najboqi na~in shvatili kako funkcioni{e jedna od najodgovornijih slu`bi, najboqe je bilo da sa wima provedemo neko vreme. Zato je ekipa “â~anskog glasa” svoj radni dan u ponedeqak po~ela zajedno sa prvom smenom Hitne pomo}i. Dan je osvanuo sa prvim snegom, pa je i prva poseta jutarwe smene Hitne pomo}i bila “izazvana” wime. ôvek u Prijevoru se okliznuo dok je izlazio iz {tale i povreda nije bila naivna. Slomio je kuk. Radnici Hitne pomo}i iza{li su na teren, odradili svoje i prevezli ga u Bolnicu. Druga ekipa je u isto vreme bila ne terenu u Gorwoj Trep~i. Dok su se vra}ali, primili su poziv da svrate u Qubi}. Telefonom je javqeno da je èna pala u dvori{tu i slomila ki~mu. Kada su stigli na adresu, pitali su gde je pacijent. - U krevetu - bio je odgovor. Odmah su znali da nije u pitawu slomqena ki~ma, jer takav pacijent nikako ne bi mogao sti}i do kreveta. Kada su pregledali povre|enu ènu, konstatovali su uganu}e ruke.

NISU SVI POZIVI HITNI Wihov posao je odgovoran, mo`da jedan od najodgovornijih. Iako im znawe i iskustvo omogu}avaju da na neki na~in procene {ta je hitno, ne mogu da ne reaguju na re~enice poput “Do|ite, slomila je ki~mu” ili “Poùrite, ima bol u grudima”. Izlaze na terene, ukazuju pomo}, saslu{aju pacijenta preko telefona, daju savete... Ali, kaù da se neretko de{ava da sugra|ani zloupotrebqavaju wihovu odgovornost. - êsto se de{ava da nas neki pacijenti pozivaju i kada su sami svesni da wihov slu~aj nije hitan. Zbog toga nam govore i ne{to {to ne ose}aju. Naj~e{}e opisuju simptome infarkta ili {loga, znaju}i da su to akutna stawa, na koja mi moramo da reagujemo. I tada se naj~e{}e zloupotrebqava re~enica “Imam bol u grudima”. To je jedan od simptoma predinfarktnog stawa, i mi tada moramo da iza|emo na teren pri~aju nam u Hitnoj pomo}i. Navode, i da pacijenti pogre{no veruju da radnici

POTREBNI VOZILA I ZIMSKA OPREMA Na jednom sanitetskom vozilu, koje je u stalnoj upotrebi, zjapi rupa na podu. Jedna smena raspolaè sa tri vozila, ali je jedno od wih ~esto angaòvano za prevoz pacijenata u Beograd ili Kragujevac. Doktorka âkajac Krupe` napomiwe da je ovoj Slu`bi neophodno jo{ sanitetskih vozila. U Slu`bi hitne pomo}i ima 70 zaposlenih, a zimske ode}e samo 30. Lekari koriste zajedni~ke jakne i torbe, a za bele uniforme se snalaze sami.

ove Slu`be ne}e da iza|u na teren ukoliko se radi o starijoj osobi, {to naravno nikako nije ta~no. Pa, su tako imali razli~itih “prevara”. Jednom je ~ovek, pozivaju}i ih, “smawio” svome ocu broj godina za ~itavih deset. A, jednom prilikom je ekipa oti{la ~ak u Gorevnicu, na poziv tipa “bola u grudima”, da bi se tamo doktor susreo sa pacijentom ogor~enim na bolni~ku administraciju. Izvadio je gomilu papira i pitao lekara Hitne pomo}i {ta da radi sa wima. Mi smo se zaista uverili da posao ove Slu`be nije ni malo lak, ali i da ga oni rade potpuno odgovorno. UMESTO [LOGA - BOL U GRLU Stigao je poziv za ku}nu posetu. Obja{weni su simptomi {loga. Pacijent te{ko govori, te{ko se kre}e... Ekipa je krenula. Ulazimo u stan u kome na krevetu leì stariji ~ovek, ima vi{e od 80 godina. Govore wegova supruga i }erka, donose papire, a deda se àli da ga boli grlo. Doktorka Sneàna izmerila mu je pritisak, bio je 110 sa 70 (kaè se da je to {kolski). Prema izve{tajima lekara deda ima bronhitis, a nije popio antibiotike do kraja. Doktorka ga savetuje da mora da ih popije, kako bi zale~io prehladu, radi mu osnovni neurolo{ki pregled i daje injekciju, jer deda ima vrtoglavicu. Infarkt mozga, odnosno {log nije konstatovan. U ambulanti telefoni ne prestaju da zvone, a neki sugra|ani i sami dolaze po hitnu pomo}. Jedna od wih je i gospo|a, koju je tako|e prevario prvi sneg, pa je pala i slomila ruku. Zatim, jedan gospodin astmati~ar, koji je sam doneo ampulu aminofilina, kako bi mu lekari Hitne dali injekciju. - Imamo problema sa nekim lekovima, nema ih nigde. Pacijenti moraju sami da se snalaze, naro~ito za ami-

ZLOPUPOTREBA 94!

nofilin, lek za astmati~are - rekla nam je na~elnica Hitne pomo}i dr Zorica âkajac Krupe`, malo pre nego {to je u ambulantu do{ao gospodin sa svojom ampulom ovog leka. Sestre se javqaju na telefone, prosle|uju pozive lekarima, ali rade i dispe~erski posao. Jedna od wih obja{wava voza~u na terenu gde da skrene levo, gde desno, kako bi stigao do pacijenta koji ~eka ekipu. U ambulanti jedan doktor obja{wava telefonom ~oveku koji je popio duplu dozu lekova {ta da radi, dok drugi slu{a probleme pacijenta koji, prema stru~nom mi{qewu, ima upalu be{ike, i naravno, daje mu lekarske savete. Jedno je sigurno, a to je da niko od wih ne sedi dokon. PO [UMAMA I GORAMA U jednom trenutku, negde malo ispred 11 ~asova, iz Policijske uprave javqaju za slu~aj mrtvog ~oveka u Rajcu, kao i da je potrebno da sa wima na teren iza|e i ekipa Hitne pomo}i, upozoravaju}i da je re~ o nepristupa~nom terenu. U sanitetu voza~ Milan, doktorka Sneàna i sestra Ana, a pozadi i mi iz “Glasa”. êkamo ekipu Policijske uprave i kre}emo put Rajca. Vozili smo se sigurno 40 minuta, ako ne i duè. Ta~no 29 kilometara do ku}e ~oveka koji je preminuo. Put je vodio kroz prirodu, koja je zaista izgledala divno, sneg je obgrlio i {ume i wive. Moglo bi se re}i da smo uìvali u krajoliku, da nismo znali gde idemo. Me|utim, sanitetsko vozilo se te{ko “bori” sa uzbrdica-

ma i neasfaltiranim putem. U jednom trenutku vi{e nije moglo daqe. Teren je za ovo vozilo zaista bio nepristupa~an. Doktorka i sestra prelaze u kola Policije, dok je na{u ekipu povezao traktorista, koji je slu~ajno nai{ao u tom trenutku i krenuo ba{ u doma}instvo u kome je ~ovek preminuo. Ku}ica tro{na, prekrivena snegom, samo {to se ne sru{i. Na podu, vratima zaglavqeno, uko~no telo preminulog ~oveka. Bio je sam u ku}i, i prema re~ima doktorke, mrtav je vi{e od 10 sati. Obe ekipe, i policijska i zdravstvena, konstatovale su smrt i odradile svoj deo posla. Familija preminulog ostala je da tuguje, a slu`benici Hitne pomo}i, kojima je ovo bio posledwi teren u smeni, krenuli su put Doma zdravqa. U{li su u svoju ambulantu, malo posle jedan, skinuli uniformu, “odjavili smenu” i oti{li svojim ku}ama i porodicama. Sa posledwom scenom u glavi za taj radni

Iako imaju identifikator, slu`benici Hitne pomo}i ne mogu da se izbore sa telefonskim uznemiravawima koja su svakodnevna. Deca iz {kole, seksualni manijaci, neiìvqeni qudi zovu i sa svojih fiksnih i mobilnih telefona, ali i sa javnih govornica. - To su stra{ne stvari, vulgarnosti koje ja ne mogu da izgovaram. Imamo pojedine brojeve telefona koje smo mi memorisali kao one koji nas uznemiravaju - rekla je na~elnica dr Zorica âkajac Krupe`. dan - prizorom uko~enog preminulog ~oveka. Pa ~ik neka neko kaè da im je lako. Od nas samo: “Svaka ~ast”. I. M. Veliko hvala na qubaznosti i saradwi na~elnici Hitne pomo}i dr Zorici âkajac Krupe` i ekipi prve smene Hitne pomo}i u ponedaqak: doktorima Sini{i Pavlovi}u i Sneàni [uluburi}, sestrama Sneì Kur~ubi}, Dragani Jovanovi}, Ani Veli~i}, glavnoj sestri Slavici Nikoli} i voza~ima Milanu Luki}u, Milanu Zimowi}u i Ranku Bogdanovi}u.

SELO

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

POVODOM INFORMACIJA O KONTAMINIRANOM KUKURUZU

JAVNOST ]E BITI BLAGOVREMENO OBAVE[TENA K ako su objavqivali dnevni mediji, veliki deo ovogodi{weg roda kukuruza u Srbiji, prema rezultatima laboratorije za kontrolu kvaliteta “SGS Srbija”, kontaminiran je otrovnim aflatoksinom, zbog ~ega nije za qudsku upotrebu. Stru~waci isti~u da problem jeste ozbiqan, ali da razloga za paniku nema. Aflatoksin, ~ije je prisustvo utvre|eno u kukuruzu, najkancerogenije je poznato jediwewe koje se moè na}i u hrani za qude i ìvotiwe. Stru~waci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, navode da je za ve}u kontaminaciju kukuruza gqivicama koje sadrè aflatoksin kriva su{a, zbog ~ega smo imali i mnogo vi{e klipova koje su o{tetili insekti, tako da su ta o{te}ewa pogodovala gqivicama. Do razvoja gqivica, kako navode stru~waci, do{lo je jo{ na poqima, a izostala je pravovremena reakcija, koja je donekle mogla ublaìti problem. Ali, isti~u da nije kasno da se ozbiqnim akcionim planom za{titi

zdravqe svih konzumenata i da se kroz poja~anu kontrolu i inspekciju mo`e sa~uvati zdravstvena ispravnost hrane za qude i `ivotiwe. Povodom informacija u medijima koje se odnose na kontaminaciju ovogodi{weg roda kukuruza u Srbiji, Ministarstvo poqo-

privrede, {umarstva i vodoprivrede, izdalo je saop{tewe u kome se navodi da nadle`ni grani~ni fitosanitarni inspektori kontroli{u sve po{iqke kukuruza iz inostranstva na prisustvo mikotoksina i da tokom ove godine nije bilo po{iqaka zara`enih aflatoksinom. U saop{tewu se

P[ENICA ZASEJANA NA OKO 600.000 HEKTARA

OÊKUJE SE DOBAR ROD Srbiji je ove jeseni p{enica zasejana na oko 600.000 hektara, odnosno 80 odsto povr{ina, zasejano je u optimalnim rokovima, tako da se, ukoliko ne bude nekih zna~ajnih klimatskih oscilacija, o~ekuje dobar rod, izjavio je dràvni sekretar Ministarstva poqoprivrede Danilo Golubovi} za Tanjug. “P{enica je u dobroj kondiciji u ovom momentu, a ozbiqnije procene roda mo}i }e da budu tek posle prezimqavawa, kada se bude videlo u kakvom su stawu usevi”, kazao je Golubovi}. Dràvni sekretar je podsetio da je pro{le godine p{enica u Srbiji zasejana na 481.000 hektara, da je prose~an prinos bio ~etiri tone po hektaru, a da je ukupan rod hlebnog ìta iznosio 1,9 miliona tona. Prema wegovim re~ima, o~ekuje se da bi slede}a ètvena godina, ukoliko bude dobra, sa ovom setvenom strukturom oko 600.000 hektara, trebalo da sa prose~nim prinosom donese oko 2,2 miliona tona. Golubovi} je ukazao na

zna~aj kori{}ewa sertifikovanog semena, napomiwu}i da doma}i instituti imaju odli~na semena: “Ukoliko poqoprivrednici budu vi{e koristili sertifikovana semena i po{tovali preporuke

stru~waka, taj prinos }e biti daleko ve}i”. Minstarstvo je pla}awem po hektaru i regresiranim dizelom, pomoglo ratarima da zavr{e se-

tvu vaqano i na vreme, podsetio je dr`avni sekretar i zakqu~io da }e se Ministarstvo truditi da posle usvajawa Zakona o podsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju obezbedi pred-

vidqivost ambijenta za poqoprivrednike u dugogodi{wem periodu, kako bi mogli da planiraju svoje poslovne aktivnosti.

nagla{ava da je na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, odgovornost za bezbednost kukuruza proizvedenog u Srbiji prvenstveno na proizvo|a~ima. - Propisi nalaù da svaki subjekt u poslovawu sa hranom, koji koristi biqna hraniva, me|u kojima je i kukuruz, mora da ima uspostavqen sistem samokontrole na prisustvo odre|enih parametara me|u kojima je i aflatoksin. Zbog nepovoqnih klimatskih uslova ove godine - su{e, koja moè za posledicu imati i uve}anu kontaminaciju aflatoksinom, Ministarstvo poja~ano radi na utvr|ivawu konkretnih i preciznih podataka o stawu ovogodi{weg roda kukuruza, o ~emu }e javnost blagovremeno obavestiti. Ministarstvo poziva medije da neproverene i ~iweni~no neutemeqene izjave, koje dovode do uznemirewa javnosti i zna~ajnog ugroàvawa ekonomskih interesa Srbije, kao velikog izvoznika kukuruza, ne plasiraju na senzacionalisti~ki na~in - navodi se u saop{tewu.

POPIS POQOPRIVREDE

PRELIMINARNI PODACI U JANUARU epubli~ki zavod za statistiku je 1. oktobra zapo~eo popis poqoprivrede i to posle vi{e od pola veka. Popisom, koji }e trajati do 15. decembra, bi}e obuhva}ena sva poqoprivredna gazdinstva na teritoriji Republike Srbije. Dobijene informacije koristi}e kreatorima poqoprivredne politike za dono{ewe odluka i kratkoro~nih i dugoro~nih strategija razvoja poqo-

privrede. Davaoci podataka, poqoprivrednici, mo}i }e boqe da planiraju proizvodwu, da se prijavquju kod nacionalnih i evropskih fondova za podr{ku u poqoprivredi i dobiju saznawa o tome u koju bi granu trebalo investirati. “Sa 15. decembrom }e biti uglavnom zavr{en posao popisiva~a, a posle toga sledi detaqno sre|ivawe svih podataka, tako da }emo preliminarne podatke imati u januaru”, potvrdio je Milisav Mitrovi}, predsednik Gradske komisije za popis poqoprivrede. Mitrovi} je ponovio da u prethodnim vremenima popisi jesu imali konotaciju oporezivawa, ali da }e ovoga puta podaci popisa jedino biti pravi pokazateq stawa na{e poqoprivrede, {to }e pomo}i poqoprivrednicima da planiraju i pove}aju obim proizvodwe. Pripremila: N. R.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 30 - 60 dinara pasuq 220 - 500 paprika 100 - 140 paradajz 60 - 100 krastavac 100 - 140 praziluk 50 - 70 rotkva 50 - 60 tikvice 180 brokoli 100 - 180 prokeq 250 kupus 10 - 20 karfiol 40 - 50 per{un 20 {argarepa 40 - 70 cvekla 50 - 60 zelena salata 15 - 20 spana} 80 - 100 crni luk 50 - 60 mladi veza 30 beli luk 300 - 400

VO]E suve {qive 220 - 360 jabuke 50 - 100 kru{ke 80 - 100 mu{mule 150 gro`|e 110 - 130 ju`no vo}e 90 - 300 orasi 800 - 900

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 100 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 400 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 400 - 900 suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 170 - 190 prasi}i 160 - 180 ovce 140 jagwad 280 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

RIBA {aran 380 pastrmka 435 fileti soma 279 tolstolobik 285 sve`i som 615

MLADI

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

PSIHOLOG MARIJA VULOVI]: KAKO MLADI DANAS PROVODE SLOBODNO VREME

UMESTO DRUGA, SVE Ê[]E RAÛNAR ladi danas svoje slobodno vreme naj~e{}e provode uz ra~unar i televizor. Statistika pokazuje da osamdeset odsto slobodnog vremena potro{e na dru{tvene mreè i sajtove koji nude zabavne sadràje, zatim na igrawe video igrica ili gledawe filmova. Mladi se i danas druè, ali druga~ije, reklo bi se modernije. Dru{tvene mreè sjajno povezuju qude, ali u tome ne bi trebalo preterivati, jer kontakti preko interneta ne mogu zameniti one ìve. Problem je kad dru{tvene mreè kao virtuelne zamene one prave, stvarne veze. Sve re|i izlasci, koji su dobrim delom limitirani lo{im finansijskim prilikama, nisu ispuweni kvalitetnim sadràjima. Za nas su karakteristi~ni i kasni izlasci, koji i nisu toliko dobri za normalno funkcionisawe. Brojna istraìvawa su, isti~e psiholog u O[ â&#x20AC;&#x153;Vuk Karaxi}â&#x20AC;? Marija Vulovi}, pokazala da ima mnogo usamqenosti me|u mladima. Oni se àle kako nema pravih prijateqstava i zbog toga slobodno vreme i provode uz ra~unar ili televizor. Iskustva pokazuju da mladi èle da se druè, ali nedostaju im kvalitetni sadràji koji bi mogli da ih zainteresuju i angaùju u okviru raznorodnih humanitarnih i drugih akcija. Na taj na~in, bi i dru{tvo imalo koristi, a i mladi bi se ose}ali druga~ije, vrednije, jer je wihovo slobodno vreme

Psiholog Marija Vulovi}

ispuwenije. U ve}im gradovima mladi imaju raznovrsniju ponudu kulturnih i zabavnih sadràja, pa su otuda u prednosti, jer osim uz kompjuter i televizijski program, mogu aktivnije i kreativnije da provode slobodno vreme. Zahvaquju}i tome produbquju kontakte sa svojim vr{wacima, a to je korak daqe od otu|ewa, koje u dana{wim uslovima vreba sa svih strana. Veliki gradovi imaju razna udruèwa i organizacije koje nude razne radionice, zatim pozori{ta, bioskope, koncerte i sli~no. â~ak nema pozori{te, a i bioskop ne radi. Nema ni omladinskih akcija. Ostali su samo no}ni izlasci, ali se mladi ~esto àle kako nema ni odgovaraju}ih mesta za izlaske. Jo{ uvek nije zaìvela ni Kan-

celarija za mlade. A {ta onda re}i o tome na koji na~in mladi provode svoje slobodno vreme na selu? U

seoskim sredinama ponuda je jo{ oskudnija. Sadràja je jo{ mawe nego u gradu, naro~ito ako se govori o udaqenim selima. Ipak, nagla{ava psiholog, ima na~ina da se slobodno vreme iskoristi kvalitetno: - Slobodno vreme se moè iskoristiti da se otkriju neki novi talenti, vredi poku{ati neke stvari za koje mislimo da nismo sposobni, pa da se uverimo da jesmo. Moèmo ga koristiti da nau~imo ne{to novo, neku novu ve{tinu, jer to je kvalitetno provedeno slobodno

vreme. îtawe kwiga je jedan od najboqih na~ina provo|ewa slobodnog vremena, korist je vi{estruka, bogati se re~nik i gradi se li~nost, saznaje se ne{to novo. Naàlost broj mladih koji ~itaju je veoma mali. Sport je tako|e dobar na~in provo|ewa slobodnog vremena. Mora se re}i da se mladi bave sportom jo{ od malih nogu, pogotovu de~aci. Preporuka su i putovawa, naàlost kriza je i finansijska situacija mnogima to ne dozvoqava, ali oni koji to mogu bi trebalo da putuju {to vi{e, jer puto-

vawa su na~ini otkrivawa i `ivota i sebe, bogatiji smo za nova saznawa i iskustva. Bilo bi lepo kad bi mladi mogli svake godine da idu negde gde nisu bili do sada, da upoznaju nove qude, nove na~ine `ivota, druga~ije kulture. Roditeqi mogu uticati na na~in provo|ewa slobodnog vremena kod svoje dece, pogotovu dok su jo{ mali. Oni moraju nau~iti dete da {to kvalitetnije provodi slobodno vreme. Roditeq mora provoditi vreme sa detetom, jer najboqe vaspitawe je vaspitawe primerom, pokazati im {ta ona treba da rade, da se obnove one stare navike da se ~itaju kwige pred spavawe, pri~aju pri~e, to je veoma va`no za razvoj deteta. Zajedni~ke aktivnosti su odli~an na~in provo|ewa slobodnog vremena. Ne treba samo sedeti ispred televizora ili ra~unara. Igrawe sa detetom, pogotovu igara koje zahtevaju razmi{qawe, ~ime se razvija li~nost, zatim zajedni~ke {etwe, vo`wa, odlazak na izlet, ako je to mogu}e. Sve to u~i dete kako se pravilno provodi slobodno vreme i kad poraste koristi}e ga na {to boqi na~in. Nenad i Mirjana Drami}anin

ANKETA: [TA BI TREBALO PREDUZETI KAKO BI MLADI ^A^ANI MOGLI KVALITETNIJE DA PROVODE SLOBODNO VREME?

Milica Perovi}, studentkiwa (24) Ivan Bojovi}, student (26)

- Trebalo bi, za po~etak, otvoriti bioskop i pozori{te, jer je to u ovom trenutku ne{to {to je najneophodnije na{em gradu.

Sr|an Miliki}, fudbaler (23) - Mladi u â~ku tokom zime nemaju mesto gde bi mogli da se bave rekreacijom, zato mislim da bi trebalo napraviti zatvoren bazen u na{em gradu i osnovati vaterpolo klub. Tako bi pruìli mladima u â~ku mogu}nost da se dokaù u ovom sportu.

Kristina Gligorijevi}, studentkiwa (22) - Imamo divnu letwu pozornicu u parku, koja bi mogla da se iskoristiti za organizovawe kulturnih ve~eri, gde bi se predstavili mladi umetnici na{eg grada, koji bi recitovali pesme, svirali na nekom instrumentu ili organizovali pozori{ne predstave.

- Neophodno je ulagati u parkove, omogu}iti u wima kori{}ewe be`i~nog Interneta, kao i na Gradskom trgu. Trebalo bi urediti obale Morave, izgraditi nove pe{a~ke zone, otvariti nove klubove i diskoteke. Trebalo bi urediti postoje}e i izgraditi nove sportske terene. Za na{e najmla|e sugra|ane obezbediti ispravne quqa{ke i klackalice.

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

MLADI

ANKETA: [TA BI TREBALO PREDUZETI KAKO BI MLADI ^A^ANI MOGLI KVALITETNIJE DA PROVODE SLOBODNO VREME?

POTREBNA KREATIVNIJA DOKOLICA

Milo{ Rakowac (Dveri) Potrebno je {to vi{e ukqu~iti mlade qude u dru{tveni ìvot grada i {to pre da proradi Kancelarija za mlade. Razvijati volonterski duh me|u mladima, osmi{qavawem raznih akcija koje bi imale za ciq re{avawe nekih problema ovoga grada, na primer, u~estvovawe u humanitarnim akcijama, ili akcijama za{tite ìvotne sredine (poput akcije ~i{}ewa obale Morave) i drugim. Na taj na~in treba podsticati mlade na druèwe, jer je sve ve}i problem i virtuelna stvarnost u kojoj oni sigurno tro{e najve}i deo slobodnog vremena.

pose}ivawe klubova, koje je jedna od veoma ~estih aktivnosti mladih. Ovim se dokazuje da najve}i deo slobodnog vremena provode u dokolici, provodu i razonodi, {to je svakako pasivniji oblik kori{}ewa slobodnog vremena, koji nedovoqno, ili uop{te ne razvija intelektualne, vrednosne i moralne potencijale, te u tom smislu vrlo negativno uti~e na formirawe li~nosti kod mladih. Mladi bi svoje slobodno vreme mogli pametno da utro{e ~lanstvima u brojnim sportskim, pozori{nim i folklornim sekcijama i horovima. Tako|e, mlade bi trebalo zainteresovati da se {to vi{e ukqu~e u kulturne sadràje i tako kreativno utro{e slobodno vreme, kao {to je manifestacija „ Letwi dani kulture” u na{em gradu. U re{avawe ovog problema bi trebalo da se ukqu~i i lokalna samouprava. Mladima treba stvoriti uslove da se {to kvalitetnije bave sportom. Otvarawem bioskopa u na{em gradu bi se automatski privukao odre|eni deo omladine i na taj na~in ih odvojio od ra~unara, i podstakao na druèwe i komunikaciju bez posredstva dru{tvenih mreà. Mladi qudi nisu samo budu}nost Srbije, ve} i sada{wost. Na mladima svet ostaje i zato bi wihovi problemi trebalo da budu na prvom mestu.

Nikola Ivanovi} (DS) Treba preuzeti recept iz sporta, koji je uvek bio najboqa alternativa da mladi ne „zavr{e na ulici“. Sport je privla~an za mlade, jer vole da se takmi~e, ali po unapred poznatim pravilima. Problem mladih nije toliko nedostatak sadràja, koliko nedostatak interesovawa. Oni su danas dovoqno sposobni da kreiraju odre|eni sadràj, ili da ga prona|u, ali ne i izazvani od dru{tva da odvoje svoje slobodno vreme za sport, u~ewe jezika, ili volontirawe. Probudimo wihov takmi~arski duh tako {to }emo oìveti {kolski sport. Otvorimo Kancelariju za mlade kao krovnu ustanovu udruèwa gra|ana, neformalnih grupa i pojedinaca, koji takmi~ewem u projektima {ire sadràje neformalnog obrazovawa. Organizujmo takmi~ewe u pisawu biznis planova i nagra|ivawe najboqih od lokalnih udruèwa privrednika, kako bismo obnovili tradiciju preduzetni{tva. Naravno, po unapred utvr|enim pravilima. Kako to mladi i o~ekuju.

Du{an Radojevi} (SNS) Marko \okovi} (SPS) Mladi qudi u na{em gradu svoje slobodno vreme mogu utro{iti i pametnije iskoristiti organizovawem kreativnih radionica, kroz koje bi im se probudio duh stvarala~kog potencijala. Oko dve tre}ine mladih ne u~estvuje u institucionoj potro{wi, a samo deset procenata praktikuje razne oblike samostvarala{tva. Devedeset odsto slobodnog vremena koriste uz ra~unar (Facebook, igrice, muzika), a daleko mawe na rekreaciju ili neke druge sportske sadr`aje. Trebalo bi dodati i

Smatram da bi trebalo me|u mladim qudima u â~ku najpre realizovati istraìvawe, koje bi se odnosilo na utvr|ivawe èqa i potreba mladih. Na osnovu dobijenih pokazateqa osmisliti programe u kojima bi mladi aktivno u~estvovali. Mo`da bi jedno od re{ewa bilo osnaìvawe programa iz oblasti kulture namewenih mladima, jer kroz taj vid u~e{}a oni bi doprineli razvoju svoje lokalne zajednice i u~inili je lep{im mestom za ìvot.

Nenad Drami}anin (LDP) Potrebno je otvoriti Kancelariju za mlade u ^a~ku, i za koordinatora postaviti osobu koja }e tu kancelariju voditi na pravi na~in. ^a~ak je jedan od

retkih gradova koji nema Kancelariju za mlade. Ona bi pruìla priliku mladima da kvalitetnije provode svoje slobodno vreme, nude}i im razli~ite sadràje, za svakog po ne{to. Kancelarija za mlade, uz pomo} grada i Ministarstva za omladinu i sport, moè da organizuje razne omladinske i volonterske akcije, seminare, obuke, razli~ite manifestacije, moè pomo}i u realizaciji aktivnosti i projekata omladinskih organizacija. Tako|e, Kancelarija za mlade bi podsticala u~e{}e mladih u kulturnim aktivnostima, mogu se organizovati amaterske predstave, koncerti, kwièvne ve~eri, itd. Svi ovi sadràji mogu pomo}i mladima da ne provode uobi~ajeno svoje slobodno vreme, ve} da ga iskoriste na {to boqi na~in. Jedino uz veliku èqu i sposobnost ~lanova gradske vlasti i koordinatora Kancelarije za mlade, moè se iskoristiti sav potencijal koji nudi, jer ona mora da radi u korist mladih.

festacije, kao i izgradwu sportskih terena, hala, zatvorenih bazena, u ~emu je DSS i u~estvovala. Ipak, postavqa se pitawe kome }e ti sadr`aji biti dostupni, ako najve}i broj mladih nema novac za iste, stoga GO DSS poru~uje: MLADI HO]E POSAO!

Milica Lazovi} (GG “Za â~ak”) Smatram da je â~ku najpotrebniji neki kulturni centar, kao mesto za najrazli~itije ideje, koje bi svi mogli i da ih dokaù. Kulturni centar bi obuhvatao i organizovawe raznovrsnih besplatnih projekata, seminara, obuka, debata. U sklopu wega bi trebalo da postoje i bisokop i pozori{te, kao i deo gde bi se mogle organizovati kwièvne ve~eri.

Aleksandar Vasi} (DSS) Osnovni problem mladih u â~ku nije nedostatak mogu}nosti za kvalitetno provo|ewe slobodnog vremena ve}, pre svega, nedostatak mogu}nosti za zaposlewe. Kroz nebrigu republi~kih vlasti u prethodne ~etiri godine, blokirawe transfera novca i odbijawa projekta izgradwe autoputa, â~ak je postao slepo crevo u ekonomskoj i kulturolo{koj komunikaciji sa Beogradom i ostatkom sveta. Zbog toga su svi poku{aji i napori gradske vlasti da zadrè mlade, poboq{aju kvalitet ìvota i pove}aju mogu}nost za zapo{qavawe, delovali bledo i neuspe{no. Svi smo svesni da je poboq{awe kvaliteta provo|ewa slobodnog vremena mladih mogu}e ostvariti pokretawem bioskopa, pove}awem gostovawa pozori{ta, ulagawem u kulturne mani-

Vawa Soboqev (NS) Trebalo bi vi{e kulturnih sadràja za mlade. U ~a~anskom Domu kulture ve} se uveliko odràvaju predstave i kwièvne ve~eri, a to za na{ grad nije dovoqno. Nova Srbija }e se potruditi da inicira organizaciju vi{e kulturnih de{avawa kao na primer, tribine na kojima }e mladi nau~iti vi{e o tome {ta su principi zdravog ìvota i kako se boriti protiv narkomanije i alkoholizma, {etwe za zdrava plu}a, koncertna de{avawa... Otvoriti bioskop u â~ku, to bi tako|e doprinelo kulturnom uzdizawu nas mladih. Anketu pripremili: Â aktivisti

DRU[TVO

GRADSKA ORGANIZACIJA RAVNOGORSKOG POKRETA

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

PISMA ^ITALACA

POGRE[NO

„STATI NA PUT POSTAVQEN SIMBOL KOMUNISTI^KIM LA@IMA“ organizaciji Gradskog odbora Ravnogorskog pokreta, 3. decebra u Spomen parku borbe i pobede odràno je prvi put opelo gra|anima stradalim u Drugom svetskom ratu, ~iji su posmrtni ostaci pokopani u zajedni~koj grobnici. Tom prilikom ~lan Predsedni{tva ove organizacije Aleksandar \enadi} je u svom govoru, pored ostalog, naglasio: “U danima ~asnog boì}nog posta, kada se suzdràvamo od hrane za telo i molitvom hranimo svoju du{u, du`nost nam je i obaveza da ~inimo i dobra dela za koje ne o~ekujemo platu ovozemaqsku. Koje delo je sigurno bez ovozemaqske plate, ako to nije molitva za spasewe du{a umrlih, koji vi{e nisu u

fa{ista i predstavnici ovog pokreta koji se deklari{u kao antifa{isti~ka organizacija, smatraju da vi{e nemaju “razloga da se kriju, ve} da imaju puno pravo da u~estvuju na svim skupovima”, kojima se obeleàvaju va`ni datumi u istoriji, poput 3. decembra, Dana oslobo|ewa â~ka u Drugom svetskom ratu. Zbog toga su u ponedeqak, pre nego {to su predstavnici SUBNOR-a, SPS a, Grada i rodbina odali po~ast nastradalima, u saradwi sa crkvenoim velikodostojnicima odràli opelo svima ~ije kosti leè u Spomen parku, koje je prvi put na ovom mestu obavqeno. - Kona~no moramo stati na put komunisti~kim laìma, jer u kosturnici na

mogu}nosti da se mole za svoje spasewe. Ovo mesto je simbol stradawa srpskog u Drugom svetskom ratu. Tu su pokopane, na istom mestu mnoge `rtve stradale od okupatorskih i bratoubila~kih ratnih dejstava koja su se ravnopravno odvijala u to vreme. Najve}a `rtva u tom ratu, pokopana u ovakvim grobnicama {irom Srbije je srpska pravoslavna du{a, kao neopojana i za koju se niko pred Bogom ne moli za weno spasewe.” Ravnogorska vojska se, podse}a \enadi}, do posledweg dana borila protiv

Spomen parku nije, kako se godinama i decenijama pri~a, pokopano 4.500 `rtava NOB-a. Na tom mestu pohraweni su i posmrtni ostaci civilnih `rtava rata. Me|utim, predstavnici SUBNOR-a jo{ uvek pri~aju da su na ovom mestu sahrawene `rtve stradale samo od fa{ista, doma}ih izdajnika i ~etni~kog noà. Oni svaku priliku koriste da iznose svoje ideolo{ke laì i krajwe je vreme da se sa wime prekine. Ravnogorci su, kao pripadnici ozbiqne vojske, imali svoj Nacionalni komitet i Sud ~asti koji je osu|ivao i najstroìje ka`wavao ratne zlo~ine koji su ~inili weni vojnici - tvrdi \enadi}. Sa druge strane, masovne zlo~ine tokom oslobo|ewa 1944. i 1945. godine, podse}a on, vr{ili su komunisti, kada su stradali nevini civili, “~iji je greh bio samo taj {to nisu bili na strani partizana”, {to ~itav svet osu|uje kao ratne zlo~ine. “Wihovi ratni zlo~inci su nagra|eni ordenima narodnog heroja i povla{}enim penzijama koje mnogi i danas primaju. Sada, kada su na vlasti partije koje su evropski orjentisane, krajwe je vreme da se prekine sa komunisti~kim laìma. I Rezolucija 1481 Parlamentarne Skup{tine Saveta Evrope, pored ostalog, kaè da je neophodno doneti me|unarodnu osudu zlo~ina totalitarnih komunisti~kih reìma. Ukoliko Srbija èli u Evropu, moramo da po~nemo i da razmi{qamo evropski”, smatra \enadi}. M. N.

a dan 3. decembra 2012. godine, dok su se gra|ani koji po{tuju i uvaàvaju slobodare, koji su poloìli svoje ìvote da bi drugi ìveli u slobodi, okupqeni oko SUBNOR-a, spremali da na grobnici palih partizana, junaka u Spomen - parku borbe i pobede, poloè vence i cve}e i da odaju po{tu palim slobodarima, grupa sledbenika ravnogoraca, zajedno sa nekim sve{tenicima â~anske crkve, bez i~ijeg odobrewa, na grobnicu palih boraca postavila je krst i obavila nekakvo bogosluèwe. S obzirom da je najve}i broj boraca ~ije kosti leè u ovoj grobnici, `rtva zlo~ina~kih ~etni~kih jedinica, ovim ~inom izvr{en je jo{ jedan teàk zlo~in prema ovim slobodarima. Potrebno je da ovom prilikom, podsetimo na zlo~ine koji su 1941. godine izvr{eni u Vojno-tehni~kom zavodu nad borcima, koji leè u ovoj grobnici. To je zajedni~ki zlo~in okupatorskih jedinica, ~etnika qoti}evaca i nedi}evaca. A, ~etnicima pripada najve}i deo tih zlo~ina. Op{te je poznato da su ravnogorci pohvatali po selima najve}i broj partizanskih boraca, pa su ih u grupama, isprebijane i izmrcvarene, dovodili i predavali nema~kim jedinicama u Vojno-tehni~kom zavodu. Tu im je zajedni~ki Nema~ko-kvinsli{ki preki vojni sud, poznat pod imenom Preki sud popa Bulije, presu|ivao i po kratkom postupku streqao. U izvr{avawu presuda pored Nemaca, u~estvo-

vali su i brojni wihovi saradnici. Zna~i da su ti slobodari bili u najve}em broju `rtve ravnogoraca. Postavqawe, sada, ovog krsta nad humkom boraca, najve}a je uvreda, koja nije mawa od zlo~ina koji je ranije nad wima izvr{en. Wihovi ideali u borbi za slobodu su imali i druga znamewa. O tome kako su idoli dana{wih wihovih sledbenika sluìli okupatoru i kakve su zlo~ine vr{ili nad borcima NOR-a, nave{}emo samo nekoliko primera. êtnik vojvoda Miloje Mojsilovi}, svojim pismom, upu}enim komandantu nema~kih oruànih snaga u â~ku iz Trnave, 6. decembra 1941. godine traì: -Molimo Vas po{aqite dva kamiona za prevoz zarobqenih komunista, koje treba odmah streqati bez ikakvog izgovora, odnosno daqeg proveravawa. Komandant Drugog ravnogorskog korpusa Predrag Rakovi}, koji je ~itavu 1942. godinu proveo u â~ku i bio u bliskom prijateqstvu sa nema~kim komandantom Frikeom, u decembru 1941. godine pohapsio je u svom selu Prijevoru sve biv{e partizane i predao ih nema~kim jedinacama u â~ku. Preki sud je osudio i tu streqao devet boraca, dok je wih 39 uputio u Bawi~ki logor, odakle su neki poslati u logore Norve{ke. Ku}i se nije vratilo 18 boraca. Jo{ jedan primer. êtni~ke glave{ine iz sela Preqine u decembru 1941. godine pohvatali su sve partizane u svom selu i isporu~ili ih nema~kom

garnizonu u â~ku. Tu su streqana za jedan dan 22 borca, dok je wih 11 upu}eno u Bawi~ki logor, odakle se wih sedam nije vratilo svojim ku}ama. Ovo su samo neki od mnogih primera, koje zbog prostora u novinama, ne moèmo sve da navedemo. Ali, mislimo da je ovih nekoliko primera dosta da bi se prikazalo ovim wihovim dana{wim sledbenicima, kakve su zlo~ine wihovi idoli vr{ili nad slobodarima. Zna se da su svi pripadnici partizanskih jedinica dobrovoqno u wih stupili. Oni su imali svoje simbole i da to nije bio krst, ve} crvena zvezda petokraka. Imaju}i to u vidu, projektant grobnice i ~itavog spomeni~kog kompleksa nije predvideo da se na tom prostoru postavqa krst. Postavqa se i patewe: Ko ima pravo da uni{tava to wegovo autorsko pravo i da na ovom prostoru postavqa druga znamewa? Ovakav postupak sledbenika ravnogoraca i sve{tenika â~anske crkve vi{e je nego zlo~ina~ki prema slobodarima, koji su svoje ìvote davali da ne bismo ìveli u ropstvu, a da danas neki destruktivni elementi ne dozvoqavaju da mirno po~ivaju u svome prebivali{tu. Gradski odbor SUBNOR-a u â~ku, kao pravni zastupnik NOB-a i palih slobodara, preduze}e sve zakonske mere da se to znamewe ukloni i da se ubudu}e spre~e takve pojave. Radisav Nedovi}, ~lan Gradskog i Okru`nog odbora SUBNOR-a

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

KULTURA

STANARI ZGRADE U ULICI SVETOZARA MARKOVI]A PROSLAVILI 40. GODI[WICU USEQEWA

NEPONOVQIVI POVODI nogo je povoda da qudi slave `ivot, samo ih treba prepoznati. Takvo je vreme, potreba da se ~ovek raduje je neprekidna i uvek iznova budi novu `e| za veseqem. Stanari solitera u Ulici Svetozara Markovi}a 36, nekada{woj Lole Ribara, se setili. Ta~no 29. novembra 1972. na Dan Republike, dobili su kqu~eve od svojih stanova. Dobili su svoj dom. Re{ili egzistencijalni problem, {to danas zvu~i kao nedosti`na bajka. Tog dana, vrata 74 stana bila su otvorena u isto vreme. Od tog broja, 68 stanova pripalo je radnicima “Slobode”. Svi su po~eli da se useqavaju. Mnogi su i danas u istom prostoru, nekima su tu deca, potomci, neki su mewali spratnost, neki su oti{li, ali su se srodili, pogotovu oni na istim spratovima. I re{ili svi, da se taj trenutak, kada su dobili svoj dom, na isti datum, 29. novembra ove godine i proslavi. Uz muziku i ve~eru u restoranu “Tango”. Ideja je potekla od Dragana Stefanovi}a, diplomiranog ma{inskog

inèwera, dobio je tada kadrovski stan sa 30 godina, koji podse}a da je zbog romske porodice iz Ciganmale, koja je dobila stan na 11. spratu, ova zgrada dugo nosila naziv “Buzurina vila”. Prvi predsednik ku}nog saveta u ovom soliteru od 11 spratova, ma{inski inèwer Branimir Milisavqevi} (1939), pri~a da je na neki na~in bio privilegovan, jer je ve} sa deset godina radnog staà dobio garsoweru, a posle dve godine i ovaj stan, u kome danas sa porodicom ìvi wegov sin. Koliko je to vaàn trenutak u egzistenciji svakog ~oveka, koji mnoge dana{we generacije ne}e nikada doìve-

DOM KULTURE OBELE@IO SVOJ DAN IZLO@BOM LIKOVNE KOLONIJE „^A^AK 2012“

PRVI PUT INTERNACIONALNA

ti, dobiti od dru{tva ili preduze}a krov nad glavom, Milisavqevi} pri~a: - Onda smo svi bili mladi, u{li smo u prazne stanove, po~eli smo da ih ure|ujemo, kupujemo name{taj, hvala Bogu, bili su povoqniji krediti, svako ko je radio imao je {ansu da se sku}i. Imali smo problem {to tada ulica nije postojala, prelazili smo preko nekih bara, blata, letvi, ali mi smo se i tada lepo dogovarali o svemu u ovoj zgradi. Imali smo prostoriju ku}nog saveta, u wenom opremawu pomogao nam je tada{wi SIZ za stanovawe, tu smo odràvali sastanke, druìli se, sve je lepo funkcionisalo, danas nema druèwa u soliterima. Jedina komunikacija se doga|a ispred lifta ili u wemu. Onda{wa i dana{wa kom{ijska druèwa i solidarnost nisu za pore|ewe, danas se tu najvi{e druè ène. Jednom novinar, uvek glasnogovornik, na{a koleginica Milica Dopu|a, jedna od stanarki “Buzurine vile” kaè, da je dru{tvo èna ove zgrade nastalo sponatano i po mnogo ~emu je jedinstveno, a ona mu se prikqu~ila me|u posledwima, nakon penzionisawa. Redovno se sastaju svakog dana od 13 do 14 ~asova u zajedni~koj prostoriji, piju kafu, druè se, raspituju i brinu o onima koji su sami, bolesni, nisu vi|eni tokom dana, slave ro|endane naro~ito najstarijima, nedavno su Ra{i Krxi} proslavili 80. Solidari{u se i kada pla}aju zajedni~ke ra~une, a naro~ito u vesequ i u àlosti. Kao posebnu dragocenost zajedni~kog ìvota ona isti~e ~iwenicu da su se u ovu zgradu svi uselili kao mladi, tako da je u woj ro|en “mraviwak dece”, koja su odrastala zajedno. Dogovaraju se u

re{avawu kolektivnih problema, oko ure|ewa dvori{ta, podruma, zajedno sa zborom stanara formiraju fond za kupovinu parnog lifta, pla}awe majstora, a veliki problem im je ve} o{te}ena fasada. Nikada nisu imali nijedan me|usobni sudski spor, niti bilo kakav drugi, me|u stanarima nije bilo sva|a, a starosedeoci se poznaju odli~no. Svi se slo`i{e da je ovo jedna zdrava sredina za `ivot. Verovatno da sli~ne razloge za veseqe imaju i drugi sredove~ni i stariji sugra|ani u ovom gradu, koji su imali sre}u da dobiju svoje stanove. Pri~a mo`da jeste svakida{wa za na{e vreme, ali samo za na{e, zato {to dana{we generacije, sigurno ni za mawe od 40 godina, i zapravo, vi{e nikada ne}e biti u prilici da pi{u i ~itaju o ovakvim slavqima, jer im ni danas, ni ubudu}e niko ne}e ni davati, niti budza{to prodavati stanove. Zato svi sre}nici i treba da proslave! Z. L. S.

GETE INSTITUT I DOM KULTURE

FILMOVI GORANA RADOVANOVI]A zlo`bom slika Likovne kolonije “â~ak 2012”, otvorenom u ponedeqak u Likovnom salonu, Dom kulture je obeleìo svoj Dan, 3. decembar, kada je 1971. godine osnovan kao centar kulturnih zbivawa u na{em gradu. Izlo`bu je otvorila glavni urednik programa ove ustanove Vesna Petrovi}, navode}i da je Likovna kolonija “â~ak” osnovana 2008. godine, za kratko vreme dospela me|u kulturne manifestacije od posebnog zna~aja za grad. Podsetiv{i da je pro{lo vi{e od 100 godina od osnivawa prve likovne kolonije na na{im prostorima u Si}evu, ~iji je osniva~ bila upravo â~anka Nade`da Petrovi}, koja je odabrala Si}eva~ku klisuru za mesto okupqawa umetnika, Petrovi}ka je istakla da se i u na{em okruèwu, pokazala inspirativnom za umetnike, nezaobilazna Ov~arsko-kablarska klisura sa svim svojim prirodnim i kulturno-istorijskim vrednostima obeleènim prevashodno duhovno{}u. A slike nastale u Likovnoj koloniji “â~ak 2012” su u najve}em delu upravo odraz takve inspiracije i plod su stvarala~kog druèwa

protkanog ìvopisnim izletima, razmenom iskustava i upoznavawem okruèwa. Ove godine Likovna kolonija “â~ak 2012” imala je po prvi put internacionalni karakter, a weni gosti bili su umetnici iz: Beograda, â~ka, Uìca, Gorweg Milanovca, Stare Pazove, Pariza i Sao Paola. Otvarawu izlo`be svojih radova prisustvovali su Branko Dimitrijevi} iz Gorweg Milanovca i â~anka Bojana Stamenkovi}, a pored wih u~esnici kolonije bili su: Nemawa Golijanin, Obrad Jovanovi}, Fabio Blek Liwares, Ranka Markovi}, Vesna Milunovi}, Rajko Popivoda, Bratislav Radovanovi}, Jelena Trajkovi} i Ivan ]irovi}. Pokroviteq izlo`be je Grad â~ak, a organizaciju kolonije ve} drugu godinu pomaè Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija u â~ku. Vesna Petrovi} je ovom prilikom uputila zahvalnost i Vidoju Boranija{evi}u, vlasniku restorana “Dom” i doma}inu kolonije u Ov~ar Bawi, Miroslavu Karancu iz preduze}a “Mari}” i Dejanu Petrovi}u koji je sve slike uramio. Z. L. S.

saradwi sa Gete Institutom u Beogradu, u ~a~anskom Domu kulture ju~e i danas odràva se revija filmova rediteqa i producenta Gorana Radovanovi}a. Publika je ju~e bila u prilici da u maloj sali pogleda projekcije dokumentarnog filma “Uz Fidela do kraja” iz 2011. i igranog filma “Hitna pomo}” iz 2009. godine, koji je bio poDetaq sa snimawa filma „Hitna pomo}“ vod za intervju sa Goranom Radovanovi}em koji smo objavili umetnosti na Filozofskom fakultetu u u “â~anskom glasu”. Dokumentarac “Uz Beogradu 1982, a kao stipedista Gete InFidela...” nastao je zahvaquju}i stituta boravio je od 1977. do 1980. godivi{egodi{wem boravku Radovanovi}a ne u Minhenu. Po povratku u Beograd rana Kubi, gde se, pored filmskog stvara- dio je kao filmski kriti~ar, a potom i la{tva bavio i pedago{kim radom, kao kao scenarista i rediteq igranih i dopredava~ na tamo{wim filmskim akade- kumentarnih filmova. Nezavisnu promijama. Ve~eras od 19 i 20 ~asova publi- dukcijsku ku}u “Nama film” osnovao je ka moè pogledati jo{ dva dokumentarna 2003. ^lan je Evropske filmske akademiostvarewa ovog autora, “Casting” iz 2003. je, a filmovi su mu prikazivani i nagrai “Pile}i izbor” iz 2005. godine. Goran |ivani na festivalima {irom sveta. Radovanovi} je diplomirao Istoriju Z. L. S.

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

KULTURA

SUGRA\ANKE POKLONILE GOBLENE ZA ETNOLO[KU ZBIRKU NARODNOG MUZEJA

VREDNE RUKE NA[IH MAJKI

eobi~ni pokloni, mawe ili vi{e vredni, skoro svakodnevno stiù u ~a~anski Narodni muzej. Svi oni su na neki na~in simboli jednog vremena. Qubav prema ru~nom radu i svom doma}instvu mnoge ène su pretakale u razne rukorade, a tokom sedamdesetih i do kraja osamdesetih godina pro{log veka, ona se ogledala u vezu goblena. Tako je za Etnolo{ku zbirku Narodnog muzeja u sredu stigla vredna kolekcija ~uvenih Vilerovih goblena, svojevremeno veoma popularnih i skupih. U èqi da trajno sa~uvaju ru~ni rad i uspomenu na svoje majke, Leposava Nikoli}, vlasnica jezi~ke {kole "Lingo" u â~ku je poklonila 12 uramqenih goblena, a Gorana Tanaskovi}, rukovodilac OJ Regionalne privredne komore â~ak, tri. Obe i u drugim prilikama sara|uju sa ~a~anskim Narodnim muzejom kako li~no, tako i preko Udruèwa poslovnih èna "Nade`da Petrovi}". Isti~u}i da }e od ovih poklona biti formirana zbirka, etnolog Sneàna [apowi} A{anin, kustos Narodnog muzeja, kaè da }e eksponati biti zavedeni u kwige onako kako nalaè procedura i izloèni u prigodnim prilikama, pozivaju}i pri tom i druge sugra|ane da slede ovaj primer. - Moj motiv da na ovaj na~in sa~uvam goblene, je ogromna qubav, veliki trud i ume{nost moje majke Vere Radoji~i}, da kroz wih nastavi da traje i daqe, a da generacije koje dolaze budu u prilici da vide simbol jednog vremena. Vreme kada su nastajali ovi ru~ni radovi i bili veoma popularni, je bilo vreme mira i potpune izvesnosti, kada su qudski ìvoti bili sre|eni, tako da je svaka èna, koja se ostvarila kao majka, supruga i zaposleni radnik, ìvela potpuno miran ìvot, imala svoje radno vreme, i imala potrebu da ne~im popuni svoje slobodno vreme, a to ne{to je bilo stvarawe. Kako su ru~ni radovi u to vreme bili popularni, radile su se tapiserije, sve mogu}e vrste goblena i veza, zahvaquju}i wenoj sestri, koja je radila u Austriji, moja majka je saznala za fabriku u Nema~koj "Viler", koja je proizvodila posebna platna, sup-

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, â~anski glas i kwiàre Vulkan }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Robert ^aldini

UTICAJ: U TEORIJI I PRAKSI

Leposava Nikoli} i Gorana Tanaskovi}, darodavci Vilerovih goblena

tilne boje, posebne {eme, pomo}u koji se radila ova vrsta goblena. Tu ni{ta nije bilo proizvoqno, a ono po ~emu su se utrkivale veziqe bilo je kako ti gobleni izgledaju s nali~ja, jer, nikako nije smeo da se

vidi ~vor, nikako da budu neuredni, ve} da verno li~e na svoje lice. To je bio wihov ventil, stvarala~ki ~in, wihovo produktivno slobodno vreme, ipak, okrenuto porodici i ulep{avawu svog doma}instva, pri~a Lepa Nikoli}. - Osim {to }e ostati uspomena na moju, na`alost, pokojnu majku Zoricu Milovanovi}, `elela sam da se zna

da su i ène koje nisu bile u radnom odnosu i stvarale bruto dohodak, itekako imale svoje ume}e, kreativnost, èqu da daju doprinos u stvarawu, da ne budu samo majke i doma}ice, ve} da ne{to ostave i iza sebe. Ovo je bio ~ist zanat, savr{ena umetni~ka ve{tina, koju savremene ène vi{e nemaju vremena da rade. @elela sam da ovaj rad i ume}e, koje je imala moja majka, ostanu za budu}e generacije, da se vidi da su i ène doma}ice imale i stvarala~ke i umetni~ke porive rekla je pored ostalog Gorana Tanaskovi}. Malo je doma}instava u kojima se ne moè na}i na zidu, bar jedan vezeni goblen, nad kojim su provedeni dani i no}i, a ène su ~esto umele da kaù da su im na wima "ostajale o~i". Ovi gobleni mo`da nemaju umetni~ku vrednost, ali sam materijal za wihovu izradu je bio veoma skup, kao i ~uveni "pozla}eni" ramovi, me|utim, wihova jedinstvena vrednost leì u tome {to su ogroman rad, strpqewe i qubav, uloèni u svaki milimetarski bod ovih, koncem ra|enih slika. Z. L. S.

Kako da ubedite qude da pristanu na ne{to? I koje tehnike ube|ivawa najefikasnije dovode do èqenih rezultata? U svom najnovijem bestseleru, koji je objavio Alnari, Robert âldini - profesor socijalne psihologije koji se ranije bavio i prodajom, prikupqawem sredstava i marketingom - istraùje teorijske osnove i prakti~nu primenu ube|ivawa i pristajawa. Zahvaquju}i svojoj pristupa~nosti, korisnim predlozima i nau~no potkrepqenim sadràjem, ova kwiga odu{evila je poslovne qude, sve koji se bave marketingom i one koje zanima psihologija. Me|utim, budu}i da se osnovni postulati ove kwige mogu primeniti ne samo na poslovnu sferu ve} i na li~ni ìvot, ona predstavqa izvanredan priru~nik koji }e vam biti od neprocewive pomo}i u svakodnevnom funkcionisawu.

Margo Bervin

CVET STRASTI AVANTURISTI^KA, STRASTVENA I AROMATI^NA KNJIGA KOJA BUDI SVA ÛLA! Lajla je Wujor~anka zaposlena u marketin{koj agenciji. Jedne ve~eri ona nailazi na neobi~nu perionicu ve{a prepunu biqaka. Vlasnik perionice Armand obja{wava joj da su neke od tih biqaka izuzetno retke i skupe, i da imaju ~udesnu mo} koja donosi slavu, bogatstvo, besmrtnost i strast. Me|utim, kada je Lajla svom novom de~ku Dejvidu ispri~ala sve {to je saznala o tome, on je ukrao Armandove retke biqke iz perionice i nestao. Armand kaè da postoji na~in da mu se Lajla oduì, a to je da ode u Meksiko, na poluostrvo Jukatan, i da sama prona|e wegovih devet biqaka. Duboko u meksi~kim pra{umama, Lajla stupa u svet {amana, vidara i duhova ìvotiwa, ali i privla~nog mladi}a iz plemena Hui~ol. Sama u xungli, primorana je da nau~i vi{e nego {to je ikada èlela da zna o prirodi - i o samoj sebi... Ova kwiga predstavqa intrigantan spoj avanture, mistrije i vrele romanse, u izdawu Mono i mawane.

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

INTERVJU

BISERA VELETANLI] SA GRUPOM DARKWOOD DUB U ^A^KU

KULTURA JE SPALA NA NULU, A JA PEVAM SVOJU PESMU...

Uspeh zajedni~kog singla “Ne{to sasvim izvesno”, spojio je zvezdu jugoslovenske zabavne i xez muzike Biseru Veletanli} i kultni bend Darkwood dub, na turneji kroz petnaest gradova Srbije. Bend u kome svira i wen talentovani sestri} Vasil Haximanov }e idu}e godine obeleìti ~etvrt veka rada. Nakon bloka angaòvanih pesama grupe bogatog ritma i zvuka, u kome je ~a~anska publika nesumwivo uìvala, sa refrenima i dvosmislenim porukama poput onih “Stvarnost je ne{to drugo”, “Iz Kako doìvqavate saradwu sa “nekim novim klincima” s obzirom na to da pripadate generaciji peva~a urbane, zabavne i {lager muzike? Imali ste sre}u? - I Darkwood su veoma urbani i kvalitetni. Oni su imali sre}u, jer su oni mene pozvali, a ja sam imala sre}u, jer sam bila dovoqno pametna, {to mi nije ba{ odlika, da prihvatim wihov poziv i zato je to ispalo izvanredno. Oni, nisu ba{ momci, to su qudi sa porodicama, sa po ~etrdesetak godina, zna~i vrlo dobro znaju {ta ho}e i {ta rade. Eto tako, desilo se, glupe li re~i - spontano, da radimo zajedno jednu pesmu, i iz toga se izrodilo ovo {to se izrodilo, ~itava turneja. Da li je vreme {ansone, romantike, emocija u muzici zauvek pro{lo? Va{e pesme su intimisti~ke, tekstovi poeti~ni, Vi ste tom emocijom obeleìli jedno vreme? Pevaju se i slu{aju jo{ “No} je duga”, “A ja te znam”, jer, “Ti si obala ta”, “Volim te”,”Aha, aha”, ali “Ne èlim takvu qubav”, ipak, “Budi dobar i misli na mene”...

kolote~ine istupi}u tajno, lo{e programe iskqu~i}u trajno”, aplauzima je na sceni do~ekana Bisera Veletanli}, pola veka aktivna na doma}oj muzi~koj sceni. Programom je bilo planirano da otpeva {est pesama, a me|u wima i svoje najve}e hitove. I taman kad se u~inilo da }e se, zbog temperamentne ~a~anske publike, nastup ove peva~ice, koji je zahtevao kamernu atmosferu, nasuprot energiji i ritmu kojim je Darkwood podigao ^a~ane na noge, zavr{iti u proro~kom duhu wene pesme

- Ja ne pevam {ansone, ali neke pesme se mogu podvesti pod {ansone, jer su to takve pesme koje mogu da se pevaju i kao pop i kao balada. Ispekla sam taj zanat rade}i dosta dugo napoqu. Jako sam radila na sebi i to je kao jedna akademija, koju sam zavr{ila negde u inostranstvu i zato imam tu privilegiju da mogu da pevam sve i da zapravo sve {to pevam uradim kako vaqa. Da ne bude da se ja tu ne{to hvalim, to nisam radila ni kad sam bila 30 godina mla|a, sad, ako se hvalim, to je zato {to sam omatorila. Da li vam nedostaju muzi~ki festivali iz sedamdesetih, bili ste zvezda od “Opatije” do “Beogradskog prole}a”, “[lagera sezone”, “Zagrebfesta”, “Mesama”, bile su to prave sve~anosti? - Pa, na neki na~i mi mo`da i nedostaju. To se za momenat u~ini prevazi|enom kategorijom, onda misli{ da ta Italija i taj San Remo postoje otkad znam za sebe i postoja}e jo{ sto godina. To je tradicija koja se po{tuje. Kod nas nema tradicije, ~ak ni tu. Mi to gawamo jedno vreme, gawamo, i onda puf,

nema vi{e. Za{to nema, neko }e odmah re}i, nema para, ili nema zainteresovanih. To {to nema para, nije ta~no, ima para, ali ne za to, uvek ima para, kao {to vidimo, pare idu svuda, samo ne tamo gde bi trebalo, a to je kultura, kultura je spala na nulu. U tom slu~aju, po{to to ne mogu biti festivali kao {to su nekad bili, onda boqe da ih i nema. Prosto, nema vi{e te `eqe, nema vi{e tog zanosa da qudi komponuju, da se ja spremam za taj festival kao za ven~awe, idem na probu, putujemo u vra`ju mater da kupujemo garderobu, naravno u Italiju, to se podrazumevalo.

“Nikad vi{e milo moje”, zbog ~ega se u jednom trenutku i povukla sa scene, nakon nekoliko rokerskih numera grupe, prolomile su se ovacije. Bisera je ponovo uzela mikrofon, a u ritmu starih i ve~nih nota, zaigrala je ~itava sala. Time su se na najlep{i mogu}i na~in “pomirila” dva muzi~ka stila, dve generacije peva~a, publika i Bisera. Lepo je bilo ~uti uìvo balade “Ne pla~i du{o moja, prvi put kaè{ zbogom...”, “Ponekad”, “Ti si ~ovek moj”, ili pesmu “Dva”, sa kojom je i zapo~eTo su bile sve~anosti, toga nema vi{e, niti }e biti. Va{i umetni~ki afiniteti nisu samo muzi~ki, vi ste i glumili, se}amo se serije “Qubavni ìvot Budimira Trajkovi}a”, i slikate, da li Vam je mo`da ào {to se niste i vi{e oprobali u ova dva talenta? - Mo`da da, pogotovu u slikawu, po{to mi je to neki ~udan na~in, ja se samo sa bojama poigravam, kao {to se sad kad pevam igram. Ja vi{e ne pevam onako kako sam pevala, ja se igram, nije to samo rutina, nego sam sve to usavr{ila i onda mi to bude kao igrica. Namerno ispadnem iz

BISERINA “MU]KALICA” TRAJE 49 GODINA Pevate xez, zabavnu, pop muziku. Koji izraz Vam je doneo vi{e u karijeri, iako pretpostavqam da je sve to te{ko deliti? - Da, mnogo volim kad ne moram puno da drobim {ta mislim. Po{to pevam sve te `anrove, ja sam vam to strpala u taj moj stil, ili taj moj na~in izra`avawa. U tome {to ja pevam ima svih mogu}ih elemenata. Ne pevam ~isti xez, ne pevam ~isti pop ili rok, ja sve to uvijam i sve to je kod mene, ajde, kao mu}kalica, ako je to pravi izraz, mada ima{ mu}kalica i mu}kalica. Neke su to zaista, a neke su koje{ta. Ja pevam tako {to koristim svo to silno znawe, a pevam 49 godina, ju~e smo ra~unali.

la wena saradwa sa Darkwoodom. Razgovaramo uo~i koncerta, a Bisera, stigla prili~no prehla|ena, onako na svoj ra~un ka`e: “U ovakvom stawu, osobe u mojim godinama (ro|ena je 1942) sede kod ku}e”. Konstatuje da “kod nas vi{e nema normalno ni{ta, ni muzika vi{e nije kao nekad, ali tera po svome: “Ja ne dam, ja pevam svoju pesmu, bila sam i u te`im situacijama, pa sam pevala. ]utim kada svi ostali }ute, kad je vreme }utawa, a na sva pitawa odgovaram pesmom.”

ritma, pa upadam u kontru, pa sva{ta ne{to radim, ko me ne zna kaè, “ou j... te, ne zna èna da peva u tim godinama”, a ja se zapravo igram. Istu vrstu igre upra`wavam na hameru, ili na platnu, samo {to sam za to jako lewa, i oduvek sam bila jako lewa, samo za muziku nisam. Mada, veliki slikari, recimo Oqa Ivawicki, koje vi{e nema, i jo{ neki su govorili da sam izuzetan talenat, a ja to ose}am po tome {to se samo igram sa bojama, pravim kombinacije, koje za studente slikarstva nisu dozvoqene. Onda to iskombinujem tako da slikari kaù, vidi ~ove~e kako to ide. Mrqam ne{to, mrqam, meni je to zabavno i onda to ispadne fenomenalno. Izlagala sam dva puta u Beogradu. Sara|ivali ste sa Batom Kova~om, Arsenom Dedi}em, Goranom Bregovi}em, a evo sada i sa Vasilom. Ko Vam je dao najvi{e? - Prvi su kompozitori, a Vasil je muzi~ar, s kojim imam zaista privilegiju da radim, kad ve} ne peva s wim wegova majka, koja je prestala da radi, jer je on jedan vanprose~an i bes-

krajno darovit muzi~ar. Sad govorim o muzi~aru, a ne o sestri}u, ja nisam od onih koji po navici hvale svoje, govorim ono {to jeste. Kod wega ideje sustiù jedna drugu. Najvi{e mi je dao Bata Kova~. A Bregovi}a mo`da i ne treba ra~unati, jer se ni on nije setio da mi je dao pesmu “[ta }u nano, dragi mi je qut” za Hit paradu 1975. Mo`da je zaboravio... Kaète li ~esto u neki “Maglovit dan” ili kad “No} je duga” - “Ruku mi daj”, “Milo moje”? - Da, da, da i “Ne pla~i”, kaèm, kako da ne? Meni qubav zna~i ìvot, bez qubavi mi smo osu{ena kora. Qubav je i izme|u ~oveka i ène, ali qubav je i sve ostalo. Meni je qubav prema muzici i ~ovek i sve, jer ja prosto doìvqavam muziku, vidim qude, vidim sva{ta lepog dok pevam, ali samo lepog. Nemam najdraù pesmu. Ho}e li nam “Sutra biti boqe”? - Joj, to je te{ko pitawe. Ja imam tu pesmu “Sutra }e biti boqe”, pa sutra ne}e, mo`da prekosutra... Zorica Le{ovi} Stanojevi}

MLADI

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

^A^ANSKA VERZIJA GANGNAM STAJLA

GIMNAZIJALCI OSTAVILI TRAG Ideja: Sofija Drobac i Pavle Proki} Re`ija: Pavle Proki} U~esnici: Strahiwa Risti} (kao Psy), Sofija Drobac, Pavle Proki}, Emilija Medojevi}, Aleksandra Kecovi}, Jelisaveta Obradovi}, Milica Todorovi}, Aleksa Petrovi}, Luka Jovanovi}, Katarina Jevti}, Danica Bogdanovi}, Nikola Kujunxi}, Vladimir Ru`i}, An|a Proki}, Kosta Petrovi}, Tijana Paji}, Marija Milo{evi}, Katarina Strahiwi}, Luka Crvenica, Zorana Cupa} i Mladen Mi}ovi}.

brzo po{to je spot Gangnam stajl, ju`nokorejskog repera Parka Jae-Sanga, poznatog kao Psy, postao hit {irom sveta, na Jutjubu su se pojavile mnoge verzije ovog klipa. Spot Gangnam stajl je do sada pogledalo oko 280 miliona korisni-

korejskoj repera. Krajem septembra na Jutjubu je postavqena srpska verzija Gangnam stajla. Grupa mladih Beogra|ana, ~lanova plesnog studija “RIS”, snimila je na Trgu republike svoju verziju spota. Ali, ipak, treba izdvojiti ~a~anske gimnazijalce koji

^a~ansku verziju Gangnam stajla mo`ete videti i na internet portalu: www.cacanskiglas.rs

Strahiwa Risti} kao Psy

ka Jutjuba i ve} je svrstan u pet najgledanijih. Kao {to je poznato snimqene su brojne parodije na pesmu u kojoj Psy peva o jednom nasequ u Seulu u kojem `ive novope~eni bogata{i. Navikli smo ve} da sportisti {irom sveta proslavqaju trijumfe opona{aju}i korake iz spota, a fudbaleri @iline su u svojoj re`iji odigrali koreografiju iz pesme ju`no-

su prili~no originalno snimili sopstvenu verziju Gangnam stajla i za kratko vreme postigli veliki uspeh. Po{to su ~etvrta godina, ovi gimnazijalci su odlu~ili da, pored video-klipova sa ekskurzije, “ostave jo{ neki trag iza sebe”. - Sve je po~elo iz zabave. Po{to je Gangnam stajl bio trenutno veoma popularan na Jutjubu, odlu~ili

smo da uradimo ne{to {to jo{ niko nije u ^a~ku. Beogra|ani su tada ve} imali svoj spot, ali, iskreno, nama se nije svidela beograd-

ska verzija. Oni su snimili samo jednu scenu, a mi smo po`eleli da uradimo ne{to kreativnije, da snimamo na vi{e lokacija. Snimali smo tri dana, a Pavle je re`irao. Svi zajedno smo davali ideje. Inspiraciju smo dobijali tek kada odemo na odredi{te snimawa. Na primer, za mene su mnogo lepe scene iz Ov~ar Bawe - nasmejano pri~a Sofija Drobac, idejni tvorac spota ~a~anskih gimnazijalaca. Premijera ~a~anskog Gangnam stajla bila je 1. oktobra, u 20 ~asova. Do sada ga je pogledalo vi{e od 78.000 korisnika Jutjuba, a prvo ve~e je bio neverovatan odziv. Posle samo par sati registrovano je nekoliko hiqada pregleda i naravno mnogo pozitivnih komentara. - O~ekivali smo da }e

spot pogledati samo na{i prijateqi sa Fejsa. Me|utim, bili smo zate~eni i prijatno iznena|eni. âk su me zvali i ro|aci iz Beograda. Interesantno je {to su i svi profesori pogledali na{ klip. Bilo je negativnih, ali uglavnom su pozitivni komentari. Pojedini profesori su nas ~ak podràli i brojnim savetima - sa velikim zadovoqstvom obja{wava Sofija. I reìser ~a~anskog klipa Pavle Proki}, potvr|uje re~i vedre gimnazijalke, da ovoliku gledanost niko od u~esnika nije o~ekivao: - Kada smo snimali spot ’bili smo u fazonu’ samo da imamo makar 100 pregleda prvog dana. Ne samo da smo bili odu{evqeni brojem posetilaca, ve} smo prvo ve~e imali i oko 50 po-

stavki na{eg klipa na razli~itim stranama. Komentari su razli~iti, ali vi{e je pozitivnih. Pavle dodaje da je na snimawu ~a~anskog Gangnam stajla u~estvovalo oko 25 u~enika, uglavnom gimnazijalaca zavr{nog razreda i jedan sredwo{kolac iz Medicinske {kole: - Kada smo traìli qude za snimawe, mnogi nisu hteli da se “blamiraju” i da igraju po gradu. Prvog dana smo snimali u Gimnaziji, drugog na krovu jedne zgrade, a tre}i dan snimawa je bio najnaporniji, jer smo Sofija, Strahiwa i ja rano ujutro i{li u Ov~ar Bawu. U â~ku su nas svi nestrpqivo ~ekali, jer smo potom snimali scene na @elezni~koj stanici, u Domu kulture, kod Crkve i Gimnazije. Svi zajedno smo zaslu`ni za ovaj uspeh. Na{i sagovornici, Sofija i Pavle, nasmejano “priznaju” da im je spot doneo i veliki publicitet, posebno kod profesora. â~anski gimnazijalci za zimski raspust planiraju novi projekat, ne o~ekuju veliku gledanost, jer }e biti gluma~kog formata, ali se nadaju da }e ih, zahvaquju}i Gangnam stajlu, zapaziti neko od poznatih reìsera i pozvati na saradwu. N. R.

INTERVJU

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

^A^ANIN IVAN PETROVI] U „PRVOM GLASU SRBIJE”

@ELEO SAM DA ME ^UJU zna{ da te gleda 2,5 miliona qudi. Imam tremu, mo`da se to ne vidi, ali je normalno.

/////////////////////////////////// Dvadesetdevetogo di{wi Ivan Petrovi}, {kolovani peva~ me|u devet finalista u trenutno najgledanijem {ouu “Prvi glas Srbije” po~eo je da se bavi muzikom jo{ u osnovnoj {koli. Uporedo je poha|ao Gimnaziju i Sredwu muzi~ku {kolu, odsek solo pevawe. Zavr{io je solo pevawe na Akademiji 2008. godine, a nakon toga je kratko bio na master kursu u Italiji. Po{to u svojoj struci nije mogao da na|e posao, radio je u jednoj marketin{koj agenciji. Po onome {to smo do sada videli, reklo bi se da je na{ sugra|anin prili~no osvojio ìri svojim talentom i pona{awem. Wegovo izvo|ewe Bo}elijevog “Karuza” ìri je ostavio bez daha. Nakon toga, pesme koje je dobijao, za wega su bile isku{ewe i zadatak, ali nam kaè da }e u novoj emisiji ponovo biti na svom terenu. Pred novi nastup u subotu, o svojim motivima, ambicijama i “Prvom glasu Srbije” govorio je za “â~anski glas”

[ta o~ekuje{ po zavr{etku “Prvog glasa Srbije”? - Mislim da }e se dosta toga promeniti. Pre dva meseca niko nije znao za mene, sada zna dosta wih i tek }e. [to se ti~e posla, ovaj {ou mi moè doneti samo dobro. U medijima se govorilo o tome {ta se desilo sa pro{logodi{wim pobednikom “Prvog glasa”. Nakon zavr{etka {oua, vi{e se nigde nije pojavio. [ta je ove godine obe}ano pobedniku? - Pobednik dobija album i ugovor sa Prva Records, koja bi uskoro trebalo zvani~no da startuje. Znam da po medijima kruè pri~e da pro{le godine to nije ispo{tovano, ali ja verujem da }e ove godine biti kako su obe}ali. Nas devetoro smo ve} potpisali ugovor sa Prvom Records za naredne tri godine. [ta te je motivisalo da se prijavi{ za “Prvi glas Srbije”? - U su{tini sam nagovorio sam sebe. Iako mi mnogi osporavaju - {ta }e tu {kolovan peva~, za mene pre ovog {oua nisu mogli da ~uju. Motivisala me je èqa da me qudi ~uju i da dokaèm da opera moè da zvu~i blisko svima...

///////////////////////////////////

jaka. Ove nedeqe imam pesmu koja je moj teren, tako da mislim da }e mi porasti {anse. Nemam nikakvu prognozu, jer su u duelu bili i neki qudi koji to ne zaslu`uju, a opet bili su i oni koji zaslu`uju. Apsolutno nemam nikakvu procenu.

Za prvi nastup u finalu si odabrao Bo}elija, a onda je usledilo izvo|ewe Luisove pesme? - Verovatno su mi wegovu pesmu dali da bi isprobali moje mogu}nosti. Ja sam je dobio kao zadatak i morao sam da je pevam, ali Luis je legenda i te{ko je interpretirati wegove pesme. Niko ne mo`e da peva kao Luis.

[ta misli{ koliko je uop{te bitan komentar ìrija za publiku, s obzirom da za prolaz daqe odlu~uju SMS glasovi gledalaca? - Mislim da komentari ìrija uti~u na publiku, bez obzira na SMS poruke. Mada, ima qudi kojima nije presudna re~ ìrija, ve} glasaju za onoga ko im se svidi. Ali izme|u ono dvoje, koji ostanu u duelu, ipak odlu~uje ìri.

S obzirom na konkurenciju, da li mo`e{ da prognozira{ dokle }e{ sti}i? - Konkurencija je ba{

Od kog ~lana `irija najvi{e strepi{ pred nastup? - Mo`da najvi{e od Georgijeva. Wegovi komenta-

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 7. decembar

Ki{a i susne`ica

Subota, 8. decembar

Nedeqa, 9. decembar

ri su uvek konstruktivni, ali mislim da je Aleksandra najiskrenija od svih wih. Najvi{e brine o svemu, kako }emo da zvu~imo, da izgledamo... Jedino je tebe Georgijev pozvao na pi}e, i to ba{ nakon izvo|ewa Bo}elija? - Da, jeste! To me je ba{ iznenadilo. Ne znam povodom ~ega mi je to rekao, ali podseti}u ga prvom prilikom. Misli{ li da }e ~lanovi

Kakva je ekipa, sa kim se druì{? - Svi su super, stvarno. Odli~no se slaèmo i mislim da to i gledaoci tokom emisije mogu da primete. U sobi sam sa Zokijem i Sneòm, i dosta vremena provodim sa wima, ali i sa Sa{kom i Mirnom.

`irija, na primer Mare ili Georgijev, ponuditi neku saradwu i onima koji budu ispali pre glavnog finala? - Da, mislim da ho}e sigurno! Neki su ve} imali pozive od nekih kompozitora i producenata. Ima{ li tremu kada treba da iza|e{ na scenu? - Iako imam scensko iskustvo, nastupao sam i u Narodnom pozori{tu, na Kolarcu, sa filharmonijom, ali nije isto kada

[ta sutra mo`emo da o~ekujemo? - Pa, sutra pevamo pesme koje smo nekom posvetili. Tako da ja pevam pesmu koja je moj teren. Vra}am se sebi i veoma sam zadovoqan. Kada smo u{li u finale, mi smo produkciji dali neku vrstu liste na{ih omiqenih pesama. Nije bilo sigurno da }emo izvoditi bilo koju od wih, ali ja sam ovoga puta dobio pesmu sa moje liste `eqa. I posveti}u je svojoj porodici. I. M.

PRODUKCIJA BIRA PESME Svima nama koji pratimo ovaj {ou, mora{ ne{to da razjasni{. Ko bira pesme, vi ili produkcija? - Nama produkcija bira pesme i to je zvani~na informacija. Znam da je u pro{loj emisiji bilo zbuwuju}e, kad je `iri mnoge od nas kritikovao zbog odabira pesme. Ali, mi ne dobijamo pet pesama, pa biramo koja nam se svi|a. Ne, dobijemo jednu, i to je {to je! @iri ume da bude kontradiktoran, jer oni znaju da mi nismo birali te pesme, a mi, zbog ugovora, ne smemo ni{ta da ka`emo na sceni.

VREMENSKA PROGNOZA

Ponedeqak, 10. decembar Utorak, 11. decembar

Sreda, 12. decembar

^etvrtak, 13. decembar

10C

60C

-20C

10C

00C

40C

-60C

-50C

-70C

-60C

-40C

-60C

-20C

Obla~no

Sneg

Ki{a/sneg

Ki{a

Ki{a/sneg

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

LU^ANI

O BUXETU OP[TINE ZA 2013.

PRIORITETI - ZAPO[QAVAWE, POQOPRIVREDA I SOCIJALNA ZA[TITA B

uxet lu~anske op{tine za narednu godinu bi}e blago uve}an u odnosu na ovogodi{wi i iznosi}e oko 550 miliona dinara, izjavio je za “â~anski glas” Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine. - Buxet }e biti optere}en kreditima iz prethodnog perioda, koji su uzeti za investicije. Mi ne planiramo nova zaduìvawa, dok se ne izmire stare obaveze, bez obzira ko ih je ugovarao. Namera nam je da buxetskim sredstvima raspolaèmo racionalno, jednom re~ju doma}inski. Na{i prioriteti u narednoj godini bi}e podizawe stope zaposlenosti, poqoprivreda i poja~ana socijalna za{tita gra|ana, jer ìvimo u te{kim vremenima, kada je svaka pomo} gra|anima itekako dragocena - rekao je Sretenovi}. Pro{lo je pet meseci od kada je formirana nova vlast u Lu~anima. Sretenovi} se nada da su gra|ani i u tako kratkom periodu uo~ili te`wu lokalne samoupra-

ovodom teksta sa konferencije za novinare vladaju}e koalicije u op{tini Lu~ani odràne 26. novembra u Gu~i, objavqenog u listu „â~anski glas“ br. 46 od 30. 11. 2012. godine (str. 23), pod naslovom „STARA VLAST OSTAVILA NOVOJ DUGOVE“, a zbog neta~no iznetih podataka i neistinitih izjava, molimo da objavite ovaj demanti kako bi se ~ula i druga strana, a pre svega istinito i u skladu sa Zakonom informisala javnost. Naime, u prethodnoj vlasti u op{tini Lu~ani, u gotovo dva mandata, pored „Pokreta za razvoj Draga~eva“, u~estvovali su i SNS, NS, DSS i URS, ~ak i SPO. Zbog toga, neumesno je od strane istih u javnosti ~as isticati zajedni~ki postignute rezultate u vr{ewu vlasti, a potom “pquvati” po toj „staroj“ vlasti kako bi se opravdali lo{i polugodi{wi rezultati rada. Pogotovo kad to ~ine jedni te isti, stari-novi dobro poznati politi~ari, da ne kaèmo politikanti. DS je posledwih osam godina bila u opoziciji i dobro je gra|anima Draga~eva poznato u kakvom je stawu ostavila op{tinu 2004. godine. Prezaduèn buxet, kredit u iznosu od 545 hiqada eura sa deviznom klauzulom i 12% kamate na godi{wem nivou, 48 meseci nepla}ene vode JP „Rzav“, ~etiri meseca neispla}enih zarada u JP, dva u OU, krediti u JP „Komunalac“... To smo sve otplatili i sanirali, i nikad sa platama i obavezama kasnili niti jedan dan. Ta~no je da smo 2006/07 godine u{li u kreditnu liniju od 966 hiqada eura, kamatnom stopom 6,71%, grejs periodom dve i rokom otplate pet godina, {to iznosi 5,56% od 15% zakonom dozvoqenih, a na ime obezbe|ewa dela sop-

ve da se bavi `ivotnim problemima ovog podru~ja, kako bi se podigao standard gra|ana i prebrodilo ovo krizno vreme. - Uspeli smo rebalansom buxeta da obezbedimo dodatna sredstva za podizawe socijalne obezbe|enosti gra|ana, a tako|e, nakon dugog niza godina, i za poqoprivredu. To predstavqa veliki pomak na boqe, jer je, nakon su{ne godine, poqoprivrednicima neophodna pomo} da obezbede kontinuitet proizvodwe. Poqoprivreda ovog kraja ima ogromni potencijal, koji bi trebalo u narednom periodu boqe iskoristiti, pa }e i lokalna samouprava usmeriti zna~ajan deo sredstava upravo u ovu oblast - isti~e Mladomir Sretenovi}, nagla{avaju}i da }e u 2013. godini nastojati da promene ambijent privre|ivawa, kako bi se stvorile nove mogu}nosti za zapo{qavawe i privukli investitori na ovo podru~je.

REAGOVAWE stvenog u~e{}a za investicije koje je pokrenula lokalna samouprava: izgradwa fiskulturne hale u Lu~anima i sale u Kotraì, pliva~kog bazena u Gu~i i ulagawa u izgradwi i adaptaciji objekata u oblasti obrazovawa, kulture, zdravstva i sporta u gotovo svim mesnim zajednicama na podru~ju lu~anske op{tine. Zahvaquju}i tome, op{tina Lu~ani je uspela da obezbedi zna~ajna sredstva za izgradwu infrastrukture na ~itavoj wenoj teritoriji. Preko dve milijarde dinara uloèno je u puteve, mostove, re~no korito, sportski centar, gasifikaciju, vodosnabdevawe, kanalizaciju, elektrifikaciju, javnu rasvetu... {to nije po{lo za rukom nijednom rukovodstvu ove op{tine u posledwih nekoliko decenija. To smatramo jednim od najve}ih rezultata u na{em radu. Nije ta~no da je iskazan buxetski deficit na kraju 2011. godine u visini od 194 miliona, ve} da je on bio 31 milion. Uz to, zavr{ni ra~un „stare“ je uradila i donela „nova“ vlast, koja stalno pre}utkuje iskazan buxetski suficit na {est i devet meseci teku}e godine od preko 50 miliona dinara, kao rezultat stupawa na snagu zakona koji obavezuje isplatioca da prilikom isplate zarada zaposlenim mora platiti porez koji lokalnom buxetu sada pripada 80 umesto ranije 40%. Dug MZ Gu~a od 25 miliona poti~e iz vremena DS (2002) i nema nikakve veze sa buxetom, kao i JP „Direkcija“ ~ije obaveze jesu 40, ali su potraìvawa 52 miliona dinara, i tako daqe. Prema tome, nekorektno je iznositi obaveze bez obzira ~ije su, a da

se pri tome namerno pre}ute i ostale ~iwenice, prvenstveno potraìvawa i prihodi koji su trostruko ve}i. [to se politi~kih tema ti~e, SNS je potpisala sporazum o integraciji pobednika na proteklim lokalnim izborima u op{tini Lu~ani „Pokreta za razvoj Draga~eva“ u SNS na osnovu dogovora sa najvi{im rukovodstvom stranke i weni odbornici ne mogu bez odluke op{tinskog odbora i saglasnosti predsednika stranke, bez potpisanog koalicionog sporazuma, i pod tu|im imenom, u~estvovati u aktuelnoj lokalnoj vlasti. Odbornici Popovi} i Pajovi} nisu imali ovla{}ewe stranke da u~estvuju na navedenoj konferenciji za novinare i u ime SNS daju izjave. Wihove izjave su {tetne za SNS i predstavqaju wihov li~ni stav. Tako|e, konferenciju za novinare, po ko zna koji put, zlupotrebio je u ime navodnih „privrednika“ Radovan Ili}, po{tapaju}i se tu|om firmom, promovi{u}i DS i stalno ostavqaju}i utisak u javnosti kako, za razliku od prethodne, ova vlast sara|uje sa privrednicima, {to naravno nije ta~no. Lokalna vlast u op{tini Lu~ani je konstituisana na nezakonito zakazanoj i odrànoj konstitutivnoj sednici skup{tine 6. maja 2012. godine, zbog ~ega je zatraèno od Vlade Republike Srbije da istu raspusti, imenuje privremeni organ i raspi{e vanredne izbore. SRPSKA NAPREDNA STRANKA OP[TINSKI ODBOR U LUÂNIMA Predsednik Damqan – Da~o Dramli} i Vukoman Obreni}, potpredsednik OO SNS i predsednik SO Lu~ani u prethodnom mandatu

LU^ANI

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

SE]AWA NA @RTVE RATNIH VIHORA

ovodom 4. decembra, dana oslobo|ewa Draga~eva, na spomen obele`je palim borcima u Krstacu poloèni su venci i cve}e. Senima hrabrih draga~evskih junaka poklonili su se predstavnici lokalne vlasti i bora~kih organizacija Lu~ana i Moravi~kog okruga. Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani, istakao je u svom prigodnom govoru da je qudska i istorijska obaveza svih nas da ~uvamo se}awe na nevine `rtve i hrabre draga~evske borce koji su nesebi~no darivali ìvote za slobodu zemqe. - êtvrti decembar je dan kada se sa ponosom se}amo najhrabrijih sinova Draga~eva i nedu`nih `rtava, koji su ìvote dali naj~e{}e na istim boji{tima i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Draga~evski junaci su svoje herojstvo pokazali i na Solunskom frontu, na Krfu i ostrvu Vidu. Ne smemo zaboraviti ni na slavne heroje iz na{e op{tine koji su ìvote izgubili devedesetih godina, brane}i sve {to se srpskim zove - rekao je Sretenovi}, naglasiv{i da su nam na{i preci ostavili znameniti datum, koji se mora po{tovati i slaviti uvek, bez ikakve ideolo{ke podeqenosti, za ponos i pam}ewe oslobodilaca Draga~eva. Nakon polagawa cve}a na

OBELE@EN DAN OSLOBO\EWA DRAGA^EVA

spomen obele`je, prisutnima se obratio i Spasoje Milovan~evi}, predsednik Saveza boraca op{tine Lu~ani, koji je istakao da su se odsudne bitke u ovom podru~ju u oba svetska rata uglavnom vodile na istim mestima i da je wihov pobedni~ki

ishod itekako uticao na daqa vojna dejstva u Srbiji. Prigodni program povodom ovog zna~ajnog dana pripremili su u~enici Osnovne {kole “Milan Blagojevi}” u Krstacu. Sve~ana akademija je odr`ana u Domu kulture u Lu~anima.

U LU^ANIMA ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

SAMODOPRINOS ZA PRIORITETNE INVESTICIJE N a sednici odr`anoj 30. novembra, Op{tinsko ve}e u Lu~anima donelo je nacrt odluke o uvo|ewu samodoprinosa za mesne zajednice u kojima je u prethodnom periodu bio izglasan samodoprinos, ali je odlukom Ustavnog suda ukinut. Na istoj sednici izmewena je i odluka o samodoprinosu za pet mesnih zajednica u kojima je zakonski izglasan mesni samodoprinos, ali se jo{ uvek ne primewuje.

Op{tinsko ve}e je utvrdilo i nacrt odluke koji precizira da }e za gra|ane svih mesnih zajednica sa teritorije lu~anske op{tine biti organizovan referendum o samodoprinosu u nedequ, 23. decembra, od 8 do 20 ~asova. Referendum }e biti punova`an ukoliko se za samodoprinos izjasni ve}ina gra|ana. ^lanovi Op{tinskog ve}a dali su saglasnost na izmewen i dopuwen program poslovawa Javnog preduze}a “Rzav” za

ovu godinu. U programu je iskazano smawewe prihoda za 7.200.000, dok je rashod umawen za 16.400.000 dinara, {to zna~i da je ovo preduze}e svojim programom poslovawa umawilo gubitak za osam i po miliona. ^lanovi Op{tinskog ve}a su na istoj sednici prihvatili izve{taj komisije za procenu {tete nastale od ujeda pasa lutalica, uz zakqu~ak da je neophodno razmotriti i odluku o na~inu wene nadoknade.

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

GORWI MILANOVAC

SA ^ETVRTE SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE

EFIKASAN RAD U RENOVIRANOJ SALI Odbornici Skup{tine op{tine Gorwi Milanovac odr`ali prvu sednicu parlamenta u renoviranoj, velikoj op{tinskoj sali grada op{tine Gorwi Milanovac ovih dana se u potpunosti renovira, a ~ak su i op{tinski odbornici bili iznena|eni izgledom renovirane sale op{tinskog parlamenta. Odborni~ke klupe su „okrenute naopako“, pa predsedavaju}i sada licem gledaju u ulazna vrata u ve-

izvr{ewe rashoda u navedenom periodu u visini od 40 do 74 odsto. Pored toga, odbornici su jednoglasno dali saglasnost na nacrt strategije odr`ivog razvoja op{tine Gorwi Milanovac. - Ovaj dokumenat je izuzetno zna~ajan za ~itavu teritoriju op{tine Gorwi Milanovac, jer on na neki na~in odre|uje i budu}nost ~itavog rudni~ko takovskog kraja. Bez wega nemamo mogu}nost da koristimo sredstva koje Evropska unija obezbe|uje iz predpristupnih fondova, {to nam u velikoj meri olak{ava budu}i rad op{tinske uprave, zbog ~ega je ovaj dokument

OSMA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U NOVOM SAZIVU

MNOGO ODLUKA ZA BOQI @IVOT U RUDNI^KO TAKOVSKOM KRAJU red op{tinskim ve}nicima se na{lo mno{tvo odluka, koje bi na narednoj sednici trebalo da usvoje i odbornici Skup{tine op{tine Gorwi Milanovac. Ve}nici su izglasali Nacrt odluke o usvajawu plana generalne regulacije za naseqeno mesto Gorwi Milanovac, ali i iste odluke za Takovo, Rudnik i Prawane, kao i za predeo Ravne Gore. Usvojeni su nacrti odluka o komunalnim delatnostima, lokalnim komunalnim taksama, kao i odluke o finansirawu sporta i fizi~ke kulture u gorwomilanova~koj op{tini. Ve}nici su izglasali i izmene odluke o Op{tinskoj upravi i predlog Pravilnika o prevozu penzionera. Tako|e su usvojili i programe poslovawa javnih preduze}a i ustanova za narednu godinu, kao i finansijske

planove rada mesnih zajednica za isti period. - Mnogo odluka je usvojeno, a sve su one u interesu boqeg `ivota me{tana op{tine Gorwi Milanovac. Nadamo se da }e ih i op{tinski parlament uskoro usvojiti, a nema razloga da tako ne bude, jer su sve odluke duboko ukorewene u zakonu i sve su za dobrobit stanovnika Rudni~ko takovskog kraja. Pojedine smo morali da donesemo, kako bi neregulisane stvari usaglasili sa zakonom, a nekima je jednostavno bilo vreme za dono{ewe, jer se pribli`ava kraj godine, a dobro znamo da je to period za svo|ewe ra~una, kao i za planirawe narednog perioda - rekao je predsednik op{tine Gorwi Milanovac i predsedavaju}i Op{tinskog ve}a Milisav Mirkovi}. G. T.

OBELE@ENA 98. GODI[WICA KOLUBARSKE BITKE

POMEN I SLAVA RATNICIMA o v o d o m obeleàvawa jedne od najva`nijih bitaka u Prvom svetskom ratu, predstavnici op{tine, Vojske Srbije i Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije, poloìli su cve}e na spomenike vojvodi @ivojinu Mi{i}u, |eneralu Terzi}u, 1300 kaplara, kao i na spomenik u Boqkovcima. U ime op{tine Gorwi Milanovac cve}e je poloìo predsednik Milisav Mirkovi}, ispred Vojske Srbije potpukovnik Nedeqko Planojevi}, komandant garnizona u Gorwem Milanovcu, dok je u ime Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova predsednik Vladimir Jovanovi}. - Pre skoro jednog veka

P liku skup{tinsku salu, a osim toga poboq{an je i razglas, izgled, kao i kompletan komfor u op{tinskom parlamentu. U tom, renoviranom ambijentu, odbornici su protekle nedeqe raspravqali o ~ak 21 ta~ki dnevnog reda, od ~ega je svakako najbitniji izve{taj o ovogodi{wem buxetu. Nagla{eno je da je u periodu od po~etka godine, do kraja septembra, buxet u potpunosti ispunio o~ekivawa, kao i da je

jo{ zna~ajniji - istakla je na~elnica Op{tinske uprave Gorwi Milanovac Gorica Petrovi}. Odbornici su na sednici dali saglasnost i da se direktorima Turisti~ke organizacije i Javnog komunalnog preduze}a, Miri Mirkovi} i Rajku Ne{kovi}u, „izbri{u“ prefiksi vr{ioca du`nosti ispred wihovih funkcija. G. T.

PROJEKAT „KULTURA I VOLONTERSTVO“ ovodom Me|unarodnog me|uop{tinskog projekta „Kultura i volonterstvo“, odr`an je jo{ jedan u nizu sastanaka, kojem je doma}in bila op{tina Gorwi Milanovac, na kome su, osim doma}ina, prisustvovali i predstavnici norve{kih op{tina Vefsn, Hatfjeldal i Hemnes, kao i op{tina Vrwa~ka Bawa i

NOVE IDEJE

Prokupqe iz Srbije. - Osim unapred predvi|enih rezultata zbog kojih je ovaj projekat i pokrenut, on je dao i druge, me|u kojima je i poboq{ana saradwa i boqi kontakti izme|u doma}ih i norve{kih op{tina, koji bi tek trebalo da daju rezultate u

vidu novih ideja koje }emo zajedni~ki realizovati u narednom periodu. Projekat je bio i prilika da se doma}e sredine uvere u rad lokalnih samouprava na severu Evrope, odnosno, da nau~imo kako se u razvijenijim sredinama radi na nekim projektima koji, na prvi pogled, ne deluju toliko atraktivno i va`no istakao je predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}. Tokom projekta „Kultura i volonterstvo“ otvoren je Volonterski centar, pokrenut \a~ki parlament, kao i Savet za mlade, dok je projekat u okviru kojeg je trebalo da se realizuje [kola kulture promenio “pravac”, pa je osnovan inkluzivni hor, koji zadovoqava muzi~ke aspiracije dece sa posebnim potrebama. G. T.

po~ela je jedna od najzna~ajnijih i najve}ih bitaka u Prvom svetskom ratu, a

upravo iz zgrade Okru`nog na~elstva u Gorwem Milanovcu, @ivojin Mi{i} je dao znak da otpo~ne bitka na Suvoboru, koja se kasnije pro{irila i na ~itav kolubarski kraj i na planinu Cer. Zbog toga je pomen ovim ratnicima najmawe {to moèmo da uradimo za wih, koji su svojim ìvotima branili na{u slobodu i na{e prelepe predele od stranih zavojeva~a. Se}awe koje traje skoro ~itavih 100 godina je sitnica koju su oni u~inili za nas, ali ne smemo ni da zaboravimo da su nas istovremeno i zaduìli da se i mi prema istim vrednostima, pravdi i slobodi odnosimo kao i oni, slobodnoumno i pravdoqubivo - rekao je Jovanovi}. G. T.

IVAWICA

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

DOM ZDRAVQA U PROCESU AKREDITACIJE

VISOKA OCENA OD EKSPERATA K

omisija za akreditacije iznela je p o z i t i v n o mi{qewe o ivawi~kom Domu zdravqa, koji se uz jo{ 40 zdravstvenih ustanova Srbije na{ao u procesu akreditacije. Re~ je o procewivawu kvaliteta rada zdravstvenih ustano-

va na osnovu unapred utvr|enih standarda u odre|enoj oblasti zdravstvene za{tite. Kona~nu ocenu za mesec dana da}e Agencija, ali je ekspertski tim na ~elu sa diplomiranim pravnikom Desankom Radulovi}, zadovoqan.

Ivawi~ani bi, prvenstveno zahvaquju}i qudskom resursu, mogli da dobiju visoku ocenu Ministarstva zdravqa Republike Srbije. Ekspertski tim za akreditaciju koga su jo{ ~inili i dr specijalista op{te medicine Gordana

Pali} i vi{a medicinska sestra Sandra Selhofer, pohvalili su prevenciju u zdravstvenoj za{titi koja je izuzetno dobro organizovana, li~nim kontaktima i putem medija. Postoje posebne prostorije za timski rad, kwiga zakazivawa pregleda, izabrani lekar, inovacije i entuzi-

jazam zaposlenih, {to je tako|e pohvaqeno. - Sve pohvale, po svim standardima Slu`bi za za{titu `ena, re{ewu za prijem `ena invalida i originalnom programu pra}ewa trudnica do samog poro|aja - naglasili su ~lanovi eksperskog tima, isti~u}i da u svakoj

slu`bi ima prostora za unapre|ewe, prvenstveno kada je re~ o opremi. Kona~an akreditacijski izve{taj postavqa Agencija za akreditaciju i dodequje Sertifikat i Akreditacijski status Ministarstva zdravqa Republike Srbije.

PRIVREDNICI @ELE DA KREIRAJU OP[TINSKI BUXET

NE]E STRANE INVESTITORE U

DRU[TVO ZA CEREBRALNU I DE^IJU PARALIZU IMA DOBRU SARADWU SA LOKALNOM VLA[]U

PREDSEDNICA SKUP[TINE POMA@E INVALIDIMA ovodom 3. decembra, Me|unarodnog dana osoba sa invaliditetom predsednica SO Nevenka Milo{evi} primila je delegaciju Dru{tva za cerebralnu i de~iju paralizu. ^estitaju}i im praznik poru~ila je da uvek mogu ra~unati na podr{ku op{tine i istakla da }e dati sve od sebe kako bi polo`aj osoba sa invaliditetom bio boqi. Isti~u}i dobru saradwu sa lokalnom vla{}u, Svetlana Glavini}, predsednica Dru{tva govorila je o dosada{wim i planiranim aktivnostima ove organizacije, kao i problemima sa kojima se suo-

Sali SO odràna je {esta redovna sednica UO Kluba privrednika op{tine Ivawica. Najve}u pa`wu privrednici su posvetili distribuciji industrijskog otpada, kao i saradwi sa lokalnom samoupravom koja je, kako su procenili, na zadovoqavaju}em nivou. Ciq im je da omasove klub i daju ve}i doprinos op{tini. Poru~ili su da ne èle strane investitore, ve} èle da pro{i-

re proizvodwu i otvaraju nova radna mesta. Pored toga zahteva}e da u~estvuju u kreirawu buxeta za 2013. godinu i u tom smislu o~ekuju zeleno svetlo i dobru saradwu sa lokalnom vla{}u. Ve} na slede}oj sednici jednu ta~ku dnevnog reda posveti}e poqoprivrednim proizvo|a~ima. Klub privrednika op{tine Ivawica osnovan je u februaru ove godine i broji 97 preduzetnika.

CENTRALNI REZERVOAR NA BUKOVICI RE[I]E SVE PROBLEME

POVEZIVAWE IVAWI^KOG I PRILI^KOG VODOVODA

adovi na povezivawu ivawi~kog i prili~kog vodovoda su zavr{eni. Problemati~an je tehni~ki prijem prili~kog vodovoda zbog velikih gubitaka i nelegalnih prikqu~aka. U zavr{noj fazi je snimawe {ahti i prikqu~aka, nakon ~ega bi trebalo izraditi projekat izvedenog stawa. Milan Maslarevi}, direktor Komunalnog preduze}a, o~ekuje da }e taj posao zavr{iti do kraja godine. Me|utim, ni po spajawu ova dva vodovoda ne}e se bitno popraviti snabdevawe Prili~ana vodom,

R ~avaju. – Na{a borba za boqi poloàj osoba sa invalidetom je svakodnevna u svim segmentima. Brinemo o svakom svom ~lanu. Od 2002. godine, od osnivawa Dru{tva, mnogo je popravqen wihov poloàj kada je re~ o obrazovawu, zapo{qavawu, pruàwu zdravstvene za{tite, a uvedene su i neke nove usluge -

rekla je Svetlana Glavini}, predsednica Dru{tva. Kao goru}i problem, ~lanovi Dru{tva izdvojili su ostvarivawe prava na ortopedska pomagala. Procewuje se da na podru~ju ivawi~ke op{tine ima oko 3.200 osoba sa invaliditetom, ra~unaju}i sve kategorije invaliditeta, {to je oko deset odsto ukupne populacije.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

dok }e na gubitku biti drugi delovi grada. Tek po izgradwi centralnog rezervoara na Bukovici, kapaciteta oko 1.000 kubika, mo`e se ra~unati na nor-

malno vodosnabdevawe, obja{wava Maslarevi}. Izgradwa ovog rezervoara trebalo bi da po~ne naredne godine. Stranu pripremila I. M.

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

KO[ARKA

ÊKAJU]I VOJVODINU {est ko{eva razlike. - Gre{kama u tranziciji nismo uspeli da nagradimo sebe i da steknemo jo{ ve}u prednost. Znali smo da Zdravqe moè da se uzdigne, ali je ispalo kao da su nas iznenadili. Ipak, u zavr{nici smo uspeli da do|emo do nerealno ubedqive pobede smatra Aleksandar Bjeli}, trener Borac Mocart sporta. Za vikend junori Borca gostuju Vojvodini u Novom Sadu. Posle osam odigranih utakmica, nalaze se na ~etvrtom mestu na tabeli Heba juniorske lige. Prikupili su 14 bodova. KADETI I kadeti Borac Mocart sporta su zabeleìli jo{ jednu pobedu na svom terenu. U dosta neizvesnoj zavr{nici pobedili su Zemun sa 69:64. Do tada su uspevali da odrè konce u svojim rukama i ubedqivo dominiraju. - Malo smo se upla{ili pobede na kraju, ali kako

BMS - Zdravqe

osle tri uzastopne pobede, u 11. kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac Mocart sport poraèn je u Beogradu od ekipe BKK Radni~ki, 90:86. Zbog povreda, ovu utakmicu su â~ani odigrali bez tri prvotimca. - Hteli smo da nastavimo pobedonosnu seriju, ali pred utakmicu sa Tami{em povredio se Panti}. Potom, uo~i susreta sa Radni~kim najpre smo ostali bez [qivan~anina, a onda se povredio i Radisavqevi}, tako da smo u Beograd oti{li desetkovani. Iako smo bili na pragu pobede, osetio se nedostatak vode}ih igra~a, naro~ito u tre}oj i ~etvrtoj ~etvrtini. Prethodno smo se dràli, ali nas je stigao umor i nismo uspeli da odrìmo ritam - re~i su trenera Borac Mocart sporta Ra{ka Boji}a. Narednu utakmicu ko{arka{i Borca igraju u

svojoj hali. Kao i mla|e kategorije, susre{}e se sa Vojvodinom. Utakmica je u subotu, u 19 ~asova u hali KK Borac. JUNIORI U osmom kolu Heba juniorske lige ko{arka{i Borca su ubedqivo, kao doma}ini, savladali Zdravqe iz Leskovca, 73:53. Ve} na po~etku su ^a~ani pokazali koliko su jaki na svom terenu i nisu dozvolili protivniku da u prvom poluvremenu postigne vi{e od 18 poena. - Nismo mogli ba{ najboqe da se sna|emo, po{to su nam povre|eni plejmejker i kapiten. Prvo poluvreme smo odigrali slabije, a u drugom smo se malo povratili - ukratko je prokomentarisao Jovan Vladi}, najkorisniji igra~ Zdravqa. U tre}oj ~etvrtini Leskov~ani se naglo bude i u jednom trenutku uspevaju da smawe prednost Borca na

5:2 (2:1)

KMF Kr~agovo: \or|evi}, Mili}evi}, Petrovi}, Lazarevi} V, Tomi}, Maksimovi}, Gligorijevi}, Pe{i}, Novakovi}, Lazarevi} M, Kuzmanovi}.

Sudije: Pavlovi} i Podra{evi} (Po`ega). Delegat: Kali~anin (^a~ak) Strelci: Spasojevi}, Markovi}, Karovi} i Ristanovi} (Fontana) i Gligorijevi} i Maksimovi} (Kr~agovo). @uti karton: Spasojevi} (Fonatana).

smo izgubili pro{lu utakmicu, ovu smo morali da dobijemo - izjavio je najkorisniji igra~ Borca na utakmici protiv Zemuna Aleksandar @ilovi}. Ko{arka{i Borac Mocart sporta u osmom kolu ABS Elektro kadetske lige opet igraju na svom terenu. I oni do~ekuju Vojvodinu Srbijagas, u subotu, u 16

~asova. Trenutno su sedmi na tabeli sa 11 bodova. Kadeti Mladosti ve} su prebrodili narednog protivnika Borac Mocart sporta. Pobedili su Vojvodinu u Novom Sadu sa 78:84. Sada su tre}i na tabeli (13 bodova), a u narednom kolu, u subotu, do~ekuju Vr{ac. Z. J.

DRUGA LIGA SRBIJE 10. KOLO Meridiana Futog - Mladost (^) 81:66 11. KOLO Mladost - @elezni~ar, subota, 18 ~asova Posle 10 odigranih kola Mladost je 11. na tabeli sa 13 bodova. PRVA REGIONALAN LIGA ZAPAD DEVETO KOLO Prva Petoletka - @elezni~ar 78:67 10. KOLO Svijanac Kompo - @elezni~ar @elezni~ar je 11 sa 13 bodova. DRUGA REGIONALAN LIGA ZAPAD OSMO KOLO Loznica - ^a~ak 94 86:53 ^a~ak 94 je slobodan u devetom kolu, a trenutno se nalazi na sedmom mestu sa 11 bodova.

Borac - Zemun

MALI FUDBAL

KMF Fontana ^a~ak - KMF Kr~agovo U`ice KMF Fontana: Teofilovi}, Markovi}, Stevani} V, Stevani} M, Karovi}, Stefanovi}, Spasojevi}, Ristanovi}, ]etenovi}, Sejdi}, Avramovi}, Melentijevi}.

SPORT

{estom kolu Druge futsal lige Zapad Fontana je, u Sportskom centru “Mladost”, savladala Kr~agovo iz U`ica. Gosti su poveli ve} u 18. minutu golom Gligorijevi}a. Nisu se dugo radovali, jer, za samo dva minuta Spasojevi} izjedna~ava rezultat i dovodi ^a~ane u vo|stvo. Na samom po~etku drugog poluvremena Markovi}

FONTANA NA VRHU

pove}ava prednost doma}eg tima na 3:1. Odmah zatim gosti propu{taju priliku da uhvate ritam. ]etenovi} je igrao rukom i dosu|en je penal za Kr~agovo. Teofilovi} brani “ìvu” loptu posle {uta Kuzmanovi}a. Samo {est minuta kasnije, Karovi} pove}ava prednost Fontane. Peti gol za â~ane postiè Ristanovi}, a Maksimovi} pred sam kraj utakmice

ublaàva poraz Kr~agova. - Utakmica je bila vrlo napeta, èleli smo pobedu i zato smo odigrali na najvi{em nivou. Kr~agovu bih poèleo dosta sre}e u nastavku takmi~ewa, a nas u slede}em kolu u Kragujevcu o~ekuje Ma{inac - izjavio je golman Fontane Milo{ Teofilovi}. On je zahvalio i publici koja uvek u velikom broju podrì sve me~eve Fontane.

TABELA DRUGE FUTSAL LIGE 1. Fontana 2. Novi Pazar 3. Partenon 4. Kolorado 5. Ma{inac 6. Ekonomac B 7. Kr~agovo 8. @upski Rubin 9. U`ice 10. Bajina Ba{ta

15 14 12 10 8 8 7 4 4 2

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

SPORT

ZAVR[ENA POLUSEZONA U PRVOJ LIGI SRBIJE

FALIO JA^I KARAKTER NA STRANI

Posledwu utakmicu u jesewem delu sezone fudbaleri Borca izgubili su od ûkari~kog u Beogradu sa 1:0. Prole}ni deo prvenstva bi}e nastavqen 9. marta. â~ani prvu utakmicu igraju protiv Metalca u Gorwem Milanovcu. osledwih pet, {est meseci, od kada Zoran Wegu{ vodi tim Borca, ukratko su obeleìli radost kod ku}e nezadovoqstvo u gostima. U tek zavr{enom delu prvenstva tri najve}e pobede â~ana bile su protiv Napretka, Vo`dovca i Partizana u osmini Kupa Srbije. Ostali su i tragovi gor~ine zbog ispadawa u ~etvrtini Kupa, kada je Borac na penale izgubio od Javora. - Preuzeo sam tim koji je ispao iz Super lige. Trebalo je povratiti pobedni~ki mentalitet, pojedinci nisu mogli da prihvate obaveze koje su ih ~ekale, a bilo je i igra~a koji su hteli da odu iz Borca - analizirao je trener Borca na konferenciji za novinare organizovanoj povodom zavr{etka jesewe sezone. U jesewoj polusezoni za Borac su zaigrali Petri}, koji je ranije branio samo dve utakmice, Jovi~i} je dobio ve}u

minuta`u, a pozvan je i da igra za reprezentaciju. Ve}u minuta`u u igri dobili su i Jevtovi}, Martinovi}, Jovan~i}. Do{ao je i Boranija{evi} koji je bio na pozajmici. Posle 17 odigranih kola Borac je ~etvrti na tabeli sa 29 bodova. - Kao ambiciozni trener nisam zadovoqan, ali ako razmislim hladne glave, bilo je tu dosta problema sa kojima se trebalo suo~iti. Od nezadovoqstva pojedinih igra~a, povreda do ostalih nefudbalskih okolnosti. Ispostavilo se i za pojedine igra~e da ne}e ba{ dominirati terenom, kako smo mi letos u pripremama ra~unali. Mogli smo da uzmemo jo{ neki bod na strani. Mo`da je to posledica neiskustva mladih igra~a, koje je ponela atmosfera gostuju}eg terena, ali igrali su i iskusniji fudbaleri. Nedostajao nam je ja~i karakter na strani, da boqe odgovorimo na prednost doma}eg terena. Sve u svemu, nije lo{e, ali je moglo biti boqe - smatra Wegu{. U zimskoj pauzi sledi i sa~iwavawe transfer liste. Po Wegu{evim re~ima, u Borac bi trebalo dovesti jo{ ~etiri, pet proverenih igra~a i na prole}e ozbiqnije krenuti u borbu za mesto koje vodi ka Super ligi. Ugovori sa Borcem istekli su Alve{u i @ivanovi}u. Iako igraju tek na prole}e, pripreme za fudbalere Borca po~iwu ve} 17. januara. Z. J.

STONI TENIS

BORIS PRVAK VOJVODINE ^ a~anin Boris Mihailovi} pobednik je seniorskog prvenstva Vojvodine. Borisu je ovo prva titula u seniorskoj konkurenciji, a kao prvi igra~ Super lige trijumfovao je sedam puta u isto toliko kola. U 2012. godini mladi â~anin je postao juniorski prvak dràve, vice{ampion Balkana, osvojio je vi{e pojedina~nih titula na doma}im turnirima i tre}e mesto na ITTF-u u ê{koj. Na{ stonoteniser je osvajao i vi{e medaqa sa reprezentacijom Srbije.

"TROFEJ ^A^KA" OD 21. DO 23. DECEMBRA

NAJVE]I SPEKTAKL DE^JEG FUDBALA Prijave ekipa do 10. decembra udbalski klub Mladost Radost po peti put organizuje tradicionalni turnir u malom fudbalu “Trofej ^a~ak 2003/12”.

viti na telefon 063/7226044. Broj u~esnika je ograni~en na 60 ekipa. - Pozvani su i na{i ve}i klubovi Partizan, Crvena zvezda, Rad... O~ekuje-

„Trofej ^a~ak 2011“

ZATVORENI BAZEN

SAD ILI NIKAD D a li }e â~ak uskoro dobiti zatvoreni bazen? ^lan Gradskog ve}a Nemawa Trnavac najavquje da projekat za to ve} postoji, a sada je najva`nije prona}i adekvatnu lokaciju. - Prikupqamo i potrebnu dokumentaciju. Izgradwa zatvorenog bazena bi}e donacija Vlade Azerbejxana. Va`no nam je da sada ne odustanemo i projekat izgradwe zatvorenog bazena realizujemo do kraja - kaè Trnavac. U â~ku se ve} deset godina okupqaju vaterpolo entuzijasti koji treniraju na otvorenim bazenima Sportskog centra “Mladost”. Ove godine Vaterpolo klub Borac okupio je rekordan broj ~lanova, vi{e nego ikada i starije i mla|e generacije. Zatvoren bazen omogu}io bi, kako wima, tako i pliva~ima i rekreativcima da ne ve`baju samo leti, kao pre pola veka. - Mnogi klubovi po~eli su da treni-

raju na otvorenim bazenima, ali vremena se mewaju. Mi smo pou~eni radom Sportskog centra u Kragujevcu. Ne samo da imaju zatvoren bazen, ve} su zaposlili sve mlade qude, profesore fizi~kog vaspitawa. Svi oni imaju od 25 do 30 godina, {to zna~i da }e u narednih tri-~etiri decenije najverovatnije svi oni tu raditi i odr`ati kontinuitet. Pomo}nik direktora za rad zatvorenih bazena ima 27 godina. U Kragujevcu je trenutno jedan od najboqih vaterpolo klubova u Srbiji Radni~ki. Za plava~e i vaterpoliste zatvoren bazen omogu}ava neprekidni rad i boqe rezultate. No, to nije va`no samo za nas. Ako ga ^a~ak dobije, vi{e ne}emo biti nepliva~ka sredina. To je {ansa i za mlade i za starije da se bave sportovima na vodi - smatra Stefan Kova~evi}, trener Vaterpolo kluba Borac. Z. J.

Takmi~i}e se de~aci ro|eni 2000, 2001. i 2003. godine. Ove godine organizatori o~ekuju dolazak vi{e ekipa nego ranije. Najverovatnije bi}e oboren dosada{wi rekord od 50 klubova u~esnika. Rok za prijavqivawe je 10. decembar. Zainteresovane ekipe mogu se prija-

mo i dolazak inostranih klubova, tako da }e turnir poprimiti i me|unarodni karakter. Sude}i po broju zainteresovanih ekipa, izgleda da }e biti oboren dosada{wi rekord od 50 klubova u~esnika. Do sada nismo dobili nijednu primedbu za prethodne organizacije turnira “Tro-

fej â~ak”. Uspevamo da organizujemo turnir na visokom nivou zahvaquju}i Sportskom centru “Mladost”, koji nam daje halu, i donatorima Dunav osigurawu, Zanatskoj zadruzi “Univerzal”, firmama “Atenic komerc”, “Miveks” i “Virtus internacional” - navodi Stojan Obradovi}, koordinator [kole fudbala Mladost Radost. Zanimqivo je da najmasovniji de~ji fudbalski turnir nosi ime na{eg grada, a da wegovu organizaciju do sada lokalana samouprava nije finansijski pomogla. Fudbalski klub Mladost Radost, kao i ostali organizatori sportskih de{avawa za decu, èle da promovi{u sport, druèwe, solidarnost i ostale vrednosti svake li~nosti koje se na terenu itekako istaknu i u~vrste. Turnir “Trofej â~ak 2003/12” bi}e odràn od 21. do 23. decembra u hali “Mladost”. Z. J.

RUKOMET REZULTATI DRUGA LIGA ZAPAD 1 Deveto kolo Sjenica - Atenica Mladost - Lokomotiva

PRVA LIGA ZAPAD @ENE 20:21 36:23

11. Kolo ^a~ak - ORK Beograd

Mladost je i daqe prva na tabeli sa 16, a Atenica osma, sakupili su {est bodova.

29:32

10. Kolo

^a~anke su devete na tabeli Prve lige Zapad. U prvih 11 kola prikupile su pet bodova.

Atenica - [amot Hidroelektrana - Mladost

12. Kolo ^a~ak - Metalac

SPORT

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

^A^AK DOMA]IN DR@AVNOG PRVENSTVA U KO[ARCI

d ponedeqka do srede u â~ku je odràno Prvenstvo dràve u ko{arci za de~ake osnovnih i sredwih {kola. Utakmice su odigrane u hali “Mladost” i fiskulturnim salama Prehrambeno-ugostiteqske i {kole u Prijevoru. Takmi~ilo se po devet ekipa osnovaca i sredwo{kolaca. Na sve~anom otvarawu

USPON [KOLSKOG SPORTA

sustvovali su Igor Marinkovi}, savetnik ministra za sport i proslavqeni odbojka{ @eqko Tanaskovi}, sada{wi predsednik Saveta za {kolski sport. U ime dr`ave, wih dvojica su obe}ala da }e u perspek-

BEOGRA\ANI NAJBOQI

- Ministarstva sporta i prosvete ~ine sve da {kolski sport dobije mesto koje zasluùje. Trenutno je aktuelna i izrada strategije. Ono {to mi je posebno drago je da je â~ak doma}in ovog dràvnog prvenstva. Odavde su potekle mnoge ko{arka{ke zvezde i ne sumwam, da mladi

znaju za wih - rekao je Tanaskovi}. Organizaciju dr`avnog prvenstva za mlade ko{arka{e pomogli su grad

ZBOGOM ODBOJCI

OSNOVCI: 1. Osnovna {kola "20. oktobar" Beograd 2. Osnovna {kola "êtvrti kraqeva~ki bataqon" 3. Osnovna {kola "Milica Pavlovi}" â~ak SREDWO[KOLCI 1. Sportska gimnazija Beograd 2. Gimnazija Vr{ac 3. Gimanazija Novi Sad â~anska Prehrambeno-ugostiteqska {kola zauzela je peto mesto. prvenstva, u hali “Mladost”, osim predstavnika lokalne samouprave, pri-

tivi ve}a pa`wa biti posve}ena {kolskom sportu i mladima.

@eqko Tanaskovi}

Od kada je prestao da igra, @eqko Tanaskovi} samo prati aktuelna de{avawa u odbojci. - Oti{ao sam u neke druge vode, ali {to je najva`nije, ostao sam u sportu. Ipak, mislim da na{a odbojka ima budu}nost. Generacija sa kojom sam ja igrao probila je led i omogu}ila mla|im igra~ima velike rezultate - ka`e aktuelni predsednik Saveta za {kolski sport.

KK MLADOST USPE[AN I U 2012. GODINI

NAJMALA\I NAJBOQI arate klub Mladost ve} sedam godina uspe{no radi sa sportistima od {est do 18 godina. U ovom klubu ve`ba vi{e od 80 sportista na{eg grada. Karatisti Mladosti su u ovoj godini postigli odli~ne rezultate u konkurenciji poletaraca, pionira, nada i kadeta. U konkurenciji poletaraca na prvenstvu i Kupu Srbije u redovima ovog kluba osvojena je jedna srebrna i dve bronzane medaqe

â~ak i Sportski centar “Mladost”. - Lokalna samouprava planira da omogu}i deci i mladima da se besplatno bave sportom. To danas nije lako ostvariti, ali bi pojedini projekti trebalo da budu realizovani slede}e godine. Vrlo nam je va`no da prepoznamo mlade talente - kaè Nemawa Trnavac, ~lan Gradskog ve}a zaduèn za

u katama. Pionirima je na prvenstvu Srbije pripala zlatna medaqa u borbama. U konkurenciji nada i kadeta osvojeno je ukupno pet medaqa, od toga dve u borbama i tri u katama. Sportisti ovog kluba su osvaja~i medaqa na eminentnim doma}im i me|unarodnim karate turnirima. - U na{em klubu prete`no ve`baju sportisti koji su

Z. J.

KARATE KLUB NEMAWA

OSVAJA^I MEDAQA NA PRVENSTVU DR@AVE

bog gre{aka koji su se pojavili u pro{lom broju u tekstu “Osvojili prvenstvo dr`ave” ponavqamo imena osvaja~a medaqa. Prvenstvo je nedavno odr`ano u Aleksincu, a u~estvovali su klubovi i takmi~ari iz svih krajeva Srbije. Milisav Ristanovi} (11) tre}e mesto u katama i jiu iponu. Awa Krsmanovi} (8) drugo mesto u katama, i prvo u kihon iponu. Tijana Lu~i} (12) prvo mesto u katama. Leonardo Markovi} (9) dva zlata u katama i kihon iponu. Veqko Markovi} (5) ~etvrto mesto u katama pojedina~no Sofija Kuzmanovi} (13) osvojila je dve zlatne medaqe u katama pojedina~no i u jiu iponu. Dejan Nedeqkovi} (9) dva zlata u katama pojedina~no i kihon kumiteu. Nikola Tepav~evi} (11) drugo mesto u katama pojedina~no i tre}e u jiu iponu. Vuka{in Lu~i} (9) osvojio dva srebra u kihon kumiteu i kihon iponu. Marija Paunovi} (22) donela je zlato u katama pojedina~no. Branko Nikoli} (20) osvaja~ bronze u katama pojedina~no. Kate ekipno: Milisav Ristanovi}, Nikola Tepav~evi} i Leonardo Markovi} osvojili su prvo mesto. Prvi su bili i Ivan Markovi}, Veqko Markovi} i Strahiwa Paunovi}. I Marija Paunovi}, An|ela \urovi} i Aleksandra Ili} su osvaja~ice prvog mesta.

pre svega odli~ni |aci i na{a uloga nije samo trenersko stru~ni rad, veliku pa`wu poklawamo i pedago{ko vaspitnom aspektu. Naro~ito nagla{avam da su ovo rezultati koji su postignuti na zvani~nim takmi~ewima koje organizuje Karate federacija Srbije, jedini zvani~ni predstavnik karate sporta u na{oj dr`avi preko koje Republika Srbija ostvaruje svoje interese u karate sportu, u doma}em i me|unarodnom sistemu takmi~ewa. Osim na{eg kluba, u Karate Federaciji Srbije se takmi~i KK Borac, koji je i perjanica ne samo ~a~anskog ve} i srpskog karate sporta, kao i klubovi Sloboda, [ampion, Polet, SMT, Omladinac - rekao nam je prvi trener ovog kluba Branko Jankovi}, majistor karate sporta.

sport. Na dr`avnom prvenstvu za ko{arka{e na{ grad su predstavqale ekipe Prehrambeno-ugostiteqske i Osnovne {kole “Milica Pavlovi}”. Najboqe ekipe u~estvova}e na Svetskom prvenstvu sredwih {kola koje }e u aprilu biti odr`ano na Kipru.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

Dom kulture Petak, 7. decembar - dokumentarni filmovi Gorana Radovanovi}a "Casting", mala sala, 19 ~asova "Pile}i izbori", mala sala, 20 ~asova Subota, 8. decembar - Izlo`ba fotografija "â~ak i â~ani", sredwi hol, 19 ~asova Utorak, 11. decembar - Mladi ~uvari narodne duhovne kulture, velika sala, 18 ~asova Sreda, 12. decembar - promocija romana Dinka Tucakovi}a i projekcija filma "Doktor Rej i |avoli" êtvrtak, 13. decembar - predavawe "Kulinarske mrvice Mrvi} Milice", mala sala, 19,30 ~asova

GRADSKA BA[TA - Petak i subota, 7. i 8. decembar, vojvo|anska tamburica "Be~ki biseri", broj za rezervacije 063-620-333

Kafe „[TO DA NE” - Petak, 7. decembar - Promocija ~asopisa Tramvaj i svirka benda „REHAB”, 22 ~asa

Narodni muzej - ^etvrtak, 13. decembar - izlo`ba "Srbija na karti Evrope i Sveta", 13 ~asova - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a

Kafe klub "VELVET" - Petak, 7. decembar Svirka „STARI GRAD”, 22,30 ~asova - Subota, 8. decembar Svirka benda "LEZZ GO", 23 ~asa

Galerija Risim - Sreda, 12. decembar - Karikature Pjera Kri`ani}a, 19 ~asova

„SRPSKI PAB” - Petak, 7. decembar Svirka benda "EPILOG", 22 ~asa - Subota, 8. decembar Svirka benda "TROTERS", 22 ~asa

Gradska biblioteka Radno vreme Telefoni:

7,30 - 19 ~asova 032/22 36 08 34 09 60

5D BIOSKOP - u zgradi Doma kulture (pored ulaza u Biblioteku) - filmovi u trajawu do 10 minuta, 250 dinara za jednu projekciju i popusti za porodicu i grupe. Radno vreme od 10 do 23 ~asa.

Istorijski arhiv - ^etvrtak, 13. decembar promocija kwige "Prvi gra|ani ^a~ka 1839 - 1914", 19 ~asova - Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

„V. P. DIS“

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

TV GALAKSIJA - PROGRAM PETAK 7. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI - 5.epizoda 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 Korak 21 10:45 Play 11:15 OGLASI 12:05 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 Amerika pedesetih 13:00 NIKO KAO JA -r. 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 14:45 FOTOSKAZ -r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI - 5.epizoda 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 IZBOR - gost Veselin [qivan~anin 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu SUBOTA 8. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 IZBOR -r. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 CUDOTVORNE RUKE 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 52 VIKENDA U SRBIJI 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 9. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 10:45 GULIVER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM - Cajkovski 1.deo 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 17:15 OGLASI 17:45 IZBLIZA 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 DOBRO DOSLI -r. 19:30 AUTOBILBORD 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 EMISIJA O SEKTAMA SVE JE UVIJENO U NESTO 22:15 STARI ZANATI 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu PONEDEQAK 10. 12. 2012.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 6.epizoda 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI~ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI -r. 16:45 CUDOTVORNE RUKE 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NAS GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 11. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 7.epizoda 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA-r. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti7.epizoda 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NAS GRAD -r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 12. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti - 8 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti - 8. Epizoda 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 17:45 18:55 19:30 20:00 20:05 20:45 22:30 23:00 23:15

OGLASI TV MEDIKUS-r. TV INFORMATOR 2 MERIDIJANIMA GLAS ZAPADNE SRBIJE MO SPORT FILM TV INFORMATOR 3 ZAPADNE SRBIJE Program Srbija na dlanu

ÊTVRTAK 13. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 9.epizoda 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 9. Epizoda 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

ENIGMATIKA

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI

^a~ak, Bir~aninova 13

STANOVI U IZGRADWI

032/376-632 064/10-300-66 064/524-55-45

STAMBENI KREDITI U SARADWI SA BANKAMA

(preko puta {kole Milica Pavlovi})

BESPLATNE KONSALTING USLUGE

Va{e zadovoqstvo je na{ uspeh! Hitno, odli~an 4.0 stan 96 m2, CG, 5. sprat, lift, alu stolarija, Alvaxinica, 677e/m2-65.000e. Prodajem nov 1.5 stan, ukwi`eno 36m2, ukupno 47 m2, ima malo kosina, 2. sprat, gas. Prodajem 4.0 stan 92m2, renoviran, PVC stolarija, odli~na lokacija, kod G. parka, pogled na park, 63.000e. Prodajem 2.0 stan 55m2, 1. sprat, CG, komplet renoviran, ul. S. Markovi}, 42.000e. Stan 47m2, terasa, podrum, 3. sprat, CG, 32.000e. Odli~an 3.0 stan 81 m2 + terasa, 2. sprat, preko puta {kole F. Filipovi}, 611e/m2, 49.500e. Prodajem gasoweru od 28m2 (ukwi`eno 18m2) ulica Obili}eva (do kru`nog puta) , 2 sprat, gas 15.500e. Stan 52.5m2, CG, 5. sprat, klima, bez lifta, komplet stvari, kuhiwa, ugradni

ormari, 2 plazma TV-a, vredi pogledati, 36.500e. Hitno, stan 53m2, centar, kod Tempa, 7. sprat, CG, lift, 566e/m2, 28.000e. Prodajem stan 63/m2, CG, 1. sprat, preko puta F. Filipovi}, 41.500e. Mewam mawi stan 23m2 + podrum, 3. sprat, ul. B. Jankovi}, za ve}i, uz doplatu, na sli~noj lokaciji, bedem ili okolina, do 2. sprata, mo`e TA ili CG. Mewam ku}u 150 m2, novu zidanu gara`u, 3.6a placa, kod Slobodinog igrali{ta, za 2 mawa stana ili jedan stan uz doplatu. Na prodaju fabrika 1.000m2, betonska hala 260m2, pomo}ni objekat 100m2, 60a placa, 4km od Ariqa, pored puta, objekat ima upotrebnu i gra|evinsku dozvolu za drvnu industriju, mogu}a prenamena, vodovod, kanalizacija, trafostanicastruja 600kw, 135.000e, mogu}e izdavawe za 700e

Tel: 065/96-66-250 Tel: 064/35-35-243 www.gromex.rs gromex@gromex.rs

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

mese~no. Prodajem veoma dobru ku}u od 200m2 na Alvaxinici, 3,8ari placa, 2 vrste grejawa, 2003. gradwa, pvc stolarija, izolacija u suvoj fazi,useqiva 75.000e Prodajem ku}u 65m2, 6.8a placa, u Zabla}skoj Baluzi, 17.000e, mogu} dogovor. Prodajem kompletno renoviranu ku}u od 66m2, 3 ari placa + letwa kuhiwa, gara`a i {upa u Qubi}u (nedaleko od stare {kole Tanasko Raji}) 35.000e Ku}a 70m2, lokal 30m2, pomo}ni objekat 35m2, 3.6a placa, u blizini {kole R. Mitrovi}, 44.000e. Prodajem ku}u 61m2, 3.7a placa, grejawe na gas, kod Ma{inske {kole, 28.000e. Ku}a 150m2, novija gradwa, legalizovana, 5a placa, Qubi}-Trbu{ani, 48.000e. Hitno â&#x20AC;&#x201C; ku}a od 73m2, 2,89 ari + pomo}ni objekat i gara`a na Ko{uwaku.

KUPUJEM ku}u u uèm centru grada /â~ak/ 50 m2. KUPUJEM seosko doma}instvo u okolini â~ka. PRODAJA stanova raznih struktura u centru Beograda, ulica Carigradska. Izuzetno kvalitetna gradwa. Povoqno.

FOX

Obili}eva 20 (u Kuli) ^a~ak Telefoni: 032/341-606, 065/570-80-87 GARSOWERE GARSOWERA stari Autoprevoz, CG, VP. Cena 19.000 E GARSOWERA Bawalu~ka, EG, 2. sprat. Cena 19.000 E GARSOWERA 26 m2 Merkator, CG, 3. sprat. Cena 21.000 E /PDV/ GARSOWERA 30 m2 Qubi} kej, CG, 2.sprat. Cena 22.000 E /PDV/ GARSOWERA 30 m2 Balkanska, CG, 6. sprat. Cena 22.000 E. GARSOWERA 32 m2 Medicinska {kola, CG, 2.sprat. Cena 24.000 E

JEDNOSOBAN stan Dubrova~ka, gas, 3.sprat. Cena 27.000 E JEDNOSOBAN stan 35 m2 Nemawina, CG, 5. sprat. Cena 25.000 E JEDNOSOBAN stan 36 m2 centar, CG, 2. sprat. Cena 25.000 E JEDNOSOBAN stan 38 m2 Nemawina, CG, 5.sprat. Cena 28.000 E JEDNOSOBAN stan 38 m2 Dubrova~ka, gas, 1.sprat. Cena 750 E/m2+PDV JEDNOSOBAN stan 38 m2 Avenija 1, CG, VP. Cena 22.000 E JEDNOIPOSOBNI

JEDNOSOBNI

JEDNOSOBAN stan 34 m2 Obili}eva, CG, 1. sprat. Cena 800 E m2 + PDV JEDNOSOBAN stan Nemawina, CG, 1.sprat.Cena 26.000 E

JEDNOIPOSOBAN stan 40 m2, Solunska, CG, VP. Cena 28.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 43 m2 Obili}eva, CG, VP. Cena 35.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 43 m2 N.Maksimovi}, EG, 5.

sprat. Cena 30.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 45 m2 Alvaxinica, CG, 4. sprat. Cena 27.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 45 m2 B.Jankovi}, TA, 2.sprat. Cena 30.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 46 m2 Dubrova~ka, gas, 2.sprat. Cena 750 E/m2+PDV JEDNOIPOSOBAN stan 46 m2 H.Morava, EG, 4. sprat. Cena 31.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 46 m2 Avenija 1, CG, VP. Cena 30.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 47 m2 Qubi} kej, TA, 1. sprat. Cena 31.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 47 m2 S.Markovi}, CG, 4.sprat. Cena 38.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 47 m2 Balkanska, TA, 1. sprat. Cena 31.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 48 m2 Obili}eva, CG, 2. sprat. Cena 36.000 E

23.500e Ku}a 137m2, pr+sp, 2a placa, odmah useqiva, legalizovano, ul. Obili}eva, vredi pogledati, 63.000e. Ku}a 65m2, renovirana spoqa i iznutra, 21a placa, pomo}ni objekat, u Preqini, nedaleko od kru`nog toka, 36.000e. Ku}a 200m2 pr+sp '09god, odli~no stawe, kotlarnica, gara`a, legalizovano, Qubi}-Trbu{ani, 55.000e. Ku}a 45m2, ozidana, pokrivena, podnet zahtev za legalizaciju, 18a placa, ulaz sa asfalta, blizu prikqu~ak struje i vode, Qubi}, 300m od stare {kole T. Raji}, 8.000e. Nova ekstra ku}a 270m2, '09god, 5a placa, legalizovano, mogu}a prodaja 2 zasebna sprata, 1. sprat 130m2 sa gara`om, 75.000e, 2. sprat 120m2, 65.000e, sve odvojeno. Prelepa vikendica 55m2,

kamen-drvo, 3.5a placa, u Me|uvr{ju, do Morave, papiri 1/1, betonske podzide, mawi pomo}ni objekat, 23.000e. Seosko doma}instvo u Atenici , 1.5ha zemqe, objekat 32m2, {tala 70m2, trem za bale 100m2, 80a ogra|eno, plastificiranom ìcom, cela parcela zasad tre{we-250 stabala, 28.000e. Seosko doma}instvo u Slatinskoj bawi, 17km od â~ka, ku}a 80m2, su{ara, letwa kuhiwa, useqiva, sva infrastruktura, 11a placa, mogu}e dokupiti jo{ 30a pored Slatinske reke, 15.000e. Seosko doma}instvo u Vrani}ima, 75a + stari pomo}ni objekat, vo}wak, voda, struja, asfalt sa 2 strane, 7.000e Seosko doma}instvo u Jezdini, 24.5 a vo}waka, 6km od â~ka, 13.000e. Jeèvica - 2km od glavnog

puta, dobra ku}a 200m2, 3 sprata, 1ha zemqe, legalizovano, sva infrastruktura, u blizini novog stadiona, 46.000e. Seosko doma}instvo u G. Gorevnici , 10km od â~ka, ku}a 100m2, novija gradwa, garaà, su{ara, pekara, vo}wak, {uma, bunar, gradska voda, trofazna struja, 3ha zemqe u komadu, 23.500e Seosko doma}instvo u Mojsiwu, 12km od â~ka, ku}a 80m2, 40a placa, trofazna struja, bunar, vo}wak, 21.000e. Prodajem seosko doma}instvo u Dowoj Jeèvici (2km od glavnog puta), ku}a 100m2 i 17 ari placa i pomo}ni objekti od 100m2, grejawe razvedeno P, P + 1, PK, 31.000e Doma}instvo u Kamenici, 30km od â~ka, esktra ku}a 150m2, pomo}ni objekti 70m2, 8a placa, 50m od reke, 27.000e.

AGENCIJA TOMA[EVI], Tr`ni centar 1 Ariqe Tel. 031/891-010, 063/ 833-6143 KWIGOVODSTVENE usluge i usluge posredovawa u prometu nekretnina DVOSOBNI

DVOSOBAN stan 50 m2 Vinara, CG, 5. sprat. Cena 32.000 E DVOSOBAN stan 50 m2 Prehrambena {kola, CG, 4.sprat. Cena 32.000 E DVOSOBAN stan 50 m2 Brvnara, CG, 6. sprat. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 51 m2 Nemawina, CG, 3. sprat. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 52 m2 Nemawina, TA, 3 sprat. Cena 33.000 E. DVOSOBAN stan 52 m2 Trnavska, CG, 7. sprat. Cena 31.000 E DVOSOBAN stan 52 m2 G.{etali{te, CG, 3. sprat. Cena 42.000 E DVOSOBAN stan 53 m2 Dubrova~ka, gas, 2. sprat. Cena 750 E/m2+PDV DVOSOBAN stan 54 m2 B.Oslobo|ewa, CG, 4.sprat. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 54 m2 Avenija 1, CG, 4. sprat. Cena 31.000 E DVOSOBAN stan 56 m2 Trnavska, CG, 7. sprat. Cena 33.000 E DVOSOBAN stan 56 m2 Avenija 1, CG, 5. sprat. Cena 35.000 E

DVOSOBAN stan 56 m2, ^PO, CG, VP. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 57 m2 Kalu|erice, CG, 4. sprat. Cena 37.000 E DVOSOBAN stan 58 m2 Vinara, CG, 5. sprat. Cena 37.000 E DVOSOBAN stan 60 m2 Balkanska , CG, VP. Cena 50.000 E /PDV/ DVOSOBAN stan 60 m2 Obili}eva, CG, VP. Cena 55.000 E /PDV/ DVOIPOSOBNI

DVOIPOSOBAN stan 57 m2 Bosanska, EG, 3.sprat. Cena 44.000 E/PDV/ DVOIPOSOBAN stan 58 m2 Atenica, gas, 1.sprat. Cena 37.000 E DVOIPOSOBAN stan 59 m2 Balkanska, CG, 4.sprat. Cena 48.000 E/PDV/ DVOIPOSOBAN stan 60 m2 ^PO, CG, 2. sprat. Cena 40.000 E DVOIPOSOBAN stan 63 m2 stari Autoprevoz, CG, 4. sprat. Cena 32.600 E DVOIPOSOBAN stan 63 m2 centar, CG, 3. sprat. Cena 60.000 E DVOIPOSOBAN stan 64 m2 D.Markovi}, CG, 3. sprat. Cena 52.000 E

DVOIPOSOBAN stan 64 m2 V. Stepe, EG, 2. sprat. Cena 34.000 E DVOIPOSOBAN stan 65 m2, centar, TA, 1. sprat. Cena 51.000 E DVOIPOSOBAN stan 65 m2 M.Nik{i}, gas, 1. sprat. Cena 48.000 E /PDV/ DVOIPOSOBAN stan 70 m2 Avenija 1, CG, 4. sprat. Cena 46.000 E DVOIPOSOBAN stan 70 m2 Balkanska, CG,VP. Cena 35.000 E DVOIPOSOBAN stan 80 m2 B.Oslobo|ewa, CG, 3.sprat.Cena 52.000 E DVOIPOSOBAN stan 80 m2 Alvaxinica, CG, 1. sprat. Cena 54.000 E KU]E KU]A 170 m2 sa 10 ari placa kod Vojnog odseka . Cena 90.000 E KU]A 55 m2 sa 1 a placa, centar. Cena 26.000 E KU]A 150 m2 sa 3.85 ari placa, Avenija. Cena 85.000 E KU]A 90 m2 sa 7 ari placa, Slobodino igrali{te. Cena 65.000 E KU]A 90+60 m2 sa 2.5 ari placa Kalu|erice. Cena 70.000 E

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

061/617-82-60 064/137-41-37 064/146-87-31

STANOVI PRODAJEM nov stan 31 m2 Obili}eva, CG, cena 26.000 E PRODAJEM nov stan 32.50 m2 kod Merkatora, CG, cena 26.500 E PRODAJEM stan 26 m2 Qubi} kej, TA, cena 18.000 E PRODAJEM stan 25 m2, centar, CG, cena 25.500 E PRODAJEM stan 23 m2 Obili}eva u izgradwi, CG, cena 19.780 E PRODAJEM stan 35 m2 Medicinska [kola, CG, cena 27.000 E PRODAJEM stan 35 m2 B.Jankovi}, CG, Cena 25.000 E PRODAJEM stan 45 m2, Medicinska {kola, CG, cena 28.000 E PRODAJEM stan 35 m2 Hotel Morava, TA, cena 24.000 E PRODAJEM stan 35 m2 Nemawina, CG, cena 25.000 E PRODAJEM stan 38 m2 Avenija, CG, cena 25.000 E PRODAJEM stan 47 m2 Obili}eva / u izgradwi /, CG,cena 800 e/m2+PDV PRODAJEM stan 38 m2 Obili}eva / u izgradwi /, CG, cena 800 e/m2+PDV PRODAJEM stan 59 m2 Balkanska / nov /, CG, cena 42.000 E PRODAJEM stan 51 m2 Alvaxinica, CG,

cena 40.000 E PRODAJEM stan 53 m2 Nemawina, CG, cena 40.000 E PRODAJEM stan 54 m2 Avenija 1, CG, cena 37.000 E PRODAJEM stan 57 m2 Avenija 2, CG, cena 45.000 E PRODAJEM stan 46 m2 Hotel Morava, CG, cena 33.000 E PRODAJEM stan 58 m Qubi} kej, CG, cena 41.000 E PRODAJEM stan 66 m2 stari Autoprevoz, CG, cena 37.000 E PRODAJEM stan 59 m2 Qubi}ska /nov /, CG, cena 46.000 E PRODAJEM stan 66 m2 Avenija 2 /44+22 m2/, CG, cena 40.000 E PRODAJEM stan 76 m2 Hotel Morava /nov/, CG, cena 81.000 E PRODAJEM stan 70 m2 Avenija 2, CG, cena 50.000 E PRODAJEM stan 68 m2 Avenija1, CG, cena 50.000 E PRODAJEM stan 74 m2 Obili}eva / nov /, CG, cena 70.000 E PRODAJEM stan 84 m2 Alvaxinica, CG, cena 84.000 E PRODAJEM stan 90 m2 centar, CG, cena 72.000 E

KU]E PRODAJEM ku}u 200 m2 , sa 5.5 ari paca, Avenija 2, cena 65.000 E PRODAJEM ku}u 100 m2 sa 10 ari placa, Kru`ni put, cena 46.000 E PRODAJEM ku}u 180 m2 sa 4 ara placa, Avenija2, cena 66.000 E PRODAJEM ku}u 147 m2 sa5 ara placa Beqina, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 85+52 m2 sa 4.5 ari placa Svetozara Markovi}a, cena 63.000 E PRODAJEM ku}u 50 m2 sa 8 ari placa Beqina, cena 40.000 eura PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 5 ari placa {kola Ratko Mitrovi}, cena 46.000 E PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 5 ari placa Qubi}, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 70 m2 sa 3.5 ari placa Nemawina, cena52.000 E

PRODAJEM ku}u 92 m2 sa 5.5 ari placa Qubi}, cena 60.000 E PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 3 ara placa Ko{utwak, cena 65.000 E PRODAJEM ku}u 90 m2 sa 4 ara placa Atenica, cena 36.000 E PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 2.7 ari placa Lomina, cena 45.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa Atenica, cena 45.000 E PRODAJEM ku}u 80+70 m2 sa 9 ari placa B.Stani}, cena 58.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 8.5 ari placa Prijevor, cena 25.000 E PRODAJEM ku}u 190 m2sa 5.6 ari placa Loznica, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa G.Trep~a, cena 25.000 E

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761 ^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

PRODAJEM renoviran dvosoban stan P-55m2 na Keju.35000 eura. Tel.032/344-630 NOV, odmah useqiv stan P-50 m2, Qubi}ska.Cena 770 eura/m2.Tel.064/15893-63 PRODAJEM stan P-59 m2 Industrijski prolaz, 22000 eura sa stvarima.Tel.063/691-761 PRODAJEM stan P-81m2 kod Hotel Morave, cena 35000 eura.Tel.063/691761 PRODAJEM dvosoban stan P-61 m2, Alvaxinica, cena 31000

eura.Tel.032/344-630 PRODAJEM stan P-28 m2 u centru grada, cena 18000 eura.Tel.064/67329-69 PRODAJEM stan P-64 m2 kod Gradskog parka.Cena 34000 eura.Tel.064/158-93-63 PRODAJEM garsoweru P24m2, 2 sprat.Tel.066/9000-228 PRODAJEM dvosoban stan na Qubi} keju, cena 28000 eura.Tel.064/67329-69 PRODAJEM ku}u P-80m2 i 6.5 ari placa u Atenici.Cena 45000

eura.Tel.066/9000-228 PRODAJEM ku}u P-57 m2 i 1.56 ari placa Savkovi}a kosa. Tel.063/691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel.063/691-761 PRODAJEM jednosoban stan u blizini Medicinske [kole, 2 sprat, povoqno.Tel.064/673-2969 KUPUJEM jednosoban stan, lokacija nebitna.Tel.063/691-761 PRODAJEM kompletno name{tenu garsoweru na

STAN 23m2, CG, 1 sprat kod Med.{kole.Cena 19000 eura. /povra}aj PDV-a/. STAN 24m2 VP, TA, kod Hotel Morave.Cena 15000 eura. STAN 30 m2, 2 sprat, centar, noviji. Cena 23000 eura. STAN 35 m2,5 sprat, kod Hotel Morave. Cena 24.000 eura. STAN 38 M2, VP, Avenija 1, CG. Cena 23.000 eura. STAN 35 m2, 4 sprat, sre|en, Qubi} kej. Cena 22000 eura. STAN 38m2, VP, Qubi} kej, fasadna cigla. Cena 24000 eura. STAN 38 m2, 3 sprat, Avenija 1, CG, lift, terasa. STAN 45m2, nov kod Medicinske {kole. Cena 22.000 eura. STAN 46 m2 VP, CG, terasa, Avenija 1.Cena 29000 eura. STAN 47 m2, Qubi} kej, noviji, 2 sprat .Cena 36000 eura. STAN 45 m2, Qubi} kej, 2 sprat, komplet renoviran. Cena 30.000 eura. STAN 49m2, 1 sprat, TA, kod Med.{kole. Cena 26.000 eura. STAN 48 m2, 4 sprat, CG, Alvaxinica. Cena 34.000 eura. STAN 47m2, nov, 2 sprat, CG, Alvaxinica. Cena 36.500 eura sa PDV-om STAN 50m2, CG, 4 sprat, SvetozaraMarkovi}a, noviji. Cena 36.000 eura STAN 53 m2, 3 sprat, Qubi} kej, o~uvan. Cena 30.000 eura.

Qubi} keju, cena 18500 eura. PRODAJEM dvosoban stan P-66 m2 u ulici Svetozara Markovi}a, cena 37000 eura. Tel.066/9000-228 PRODAJEM dvosoban stan P-58m2 u centru grada, CG.Cena 33000 eura.Tel.032/344-630 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u Aveniji 1, cena 29500 eura.Tel.063/691-761 KUPUJEM ku}u udaqenu 10-15 km od centra do 15000 eura, isplata odmah.Tel.064/158-93-63 PRODAJEM ku}u P-50 m2 i 5 ari placa u Trnavi. Cena 15000 eura.Tel.032/344-630 PRODAJEM stan P-34 m2 sa CG, Qubi}ska ulica, cena 22.500 eura.Tel.063/691-761

STAN 52m2, 3 sprat, centar, sre|en. Cena 35.000 eura. STAN 55 m2, 2 sprat, Obili}eva, TA. Cena 33.000 eura. STAN 58 m2, 1 sprat, kod Tehni~kog fakulteta. Cena 32.000 eura. STAN 55 m2, 4 sprat, CG, lift, fasadna cigla, kej. Cena 36.000 eura. STAN 58 m2, 5 sprat, CG, lift, centar. Cena 32.000 eura. STAN 57 m2, 4 sprat, kod Tehni~kog fakulteta. Cena 33.000 eura. STAN 53 m2, CG, podrum, Alvaxinica. Cena 30.000 eura. STAN 54 m2, CG, lift, 9 sprat, centar. Cena 32.000 eura STAN 66 m2, 3 sprat, TA, {kola F.Filipovi}. Cena 37.000 eura STAN 60 m2, CG, lift, Alvaxinica, fasadna cigla. Cena 42.000 eura STAN 60 m2, nov, Balkanska, ukwi`en, CG. Cena 37.000 eura STAN 70 m2, 2 sprat, 3 spava}e sobe, Qubi} kej. Cena 48.000 eura STAN 60 m2, 1 sprat, Medicinska {kola. Cena 36.000 eura STAN 68 m2, prizemqe, Sin|eli}eva. Cena 46.000 E. STAN 55 m2, u izgradwi, 2 sprat, Obili}eva.Cena 800 e/m2 STAN 77 m2, 4 sprat, centar, renoviran. Cena 52.000 eura STAN 76 m2, Hotel Morava, CG, ukwi`en. Cena 42.000 eura

PRODAJEM novu ku}u P70 m2 i 40 ari zemqe u Vidovi.Dogovor.Tel.066/9 000-228 PRODAJEM dvoiposoban stan P-55 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel.064/673-29-69 KUPUJEM ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem.Tel.063/691761 PRODAJEM nove, odmah useqive stanove u Obili}evoj.Dogovor.Tel.0 32/344-630 PRODAJEM dvoiposoban stan Pâ&#x20AC;&#x201D;69 m2, CG, Avenija 1.Tel.032/222552, 064/673-29-69 PRODAJEM odli~an stan P-74.35 m2 na 1.spratu u Aveniji 2.Cena 650 eura/m2.Tel.064/158-9363 KUPUJEM dvosoban stan

STAN 78 m2, 1 sprat, / 3 spava}e sobe/, nov, Obili}eva, CG, odmah useqiv STAN 65 m2, nov, Gvo`|ar, visoko prizemqe. STAN 73 m2, 2 sprat, nov, 2 ostave, papking, centar. Cena 62.000 eura STAN 83 m2, 2 sprat, centar. Cena 60.000 eura. STAN 74 m2, 1 sprat, Alvaxinica, fasadna cigla, ili mewam za 2 mawa stana. LOKAL 12 m2 centar. Cena 14000 eura. LOKAL 100 m2 centar . Dogovor LOKAL 20 m2. Centar, nov. Cena 30.000 eura BEOGRAD, stanovi svih struktura na svim lokacijama. ZLATIBOR, apartmani, stanovi, ku}e, placevi KU]A 74 m2+pomo}ni objekti + lokal 25 m2 sa placem 4 ara.Cena 40.000 eura KU]A 92 m2, gara`a, CG, renovirana kod {kole Ratko Mitrovi}, plac 5 ari KU]A 200 m2, pomo}ni objekti, CG, kod {kole Ratko Mitrovi} sa 5.15 ari placa. Cena 50.000 eura KU]A 150 m2, prizemna, novija, Trbu{ani sa 5 ari placa. Cena 50.000 eura. KU]A 90 m2, 7 ari placa, kod Hotel Morave, dozvoqena gradwa stambenog objekta. PLAC 80 a Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta, 40 a Atenica / kod Bolnice/, put sa dve strane placa.

u {irem centru grada. Tel.063/691-761 PRODAJEM lokal u centru grada u blizini pijace, povr{ine 35 m2 pogodan za vi{e vrsta delatnosti. Tel.064/158-93-63 DVE ku}e na 4 ara placa u Atenici, jedna renovirana i useqiva sa grejawem na gas P-70 m2, druga samo ozidana i pokrivena P+1.Prodajem ili mewam za dvosoban stan. Tel. 066/9000-228 PRODAJEM stan u centru kod Solida P-36 m2, 2 sprat, CG, povoqno.Tel.063/691-761 NOV stan u centru grada P-30 m2, 2 sprat, CG. Cena 23.250 E. Tel. 032/344-630 PRODAJEM dvosoban stan u centru grada kod Tempa, lift, CG. Cena 550 E/m2. Tel.063/691-761

OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 064/13-12-544 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

Gradsko {etali{te 167/II sprat Tel: 032/348-210; 032/310-222

STANOVI STAN 18 m2, 2 sprat, CG, Obili}eva, nov.Cena 16.000 E STAN 22.5 m2, PR, CG, Svetog Save. Cena 18.500 E STAN 26 m2, PR,TA, Kej. Cena 20.500 E. STAN 28 m2, 3. sprat, CG, {iri centar, nov. Cena 26.000 E STAN 28 m2, 2. sprat, CG, SvetozaraMarkovi}a. Cena 22.000 E STAN 30 m2, 6. sprat, TA, Svetozara Markovi}a. Cena 20.000 E STAN 32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 22.000 E STAN 33 m2, 5. sprat, CG, Bate Jankovi}, nov. Cena 21.000 E. STAN 34 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 23.000 E STAN 34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.Cena 25.000 E STAN 35 m2, PR, TA, Hotel Morava. Cena 23.000 E STAN 36 m2,2 sprat, CG, Obili}eva, nov.Cena 23.000 E. STAN 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 31.000 E STAN 36 m2, 4. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 E STAN 37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 E STAN 42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 E STAN 43+6 m2, 6. sprat, {iri centar. Cena 31.000 E STAN 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 E STAN 46 m2, PR, TA, B.Jankovi}. Cena 30.000 E STAN 46 m2, 1 sprat, CG, Milenka Nik{i}a. Cena 36.000 E STAN 46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 31.000 E STAN 47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 E STAN 47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.Cena 28.000 E STAN 48 m2, 12. sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 E STAN 53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 E STAN 53 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 E STAN 54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 E STAN 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 53.500 E STAN 56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 E STAN 56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 E STAN 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 E STAN 57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 E STAN 57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 E STAN 58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a.Cena 37.000 E STAN 58 m2, 2. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E STAN 58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 E STAN 64 m2, 1. sprat, CG, Svetog Save. Cena 42.000 E STAN 66.5 m2, CG, Nemawina. Cena 41.000 E STAN 67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 E STAN 68 m2, PR, TA, Balkanska . Cena 29.000 E STAN 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 E STAN 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 E STAN 73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 E STAN 74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 E STAN 76 m2, 2. sprat, CG, Centar. Cena 51.000 E STAN 76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 E STAN 78 m2, 6. sprat, CG, Kneza Vase Popovi}a. Cena 53.000 E STAN 80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 E STAN 81 m2, CG, Svetog Save . Cena 56.000 E STAN 86 m2 , 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 E STAN 96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 E STAN 100 m2, 1. sprat, CG, Nemawina, dupleks. Cena 87.000 E

KU]E KU]A 40 m2, sa 17 ari placa, Gorwa Atenica. Cena 10.500 E KU]A 35+13 m2, sa 1 ar placa, Vojvode Stepe. Cena 30.000 E KU]A 70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 E KU]A 60+45 m sa 4 ara placa, Spomen Park. Cena 35.000 E KU]A 67 m2 sa 3 ara placa, Vojvode Stepe. Cena 36.000 E KU]A 120 m2 sa 5.5 ari placa, {iri centar. Cena 40.000 E KU]A 65+50 m2 sa 2.7 ari, Cara Lazara. Cena 43.000 E KU]A 142 m2 sa 3.6 ari placa, \.Milovanovi}. Cena 65.000 E KU]A 137 m2 sa 1.5 ari placa, Obili}eva.Cena 67.000 E KU]A 120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 E KU]A 100 m sa 2 ara placa, centar. Cena 72.000 E KU]A 180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 KU]A 300 m2 sa 9.5 ari placa, Qubi}, poslovno stambeni prostor. Cena 78.000 E KU]A 166 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 82.000 E KU]A 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 E KU]A 120+65+100 m2 sa 3.8 ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 E KU]A 125+23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 E KU]A 164 m2 sa 4.6 ari placa, centar. Centar 140.000 E KU]A 106 m2 sa 5.8 ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 E

IZVE[TAJ O PONUDI STANOVA IZDVAJAMO IZ PONUDE: Struktura

Lokacija

Sprat

Povr{ina

Cena

0.5

ALVAXINICA

33.00 m2

25,000E

0.5

U@I CENTAR GRADA

25.00 m2

25,500E

0.5

[IRI CENTAR GRADA

25.00 m2

15,500E

1.0

AVENIJA 2

36.00 m2

24,000E

1.0

[IRI CENTAR GRADA

43.00 m2

30,000E

1.0

[IRI CENTAR GRADA

35.00 m2

4,000E

1.0

[IRI CENTAR GRADA

39.00 m2

30,000E

1.5

[IRI CENTAR GRADA

45.17 m2

27,500E

1.5

U@I CENTAR GRADA

32.30 m2

23,000E

1.5

U@I CENTAR GRADA

35.00 m2

35,000E

1.5

U@I CENTAR GRADA

2.0

[IRI CENTAR GRADA

2.0 2.0

43.00 m2

45,000E

46.90 m2

36,000E

[IRI CENTAR GRADA

51.78 m2

40,000E

[IRI CENTAR GRADA

44.89 m2

34,700E

2.0

U@I CENTAR GRADA

60.00 m2

36.000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

60.00 m2

33,000E

2.0

QUBI] KEJ

55.00 m2

39,000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

51.00 m2

39,000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

46.00 m2

34,000E

2.0

ALVAXINICA

60.00 m2

43,000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

51.00 m2

36,000E

2.0

[IRI CENTAR GRADA

57.00 m2

33,500E

2.0

QUBI] KEJ

52.00 m2

27,000E

3.0

QUBI] KEJ

54.00 m2

34,500E

3.0

NEMAWINA

69.00 m2

43,000E

3.0

U@I CENTAR GRADA

77.00 m2

47,500E

3.0

[IRI CENTAR GRADA

70.00 m2

46,500E

3.0

QUBI] KEJ

74.00 m2

47,000E

3.5

ALVAXINICA

96.00 m2

72,000E

4.0

[IRI CENTAR GRADA

89.00 m2

82,000E

\OR\EVI] NEKRETNINE ^a~ak Filipa Filipovi}a 2 Kod g. po{te

Tel: 032/224-590 Mob: 063/7-350-260

IZDVAJAMO IZ PONUDE STANOVA PRODAJEM eura PRODAJEM eura PRODAJEM eura PRODAJEM eura PRODAJEM PRODAJEM PRODAJEM PRODAJEM eura PRODAJEM 37.000 eura PRODAJEM 60.000 eura PRODAJEM PRODAJEM PRODAJEM PRODAJEM 80.000 eura PRODAJEM eura PRODAJEM

jednosoban stan Qubi} kej, 4. sprat, povr{ine 35m2+6 m2. Cena 22.000 jednoiposoban stan,uì centar, 6. sprat, povr{ine 39 m2. Cena 28.000 jednoiposoban stan, uì centar, 2. sprat, povr{ine 41.50 m2. Cena 38.000 jednoiposoban stan, uì centar, 4. sprat, povr{ine 47 m2. Cena 36.000 dvosoban stan, uì centar, 1.sprat, povr{ine 54 m2. Cena 52.000 eura nov dvosoban stan, Qubi}ska, 3. sprat, povr{ine 56 m2. Cena 42.000 eura dvosoban stan, Svetog Save, 3. sprat, povr{ine 60 m2. Cena 37.000 eura dvosoban stan, Gradsko {etali{te, 1. sprat, povr{ine 67 m2. Cena 70.000 dvosoban stan Svetozara Markovi}a, 3.sprat, povr{ine 66 m2.Cena nov trosoban stan u centru, 4.sprat, povr{ine 63 m2+garaà. Cena trosoban stan Qubi} kej, 3. sprat, povr{ine 64 m2. Cena 52.000 eura trosoban stan Qubi} kej, 4.sprat, povr{ine 80 m2. Cena 50.000 eura trosoban stan u centru, povr{ine 68 m2. Cena 46.000 eura nov ~etvorosoban stan u uèm centru, 3. sprat, povr{ine 89 m2.Cena ~etvorosoban stan u uèm centru, 1.sprat, povr{ine 98 m2.Cena 86.000 stan u Beogradu, Karaburma, povr{ine 29 m2. Cena 33.000 eura

VELIKI IZBOR KU]A U CENTRU I NA PERIFERIJI. PRODAJEM magacin 210 m2 + 150 m2, 80 m2 kancelarijskog prostora, 10.5 ari placa, sve ukwi`eno kod Sto~ne pijace. Cena dogovor.

OGLASI / ^ITUQE

MALI OGLASI NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

DE@URNI STOMATOLOG Dr. MLADEN BEHARA Ko~e An|elkovi}a 1 322-656 De`urni tel: 062/86-17-988 ODGAJIVA^NICA "MANGULICA" U OKOLINI ^A^KA, PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE. MOBILNI: 064/134 82 36. PRODAJEM imawe sa dve ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz, vredi videti. Mobilni: 064/1964705. PRODAJEM razne motore, reduktore, ventilatore, kompresor, CO/2 aparat, {asiju 8 metara. Telefon: 367 657. NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, 1 mesec gratis, osnivawe radwi gratis, dogovor. Mobilni: 064/ 1964705. PRODAJEM opel kadet,

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 PRODAJEM FIKSIRANU GARA@U KOD HOTEL MORAVE. MOBILNI: 064/268 0000. IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784.

KWIGOVODSTVENE USLUGE - stru~no, a`urno, pouzdano. Pru`amo kwigovodstvene usluge privrednim dru{tvima i preduzetnicima. L GROUP, Ulica 65, broj 44 065/294-77-00, milan.lakovic11@gmail.co m 064/17-88-357 ljlakovic@gmail.com Iza nas stoji dugogodi{wi rad i iskustvo na navedenim poslovima 1989. godi{te, 1,3, registrovan do 25. 5. 2013. Cena fiksna 600 evra, vlasnik. Mobilni: 060/0367820. PRODAJEM auto "Reno-5", 1992 godi{te, sive metalik

PRODAJEM STANOVE: 1. U Beogradu – Novi Beograd, ~etvorosoban, 82 m2 sa terasom zastakqenom, kupatilo i posebno vc, C. G. 13/19, 3 lifta, sre|en. Odli~an stan, zgrada i okolina – pogled na Dunav, ukwièn, povoqno 99.000 eura. 2. Jednosoban, 30 m2, salonac u centru boje, nema tablice, malo pre{ao kilometara. Telefon: 032/814 102. NUDIM pomo} i negu starijoj ènskoj osobi. Mobilni: 064/9950345. PRODAJEM crevo za vodu na kalemu od 50 metara. Mobilni: 064/9950345. PRODAJEM magnezitne cigle za TA pe}i i kamine. Mobilni: 064/9950 345. PRODAJEM "FILIPSOVU" muzi~ku liniju sa zvu~nicima, 2 cd-a, i gramofon, povoqno. Mobilni: 064/9950345. PRODAJEM staru ku}u u strogom centru grada. Mobilni: 063/8033676. PRODAJEM sadnice maline, sorte TULAMIN. Telefon: 032/351 970 i 064/2551457. POTREBAN jednosoban name{ten stan ili garsoweru u â~ku. Telefon: 344 - 684 i 064/0251398. PRODAJEM beli ormar sa policama, 200 h 200 h 30 i kasu sa fiokom. Mobilni:063/1853212.

Beograda, iza Narodnog pozori{ta, TA, 3. sprat, sre|en ukqi`en, 65.000 eura. 3. Trosoban u Beogradu, centar – kod Cviji}eve, odli~an kraj, kupatilo i posebno vc, super raspored sa tersaom i lo|om, 4. sprat, za sre|ivawe, ukwi`en, 90.000 eura. 063/236-913, advokat, od 15 ~asova

FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit, vibro masa`er, 1000 dinara mese~no. Mobilni: 063/656 973. PRODAJEM marcedes E 200 SDI, 2003 godi{te, automatik avangard, ful oprema, crna metalik. Mobilni: 063/600 544. IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu blizu Hotela "Srbija". Telefon: 062/9770228. PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Mob: 060/4 812 144. PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 kkal/~, 70/55/40 m3. Mob: 060/4 812 144. PRODAJEM kotao-{poret za eta`no grejawe Gorewe MIV K[ 16, odli~an. Mob: 060/4 812 144. PRODAJEM gramofon TOSKA 21, vrlo malo kori{}en, u odli~nom stawu. Mob: 060/4812 144. PRODAJEM POCKET COMPUTER SHARP PC-1403 H, nov, programabilan za studente tehnike. Mob: 060/4 812 144. PRODAJEM povoqno dve industrijske ma{ine za {ivewe ko`e i krzna. O~uvane, ispravne. Mob: 063/18-22-722 PRODAJEM dve ruske pumpe za vodu "KAMA" ispravne, povoqno. Mob: 063/84-34149 PRODAJEM TEA pe}, 5 kw, malo upotrebqivana. Telefoni: 880-028 i 064/160-08-76 VIRXINIJA se~eni duvan za zavijawe cigareta, ma{inice i filtera za zavijawe istih, {aqem pouze}em. Cena 1000din/kg. Mob: 064/413-93-46 IZDAJEM poslovni prostor u centru grada od 140m2, novi zasebni objekat.

STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 de`urni telefon 062/8617 988 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

BRAK,UPOZNAVAWE,BRA^NO POSREDOVAWE,NOVA POZNANSTVA SA DEVOJKAMA IZ RUSIJE I UKRAJINE. VA[ PUT KA SRE]I. AGENCIJA ZA SKLAPAWE BRAKOVA PR ALLA TIMOFEEVA MANDI]-TUR ZLATAR TEL. 061 6047169 Telefoni: 064/11-74-283 i 032/221-153 PRODAJEM {qivova drva i paweve i kupujem crep o~uvan 1,5 kom. Telefoni: 032/712198 i 061/72-33-080 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi, ulica Nemawina. Telefoni: 063/844-25-74 i 011/2761839 CRTAM portrete prema fotografiji, u olovci, na papiru 1.000,00 dinara i uqe na platnu. Mob: 063/603-513 IZDAJEM garsoweru kod Bajlonijeve pijace u neposrednoj blizini ve}ine fakulteta, za 150 evra, TA grejawe u cenu ulazi brzi internet, kablovska i infostan, a telefon i struja se pla}aju po ra~unu, depozit obavezan, mese~no pla}awe. Mob: 063/327-406

IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Keju, prvi sprat, CG, kablovska, interfon, internet. Mob: 066/356-219 IZDAJEM svosoban nename{ten stan, odvojeno sve, nova ku}a, grejawe TEA i telefon. Mob: 065/585-8087 PRODAJEM belu pamu~nu ~ipku, {irina 5cm, ve}a koli~ina, kvalitetna i povoqno. Mob: 063/18-22-722 IZDAJEM jednoiposoban nename{ten stan sa parnim grejawem. Cena povoqna. Ulica Nemawina, kod O[ "M. Pavlovi}". Mob: 064/9934-038 i 032/345-738 POTREBNA `ena za ~uvawe starije nepokretne osobe u Kowevi}ima. Tel: 064/3730-568

Dana 26. novembra 2012. godine preminuo je posle du`e bolesti u 77-oj godini `ivota na{ dragi

MIROSLAV PLAVI[A [IBALI] Deda, hvala ti za neizmernu qubav i dobrotu. Osta}e{ zauvek u na{im srcima. Supruga ZORA, sinovi BOBAN i GORAN, snaha JELENA i unuke BOJANA i MINA 15495

RADA RADANOVI] 1997 - 2012 ro|ena Trifunovi} profesor iz Novog Sada

Godine prolaze... Bol, tuga i se}awe nikada. U svakoj si na{oj pri~i, u svakoj mojoj suzi, u svakom uzdahu... Volimo te do ve~nosti tvoja seka MILA, zet BRAWA i ACO sa porodicom 15498

Dana 29. novembra 2012. godine preminuo je posle kra}e bolesti na{ dragi

MIODRAG JOVANOVI]

Sahrana je obavqena 1. decembra na Jezdinskom grobqu. Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati sinovi DOBRIVOJE i MILIVOJE sa porodicama 15499

^ITUQE

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

Navr{ava se 40 tu`nih dana od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deka

U subotu, 8. 12. 2012. godine navr{i}e se DESET GODINA od smrti na{e majke, svekrve, bake

Dana 9. decembra navr{ava se DVANAEST MESECI od smrti na{eg voqenog

CMIQANE MICE JELI] Uspomenu i se}awe na weno po{tewe, plemenitost, dobrotu i po`rtvovawe, ~uvaju sinovi ACO i ZORAN, snahe ZORICA i ANKA, unuke MARIJA i ALEKSANDRA i unuci SLOBODAN i MARKO

BRANIMIR MITROVI] LOGAN

15482

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo ~etrdesetodnevni pomen obele`iti u subotu 8. 12. 2012. u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu. Neka ti du{a na|e ve~ni mir i spokoj, dobri na{. S qubavqu i ponosom ~uvaju uspomenu na tebe tvoja \INA, sin IVAN i }erka MARIJA sa porodicama.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

upl.

Dana 8. novembra navr{ilo se ^ETRDESET DANA od kada nije sa nama na{ dragi otac

DRAGI] MIHAILOVI] Tog dana u 12 ~asova obavi}emo pomen na ^a~anskom grobqu.

SAVI] MIRJANI

\UR\A KRQANCA

iz Kowevi}a Majko, liko, neka te u tvojoj ve~nosti an|eli ~uvaju. Tvoji najmiliji porodice: ]UBOVI] i TANASIJEVI]

Po dobroti }emo te pamtiti, s qubavqu pomiwati, od zaborava ~uvati. Mnogo nam nedostaje{. Supruga BRANA, }erka SPOMENKA, sin BOJAN, unuci FILIP i MARKO 15490

15488

Zahvaqujemo rodbini i prijateqima na izjavama sau~e{}a i {to su zajedno sa nama dostojanstveno i sa po{tovawem ispratili Drag~eta do wegoe ve~ne ku}e. Sinovi VULE i QUBI[A, k}erka VERA sa porodicama

Dana 4. decembra 2012. godine prestalo je da kuca srce na{eg

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM KUMU

15482

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

ILIJE \UROVI]A BRKA

RAKI]EVI] MIROSLAVU

JELISAVKA SPASOVI] 1929 - 2012 iz Beqine preminula dana 30. 11. 2012. godine u 83-oj godini `ivota. Sahrana je obavqena 2. 12. 2012. godine na grobqu u Beqini. Zahvaqujemo se rodbini i kom{ijama na izjavama sau~e{}a. O@ALO[]ENI: sinovi MIODRAG, BO[KO i PETAR, sestra SLOBODANKA, brat SRBISLAV, unuci, unuke i praunu~ad

Neizmerna zahvalnost za dru`ewe, prijateqstvo i kumstvo. MIHAILO KRUPE@

Zauvek }emo ~uvati u srcu wegov topao lik i pomiwati wegovo ime sa ponosom. WEGOVI NAJMILIJI 15480

15488

Dana 9. 12. 2012. godine navr{i}e se OSAM GODINA od smrti na{e drage

U petak 7. decembra navr{ava se tu`na GODINA od smrti na{e

15492

U ponedeqak 10. decembra 2012. leta Gospodweg navr{ava se GODINA DANA otkako je svoje tiho ovozemaqsko putovawe dostojanstveno okon~ao

SLAVICE VU^KOVI]

JELENE - JELE MARINOVI]

2004 - 2012

iz Graba

DU[KO NENADI] radnik saobra}ajne policije iz Trbu{ana S ponosom te pomiwemo, zahvalni smo ti za sve {to si nam pru`io u `ivotu. TVOJA PORODICA

Vreme ne le~i tugu ni bol, godine prolaze a qubav i se}awe na tebe zauvek ostaju. Tvoji najmiliji: DRA@O, DEJAN i DU[KO

Oti{la si zauvek, u ve~nost, a ostala u na{im srcima da te ~uvamo od zaborava. Hvala za sve. Po~ivaj u miru. Tvoji DRAGANA, DARKO i RABREN

15493

15494

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

Dana 2. decembra 2012. godine preminuo je na{

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

Na{ dragi

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM BRATU

MIROSLAV RAKI]EVI] iz Viqu{e

Qubav, sigurnost, ne`nost, plemenitost, to si bio ti... Uvek si sa nama, u na{im srcima, na{em razgovoru, u na{oj pri~i. Oni koji te vole nikada te ne}e zaboraviti. TVOJI NAJMILIJI

ALEKSANDAR - ACO GUJANICA

RAKI]EVI] MIROSLAVU iz Viqu{e

OD SESTARA NADE I SVETLANE SA PORODICAMA

Preminuo je 1. decembra u 79-oj godini `ivota i 3. decembra sahrawen na ^a~anskom grobqu. Zauvek }e ostati u srcima svojih: supruge MILOJKE, k}erki GORDANE i NATALIJE sa porodicama

15483

15489

Dana 13. decembra 2012. godine navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

Dana 11. 12. 2012. godine navr{i}e se ^ETIRI GODINE od smrti na{e drage

SE]AWE 10. 12. 1996 - 10. 12. 2012.

MIRJANE PAVLOVI]

Suprug GVOZDEN i k}erka MARINA 15493

DRAGOSLAVA RADI[I]A - KONA

SE]AWE 11. 12. 1991 - 11. 12. 2012.

VERA ARSENIJEVI] ro|. Be{evi} iz ^a~ka Te{ko se mirimo sa istinom da vi{e nisi sa nama. Ponosni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i plemenitost. Hvala ti za sve {to si u~inila za svoju decu i svoje unu~i}e.

K}erka JASNA JAKOVQEVI] sa porodicom

8.decembra 2012.god. navr{ava se DVADESET GODINA od kada nije sa nama

Dragi na{ Dragoslave na tebe zaborav ne postoji, ti si uvek sa nama, u na{im srcima, na{im mislima i razgovoru. Svaki razgovor se zavr{i sa se}awem na tebe, ali postoje datumi koji su prete{ki bez tvog prisustva, jer tada je tvoje mesto uvek prazno. Svi koji te volimo nikada te ne}emo zaboraviti. Porodica RADI[I] i OTA[EVI]

ZORICA PAUNOVI] Tuga nije utihnula. COLE 15481

15484

12. decembra 2012. je GODINA kako na{ mu`, otac i deda nije vi{e sa nama.

MILUN - MI[O DOSTANI]

SVETOZAR BOJOVI]

Uvek ga se rado se}aju wegovi najmiliji supruga VERICA, sin @IVORAD i k}i @IVKA sa porodicama

Ni vreme koje je pro{lo ni ono koje dolazi ne}e ubla`iti bol za tobom. Tvoja OLGA

Nastavi}emo tamo gde je on stao, ponosito uzdignute glave i}i napred kao {to je to ~inio on. Hvala mu na svemu {to je uradio za nas, i {to nas je nau~io i pokazao. Ve~ito zahvalni: supruga MIRA, sin QUBI[A, unuci MILAN i NIKOLA i snaha SNE@ANA.

15473

15463

15465

DRAGI[A VASOVI]

6. 12. 2007 - 6. 12. 2012.

Dana 8. decembra navr{i}e se DVE GODINE od smrti moje drage majke

GANI] NADE@DE Neka ti du{a po~iva u miru i spokoju koji si svojom dobrotom zaslu`ila. Sin BRANKO 15468

SE]AWE NA BRATA U HRISTU

^EDOMIRA TOMOVI]A

^EDOMIR STAMENOVI]

1954 - 2012 iz ^a~ka Usnulog u Gospodu 13. 11. 2012. godine. Se}aju se prijateqi. Verujemo da }e{ ve~no prebivati u Promislu Gospodwem. RADOMIR

u~iteq u penziji Na{ dragi suprug, otac i deda preminuo je 27. novembra 2012. u 80-oj godini `ivota. Sahrana je obavqena na gradskom grobqu u ^a~ku. S qubavqu i zahvalno{}u uspomenu na tebe ~uva}e TVOJI NAJMILIJI

15467

15466

^ITUQE

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

Dana 8. decembra 2012. godine navr{i}e se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

6. 11. 1976. - 13. 12. 1999.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

VEQOVI] STANIMIR

MILOQUBA SAVKOVI]A

iz ^a~ka

{najdera

ALEKSANDAR SA[A TOROMAN U ~etvrtak, 13. decembra 2012. navr{ava se TRINAEST GODINA kako smo ostali bez tebe.

preminuo dana 29. 10. 2012. godine.

Te{ka je istina da smo bez tebe dve godine, hvala za svu qubav {to si nam pru`io. Zauvek }e{ biti u na{im srcima, volimo te i sa rado{}u spomiwemo, tvoji najmiliji. Supruga VERA, sin STEVO, snaja OLIVERA, unuk BOJAN i unuka IVANA

U petak 7. 12. u 13 i 15 ~asova na Petkovi}a grobqu u Gora~i}ima obavi}emo ~etrdesetodnevni pomen. PORODICA VEQOVI]

15468

15463

4. 12. 2003 - 4. 12. 2012.

Dana 8. decembra 2012. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{e voqene

NIKOLI] QIQANA

BOJANE VUKI]EVI]

Hvala svima koji dele bol sa nama, ve~no si u na{im srcima: mama STOJANKA i brat DRA[KO sa porodicom.

Vreme prolazi a tuga i qubav i daqe traju SINOVI I SUPRUG

Dok postojimo prati}e te na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Bila si na{e veliko srce. Tvoja }erka JASMINKA i unuke DRAGANA i SLA\ANA sa porodicama

15464

15469

SE]AWE 6. 12. 2011. - 6. 12. 2012.

Dana 12. 12. 2012. god. navr{ava se GODINA DANA od kako nije sa nama na{a draga

DU[ANKA PAREZANOVI]

DMITAR KOLAREVI]

iz Trnave

Sa po{tovawem ~uvamo uspomenu na tvoju dobrotu, ne`nost i qubav koju si nam pru`ao. Supruga NADA, sinovi DRAGAN i DEJAN sa porodicama.

Nekada kada si mi govorila kako }e mi biti bez tebe nisam ti verovala. Mnogo je te{ko bez tebe majko i svakim danom sve vi{e nam nedostaje{. Hvala ti za sve {to si ~inila za mene, moju decu i unuke koji te stalno spomiwu i pitaju gde je nana. Tvoja k}erka RADA, suprug PAVLE, zet @ARKO, unuka IVANA, unuk \OR\E i praunuci DUWA, BOJANA i VUK.

Po~ivajte u miru. S po{tovawem i ponosom SRETEN sa porodicom

15407

15466

Dana 3. 12. 2012. oti{ao je na vrata carstva nebeskog

SREDOJE GLAVOWI]

DRAGOQUB SRBIN

STOJKA STOJANKA

6. 12. 1991.

14. 5. 2006.

VASILIJEVI]

Dana 3. 12. 2012. godine prestalo je da kuca veliko srce velikog ~oveka

GLAVOWI] SREDOJA

1959 - 2012

HRANISLAV DUWI]

SE]AWE na moje roditeqe

1959 - 2012

MILENA DUWI]

1990 - 2012

2007 - 2012 iz Mili}evaca Godine prolaze a tuga za vama ostaje. K}erka MIRJANA sa porodicom

Na{ ponos, na{a snaga, na{a zvezda vodiqa, na{ tata. Volimo te. MILICA i MIRKO sa mamom

Wegova plemenitost i po{tewe, obavezuju nas na ve~no se}awe i zahvalnost. S po{tovawem DOO "Tatovi}"

15470

fak.

fak

Dana 12. 12. 2012. godine navr{ava se DESET GODINA od kada se upokojio u Gospodu na{ dragi

DU[AN - DULE [I[OVI]

Dana 13. decembra navr{i}e se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog sina

RADOVANA TEWOVI]A

Dana 13. decembra 2012.god. navr{i}e se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog brata

RADOVANA TEWOVI]A

Po~ivaj u miru! S velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem ~uvamo te u na{im srcima. Tvoji: supruga RADA, sin MILO[, }erka TAMARA, snaha QIQANA i sinovci PREVISLAV i QUBOMIR

Sine moj, snago moja, mnogo nam nedostaje{ i bez tebe vi{e ni{ta nije kao pre! Ponosni smo {to si bio na{ sin! Bio si veliki ~ovek dobrog i plemenitog srca. Tvoje ime osta}e na{ ponos a odlazak rana ve~na. Oti{ao si bez pozdrava sine, samo nisi trebao tako da uradi{, majci i ocu ranu na srcu, dok smo `ivi, da ostavi{... O@ALO[]ENI majka MARA i otac LUKA iz Loznice

Nema suza koje te mogu oplakati, niti re~i koje te mogu oàliti, nema ni vremena koje te moè zaboraviti. U srcima na{im dok smo ìvi tvoje mesto stoji, i ve~no }e da boli! Bol je sve teà a nada sve mawa...Postoje o~i koje stalno pla~u, srca koja ve~no tuguju, {to nas ostavi bez pozdrava i zagrqaja... Brate, po~ivaj u miru a od zaborava }ete ve~no ~uvati sestre AN\A I ANDRIJANA sa porodicama

15470

15471

12. 12. 2002 - 12. 12. 2012. god.

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE