6. decembar 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 6. DECEMBAR 2013. GODINE

BROJ 48

CENA 30 DIN.

Imenovani direktori javnih preduze}a Adam Ikodinovi}, Beogra|anin, rodom iz Roga~e

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

STAN ZAVE[TAO DE^JEM VRTI]U U GU^I

PO PARTIJSKOJ LINIJI ILI PREDUZETNI^KIM KVALITETIMA?

strana 5.

Profesorka Milica Stanoj~i} osmislila novi na~in pripreme za polagawe „male mature”

strana 19.

U „Zra~ku” povodom Dana invalida

RE[AVAWE TESTOVA IZ SRPSKOG PUTEM INTERNETA

strana 14.

Dr Rade Mileti}, nau~ni savetnik Instituta za vo}arstvo strana 8.

strana 31.

Borac Mocart sport

U FINALU KUPA RADIVOJA KORA]A

OSOBE OMETENE U RAZVOJU ISKAZALE KREATIVNOST SVE^ANO OTVOREN HOSTEL „CENTRUM”

strane 20. i 21.

STIGLI PRVI GOSTI

O GAJEWU I ZA[TITI VO]A

strana 12.

^a~anski lekari u programu edukacije za transplantaciju organa

PRVI KORAK KA DONORSKOJ BOLNICI

strana 7.

„Luna”

PROSLAVILI RO\ENDAN

strana 11.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

GRAD

SA 61. SEDNICE GRADSKOG VE]A U ^A^KU

POZITIVNE OCENE GENERALNOM

URBANISTI^KOM PLANU a 61. sednici Gradskog ve}a, odrànoj u utorak, 3. decembra, utvr|en je Generalni urbanisti~ki plan grada â~ka do 2015. godine. Na~elnik Gradske uprave za urbanizam Milo{ Milosavqevi} je istakao da je postoje}i planski akt uskla|en sa odredbama Zakona o planirawu iz 2009. godine. Plan je bio na javnom uvidu mesec dana, a nakon toga je organizovana javna rasprava, tako da su gra|ani imali priliku da daju svoje primedbe i sugestije vezane za ovaj krovni urbanisti~ki dokument. Stiglo je ukupno 1.139 primedbi, koje se su{tinski mogu svesti na samo nekoliko, naglasio je Milosavqevi}. On je dodao da je odre|eni broj sugestija prihva}en, a kamen spoticawa bila je Ulica Svetog Save. Komisija je u prvom mahu odbila primedbe gra|ana, da bi kasnije zauzela stav da bi trebalo prona}i drugo saobra}ajno re{ewe. Date su dve-tri varijante, ali ni jedna od wih nije doprinosila poboq{awu saobra}ajnog re{ewa. Odlu~eno je da se zadrì postoje}e saobra}ajno re{ewe, jer u ovom momentu ne postoji boqe, kao i da se rang saobra}ajnice smawi, a da se kasnije sagledaju nove mogu}nosti. Ministarstvo urbanizma i gra|evinarstva je dalo pozitivnu ocenu Generalnom urbanisti~kom planu grada â~ka, tako da ovaj najvi{i urbanisti~ki planski akt moè u}i u proceduru usvajawa, rekao je Milosavqevi}. Qiqana [ubara iz Javnog preduze}a “Gradac” je istakla da je Generalni urbanisti~ki plan strate-

{ki dokument iz koga proizilaze ni`i planovi. - Ciq Generalnog urbanisti~kog plana je da se postigne ravnomerniji razvoj grada. Gradski centar }e se {iriti na drugu obalu Morave, na Qubi} kej. Posveti}e se ve}a pa`wa zelenilu, koje nedostaje ^a~ku. Planom je predvi|en veliki gradski park uz Moravu, povr{ine od 80 hektara, koji }e mo}i u potpunosti

hvalio obra|iva~e i pozvao ve}nike da glasaju za Generalni urbanisti~ki plan, kako bi grad nastavio daqe da se razvija. Tako|e je istakao da ovaj glavni urbanisti~ki akt daje osnovu za razvoj geografskog informacionog sistema, tako da }e potencijalni investitori iz bilo kog dela sveta mo}i da provere sve va`ne parametre za svaku lokaciju, na-

ne regulacije, kojih }e ukupno biti {est. Izrada ovih va`nih urbanisti~kih planova, kako je najavqeno, trebalo bi da bude okon~ana do kraja 2014. godine. Ve}nici su razmatrali i izve{taj Komisije za sport o dodeli sredstava za izgradwu, odr`avawe i opremawe sportskih objekata na teritoriji grada ^a~ka u 2012. godini.

zbog takvog propusta u radu, neophodno je i dopunsko izdvajawe sredstava. Zamolio je ve}nike da pomognu u razre{avawu ove situacije. Radomir Kru{~i} je ocenio da je investicija u samom startu krenula naopako, jer su za jedan posao izabrana dva izvo|a~a, jedan za tampon, a drugi za asfalt. Kru{~i} je postavio pitawe ko je bio nad-

da zadovoqi potrebe grada koji ima 70.000 stanovnika. Tako|e, planirano je i formirawe reonskih parkova. Veliki akcenat je stavqen na razvoj industrijskih i poslovnih zona. Potvr|ene su zone koje ve} postoje, ali i nove, uz obilaznicu u Qubi}u, a tako|e i u delu Kulinova~kog poqa i na izlazu iz gradskog podru~ja u Kowevi}ima - rekla je Qiqana [ubara, u svom detaqnom izve{taju o GUP-u. Zvonko Mitrovi} je po-

ravno kada svi planski dokumenti budu zaokru`eni. Nemawa Trnavac, ~lan Gradskog ve}a, pohvalio je dobro isplanirane sportske povr{ine pored Morave i zakqu~io da GUP predstavqa odli~nu osnovu za razvoj dobre sportske infrastrukture. Ve}nici su usvojili Generalni urbanisti~ki plan, a kako je re~eno, nakon wegove verifikacije na zasedawu Skup{tine grada, stvori}e se uslovi za izradu planova general-

Predsednik Komisije za sport Vlade Mili} je rekao da Mesna zajednica Jeèvica nije uredno dostavila ra~une i izve{taj o izvedenim radovima. U izgradwi sportskog terena je do{lo do problema, jer su angaòvana dva izvo|a~a radova. Kada su radnici iz firme “Tatovi}” do{li da asfaltiraju igrali{te, uo~eno je da je razlika izme|u najniè i najvi{e ta~ke 60 centimetara, pa je bilo neophodno nivelisawe terena. Kako je rekao Mili},

zorni organ u ovom poslu, odnosno ko je potpisao da se plati lo{e ura|en tampon. Milijan Mini} je uputio primedbu {to u materijalu nema izve{taja, na osnovu koga bi se znalo koliko je sredstava dobila MZ Je`evica za ovu investiciju.

Gradona~elnik â~ka Vojislav Ili} je predloìo da se ova ta~ka skine sa dnevnog reda, jer nije pripremqena na odgovaraju}i na~in. On je poru~io da se ovakva praksa vi{e ne ponavqa i da na Gradsko ve}e ne dolaze materijali koji nisu u potpunosti pripremqeni. Vlade Mili} je ponovio da problem datira iz 2012. godine i da Komisija za sport poku{ava da ga razre{i. Ipak, ve}nici su odlu~ili da ovu ta~ku skinu sa dnevnog reda. ^lanovi Gradskog ve}a su saslu{ali i izve{taj gradskog javnog pravobranioca Katarine Novkovi} o sudskim sporovima koje vode radnici “Gradskog zelenila”. U ve}ini slu~ajeva postupci se nalaze u zavr{noj fazi i uglavnom se odnose na isplatu razlike zarada ili poni{tewe otkaznih re{ewa. Ve}nici su konstatovali da bi trebalo ovi sudski sporovi da budu nauk da rukovodstva javnih preduze}a ubudu}e vi{e pa`we posve}uju kadrovskoj politici i da usaglase sistematizacije radnih mesta sa potrebama preduze}a, kako ne bi dolazilo do ovakvih i sli~nih pojava. Ve}nici su doneli odluku da se Centru za socijalni rad prebace sredstva u visini od 300.000 dinara za sanaciju ku}e bra}e Perovi} iz Ostre, jer ìve u izuzetno lo{im uslovima. V. S.

VERNICI IZ CELOG REGIONA POHODILI MO[TI SVETIH ÛDOTVORACA KOZME I DAMJANA U ÂÂNSKOJ CRKVI i{e od 30.000 vernika iz ~itavog regiona poklonilo se mo{tima Svetih ûdotvoraca i Besrebrenika Kozme i Damjana, koje su velikom qubavqu i dobrotom bratstva manastira Sopo}ani pohodile na{ grad od 24. do 29. novembra. Tokom sedam dana, hram Svetog Vaznesewa bio je otvoren neprekid-

VI[E OD 30.000 VERNIKA no 24 ~asa, a po trojica sve{tenika su danono}no pored ove velike svetiwe ~itali molitve i pomazivali osve}enim jelejem (uqem) vernike koji su `eleli da se poklone i celivaju mo{ti - re-

kao je, nakon ovog velikog duhovnog doga|aja za na{ grad, sve{tenik Milan Qubi~i}. Svakoga dana slu`eni su Sveta liturgija, Molebni kanon i Akatist Svetim Besrebrenicima

Kozmi i Damjanu, a za sve bolesne i nemo}ne sluèna je i Sveta Tajna Jeleosve}ewa (isceqewa) pred mo{tima. Sluèni su Molebni kanoni za supru`nike koji nemaju poroda i pronalaèwe bra~-

nog druga, a pro~itano je i na hiqade molitvi za zdravqe, ozdravqewe i svaku drugu pomo} vernika. Dono{ewem Svetih mo{ti lekara Kozme i Damjana sve{tenstvo je prepoznalo probleme i odgovorilo na aktuelne potrebe svoje pastve, potvrdio je sve{tenik Qubi~i}. Z. L. S.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

ODBOR ZA POQOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I [UMARSTVO NARODNE SKUP[TINE REPUBLIKE SRBIJE, PRO[LOG PETKA I SUBOTE ZASEDAO U ^A^KU

„NE]EMO DOZVOLITI NI GAJEWE, NI UPOTREBU GMO“

èmo velikim potencijalima za proizvodwu hrane dosada{wim tehnologijama. Narodna poslanica je podsetila da se ve} duè vreme u javnosti plasiraju najrazli~itije informacije u vezi ove teme kojom se stvara zabuna, strah i panika kod stanovni{tva, napomiwu}i da “razne grupe i pojedinci daju sebi za pravo da daju svoje mi{qewe i iznose neproverene informacije o ovako va`noj i osetqivoj temi”. Poslanica je, tako|e, podsetila da je iz â~ka potekla inicijativa i usvojena prva deklaracija protiv GMO, a posle toga je po principu domino efekta usvojena u vi{e skup{tina gradova i op{tina. Posle ~etvoro~asovne raspra-

- poru~io ministar poqoprivrede Dragan Glamo~i} ro{log petka i subote, u â~ku je odràna sednica Odbora za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo, van sedi{ta Narodne skup{tine Republike Srbije, na kojoj je bilo re~i o pravnoj regulativi Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije u oblasti uzgajawa i prometa GMO, saradwi lokalne samouprave i Ministarstva poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva po pitawu unapre|ewa sto~arstva, proizvodwi sadnog materijala u vo}arstvu i re{avawu teku}ih problema u poqoprivredi, o navodwavawu i protivgradnoj za{titi. Sednici su, pored ministra poqoprivrede Dragana Glamo~i}a i wegovih saradnika, prisustvovali i narodni poslanici, ~lanovi Odbora za poqoprivredu NS RS, gradona~elnik â~ka i predstavnici gradskog rukovodstva. Neposredno pred po~etak sednice, ministra poqoporivrede Dragana Glamo~i}a, u svom kabinetu primio je gradona~elnik â~ka mr Vojislav Ili} sa saradnicima. U razgovoru sa novinarima, Glamo~i} je istakao da ni on, kao ministar, a ni resorno ministarvtvo ne}e dozvoliti gajewe genetski modifikovanih biqaka na teritoriji Srbije, ni upotrebu genetski modifikovanih organizama za ishranu qudi, i dodao da sada{wi Zakon o GMO nije dobar i da bi ga trebalo mewati: - Postoje}i Zakon o GMO nije bezbedan za gra|ane Srbije i on

PROJEKAT VREDAN POSEBNE PA@WE

bi trebao da se mewa. Zakon dozvoqava geneti~ke modifikacije do 0,9 odsto, a ne nagla{ava da te modifikacije moraju biti odobrene, zbog ~ega su mogu}e modifikacije eksperimentalne prirode. Ministarstvo ne}e dozvoliti ni gajewe genetski modifikovanih biqaka na teritoriji RS, ni upotrebu GMO za ishranu qudi. S obzirom na to da je neposredan povod za odr`avawe ove sednice bio projekat kojim je Komisija za raspodelu sredstava za podsticaje u poqoprivredi Skup{tine grada ^a~ka konkurisala kod resornog ministarstva za materijalnu podr{ku, ministar je naglasio da je wihova uloga upravo u tome da se bave temama va-

`nim za `ivot. “@elimo da razvijamo na{e sto~arstvo, ratarstvo, vo}arstvo, po ~emu je ovaj kraj poznat, poqoprivredu uop{te, to su teme kojima treba da se bavimo”, rekao je Glamo~i}. Sednici je izme|u ostalih prisustvovao i Velimir Stanojevi}, narodni poslanik NS i ~lan Od-

va o GMO koje su zbunile javnost. Zaista me raduje izjava minsitra Glamo~i}a, da dr`ava Srbija ne}e dozvoliti gajewe GMO. Naravno, pored ovoga, imamo niz zna~ajnih tema. Namera nam je da zajedno sa Vladom RS, odnosno resornim ministarstvom podignemo poqoprivredu na vi{i nivo, da pokre-

PREDLOG: STRATEGIJA ZA RAZVOJ ORGANSKE POQOPRIVREDE - Procene stru~waka su da, kada bismo na pravi na~in iskoristili na{e prirodne resurse, mogli da proizvedemo hrane mnogo vi{e nego {to su to potrebe na{eg stanovni{tva. Dakle, mogli bi da obezbedimo i zna~ajne koli~ine poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda za izvoz. Pored toga, i ovom prilikom èlim da istaknem da na{a zemqa poseduje izvanredne potencijale za proizvodwu organske hrane, kao {to su: podru~ja sa plodnim i nezaga|enim zemqi{tem, {to je osnovni uslov za otpo~iwawe ove proizvodwe, povoqne i druge agroekolo{ke uslove, trenutno veliki broj malih gazdinstava za koja bi ova proizvodwa mogla da bude racionalno re{ewe i velike mogu}nosti plasmana ovih proizvoda koji su visoko ceweni, kao hrana posebnog i garantovanog kvaliteta. O organski proizvedenoj hrani danas mnogi govore. êsto je pomiwu kao alternativu GMO hrani. Smatram, ipak, da se o ovoj proizvodwi i wenoj tehnologiji kod nas, danas jo{ uvek malo zna, a jo{ mawe je ona zastupqena u na{oj poqoprivrednoj praksi. Slika o ovome bila bi sigurno druga~ija da umemo vi{e i boqe da koristimo ste~ena stru~na znawa na{ih diplomiranih inèwera poqoprivrede - rekla je, izme|u ostalog, poslanica Sneàna Bogosavqevi} Bo{kovi}, i predloìla ministru i wegovim saradnicima da imenuju jedan stru~an tim, koji bi izradio Strategiju razvoja organske poqoprivrede u Srbiji.

bora za poqoprivredu, koji je izrazio zadovoqstvo {to Odbor zaseda u na{em gradu. Stanojevi} je podsetio da Odbor moè da zaseda van sedi{ta Narodne skup{tine, i da je u â~ku, posle âjetine, Subotice i Svrqiga. - Na{ ciq je da posetimo i razvijene i nerazvijene op{tine iz raznih delova Srbije i da se na taj na~in, kao qudi koji su resorno zaduèni za poqoprivredu u Skup{tini Srbije, uverimo o problemima na samom terenu. Naàlost, u prethodnom periodu je bilo puno kontradiktornih izja-

nemo pri~u rekonstrukcije kanala za navodwavawe, osavremenimo protivgradnu za{titu i na|emo re{ewe za sve ono {to mu~i na{e poqoprivredne proizvo|a~e - rekao je, izme|u ostalog, Velimir Stanojevi}. Sa aspekta na{e poqoprivrede, profesor dr Sne`ana Bogosavqevi} - Bo{kovi}, narodna poslanica SPS u Narodnoj skup{tini, smatra da Srbiji nije potrebna GMO hrana, jer raspola-

- Predlog projekta “Nabavka i podela priplodnih grla - junica simentalske rase za grad â~ak u 2014. godini”, koji su izradili predstavnici lokalne samouprave, ~lanovi Komisije za raspodelu podsticaja u poqoprivredi Skup{tine grada â~ka, mr Svetlana Paunovi}, Vlade Mili}, Tihomir \urovi} i Vladimir Nenadi}, zavre|uje posebnu pa`wu i podr{ku. U wemu su saèta znawa nauke i struke i najboqa prakti~na re{ewa ovog problema iz pojedinih op{tina Srbije. Uverena sam da bi se realizacijom ovog projekta otvorio proces re{avawa problema ove grane sto~arstva na na{em podru~ju - kaè narodna poslanica Sneàna Bogosavqevi} Bo{kovi}, koja je sve vreme bila upu}ena u izradu ovog projekta.

ve u kojoj su u~estvovali, pored ~lanova Odbora i svi zainteresovani, otklowene su mnoge nedoumice vezane za ovu temu, ka`e poslanica i rezimira: - Ministar je u svom izja{wavawu na sednici Odbora, a i u izjavi za medije bio potpuno jasan. Novim zakonom ne}e biti dozvoqena proizvodwa i promet GMO za qudsku ishranu. Najavio je da }e novi zakon, koji je u pripremi, po ovim pitawima biti stro`iji od dosada{weg. N. R.

POLITIKA

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

IMENOVANI DIREKTORI JAVNIH PREDUZE]A

PO PREDUZETNI^KIM KVALITETIMA

ILI PARTIJSKOJ LINIJI

a 22. sednici Skup{tine grada, pro{log petka, najve}u pa`wu i odbornika i javnosti privukla je prva ta~ka dnevnog reda, imenovawe direktora Javnog preduze}a “Gradac” i ostalih {est javno komunalnih preduze}a. O woj su odbornici diskutovali vi{e od tri sata. Na kraju su usvojeni predlozi Komisije za imenovawe direktora u javnim preduze}ima i Gradskog ve}a. Javno preduze}e “Gradac”, po odluci ~a~anskih odbornika, vodi}e dosada{wi vr{ilac du`nosti direktora Neboj{a Jovanovi}. Na ~elu “Vodovoda” i daqe }e biti Zoran Pantovi}, dok }e “Komunalac” voditi Qubomir Sikora. Me|u sedam kandidata, na{le su se i dve `ene. Direktorka JKP “Moravac” je Dragica Vujani}, a “Gradskog zelenila” Jasminka Lazi}. Za prvog ~oveka JKP za grejawe “^a~ak” skup{tinska ve}ina je izglasala Obrada Stevanovi}a. Tako|e, na osnovu od-

luke skup{tinske ve}ine, direktor “Parking servisa” je Zoran Blagojevi}. Pre zvani~nog imenovawa, ve}ina opozicionih odbornika reagovala je na “strana~ke izbore”. - Dostavqen nam je materijal iz koga vidimo da izborne komisije nisu odradile svoj posao i da su prekr{ile ~lanove 30. i 31. Zakona o javnim preduze}ima. Celo leto su pompezno najavqivali taj Zakon, a sada vidimo da su svi ovi direktori partijski qudi. Mislim da su degradirani ostali kandidati koji su

NASTAVAK U SUBOTU Iako je predsednik Skup{tine Veqko Negovanovi} najavio nastavak u ponedeqak, 22. sednica zavr{ena je ve} sutradan. Odmah potom, odr`ana je i 23. sa samo jednom ta~kom dnevnog reda. U nastavku je bilo re~i o stawu u ~a~anskoj privredi i privatizovanim preduze}ima, problemima u radu auto {kola, a usvojen je i zakqu~ak o upotrebi }irili~nog pisma u dokumentima gradskih organa, javnih preduze}a i ustanova. Slede}a sednica odr`ana je odmah, jer je 30. novembra isticao rok za dono{ewe Odluke o poreskim olak{icama.

konkurisali za direktorske funkcije, kao i oni izabrani, jer ne znamo na osnovu kakvih kriterijuma je to u~iweno - rekla je Mirjana Milenkovi}, odbornica Demokratske stranke. - Vladaju}a ve}ina postupa u skladu sa svojim interesima i svi ovi izbori i konkursi zadovoqavaju samo formu, ne su{tinu. Su{tina je da su izabrani qudi koji }e odgovarati interesima politi~kih partija. Zahtev na{e odborni~ke grupe bio je da budu zadovoqeni interesi gra|ana - re~i su Dragana Biseni}a, odbornika „LDP”-a. Komisija za imenovawe direktora bila je sastavqena od tri pravnika, po jednog zaposlenog iz svakog preduze}a i pomo}nice gradona~elnika Mirjane \okovi}. Kako su istakli predstavnici vladaju}e ve}ine, tri kandidata nisu ~lanovi nijedne stranke, a oni koji jesu, mora}e da zamrznu svoje strana~ke funkcije. Po re~ima od-

bornika Nove Srbije Vladice Gavrilovi}a, partijske kwi`ice nemaju Neboj{a Jovanovi}, Dragica Vujani} i Zoran Pantovi}. - Koliko znam, troje od wih sedmoro nisu ~lanovi nijedne stranke. Mo`da ovo nije najboqe re{ewe kada je re~ o departizaciji, ali u Srbiji postoji 96 stranaka koje imaju dva miliona ~lanova - naveo je Gavrilovi}. - Mi smo kao najja~a partija mogli da izaberemo strana~ku li~nost, ali smo pokazali da ne mora uvek da bude tako. Neboj{a Jovanovi}, direktor najve}eg javnog preduze}a, nije ~lan SNS-a i nijedne druge stranke. Izabran je na osnovu svojih referenci i godinu dana rada. Zna~i, na osnovu evidentnih i egzaktnih ~iwenica. Komisija ga je predlo`ila Gradskom ve}u, ve}e Skup{tini... bez ikakvog uticaja partijskog zapo{qavawa rekao je Aleksandar Radojevi}, odbornik Srpske napredne stranke. Na tvrdwe vladaju}e koalicije da u

izboru direktora javnih preduze}a nema strana~kog uplitawa, stigli su novi odgovori opozicije. - Nismo ~uli nikakve argumente za{to bismo glasali za te kandidate. Mo`da oni nemaju strana~ku kwiìcu, ali }e zapo{qavati strana~ke kadrove i koristiti javna preduze}a za politi~ki marketing i pripremu narednih izbora - re~i su {efa odborni~ke grupe Dveri Bo{ka Obradovi}a. êstitaju}i imenovawe novim direktorima, gradona~elnik â~ka Vojislav Ili} podsetio je da }e u javnim preduze}ima biti ~este buxetske kontrole i interne revizije: - Novi zakon o javnim nabavkama je rigorozan i ne verujem da }e neko poku{ati da uradi bilo {ta {to nije u interesu gra|ana. Odgovorno trvdim da }emo blisko sara|ivati sa svim direktorima, ali i da }emo ih kontrolisati. Ako neko izigra na{e poverewe, siguran sam da }e ga

skup{tinska ve}ina smeniti. Na 22. sednici SG usvojeno je re{ewe o imenovawu Dragojla Jerotijevi}a za direktora Doma kulture. Na ovaj konkurs javio se samo jedan kandidat, Dragojlo Jerotijevi}, na {ta su reagovale odbornice Tawa Popovi} (Dveri) i Mirjana Milenkovi} (DS). One su upitale kako se od toliko qudi sa fakultetskom diplomom na konkurs prijavio samo jedan kandidat. U prvom delu sednice usvojen je i predlog odluke o imenovawu Anketnog odbora koji bi trebalo da ispita rad direktora Centra za socijalni rad. Po odluci odbornika, ime grada u svom nazivu ubudu}e }e nositi preferans klub u osnivawu i Auto moto sportski klub iz ^a~ka. Nije usvojena odluka o utvr|ivawu kvadratnog metra nepokretnosti za utvr|ivawe poreza na imovinu za 2014, zbog ~ega je sutradan odr`ana 23. sednica. Z. J.

O POREZIMA NA IMOVINU I IZDVAJAWIMA IZ STALNE BUXETSKE REZERVE

MAWI POREZI ZA SVE a 60. sednici Gradskog ve}a nisu prihva}eni amandamani Demokratske stranke da pravnim licima budu umawene poreske stope na 0,22 odsto, a pove}ane za fizi~ka lica koja poseduju imovinu vredniju od 10 miliona dinara na nivo zakonske. Kako je objasnio Du{ko Savkovi}, na~elnik Gradske uprave za lokalnu poresku administraciju, zbog izmene Zakona o poreskim olak{icama, predvi|ena je ni`a stopa poreza za fizi~ka lica kako oni ne bi bili dovedeni u daleko nepovoqniji polo`aj.

- Demokratska stranka je predlo`ila da progresivnu stopu vratimo na zakonski nivo, {to bi drasti~no pove}alo porez vlasnicima ve}ih poslovnih prostora. Na primer, za halu od hiqadu kvadratnih metara, godi{wi porez bi bio dva miliona dinara. Nama nije ciq da obveznika dovedemo do nelikvidnosti - rekao je Savkovi}. Ve}nici su usvojili i re{ewe o izdvajawu sredstva iz stalne buxetske rezerve. Ona }e biti upotrebqena za sanaciju objekata koji su o{te}eni padom aviona u Mr~ajevcima, za

nabavku energenata u Ma{insko - saobra}ajnoj {koli, jubilarne nagrade u Pred{kolskoj ustanovi, zameni prozora u vrti}u “Bo{ko Buha”... - Re~ je o teku}im transferima, odnosno pozicijama koje nisu adekvatno uskla|ene. Najvi{e sredstvava izdvojeno je za nabavku energenata, zbog odstupawa cene, za jubilarne nagrade i kapitalnu investiciju u vrti}u “Bo{ko Buha” - naveo je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. Od pola miliona dinara, predvi|enih za izgrad-

wu fiskulturne sale u Gimnaziji, 180 hiqada bi}e izdvojeno za geomehani~ka istraìvawa u {kolskom dvori{tu. Istrìvawa }e obaviti Zavod za za{titu spomenika i ona su neophodna za dobijawe lokacijske dozvole koja bi trebalo da bude osnova za raspisivawe tendera za glavnog projektanta. Pojedini ve}nici upozorili su da ukoliko budu bila neophodna i arheolo{ka ispitivawa, wihova cena moè da ode u nedogled. - Mislim da }e biti ura|eno nekih 180 bu{ewa u dvori{tu. Geomehani~ka

istra`ivawa su potrebna zbog prora~una statistike za izradu sportske hale objasnio je Lukovi}. Na 60. sednici ve}nici su usvojili izmene i dopune programa poslovawa Javnog komunalnog predu-

ze}a “Moravac”, odobrena su sredstva za rekonstrukciju prelaza preko Trnavske reke, kao i za izmirewa obaveza Turisti~ke organizacije iz spora sa firmom “Autoprevoz”. Z. J.

RAVNOGORSKI POKRET NA SPOMEN PARKU 3. DECEMBRA

PARASTOS @RTAVAMA DRUGOG SVETSKOG RATA - Pokrenuta inicijativa da se nad humkom podigne veliki krst kao simbol grada, stradawa i pobede a~anski Ravnogorci okupili su se u utorak, 3. decembra, na dan kada je â~ak pre 69 godina kona~no oslobo|en u Drugom svetskom ratu, kako bi sa sve{tenicima na ~elu sa stare{inom â~anske crkve Sa{om Jolovi}em, odràli parastos `rtvama Drugog svetskog rata pohrawenim u masovnu grobnicu na Spomen parku, kojima je tek pro{le godine odràno prvo opelo, podsetio je Dragan ]endi}, predsednik OO Ravnogorskog pokreta â~ak i

SUBNOR, SPS I PREDSTAVNICI GRADA POSEBNO Predstavnici grada, SUBNOR-a i SPS-a, tako|e su odali po{tu `rtvama Drugog svetskog rata na Spomen parku borbe i pobede, obeleàvaju}i Dan oslobo|ewa â~ka, ali odvojeno od svojih prethodnika. U izjavi Tanjugu, predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi} je rekao da je to dan kada se “se}amo, ne samo `rtava rata, ve} i svih heroja koji su dali svoje ìvote u borbi protiv fa{isti~kog okupatora i wegovih doma}ih slugu i svih onih koji su u~estvovali u socijalisti~koj revoluciji”. Postupak Ravnogoraca, Negovanovi} je ocenio kao “necivilizacijski ~in, koji nema veze sa patriotizmom, ratni~kom i slobodarskom tradicijom srpskog naroda, ni sa zdravim razumom, i vre|a `rtve i wihove porodice”, a smatra da postupak SPC, koji se prethodno odigrao, a koju, prema sopstvenim re~ima, duboko ceni i po{tuje, “kaqa po{ten pojam vernika”, pozivaju}i sve da “prestanu sa poku{ajima prikupqawa jeftinih politi~kih poena nad ovim nevinim `rtvama”. Negovanovi} je izjavio da “ono {to ~ine predstavnici Ravnogorskog pokreta predstavqa opasan poku{aj revizije novije srpske pro{losti i vra}awa poraène ideologije na istorijsku scenu, a predlog za obeleàvawe grobnice krstom }e biti stavqen na glasawe, ukoliko bude podnet lokalnom parlamentu, i bi}e sproveden, ukoliko dobije podr{ku ve}ine odbornika.” Predsednik ~a~anskog SUBNOR-a u izjavi istoj agenciji je rekao da je “â~anska SPC u sprezi sa Ravnogorskim pokretom oskrnavila ovu grobnicu, jer pod ovom humkom nema nijednog ~etnika.”

istakao da je tom prilikom postavqen drveni krst, koji su, prema wegovim re~ima, neki “nesrbi” sklonili. Ove godine je ponovo postavqen drveni krst, a narednih dana, istakao je ]endi}, o~ekuje se formirawe Inicijativnog odbora za podizawe velelepnog pravoslavnog krsta, kakav ovi stradalnici zasluùju. Tom prilikom bi}e pozvane sve institucije, pojedinci i potomci nastradalih, ukqu~uju}i i Grad â~ak da se prikupe sredstva i podigne ovo znamewe. Odbornik Nove Srbije Vladica Gavrilovi} je rekao da parastosu prisustvuje pre svega kao gra|anin i zapitao se za{to se ne~ije prisustvo nekom doga|aju vezuje za politi~ku partiju ili ideologiju. - Kada je re~ o Novoj Srbiji, ona je uvek podràvala sve akcije koje su usmerene ka tome da u na{em narodu nema podela, da smo jednom za svagda svi pred Bogom isti, i da moramo u tom pravcu i raditi. Inicijativa Ravnogorskog pokreta }e sigurno nai}i na odobravawe i moje li~no i Nove Srbije, kao politi~ke opcije. Dosta je podela u srpskom narodu, koje su najvi{e nama zla nanele, sami sebi smo najve}e zlo, ukoliko i daqe tako nastavimo - naglasio je Gavrilovi}. Koordinator Ravnogorskog pokreta Aco \enadi} je rekao da je istina samo jedna i istakao da postoje materijalni dokazi da je na ovom mestu sahrawen i Radomir [uti}, pe{adijski narednik krstare}eg odreda iz Pakovra}a, u~esnik u osloba|awu â~ka 1941. godine, a podatake je, prema wegovim re~ima, zabeleìo Dragi{a Petrovi} za potrebe SUBNOR-a. [ef odborni~ke grupe Dveri u Skup{tini Grada â~ka Bo{ko Obradovi} je nakon parastosa izrazio brigu za budu}nost naroda koji ne pamti svoje `rtve i ne obeleàva svoja strati{ta, istakav{i da je “ovo osnovna civilizacijska i moralna obaveza da se svake godine makar jednom, ako ne i ~e{}e, setimo svih onih koji su stradali da bismo mi danas ìveliu u slobodi. - Pokret Dveri }e apsolutno podràti inicijativu Ravnogorskog pokreta da se ova, najzna~ajnija humka strati{ta u na{em gradu obeleì na najispravniji, crkveni na~in, a to je postavqawem krsta kao simbola stradawa, ali i simbola pobede u ovome svetu - istakao je Obradovi}. Z. L. S.

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

DVA PO@ARA o}as, nekoliko minuta posle pono}i, u Qubi}skoj ulici, u â~ku, do{lo je do poàra na putni~kom motornom vozilu marke „alfa romeo“, vlasni{tvo M. V. iz â~ka, a jutros oko 5 sati u Gopodar Jovanovoj ulici, u â~ku, na putni~kom motornom vozilu marke „rover“, vlasni{tvo Z. G. iz

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

POLITIKA

â~ka. U ovim poàrima nije bilo povre|enih lica. Po ovla{}ewu zamenika Osnovnog javnog tuìoca u â~ku, policijski slu`benici PU â~ak i Odeqewa za vanredne situacije u â~ku jutros su obavili uvi|aje i utvrdili da je najverovatnije re~ o namernim paqevinama, o ~emu je obave{ten zamenik Osnovnog javnog tuìoca u â~ku. Policija preduzima mere na utvr|ivawu svih okolnosti ovih doga|aja i otkrivawu po~inilaca.

SAOP[TEWE GRADSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE

GRAD KOJI NESTAJE e} duè vreme ukazujemo na to da razvoj Grada â~ka ide u pogre{nom smeru i vi{e nije bitno da li lokalna vlast to radi sa namerom ili iz neznawa, jer je rezultat katastrofalan. Posle svih upozoravaju}ih pokazateqa koji ve} duè vreme govore u prilog na{e tvrdwe, najnoviji podaci o prometu nekretnina u â~ku su alarmantni. Podatak za nevericu je da je u 2013. godini u â~ku, gradu sa preko 30 hiqada objekata, obavqen slede}i promet nekretnina: 4 ku}e, 30 stanova, 8 poslovnih prostora (ukupne povr{ine 600 m2) i 9 garaà. Zar to nije dovoqno za najozbiqnije upozorewe lokalnoj vlasti u liku i delu stranaka NS, SNS, SPS, URS-a i wihovih pomaga~a u vidu novoformirane odborni~ke (interesne) grupe Zajedno za Srbiju, da kona~no shvate da ovaj Grad polako nestaje, tako da nema interesovawa za ìvot u wemu? Tome se mogu dodati i podaci koji nas prate iz meseca u mesec: prose~na neto zarada u â~ku je nià od prose~ne zarade na nivou

Republike i jedna je od najni`ih u Srbiji, vlada velika nezaposlenost (preko 30 %), konstantan je odlazak mladih i obrazovanih qudi. Kada se sagleda promet nekretnina, onda ne ~udi {to se lokalne gra|evinske firme takmi~e u dodvoravawu lokalnoj vlasti, jer jedina gradwa je preko lokalnog buxeta, dok gradwa stambenih i poslovnih objekata za tr`i{te ne postoji. O tro{ku buxeta grade se neracionalni objekti, neprimereni broju i potrebama stanovnika, kao {to su objekti mesnih zajednica koji se ne koriste, sportskih sala u {kolama na seoskom podru~ju sa brojem sedi{ta za gledaoce koji po nekoliko puta prema{uje broj u~enika, {kole za u~enike kojih nema. Jednostavno, ciq je da se potro{i novac i stvori privid da se ne{to radi. Da li lokalna vlast shvata da nas sa ovakvim pona{awem i ~iwewem ~eka sudbina Majdanpeka i Bora, gde su ostale nekretnine, ali stanovnika nema? Vi{e godina unazad gradski buxet nije razvojni

ve} potro{a~ki, a mnoge stavke se godinama prepisuju, bez detaqnije analize i odgovaraju}ih zakqu~aka. ]uti se o lo{oj privatizaciji lokalnih preduze}a u koju je lokalna vlast morala aktivnije da se ukqu~i, traè}i najboqa re{ewa za svoje gra|ane. Od 44 privatizovanih preduze}a danas radi 27 sa znatno smawenim brojem zaposlenih, 17 preduze}a je oti{lo u ste~aj ili bankrotstvo posle privatizacije, a 16 preduze}a je zatekla ista sudbina pre privatizacije. Lokalna javna preduze}a iskazuju vi{egodi{we gubitke koji se pokrivaju raznim subvencijama, a sve to ide preko le|a poreskih obveznika. Ne èlimo da podstaknemo bilo kakve li~ne sujete ili politi~ka nadmudrivawa, jer nam je zaista neophodan konsenzus oko opstanka Grada. Pozivamo i stru~nu javnost â~ka, udruèwa privrednika, kao i obrazovne institucije, da se javno oglase sa ciqem da se zaustavi daqe propadawe Grada. To je na{a velika obaveza, jer ovde ìvimo i radimo.

DVERI PROTIV GENETSKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA

HRANA KAO LEK, A NE OTROV eposredno pred dolazak ministra poqoprivrede Dragana Glamo~i}a i Odbora za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu Srbije u ^a~ak, Pokret Dveri organizovao je protest ispred zgrade Skup{tine grada. Prethodno su odbornici Dveri na sednici Gradske skup{tine zahtevali da, kao dodatna ta~ka dnevnog reda, bude usvojen zakqu~ak koji bi ~a~anskim poslanicima zabranio da u Parlamentu Srbije glasaju za evetualne izmene Zakona o GMO. Kako su podsetili, ~a~anski odbornici su u janurau 2013. prvi usvojili Deklaraciju koja zabrawuje upotrebu genetski modifikovane hrane i semena na teritoriji na{eg grada. Tako|e, dverjani su zatra`ili i da se Glamo~i} obrati javnosti za skup{tinskom govornicom. Oba wihova predloga su odbijena. Na protestu svi govornici su istakli koliko je

GMO pogubna ne samo za ekonomiju i privredu Srbije, ve} najpre za zdravqe stanovni{tva. - Daqe uni{tavawe nacije vi{e ne}e mo}i da pro|e. Malo nas je ostalo posle ratova, sankcija, raznoraznih stresova i bolesti. Sada se moramo sabrati i odlu~no boriti za zdravqe na{e dece. Zna li ministar poqoprivrede kakva je zemqa zasejana genetski modifikovanim semenom? Pusta i neplodna! Zar su nam potrebna takva poqa? Zdravqe nacije mo`emo sa~uvati ako je hrana lek, a ne otrov. GMO su pesticidi i vi{estruke mutacije - podsetila je Biqana Rubakovi}, odbornica Dveri u Gradskoj skup{tini. Na pogubno dejstvo genetski modifikovane hrane, kao i o neispuwenim obe}awima aktuelne srpske vlasti, ukazali su i odbornik Zelenih Du{ko Brkovi}, odbornici Dveri Radisav Rackovi}, Bo{ko Obradovi}, Tawa Popo-

vi}... Dok su oni protestovali pored jednih, ministar i ~lanovi Odbora u{li su na druga vrata. Na sastanak Odbora za poqoprivredu niko od dverjana nije zvani~no pozvan. [ef wihove poslani~ke grupe Bo{ko Obradovi} pozvao je narod koji se okupio da zajedno posete taj skup i zatraè od nadle`nih da neko od wih prisustvuje. I dok su okupqeni ~ekali u hodniku, {to im je policija dozvolila da se ne bi mrznuli napoqu, gradona~elnik â~ka je razgovarao sa Glamo~i}em, koji je odobrio da dverjani prisustvuju sastanku. Protestni skup se razi{ao, a na sastanak Odbora oti{li su Bo{ko Obradovi} i ~lan gradske Komisije za poqoprivredu Radisav Rackovi}. Dragan Glamo~i} izjavio je, prilikom posete â~ku, da Srbija ne}e proizvoditi genetski modifikovanu hranu. Z. J.

TEMA

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

^A^ANSKI LEKARI U PROGRAMU EDUKACIJE ZA TRANSPLANTACIJU ORGANA

PRVI KORAK KA DONORSKOJ BOLNICI

a~anski Zdravstveni centar ve} neko vreme ukqu~en je u nacionalni program edukacije stanovni{tva i zdravstvenih radnika o zna~aju donorstva i transplantacije organa i tkiva. U posledwih nekoliko meseci u~iweni su zna~ajni koraci. Od septembra gra|ani mogu kod svojih izabranih lekara da potpi{u izjave o pristanku za donirawe organa i tkiva i da dobiju donor kartice. Specijalisti~ki tim Bolnice u ^a~ku - anesteziolozi dr Miroslav Sretenovi} i dr Vladimir Jovanovi} i neurolozi dr Tatjana Filipovi} i dr Nade`da Savi} u novembru su po drugi put boravili u Zagrebu, u Klini~ko-bolni~kom centru „Sestre milosrdnice“, u ciqu teorijske i prakti~ne edukacije o transplantaciji organa. Dr Sretenovi} koji je i koordinator ovog tima ka`e da se edukacija sprovodi u okviru smernica „Eurotransplanta“, ~iji je Hrvatska ~lan. Edukaciju finansira Ministarstvo zdravqa Srbije. U junu ove godine bio je prvi sastanak donorskih bolnica iz regiona Jugoisto~ne Evrope, a ~a~anska Bolnica je jedna od, za sada, ~etiri odabrane donorske bolnice iz Srbije. -Na prvoj edukaciji predstavile su se bolnice iz regiona, a ciq sastanka bio je razmena iskustava, na~ina realizacije, sugestija i planova. U Srbiji je napravqen prvi korak, ali treba}e jo{ vremena da se

ovaj proces dovede u „rutinu“. U novembru je bila konkretna edukacija, a na{a Bolnica je jedna od donorskih, ~iji bi timovi lekara trebalo da prepoznaju potencijalne donore organa i da obezbede da se ti organi dopreme u centre gde se transplantacija obavqa. Naravno, u obuci se ne polazi „od nule“, jer mi imamo medicinska znawa, ali ne i znawe o organizaciji, u kojoj se ide korak po korak, a svaki je veoma va`an. Akcenat je na kadaveri~nim donorima, odnosno uzimawu organa od pacijenata kod kojih je ustanovqena i potvr|ena mo`dana smrt – obja{wava dr Sretenovi} i dodaje da }e edukaciju pro}i i lekari drugih specijalnosti – radiolozi, biohemi~ari, patolozi... Potvr|ivawe mo`dane smrti i transplantacija organa podrazumeva niz koraka, ka`e dr Sretenovi}, ~ija organizacija podrazu-

Nakon {to tim lekara utvrdi i potvrdi mo`danu smrt pacijenta, porodica preminulog odobrava da wihovi bli`wi budu donori organa i tkiva. Dr Miroslav Sretenovi} kaè da u Hrvatskoj nema potpisivawa donor kartica, ve} se izja{wavaju samo oni koji su izri~ito protiv transplatacije. U Srbiji se donor kartica ne mora ni potpisati. Dovoqno je da u razgovorima sa svojim bli`wim iskaèmo èqu da u slu~aju na{e mo`dane smrti budemo donor organa i tkiva.

Dr Jelena Bo{kovi}

meva potpunu saradwu i uskla|enost rada svih koji u~estvuju u tom lancu. On nagla{ava da ukqu~ivawe Bolnice u program transplantacije nije samo od lokalnog, ve} od dràvnog zna~aja, pa i {ire. -Mi smo sada „pod kapom“ Vojno-medicinske akademije i kad bismo imali potencijalne donore morali bismo da ih {aqemo u Beograd. Donor bolnice po programu treba da prepoznaju potencijalne donore, da utvrde i potvrde mo`danu smrt i da preduzemu sve da odrè vitalnost organa za transplantaciju u odre|enom roku. To je neophodno, jer se pre transplantacije moraju uraditi razni testovi – kaè dr Sretenovi}. Slede}i uslov da ~a~anska Bolnica bude donorska je da dobije kompletnu tehni~ku podr{ku, odnosno opremu. Jer, za utvr|ivawe i potvr|ivawe mo`dane smrti pored niza klini~kih pregleda, neophodan je

i transkranijalni dopler, koji na{a Bolnica sada nema. Ovaj dopler ko{ta oko 20 hiqada evra, u ~ijoj bi kupovini, osim resornog Ministarstva, mogao i grad â~ak da u~estvuje. -Kad se steknu svi tehni~ki uslovi, moèmo raditi na ovom programu. Sve mora biti koordinisano, kristalno ~isto i transparentno. U po~etku ovaj proces ko{ta zbog edukacije, opreme, same eksplantacije i implantacije organa, ali kada se to premeri za narednih deset godina velike su u{tede. Va`no je da je transplatacijska medicina prepoznata kao dràvni interes. Jer to jeste medicina 21. veka – zakqu~uje dr Sretenovi}.

DONOR KARTICE KOD IZABRANIH LEKARA Direktorka Bolnice dr Jelena Bo{kovi} ka`e da Ministarstvo zdravqa Srbije i „Srbija transplant“

Dr Miroslav Sretenovi}

apeluju na svest stanovni{tva i zdravstvenih radnika, kako bi se potpuno shvatio zna~aj transplantacije kao jednog od va`nih na~ina le~ewa. -Primarna zdravstvena za{tita je od Uprave za biomedicinu dobila obrasce – izjave o pristanku za donirawe organa i tkiva, kao i donor kartice. Izjave se mogu potpisati kod izabranog lekara koji }e dati odgovore na sva pitawa i nedoumice gra|ana. Interesovawa ima i ve} se potpisuju izjave u svim ustanovama primarne zdravstvene za{tite u ^a~ku, Ivawici i Gu~i – ka`e dr Bo{kovi}.

Koliko je donorstvo zna~ajno govori i podatak da je u ~a~anskoj Bolnici 96 pacijenata na hemodijalizi, a desetak je potpuno spremno za transplantaciju bubrega. Zna~aj donor programa je i u kvalitetu `ivota onih kojima je izvr{ena transplantacija bubrega, jetre, srca, ro`wa~e... -Transplantacijom se znatno smawuju i tro{kovi le~ewa, jer 30 odsto sredstava Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe odlazi samo na hemodijalizu – obja{wava direktorka Bolnice dr Jelena Bo{kovi}. V. T.

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVQE ^A^AK OBELE@IO SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE

NIJEDAN IZGUBQEN @IVOT ZBOG HIV-A ove godine je Zavod za javno zdravqe obele`io 1. decembar, Svetski dan borbe protiv side, nastoje}i da o za{titi od ove bolesti informi{e {to ve}i broj qudi. Zajedno sa ostalim zdravstvenim, vaspitnim i humanitarnim ustanovama, pro{log petka su na Gradskom trgu delili sugra|anima edukativne bro{ure, prezervative i podsetili javnost da i

marketing 032/342-276

HIV pozitivne osobe mogu ìveti dugo i nesmetano. - U Srbiji je besplatna terapija za HIV pozitivne osobe. Uz dobru zdravstvenu kontrolu i primenu pravilnih ìvotnih stilova, oni mogu ìveti 20 i vi{e godina. Ali, ono {to moraju znati je da im zdravqe mora biti na prvom mestu napomenula je dr Qiqana Moji}evi}, {ef Odeqewa za promociju zdravqa u Za-

vodu za javno zdravqe. Akciju Zavoda pomogli su Centar za preventivne aktivnosti, Polivalentno patrona`na slu`ba Doma zdravqa, Crveni krst i Savetovali{te za mlade. Kako je podsetila Mirjna Cakovi}, vi{a medicinska sestra, Savetovali{te za mlade radi u sklopu [kolskog dispanzera. Sa mladima radi ~itav tim stru~waka, de~ji psihija-

tar, psiholozi, socijalni radnik... Otvoreni su svakog radnog dana za sve nedoumice i pitawa. Posle roditeqskog doma, to im je najsigurnije mesto gde mogu dobiti prave odgovore na sva pitawa koja ih zanimaju. Slogan Svetskog dana borbe protiv side 2013. bio je “Nijedan `ivot izgubqen zbog HIV-a”. Z. J.

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

ODR@ANA PRVA ME\UNARODNA KONFERENCIJA PROSVETNIH RADNIKA U MORAVI^KOM OKRUGU

CIQ JE KVALITETNO I FUNKCIONALNO OBRAZOVAWE

- naglasio je, prilikom otvarawa konferencije Qubi{a Antonijevi}, pomo}nik ministra za pred{kolsko i osnovno obrazovawe

onferenciju “Osnaìvawe profesionalnih kompetencija zaposlenih u obrazovawu” organizovao je, 30. novembra i 1. decembra, Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, uz u~e{}e vi{e od 200 prosvetnih radnika iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Italije i Poqske. U~esnike i goste su, na otvarawu skupa u Domu kulture, u ime doma}ina pozdravili gradona~elnik Vojislav Ili} i direktorka RC Gorica Stanojevi}, a kao predstavnik Ministarstva prosvete pomo}nik ministra za pred{kolsko i osnovno obrazovawe Qubi{a Antonijevi}, koji je ocenio da organizovawe ovakvog skupa predstavqa vaàn i odgovoran posao. - Konferencija ima, pre svega, strate{ki zna~aj za sve u~esnike, jer su dobili priliku da se upoznaju sa sistemima obrazovawa u na{em okruèwu i Evropi. Primeri dobre prakse iz drugih zemaqa trebalo bi da nam ukaù na nedostatke na{eg obrazovnog sistema i pomogne da ih otklo-

nimo - rekao je Antonijevi}. U izjavi novinarima, on je kao pozitivne strane obrazovnog sistema u Srbiji izdvojio wegovu “socijalnu notu”, odnosno dostupnost svim slojevima stanovni{tva, kvalitet i entuzijazam kadra, ali je ukazao i na ozbiqne

narod naj~e{}e nismo spremni da se izmerimo i vidimo gde smo. Reforma nastavnih programa i planova, koju sada sprovodimo, daje izvesne efekte i nadam se da }e rezultati PISA testa pokazati da ipak idemo napred. Ne o~ekujem naro~it napredak u od-

nedostatke. - Glavni problem su lo{i materijalni uslovi rada i niske plate zaposlenih u obrazovawu. Imamo objekte u solidnom stawu, ali ne moèmo dozvoliti da deca iz siroma{nih porodica nemaju u {koli besplatnu uìnu, da na ~asu, u zimskom periodu, sede u jaknama i sa {alovima, da neka od wih pe{a~e i do deset kilometara do {kole. Moramo, tako|e, da se trudimo da podièmo kvalitet obrazovawa, a kao

nosu na ishod prethodnog testirawa, ali sam siguran da }emo zabele{iti blago poboq{awe rekao je pomo}nik ministra za pred{kolsko i osnovno obrazovawe. Po re~ima Gorice Stanojevi}, direktorke Regionalnog centra, osnovni ciq konferencije je da se prosvetni radnici “osna`e”, odnosno da se povrati ugled profesijama nastavnika i vaspita~a, koje su od ogromnog zna~aja za formirawe mladog ~o-

veka i napredak dru{tva u celosti. Ona je podsetila da Konferencija predstavqa zavr{nicu Novembarskih dana prosvetnih radnika Moravi~kog okruga, manifestacije koja je je tokom prethodnog meseca organizovana po prvi put, obuhvativ{i vi{e stru~nih predavawa za prosvetare i wihovih edukacija. RC je raspisao i konkurse (likovni, litererni, za najuspe{niju fotografiju i ugledni ~as), ~iji }e rezultati biti saop{teni tokom ove sedmice, a o~ekuje se i da iz {tampe iza|e zbornik radova iz raznih oblasti, ~iji su autori prosvetni radnici Moravi~kog okruga. U uvodnom delu Konferencije bilo je govora o strategijama

obrazovawa u na{oj i zemqama iz okruèwa, da bi potom u~esnici radili “po tematskim grupama”. Oni su mogli da biraju izme|u ~etiri ponu|ene teme: “Doìvotno u~ewe, primeri dobre prakse kod nas i u zemqama okruèwa”, “[kola i porodica kao zajednice u kojima se u~i i od kojih se u~i”, “Zna~aj vaspitnoobrazovnih ustanova za odrìvi razvoj” i “Obrazovni turizam - mogu}nost formirawa edukativnih centara u regionu”. Dani prosvetnih radnika Moravi~kog okruga finansirani su iz donacija, prihoda RC i buxeta Grada, a ko{tali su, navodi Gorica Stanojevi}, 500.000 dinara. E. V.

U „ZRA^KU” POVODOM DANA INVALIDA

OSOBE OMETENE U RAZVOJU ISKAZALE KREATIVNOST Program koju su 3. decembra, na Dan invalida, izveli korisnici Ustanove za dnevni boravak “Zra~ak”, dokaz je kreativnosti osoba sa posebnim potrebama, ali i primer konkretne saradwe ustanove sa ~a~anskim {kolama z pomo} zaposlenih u ustanovi, korisnici Dnevnog boravka su pripremili veoma lepu priredbu, na sopstveno, ali i zadovoqstvo brojne publike - roditeqa i u~enika Gimnazije i O[ “Milica Pavlovi}”, predstavnika Grada i institucija sa kojima “Zra~ak” sara|uje. Goste su kroz program vodile Milena Barali} i Lidija Vujovi}, recitovale su Jelena Antonijevi} i Katarina Radovanovi}, a osobe ometene u razvoju pokazale su da mogu i umeju i da pevaju i ple{u. Wima su u muzi~kom delu programa dragocenu pomo} pru`ili biv{i i sada{wi u~enici Gimnazije, dok su |aci iz O[ “Milica Pavlovi}” stigli sa poklonima. - Dana{wa priredba govori da osobe sa posebnim potrebama imaju potrebu da se ukqu~e u sve tokove dru{tvenog `ivota. One su iste kao mi, samo im je potrebno malo na{e pomo}i - naglasila je vr{ilac du`nosti direktora ustanove Angelina

Mandi}, na sve~anosti u “Zra~ku”. Ona je podsetila da ustanova za celodnevi boravak, koja je po~ela da radi u septembru, ima vi{e od 60 korisnika (kapacitet je za 100 osoba) i ocenila da je wenim osnivawawem zna~ajno poboq{an po-

loàj na{ih sugra|ana sa smetwama u razvoju. - Za korisnike i wihove roditeqe ustanova je od velikog zna~aja i oni su zahvalni Gradu, koji je izdvojio ozbiqna sredstva za izgradwu objekta. Na zaposlenima u “Zra~ku” je da nastave aktivnosti koje }e korisnicima pomo}i da se osposobe za normalan ìvot, a wihovim roditeqima da funkcioni{u kao i ostali gra|ani, jer sada imaju gde da tokom dana zbrinu hendikepirane ~lanove svoje porodice. Angelina Mandi} isti~e da Ustanova èli da sara|uje sa svim sredwim i osnovnim {kolama u gradu, a sa nekima je saradwa ve} po~ela. - Gimnazijalci su danas u ulozi gostiju,

a wih nekoliko i u~estvuje u programu, poma`u}i doma}inima u muzi~kim ta~kama obave{tava nas Vladimir @ivanovi}, profesor sociologije i gra|anskog vaspitawa. On smatra da su osobe ometene u razvoju jo{ uvek na margini dru{tvenih zbivawa i da se zdrava populacija prema wima odnosi sa predrasudama. - Uveren sam da se qudi najlak{e osloba|aju predrasuda ako se direktno suo~e sa osobama prema kojima ih imaju. Ovo je i pri~a o gra|anskim pravima i dobra prilika da u nastavi gra|anskog vaspitawa iza|emo iz teorije i stupimo na teren prakse - nagla{ava profesor gra|anskog vaspitawa. E. V.

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

„LUNA” SVE^ANO OBELE@ILA RO\ENDAN

ZA PREFIWENI @ENSKI UKUS,

VRHUNSKI MODELI!

prisustvu brojnih gostiju, “Luna” u â~ku je u utorak, 3. decembra, sve~ano obeleìla svoj ro|endan. Ova renomirana modna ku}a }e slede}e godine proslaviti svoj zna~ajan jubilej 20 godina postojawa. Kompanija “Luna” danas zapo{qava 150, a zajedno sa podizvo|a~ima ima oko 400 radnika, uglavnom èna. Izra|uje program ènske konfekcije uz prate}i aksesoar. Predstavqa jednu od vode}ih doma}ih robnih marki, a kvalitet wenih proizvoda priznat je na sedam stranih tr-

marketing 032/342-276

ì{ta . “Lunini” vrhunski odevni predmeti se plasiraju kroz lanac ekskluzivnih maloprodajnih objekata u Oslu, Mariboru, Roga{koj Slatini, Bratislavi, Novom Sadu, Beogradu, Poàrevcu, Leskovcu, Kragujevcu, Budvi, Bjeqini, na Zlatiboru i u â~ku. Kvalitet “Luninih” proizvoda i kreativnost wenog menaxerskog tima dobili su potvrdu i kroz niz osvojenih nagrada i priznawa. Na ~elu ~a~anske “Lune” stoji Nadica Bogdanovi}, koja je svojom po`rtvovano{}u na poslu i stal-

nom te`wom ka novim uspesima pru`ila veliki doprinos afirmaciji modne marke “Luna”. Iako se slavqenicima naj~e{}e uru~uju pokloni, zaposleni u “Luni” su odlu~ili da na ro|endanskom slavqu svoje ku}e iznenade drage goste i qubiteqe “Luninih” kreacija popustom od 15 odsto na sve odevne predmete koji se nalaze u najnovijoj kolekciji. Svaka kupovina je nagra|ena i kuponom za “Luninu” nagradnu igru, specijalno uprili~enu povodom ro|endana.

SELO

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

DR RADE MILETI], NAU^NI SAVETNIK INSTITUTA ZA VO]ARSTVO O TEHNOLOGIJI GAJEWA I ZA[TITI VO]A

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

VO]ARSTVO JE ZNAÂJNO UNAPRE\ENO Vo}arska proizvodwa je posledwih pedesetak godina zna~ajno unapre|ena. Stvorene su i u proizvodwu uvedene nove sorte i podloge, ~ime je unapre|en i kvalitet i prinos vo}a. Uznapredovala je i tehnologija gajewa, koja ima izuzetan zna~aj u proizvodwi i sprovo|ewu svih mera da bi jedna sorta dala pravi geneti~ki potencijal i mogla da ispuni svoje geneti~ke mogu}nosti. Sa jedne strane su agroekolo{ki uslovi, a sa druge tehnologija gajewa, kaè dr Rade Mileti}, nau~ni savetnik Instituta za vo}arstvo. - Posledwih godina, kako su napredovale i stvarane nove sorte, razvijale su se i mere tehnologija gajewa. Imamo izmene u tehnologiji, pripremi, obradi zemqi{ta, u delu rezidbe, uvedeni su novi sistemi gajewa, {to podrazumeva odnos sorta - podloga. Pored klasi~nog na~ina navodwavawa, razvijen je i usavr{en novi sistem kap po kap. Iako je stara mera, kod nas se tek posledwih godina koristi navodwavawe sa |ubrewem, {to je izuzetno prakti~no i kvalitetno. Vo}kama se kroz vodu dodaje |ubrivo, u pravo vreme, kada im je najpotrebnije. U pitawu su visoko rastvorqiva, vodotopqiva |ubriva, koja sa vodom, prakti~no za dva dana, dolaze do korenovog sistema, vo}ka ih usvaja, odlaze u list, stvara se hrana - obja{wava dr Rade Mileti}, napomiwu}i da su izuzetno efikasna za normalnu i redovnu ishranu, ali i za intervenciju pojedinih pojava, ili fiziolo{kih bolesti na vo}u. Na{ sagovornik podse}a da je razvijen i sistem protivgradnih mreà, koje se sve vi{e koriste i kod nas u Srbiji, isti~u}i da se u svetu u pojedinim zemqama koriste i protivki{ne mreè. U Italiji se koriste u plantaàma tre-

{we, jer ona sazreva, kao i kod nas, u najki{nijim mesecima, u maju i junu, zbog ~ega ~esto dolazi do pucawa plodova. Ovim sistemom se elimini{e ki{a, ~uva plod i pove}ava kvalitet. Naravno, koriste se i jo{ neke druge metode, na primer, hemijske u ciqu prore|ivawa cvetova i plodova, da bismo dobili {to kvalitetniji plod, posebno kod sitnog vo}a, jer trì{ta, i isto~no i zapadno, a i na{e, postaju sve probirqivija, odnosno kriterijumi su sve stroìji, kaè dr Mileti}. Jako je va`no, nagla{ava, ne samo da imamo velike prinose po stablu, po jedinici povr{ine, nego i kvalitet koji zadovoqava svetske standarde. - Pored toga, sve vi{e se koriste hemijske analize da bi se utvrdila plodnost zemqi{ta, {to je osnov zasnivawa zasada, odnosno da bi se u fazi zasnivawa i pripreme zemqi{ta, izvr{ilo tzv. meliorativno |ubrewe, tj. da bi se u zemqi{te unela ona hraniva koja nedostaju i izbalansirala prema zahtevima svake vo}ne vrste. Te analize mogu da se koriste i u periodu eksploatacije. Pored analize zemqi{ta za zasade u rodu, izuzetno je efikasna i tzv. metoda folijarne dijagnostike, gde se stawe hraniva odre|uje na bazi analize li{}a, jer s jedne strane, nije va`no {ta je u zemqi{tu, koja hraniva ima, nego {ta je od toga vo}ka mogla da apsorbuje i unese u list, tamo gde se i stvara hrana - obja{wava Rade Mileti}.

Kada je re~ o mehanizaciji, ne samo onoj te{koj za osnovnu pripremu zemqi{ta kod sadwe, sve vi{e se koriste podriva~i koji ne okre}u sloj kao rigolovawe, ve} se zemqi{te samo rastrese, {to je mo`da i jeftinije i prakti~nije, i u nekim slu~ajevima i kvalitetnije, ka`e na{ sagovornik. Za obradu tokom leta, u vegetaciji, danas imamo jo{ kvalitetnija oru|a, nego {to su bila nekad. - Danas je aktuelniji ~izel plug, sa poja~anim perom, koji samo podriva zemqi{te na pli}oj dubini, se~e korove, zatvara pukotine, razbija pokorice. To je boqi na~in odr`avawa zemqi{ta u vegetaciji, nego da se koriste rotofreze, koje okretawem zemqi{ta isu{uju povr{inski sloj, a ispod radnog tela se stvara nepropusni tampon sloj, koji ne dozvoqava ili usporava prodirawe i vode i vazduha do korenovog sistema. Sve su to novine koje i te kako doprinose razvoju i boqoj proizvodwi vo}a - isti~e dr Mileti}.

ZA[TITA VO]A JE NEOPHODNA U savremenim intenzivnim zasadima, za{tita vo}a mora da bude sastavna mera proizvodwe. Ne treba samo “prskati i prskati”, ve} za{tita treba da bude preventivna, da ne do|e do pojave ni parazita, odnosno bolesti, ni do pojave {teto~ina, insekata. Za{tita mora da bude krajwe racionalna, upozorava Rade Mileti} i nagla{ava da

proizvo|a~ima treba pomo}i da pravovremeno reaguju i izaberu odgovaraju}e pesticide. Zbog toga treba da se obrate savetodavcima ili stru~wacima za za{titu biqa. - Isto vaì i kad se primewuju herbicidi za suzbijawe korova. To je kompleksna oblast, zna~ajna koliko i sve ostale agrotehni~ke mere. Ali, za{tita je i specifi~na, jer mora da se deluje pravovremeno. Za rezidbu postoji duì zimski period, kao i s jeseni za |ubrewe. Ovi poslovi se mogu prolongirati. Ali, kada je u pitawu za{tita morate da reagujete pravovremeno. Jako su va`na za{titna prskawa pre cvetawa, u fazi belih balona, crvenih balona, u zavisnosti od vrste. Slede}e prskawe je po precvetavawu, u fazi zametawa plodova. îm se zametne mali plodi} mora se opet delovati u ciqu za{tite. Rokovi za za{titu su relativno kratki, i nema prolongirawa - isti~e na{ sagovornik.

ISPRED SVAKE POQOPRIVREDNE PROIZVODWE Vo}arstvo je profitabilnija grana nego bilo koja ratarska, povrtarska, pa ~ak i sto~arska proizvodwa. Prihodi od vo}a po hektaru mogu da budu, u zavisnosti od vrste, osam i

deset puta ve}i, nego od p{enice, ili kukuruza. S tim {to su investicije ve}e, a period od pripreme sadwe, do pune rodnosti, zavisi od vrste. - Jagoda, na primer, rodi u drugoj godini, kada po~iwu da ra|aju kupina i malina, ali zna~ajniji rod {qive dobijete tek u ~etvrtoj godini. U petoj, {estoj godini imate pune prinose, ali sve dotle morate da ulaète. Zasad orasa, koji je izuzetno visoko profitabilna vo}na vrsta, velike prinose daje tek od desete godine, pa nadaqe. To je razlika u odnosu na ratarske kulture, na jednogodi{we kulture koje u prole}e zasejete, a ve} na jesen àwete, {to vaì i za povr}e - obja{wava na{ sagovornik. Mladi, prema re~ima Mileti}a, treba da se potrude da ~uju stru~wake ili savetodavce iz ove oblasti. Danas ima mnogo korisnih informacija na internetu, u kwigama. Prava informacija je lako dostupna. Ali, mlade treba ohrabriti i treba im pomo}i. Mileti} smatra da je najve}i problem mladih da obezbede sredstva za po~etak proizvodwe. - Danas mladi, koji nasle|uju imawa od dedova, o~eva, nisu u situaciji da se posvete poqoprivrednoj proizvodwi, kao wihovi stariji ~lanovi doma}instva, koji su mo`da i proìveli ìvot na selu, “na zemqi”. Ali, ako ih interesuje vo}arstvo, a u radnom su odnosu, vikendom mogu da budu u vo}waku. Oni koji trenutno nisu zaposleni, ili im je proizvodwa vo}a primarna delatnost, ne}e se pokajati. Naravno, ima problema, turbulencija i kada je re~ o prinosu, i o ceni. De{avaju se i godine sa prole}nim ili sa zimskim mrazevima, sa specifi~nim vremenskim prilikama i neprilikama. Ali, u su{tini vo}arstvo je ispred svake druge poqoporivredne proizvodwe - zakqu~uje dr Rade Mileti}. N. R.

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

krompir 40 pasuq 320 paprika 150 - 170 paradajz 80 krastavac 120 praziluk 60 - 70 rotkva 50 tikvice 180 brokoli 200 kupus 15 karfiol 100 per{un 25 {argarepa 60 cvekla 50 spana} 100 zelena salata 30 - 40 crni luk 70 beli luk 400 rotkvice 40 VO]E

suve {qive 200 - 250 jabuke 30 - 50 kru{ke 80 mu{mule 70 gro`|e 80 - 100 ju`no vo}e 100 - 220 orasi 800 - 900 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 100 pili}i 350 - 370 jaja 9 - 13 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.000 - 1.600 slanina 350 - 800 suxuk 850 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici 200 - 220 prasi}i 260 - 280 ovce 120 jagwad 300 p{enica 22 je~am 23 kukuruz 20

DRU[TVO

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

U ^A^KU ODR@AN PRVI SAJAM RA^UNARA I NOVIH TEHNOLOGIJA

PROMOCIJA NAJNOVIJIH DOSTIGNU]A

ro{log vikenda, u ~a~anskom Domu kulture, odràn je prvi Sajam ra~unara i novih tehnologija. Posetioci sajma mogli su da se upoznaju sa najnovijim tehnologijama iz oblasti ra~unara i IT tehnologija. Pored organizatora, firme “Uspon”, sajam su podràli Tehniki fakultet, Agronomski fakultet, Tehni~ka {kola, Saobra}ajno-ma{inska {kola, â~anska banka, Privredna komora Kraqevo, UP@ “Nade`da Petrovi}”, “Linea”, “êlovjek”, Turisti~ka organizacija â~ka, Obrazovni centar “Sveti Sava” i KC “Lift”. Otvaraju}i sajam, Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti, istakao je da je re~ o izuzetno zna~ajnoj manifestaciji za Grad â~ak: - Uop{te sajam tehnike, ra~unara, novih tehnologija doprinosi popularizaciji nauke. Bez nauke, bez razvoja tog segmenta nema ni napretka dru{tva, ~ak ni napretka kulture. Prema re~ima Vladimira Krsti}a, suvlasnika “Uspona”, ciq organizovawa sajma je promocija najnovijih tehnolo-

{kih dostignu}a, da qudi ne bi morali da odlaze u velike svetske centre, gde se odr`avaju najve}i sajmovi ra~unara i najnovijih tehnologija.

SEDNICA GRADSKOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE

- Mi smo svesni na{eg ekonomskog potencijala koji je nemo}an i nejak da napravi ne{to svetskog karaktera. Ali, potrudili smo se da napravimo manifestaciju

IZ AKTIVNOSTI NAU^NO TEHNOLO[KOG PARKA

STARTIT KARAVAN I U ^A^KU

SPREMNI ZA ZIMSKI PERIOD radski {tab za vanredne situacije je pro{log ~etvrtka odrào sednicu na kojoj su razmatrane aktivnosti povodom sne`nih padavina na teritoriji Grada â~ka. Na sednici je istaknuto da su sve javne slu`be na teritoriji na{eg grada, u okviru svojih nadle`nosti, spremne za zimski period. - Jo{ jednom smo razmotrili spremnost, pre svega javno komunalnih preduze}a, i zakqu~ili smo da sve slu`be funkcioni{u normalno. Padavine nisu bile velike, a i u narednom periodu se ne o~ekuju obimnije. Ali, najva`nije je da smo potpuno spremni za zimski period - izjavio je komandant Gradskog {taba za vanredne situacije Vojilsav Ili}. Sneg nije stvorio te{ko}e u gradskim naseqima i na lokalnim putevima, budu}i da su nadle`ne slu`be blagovremeno po~ele sa ~i{}ewem i odràvawem, odnosno da su sva javna komunalna preduze}a spremna za predstoje}u zimsku sezonu u pogledu sredstava, mehanizacije i opreme, istakli su iz “Gradca”, “Gradskog zelenila” i “Komunalca”, dodav{i da su svi putevi prohodni. Iz Elektrodistribucije poru~uju da je snabdevawe elektri~nom energijom uredno, a prema izve{tajima i sistemi grejawa i vodosnabdevawa funkcioni{u normalno. Sve medicinske slu`be su, tako|e, spremne da pruè zdravstvene usluge gra|anima, a stanovni{tvu koje ìvi na udaqenim podru~jima lekovi }e se propisivati na dva meseca. - Slu`ba hitne pomo}i je opremqena vozilima, zimskim gumama i mo}i }e da reaguje i interveni{e redovno. Vozni park na{ih slu`bi ku}ne nege i patronaè je u ne{to lo{ijem stawu, ali koordiniramo sa svim gradskim i vatrogasnom slu`bom, tako da ne o~ekujemo probleme. Na teren }e se izlaziti po prioritetu i ne}e biti ugroènih pacijenata na teri-

toriji Grada â~ka. U zimskom periodu, Slu`ba op{te medicine pacijentima sa seoskog podru~ja propisuje lekove za duì vremenski period, odnosno za dva meseca rekao je dr Aleksandar Pajovi}, v. d. direktora Doma zdravqa â~ak. Centar za socijalni rad je napravio popis ugroènih stara~kih i sama~kih doma}instava po mesnim zajednicama, vode}i ra~una posebno o te{ko pristupa~nim i udaqenim mestima, a ukoliko bude potrebno postoji i mogu}nost privremenog sme{taja. Sa sednice je upu}en apel vlasnicima stambenog i poslovnog prostora da tokom zime redovno ~iste sneg ispred svojih objekata, a poja~ane su i kontrole inspekcijskih slu`bi, koje }e u po~etku podse}ati na zakonsku obavezu i upu}ivati opomene. - Apelujemo na gra|ane i vlasnike privatnih radwi da tokom sne`nih dana kada ~iste, sneg ne bacaju na ulicu, ve} da ga ostave pored trotoara, a neko javno preduze}e }e pokupiti. Ina~e, sneg na ulici stvara ogromne probleme za saobra}aj, a moè ugroziti i bezbednost gra|ana. Do sada nismo pisali prijave, jer verujemo da uz malo strpqewa, upornosti i savesti gra|ana, ovaj problem moèmo re{iti. Ali, ukoliko ubudu}e gra|ani ne budu postupali prema odluci o komunalnom redu, mora}emo da pi{emo i prijave. I Komunalna policija je spremna da pomogne u svakom trenutku, ve} je jednom ~oveku, koji ìvi sam u Trep~i, pomogla da o~isti sneg - istakao je Stojan Vojinovi}, na~elnik Gradske uprave za inspekcijski nadzor. Na sednici je re~eno da }e Gradski {tab za vanredne situacije i daqe pratiti rad svih nadle`nih subjekata, kako bi grad normalno funkcionisao tokom predstoje}e zimske sezone. N. R.

koja }e imati gradski karakter. Ovo je dokaz da se najaktuelniji modeli iz sveta ra~uanara i novih tehnologija koje se koriste, mogu na}i i u â~ku. To ne zna~i da su najnoviji tehnolo{ki hitovi u svetu, jer ~iwenice govore da smo mi na nezavidnom nivou sa stanovi{ta godi{we potro{we i ulagawa u ra~unare i nove tehnologije po stanovniku, ali, definitivno, ono {to je najnovije u zemqama okruèwa, dostupno je i u â~ku - rekao je, izme|u ostalog, Vladimir Krsti}. Damir Dedi}, direktor firme “Kim Tec”, izrazio je zadovoqstvo {to je “Uspon” prihvatio wihovu inicijativu i organizovao veoma pose}enu manifestaciju: - Ovo je dokaz da Srbija nije Beograd. “Kim Tec”, kao distributer sa velikom mreòm partnera, je upravo inicijativom organizovawa ovakvih manifestacija, hteo da poru~i qudima, posebno mladima èqnim novih znawa, da nove tehnologije mogu videti i kupiti i na promocijama u svom gradu, ili neposrednoj okolini, a ne da putuju po 200, 300 kilometara. N. R.

okviru projekta “Start it”, koji realizuje Uprava za digitalnu agendu, koja deluje pri Ministarstvu trgovine i telekomunikacije) i organizacije SEE ICT iz Beograda u utorak su na Fakultetu tehni~kih nauka u â~ku odràna predavawa studentima i mladim stru~wacima koji se bave informacionim tehnologijama. Sa ciqem da podstakne studente da ve} tokom studija razmi{qaju o upu{tawu u preduzetni~ke vode i u Srbiji razvija startap kulturu (ovaj pojam se prevashodno odnosi na visokotehnolo{ke projekte, ali i na zapo~iwawe ostalih vrsta profitabilnog biznisa) “Start it karavan” je osim ~a~anskog posetio fakultete u Novom Sadu, Beogradu i Ni{u, a glavni doma}in u na{em gradu bio je Nau~no tehnolo{ki park. - Blagovremeno prezentovawe ta~nih informacija i mogu}nosti koje pruà tehnolo{ko preduzetni{tvo bi}e dragoceno mladim qudima koji èle da svoje ideje preto~e u realan biznis. Informaciono tehnolo{ki sektor je jedan od sektora u Srbiji sa najbrìm rastom, izvoz programerskih usluga je, bez obzira na ekonomsku krizu, od 2007. do 2012. godine uve}an gotovo tri puta, a vrednost iz-

voza softvera iz na{e zemqe pro{le godine je prema{ila 200 miliona eura navela je v. d. direktorka Nau~no tehnolo{kog parka Danijela Milo{evi}. Po re~ima predsednik Skup{tine osniva~a NTP Radisava Marjanovi}a, interesovawe za saradwu sa Parkom pokazuju sve ve}i broj fakulteti i preduzetnika iz susednih gradova. Sime Arsenovski, profesor Fakulteta za komunikacije i informacione tehnologije u Skopqu, ukazao je na neophodnost povezivawa nauke, znawa i biznisa, {to predstavqa su{tinu “univerziteta tre}e generacije”. U ime â~ka goste je pozdravio predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi}, a kao predstavnik Fakulteta tehni~kih nauka, na kome se {koluju budu}i inèweri elektrotehnike i ra~unarstva, inèweri informacionih tehnologija i profesori tehnike i informatike, timu “Start it” zahvalio je prodekan Neboj{a Mitrovi}. Predava~i su bili Vladimir Trkuqa, predstavnik Startap zajednice u Srbiji, Ivan Kova~evi}, sa Startap akademije, Vuk Nikoli}, iz “Track Track - a” i Sr|an Atanasijevi{}, izvr{ni direktor Com Trade Solution Engineering. E.V.

OBRAZOVAWE

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

PROFESORKA MILICA STANOJ^I] OSMISLILA NOVI NA^IN PRIPREME ZA POLAGAWE „MALE MATURE”

RE[AVAWE TESTOVA IZ SRPSKOG PUTEM INTERNETA U~enicima je svake sedmice dostupan po jedan novi test, a nastavnik i roditeqi mogu da prate wihov rad i rezultate ilica Stanoj~i}, dugogodi{wi profesor srpskog jezika i kwièvnosti u O[ “Filip Filipovi}”, sa zvawem pedago{kog savetnika, od ranije je znala da ustaqeni na~in pripreme za polagawe “male mature”, kako popularno nazivamo zavr{ni ispit za osmake, u~enicima nije suvi{e zanimqiv i podsticajan. - Deca su optere}ena, imaju veliki broj redovnih ~asova, a {kola je obavezna da od drugog polugo|a drì pripremnu nastavu. Zbog toga sam do{la na ideju da ukqu~im savremene vidove komunikacije, a u posledwe vreme sam o tome ~esto razgovarala sa svojom mladom prijateqicom Milicom Proki}, koja je izvesno vreme predavala informatiku u na{oj {koli, a trenutno, studiraju}i na daqinu, poha|a specijalisti~ke studije u Edinburgu. Ona mi je pruìla tehni~ku podr{ku, a ja sam osmislila nov na~in pripreme zavr{nog ispita iz srpskog jezika - kazuje profesorka sa radnim iskustvom od skoro tri decenije. [kolsko gradivo u~enici re{avaju on line putem, a natavnica im svakog petka “pusti” po jedan probni test. - Program podrazumeva i proveru rada u~enika od strane nastavnika i roditeqa. Redovno pratim koliko su puta u{li na sajt i radili test, {ta su ispravqali, {ta im je bilo lako, a gde su se spoticali - obja{wava Milica Stanoj~i}. Do sada je “pustila” pet testova i uvidela da je 80 odsto u~enika odeqewa 8/1, kojima je ona razredni stare{i-

Sajt se nalaza na adresi: www.srpskijezikviii.in.rs/moodle Moè mu se pristupiti samo nakon prijave, zbog za{tite privatnosti maloletnih lica. na i za koje je ovaj program i pripremila, prihvatilo novinu. Raduje je i to {to su se za wu zainteresovali i |aci iz 8/2. U~enike oba odeqewa, kao i wihove roditeqe, “srpkiwa” i “informati~arka” su obu~ile kako da, svako u svom domenu, koriste program. - Ovaj projekat je zasnovan na postoje}em sistemu za elektronsko u~ewe Moodle, koji se ve} godinama uspe{no koristi u obrazovnim sistemima razvijenih zemaqa. Program je prilago|en potrebama u~enika osmog razreda, ali pruà mogu}nost za daqe razvijawe i primenu u nastavnoj praksi - nagla{ava Milica Stanoj~i}. Nov na~in pripreme za zavr{ni ispit iz srpskog jezika ona smatra svojim pilot projektom, a wegovu budu}nost vidi u dopunskoj i dodatnoj nastavi, kao i u pripremama za takmi~ewa. Za sada joj je, kaè, najva`nije saznawe da je wena inovacija nai{la na odli~an prijem kod u~enika, a priprime za zavr{ni ispit u~inila lak{im i popularnijim. E. V.

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

DR PREDRAG MARKOVI], NAU^NI SAVETNIK INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU U BEOGRADU

NAJGORI I NAJSVETLIJI TRENUCI SRPSKE ISTORIJE

(3. DEO)

Put kroz istoriju srpskog naroda i dràve, sublimiran u nau~nim saznawima savremenog istori~ara dr Predraga Markovi}a, koji je kao gostuju}i predava~ Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture nedavno izazvao veliku pa`wu javnosti i na{ih ~italaca, nastavqamo novijim periodom u hronologiji doga|aja, kome mawe ili vi{e svedo~e generacije na{ih roditeqa. JUGOSLAVIJA, PERIOD KOJI ZBUWUJE Period koji mnoge zbuwuje, je Jugoslavija. Profesor [e{eq kaè, Virovitica... Svi kaù, eto {to nismo uzeli {estar i zaokruìli teritorije gde Srbi ìve. [to smo pravili Jugoslaviju? Zato {to su nas prevarili Slovenci i Hrvati, a mi smo bili naivni, ili su nam rekli, mi smo bra}a, mi }emo da vas volimo. Ali, nije, nisu ni Aleksandar, ni Pa{i} bili naivni da poveruju u to. Da li je Pa{i}, taj najlukaviji, najpokvareniji i najpametniji politi~ar bio toliko naivan? Za{to je pristao, zato {to je bio glup? Taj argument je kao naivna devojka. Za{to je Pa{i} pristao na Jugoslaviju? Ima jedan razlog koji je vrlo realan, a imao je i vrlo lo{e iskustvo. Znao je vrlo dobro Bugarsku. I znao je da }e bilo kakva samostalna Hrvatska biti trn u peti Srbiji i onda je rekao, ako Hrvate ostavimo nekoj dràvi, oni }e da nam vrate, kao kasnije Bugari i Albanci. Zna~i, boqe je da ih integri{emo. Drugo, Slovenci, pri~a dr Predrag Markovi}, su i tada odu{evqeni jugoslovenstvom, kao {to su do {ezdesetih godina odu{evqeni Jugoslavijom. Koliko je Slovenaca koji se zovu Du{an ili Ivan, srpska imena nose, to je ideolo{ka stvar. Davali su nekada namerno srpska imena deci, da bi se na taj na~in vezali za srpsku ideju. Oni su do te mere Jugosloveni, da su imali puno slovena~kih ~etnika, Aleksandar Bajc, ~uveni slovena~ki ekonomista je bio ~etnik. Tamo je bilo, ne samo wihovih Nedi}evaca, nego i pravih ~etnika. I Pa{i} misli da su ti Hrvati, wihove elite sigurno za Jugoslaviju. Slovenci su svi za Jugoslaviju, me|utim, demokratija je ~udna stvar. U Hrvatskoj jo{ nema demokratije, niko ne zna {ta misli wihov narod, i oni kad su prvi put iza{li na izbore, glasaju protiv Jugoslavije. Na{i zapaweni, pa za{to, pa kako, u ~emu je problem, to je tako jednostavno, oni su imali tu projugoslovensku elitu, Ivan Me{trovi} je najboqi primer, Krleà je jedan ~udan primer, koji je naglo mewao u ìvotu stavove, tako da ne moè ~ovek da ga uhvati. Dodu{e i Me{trovi} je zavr{io kao prousta{a, a bio je veliki Jugosloven, jer, svi jugoslovenski spomenici u Srbiji su wegovi, od “Pobednika” do spomenika Neznanom junaku. STALNO U KRIZI Za{to nisam stavio u dobre momente tu Jugoslaviju? Zato {to je ta dràva stalno bila u krizi, prvo u spoqno-politi~koj dominantnoj krizi. Na jugu se vodi rat sve vreme po~etkom dvadesetih,

zna~i stotine i stotine mrtvih u borbi sa albanskim komitama. Hrvati stalno kukaju, na{i politi~ari ne razumeju tu zemqu dobro, zato {to su formirani u jednoj homogenoj Srbiji i ne shvataju recimo da su Hrvati nau~ili u Pe{ti da se pquju u parlamentu. Na{ima je to ~udno. I ovo kad je ovaj pobio poslanike u skup{tini, to je ustvari bio kulturolo{ki spor. Oni su wega vre|ali da je lopov, kako je otimao, da je vo|a paravojnih formacija, {to mu verovatno ba{ nije bilo strano. On je rekao povuci rije~, ovaj nije shvatio, jer je ~ovek bio iz Andrijevice. Uvredio se, nisu shvatili da su ga uvredili. Rekao je povuci re~ nekoliko puta, hteo je da ih pobije. To je bio kulturolo{ki sukob koji je otu|io dodatno Hrvate od Jugoslavije, a srbijanski politi~ari se sve vreme pitaju {ta ho}e ti Hrvati. Me|utim, Jugoslavija je bila malo razo~arawe i za Srbe. Vojvo|ani su pevali pesmu: “Prodao sam kowa vranca da dovedem Srbijanca”, pa su posle pevali “Proda}u i drugog vranca da oteram Srbijanca”. [ta je tu bio problem? Kvalitet dràve nije mala stvar. Zamislite kako izgleda austrijski op{tinski na~elnik, a kako izgleda @ivotije Nu{i}ev, upore|uje Markovi}. Kada do|u u mesta kao {to su Maribor, Subotica, kakav je to za wih bio {ok. Kvalitet administracije bio je kulturolo{ki druga~iji od onog na koji su navikli? U svakom slu~aju, ne bi to bio problem, mo`da bi se ta dràva i konsolidovala, da nije bilo opet velike me|unarodne igre, a to je bio Drugi svetski rat. NAJRASKOMADANIJA ZEMQA NA SVETU Na{i nisu imali izlaz, pri~a Markovi}. Zna~i, jedini izlaz je bio dogovor sa Nema~kom i oni stvarno odu kod Nemaca. I pitaju: - Da li }ete vi da traìte prolaz trupa kroz Jugoslaviju, oni kaù: - Ne}emo. Ho}ete li da nas terate da u~estvujemo u ratu? - Ne}emo. Pa, na{i kaù da potpi{emo, me|utim, od tada traju dileme. Zna~i, prva stvar, Hitler nije po{tovao nijedan sporazum. Mi ne znamo da li bi on po{tovao taj sporazum, a s druge strane, da li bi stigao da ga prekr{i, jer se zaglavio u Rusiji posle nekoliko meseci. Naàlost, nije ta~no {to svi mislimo, das mo mi tu ne{to zaustavili, odloèn je napad na Rusiju. Oni su samo pregazili taj Balkan sa pedesetak, {ezdeset divizija. U Hrvatskoj su ponudili vlast Ma~eku, on odbije, i onda oni daju vlast najgorem olo{u. To su usta{e, wih u tom trenutku nema mnogo, nekoliko stotina. Me|utim, krene lokalna euforija i taj stra{an genocid, koji je zapravo prethodio kona~nom ru-

{ewu. U to vreme jo{ Jevreje masovno ubijaju. Kona~no ru{ewe je progla{eno 20. januara 1942. godine. Tad su Nemci re{ili da pobiju sve Jevreje. Usta{e su u tom smislu inovatori, prvi su koji su krenuli da vr{e etni~ko ~i{}ewe u tim razmerama. I SS trupe to rade na isto~nom frontu, ali su usta{e Boga mi boqe po danu ubijawa, avgust 1941. je verovatno vrhunac u evropskim razmerama. Nigde drugde toliko sveta nije ubijeno za kra}e vreme, pogotovu ako uzmemo u obzir primitivne metode. Taj masakar su spre~ili Italijani. I ustanak. Tako je 1941. dvosmislena godina. Ona slika iz Kusturi~inog “Podzemqa”, kada su pobegle ìvotiwe iz zoolo{kog vrta se stvarno desila. Zamislite, kako je izgledao smak sveta kada su lavovi i ìrafe tr~ali ulicama. Jugoslavija je najraskomadanija zemqa na svetu. Ne postoji zemqa, mo`da Poqska, delovi su otrgnuti, ali je ostalo neko par~e, a Jugoslavija je raskomadana na toliko na~ina, da se ne moè nabrojati. U toj zemqi se bori 2030 vojski, i ono {to qude danas zbuwuje, to je kakav je to bio rat. To nije bio jedan rat, to je bilo 20 ratova u jednom. USTANAK DI@U OBA POKRETA Me|uti, Srbi dignu ustanak i Nemci su to odmah registrovali u Zapadnoj Srbiji i kaù, taj narod je buntovan. Interesantno je da oba pokreta tu diù ustanak, i komunisti i Ravnogorci. Verovatno zbog oslobodila~kih tradicija. I Srbi naprave jedno privremeno ~udo, naprave ogromnu slobodnu teritoriju, to izgleda veli~anstveno. Srbi su oslobodili sve velike gradove u Zapadnoj Srbiji. Na Kraqevu su se zaustavili, a to je mnogo vaàn grad, jer se tu odvaja pruga za Kosovo. A Nemce ne zanima Kosovo, ve} ih zanima Trep~a. Zna~i, Kraqevo ne sme da padne. Zato se tu dogodio stra{an masakr, uglavnom ~etnika. Ali je i jedna i druga borba veli~anstvena. Jo{ se nisu posva|ali i onda Nemci pokrenu kaznenu ekspediciju i naprave taj ~udan mehanizam 100 za jednog. Nema problema, ako ubijete jednog Nemca, mi }emo 100 Srba. I oba pokreta otpora bivaju uni{tena u

Srbiji. Zato je 1941. lo{a godina. Ali, postoji nada, jer mi znamo da postoje saveznici, koji god saveznici da pobede, verovatno }e biti dobri za nas, i ako pobede zapadni, i ako pobede isto~ni. I partizani urade ne{to {to qudi obi~no ne znaju, oni otkriju da postoji ni~ija zemqa u Bosni, prostor odakle su se povukli Italijani, i sve partizanske slobodne teritorije su u toj zoni. Oni su tako, na toj ni~ijoj zemqi uspeli da naprave svoju teritoriju i da privuku narod, jer taj narod, koji je ve} u zbegu, u partizanima vidi spas, tako da ceo narod u tim krajevima ulazi u partizane. U Srbiji je situacija, naravno, komplikovana. Ostaju Ravnogorci. Tu sada postoji jedna dilema oko takozvane legalizacije. Draà je bio obave{tajni oficir. On je voleo te neke lukave kombinacije, kao, sad }emo pola vojske da prijavimo kod Nedi}a, pa }emo tu da ih drìmo, a kada kucne ~as onda }emo da budemo s wima. Me|utim, oni izgube kredibilitet sa tom legalizaciojom. Drugo, Pe}anac ih potpuno obruka, jer ono {to sad stariji kaù, ~etnici su bili sa Nemcima. Niko sad ne zna da su to bili Pe}an~evi ~etnici. Partizani naravno nisu insistirali na toj razlici. Ali, ve}ina ovih ~etnika koje gledamo na slikama iz doba komunizma sa Nemcima su Pe}an~evi ~etnici. Sada ne}emo ulaziti u pri~u za{to taj heroj iz Prvog rata, Pe}anac prvi kre}e u kolaboraciju. To je jedna li~na i qudska drama. On je kompromitovao dosta taj pokret, a Nemcima nije bilo mrsko da zbune narod. Do 1943. su ubijali barabar partizane i ~etnike, a 1944. opet spoqnopoliti~ki doga|aj re{ava sudbinu zemqe. Dolaze Sovjeti. Taj Tre}i ukrajinski front, kada se sjurio kroz Banat i Srbiju, oduvao je Nemce, pri ~emu je lokalna situacija ~udna. U Kru{evcu ih do~eka Kisenovi}. I oni ne znaju ta~no ko je to, wima je to sve jedno. Prve jedinice su se qubile me|usobno, neki bradati qudi i bra}a Rusi. Dok nisu do{li idelo{ki komesari... Z. L. S. (posledwi nastavak u slede}em broju)

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

UTORAK, 10. DECEMBAR 2013. 19,00 - Koncert KUD ABRA[EVI] I PRIJATEQI Organizator KUD ABRA[EVI] (Velika sala Doma kulture)

POKLON KWIGE

SREDA, 11. DECEMBAR 2013. 19,00 - Poetsko - vinski kabare KAD SE VRATI ROZMARI Organizator: Gradska biblioteka VLADISLAV PETKOVI] DIS (Klub Doma kulture)

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

UMETNI^KA GALERIJA “NADE@DA PETROVI]” - Izlo`ba Katarine Alempijevi} “LINEA ALBA” ^ETVRTAK 12. DECEMBAR - KO SU DANAS UZORI MLADIH U SRBIJI – predavawe prof.dr @arka Trebje{anina. Velika sala, u 19:00

Metju Gudman

OSAMDESET DANA Kwiga o dve izuzetno zanimqive ène re{ene da nadma{e Fileasa Foga, junaka romana @ila Verna, i obi|u Zemqinu kuglu za mawe od osamdeset dana. etrnaestog novembra 1889. godine mlada reporterka Vorlda krenula je parobrodom iz Wujorka u pohod da obori rekord najbrèg obilaska sveta. Istog dana iz Wujorka – mada u suprotnom smeru i vozom – po{la je mlada novinarka ~asopisa Kosmopoliten Elizabet Bizland. Ta dramati~na trka na stazi od skoro ~etrdeset pet hiqada kilometara privukla je pa`wu ~itave nacije i zauvek promenila ìvote takmi~arki. Wih dve su bile jedna drugoj su{ta suprotnost. Neli Blaj je bila borbena, odlu~na, ambiciozna reporterka iz pensilvanijske rudarske oblasti, koja je tragala za najsenzacionalnijim vestima i pritom, ~esto pod izmi{qenim identitetom, obelodawivala dru{tvene nepravde. Otmena i elegantna Elizabet Bizland, ro|ena u aristokratskoj ju`wa~koj porodici, vi{e je volela romane i poeziju od novina a smatrana je za najlep{u ènu velegradskog novinarstva. Obe ène pak bile su nadareni pisci i ostvarile su uspe{ne karijere u veoma ambicioznom svetu novinarstva kojim su vladali mu{karci. Kwiga Osamdeset dana oìvqava te dve ène pionire u trci s vremenom, uvek svesne da i najmawe ka{wewe moè dovesti do poraza.

Tana Fren~

KOBNO MESTO obno mesto prevazilazi dva prethodna bestselera Tane Fren~ jer ovaj roman krimiprodukcije isti~e se po tome {to dobija ~ak ve}e pohvale kriti~ara za „sporedni“ (socijalno-psiholo{ki) sloj pri~e. Uz napetu psiholo{ku dramu i detektivski zaplet, Tana Fren~ ujedno gradi predivnu postavku gde su suprotstavqena razli~ita kulturna okru`ewa, i s qubavqu prikazuje Dablin i wegovu arhitekturu, istoriju i stvarala{tvo, kao i jezik i specifi~ni duh tog dela sveta. @ivot Frenka Makija predodre|en je i preokrenut jednim presudnim trenutkom kada mu je bilo devetnaest godina, trenutkom kad se wegova devojka Rouzi Dejli nije pojavila na tajnom sastanku u Fejtful plejsu, da bi pobegla s wim u Englesku kako su nameravali. Frenk nikada vi{e nije ~uo ni{ta o woj. Dvadeset godina potom, Frenk je i daqe u Dablinu, gde radi kao detektiv u Tajnoj jedinici. Odavno je presekao sve veze sa svojom disfunkcionalnom porodicom. No to traje dok ga sestra ne pozove da mu ka`e da je na|en Rouzin kofer.

NEDEQA -ÊTVRTAK 8-12. decembar – manifestacija ,,CRVENI NOSI]I’’ U~estvuju: ma|ioni~ari, akrobate i òngleri Gradski trg i {etali{te, od 10:00-13:00 i od 14:00-17:00 PETAK 6. DECEMBAR – ODUMIRAWE, doma}i igrani film rediteqa Milo{a Pu{i}a Velika sala, u 20:00 SUBOTA 7. DECEMBAR – KONCERT BALETSKE [KOLE ,,LUJO DAVIÔ’’ IZ BEOGRADA. Velika sala, u 18:00 PONEDEQAK 9. DECEMBAR – KAKO JE ÂÂK ZAVOLEO ROKENROL – promocija kwige Zorana Brankovi}a. Velika sala, u 19:30 PONEDEQAK – PETAK 9-13. DECEMBAR - DANI IZRAELSKOG FILMA – program realizovan u saradwi sa ambasadom Izraela u Beogradu. Mala sala, u 20:00

- ^ETVRTO BALKANSKO BIJENALE, me|unarodna izlo`ba postavqena u galerijskom prostoru Doma kulture, Narodnog muzeja, Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i u depou, Legatu “Bogi}a Risimovi}a Risima” depo.

UMETNI^KA GALERIJA „NADE@DA PETROVI]” - Izlo`ba Katarine Alempijevi} „LINEA ALBA”

- PETAK I SUBOTA, 7. i 8. decembar KAFANA “CAR LAZAR”, muzika u`ivo “Exclusive Bend”, Ulica dr Dragi{e Mi{ovi}a 46, tel; 032/222 392, 063/ 695 915

- TV GALAKSIJA TV PROGRAM PETAK 6. 12. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 7. 12. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 8. 12. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 9. 12. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 10. 12. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r. 14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 11. 12. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 12. 12. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

PREDSTAVQEN ^ASOPIS GLAS BIBLIOTEKE BROJ 19/2012

EKSKLUZIVNI PRILOZI IZ ITALIJE, NEMA^KE, [PANIJE... radska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” predstavila je pro{log utorka novi 19. broj svog stru~nog ~asopisa Glas biblioteke za 2012. godinu. O sadr`aju ~asopisa govorila je recenzent profesor dr Borjanka Trajkovi}, jedan od vode}ih bibliotekarskih stru~waka u nas, dok je o razvojnom putu ovog glasila, koje od 1988. godine izdaje Gradska biblioteka govorila glavni i odgovorni urednik vizdawa i direktor ustanove Danica Ota{evi}. Bibliotekar Marija Radulovi}, autorka teksta “Dr`avna biblioteka u Berlinu - moderni klasik”, koju je posetila tokom studijskog boravka u Nema~koj, kazivala je odlomke, a mr Marijana Matovi}, bibliotekar savetnik, u svojstvu voditeqa programa podsetila na prve urednike, Qubomira Markovi}a i Radojka Nikoli}a. Ona je ukazala i na koncepciju ~asopisa usvojenu u redakciji, koju ~ine bibliotekari ~a~anske Biblioteke, Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke Matice srpske. Tako je ekskluzivnost utvr|ena kao jedan od osnovnih kruterijuma pri selekciji priloga, kojih je u 19. broju Glasa biblioteke 14, a potpisuju ih: Monika Fin iz Italije, predava~ na katedri za slovenske jezike Univerziteta u Padovi; Vesna Trivunac, Vesna Malba{a Iwac, dr Dejan Vuki}evi}, Jelena Mitrovi}, Vela Ni-

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Miranda Dikinson

KAD QUBAV POZOVE

koli} i Bojana Vukoti} iz NBS, Olivera Nedeqkovi}, Marija Orbovi}, mr Marijana Matovi}, Milica Bakovi}, Marija Radulovi} i Danica Ota{evi} iz ~a~anske Biblioteke i Obrad Vu~kovac iz Biblioteke Studentskog grada. Pored primera dobre prakse, naro~ito u podsticawu informati~ke pismenosti i primeni standarda, priloga o obrazovawu bibliotekara, intelektualnim slobodama u ovoj delatnosti, analize kulturno-istorijskih vrednosti “Disovog prole}a”, portreta bibliotekara i bibliografa Marije Orbovi}, posve}enog istra`iva~a ~a~anske kwi`evne i kulturne ba{tine koji potpisuje Olivera Nedeqkovi}, kao i iskustva slovena~kih i hrvatskih biblioteka na poqu digitalizacije, eksklu-

zivnost 19. broju ~asopisa daju i prilozi o nacionalnim bibliotekama Nema~ke i [panije, kao i jedinstven rad Monike Fin “Venecija i srpska kwiga”. Rad je posve}en istoriji na{e kwige i pisma, koji potvr|uje saznawa da je Venecija od 15. do 19. veka bila najve}i razvojni centar srpske kulture i dugo najzapadnija granica do koje su dosezali srpski jezik i pismo, a Monika Fin navodi da se po~eci srpske kwige i mleta~kog izdava{tva vezuju za delatnost vojvode Boìdara Vukovi}a Podgori~ana, Teodora i \or|a Qubavi}a, kao i gr~ku porodicu Teodosije i detaqno opisuje ìvot srpske kwige sve do pojave Zaharija Orfelina i potowih nosilaca srpske pismenosti. Zanimqiva je i ~iwenica da se u elektronskom katalogu Dràvne bi-

blioteke u Berlinu na pojam “Cacak” pojavquje 146, a na pojam “Vladislav Petkovic Dis” 27 zapisa, {to svedo~i o prisustvu srpske kwige u evropskim bibliotekama. Kao uspe{an primer konstantnog pra}ewa struke i plodonosne saradwe sa drugim bibliotekama u Srbiji i okruèwu, ali i dalekim zemqama, Glas biblioteke se s pravom moè ubrojati u sam vrh bibliotekarske stru~ne periodike, rekla je Marijana Matovi}, {to je dr Borjanka Trajkovi} u svom zakqu~ku i potvrdila, poèlev{i da Glas biblioteke i formalno dobije kvalifikaciju stru~nog nau~nog ~asopisa, koji se moè ~itati i na online adresi ISSN 2217/9747. Z. L. S.

Vulkan izdava{tvo Elsi Mejnard nije ni slutila da }e sve po~eti iz po~etka... Me|utim, osamnaest meseci posle najve}eg izazova u svom `ivotu, ona radi upravo to – zato {to je obe}ala osobi koja je najvi{e verovala u wu. Re{ena da zakora~i u nesigurnu budu}nost, Elsi upoznaje lepog Olivera Hogarta koji naizgled namerava da osvoji weno srce, i sasvim slu~ajno osniva hor. Onda je dobrodu{ni zahtev odvodi u Pariz – i do posledwe stavke Spiska koju se nije usu|ivala da ispuni. Mo`e li Elsi da sledi svoje srce i ostavi pro{lost iza sebe? Dirqiva, inspirativna i topla pri~a autorke kwige Dobro do{ao u moj svet.

3D DINOSAURI

IZLO@BA 6. LIKOVNE KOLONIJE „^A^AK 2013.“

MANASTIRI I PRIRODA like nastale tokom {estog saziva Likovne kolonije “^a~ak 2013.” koja je realizovana u Ov~ar Bawi u organizaciji ~a~an-

skog Doma kulture izlo`ene su ponedeqak u Likovnom salonu. Izlo`bu je otvorila Vesna Petrovi}, glavni urednik programa Doma kulture, oce-

wuju}i da je duhovno okruèwe Ov~arsko-kablarskih manastira o~igledno bilo dominantna inspiracija umetnika, koji su sedam dana proveli u motelu “Dom” i tom prilikom zahvalila Vidoju Boranija{evi}u, kao vi{egodi{wem dobrom doma}inu ove manifestacije. Jedan broj slika nastalih u likovnim kolonijama ostaju trajno u fondu ~a~anskog Doma kulture. U ovogodi{wem sazivu u~estvovali su: Jovica Dejanovi} iz Vrawa, Zorana Dragi}evi} Peruni~i} iz â~ka, Neboj{a \uranovi} iz Beograda, Qiqana Ili} Radovanovi} iz Smedereva, Vladimir Lali} iz Beograda, Damjan Martinovi} iz Sremske Mitrovice, Qubisav Milunovi} iz Beograda, Milomirka Petrovi} \oki} iz Beograda, Milan Pivni~ki i Aleksandar Pivni~ki iz Novog Sada. Pokroviteq izlo`be je Grad â~ak. Z. L. S.

Vulkan izdava{tvo Spremi se za neverovatan i neponovqiv susret sa dinosaurima! Kad stavi{ 3D nao~are, preistorijski xinovi o`ive}e pred tobom. Odu{evi}e te 3D dinosauri sa vi{e od 50 nalepnica i obiqem zanimqivih ~iwenica!

LU^ANI

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

OSNOVNA [KOLA “MILAN BLAGOJEVI]” OBELE@ILA 114 GODINA RADA rigodnim programom, koji je uprili~en u Domu kulture u Lu~anima, u prisustvu predstavnika lokalne samouprave i ostalih uva`enih gostiju, u~enici i prosvetni radnici Osnovne {kole “Milan Blagojevi}” su u ponedeqak, 2. decembra, obele`ili 114 godina uspe{nog rada svoje obrazovne ustanove. Povodom Dana {kole, uru~ene su i nagrade pobednicima literarnog konkursa “Moja {kola”. - Na{a {kola je prepoznatqiva u ovom delu Srbije po svojim brojnim uspesima, kako na poqu raznovrsnih takmi~ewa, tako i u oblasti izrade pro-

SJAJNI REZULTATI PODSTREK ZA NOVE USPEHE!

OBELE@EN DAN OSLOBO\EWA DRAGA^EVA

POLO@ENI VENCI NA SPOMEN OBELE@JE ovodom 4. decembra, Dana oslobo|ewa Draga~eva, delegacije SUBNOR-a, Skup{tine op{tine Lu~ani i Mesne zajednice Negri{ori poloìle su vence palim `rtvama u dva svetska rata na spomen obele`je u Negri{orima. - Na prostorima Draga~eva odigrale su se dve paklene bitke, koje se svrstavaju u red ve}ih na prostorima Zapadne Srbije. Vodile su se na Bjelo{evcu, u Prvom svetskom ratu 1914, protiv Austougarske i 1944. godine u Drugom svetskom ratu protiv nema~kog okupatora. Imale su presudni uticaj na ishod u daqim borbama na{ih oslobodila~kih ratova - rekao je Spasoje Milovan~evi}, predsednik Op{tinskog odbora SUBNOR-a, u svom govoru pred spomenikom palim Draga~evcima. On je dodao da je Draga~evo podnelo velike `rtve u oba svetska rata. Samo u NOB-u je poginolo oko 940 Draga~evaca. @iteqi Draga~eva su u~estvovali i u posledwem ratu od 1991. do 1999. godine, kada je izgubqeno sedam mladih ìvota, istakao je Milovan~evi}. Povodom Dana oslobo|ewa u Lu~anima je organizovana sve~ana proslava. Predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} ~estitao je prisutnim gra|anima Dan oslobo|ewa Draga~eva i podsetio na velike istorijske doga|aje, kada su hrabri Draga~evci svoje ìvote `rtvovali za slobodu. - S ponosom ~uvamo uspomenu na te

slavne istorijske dane, kada su na{i borci porazili okupatorske snage i oslobodili Draga~evo u Drugom svetskom ratu. Misli nas vode i u decembarske dane Prvog svetskog rata, u daleku 1914. godinu, kada se na Bjelo{evcu odigrala jo{ jedna presudna bitka - istakao je Sretenovi}. On je naglasio da }e naredna 2014. godina biti dvostruko jubilarna, jer }e u woj biti obeleèno 70 godina od oslobo|ewa Draga~eva u Drugom svetskom ratu i sto godina od bitke na Bjelo{evcu u Prvom svetskom ratu. Kako je istakao Sretenovi}, uskoro }e biti konstituisan Op{tinski odbor za proslavu i obeleàvawe 70 i 100 godina od bitaka na Bjelo{evcu. Vrlo brzo }e uslediti i konkretni planovi za rekonstrukciju puta koji vodi do spomen obele`ja palim Draga~evcima, kao i ure|ewe prostora oko spomenika. U kulturno-umetni~kom delu programa u~estvovala su deca iz vri}a “Na{a radost”, u~enici Osnovne {kole “Milan Blagojevi}”, kao i ~lanovi Kulturnoumetni~kog dru{tva „Razigrano kolo“ iz Poège. V. S.

jekata. Me|u mnogobrojnim nagradama koje smo osvojili, izdvojila bih nagradu koju smo dobili od Op{tine za dobru saradwu i uspe{nu realizaciju projekata Evropske unije i Ministarstva prosvete. I daqe nastavqamo istim putem. Trenutno u na{oj {koli realizujemo tri projekta. Dobre rezultate posti`emo na poqu funkcionalnog obrazovawa odraslih u okviru projekta Ministarstva prosvete, koji nosi naziv “Druga {anasa”. U~estvujemo i u projektu Unicefa, a tu je i veoma interesantan program “Sport u {lole” u okviru projekta Ministarstva sporta. Imamo izuzetnu saradwu

sa lokalnom samoupravom, koja nas podràva u na{em nastojawu da omogu}imo {to boqe uslove u {koli. Poboq{ali smo i uslove rada u na{im izdvojenim odeqewima. Zahvaquju}i lokalnoj samoupravi, ove sedmice }e biti zapo~eta rekonstrukcija elektri~ne mreè u starom delu {kole. Investicija je vredna dva miliona dinara - istakla je Radojka \or|evi}, direktor {kole. Ona je dodala da lokalna samouprava izdvaja zna~ajna sredstva za usavr{avawe prosvetnih radnika, {to se pozitivno odraàva na kvalitet nastavnog procesa i na rezultate koje postiù u~enici. O[ “Milan Blagoje-

vi}” bila je ove godine doma}in okru`nog takmi~ewa Kwi`evne olimpijade, na kojem je u~estvovalo 50 u~enika iz ~etiri grada Moravi~kog okruga. Priredbu povodom obele`avawa Dana {kole su pripremili u~enici u saradwi sa svojim nastavnicima. Pored recitala, folklora, horskog nastupa, pesama, u~enici su pripremili i interesantan dramski komad, koji je izazvao veliko odu{evqewe u publici. Ina~e, nastavu u Osnovnoj {koli “Milan Blagojevi}” poha|a 462 u~enika. [kola zapo{qava 73 radnika i ima pet izdvojenih odeqewa. V. S.

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

LU^ANI

BEOGRA\ANIN ADAM IKODINOVI] ZAVE[TAO STAN DE^JEM VRTI]U U GU^I

ZA SRE]NIJE DETIWSTVO NOVIH GENERACIJA Sedamdeset{estogodi{wi Beogra|anin Adam Ikodinovi}, poreklom iz Draga~eva, zave{tao je pro{le sedmice stan na Karaburmi De~jem vrti}u “Bambi” u Gu~i. Dokument o zave{tawu stana, Ikodinovi} je, u prisustvu svedoka i predstavnika op{tine Lu~ani, potpisao u Prvom op{tinskom sudu na Novom Beogradu. Stan ima 49 kvadrata i proceweno je da vredi vi{e miliona dinara. Govore}i o motivima koji su ga naveli na ovakav ~in, Ikodinovi} je istakao da su najsre}niji trenuci wegovog ìvota bili dobijawe stalnog zaposlewa i ènidba, kojima sada pridruùje jo{ jedan istinski zna~ajan poduhvat u svom ìvotu, a to je zave{tawe porodi~nog stana De~jem vrti}u u Gu~i, kako bi budu}i mladi nara{taji draga~evskog kraja odrastali u jo{ boqim uslovima nego {to su sada{wi.

du}nost dece, koja }e odrastati u na{em vrti}u. Pred{kolska ustanova “Na{a radost” postoji vi{e od 40 godina i ne{to sli~no se do sada nije dogodilo. Jednostavno re~eno, ovakvi humani potezi su vrlo retki u realnom ìvotu i zbog toga nam je izuzetno drago {to smo upravo mi svedoci ovog doga|aja. Sigurna sam da }e mnoge generacije dece, wihovi roditeqi i ìteqi Draga~eva godinama pamtiti ovaj nesvakida{wi humani gest gospodina Ikodinovi}a - rekla je Qiqana Dmitri}, direktor lu~anske Pred{kolske ustanove “Na{a radost”. Ona je, tako|e, objasnila da }e stan, kada pre|e u vlasni{tvo De~jeg vrti}a, biti prodat, a sredstva upotrebqena za rekonstrukciju objekta ove pred{kolske ustanove. - Drago mi je {to sam upoznao ~oveka kakav je Adam Ikodinovi} i {to sam imao ~ast da prisustvujem jednom ovako - Odluku o zave{tawu stana sam doneo zahvaquju}i predlogu moje supruge, koja je, ba{ kao i ja, mnogo volela decu. Ja sam danas presre}an ~ovek {to sam ispunio na{u zajedni~ku èqu. Moja Stanka je preminula po~etkom 2012. godine i, na àlost, danas nije tu da se zajedno radu-

jemo {to sam ostvario ono o ~emu smo ma{tali. Moje srce je puno, jer sam povukao pravi potez. Drago mi je {to sam stan zave{tao za dobrobit generacija koje dolaze. Supruga i ja nismo imali dece, ali od danas smatram, ako je to realno da kaèm, ovim ~inom dobio sam mnogo unu~i}a - rekao je Adam Ikodinovi}. On je dodao da najve}a zasluga za wegovo dobro~instvo, ipak, pripada supruzi, koja je rade}i u dràvnoj slu`bi i dobila stan na Karaburmi. Predsednik op{tine Lu~ani Mladomir Sretenovi} i direktor De~jeg vrti}a “Na{a radost” Qiqana Dmitri} su istakli da su ovakvi poduhvati prava retkost u dana{we vreme, ali da je dobro {to jo{ uvek postoje qudi koji nesebi~no pruàju i dele sa drugima ono {to imaju. - Vrlo mi je te{ko da prona|em prave re~i kojima bih opisala koliko me je ovaj humani gest ganuo i koliko je zna~ajan za ustanovu u kojoj radim. Divim se gospodinu Ikodinovi}u, koji se nije poveo materijalnim vrednostima, ve} je ovim potezom na prvo mesto stavio bu-

humanom ~inu. Sre}an sam {to u na{oj Srbiji jo{ uvek postoje ovakvi qudi, a posebno {to Adam Ikodinovi} poti~e iz draga~evskog sela Roga~a. Wegov nesebi~ni potez je vredan divqewa - istakao je predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}. On je, tako|e, naglasio da lokalna samouprava izdvaja zna~ajna nov~ana sredstava, kako bi poboq{ala uslove za odrastawe i {kolovawe dece. Adam Ikodinovi} je svoj radni vek proveo u Gradskom saobra}ajnom preduze}u u Beogradu. Vozio je autobus vi{e od 40 godina. Za ostvarene rezultate u radu dobio je mno{tvo zna~ajnih priznawa, a najdraà od svih su mu Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom iz vremena SFRJ, a tako|e i medaqa rada, koju je dobio 1986. godine. Kako nam je rekao Ikodinovi}, iako je imao skladan brak i sa suprugom ìveo veoma pristojno, nikada nije zaboravio mukotrpno detiwstvo, koje je proveo u rodnoj Roga~i u te{koj nema{tini. Taj segment ìvota bio je razlog vi{e da pruì svoj doprinos sre}nijem odrastawu dece u Draga~evu. V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

PROJEKCIJE NAGRA\ENIH OSTVAREWA SA 2. ME\UNARODNOG FESTIVALA “KRATKI METAR” KC GORWI MILANOVAC rojekcijama nagra|enih i odabranih filmova sa prvog i drugog Me|unarodnog filmskog festivala “Kratka forma”, koji se organizuje u okviru programa Kulturnog centra iz Gorweg Milanovca, nastavqen je filmski program Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, koji se realizuje u Galeriji “Risim” u â~ku. U dve filmske ve~eri, u utorak 3. i narednog, 10. decembra prikazana su i bi}e, najuspe{nija ostvarewa ovog festivala. Dragan Arsi}, direktor Kulturnog centra iz Gorweg Milanovca je gostuju}i na prvoj projekciji u â~ku rekao da je Festival pokrenut u okviru kulturnog programa ove ustanove 2011. godine kao bijenalna manifestacija, koja }e se smewivati naizmeni~no sa ~uvenim “Me|unarodnim bijenalom umetnosti minijature”, iz koga je konceptualno ovaj festival popularne filmske forme i ro|en. Pokroviteq obe manifestacije je op{tina Gorwi Milanovac. Arsi} je istakao da je na ovogodi{wi festival, odràn od 26. do 29. septembra, stiglo 308 filmova iz 38 zemaqa, pri ~emu su veoma kvalitetnu selekciju ponudile Srbija, Francuska, [panija, Nema~ka, Poqska, Argentina, Kina, Kirgizija, Indija, Izrael, pa ~ak i daleki Filipin, kao i mnoge druge ze-

FILMOVI IZ CELOG SVETA ofesionalce: mikro film du`ine do 60 sekundi, mini film u trajwu do tri minuta i kratki film u trajawu od tri do 15 minuta, a da se uz to odr`ava i Me|unarodni festival de~ijeg i

omladinskog filmskog stvarala{tva. Za svaku kategoriju bio je odre|en poseban tro~lani me|unarodni `iri. U kategorijama mikro, mini i kratki film ~lanovi `irija bili su: Dragomir

Boban Stefanovi}

mqe. Nakon u~e{}a na festivalu u Karlovcu ekipa iz Gorweg Milanovca bila je i osniva~ Me|unarodne mreè filmskog stvarala{tva mladih, koja je imala velikog zna~aja u organizovawu milanova~kog festivala. Posebnost festivala je i javno ìrirawe, interaktivno, kako sa autorima filmova, tako i sa publikom, koja je mogla da u~estvuje u analizi svakog ostvarewa. Govore}i o strukturi Festivala, urednik Filmskog programa KC Gorwi Milanovac Boban Stefanovi} je istakao da festival sadrì tri kategorije za pr-

Dragan Arsi}

PROJEKCIJE ZA ÂÂNE Prve ve~eri, 3. decembra, prikazani su filmovi: Izgubqeni pogledi (Argentina), @ena (Italija), Prva projekcija (Bugarska), Kao da spava (Filipini), Banatski trougao (Srbija), îsto ([panija), Jednominutna kazna (Bugarska), Govor (Srbija), Ti{ina (Kirgizija) i Zaron (Irska). Narednog utorka bi}e prikazani filmovi: Par nepar (Srbija), [oqice (Srbija), Moj put (Hrvatska), Zalagaonica (Bugarska), Pu{ewe ubija (Srbija), Oko moje ([panija), Brazda (Iran), Smrt je omanula (Moldavija), Zima (Rusija), Linearist (Brazil), Moja beba (Srbija) i Luminaris (Argentina).

Zupanc i Narcisa Darijevi} Markovi} iz Srbije i Vera [mit iz Nema~ke, a filmsko stvarala{tvo mladih ocewivali su Ivana Veskovi} i Miodrag J. Novakovi} iz Srbije i Du{ko Popovi} iz Hrvatske. Po{to se u svakoj kategoriji dodequju po tri ravnopravne prve nagrade, ne postoji granpri festivala, tako da se ne mo`e re}i naslov najboqeg filma. Selekcione komisije izabrale su 143 filma koja su prikazana u septembru i u{la u konkurenciju za nagrade. Z. L. S.

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

GORWI MILANOVAC

ODR@ANA 32. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U GORWEM MILANOVCU

UTVR\EN NACRT BUXETA ZA 2014. GODINU Sednicom Op{tinskog ve}a, odr`anom u ponedeqak, 2. decembra, predsedavao je predsednik op{tine Milisav Mirkovi}, koji se posle vi{emese~nog odsustva zbog zdravstvenih razloga vratio redovnim radnim obavezama. Na samom po~etku sednice, predsednik op{tine se zahvalio svojim saradnicima na uspe{nom obavqawu du`nosti tokom wegovog odsustva. azmatrawe nacrta buxeta i utvr|ivawe predloga odluke o buxetu op{tine Gorwi Milanovac za 2014. godinu, kao najva`nije ta~ke dnevnog reda, zaokupile su veliku pa`wu ve}nika. Pre uvodnog izlagawa o ovoj zna~ajnoj temi, Predsednik op{tine Mirkovi} je podsetio ve}nike da su gra|ani pozvani jo{ po~etkom oktobra da se izno{ewem svojih predloga ukqu~e u kreirawe buxeta za narednu godinu. Kako je istakao, nacrt buxeta je objavqen na zvani~noj op{tinskoj internet stranici, a gra|ani su svoje mi{qewe, predloge, primedbe i sugestije mogli da izraze kroz upitni-

ke, odnosno podlistak u “Takovskim novinama”. On je tako|e izneo uverewe da }e lokalna samouprava i u narednoj godini buxetskim sredstvima raspolagati doma}inski i da ne}e i}i u dodatna zadu`ivawa. Kako je istakla Aleksandra Milo{evi}, na~elnik Odeqewa za finansije, postupak pripreme i dono{ewa buxeta ure|en je Zakonom o buxetskom sistemu. Planirani teku}i prihodi op{tine Gorwi Milanovac u 2014. godini iznose 1.166.142.000 dinara.

ZA[TITA PRAVA PACIJENATA Na 32. sednici Op{tinskog ve}a, ve}nici su informisani da }e od 1. decembra, na osnovu Zakona o pravima pacijenata, za{titu prava pacijenata obezbe|ivati lokalna samouprava odre|ivawem lica koje }e obavqati poslove savetnika za za{titu prava pacijenata i obrazovawem Saveta za zdravqe. Poslove savetnika za za{titu prava pacijenata u gorwomilanova~koj op{tini obavqa}e diplomirani pravnik Qiqana Te{i}, na~elnik Odeqewa za dru{tvene delatnosti Op{tinske uprave. Savetnik pacijenata obavqa poslove za{tite prava pacijenata po podnetim pismenim i usmenim prigovorima. Tako|e, pruà i potrebne informacije i savete u vezi sa pravima pacijenata, {to zna~i da }e imati ulogu medijatora. Ovim zakonom pacijentu je po prvi put priznato 19 prava, koja se uglavnom odnose na kvalitet pruàwa zdravstvenih usluga, a ostvariva}e se u jedinici lokalne samouprave preko savetnika pacijenata. Ostvarivawe pacijentovih prava zasniva se na partnerskom odnosu pacijenta, zdravstvenog radnika i zdravstvenog saradnika uz uzajamno poverewe i po{tovawe na svim nivoima zdravstvene za{tite. Dom zdravqa, Op{ta bolnica, vr{ioci privatne prakse i drugi predstavnici zdravstvenih ustanova du`ni su da na vidnom mestu istaknu ime i prezime, radno vreme savetnika pacijenata, kao i adresu i broj telefona na koji se pacijent moè obratiti radi za{tite svojih prava.

OBELE@ENA 99. GODI[WICA KOLUBARSKO-SUVOBORSKE BITKE redstavnici op{tine Gorwi Milanovac, Vojske Srbije i Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije obeleìli su u utorak, 3. decembra, 99. godi{wicu Kolubarsko-suvoborske bitke, polagawem venaca na spomen biste vojvodi @ivojinu Mi{i}u, |eneralu Terzi}u, spomenik “1.300 kaplara” i spomen obele`ja u Boqkovcima i time odali po~ast slavnim ratnicima Kolubarsko – suvoborske bitke. Zamenik predsednika op{tine Gorwi Milanovac Miroslav Milovanovi} poloìo je venac na spomen bistu vojvodi @ivojinu Mi{i}u na Trgu kneza Mihaila. Ispred Vojske Srbije venac je poloìo komandant Garnizona Vojske Srbije u Gorwem Milanovcu potpukovnik Nedeqko Planojevi}, a u ime Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbi-

Aleksandra Milo{evi} je u svom izlagawu nabrojila sve planirane prilive, kao i rashode koji }e biti realizovani u narednoj godini. Pojedina~no je govorila o izdvajawima za investicije, poqoprivredu, mesne zajenice, obrazovawe, stipendije i de~ju za{titu, socijalnu za{titu, kultu-

ru, sport, turizam, javna preduze}a i ustanove. Nakon toga je usledila rasprava o nacrtu ovog, za rad lokalne samouprave veoma va`nog dokumenta. ^lanovi Op{tinskog ve}a su izneli vi{e konstruktivnih predloga za nove projekte, zapo{qavawe i afirmaciju mladih qudi. Nakon sveobuhvatnog razmatrawa svih va`nih segmenata dokumenta, ve}nici su jednoglasno usvojili nacrt i utvrdili predlog odluke o buxetu za narednu godinu. Na sednici Op{tinskog ve}a razmatrani su izmeweni finansijski planovi svih osnovnih i sredwih {kola. Usvojen je dopuwen program poslovawa i izmewen finansijski plan Javnog preduze}a za izgradwu, kao i izmene programa poslovawa Sporstkog saveza op{tine Gorwi Milanovac. Ve}nici su dali saglasnost i na dopunu cenovnika usluga JP “Sporstko rekreativni centar”. Dopuwenim cenovnikom su obuhva}ene i usluge kori{}ewa klizali{ta na otvore-

nom, pored hale „Breza“. Prema re~ima predsednika op{tine, klizali{te }e biti novogodi{wi poklon svim qubiteqima klizawa, a posebno deci i omladini. ^lanovi ve}a su usvojili izmewen i dopuwen plan rada za deset gorwomilanova~kih mesnih zajednica za 2013. godinu. Prema predlogu re{ewa za kori{}ewe subvencija op{tine u poqoprivredi, na osnovu posledweg ovogodi{weg konkursa ovu vrstu podsticaja mo}i }e da koriste jo{ 24 poqoprivrednika, a op{tinska nadle`na komisija }e kontorlisati upotrebu odobrenih sredstava. Kako je istakao predsednik op{tine Mirkovi}, lokalna samouprava }e i u narednoj goditi podsticati razvojom i unapre|ewe poqoprivrede. Nacrtom buxeta je predvi|eno da se za podsticaje agraru u 2014. godini utro{i dvadeset miliona dinara. ^lanovi Op{tinskog ve}a su prihvatili predlog da se za boravak dece sa posebnim potrebama izdvoje sredstva u iznosu od milion dinara, koja }e biti utro{ena na adaptaciju prostorija u Osnovnoj {koli “Mom~ilo Nastasijevi}”. Na sednici su razmatrane i zapo~ete pripreme za adaptaciju Doma kulture, koja }e biti izvedena po fazama do potpune rekonstrukcije objekta. Izve{taj o obavqenim tehni~kim aktivnostima predstavio je glavni koordinator izrade projektne dokumentacije Predrag Dabi}, diplomirani in`ewer arhikteture. V. S.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge:

je predsednik udru`ewa u Gorwem Milanovcu Vladimir Jovanovi}. Pored gorwomilanova~kih zvani~nika, vence su polo-

`ili i gosti iz Beograda i Aran|elovca, predstavnici Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije.

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

OGLASI

GRADSKA UPRAVA ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE POSLOVE GRADA Â^KA @upana Stracimira broj 2. objavquje OGLAS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS NA NEODRE\ENO VREME U GRADSKU UPRAVU ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE POSLOVE GRADA Â^KA: ODSEK ZA JAVNE NABAVKE I INVESTICIJE RADNO MESTO [EFA ODSEKA - jedan izvr{ilac Uslovi: I Op{ti uslovi propisani zakonom: 1) da je dràvqanin Republike Srbije; 2) da je punoletan; 3) da ima op{tu zdravstvenu sposobnost; 5) da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ine nepodobnim za obavqawe poslova u dràvnom organu. II Posebni uslovi propisani Pravilnikom o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka: 1) visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti pravne, odnosno ekonomske nauke, odnosno gra|evine na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije master, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije), odnosno zavr{en ekonomski, pravni odnosno gra|evinski fakultet u najmawem trajawu ~etiri godine; 2) poloèn ispit za rad u organima dràvne uprave; 3) najmawe 5 godina radnog iskustva; 4) sertifikat slu`benika za javne nabavke; 5) poznavawe rada na ra~unaru. Dokazi koji se prilaù uz prijavu na oglas: 1. uverewe o dràvqanstvu Republike Srbije; 2. izvod iz mati~ne kwige ro|enih;

3. uverewe o op{toj zdravstvenoj sposobnosti; 4. uverewe nadle`ne policijske uprave po mestu ro|ewa ili prebivali{tu da lice nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dràvnom organu; 5. diploma, odnosno uverewe o ste~enom visokom obrazovawu iz nau~ne oblasti pravne, odnosno ekonomske nauke, odnosno gra|evine na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije), odnosno zavr{en ekonomski, pravni, odnosno gra|evinski fakultet u najmawem trajawu ~etiri godine; 6. uverewe o poloènom ispitu za rad u organima dràvne uprave ili uverewe o poloènom pravosudnom ispitu; 7. dokaz o radnom iskustvu u struci; 8. sertifikat slu`benika za javne nabavke. Napomena: Radni odnos moè se zasnovati i sa licem koje nema sertifikat slu`benika za javne nabavke pod uslovom da u roku od tri meseca od dana zasnivawa radnog odnosa, odnosno od dana kada se steknu uslovi, poloì stru~ni ispit za slu`benika za javne nabavke. Radni odnos se moè zasnovati i sa licem koje ima poloèn pravosudni ispit; Svi dokazi prilaù se u originalu ili overenoj fotokopiji. Rok za podno{ewe prijava sa dokazima o ispuwavawu uslova je 8 (osam) dana od dana objavqivawa oglasa u listu "â~anski glas". Prijavu i dokaze o ispuwenosti uslova oglasa, dostaviti na~elniku Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka, ul. @upana Stracimira br. 2, â~ak, u zatvorenoj koverti, sa naznakom "Ne otvaraj - prijava na oglas za zasnivawe radnog odnosa na radnom mestu {efa odseka za javne nabavke i investicije". Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati.

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 25. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOJ ODLUCI PO ZAHTEVU ZA DAVAWE SAGLASNOSTI NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe o izdavawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i to: Re{ewe broj 501-222/13-IV-2-01 od 28. 11. 2013. godine po zahtevu investitora “Telekom Srbija” a.d. Beograd, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji “Â Dragi{e Mi{ovi} 2 (Zdravstveni centar)” - Â64, ÂU64, u okviru kompleksa bolnice zdravstvenog centra u ulici Dr Dragi{e Mi{ovi} br. 205 u â~ku, na katastarskoj parceli br. 6640 K. O. â~ak. Re{ewem o davawu saglasnosti utvr|ena je obaveza investitora da gore navedeni projekat izvede u svemu u skladu sa merama za{tite ìvotne sredine utvr|enim u studiji. Overene mere za{tite ìvotne sredine sastavni su deo re{ewa o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i daju se na uvid kod tehni~ke kontrole glavnog projekta i tehni~kog pregleda objekta. Re{ewe o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu je kona~no u upravnom postupku. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu pokrenuti upravni spor podno{ewem tu`be nadle`nom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

OGLASI

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM TROSOBAN, RENOVIRAN STAN U CENTRU, 3. SPRAT. CENA 38.000 E

P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran. Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 16.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift. Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 21.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 33.000 eura GARSOWERA Beograd, ul. Gospodara Vu~i}a, 1. sprat, cg, pogodna za poslovni prostor. Cena 45.000 eura. P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-47 m2, Beograd, blizu Vukovog spomenika, 4. sprat, sa gara`om u zgradi, sa name{tajem. Cena 90.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten. Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od

fasadne cigle, CG, podrum. Cena 29.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 32.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-59 m2, Beograd, ul. Vojvode Vlahovi}, nov, trosoban, terasa. Cena 50.000 sa PDV-om. P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa. Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle. Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa. Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en. Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a. Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 18.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 42.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a. Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 45.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 28.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 56.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a. Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice. Cena 1000 e / ar

JEDNOSOBNI I JEDNOIPOSOBNI OBILI]EVA 2 SPRAT, P-21 M2, EG STRUJA, 16 000 E 7 JULI, 1 SPRAT, P- 28 M2, CG, 23 000 E SV. SAVE, 1 SPRAT, P-43 M2, CG, 23 000 E AVENIJA 1, 3 SPRAT, P-38 M2, CG, 22 000E AVENIJA 2, 3 SPRAT P-30 M2, CG, 22 500 E NEMAWINA 4 SPRAT, LIFT, P-19 M2, CG, 16 000 E OBILI]EVA NOV, 1 SPRAT, P-46 M2, 800 E PO M2 + PDV KN. VASE POPOVI]A 7. SPRAT, CG P-48 M2 27 000 E VINARA 6. SPRAT, CG P- 40 M2, 27500 E KEJ P-42 M2, 6. SPRAT, CG, 25 000 E [KOLA M. PAVLOVI], 4. SPRAT, CG, 41 M2, 31 000 E SIN\ELI]EVA 3. SPRAT CG, P- 38 M2, 36 000 E DVOSOBNI I DVOIPOSOBNI KNEZA MILO[A, VP, CG, RENOVIRAN, P-58 M2, 40 000 E RADI[E PO[TI]A, 4. SPRAT, CG, P-56 M2, 35 000 E AVENIJA 2, 2. SPRAT, CG, P57 M2, 32 000 E AVENIJA 1, 5. SPRAT, LIFT, RENOVIRAN, P-57 M2, 38 000 E CENTAR, 1. SPRAT, CG, P-58 M2, 43 000 E KEJ 2. SPRAT, CG, 31 000 E

ALVAXINICA 3. SPRAT, CG, RENOVIRAN P-53 M2, 32 000 E KEJ 2. SPRAT, CG, P- 58 M2, 32 000 E CENTAR, 1. SPRAT , U LO[EM STAWU, P-53 M2, 35 000 E NEMAWINA 1. SPRAT, CG, P49 M2, 30 000 E KEJ 4. SPRAT, RENOVIRAN , CG, 38 500 E ALVAXINICA 4. SPRAT, CG 67 M2, 43 000 E TROSOBNI I TROIPOSOBNI KNEZA VASE POPOVI]A, 1. SPRAT, CG P-81, M2, 45 000 E KEJ F. CIGLA, 3. SPRAT, CG, P-70 M2, 46 000 E SV. MARKOVI]A , 2. SPRAT, CG, P- 81 M2, 62 000 E AVENIJA 2. 1. SPRAT, CG, P75 M2, 48 000 E GRADSKO [ETALI[TE, 2. SPRAT, CG, P-68 M2, 61 200 E U^ITEQA MARINOVI]A 2. SPRAT, CG, P-74 M2, 51 800 E OBILI]EVA, 3. SPRAT, CG, P-69 M2, CENA 780 E M2 + PDV KALU\ERICE, 7. SPRAT, CG, P-73 M2, 48 000 E DANICE MARKOVI], 3. SPRAT, CG, P-70 M2, 45 000 E LU^NA ZGRADA, 4. SPRAT, RENOVIRAN, CG, P-126 M2, 80 000 E SLOBODINO IGRALI[TE, 2. SPRAT, CG, P-78 M2, 54 000 E

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

OGLASI

MALI OGLASI POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM dvosoban stan od 68 m2, u centru ^a~ka, kod Taksi stanice. Ima dve terase, podrum, stara gradwa, odli~na izolacija. Cena 52.000 evra. Tel. 061/ 163-0-023 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar grada, sedmi sprat, cg. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 70 m2, u Aveniji 2, na 3. spratu, kod Prehrambene {kole, ima terasa i podrum. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2 u Beogradu, Vidikova~ki venac, 2. sprat. Cena 54.000 evra. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM trosoban stan, nov, dupleks, kod Hotel Morave, 3. sprat, CG, ima terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, nov, Qubi} kej, cg, ima lift i terasa. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvoiposoban stan od 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, cg, ima gara`a i podrum. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 63.38 m2, na Alvaxinici, cg, ima dva lifta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 58 m2, 1. sprat, CG, Avenija. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvoiposoban stan od 51 m2, bez ulagawa,

IZDAJEM name{tenu garsoweru u soliteru kod „Tempa“ u ^a~ku. Prvi sprat, povoqno. Tel. 031/552-862, 031/835-038 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, zgrada fas. cigle, kod H. Morave, prizemqe, cg, terasa. Cena 21.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM TROSOBAN STAN na 2. spratu, Avenija 2, kod Prehrambene {kole. Cena 38.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 OTKUP STARIH DOTRAJALIH, NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

SPORTSKOJ KLADIONICI I SPORTSKOM KLUBU MAX BET POTREBNI OPERATERI ZA LOKAL U ^A^KU. Prijavu popuniti na web.adresi www.maxbet.rs/posao Potrebna `ena za pomo} u ku}i. 060/5758700 CG, ima lift, Qubi} kej. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM dvosoban stan od 62. 80 m2, 3 sprat, cg, terasa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, ulica Vojvode Stepe. Tel. 065/ 453-3-818 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, 1. sprat, @elezni~ka ulica. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, Kej, drugi sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 , zgrada od fasadne cigle u Aveniji. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, {esti sprat, ima lift i podrum, 2 terase. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, kod H. Morave, cg, ima terasu, dva lifta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, 6 sprat, cg, 2 terase, ima lift. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, CG, 2

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM DVOSOBAN STAN 57 M2, 6. SPRAT, IMA LIFT,U AVENIJI 2. IMA 2 TERASE I PODRUM. CENA 33.600 EURA. Tel. 065/ 326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan, 49,8 metara kvadratnih, kod Slobodinog igrali{ta. Telefoni: 065/3463000 i 061/188-41-74. IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644 terase i podrum. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, {iri centar, 5. sprat, cg. Cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, 1. sprat, ta, ima terasa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, Nemawina ulica, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, 3. sprat, renoviran, {iri centar. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, cg, ^. P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, 3. sprat, na Alvaxinici, cg, ima lift i terasa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, Avenija 2, 3. sprat, cg, ima terasa. Tel. 060/ 4342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, 2. sprat, H. Morava, ta, ima terasa. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 48 m2, 1 sprat, kod H. Morave. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, vp, Kej, cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, Nemawina ulica, renoviran, prvi sprat, cg. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, {iri centar, 2. sprat, cena 28000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod Hotel Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 KUPUJEM ORDEWE, MEDAQE, STARO ORU@JE / SABQE, JATAGANE, KAME, KUBURE /, UNIFORME, OZNAKE, STARE UMETNI^KE SLIKE, SATOVE I OSTALE ANTIKVITETE. TEL. 032/ 372-155, 063/ 807-2-772

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski od 43 m2, nov, centar , 3. sprat, lift, cg. Tel. 062/ 514429 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, CG, na Keju. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, 4. sprat, dve terase. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave na 1. spratu, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, renoviran, odmah useqiv, cg, terasa, lift. Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48 m2, cg, terasa, dva lifta, kod “Brvnare”. Cena 26.400 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 44 m2, ulica Kraqa Petra, CG. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod “Brvnare”, 6. sprat, ima lift. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 , Gvo`|ar, prizemqe, ta. Cena 26.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2, Kej, 4. sprat, terasa, u dobrom stawu. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dva nova jednoiposobna stana , Vinara , 39 m2, terasa, ima lift, 6. sprat. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 48 m2, kod restorana Brvnara. Cena 26.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2, veliki, kod H. Morave. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 40. 66 m2, Qubi} kej, 5. sprat, cg, ima dva lifta. Tel.

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM jednosoban stan na 1. spratu, cg, renoviran, ul. 7. jula. Tel. 060/ 349-8-490 IZUZETNO POVOQNO PRODAJEM TROSOBAN STAN OD 82 M2, KOD HOTELA MORAVA. CENA 49.500 EURA. TEL. 032/ 333872, 062/ 302-240

PRODAJEM DUPLEKS STAN 34+26 m2, kod {kole M. Pavlovi}. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ekskluzivan poslovno-stambeni objekat od 600 m2, prizemqe 300 m2 u jednoj celini i sprat 300 m2- stambeni i poslovni prostor. Objekat je ukwi`enjedan vlasnik. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 221-400, 064/ 12-41806 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, u Aveniji 1. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, Qubi} kej, vp, cg. Cena 21.500 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 37 m2, u Aveniji, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, {iri centar, 5. sprat, cg. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan na Vinari, 3. sprat. Cena 23.000 eura. Tel. 063/127-5-630 PRODAJEM garsoweru od 30 m2, u centru, 3. sprat, cg, novija gradwa. Cena 18.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar grada. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, vp, Alvaxinica. Cena 15.500 evra sa stvarima.Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM garsoweru od 24 m2, 5. sprat, u perfektnom stawu. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 20 m2, 5. sprat, Nemawina, cg. Cena 16.500 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 83 m2 u

NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761

PRODAJEM stan od 36 m2, u Kuli, CG. Tel. 064/ 141-4-324 PRODAJEM LAP TOP HP Compag NC4400 Intel Core 2 Duo, 1.83GHz, ram 1.5 GB, HDD 80 GB, 3XUSB, LAN, WIRLESS, VGA, SVID, SCROLL NA TUCH PAD-U, BATERIJA 3.5 H, GRAFIKA, INTEL 945, WIN 7 instaliran, puwa~. Cena 130 evra. Tel. 064/ 351-4-072 strogom centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224590 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska ulica, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 68 m2, dve terase, ima podrum, strogi centar. Tel. 065/ 141-4-140 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 66 m2 , ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 65 m2. Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 64 m2, 2. sprat, Hotel Morava, lift, cg. Cena 34.000 eura. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 64 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica S. Save. Tel. 064/ 1312-544 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM stan od 57 m2, kod H. Morave, cg, terasa, 2 lifta, 26.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 evra. Tel.064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 57 m2, nov, odmah useqiv. Cena 720 evra/ m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 55 m2, kod Hotel Morave, cg, ili mewam, uz doplatu za mawi stan. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 54 m2, Avenija 1, cena 35.000 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 53 m2, strogi centar. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 51 m2, cg, Qubi} kej. Cena 27.500 evra. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 50 m2 sa cg, u blizini Doma zdravqa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole “Dr. Mi{ovi}”, drugi sprat, cg. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 49 m2, sa podrumom, stari “Autoprevoz”. Tel. 064/ 618-6058 PRODAJEM stan od 48 m2, novija gradwa. Cena 30.500 evra. Tel. 064/ 971-1-112 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica K. V. Popovi}a br.14. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 46+6 m2 m2 kod “Solida”. Cena 31.000 evra. Mo`e na kredit ili na rate. Ima tapija. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM stan od 43 m2, nov, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini {kole “ M. Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 42 m2, kod “Medicinske” {kole. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2 ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, kod Gradskog parka. Tel. 060/ 034-3-687 PRODAJEM stan od 40 m2 u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 673-2-969

OGLASI

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM stan od 40 m2 , centar grada, cena 25.500 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 40 m2 , nov, kod gradskog parka. Cena 27.000 eura. Tel. 060/ 558-9-248 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 32 m2, cg, Nemawina ulica. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 18 m2, Nemawina ulica. Cena 16000 evra. Tel.064/ 137-4-137 PRODAJEM mawi dvosoban stan, Qubi} kej. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM ku}u od 300 m2, na dva nivoa u Aveniji. Cena 90.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 m2 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 170 m2 u Trbu{anima, 13.5 ari placa, dve terase, u perfektnom stawu. Cena 21.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u na Zlatiboru- Zova, apartmanskog tipa, 174 m2, ku}a u sivoj fazi, 10 ari placa. Cena 90.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u u Atenici 160 m2, 9, 61 ar placa, 24 m2 pom. prostorije,15 m2 gara`a, cg, cena 50000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u u

Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM zajedni~ku ku}u od 130 m2, ulica Stevana Mokrawca. Tel. 062/ 471-063 PRODAJEM povoqno staru ku}u , sa placem od oko 3 ara, kod Spomen Parka. Mogu}nost zamene za stambenu jedinicu u Kragujevcu ili na Crnogorskom primorju. Tel. 069/ 162-0-161 PRODAJEM ku}u od 120 m2, 9.5 ari placa kod Po{tinog magacina. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u u Loznici od 110 m2, 34 ari placa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2, legalizovana, P+PK, u Me|uvr{ju , 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100 m2, PO+P+1, 50 ari livada, 25 ari {uma. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade i 25 ari {ume, sa cg. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2, sa 7.5 ari placa, u u`em delu grada, sre|ena. Tel. 063/ 27-3292, 032/ 346-541 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , dva ulaza, plac 4.9 ari, legalizovana, ukwi`ena kod “Forma Ideale”. Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , centar grada, 2.23 ara placa, pogodna za poslovni prostor. Cena 70.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 75 m2 , P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 evra. Tel. 063/ 691-

PRODAJEM ZASEBAN STAN OD 160 M2, U KU]I, TRI SOBE, DVA KUPATILA, LUKSUZNO KOMPLETNO NAME[TEN. HITNO, RADI ODLASKA U INOSTRANSTVO. CENA 70.000 EVRA. TELEFON: 065/ 464-6-995

761 PRODAJEM ku}u od 60 m2 na Suvom bregu, 4 ara placa, zidana gara`a i pomo}ni objekat. Cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa, kod Bioskopa “Prag”, povoqno. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u od 56 m2, dvosoban stan ,1 ar placa. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 50 m2, sa 22 ara placa u Viqu{i. Cena 6.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74 ari placa, cena 33000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u prizemna, povr{ine 51 m2, kod “Slobode”, na 5.84 ari placa. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u blizini Balkanske ulice. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e od 63.76 m2 i 59.58 m2, na placu povr{ine 5.10 ari u Qubi}u. Cena 50.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dve ku}e u Ko{utwaku od 95 m2 i 52 m2, na 4 ari placa, grejawe na gas. Cena 75.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dve ku}e na 50 ari zemqe u Mojsiwu, kod crkve. Tel. 062/ 118-4-814 PRODAJEM dve ku}e od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Cena 380 evra/ m2. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikend ku}u od 60 m2 na Karauli , 38 ari placa. Cena 16.000 evraTel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikendicu na jezeru u Me|uvr{ju od 60 m2, na 5ari placa pod vo}em, vlasnik, cena 16.000 evra. Tel. 064/ 666-3-268 PRODAJEM vikend ku}u od 52 m2 u Prijevoru, na Kamenici, plac 17.70 ari, cena 26.000 evra. Tel. 032/342190 PRODAJEM vikend ku}u od 50 m2, u Ov~ar Bawi , 2 ara placa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM vikend ku}u od 35 m2, na jezeru u Me|uvr{ju , PPK, struja, voda, pom.objekat 10 m2, 3 ara placa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikend ku}u od 27.5 m2, u G. Atenici, 1 ar placa, pom.objekti od 13.5 m2, vo}wak 12 ari i {uma. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u , lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM seosko imawe sa 5 ha zemqe u Samailama, svi prikqu~ci, ima bunar. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM seosko doma}instvo u D. Gorevnici, ku}a 60 m2 , 50 ari placa, vo}e, sala{, senik, pomo}ni objekti. Tel.032/ 342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 804 PRODAJEM imawe od 5 ha u Je`evici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a

70m2 , 30 ari placa, 55 ari zemqe, 1,50 ha {ume. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM doma}instvo sa tri ku}e , u Slatini, 70 ari placa, pomo}ni objekti od 200 m2. Cena 30.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Draga~evu, 13 km od grada, cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM seosko imawe sa 5 ha zemqe u jednom par~etu u Lipnici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u â~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM lokal od 37 m2, nov, odmah useqiv, Obili}eva ulica. Cena dogovor. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM lokal od 47 m2, sa podrumom od 20 m2, ku}om od 56 m2, 1 ar placa, plac od 6.72 ara. Moè sve posebno. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM monta`nu halu od 130 m2, na placu od 4 ara. Mogu}nost prodaje uz demontaù i prevoz na sopstveni plac. Tel. 065/ 222-552-4 PRODAJEM poslovni prostor povr{ine oko 70 m2 / Pr+1 /, kod “Tempa”. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 KUPUJEM jednosoban stan. Nudim kamion + novac. Tel. 069/ 161-0-777 MEWAM staru ku}u sa 4 ara placa na Du{anovcu / Marinkova bara /, za dvosoban stan u â~ku, uz doplatu. Tel. 036/ 857-040 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM trosoban stan u Beogradu, Medakovi} 3, name{ten, 2 terase, grejawe, 2 lifta, 5 sprat. Moè na duì period. Tel. 063/ 270-028 IZDAJEM trosoban nename{ten stan na Qubi} keju. Tel. 063/ 617-572 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan na Alvaxinici, cg, drugi sprat, lift. Tel. 062/143-5-027 IZDAJEM dvoiposoban stan na Miqakovcu, za studente. Tel. 063/ 802-0-522 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela” Srbija”. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu Lion, sa garaòm. Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM dvosoban poluname{ten ili nename{ten stan sa grejawem, lokacija Ciganmala. Tel. 032/ 537-2816, 064/ 411-4-996 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, kod Crkve S. Marka. Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, centar Ta{majdan.

Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru grada. Tel. 064/ 145-0-644 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Pigovoj ulici, cg, kablovska. Tel. 061/ 806-0-169, 032/ 557-3-249 IZDAJEM jednosoban name{ten komforan stan. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u ku}i, poseban ulaz, grejawe na ta, povoqno. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u posebnoj ku}i, ulica 601, br. 9/1, u Loznici kod po{tinog magacina. Tel. 032/ 374-893 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru , CG, na Mirijevu u Beogradu, kod “ Maksija”. Useqiva od 1.12.2013.godine. Tel. 060/ 7099-213 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa CG, u zgradi na Qubi} keju. Tel. 032/ 346-460, 061/ 815-4-395 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru u ulici Ilije Gara{anina 7. Tel. 032/ 5544518, 069/ 024-3-119 IZDAJEM garsoweru u Qubi}skoj broj 50, kod Fakulteta. Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2 sa cg, u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 IZDAJEM stan od 55 m2 na N. Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM stan sa cg, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM povoqno stan za studente u Beogradu. Tel. 032/ 346-288 , 066/ 346-288 IZDAJEM name{tenu konfornu garsoweru, ulica Kneza Milo{a130. Tel. 064/ 334-4061 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM sobu devojkama koje su studenti ili |aci. Poseban sprat, ima grejawe, blizu fakulteta. Pla}awa po ulasku u sobu. Tel. 063/313-453 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, grejawe, internet, kablovska, u`i centar. Tel. 064/ 969-3636 IZDAJEM sobu za studente i |ake, name{tena, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, name{tena. Strogi centar. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM sobu kod Prehrambene {kole. Tel. 063/ 120-2-151, 064/ 560-0-490 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, cg. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM ku}u od 50 m2 u {irem centru ^a~ka, povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM zasebnu name{tenu ku}u od 50 m2, u blizini restorana “ Belvi”. Tel. 064/ 251-9-676 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom poqu kod pruge- prelaz za bolnicu. Tel. 063/ 103-1-335 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM ku}u , name{tena, centar - kod “ KMN”, ta grejawe. Tel. 064/ 208-6-115

28 IZDAJEM ku}u sa dvori{tem, u ^a~ku, u centru, kod “ Kule “. Pogodna za agencije. Tel. 064/ 970-9-558 IZDAJEM ku}u studentima, parno grejawe, u neposrednoj blizini fakulteta. Tel. 064/ 920-6-704, 032/ 327-326 IZDAJEM ku}u na Avlaxinici. Tel. 032/ 343-056 IZDAJEM stan u Preqini od 60 m2, pogodno za radnike. Tel. 061/ 111-6-439 IZDAJEM - USTUPAM lokal kompletno opremqen za rad sa brzom hranom, restoranskog tipa. Tel. 063/ 126-3-049 IZDAJEM lokal d 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, auto-{kolu, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovno - stambeni prostor u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2, strogi centar. Tel. 032/ 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada. Pogodan

OGLASI za sve vrste delatnosti. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal od 35 m2 strogi centar. Cena 130 evra. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM lokal od 28 m2, ugao Obili}eve i Nemawine. Tel. 062/ 80-60-464 IZDAJEM lokal od 12 m2, u Draga~evskoj ulici. Povoqno. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8845 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokal u Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7999 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033 PLACEVI PRODAJEM plac od 1.5 ha u Atenici, cena 21.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM wivu od 1 ha 12 ari, u D. Gorevnici - Ilijak. Tel. 032/ 806-085, 063/ 339-268

PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici. Cena 500 eura/ar. Mogu} dogovor. Tel. 032/342-190 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 28 ari, na Qubi} brdu, na ravnom. Pro{la voda u blizini struja. Cena 5.000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM plac od 25 ari u Kulinovcima, kod “Dijagnostika”, prikqu~ci pored placa. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM plac od 24 ara, u Qubi}u, ispod sto~ne pijace, kod kanala. Tel. 061/ 616-1-222 PRODAJEM plac od 13.5 ari u Qubi} poqu, dozvoqena gradwa. Tel. 064/ 827-1-926 PRODAJEM plac od 12 ari, u Loznici iza {kole. Dostupna sva infrastruktura. Cena 5000 evra, mogu}a korekcija. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 10.99 ari, u Preqini.. Cena 400 eura/ar. Tel. 063/691-761 PRODAJEM plac od 10 ari

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190 GARSOWERE 23 m2, vp, nov, cg, 20.000 eura, [iri centar 22 m2, vp, cg, 18.500 eura, H.Morava 30 m2, vp, nov, gas, 23.000 eura, [iri centar 25 m2, vp, ta , 15.500 eura, Avladìnica 26 m2, vp, ta, 18.500 eura, Qubi} kej 30 m2, 3 sprat, cg, nov, 23.500 eura, Avenija 2 29 m2, 5 sprat, cg, 18.000 eura, H. Morava 27, 40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg, lift, novi, 20 m2, 5. sprat, nov, cg, Nemawina, 16500 eura 24 m2 , 5. sprat, cg, centar, 20000 eura JEDNOSOBNI STANOVI 35, 60 m2, vp, 28.000 eura, Centar 38 m2, 2 sprat, ta, 25.500 eura, [iri centar 38 m2, 3 sprat, ta, 25.000 eura, B. Jankovi}a 38 m2, 4 sprat, cg, 28.000 eura, [iri centar 38 m2, vp, cg, 23.500 eura, Qubi} kej 38 m2, vp, cg, lift, 23.500 eura, Qubi} kej 40,66 m2, 5. sprat, CG, lift, Qubi} kej, 26.000 eura JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10 m2, 6 sprat, cg, 29.500 eura, Restoran Brvnara 43 m2, 4 sprat, ta, 29.000 eura, Qubi} kej 45 m2, vp cg, 28.000 eura, Avenija 1 47 m2, 4 sprat, ta, 32.000 eura, Slobodino igrali{te 38 m2, 4 sprat, eg, 26.000 eura, Avladìnica 46 m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23.000 eura, Poèga 42 m2, 4 sprat, terasa, ta, 26.000 eura, Qubi} kej 43 m2, TA, VP, Gvo`|ar, 26.000 eura 39 m2, nov, 6. sprat, CG, lift, terasa, 27500 eura, Vinara 39 m2, nov, 6 sprat, CG, lift, 27500 eura, Vinara 45 m2, 2.sprat, terasa, cg, Grad. [etali{te, 37000 eura DVOSOBNI STANOVI 59 m2, 4 sprat, cg, 39.500 eura, Avladìnica 47+10 m2, 13 sprat, cg, 28.000 eura, H. Morava 55 m2, 3 sprat, ta, Nemawina, 28000 eura 60 m2, 9 sprat, lift, cg, Alvadìnica, 37000 eura 58, 30 m2, 6 sprat, cg, 36.000 eura, Qubi} kej 52 m2, 3 sprat, cg, Gradsko {etali{te, 38000 eura 62, 80 m2, 3 sprat, cg, 31.000 eura, Avladìnica 83 m2, 2 sprat, ta, 52.000 eura, Strogi centar 57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa, 37.000 eura, Avenija 2 45 m2, 2 sprat, renoviran, 28.000 eura, Nemawina 52 m2, 4 sprat, ta, 33.000 eura, Qubi} kej 56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 30.000 eura, Nemawina 64 m2, 1 sprat, cg, 45.000 eura, Restoran Brvnara 47 m2, vp, cg, 30.000 eura, Qubi} kej 60 m2, 8 sprat, cg, 36.000 eura, H. Morava 55 m2, vp, cg, 31.000 eura, Avenija 2 67 m2, prizemqe, ta , 52.000 eura, Strogi centar 53 m2, 3 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avladìnica 60 m2, 5 sprat, cg, 38.000 eura, Avladìnica, fasadna cigla 65 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avladìnica 57 m2, 6 sprat, cg, lift, 2 terase, 31000 eura, Avenija 2 42 m2, 4sprat, TA, dve terase, 26000 eura, centar 57 m2, 1 sprat, CG, 37000 evra, Avenija 2 53 m2, 2. sprat, CG, terasa, 37100 evra, Avenija 1 57 m2, 14 sprat, 2 lifta, cg, terasa, H. Morava, 26000 eura 58 m2, 12 sprat, cg, terasa, Qubi} kej, 31000 eura 55 m2, 1sprat, cg, Qubi} Kej, 36000 eura 55 m2, 3. sprat, cg, kod restorana Brvnara, 29.000 eura 53 m2, 3. sprat, cg, Avladìnica, 31000 eura 52 m2, 2 sprat, ta, H. Morava, 33000 eura 55 m2, ta, vp, 25000 eura, Kej DVOIPOSOBNI STANOVI 54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38.000 eura, Qubi} kej 63, 38 m2, 9 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avladìnica 68 m2, 1 sprat, gas, 40.000 eura, [iri centar 78 m2, 3 sprat, cg, garaà, podrum, 52.000 eura, [iri centar 85 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avladìnica 62 m2, vp, cg, gas, centar, 49600 eura TROSOBNI STANOVI 75 m2, 5 sprat, cg, 39.000 eura , H. Morava 76 m2, 7 sprat, cg, 45.000 eura, Avenija

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ moète videti na sajtu WEB NEKRETNINE. 68 m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina 77 m2, 7 sprat, cg, 36.000 eura, Centar 75 m2, 2 sprat, cg, 45.000 eura, Nemawina 81, 47 m2, 9 sprat, lift, cg, 49.500 eura, H. Morava 62 m2, 2 sprat, 54.000 eura, Beograd 70 m2, prizemqe, cg, lift, 46.000 eura, Qubi} kej 75 m2, 2 sprat, cg, Nemawina, 45000 eura 73,76 m2, 4 sprat, cg, Avenija, 40000 eura ÊTVOROSOBNI STANOVI 77, 78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50.000 eura, Restoran Brvnara 128+12 m2, 2 sprat, nov, cg, 98.500 eura, Centar KU]E 75 m2, P+1, 6 ari, 20.000 eura, Zabla}e 380 m2, P+1+PK, 25 ari, 120.000 eura, Preqina 56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33.000 eura, Ko{utwak 259, 62 m2, SU+P+1,9 ari, 125.000 eura, Parmenac 70 m2, SU+P+PK, 2 ara, 40.000 eura, Kopaonik 160 m2, P+PK, 9,61 ar, 50.000 eura, Atenica 150 m2, 5 ari plac, 57.000 eura, Trbu{ani 100 m2, P+PK, 6 ari, 36.000 eura, Pejicina krivina uz jezero 172 m2, P+PK, 19 ari, 35.000 eura, Loznica 56 m2, P+1, 1,56 ari , 25.500 eura, Dacova kafana 51m2, 5,84 ari, 20.000 eura, kod Slobode 110 m2,PO+P+PK, 34 ara, Loznica, 20.000 evra 2 ku}e P-63,76 i P-59,58 m2, 5,10 ari , 50.000 eura, Qubi} 174 m2, SU+P+PK, 10 ari, 90.000 eura, Zlatibor 95 m2 (P+PK), 52 m2 (P), 4 ara, 75.000 eura , Ko{utwak 160 m2, PR+1+PK, 3 ara placa, 85000 eura, {kola R. Mitrovi} 180 m2, PO+P+1, 36 ari, Kowevi}i, 70.000 eura 170 m2, SU+1+PK, 13.5 ari placa, Trbu{ani, 21000 eura PLACEVI 23, 32 ara, 15.000 eura, Trnava 3 ara, 6.000 eura, Igalo 10, 99 ari, 5.500 eura, Preqina 4 ara, 2.800 eura, Pakovra}e 44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put Â-KV 3-5 ari , 1300 eura/ar, Tara- Zaovinsko jezero 1 ha, 500 eura/ar, Prislonica 5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat, 36.000 eura, Atenica 10 ari, 30.000 eura, Zlatibor 12 ari, 5000 eura, Loznica 1,5 ha, sa objektima, 21000 eura, Atenica 49 ari, Kowevi}i, 39.200 eura 58 ari, Kowevi}i, 29000 eura 5 ari, Obre`, 16.000 eura 84 ara, Loznica, 8500 eura SEOSKA DOMA]INSTVA Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20.000 eura Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20.000 eura Trnava, ku}a, 60 ari, 18.000 eura Slatina, 3 ku}e /30 m2,50 m2, 42 m2/, 70 ari, 25.000 eura Slatina, ku}a, 1,5 ha, 55.000 eura Draga~evo, 45 ha, 20000 eura VIKEND KU]E Vidova, 100 m2,75 ari, 26.000 eura Ov~ar Bawa, 50 m2 2 ara, 10.000 eura Gorwa Atenica, 27.5 m2, 22 ara , 7.500 eura Loznica, 20 m2,15 ari , 5.000 eura Bawa Gorwa Trep~a, 35 m2, 4 ara, 15.000 eura Prijevor, na Kamenici, 52 m2, 17,7 ari, 26.000 eura Me|uvr{je, 35 m2,3 ara, 10500 eura Karaula, ku}a 60 m2, 38 ari, 16000 eura LOKALI PRODAJA 60 m2, 2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2 23 m2, Alvadìnica, 18.000 eura 350 m2, Qubi}, 125.000 eura IZDAVAWE - POSLOVNI PROSTOR 60 m2, 250 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}” IZDAVAWE - STAMBENI PROSTOR 60 m2, nename{ten , 130 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}” 42 m2, delimi~no name{ten, 80 eura, Qubi} Kej 40 m2, nename{ten, 120 eura, centar

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

ili 5 ari, voda, brvnara, kod kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 10 ari na Zlatiboru, dozvoqena gradwa objekta. Cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 8 ari, Zlatibor - Vodice. Tel. 063/ 745-0-760 PRODAJEM plac od 6.72 ara u centru Gu~e, kao ure|eni kamp. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM plac od 6 ari u Kulinovcima, iznad kasarne. Prelepa lokacija, miran kraj. Tel. 064/ 666-3-173 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 5,5 ari u Atenici, sa temeqom od 100 m2 i gra|. materijalom , sa gra|.dozvolom i projektom. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 5 ari na Obre`u, ura|en projekat. Cena 16.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM 4 ara placa sa

AGENCIJA

vikendicom na jezeru u Kni}u. Tel. 064/ 545-8-989 PRODAJEM plac od 4 ara u Pakovra}u kod {kole, do asfalta, ima bunar. Cena 3.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9204 PRODAJEM placeve u Kotra`i u centru, 7. km od Gu~e, pored puta. Jedan plac od 16, 81 ari, drugi od 6.26 ari. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM placeve od 4 i 30 ari, 100 metara posle kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM plac kod “Slobode”, struja, svi prikqu~ci, ulaz sa glavnog puta, od 5 do 10 ari. Tel. 064/ 474-0-580 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do magistrale. Pogodno za stovari{te, auto-otpad. Cena 180 eura.Tel. 064/ 250-7-493

RAZNO PRODAJEM novu bundu od nutrije br. 48, povoqno. Tel. 063/843-4-149 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao nema~ki, ja~ina 40 kilovata. Cena 400 evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM kompresor Atlas kopko, boca 260 l, motor 4 kilovata. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM agregat Ferkules, nema~ki, snage 3000 w. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM drvene police raznih veli~ina. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 evra komad. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu, 47 m2 + gara`a, novo, ulica Dimitrija Tucovi}a.

STANOVI P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara. Cena 23.000 eura. P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000

eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, garaà, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, garaà, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna garaà. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

SPORT

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

VRTI] „NEVEN” DOBIO NOVO SPORTSKO IGRALI[TE

IGROM DO ZDRAVQA U ^a~ku je uspe{no realizovan jo{ jedan projekat Naftne industrije Srbije. Pre nekoliko dana sportsko igrali{te sve~ano je otvoreno u vrti}u “Neven”. Na konkurs NIS-a zajedno su se prijavili vaspita~i i roditeqi i tako postali deo velikog projekta “Zajednici zajedno”, koji ova kompanija realizuje {irom Srbije. Od nedavno u wihovom dvori{tu je postavqena

staza za prevenciju i korekciju ravnih stopala, ko{evi, gol, ofarbane su sprave i tobogani. - Na{a deca su dobila svoje sportsko igrali{te. Ovo je dan koji su sa nestrpqewem i{~ekivali - izjavila je direktorka Pred{kolske ustanove “Radost” Vera Jovanovi}. Roditeqi i vaspita~i predali su projekat “Igrom do zdravqa”. NIS ga je odobrio i za igrali{te izdojio oko 1.700.000

dinara. - Ovo je pravi primer kako vaspita~i i roditeqi mogu da se udruè i urade ono {to je najboqe za decu. Novija nau~na istraìvawa pokazuju da su generacije ro|ene posle 2000. mawe aktivne od onih znatno starijih i vi{e vremena provode gledaju}i televiziju. Neaktivnost moè dovesti do zdravstvenih tegoba i zato je ovo pravi poduhvat, jer }e deca biti aktivnija i razvija}e svoje

KARATE

BORAC VICE [AMPION U PREMIJER LIGI SRBIJE Pan~evu je 23. novembra, u hali sportova, odràn posledwi turnir Premijer lige Srbije u karateu. Prvotimci karate kluba Borac, kao najmla|a ekipa u Premijer ligi Srbije odràli su ‚”lekcije” mnogo iskusnijim ekipama koje su vaìle za favorite. Mladost, utreniranost i stru~no vo|ewe ekipe Borca bili su presudni za osvajawe drugog mesta u izuzetno jakoj konkurenciji kao {to su: Hajduk - Kula, Partizan - Beograd, Dinamo - Pan~evo, Studentski grad - Beograd, vi{estruki ekipni {ampioni Srbije. Za ekipu „Borca“ , nastupali su: Stefan Joksi}, Uro{ Mijalkovi}, Bogdan Mi{ovi}, Mihailo Josipovi}, Luka ârapi}, Marko Markovi}, \or|e Rangelov. Najnovija titula nije tek tako stigla u ovaj klub. - Uspeh prve seniorske ekipe Borca za nas u klubu nije nikakvo iznena|ewe. Iako je sastav na{e ekipe u proseku devetnaest i po godina, to nam nije smetalo da osvojimo vice-{ampionsku titulu, jer smo u prethodnom periodu radili vrlo naporno i stru~no. Ovaj rezultat je jedan u nizu od-

urnir koji je pro{log vikenda prvi put odr`an u Prijevoru, u organizaciji Fudbalskog saveza ^a~ka i FK Prijevor, privukao je veliku pa`wu qubiteqa fudbala. Organizovan je na inicijativu Miroslava Markovi}a, direktora liga mla|ih kategorija gradskog Fudbalskog saveza. Posle probijawa leda, ostaju nade da }e i ovaj turnir postati tradicionalni. Fudbalskim utakmicama su prethodili kulturno-umetni~ki program mladog sastava Kulturno-umetni~kog dru{tva “Tanasko Raji}” i obra}awe predsednika Mesne zajednice Prijevor Ivana Markovi}a i prvog ~oveka FSG^ Nenada Stankovi}a. Po~asni predsednik FSG^ Du{an ]uka Radowi} podelio je kapitenima timova zahvalnice, a turnir je

DVA ZLATA ZA VLADIMIRA a internacionalnom karate turniru “Vaqevski pobednik” kadet ~a~anske Slobode Vladimir Savi} osvojio je dve zlatne medaqe u kategoriji mla|ih kadeta u borbama (-50 kg) i u apsolutnoj kategoriji. Zlato je pripalo i pioniru Slobodanu Luki}u u katama, dok je u istoj disciplini srebro osvojila Lucija Gruji~i}, a bronzu Jovana [ibali} i Filip Vlastelica. Turnir “Vaqevski pobednik” odr`an je pro{le nedeqe u organizaciji KK Kizma iz Vaqeva.

USKORO [ESTI TURNIR “TROFEJ ^A^KA 2013”

udbalski klub Mladost radost po {esti put organizuje Turnir u malom fudbalu “Trofej ^a~ka 2013 FK Mladost radost”. Turnir }e biti odr`an od 27. do 29. decembra u hali “Mladost” i takmi~i}e se de~aci ro|eni 2001. 2004. i 2005. Za u~e{}e i ove godine vlada veliko interesovawe, kako doma}ih klubova Partizana, Crvene zvezde, OFK Beograda, Rada, tako i inostranih, a naro~ito

li~nih rezultata koje su pravili na{i sportisti u pojedina~nim i ekipnim nastupima u 2013. godini. Rezultati na{ih sportista su i razlog da klub u ovom trenutku ima osam dràvnih reprezentativaca u razli~itim starosnim kategorijama. U stru~nom radu kluba u 2013. godini u~estvovali su: Slavoqub Piper, Simo Raji~i}, Branko Jankovi}, Savko Jeki}, Predrag Petrovi} i Sneàna ôli} - rekao je trener seniorske ekipe kluba Milan Lakovi}.

ODR@AN TURNIR „TROFEJ PRIJEVOR 2013”

KK SLOBODA

PRIJAVQIVAWE DO 15. DECEMBRA

ORLOVAC POBEDNIK

motori~ke sposobnosti re~i su pomo}nika gradona~elnika Aleksandra Da~i}a. A koliko su sport i igra va`ni i {ta sve neaktivnost mo`e izazvati, deci i odraslima objasnila je dr Nade`da Nekrasov, fizijatar. Oni kojima je igrali{te i nameweno, polaznici vrti}a “Neven”, priredili su za goste pravi kulturno-umetni~ki program. Z. J.

zvani~no otvorio golman prvog tima Borca Nikola Petri}. Posle sve~ane ceremonije, izvu~eni su polufinalni parovi. Sastali su se Kinder - Slatina i Orlovac - Omladinac. U finale su pro{li Orlovac i Slatina. Pobedio je tim iz Slatine, boqim izvo|ewem jedanaesteraca. Pehar pobedni~koj ekipi uru~io je Ivan Markovi}, a kapitenu drugoplasirane Slatine Milo{ Teofilovi}, generalni sekretar FSG^. Nagrada za tre}eplasiranu ekipu, FK Kinder, do{la je iz ruke Veqka Dragi}evi}a, predsednika FK Prijevor. - Moramo odati priznawe upravi FK Prijevor i rukovodstvu ove mesne zajednice. Uloìli su maksimalan trud da bi turnir organizovali na najvi{em nivou kaè Milo{ Teofilovi}, generalni sekretar FSG^. Turnir “Trofej Prijevor 2013” odràn je u novoj prijevorskoj sportskoj hali. Z. J.

iz Bosne i Hercegovine, Ukrajine i Crne Gore. Na turnirima u ovim dr`avama u~estvovao je i klub Mladost radost. Po{to je interesovawe za u~e{}e veliko, svi zainteresovani klubovi trebalo bi da se prijave organizatorima do 15. decembra 2013. Ove godine FK Mladost radost slavi deset godina postojawa.

SPORT

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

DRUGA LIGA SRBIJE

BORAC MOCART SPORT

U FINALU KUPA „RADIVOJA KORA]A“ o{arka{i Borac Mocart sporta plasirali su se na zavr{ni turnir Kupa “Radivoja Kora}a”. Oni su u finalu Kupa Srbije u utorak pobedili, na svom terenu, FMP sa 94:81 (26/19, 24/19, 20/27, 24/16). Dugo posle utakmice pozdravqala ih je odu{evqena ~a~anska publika, koja im je i tokom igre bila pravi saveznik. Utakmicu je pratilo nekoliko hiqada gledalaca, a za finale Kupa doma}in ih je ~astio besplatnim ulaznicama. Vratili su im vi{estruko. - Navija~e bih stavio u prvi plan. Imali su fenomenalnu podr{ku i pozivam ih da nam pomognu i u narednim prvenstvenim utakmicama koje budemo igrali kod ku}e. U petak gostujemo Smederevu i ova pobeda nam je pravi vetar u le|a - rekao je kapiten Borac Mocart sporta Dra{ko Radovi}. - Izuzetna atmosfera. Pokazalo se i ovoga puta da je publika nezamenqivi {esti igra~ - prokomentarisao je i trener Borca Ra{ko Boji}. Borac je dobro otvorio utakmicu, u jednom trenutku u prvoj ~etvrtini FMP je uspeo da se pribli`i,

FMP: ^vorovi} 3, Jovanovi}, Xakovi} 7, Borac Mocart sport: Avramovi} 6, Mitrovi}, \ukanovi} 6, Dun|erski 28, Kaplanovi}, DoMaravi} 9, Stevovi} 10, Pe{akovi} 7, Mandi} bri} 16, Sila|i, Smiqani} 5, [turanovi} 19, Cvetkovi} 2, Proti} 25. Radovi}, 16. 11, Guduri} 5.

SEDMA POBEDA U desetom kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac Mocart sport pobedio je Napredak Rubin rezultatom 76:71 (22/15, 24/14, 19/21, 11/21). Iako su dobro otvorili utakmicu i ostvarili sigurnu prednost prvih 20 minuta, pobeda je ^a~anima zamalo izmakla u zavr{nici. Dozvolili su gostima da preuzmu inicijativu, a na kraju su slavili zahvaquju}i prednosti u prvom delu igre, koju nije bilo lako sti}i. Po broju postignutih poena protiv Napretka u doma}oj ekipi su se istakli Stevovi} (12), Dumi}, Pe{akovi}, Radovi} i Mandi} (po 13). [ut za tri poena i{ao je od ruke Radovi}u i Dumi}u. U gostuju}oj ekipi dvocifreni u~inak imali su samo Grubor 16 i Mrdak 14 poena. Borac je trenutno drugi na tabeli sa 17 bodova. U jedanaestom kolu ^a~ani danas gostuju Smederevu. Utakmica po~iwe u 17 ~asova.

KARATE

SVETSKE MEDAQE ZA ÂÂK I SRBIJU d 28. novembra do 1. decembra u Pragu je odràn Svetski kup za decu freestyle borbe i Svetsko prvenstvo u fudokanu za odrasle. U~estvovalo je vi{e od hiqadu takmi~ara iz 48 zemaqa. U reprezentaciji Srbije bilo je i â~ana koji su se ku}i vratili sa medaqama.

SVETSKI KUP FREESTYLE U konkurenciji pionira ~etvrto mesto zauzeo je kata tim u sastavu Katarina Jakovqevi}, Andrijana Simovi} (^a~ak) i Valentina \or|evi} (Kraqevo). U freestyle borbama Luka Petkovi} (-65 kg) i Stefan ]ebi} osvojili su zlato.

SVETSKO PRVENSTVO U kadetskoj konkurenciji, mu{ki kogo tim, Damjan Veli~i}, Nikola Milovanovi}, Luka Petkovi} i Marko Markovi}, zauzeo je prvo mesto. Sjajni su bili i juniori. @enski kata tim, Marija Stojkovi}, Milica Jovanovi} (â~ak) i Dragana Pavlovi} iz Poàrevca, osvojili su prvo mesto. â~anke Marija Stojkovi}, Milica Jovanovi}, Maja Doganxi} i Leskov~anka Marija Andrejevi} zauzele su drugo mesto nastupiv{i kao ko-go kumite tim. Drugi je bio i mu{ko-ènski en-bu tim za koga su se takmi~ili Marija Stojkovi} i Damjan Veli~i}. Marija Stojko-

vi} je osvojila drugo mesto pojedina~no u ko-go kumiteu i ~etvrto u katama pojedina~no. Seniorke Marija Paunovi}, Ana Brajovi} i Aleksandra Ili} bile su prve u katama. Wih tri i Leskov~anka Jelena Stanojevi} zauzele su tre}e mesto u borba kim disciplini. Mu{ki borba tim, Savo Skitwa, Milan Nedovi} (â~ak), Marko Ristivojevi} i Aleksa Mili} (Beograd) bio je najboqi u svojoj disciplini. Zapaèni su bili i nastupi Stefana Boòvi}a i Davora Vujovi}a koji su se u jakoj konkurenciji plasirali me|u prvih osam na svetu. U osam najboqih u katama ekipno plasirali su se i pioniri Oliver Otovi}, Mihailo Milo{evi} i Luka \uri}. Svi ekipni nastupi nagra|eni su diplomama, medaqama i peharima. Trener KK Nemawa Zorana Koji} nastupila je u Pragu kao sudija. - Ispunili smo veliki zadatak. Posebne pohvale upu}ujem seniorima i seniorkama koji su uspeli sa trona da pomere neprikosnovene Rumune. Ve} narednog vikenda stariji reprezentativci takmi~i}e se u Beogradu na Evropskom prvenstvu u tradiocionalnom karateu, posle ~ega sledi polagawe za vi{a zvawa - najavquje Milo{ Seni}, predsednik Fudokan federacije Srbije i trener KK â~ak. Z. J.

ali su je doma}ini ubedqivo dobili. Ve} na kraju prvog poluvremena doma}in je uspeo da ostvari zna~ajniju prednost. Blag pad u igri usledio je u tre}oj ~etvrtini, jedinoj koju su gosti dobili. Posledwih deset minuta, zbog reakcije na namernu li~nu gre{ku, iskqu~en je trener FMP-a Milan Gurovi}, a ubrzo potom i wegov pomo}nik. Borac u posledwim minutama ostaje vode}ih igra~a Stevovi}a,

VRATIO SE [QIVAN^ANIN Jedan od vode}ih igra~a iz prethodne sezone Mla|en [qivan~anin, ponovo je u ekipi Borac Mocart sporta. Po~eo je da trenira sa klubom i trebalo bi da zaigra na prvenstvenoj utakmici u Smederevu. - Po~eo je da trenira i u konkurenciji za utakmicu u petak. Nadamo se i da }e za dvadesetak dana biti u punoj formi - ka`e trener ra{ko Boji}. [qivan~anin }e u Borac Mocart sportu oostati do kraja sezone 2013/14.

Maravi}a i Cvetkovi}a, zbog pet penala, ali ekipa uspeva da stigne do sigurne pobede i pehara Kupa Srbije. I na ovoj utakci istakli su se raspucani trojka{i u ekipi doma}ina. Nemawa Proti} i Dra{ko Radovi} tri puta su uspe{no ubacili za tri poena, a {ut je slu`io i Aleksandra Stevovi}a. Z. J.

Mladost je izgubila u devetom kolu od lazareva~ke Kolubare sa 95:73. Trenutno su 14 na tabeli , a u narednom kolu do~ekuje Moravu iz Vladi~inog Hana. Utakmica }e biti odigrana u subotu u hali "Mladost" - u 16 ~asova. PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD @elezni~ar je poraèn od Plane minimalnim rezultatom 76:75. Posle devet odigranih utakmica zauzima {esto mesto na tabeli sa 14 bodova. U desetom kolu gostuje Slogi u Despotovcu. DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD Osmo kolo @elezni~ar Lajkovac - â~ak 94 81:82 â~ak basket tim - Klik Ariqe 93:63 TABELA 3. â~ak basket tim 6. â~ak 94

13 11

Deveto kolo ^a~ak 94 - MO 15 [abac Loznica - ^a~ak basket tim JUNIORSKA LIGA SRBIJE Sedmo kolo Mladost - Crvena zvezda 49:53 TABELA 6. Mladost 10 Osmo kolo Nedeqa, 14,30 ~asova, hala "Mladost" Mladost - Prokupqe KADETSKA LIGA SRBIJE Osmo kolo Borac Mocart sport - Partizan 46:84 TABELA 10. Borac Mocart sport Deveto kolo Beograd - Borac Mocart sport

SAOBRA]AJ

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

U ^A^KU OBELE@EN SVETSKI DAN SE]AWA NA @RTVE SAOBRA]AJNIH NEZGODA

TRAGEDIJE MOGU BITI SPRE^ENE

vetskom danu se}awa na `rtve saobra}ajnih nezgoda ove godine je bila posve}ena cela posledwa sedmica u novembru. Po prvi put obeleìo ga je Crveni krst â~ak. Volonteri ove humanitarne organizacije delili su pro{log petka sugra|anima informativne bro{ure o stradawu pe{aka. Pe{acima, kao jednoj od najrawivijih kategorija u~esnika u saobra}aju, ovoga puta bila je posve}ena posebna pa`wa. - Pe{aci su u nepravednom poloàju za razliku od ostalih u~esnika u saobra}aju. Nisu uvek vidqivi voza~ima, naro~itio onima koji upravqaju velikim kamionima i autobusima, a ukoliko do|e do nezgode, te{ko izbegnu ve}e posledice. Zato pe{aci moraju

pe{aci svojim nepropisnim pona{awem dolaze u situacije u kojima sami stardaju. Tako su i wihovim gre{kama pro{le godine izazvane 694 nezgode u kojima je poginulo 24 qudi, a povre|eno 585. U ovim nezgodama stardala su i deca.

STARIJI NAJUGRO@ENIJI

biti vrlo pa`qivi i da nikada ne rizikuju u sitacijama kada dele put sa ostalim vozilima, posebno teretnim - poru~uju volonteri Crvenog krsta, koji su bili i nosioci akcije posve}ene Svetskom danu se-

}awa na `rtve saobra}ajnih nezgoda. Ono {to i oni naro~ito isti~u je da tragedije mogu biti spre~ene. Pe{aci naj~e{}e u saobra}aju budu oboreni ili prega`eni. Od ukupno 37.559 saobra}ajnih

nezgoda koje su se dogodile u 2012. godini, ~ak 2.813 nezgoda uzrokovano je obarawem ili ga`ewem pe{aka. Uglavnom odgovornost za saobra}ajne nezgode pripada voza~ima motornih vozila. Ipak, ne retko i

Najugroènija satrosna kategorija pe{aka u saobra}aju su osobe starije od 65 godina. Vi{e od polovine poginulih u pro{loj godini bili su stariji. Za wih i ostale pe{ake vaì pravili da za prelazak preko ulice koriste pe{a~ke prelaze, gde god oni postoje. Neophodno je obratiti pa`wu na saobra}ajne znake. Kamioni i autobusi ~esto prilikom skretawa prave veliki luk i tada mogu pre}i i preko trotoara. Zato je vrlo va`no da pe{aci uvek budu oprezni i da dobro osmotre prostor i kretawe drugih u~esnika u saobra}aju. â&#x20AC;&#x17E;MRTVI UGLOVIâ&#x20AC;&#x153; I ZAUSTAVNI PUT Re~ je o situacijama u kojima voza~i nisu svesni prisustva pe{aka, jer ne mogu da ih vide. Tada jedino od pe{aka zavisi da li }e izbe}i nezgodu. Iako bi trebalo da voza~i uvek stanu ispred pe{a~kog prelaza, to se ne doga|a uvek. êsto i ne uo~e pe{ake na vreme i nisu u stawu da se blagovremeno zaustave. Razli~ita vrsta vozila, kamioni, automo-

bili, motocikli, bicikli, imaju razli~ite karakteristike prilikom zaustavqawa. Kamionima i autobusima je potrebno vi{e prostora i vremena. Zato je uvek sigurnije pre}u ulicu, nakon wihovog prolaska. Nisu sve ulice i svi putevi osvetqeni i nemaju sve saobra}ajnice pe{a~ke trotoare. Da bi bili uo~qivi voza~ima, preporu~qivo je da pe{aci no}u nose reflektuju}i prsluk, na {ta ih, uostalom i zakon obavezuje. U ovakvim prilikama, dobro do|e i baterijska lampa. KAKO IZBE]I RIZI^NE SITUACIJE? * Planirajte svoju putawu do ciqa. * Uvek koristite obele`ene pe{a~ke prelaze. * Pre prelaska ulice, dobro proverite da li nailaze vozila. * Ne pretr~avajte ulicu. Voza~i ne mogu uvek da reaguju na va{u iznenadnu pojavu. * Budite naro~ito obazrivi kada prelazite kolovoze sa vi{e saobra}ajnih traka. * Ne koristite mobilni telefon dok prelazite ulicu. * Skinite slu{alice kada prelazite ulicu. * Ne koristite alkohol ili drogu, jer wihovo dejstvo pove}ava rizik u saobra}aju. * Nikada ne prelazite preko auto puta. Auto putevi nisu za pe{ake. * Po{tujte saobra}ajne znake.

PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2141 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM ameri~ki trimer za ko{ewe trave. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM 4 Contitental zimske gume, dimenzije 19565-R15, dubina {are 6 mm. Cena1.900 dinara po komadu. Tel. 063/ 827-1-704 PRODAJEM ~eli~ne felne za [kodu feliciju i lance za sneg. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM elektri~ni klavir u odli~nom stawu.

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

Cena 600 eura. Tel. 064/ 3032-005 PRODAJEM liniju za proizvodwu paleta. Kapacitet 2000 komada mese~no. Cena 5500 eura. Pomo} oko pronala`ewa posla. Tel. 061/ 256-7-338 PRODAJEM najnovije mape za sve vrste fabri~kih autonavigacija, za sve tipove vozila. Tel. 064/ 549-4-650 PRODAJEM obu}arske kalupe. Tel. 064/ 004-3-497 PRODAJEM kalupe za izradu obu}e. Tel. 062/ 805-6782 PRODAJEM dve ma{ine za prawe auta, po ceni od 250 evra. Tel. 063/ 643-534 PRODAJEM ve{ ma{inu Gorewe. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ve{ ma{inu Kandi. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM vrata bez rama. Tel. 063/ 843-4-149

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PRODAJEM povoqno vi{e dimenzija prozorskih krila, cena 200 dinara po komadu. Tel. 065/ 333-4-346, 032/ 334346 PRODAJEM nove drvene ukrasne oklagija garni{ne od 4 m. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4383 PRODAJEM traktorsku korpu, nova. Cena 150 evra. Tel. 069/ 870-5-061 PRODAJEM friz sa zamrziva~em, marke Kandi. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM kru{ku viqamovku za pe~ewe rakije, vrlo povoqno. Tel. 060/ 6618-835 PRODAJEM sadnice jabuke sorte Ajdared , Greni i Jonagored. Tel. 065/ 699-7-579 PRODAJEM bale sena u Jablanici. Tel. 069/ 024-5-

204 PRODAJEM polovne drvene ustakqene prozore. Tel. 063/ 267-361 PRODAJEM ukrasnu vitrinu sa staklenim vratima i fiokom, o~uvana. Povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM polovne radijatore - 2 gusana i 1 aluminijumski. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM povoqno trgova~ku tezgu. Tel. 032/ 334-346, 065/ 333-4-346 PRODAJEM drvenu o~uvanu tezgu za trgova~ke radwe. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM veoma kvalitetno livadsko balirano seno, cena po 130.00 dinara. Tel. 060/ 738-1-790 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom, risiverom i pozicionerom. Cena 90 evra. Tel. 032/ 353016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM televizor Gorewe. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ma{inu za {ivewe Bagat, ku}na varijanta. Cena 6.000 dinara. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM ma{inu za {ivewe Bagat - Danica, ura|en servis. Tel. 060/ 4183-333 PRODAJEM repariranu ve{ ma{inu Gorewe, garancija 1 godina. Tel. 060/ 305-9-712 PRODAJEM Obodin, o~uvan fri`ider. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM polovnu ma{inu za {trikawe Brother, povoqno. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM cerovu pe}. Tel. 063/ 642-329 PRODAJEM kvarcnu pe}. Tel. 063/ 643-534 PRODAJEM 6 metara odli~nih cerovih dra za ogrev. Tel. 060/ 661-8-835

PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6 kg/ 40 evra. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM novu `ensku krznenu {ubaru. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM ~etiri ~eli~ne felne za Opel Korsu. Tel. 065/ 465-8-224 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM dve kante bitumena. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM bansek za strugawe drva i gra|e, svih veli~ina. Tel. 061/ 256-7-338 PRODAJEM biciklu Skot Apa~, ili mewam za laptop. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM {tence pulina, cena 2.000 dinara. Tel. 062/ 583-331

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI GARSOWERE P-23 m2, 4 sprat, H. Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.000 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura P-26 m2, 3. sprat , Kej, 17.500 eura P-17 m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13.sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2. sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-40 m2, 8. sprat, P-35 m2, 4. sprat, P-38 m2, 3. sprat, eura P-34 m2, 1. sprat, P-42 m2, 4. sprat, eura P-37 m2, 1. sprat, P-45 m2, 2. sprat, eura P-34 m2, 2. sprat, eura

Vinara, 25.500 eura Kej, 18.000 eura H. Morava, 24.000 centar, 23.200 eura Med. {kola, 21.000 centar, 33.300 eura Svetog Save, 25.500 Svetog Save , 22.000

DVOSOBNI P-40 m2, vp, nov, centar, 34.000 eura P-54 m2, 3. sprat, Alvaxinica, 31.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.000 eura P-45 m2, 2. sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5. sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, priz.sp. Avenija 2, 31.000 eura P-47 m2, 3 sprat, Merkator, 35.000 eura

KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4,5 a, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40.000+50.000 eura

P-53 eura P-42 eura P-53 eura P-63 P-60 eura P-60 eura P-65 eura P-54 P-48 eura

m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 m2, 5. sprat, Alvaxinica, 27.000 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000 m2, 3.sp, Alvaxinica, 38.000 eura m2, 4. sprat, Avlaxinica, 37.000 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000 m2, 5. sprat, Avenija 1, 35.000 eura m2, 1. sprat, nov, centar, 38.000

TROSOBNI P-66 m2, 7. sprat, Hotel Morava, 34.000 eura P-68 m2, 3.sprat, Nemawina, 41.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 38.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Alvaxinica, nov, 44.000 eura P-65 m2, vp, centar, 45.000 eura P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1. sprat, Kneza Vase Popovi}a, 47.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 eura P-58 m2, 4. sprat, Kej, 35.000 eura

P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000 eura P-80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37.000 eura P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura P-81 m2, 7. jula , plac 5 a, 41.000 eura P-80 m2, S. Breg, plac 3 a, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

P- 26 m2, Qubi} kej, prizemqe, TA, cena: 18 500 eura P- 20 m2, novija gradwa, 5.sprat, sa stvarima P- 20 m2, Nemawina, CG, cena: 16 500 eura P- 25 m2, Alvad`inica, 1.sprat, cena: 15 500 eura P- 30 m2, Avenija 2, 3.sprat, CG, cena: 22 500 eura P- 32 m2, Nemawina, 4.sprat, CG, cena: 21 000 eura P- 34 m2, kod Hotel Morave, TA, 2.sprat, cena: 22 500 eura P- 34 m2, Nemawina, CG, 5.sprat, cena: 20 500 eura P- 42 m2, kod Medicinske, 5.sprat, cena: 21 000 eura P- 43 m2, Balkanska, 4.sprat, cena: 22 000 eura P- 38 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, TA, cena: 25 000 eura P- 37 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 39 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Hotel Morava, 4. prat, cena: 26 000 eura P-43 m2, kod O[ Milice Pavlovi},

5.sprat, cena: 27 000 eura P- 47 m2, Qubi} kej, fasadna cigla, CG, cena: 29 500 eura P- 47 m2, Svetozara Markovi}, nov, CG, cena: 36 000 eura P- 49 m2, centar, kod parka, 5.sprat, lift, CG, cena: 30 000 eura P- 41 m2, Qubi} kej, 5.sprat, lift, CG, cena: 26 000 eura P- 45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Qubi} kej, TA, 4.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 46 m2, renoviran, Nemawina, 2.sprat, CG P- 48 m2, novija gradwa, Alvad`inica, 4.sprat, CG, cena: 30 500 eura P- 47 m2, Hotel Morava, 1.sprat, TA, cena: 27 000 eura P- 51 m2, Kalu|erice, 6.sprat, CG P- 52 m2, Nemawina, 3.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 54 m2, Centar, 1.sprat, TA, cena: 22 000 eura P- 51 m2, Qubi} kej, CG, nov, cena: 27 500 eura P- 55 m2, Qubi} kej, renoviran, TA, cena: 26

KU]E: P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48

000 eura P- 56 m2, Avenija 2, 6.sprat, CG, lift, cena: 32 000 eura P- 57 m2,Ciglarska,nov,4.spra t, mo`e subvencionisani kredit, 35 000 eura P- 62 m2, Hotel Morava, 8.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 51 m2, Centar, 4.sprat, TA, cena: 26 000 eura P- 63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 52 m2, Avenija 1, 5.sprat, CG, cena: 36 000 eura P- 68 m2, Centar, 1.sprat, cena: 40 000 eura P- 83 m2, strogi centrar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P- 68 m2, Centar, 2. lifta, CG, cena: 37 000 eura P- 64 m2, Hotel Morava, CG, cena: 35 000 eura P- 71,20 m2, Obili}eva, nov, odmah useqiv, 2.sprat, cena: 800 eura/m2 P- 68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 600 eura/m2 P- 90 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena. 47 000 eura

000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

34 KUPUJEM stari novac, oru`je, ordewe, medaqe i zna~ke. Tel. 063/835-6-605 KUPUJEM mu{ku Monti Bike biciklu do 100 evra. Tel. 061/ 110-5-134 KUPUJEM povoqno o~uvan mobilni telefon Nokia 202, LG i sli~no. Tel. 061/ 110-5134 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Golfa 3, 1994. godi{te, dizel. Tel. 064/ 031-7072 PRODAJEM Golfa 3, 1,9. dizel, 1994.godi{te, registrovan do avgusta 2014. Tel. 063/ 832-8-637 PRODAJEM Daevoo Nexia 1.5, 1997. god, registrovan, plin atestiran, ABS, ARBG. Tel. 062/ 803-1-148, 064/ 286-1-663 PRODAJEM Ladu Nivu, 2003. godi{te, registrovana do maja 2014. god. Tel. 069/ 345-0-522 PRODAJEM Ladu Nivu 1.7, registrovana do maja 2014. Tel. 069/ 024-5-204 PRODAJEM [kodu Feliciju, 1.3 lx 98. godi{te, bordo metalik, plin, alarm, centralna brava. Tel. 061/ 1105-134 PRODAJEM Jugo Koral 1.1, 2003. godi{te u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Jugo 88. god, sre|en. Cena 500 evra. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM Fiat Punto u

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar. Cena 20.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 22.500 eura P-34+26 m2, 5. sprat, CG, kod O[ M. Pavlovi}, cena 30.000 eura P-42 m2, 4. sprat, TA, kod {kole "Milica Pavlovi}". Cena 21.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-53 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 31.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000

OGLASI ekstra stawu, prvi vlasnik, kompletno opremqen, zimske gume. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 2304-202 PRODAJEM WV CADDY 1.6. benzin + plin, 99.god, registrovan do jula 2014. Tel. 064/ 221-1-142, 060/ 349-8-490 PRODAJEM Renault Lagunu , 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, mo`e zamena. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM Opel Kadet Suzu 1.3, 89-go godi{te. Registrovana do juna 2014. godine. Tel. 060/ 036-7-820 USLUGE NOV^ANE POZAJMICE za pravna i fizi~ka lica, sa ili bez zaloga , uz sudsku overu ugovora. Tel. 064/ 573-7-444 USLUGE me|ugradske vo`we taksijem. Tel. 063/ 120-2-151, 064/ 560-0-490 USLUGE kombi prevoza svih vrsta robe, selidbe. Povoqno. Tel. 064/ 262-9-068 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9889 USLUGE prevoda, profesor engleskog jezika, samostalni stru~ni prevodilac, ~asovi

eura P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija 2. Cena 31.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 33.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura KU]E P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci, 32.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica. Cena 20.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 40.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi}

engleskog. Tel. 062/ 205-373 USLUGE vo|ewe kwiga, najpovoqnije u gradu. Tel. 064/ 196-4-705 USLUGE cepawa i strugawa drva, povoqno. Tel. 064/ 444-3163 POMO] va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, ni`ih razreda u savladavawu gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1-520 RAD sa decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do ~etvrtog razreda, u~iteq. Tel. 064/ 0777-900 IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

ZAPOSLEWE POTREBAN stomatolog sa radnim iskustvom, za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 843-4-149 POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila sa iskustvom za rad u Austriji. Sve obezbe|eno. Tel. 062/ 8171-920 POTREBNI ugostiteqski radnici sa iskustvom za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 817-1-920 POTREBNA mla|a osoba za ~uvawe dvogodi{weg deteta. Tel. 064/ 23-23-316

P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 43.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

Kontakt telefon 063 635 033

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

IZDAVAWE P-50 m2, 3. sprat, S. Markovi}a, noviji, nename{ten, dupleks, dve spava}e sobe, CG. Cena 140 eura 43 m2, 7. sprat, Bulevar Oslobo|ewa, name{ten, CG, terasa, lift, cena 120 eura IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000 eura sa stvarima 2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e, 43.000 eura 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 eura 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 30.000 eura 50 m2, 90 ari, G. Gorevnica, 26.000 eura 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica. Cena 26.000 eura stara ku}a, 6 ha, Je`evica ku}a+pom.objekti, 5 ha, Lipnica ku}a+pom.objekti, 5 ha, Samaile

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

OGLASI

Republika Srbije Pred{kolska ustanova “ Moje detiwstvo” Broj: 531 29. 11. 2013. godine Ulica Nemawina bb, ^a~ak

Na osnovu ~lana 57. Zakona o osnovama obrazovawa i vaspitawa ( Sl. Glasnik RS 72/2009) i ~lana 41. Statuta Pred{kolske ustanove “ Moje detiwstvo” â~ak, Upravni odbor Pred{kolske ustanove “ Moje detiwstvo” â~ak, na sednici odrànoj 27. 11. 2013. godine, raspisao je

KONKURS ZA IZBOR DIREKTORA

Naziv radnog mesta: Direktor Broj izvr{ilaca: 1, na period od 4 godine Uslovi: Za direktora Ustanove moè da bude izabrano lice vaspita~, stru~ni saradnik koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe na studijama drugog stepena ( master akademske studije, specijalisti~ke akademske studije ili specijalisti~ke strukovne studije ) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovawu ( Sl. Glasnik RS 76/05, 100/07autenti~no tuma~ewe, 97/08 i 44/10 po~ev od 10. 09. 2005. godine na osnovnim studijama u trajawu od najmawe ~etiri godine po propisu koji je ure|ivao Visoko obrazovawe od 10. septembra 2005. godine; dozvolu za rad, licencu za vaspita~a ili stru~nog saradnika, obuku i poloèn ispit za Direktora Ustanove: najmawe pet godina u Ustanovi nakon ste~enog odgovaraju}eg obrazovawa kao i druge uslove odre|ene u ~lanu 120. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa. Za Direktora Ustanove moè da bude izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe prvog stepena ( osnovne akademske odnosno strukovne studije ), studijama u trajawu od tri godine ili vi{e obrazovawe za vaspita~e; dozvolu za rad; obuku i poloèn ispit za direktora Ustanove i najmawe deset godina rada u pred{kolskoj ustanovi na poslovima vaspitawa i obrazovawa nakon ste~enog odgovaraju}eg obrazovawa kao i druge uslove odre|ene u ~lanu 120. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa. Izabrani direktor koji nema poloèn ispit za direktora, duàn je da ga poloì u roku od godinu dana od dana stupawa na du`nost. Uz prijavu na konkurs, kandidat za izbor direktora podnosi slede}u dokumentaciju: - overenu fotokopiju diplome o ste~enom odgovaraju}em obrazovawu - overenu fotokopiju dokaza, licence za vaspita~a ili stru~nog saradnika - potvrdu o radnom iskustvu - uverewe o dràvqanstvu Republike Srbije - izvod iz kwige ro|enih - dokaz o poloènom voza~kom ispitu B1, B, BE ( fotokopija ) - lekarsko uverewe da ima psihi~ku i fizi~ku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom ( proveru psihofizi~kih sposobnosti za rad sa decom vr{i nadle`na slu`ba za poslove zapo{qavawa primenom standardozovnih postupaka).

EKONOMSKA [KOLA U Â^KU Raspisuje JAVNI POZIV za prikupqawe ponuda za izvo|ewe studijskog putovawa za u~enike drugog razreda Op{ti uslovi konkursa: - Studijsko putovawe se izvodi po~etkom septembra 2014. godine - Agencija mora omogu}iti pla}awe u 9 rata u dinarskoj protivvrednosti po~ev od januara 2014. godine po sredwem kursu NBS. Pla}awe se vr{i preko ìro-ra~una {kole i tro{kovi prenosa padaju na teret agencije. U cenu aran`mana ura~unati: - prevoz komfornim turisti~kim autobusima, - sme{taj u hotelima B kategorije (PP) - doru~ak, ve~era, - sve ulaznice za posete lokalitetima, - me|unarodno zdravstveno osigurawe, - sve drumarine i takse prevoza u zemqi i inostranstvu, - lekarska pratwa, - usluge stru~nog vodi~a za svaki autobus, - ru~ak ili ve~era u povratku na Pali}kom jezeru. Izbor izvo|a~a studijskog putovawa izvr{i}e roditeqi svih u~enika sada{weg tre}eg razreda neposrednim glasawem. Mar{uta putovawa: Ma|arska (1 no}ewe Budimpe{ta), Slova~ka (1 no}ewe Bratislava), Austrija ( 2 no}ewa u Be~u). Svaka agencija za u~e{}e na konkursu treba da uplati iznos od 3.000,00 dinara, na ìro ra~un {kole broj: 840-1212760-27, a na ime tro{kova ogla{avawa konkursa i preuzimawa konkursne dokumentacije. Konkursna dokumentacija se moè preuzeti li~no u {koli ili elektronski preko e-maila: sekretar@ekonomska-cacak.edu.rs Konkurs ostaje otvoren 7 dana od dana objavqivawa. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 032/344-793 ili li~no na adresi Gospodar Jovanova br.1, 32000 â~ak. Ponude koje budu izlazile iz okvira koji se traì po broju no}ewa i mestima poseta ne}e biti razmatrane. Svi ponu|a~i treba da dostave dokaz o licenci i spisak sredwih {kola u Srbiji ~ije su |a~ke ekskurzije izveli u inostranstvu u prethodne tri godine. Agencija koja bude izabrana mora da dostavi, pre potpisivawa ugovora, bankarsku garanciju na iznos sredstava koji }e biti preneti pre realizacije ekskurzije. Direktor {kole Vladan Nicovi}

Privrednom Dru{tvu „Spektar“ d.o.o. ^a~ak potreban je Samostalni stru~ni saradnik

Uverewe iz kaznene evidencije iz ~lana 120. stav 1. ta~ka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, Ustanova pribavqa po slu`benoj du`nosti, pre dono{ewa odluke o izboru direktora. Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e se razmatrati. Prijavu sa potrebnom dokumentacijom dostaviti u dva primerka u roku od 15 dana od dana objavqivawa konkursa, na adresu : Pred{kolska ustanova “Moje detiwstvo” ^a~ak, Nemawina 60, sa naznakom “Prijava za izbor direktora – NE OTVARATI“. Predsednik Upravnog odbora Dejan ^vrki}

zadaci radnog mesta: - Vo|ewe poslova iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu (lice za bezbednost) drugim pravnim licima, - Izrada Akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, - Obu~avawe (osposobqavawe) radnika iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu - Izrada Pravilnika iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, - Stru~no savetovawe i konsultacije iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu. Uslovi za u~e{}e na oglas su : -Visoka stru~na sprema VII stepen, - Polo`en stru~ni ispit o prakti~noj osposobqenosti za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu, - tri godine radnog iskustva na poslovima bezbednosti i zdravqa na radu, - voza~ka dozvola "B" kategorije. Prednost imaju kandidati sa zvawem - diplomirani in`ewer za{tite na radu. Oglas ostaje otvoren do popune.

Molbe sa li~nim podacima i dokazima o ispuwavawu uslova iz oglasa dostaviti na adresu: "Spektar" d.o.o. ^a~ak, dr Dragi{e Mi{ovi}a 144/1, 32000 ^a~ak ili na e-mail: office@spektardoo.co.rs Mileta Mihailovi}, gen. direktor

^ITUQE

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

SE]AWE: ZLATKO MILOVANOVI], PREDSEDNIK DRU[TVA “^A^ANI”

PRESELIO SE U NEBESKU BIBLIOTEKU e|u â~anima je bio poznat kao ~ovek prefiwenog duha, suptilnih afiniteta, gospodskih manira i veliki, veliki qubiteq kwige. Qubomorno je ~uvao i dopuwavao svoju ogromnu privatnu biblioteku sa nekoliko desetina hiqada naslova. Svake godine na Beogradskom sajmu kupovao je nova izdawa, a pro{le godine je nesebi~no darovao nekoliko stotina kwiga na Gradskom trgu zainteresovanim prolaznicima i |acima. Sa ~uvenim kwiàrom Radom je drào kwiàru “Re~i” u Domu kulture. Celog ìvota Zlatko Milovanovi} je qubio kwige, ali se bavio i filatelijom i numizmatikom, sve je skupqao, imao {iroku kulturu, svima oko sebe donosio samo dobro, neumorno radio, druìo se i stvarao prijateqstva. Ro|en je 1. februara 1941. u Kragujevcu. Tu je zapo~eo wegov plodan i li~ni i profesionalni put. Otac Radojko streqan je 21. oktobra 1941. u [umaricama, majka Dragiwa mu umire 1945, a bio je jedino dete svojih roditeqa. Odrastao je sa babom i dedom po ocu,

U utorak 10. decembra 2013. godine u 11 ~asova na Macanskom grbqu u Qubi}u obavi}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

GORANU VESELINOVI]U Prohtelo se dragom Bogu da okiti svoj raj, pa uze tebe Gogo u svoj zagrqaj. Svaka re~ je suvi{na, svaka suza nedovoqna, a na{a tuga neizmerna. TVOJI NAJMILIJI: majka RADMILA, otac MIROSLAV, brat BOJAN, baba RADOJLA i stric DEJAN.

u starosedela~koj porodici Milovanovi} u Kragujevcu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Prvi susret sa kwigom i filatelijom imao je zahvaquju}i upravo wima. Deda Quba, stari Pa{i}evac, radikal, bio je poslanik. U takvoj porodici formira se i wegova qubav prema listu “Politika”, koji postaje nezaobilazna tradicija u porodici Milovanovi}. Znamo da je rado ~itao i “â~anski glas”. Sredwu arhitektonsku {kolu zavr{io je u Beogradu, Vi{u tehni~ku na odseku gra|evine u â~ku, u koji dolazi 1962. godine. Gra|evinski fakultet zavr{io je u Ni{u, prvo zaposlewe dobija u Zemunu, a slede radna mesta u Zavodu za urbanizam u â~ku, Hidrogradwi, Urbanprojektu i tada{wem SIZu za vodoprivredu. U â~ku formira porodicu, supruga Qubica (Petrovi}) farmaceutski je tehni~ar, sin Ivan, ma{inski inèwer, a k}erka Zorana, diplomirani ekonomista. Bio je humanista, ~lan Rotari kluba u â~ku, veliki dobrotvor Vukove zadu`bine u vi{e navrata, voleo je svojih petoro unu~a-

di, decu. Ostao je u koricama wegov projekat ure|ewa obala Morave kraj Bor~eve hale, sa plaàma, lokalima, gumenim balonima koji bi formirali u letwem periodu veliko jezero izme|u dva mosta, sa malim lokalima na èlezni~kom mostu i drugom infrastrukturom i restoranima osmi{qenim za kulturni ìvot grada na reci. @ eleo je kao gra|evinski inèwer da oplemeni grad u kome ìvi i radi. Voleo je putovawa. Kao predsednik Zavi~ajnog dru{tva “â~ani”, u borbi za o~uvawe tradicionalnih vrednosti grada, nastojao je da oplemeni okruèwe, bio je veliki borac za o~uvawe Gradskog parka, inicirao je objavqivawe kwiga posve}enih ~a~anskim pri~ama... @eleo je da u jednu od wih preto~i i na{e, ~a~anske “Pri~e iz autobusa”, kao svedo~anstava o jednom vremenu i na{im naravima. Voleo je i da se na{ali, pomogne, saslu{a i razume. Vrcavog duha, pun dosetki. Na promociji jedne kwige u dvori{tu Narodnog muzeja pro{log leta s osmehom re~e da prima poqupce, jer mu je ro-

|endan. @enski deo pritr~a da ga qubi i ~estita mu. Kada se sve okon~alo, on slatko re~e da mu nije ro|endan, samo je hteo da ga izqube. U op{tem smehu u~iteqica Quba Pantovi} zatra`i da joj dati poqubac odmah bude vra}en, {to on odmah i u~ini, zabele`ila je u svojim se}awima ovu crticu Milica Dopu|a. Kad je krenuo u bolnicu po~eo je da pi{e kwigu o starim ~a~anskim kafanama, ostala je u rukopisu... Bio je ~ovek starog kova, dosledan svom gra|anskom vaspitawu, moralan, po{ten, porodi~an. Oti{ao je sa ovog sveta 7. oktobra 2013. u neku nebesku biblioteku... A gde bi drugo mogao da ode jedan takav ~ovek... Z. L. S.

U nedequ, 8. decembra, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg

16680

OGLASI

Dana 10. decembra 2013. navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

I ^ITUQE PRIMQENI

GORANA VESELINOVI]A

DO SREDE DO 12 SATI BI]E

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

OBJAVQENI U PETAK

Tvoji: deda BO@O, baba NOVKA, ujak MILORAD, ujna GORDANA i bra}a @EQKO i @ARKO VUKAJLOVI]. 16681

Dana 29. 11. 2013. godine preminuo je na{ dragi suprug i otac

ALEKSANDRA BAJ^ETI]A

VLADAN TO[I] u~iteq u penziji Sahrana je obavqena 1. 12. 2013. na grobqu u Mr~ajevcima. Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a. O`alo{}ena supruga MARGITA sa decom. 16677

Vreme ne umawuje qubav i ne donosi zaborav. Ostaje{ zauvek u nama i sa nama. O@ALO[]ENA PORODICA

^ITUQE

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

Devetog decembra su DVE TU@NE GODINE od smrti na{eg dragog \ura.

POSLEDWI POZDRAV dragom

\UR\E KRQANAC U srcu tuga, u du{i praznina, ve~na bol i patwa ostaju. Mnogo nam nedostaje{.

PETRONIJE MILIVOJEVI]

NIKOLI MARI]U

1949 - 2013.

iz ^a~ka

Dragom ocu i suprugu zauvek zahvalna wegova porodica.

Supruga BRANA, }erka SPOMENKA i sin BOJAN sa porodicom. 16673

Supruga RU@ICA, }erka OLIVERA i sin MARKO sa porodicom

Na{em an|elu koga nikada ne}emo ostaviti. Tetka QUBICA i brat MARTIN upl.

upl.

POSLEDWI POZDRAV Na{em an|elu, sinu, unuku i bratu koji }e uvek biti u na{im srcima

POSLEDWI POZDRAV voqenom kumi}u

NIKOLA MARI]

NIKOLI MARI]U

Otac ZORAN, majka BIQANA, brat ALEKSANDAR i nana VIDOSAVA

od kuma GVOZDENA RU@IÎ]A sa porodicom iz Ariqa i NIKOLOM RU@IÎ]EM iz â~ka

16675 16676

Dana 6. 12. 2013. navr{ava se GODINA DANA od kada nije sa nama

Dana 8. 12. 2013. navr{ava se 15 GODINA od smrti na{eg dragog

\URO SAVI]

SNE@ANA VASILIJEVI]

Deset godina je pro{lo a se}awe na tebe ostaje.

NIKOLE DELI]A

Supruga sa decom WENI NAJMILIJI 16669

16672

iz Lipnice Sa qubavqu i po{tovawem TVOJI NAJMILIJI 16674

^ITUQE

Danas se navr{avaju DVE GODINE od kako smo ostali bez voqenog supruga, oca, dede i pradede

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

U subotu, 7. decembra 2013. godine u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

DMITRA KOLAREVI]A 1939 - 2011

DU[KO DULE NENADI]

RISTO RILE POPARA 1934 - 2012

Tvoj lik i dobrotu vreme ne mo`e izbrisati. Zaborav ne postoji, ve~no }emo te pamtiti. Supruga NADA, sinovi DRAGAN i DEJAN sa porodicama.

Godina je pro{la a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga MIRJANA, }erke SLAVICA i SNE@ANA, unuci JOVAN, KOSTA, ILIJA i NIKOLA, zet ALEKSANDAR i snaha JASNA.

SE]AWE 11. 12. 1991 - 11. 12. 2013.

ro|ena Vukosavqevi} iz Kowevi}a Dana 4. decembra 2013. navr{ilo se DESET GODINA od smrti na{e drage majke i bake.

VERA ARSENIJEVI]

16657

SE]AWE

SVETOZAR BOJOVI]

BORU

iz Preqine 12. 12. 2011 - 12. 12. 2013.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

16660

Sa qubavqu i po{tovawem WENA PORODICA 16666

16671

16668

Na{a draga

DU[ANKE VU^I]EVI]

ZORICA PETKOVI]

ro|. Parezanovi}

ro|ena Dragi}evi} 1949 - 2013.

EMILIJE LAZOVI] EME

12. 12. 2012 - 12. 12. 2013.

Unuk DOBRIVOJE sa porodicom

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Znala si koliko te volimo, ali nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

S qubavqu i lepim uspomenama se}a ga se supruga VERA sa porodicom

16661

USPOMENU NA JEDNO DIVNO PRIJATEQSTVO I DRU@EWE ^UVAJU ]OSO, MARE, BRANKO i GRUJO sa porodicama.

6. decembra navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

MILENKA MI[A BABI]A

Setimo te se ~esto, u te{kim trenucima i se}awe na tebe daje nam snagu da nastavimo. Hvala ti na svemu {to si za nas u~inio. Voli te tvoja porodica. TVOJI NAJMILIJI: supruga MIRA, sin QUBI[A, snaha SNE@ANA i unuci MILAN i NIKOLA

GEORGINE OSMANOVI] MIKI I ACO UVEK SU U NA[IM MISLIMA.

16679

9. 12. 1998. god. - 9. 12. 2013. god. Navr{ava se PETNAEST GODINA od smrti na{e drage

Na dana{wi dan, 6. 12. 2013. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{e bake i prabake

DVA DRUGA, DVA KUMA I PRIJATEQA

TVOJA PORODICA

2. decembra navr{ilo se [ESNAEST GODINA od smrti na{eg dragog

ro|. Be{evi} iz ^a~ka Te{ko se mirimo sa istinom da vi{e nisi sa nama. Ponosni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i plemenitost. Hvala ti za sve {to si u~inila za svoju decu i svoje unu~i}e. K}erka JASNA JAKOVQEVI] sa porodicom.

POSLEDWI POZDRAV pradedi

od praunuka VAWE i LENE sa mamom i tatom.

Svako dobro delo koje si ~inio iz qubavi prema svojoj porodici, prijateqima, kolegama, rodbini donosi blagodat. Zato si uvek za nas izvor vode `ive, koja neprestano te~e, hrani i o`ivqava...

16665

OLGA @IVANI]

Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji: sin TOMO sa porodicom.

U utorak, 10. 12. 2013. Leta Gospodweg, navr{avaju se DVE GODINE otkako je svoje tiho ovozemaqsko putovawe dostojanstveno okon~ao

MILENKO MILE KAROVI] Mr~ajevci - Beograd Tu`na je godina kako si oti{ao bez re~i tako tiho, iznenada. Uspomenu na voqenog brata ~uva tvoja sestra Danica Andri} iz ^a~ka i moji sinovi sa svojima iz Francuske. Tvoja Danica, sin Branislav, snaja Gordana, unuci Ilija, Ivana i Jelena veliku zahvalnost dugujemo Miodragu i Radu Karovi}u i kom{ijama Jevtovi} na velikoj pomo}i. Nedostaje{ svima, po~ivaj u miru. Tvoja sestra DANICA ANDRI]

GODI[WI POMEN

DRAGOJLE TODOROVI] 1933 - 2012

Preminula je 27. novembra u Berlinu.

S' qubavqu, ponosom i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Se}awe na wu ~uva}e mnogobrojna porodica TVOJI NAJMILIJI: suprug BRANKO, }erke MILKA i RADOJKA sa porodicama. 16678

16671

TVOJI: supruga MILA, sinovi GORAN i ZORAN sa porodicama.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

16667

^ITUQE

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

Dana 27. 11. 2013. preminuo je na{ dragi

SEDMODNEVNI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi i nikad pre`aqeni

BORIVOJE STEVOVI] BORO

RU@I^I] dr. VOJIN

iz Trnave Sahrana je obavqena u petak 29. novembra na grobqu u Trnavi. Zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama i prijateqima na izrazima sau~e{}a. O@ALO[]ENI: supruga DANICA, sin VEQO i }erka VERICA sa porodicama. Dana 12. decembra navr{ava se ^ETRDESET DANA kako nije me|u nama na{a voqena majka i nana

preminuo 29. novembra 2013. godine u 76-oj godini `ivota.

POSLEDWI POZDRAV dragom kolegi

RU@I^I] dr. VOJINU

"Neka mu nebo bude druga ku}a, a beli oblak jastuk pod glavom".

Uspomenu na dragog kolegu i saradnika ~uva}e

O@ALO[]ENA supruga BIQANA sa decom i wihovim porodicama.

KOLEKTIV GINEKOLO[KO - AKU[ERSKE SLU@BE SA NEONATOLOGIJOM

16659

upl.

Dana 14. 12. 2013. godine, dajemo 40 dana na{oj dragoj ve~no voqenoj, na{oj majci, babi i prababi

TRI GODINE kako nema tvog osmeha

QIQANI OBRENOVI] iz Loznice

Mama i tata

Vreme nije lek, ve} tiha patwa, bol i ve~na suza. Tako mnogo qubavi i dobrote odnela si sa tobom... Ostavila si nam tugu, bol i se}awe na godine provedene s' tobom. Istina je te{ka, tuga beskrajna, re~i malo da bi smo rekli koliko nam nedostaje{. Ve~no s' nama uvek, s' tobom }erke SNE@ANA i DU[ICA, unu~ad i praunu~ad.

16655

16664

QIQANA

Bol nije u re~ima i suzama nego u du{i i na{im srcima u kojima }e{ ve~no `iveti. Volimo te.

LEPOSAVA ARSENIJEVI] LEPA

SE]AWE 12. 12. 2003 - 12. 12. 2013.

SE]AWE 5. 12. 1995 - 5. 12. 2013.

MILIJA VASIQEVI] - VARJAK -

SINI[A PAVLOVI]

1927 - 2013 Tiho si `ivela, tako tiho si nas i napustila, a nama si ostavila tako lepih uspomena i dela da se na tebe se}amo. Mnogo nam nedostaje{, ali u na{im mislima `ivi{. Ponosni smo na tebe, po~ivaj u miru. Na svemu su ti zahvalni tvoji sin DRAGAN i }erka QIQANA sa porodicama.

Deset godina je pro{lo a uspomenu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga VERA i }erka RADOMIRKA sa porodicom

Zauvek }e{ zauzimati posebno mesto u na{im `ivotima voqen i po{tovan. TVOJI NAJMILIJI PORODICE PAVLOVI] i DOMANOVI]

16662

16638

16654

Dana 11. decembra 2013. godine, navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg

iz Miokovaca

Dana 9. decembra 2013. navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{e drage

MILISAVA TERZI]A CAKIJA

SE]AWE na moje roditeqe

SLAVICE VU^KOVI] 2004 - 2013.

iz ^a~ka

Vreme ne le~i tugu ni bol, godine prolaze a qubav i se}awe na tebe zauvek ostaju.

Uspomenu na wegov dragi lik ve~no }emo ~uvati.

DRAGOQUB - SRBIN 6. 12. 1991.

STOJKA - STOJANKA 14. 5. 2006.

VASILIJEVI]

Brat DRAGAN sa porodicom

TVOJI NAJMILIJI: DRA@O, DEJAN i DU[KO

Po~ivajte u miru. S' po{tovawem i ponosom, SRETEN sa porodicom.

16656

16658

16663

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE