5. april 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 5. APRIL 2013. GODINE

BROJ 13

CENA 30 DIN.

Bol `ene koja se iz porodili{ta vratila bez bebe ne zastareva

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

TRA@I]U SINA DOK SAM @IVA

strana 3.

Proces akreditacije Doma zdravqa pri kraju

DOBROBIT I ZA ZAPOSLENE I ZA PACIJENTE

strana 17.

///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Mr Aleksandar Leposavi}

Stru~wacu savetuju

MALINA NEMA MESTO KOJE JOJ PRIPADA

strana 15.

NEOPHODNA SARADWA VO]ARA I P^ELARA

Sve~ano otvoreno streli{te u Lu~anima

strana 10.

POGODAK U CENTAR

strana 29.

Dom za stare u Ka~ulicama

SRE]AN RO\ENDAN Kako se uz pa`wu drugih i bolest i starost lak{e podnose...

strana 13.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

DRU[TVO

BOL @ENE KOJA SE IZ PORODILI[TA VRATILA BEZ BEBE NE ZASTAREVA Iako je pro{lo 36 godina od kada je u ~a~anskom porodili{tu rodila de~aka, Olivera Crnkovi}, stomatolo{ka sestra u penziji, nije uspela da sazna {ta se zaista dogodilo sa wenom bebom dgajila je dve }erke, dobila unu~i}e i do`ivela mnogo radosnih trenutaka, ali nikada nije zaboravila ono {to joj se dogodilo davne 1977. godine. Mlada `ena je lako nosila drugu trudno}u, ali se nije protivila mi{qewu lekara da se, navodno zbog anomalije grli}a materice, porodi cerskim rezom. Tako je bilo i u prethodnoj trudno}i, koja se okon~ala ro|ewem zdrave devoj~ice. Drugoro|eno dete, me|utim, nikada nije videla, a obiqe ~udnih okolnosti, koje su pratile wen boravak u bolnici, navele su je da se pre desetak godina prikqu~i roditeqima koji su pred javnost iza{li sa uverewem da su im deca ukradena posle ro|ewa i odrasla u tu|im porodicama. - Neposredno pre uvo|ewa u anesteziju imala sam trudove i ose}ala pokrete deteta - se}a se pedesetdevetogodi{wa Olivera. - Posle poro|aja sam se normal-

TRA@I]U SINA DOK SAM @IVA no probudila, nisam se lo{e ose}ala, jedino mi je bilo ~udno {to se nalazim u sobi gde su le`ale starije `ene, koje su ginekolo{ki operisane. Ubrzo sam po~ela da se raspitujem za bebu, ~udilo me je {to mi je ne donose, ali odgovore nisam dobijala. Lekari i sestre bi mi uvek govorili da je potrebno da spavam i da se {to vi{e odmaram. Kada sam, kona~no, saznala da je dete ro|eno mrtvo i da je wegovo telo na patologiji, nije mi bilo jasno kako je mogu}e raditi obdukciju bez saglasnosti roditeqa, ali su lekari tvrdili da na{ potpis nije ni bio potrebna. Olivera je iz bolnice iza{la sa otpusnom listom na kojoj je pisalo da je rodila mrtvo dete, te{ko dva i po kilograma, ali i sa potrebom da od zdravstvene i mati~ne slu`be dobije dodatne informacije. Na odeqewu patologije je, tek u tre}em poku{aju, saznala da ne postoji dokaz da je autopsija ra|ena, u op{tini je dobila izvod iz

mati~ne kwige ro|enih, ali ne i iz mati~ne kwige umrlih. Detaqno je pretraìla i evidenciju â~anskog grobqa i uverila se da 1977. godine nije sahraweno dete sa prezimenom Crnkovi}. Progonili su je jo{ neki detaqi: - Mom muù, koji je dok sam se ja pora|ala bio ispred operacione sale, neko od lekara je rekao da mi je ìvot ugroèn, iako sam se posle carskog reza dobro ose}ala i brzo oporavila. Sestra sa anestezije, koju sam privatno poznavala, kasnije mi je kazala da je moje dete ro|eno ìvo i da je zaplakalo, ali joj nije bilo poznato {ta se sa wim potom de{avalo. Za~udilo me je i kada sam u protokolu sa ginekolo{kog odeqewa pored svog imena uo~ila znake koje ja, iako sam zdravstveni radnik, nisam mogla da protuma~im. Ni{ta mawe me je uznemirila ~iwenica da sam u tom dokumentu zavedena pod tri razli~ita imena. U bolnicu sam pri-

mqena kao Crnkovi} Vera, otpu{tena kao Crnkovi} Olivera, a porodila se pod devoja~kim prezimenom Damqanovi} - govori vidno uznemirena `ena, u crnini za nedavno preminulim suprugom Ba}om. Ne skrivaju}i suze, otkriva da joj je maj~inski instinkt od po~etka govorio da joj je dete `ivo. Zato je i sprovodila sopstvenu istragu, sve do po~etka prve decenije ovog veka, kada je u javnosti otvoreno po~elo da se govori o nestan-

ku dece u porodili{tima {irom Srbije. - U â~ku se pojavilo dvadesetak porodica sa istim problemom, me|usobno smo sara|ivali, prikupqali dokumentaciju i traìli pravdu. Posle podno{ewa krivi~ne prijave, samo je nas troje pozvano na saslu{awe. Istra`ni sudija me je saslu{ao 25. maja 2004, a aprila 2005. godine Op{tinsko javno tuìla{tvo me obave{tava da je prijava odbijena jer je nastupila “apso-

lutna zastarelost krivi~nog gowewa”. Pravo na àlbu nije postojalo. Neke od porodica iz drugih mesta uspele su da stignu do Evropskog suda za qudska prava u Strazburu, koji je ovih dana dràvi Srbiji naloìo da, u roku od godinu dana od pravosna`nosti presude, obe{teti sve roditeqe koji su pre vi{e decenija pod nerazja{wenim okolnostima izgubili decu u porodili{tima. Olivara Crnkovi} se nije interesovala da li i ona, iako nije stigla do Strazbura, ima pravo na materijalnu naknadu, jer je, kako kaè, zgranuta takvom odlukom. - Ne mogu patwe roditeqa koji godinama tragaju za decom da se izbri{u novcem. Ja ne odustajem, traì}u svoje dete dok u meni postoji posledwi atom snage. Ne èlim nikome da sudim, ne traìm ni za koga kaznu. Stalo mi je samo da vidim svog sina, da mu kaèm da ga roditeqi nisu odbacili i da ima dve sestre - odlu~na je na{a sagovornica. Proteklih decenija je zakucala na mnoga vrata, a nezvani~ni izvori, na koje je u nedostatku zvani~nih informacija morala da se oslawa, naveli su je na pretpostavku da je weno dete odraslo u Kragujevcu, gde ga je usvojila porodica koja nije imala sopstveno potomstvo. E.V.

^ELNICI GRADA JU^E RAZGOVARALI SA RUKOVODSTVOM FABRIKE REZNOG ALATA

RESTRUKTUIRAWE ]E BITI USPE[NO OKON^ANO

ovoj godini kada obeleàvaju veliki jubilej - 60 godina od osnivawa fabrike, radnici i menaxment FRA se mogu pohvaliti da su u izuzetno te{kim godinama uspeli da sa~uvaju firmu, i bez pomo}i komora, Unije poslodavaca i drugih sami obezbe|uju poslove i trì{ta.Uprkos nepovoqnim uslovima poslovawa i velikoj krizi, preduze}e je steklo nove i obnovilo saradwu sa starim poslovnim partnerima i {to je najva`nije, vratilo se na trì{ta Amerike, Irana, Rusija, Nema~ke, Italije, Poqske. Zahvaquju}i dovoqnoj uposlenosti kapaciteta u svim, osim u jednoj oraganizacionoj celini, i ~iwenici da fabrika redovno izmiruje teku}e obaveze, rukovodstvo se nada da }e uspe{no biti okon~an i proces restruktuirawa, po programu oro~enom do 30. juna 2014. godine. Ove optimisti~ke prog-

noze izneo je ju~e generalni direktor Milan Vidakovi}, posle razgovora sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em, wegovim zamenikom Radenkom Lukovi}em i predsednikom SG Veqkom Negovanovi}em, naglasiv{i da je oìvqavawe fabrike rezultiralo i povoqnim ekonomskim pokazateqima i bilansima: „Li~no sam jo{ nezadovoqan kompletnom situacijom, ali, ako se imaju u vidu problemi koje smo morali da re{avamo, po~ev od tu`bi radnika, blokada, do nedovoqne uposlenosti kapaciteta, moè se s pravom re}i da fabrika, posle tri - ~etiri godine, kona~no ima obezbe|enu sigurnu trì{nu poziciju i boqu budu}nost”. Osim sa potencijalnim partnerima iz Turske, sa kojima se jo{ uvek pregovara o strate{kom partnerstvu i eventualnoj kupovini fabrike, za razli~ite vidove saradwe sa FRA za-

interesovani su i brojni kupci iz Poqske, Rusije i drugih zemaqa. Fabrika reznog alata je, ina~e, osim preduze}a “Sloboda aparati”, jedina firma u â~ku koja je u procesu restruktuirawa, jer je dràva ve}inski, odnosno vlasnik 57 odsto kapitala. Taj postupak trebalo bi da bude zavr{en sredinom 2014. godine, ukoliko fabrika pokaè i dokaè da ima stabilnu proizvodwu i da redovno izmiruju teku}e obaveze. Fabrika zapo{qava 570 radnika koji redovno primaju plate tokom posledwe tri godine, dok se doprinosi upla}uju, kaè Vidakovi}, sporadi~no, upravo zbog toga {to firma nije obezbedila potpunu uposlenost kapaciteta i realne izvore za redovno servisirawe svih obaveza. Bitno je da redovno izmiruje obaveze prema svim dobavqa~ima, posebno ~elika, i da pla}a ra~une lo-

kalnim i dràvnim JP. Na kraju pro{le godine je iskazala gubitak od oko 150 miliona dinara, zbog toga {to jo{ uvek nema dovoqno posla da bi, kako kaè Vidakovi}, mogla da obezbedi realnu ekonomiju, za{ta joj je potrebno da godi{we fakturi{e oko {est miliona evra. Gradsko rukovodstvo ne}e biti “van privrednih tema”, {to je i dokazalo posetama i razgovorima u ovda{wim preduze}ima, rekao je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i izrazio zadovoqstvo zbog oìvqavawa fabrike: “FRA je mogla da bude model po kome je trebalo sprovoditi privatizaciju u dràvi i ne dozvoliti da preduze}a propadaju, ve} putem restruktuirawa ih upodobiti za uspe{nije privatizacije. U ovom slu~aju radnici i menaxment su postavili dobre temeqe i sproveli takav model koji }e omogu}iti da fabrika

uspe{no iza|e iz ovog statusa. Gradsko rukovodstvo }e pru`iti logisti~ku pomo}, jer ve} je realnost da }e fabrika uspe{no okon~ati proces restruktuirawa, {to je preduslov i da dr`ava na sebe preuzme odgovornost i izmiri neke wene minule obaveze.” Lukovi} je izneo pozitivne informacije i iz TRZ, koji je obezbedio zna~ajnu uposlenost kapaciteta, zaposlio 99 novih radnika i planira da do kraja godine primi jo{ 50. Preduze}e “Prvi maj” je zapo~elo

proces reorganizacije na bazi partnerstva sa italijanskom firmom, koja je uzela u zakup opremu i preuzela sve radnike, podsetio je zamenik gradona~elnika, istakav{i i pozitivne signale koji sti`u iz “Cera”, koji je na pragu da zakqu~i partnerstva sa dve italijanske firme i kona~no stane na zdrave noge, posle problema izazvanih zbog “preinvestirawa” u preduze}u i izmirewa zaostalih obaveza prema radnicima. M.N.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

POLITIKA

U PETAK ZAPO^ETA, A U PONEDEQAK

DUGA I TE[KA, ALI KON Po{to su prihva}eni predlozi odbornika Branka Lazovi}a da na narednoj sednici odbornici i javnost dobiju informaciju o novom Zakonu o legalizaciji bespravno sagra|enih objekata, Milana Lazovi}a da nadle`ni odgovore dokle se stiglo u izgradwi takozvanog podsistema “Rzav” za Beqinu, Parmenac, Ri|age, Pakovra}e i okolne MZ, i Bo{ka Obradovi}a o razmerama narkomanije u ^a~ku, delimi~no je izmewen dnevni red 13. sednice, zapo~ete pro{log petka i zavr{ene u ponedeqak. Umesto predloga izmena Odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi, u dnevi red je uvr{}en predlog Programa mera podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, koja je odbornicima dostavqena neposredno pred po~etak sednice, a da pre toga nije razmatrana ni na sednici Saveta za poqoprivredu, {to je izazvalo velike polemike i dugu raspravu.

okom rasprave o predlogu izmena i dopuna Statuta grada, koji je, kako je naglasila Nade`da Vuksanovi}, na~elnica GU za op{te i zajedni~ke poslove, tehni~ki usagla{en sa nekoliko zakona i kao osnovne novine prevideo pove}awe broja ~lanova Gradskog ve}a sa devet na 11 i broja bira~a na zborovima gra|ana kojima, da bi oni punova`no odlu~ivali, treba da prisustvuje 10 odsto, ili najmawe 30 bira~a, Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) je ocenio da je re~ o klasi~nim politi~kim postavqewima i namirivawu koalicionih partnera i pitao, postoji li mogu}nost druga~ije organizacije gradskih uprava, kojima je prakti~no gradona~elnik koordinator. To je potvrdio i gradona~elnik Vojislav Ili} i najavio “nova re{ewa koja bi trebalo da doprinesu efikasnijem radu uprava”, na-

glasiv{i da }e dva nova ~lana GV pokrivati resore poqoprivrede i obrazovawa i da zbog wihovog anga`ovawa ne}e mnogo dodatno biti optere}en gradski buxet. U GV treba da postoje qudi zadu`eni za ove oblasti, ali je problem u tome, smatra Mirjana Milenkovi} (DS), {to je Gradska vlast prvo osnovala Gradsko ve}e, pa tek potom delila resore, da bi stranke bile namirene po koalicionom sporazumu. SVAKO MORA DA MISLI O SVOM DUGU Na~elnica Vuksanovi} je informisala odbornike i o predlogu Odluke o besplatnoj pravnoj pomo}i gra|anima, usagla{enoj sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji i Zakonom o parni~nom postupku, a na~elnik GU za lokalnu poresku administraciju Du{ko Savkovi} o izmeni odluke o uslovnom otpisu kamata i mirovawu poreskog duga.

Na ovaj na~in dràva i lokalna samouprava prakti~no nagra|uju one koji ne pla}aju svoje obaveze, konstatovao je Branko Lazovi} (GG “Za â~ak”), pitaju}i gde je u ovom dru{tvu mesto po{tenom ~oveku koji pla}a sve da`bine. Skup{tina donosi odluku dva dana pre isteka roka, do kada obveznici treba da izmire obaveze da bi stekli ova prava, primetio je Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske), oceniv{i da je re~ o neadekvatnom upravqawu javnim finansijama. Za razliku od dr Jaroslava @ivani}a (NS), koji smatra da svi gra|ani mora da misle o svojim obavezama i dugovima, Nikola Novakovi} (Dveri srpske) insistira da lokalna samouprava, ipak, mora da komunicira sa svojim gra|anima i da ih redovno obave{tava o zaduèwima, promeni cena... Odbornici su ve}inom glasova prihvatili i predlog GU za finansije, koga je podràlo i Gradsko ve}e da za kontrolu buxeta u 2012. godini bude angaòvana najpovoqnija komercijalna licencirana institucija, po{to, kako je naglasio na~elnik Zoran Todosijevi}, Dràvna revizija u svoj program kontrole nije uvrstila â~ak. Program mera podr{ke poqoprivrednicima koji se ne “uklapa” u Nacionalni plan, SG donosi sa velikim zaka{wewem, zbog ~ega poqoprivrednici za podsticajna sredstva ne}e mo}i da konkuri{u ni do maja, upozorila je Mira Milinkovi} (DS), oceniv{i da su najve}i problemi u ovom programu kriterijumi za raspodelu i {to nije

precizirano za koje mere je koliko novca predvi|eno. Dono{ewe programa, za koga je materijal odbornicima dostavqen pred sednicu je cirkus, ocena je Radisava Rackovi}a (Dveri srpske), koji se zaloìo za ve}u pomo} iz buxeta sto~arima. Po{to je insistirao da 55 miliona dinara predvi|enih programom bude maksimalno korektno raspodeqeno i iskori{}eno, Dragan Biseni} (Preokret) je pitao ko je odgovoran {to u â~ku nema potpunih efekata od rada osam automatskih meteorolo{kih stanica, za{ta je iz donacija obezbe|eno 254.000 evra. Iako Savet za poqoprivredu nije razmatrao program, wegov predsednik dr Drago Milo{evi} (SNS) je insistirao da ga odbornici usvoje, da bi za desetak dana bila doneta i odluka o raspodeli sredstava. Naglasio je i da ovo skup{tinsko telo ulaè napore da bude postignut maksilamalan efekat podsticajnih sredstava i da }e ubudu}e u ovom poslu vi{e biti uvaàvana struka. ^lanovi ovog Saveta su stru~ni qudi, ali wih niko ni{ta ne pita, ve} kqu~ne odluke donose gradona~elnik i komisija, upozorila je Mirjana Milenkovi} (DS) i zamerila {to nije precizirano koliko novca je predvi|eno za sprovo|ewe odre|enih mera podr{ke. Dràva najmawe ~ini na edukaciji poqoprivrednika, koji bi mogli da pokrenu “fabriku pod vedrim nebom”, ve} i wima i ostalim gra|anima, preko “Farme” i “Velikog brata” {aqe poruku o dokolici, stav je Branka Lazovi}a (GG

KO JE OVLA[]EN U SNS? I predlozi Komisije za kadrovska i mandatno imunitetska pitawa o razre{ewu, odnosno imenovawu direktora ~etiri ustanove i ~lanova pojedinih upravnih i {kolskih odbora, tako|e su izazvali dugu raspravu i ponovo izneli na videlo raskol u GO SNS, na koji je ukazala Tawa Popovi} (Dveri srpske), ina~e ~lan komisije. Iz ove stranke, naime, za jednog kandidata stigla su dva predloga, od kojih je jedan potpisao potpisnik koalicionog sporazuma dr Aleksandar Radojevi}, a drugi (sa pe~atom stranke) v.d. predsednika GO Radenko Lukovi}. Po{to je oceweno da je re~ o nelegitimnim predlozima i deplasirawu rada komisije, kao va`nog skup{tinskog tela, ~uo se i zahtev da ova ta~ka bude skinuta sa dnevnog reda, da ne bi “u paketu” bile usvajane i nezakonite odluke. Po{to je predsedavaju}i takav zahtev odbacio, ve}inom glasova odbornika za direktora Gradske stambene agencije imenovan je Milan Dra{ki}, Narodnog muzeja Delfina Raji}, SRC “Mladost” Aco Jakovqevi} i Turisti~ke organizacije Dragomir Savi}.

“Za ^a~ak”). Grad nema pravu strategiju razvoja poqoprivrede, jer osnovni problem je u tome {ta }e poqoprivrednici raditi kada dobiju sredstva i zahvaquju}i wima i ne{to proizvedu, kome }e, kako i po kojoj ceni to prodati, pitao je Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske), uveren da }e efekti podsticaja biti minorni i da }e program ostati prazno slovo na papiru. Po{to su ve}inom glasova odbornici odbacili predlog {efa odborni~ke grupe DS Dragana Andri}a, koga je podr`ao i {ef odborni~ke grupe Dveri srpske Bo{ko Obradovi} da program, pored ostalog, i zbog toga {to odbornici nisu imali mogu}nost da ga “poprave” podno{ewem amandmana, bude “vra}en na doradu”, za dokument se izjasnila ve}ina (37) prisutnih odbornika. STATUT NIJE SVETO PISMO Statut Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetwama u razvoju “Zra~ak” nije precizno definisao sastav UO, kriterijume za izbor wegovih ~lanova i ko ih razre{ava, ve} je ostavio mogu}nost za politi~ku manipulaciju, smatra dr Milan Roganovi} (Dveri srpske), a Aco \enadi} iz iste politi~ke grupacije da ovaj osnovni akt ustanove daje sva ovla{}ewa direktoru, koji se prakti~no pita za sve. Po{to je re~ o najosetqivijoj populaciji koja }e koristiti usluge ustanove, odbornici ne bi trebalo da raspravu o wenom statutu koriste u politi~ke svrhe, apelovala je dr Slavica Dragutinovi} (SNS), na{ta je reagovao Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske), ne spore}i zna~aj ustanove, ve} potenciraju-

}i pravne mawkavosti statuta koje }e, po wegovom uverewu, doprineti da i ona bude “klasi~an partijski plen”. Statut je ura|en u skladu sa zakonom i on je neophodan da bi ustanova {to pre bila registrovana, naglasila je je v.d. direktora Angelina Mandi}, i odgovaraju}i na jo{ neka pitawa najavila da }e konkurs za prijem radnika biti raspisan ~im nadle`ni sud donese re{ewe o registraciji “Zra~ka”. Protiv nepotrebno duge rasprave izjasnili su se i dr Jaroslav @ivani} (NS) i Rada Obrenovi} (PUPS), smatraju}i da statut nije “sveto pismo” i da on moè biti izmewen. Zbog gubitka od 57 miliona dinara, koga je JP “Rzav” iskazalo na kraju 2012. godine i odluke UO da javnim preduze}ima bude otpisan ukupan dug od oko 90 miliona dinara, kapital ovog JP od 2,833 milijarde dinara }e biti umawen, pa samim tim i udeo svakog osniva~a. S obzirom na to da je â~ak najvi{e uloìo u ovaj regionalni sistem (49,61 odsto) pokrivawem gubitaka umawewem kapitala, izgubi}e imovinu vrednu skoro 65 miliona dinara. Ovi podaci iz izve{taja direktora Quba Lazovi}a, bili su povod da Branko Lazovi} (GG “Za â~ak”) upozori da se gubitak ovog JP svake godine pokriva umawewem kapitala i da }e ono, u slu~aju eventualne privatizacije, biti prodato “bud za{to”. Ukoliko tro{kovi amortizacije i ubudu}e budu iskazivani na teret poslovawa, imovina }e totalno biti obezvre|ena, upozorila je i Mira Tanaskovi} (DSS), a Dragan Brajovi} (DS) je predloìo da eventualno bude revidiran i ugovor o obaveznoj potro{wi i preuzimawu vode

POLITIKA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

ZAVR[ENA 13. SEDNICA SKUP[TINE GRADA

STRUKTIVNA RASPRAVA

iz zajedni~kog sistema. Odgovaraju}i na pitawa, direktor Lazovi} je, pored ostalog, rekao da }e me|uop{tinska komisija predloìti novi na~in obra~una am ortizacije, da su gubici u mreì oko 10 odsto i da konkretno â~ak koristi oko 100 litara vode iz sopstvenog izvori{ta, {to je u su{nim periodima sve potro{a~e spasilo restrikcija. Ne}emo dozvoliti da umawewem kapitala i ubudu}e budu pokrivani gubici, bio je kategori~an Milan Bojovi} (DSS), zameriv{i i {to je lane za reprezentaciju potro{eno milion dinara. Protiv umawewa vrednosti preduze}a na ovaj na~in i wegove eventualne privatizacije zaloìo se i Predrag Ostoji} (Dveri srpske), dok se Aleksnadar Tanaskovi} iz iste odborni~ke grupe usprotivio predlogu o “svesnom odricawu dela na{e vrednosti” i otpisivawu

dugova, predlo`iv{i da zbog toga bude smewen menaxment preduze}a. Gubitak pravi vreme, jer sistem koji je ve} star i rawiv, projektovan je za proizvodwu i distribuciju 2.400 litara vode u sekundi, a radi sa ~etvrtinom kapaciteta, nastojao je da “usmeri” raspravu Dmitar Popovi} (DS), a Aleksandar Maksimovi} (SNS) je pitao, za{to se pravi akumulacija, ako i postoje}i sistem radi sa 25 odsto kapaciteta, na{ta je Lazovi} odgovorio da bez akumulacije nema pouzdanog vodosnabdevawa ^a~ka i ~etiri op{tine. Izve{taj o pro{logodi{wem poslovawu JP “Gradac” nije trebalo da prezentuje Neboj{a Jovanovi}, koji je u 2012. na ~elu ovog preduze}a bio dvadesetak dana, osnovna je zamerka odbornika, me|u kojima su predstavnici Dveri srpskih postavili brojna pitawa: kada }e kona~no biti

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD - SOCIJALNO UGRO@EN! Zbog ekonomske krize, velike nezaposlenosti i osiroma{ewa stanovni{tva, pove}an je broj korisnika usluga Centra za socijalni rad. Ali, nisu samo mnogi â~ani socijalno sve ugroèniji, ve} i ustanova posredstvom koje ostvaruju svoja prava i dobijaju usluge, konstatovano je na sednici SG, povodom rasprave o wegovom izve{taju i godi{wem programu rada. Ustanova svoju delatnost obavqa u objektu koji nije u skladu sa standardima i sa {est stru~nih izvr{ilaca mawe, nego {to norme u ovoj oblasti zahetavju. I dok su pojedini odbornici konastatovali, a Miladin Ristanovi}, ~lan Gradskog ve}a, konkretnim pokazateqima i potvrdio da se, uprkos tome, 34 zaposlena radnika lavovski bore da obave poverene poslove, pojedinci su izneli brojne kritike, uglavnom na ra~un rada direktora i lokalne samouprave, koja “ne prepoznaje zna~aj ove ustanove”, zbog ~ega ove godine nije planirala sredstva za weno prostorno i kadrovsko pro{irewe. ûle su se i ozbiqne optu`be, na koje Zoran Bel~evi} nije èleo da odgovara, oceniv{i da je re~ o anonimnim, la`nim prijavama i neosnovanim klevetama.

zavr{ena Ulica \or|a Toma{evi}a, izgra|ena autobuska stajali{ta, ko vodi stru~ni nadzor, do konstatacija da su u gradu lo{a saobra}ajna re{ewa, lo{ izgled centra grada, da nema dovoqno parkinga pred zgradama, ispred obdani{ta “Mali kapetan”, da su na kolovozima izdignute {ahte, mnogo udarnih rupa... Po{to je naglasio da kao ~lan Gradskog ve}a, zaduèn za urbanizam, ne uspeva da uspostavi saradwu sa novoizabranim direktorom, Zvonko Mitrovi} je insistirao da preduze}e precizno iskaè sva potraìvawa, posebno od firmi u ste~aju i likvidaciji, da bi se znalo koja su realno naplativa. Dragan Brajovi} (DS) je, pored konstatacije da “Gradac” nema razvojni i program investicija, pitao koliko je primqeno novih radnika u ovoj godini. U gradu vlada urbanisti~ki haos, kvalitet radova i nadzor su lo{i, nema ure|enih lokacija koje bi bile ponu|ene potencijalnim investitorima, kritka je Bo{ka Obradovi}a (Dveri srpske). Odgovaraju}i na neka pitawa i primedbe, gradona~elnik Vojislav Ili}, koji je lane vi{e od pola godine bio na ~elu ovog JP, ocenio je da je za wega 2012. bila uspe{na i pozvao nadle`ne da ispitaju da li u gradu zaista postoji urbanisti~ki haos i razotkriju one koji su u wemu u~estvovali. Stojan Markovi} (Preokret) ponovio je kritike na ra~un izgleda Gradskog trga, zaloìo se za precizno definisawe potraìvawa od preduze}a u procesu likvidacije i da grad kona~no bude opran i o~i{}en. Posle neo~ekivano duge rasprave, ve}ina odbornika glasala je i za izve{taj o

pro{logodi{wem radu JKP “Vodovod” koga je SG iscrpno predo~io direktor Zoran Pantovi}. Tokom rasprave Dragan Vu~eti} (DS) je, pored ostalog, ukazao na podatak da sporna i sumwiva potraìvawa iznose 144 miliona, odnosno ukupna 413, ili vi{e od prihoda JP, i da je prose~an period naplate 256 dana. Aleksaandar Tanaskovi} (Dveri srpske) upozorio je da “Vodovod” potraùje oko 413 miliona dinara, da nije dovoqno vo|eno ra~una o javnom dobru i predloìo da doma}instva i ostali potro{a~i na sve zakonske na~ine budu stimulisani da redovnije pla}aju obaveze. Vladica Gavrilovi} (NS) je, po{to je pohvalio ve}inu segmenata u izve{taju, sugerisao mere za smawewe gubitaka u mreì i negativnim ocenio to {to je plan investicija realizovan samo 24 odsto. Po{to je ponovio pitawe, koliko “Vodovod” zapo{qava pravnika, Jole Pe{i} (DS) je insistirao da kona~no bude re{en problem me{tana u Ulici Milo{a ]osi}a, koji nemaju zdravu pija}u vodu. Iako se nenapla}ena potraìvawa gomilaju od 2000. godine, moraju se preduzeti mere za pove}awe naplate i iz we obezbediti likvidnost, tim pre {to se nakon pove}awa cena usluga, ovo preduze}e takore}i obavezalo da pozitivno posluje, bez dotacija Grada, smatra i zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. Po{to je direktor Zoran Pantovi} argumentovano i dugo odgovarao na sva pitawa odbornika, ve}inom glasova usvojen je izve{taj ovog JP za 2012. i potom usledila duga rasprava o programu poslovawa JP “Gradsko zelenilo” u ovoj godini, koga je prezentovala direktorka Jasminka Lazi}. “GRADSKOM ZELENILU” ODOBRENO POVE]AWE CENA USLUGA Branko Lazovi} (GG “Za â~ak”) smatra da Grad zasluùje boqe grobqe, kapelu, opremu i da mora “gospodski” da se odnosi prema ~inu sahrawivawa, da ima ve}e zelene povr{ine i da neko mora da ponese odgovornost zbog nestru~nog vo|ewa JP, koje je rezultiralo izvr{nim sudskim odlukama, na osnovu kojih biv{i radnici potraùju

skoro 10 miliona dinara. Aco \enadi} (Dveri srpke) smatra nedopustivim {to i u ovogodi{wem programu, kao deo prihoda, figurira “taksa niza{ta”, koja, kako je obja{weno, predstavqa naknadu za tro{kove vode, struje, odno{ewa otpada koje ostavqaju izvo|a~i posle gradwe okvira i postavqawa spomenika. U programu u kome je predvi|eno i novo poskupqewe usluga, posle {est meseci, je puno nelogi~nosti, uvidela je Sawa Azawac [i{ovi}, a Alekdsandar Tanaskovi} (Dveri srpske) da su za 12 miliona planirani ve}i prihodi nego u pro{loj godini, da JP posluje na ivici profitabilnosti i da, uprkos tome, planira novo zapo{qavawe. Slobodanka Uro{evi} (SPS) apelovala je da budu podignute nove javne ~esme na grobqu, ponovo zaposlen ~uvar u gradskom parku i da se ne smawuje broj stabala i drvoreda u gradu. U raspravi su u~estvovali i Bo{ko Obradovi}, Jole Pe{i}, Danka Jovanovi} (SNS), koja je upozorila, pored ostalog, da je planirano pro{irewe grobqa na lokaciju koja nije planski “obra|ena” i Stojan Markovi} (Preokret), uveren da je ovo JP pastor~e Grada i da bi, kada bi imalo jedan odsto od subvencija koje dobijaju druga javna preduze}a, moglo mnogo vi{e da uradi. Rasprava o ovom preduze}u nastavqena je i povodom odluke o davawu saglasnosti na cene pogrebnih usluga i odràvawa grobqa, koje su pove}ane za 5,5 odsto i kako je re~eno, niè od kalkulativnih od 20 do 30 odsto. Najvi{e re~i bilo je o ceni desetogodi{weg zakupa i jednogodi{weg odràvawa grobnog mesta, zbog ~ega je Rada Obrenovi} (PUPS) predloìla da se preispita mogu}nost ukidawa te vrste naknade. Kalkulacija je spisak normi za radnike i sramno je da je dobila pozitivnu ocenu GU za lokalni ekonomski razvoj, ocenio je Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske), posumwav{i da je pove}awe cena neophodno zbog “pokri}a” sudskih presuda i prijema deset radnika. Radnici “Gradskog zelenila” veoma profesionalno i za izuzetno male plate obavqaju teàk i za korisnike usluga osetqiv posao, konstatovala je Nata{a Cvijovi} (SPS) i apelovala na

odbornike da “podrè ambicije” novoizabrane direktorke. Milo{ Milosavqevi}, na~elnik GU za urbanizam, Mirjana \okovi}, pomo}nik gradona~elnika za za{titu ìvotne sredine i Qubinka Milenkovi}, ~lan GV, izvestili su odbornike o programu kori{}ewa sredstava buxetskog fonda za za{titu ìvotne sredine, u kome je ove godine planirano 30 milion dinara. Odbornici su tokom rasprave ukazali na brojne probleme u ovoj oblasti (po~etak gradwe skladi{ta za termi~ki otpad u MZ “Sajmi{te”, divqe deponije, eksploatacija obala Morave, poku{aji revitalizacije energana na ugaq u Fabrici hartije, ka{wewe u izgradwi prihvatili{ta za nezbrinute ìvotiwe, nenamensko tro{ewe para sa ove pozicije u prethodnom periodu, neophodnost izme{tawa industrijske zone iz neposredne blizine centra grada...) Na neke primedbe poku{ao je da odgovori i predsednik SG Veqko Negovanovi}, ustvrdiv{i da je â~ak, kada je o ekologiji re~, po mi{qewu resornog ministarstva, “tri kopqa iznad “, da Vaqev~ani i â~ani piju najboqu vodu i da je â~ak me|u devet gradova koji imaju naj~istiji vazduh. U programu su permutovani prioriteti, nema podataka o efektima ulagawa u ovoj oblasti, sredstava predvi|enih za za{titu od GMO, o ~emu je SG donela deklaraciju, podsetio je Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske), a Dmitar Popovi} (DS) da je program “{upaq”, jer je neizvesno da li }e biti ostvaren buxet od 30 miliona dinara od ekolo{ke takse, ~ija je naplata pre{la u nadle`nost GU za lokalnu poresku administraciju. Celokupan materijal o gradwi otpada na “Sajmi{tu” prosle|en je resornom ministarstvu, divqe deponije su u nadle`nosti komunalne inspekcije i policije, trasnfer stanica i fabrika za pre~i{}avawe otpadnih voda, za koju je iz donacija planirano 12 miliona evra su kapitalne investicije za Grad, a gradwa azila za pse bi}e zapo~eta u ovoj godini, neki su od odgovora koje je odbornicima precizno i argumentovano ponudila pomo}nica gradona~elnika Mirjana \okovi}. M. N.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

POLITIKA

SAOP[TEWA ZA JAVNOST SRPSKE NAPREDNE STRANKE ^A^KA I LU^ANA

KOMPROMIS U KORIST SRPSKE ZAJEDNICE radski odbor Srpske napredne stranke â~ak bezrezervno podràva borbu dràvnog vrha Srbije i nastojawa predsednika Tomislava Nikoli}a, premijera Ivice Da~i}a i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vu~i}a u pronalaèwu najpravednijeg i najboqeg mogu}eg re{ewa za Kosovo i Metohiju u postoje}im uslovima. Kao iskqu~ive krivce za neuspeh osme runde pregovora u

U èqi da se pribliì gra|anima, iza|e u susret wihovim potrebama i pomogne u re{avawu problema, odborni~ka grupa SNS u Skup{tini grada â~ka donela je odluku da svakog petka organizuje deùrstva u prostorijama stranke, od 16 do 19 sati. U tom periodu svi zainteresovani gra|ani mo}i }e da do|u, iznesu konkretne teme i probleme i u dogovoru sa odbornicima prona|u najboqi put za wihovo re{avawe. â~ani }e tom prilikom mo}i da iznesu i eventualne zamerke na rad javnih preduze}a, ustanova, ili gradskih slu`bi i da predloè kako da se wihov rad u~ini efikasnijim. U sedi{tu Gradskog odbora otvorena je i facebook stranica “SNS â~ak pitawa gra|ana” i e-mail adresa snscacak032@gmail.com, putem kojih gra|ani tako|e mogu postavqati pitawa, ili traìti pomo}. Predsednik Saveta za medije Gradskog odbora Srpske napredne stranke â~ak Aleksandar Maksimovi}

Briselu smatramo kosovske Albance, ~iji su maksimalisti~ki zatevi, potpomognuti podr{kom nekih zapadnih zemaqa, doveli do trenutnog prekida dijaloga, mada je srpska strana u~inila ogroman napor da ustupcima omogu}i pronalaèwe kompromisnog re{ewa. O~igledno je da su neadekvatni postupci i potpisani dokumenti srpskih pregovara~a iz nekog ranijeg perioda naneli nesagledivu {tetu, pre svega interesu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i oslabili na{u pregovara~ku poziciju. Samo nepokolebqivim i ~vrstim stavom ~itavog tima, a pre svega predsednika Nikoli}a i vicepremijera Vu~i}a, mogu}e je izvu}i maksimum iz postoje}e situacije. Status takozvanog „zamrznutog konflikta“ nije u interesu Srbije i ko~i daqi napredak ka Evropskoj uniji, pa bi wegovo re{avawe bilo od izuzetne va`nosti za na{u dràvu. Zbog toga Gradski odbor SNS â~ak veruje da }e kona~no re{ewe, do koga se mora do}i pre, ili kasnije, biti kompromis u korist srpske zajednice u na{oj ju`noj pokrajini i Republike Srbije u celini. Tako|e, ~a~anski napredwaci jednodu{no smatraju da je borba protiv korupcije i kriminala, na ~ijem ~elu stoji prvi potpredsednik Vlade i predsednik SNS Aleksandar Vu~i}, jedini na~in da se zemqa izvu~e iz duboke moralne, finansijske, politi~ke i svake druge krize i krene napred, putem razvoja i prosperiteta. V. d. predsednika Gradskog odbora Srpske napredne stranke â~ak Radenko Lukovi}

POSLEDWI POZIV NA RAZGOVOR rpska napredna stranka u op{tini Lu~ani zna~ajno je oja~ana, posebno stru~nim, u praksi dokazanim, mladim kadrovima. Kada bi sada bili odr`ani lokalni izbori u op{tini Lu~ani, sama bi osvojila skup{tinsku ve}inu, konstatovano je na zajedni~kom sastanku Op{tinskog odbora ove Stranke i odborni~ke grupe u Gu~i, kojem je od 45, prisustvovalo 39 ~lanova Op{tinskog

odbora i odbornika op{tinske Skup{tine. Takav legitimitet obavezuje Srpsku naprednu stranku da obavi konsultacije o promeni vlasti u op{tini Lu~ani i preuzme odgovornost za weno vr{ewe. Po{tuju}i smernice rukovodstva Stranke da se o tome prvo obave konsultacije i razgovora sa koalicionim partnerima koji ~ine vlast na republi~kom nivou, Op{tinski odbor Srpske napredne stranke u

Lu~anima uputio je poziv SPS-u, URS-u i koaliciji NS-DSS na razgovor, po tre}i i posledwi put u proteklih pola godine. Socijalisti~ka partija, Ujediweni regioni Srbije i Nova Srbija nisu se odazvali pozivu na dogovor sa Srpskom naprednom strankom u Lu~anima, pa je jednoglasno doneta odluka da se od rukovodstva stranke zatra`i saglasnost da se pregovara i sa predstavnicima ostalih izbornih lista, a pre svega sa odbornicima izborne liste Demokratske stranke, koja je druga po broju osvojenih odborni~kih mandata u Op{tini Lu~ani. Ovakva lokalna vlast u op{tini Lu~ani, po oceni u~esnika u raspravi na ovom sastanku, bila bi potpuno legitimna, jer bi se ispo{tovala voqa i poverewe gra|ana, iskazani na odr`anim lokalnim izborima 6. maja 2012. godine. Odluka je doneta jednoglasno. Za wu su glasali svi prisutni ~lanovi Op{tinskog odbora, kao i

svih 16 odbornika odborni~ke grupe. Srpska napredna stranka smatra da te`i{te svoje politi~ke aktivnosti u op{tini Lu~ani treba usmeriti ka stvarawu uslova za boqi `ivot wenih gra|ana, posebno izgradwi infrastrukture, oporavku privrede, otvarawu novih radnih mesta i ve}im ulagawima u poqoprivredu. Najboqi putokaz razvoju op{tine Lu~ani predstavqa Strategija razvoja 2011 - 2021, koju je donela prethotna vlast, u kojoj je u~estvovala i Srpska napredna stranka. Srpska napredna stranka sa najve}im poverewem gra|ana i najve}im brojem odborni~kih mandata, smatra da ima obavezu da preuzme odgovornost za vr{ewe lokalne vlasti u op{tini Lu~ani, zbog gra|ana a ne zbog vlasti, ne na silu i ne po svaku cenu. Sastanku su prisustvovali i ~lanovi Izvr{nog odbora Srpske napredne stranke Bojan Ili} i Goran Aksovi}. INFORMATIVNA SLU@BA Op{tinskog odbora SNS Lu~ani

POKRET DVERI SRPSKE SUTRA U BEOGRADU ORGANIZUJE VELIKI NARODNI PROTEST POD MOTOM „OVAKO VI[E NE MO@E”

DEMONSTRACIJE PROTIV VLADE SRBIJE organizaciji Pokreta “Dveri srpske” i uz podr{ku velikog broja nevladinih organizacija, patriotskih snaga i najve}ih srpskih intelektualaca, u Beogradu }e sutra, na Trgu republike biti odràn veliki narodni protest, pod motom “Ovako vi{e ne moè”. Re~ je o, kako je na prekju~era{woj konferenciji za novinare najavio Bo{ko Obradovi}, poverenik Dveri srpskih u â~ku, prvim velikim demonstracijama protiv nove Vlade Srbije, po{to i ve}ina gra|ana Srbije smatra “da ovako vi{e ne moè, jer nas je Vlada Srbije zaduìla za nove ~etiri milijarde evra, ona prodaje poqoprivredno zemqi{te stranci-

ma, otvara nove dezintegracione ta~ke u Srbiji, ukinula je carine na robu iz EU, truje nas otrovnim mlekom, uvodi GM hranu i seme i na svaki drugi na~in dovodi u pitawe opstanak na{e privrede i poqoprivrede”. Dveri se zala`u za pokretawe novog opozicionog fronta, po{to opozicije u Srbiji nema, jer su DS i LDP u potpunom rasulu i politike im se uop{te ne razlikuju od politike aktuelne Vlade, dok su druge opozicione stranke totalno neaktivne, tvrdi Obradovi} i najavquje da se ovaj pokret ne}e zaustaviti, dok ne sru{i “bananu Vladu Srbije”. Ozbiqan razlog za to su i rezultati najnovijih pregovorta u Bri-

selu, odnosno “takozvano odbijawe na{e delegacije da potpi{e ono {to joj je nare|eno, a ne ponu|eno, ~ime se samo zamajava doma}a javnost, da bi se dobilo u vremenu i ona pripremila za priznavawe nezavisnog Kosova”, rekao je Obradovi}. Zbog svega toga, Dveri tra-

`e i vanredne parlamentarne izbore, na koje bi, po wihovom uverewu, SNS, SPS i URS trebalo da iza|u zajedno sa DS, LDP i Ta~ijem i poka`u novu kosovsku politiku gra|anima, od kojih je skoro 80 odsto protiv ulaska u EU, uz uslov i ucene da priznamo nezavisno Kosovo. Kao jed-

nu od va`nijih aktuelnih inicijativa Dveri, naveo je wihov zahtev, upu}en RRA da “zbog medijskog zaga|ewa Srbije”, zabrani pet rijaliti {oua, zbog “skaradnosti i vre|awa javnog morala, promocije pedofilije i prostitucije, vre|awa zdravog razuma i ostatka morala u narodu.”

Inicijativu Dveri o organizovawu narodnih protesta, u â~ku podràvaju Gradski odbor Ravnogorskog pokreta, Udruèwe “]irilica”, “Branioci otaxbine” i “Pokret za â~ak”, ~iji su predstavnici Dragan ]endi}, Aco \enadi}, Slobodan Nenadi} i Biqana Rubakovi} govorili o razlozima zbog kojih }e se prikqu~iti velikim demonstracijama protiv aktuelne Republi~ke vlade. Na KZN u sedi{tu Dveri srpskih poverenik Bo{ko Obradovi} je predstavio prvi broj Politi~kog glasnika Dveri srpske, u kome su na 12 strana predstavqene sve aktivnosti, akcije i manifestacije koje je Pokret organizovao za proteklih deset meseci. M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter). ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

Jedna od redovnih aktivnosti Nacionalne slu`be za zapo{qavawe je i realizacija mera aktivne politike zapo{qavawa, u saradwi sa nadle`nim ministarstvom, a posledwih godina i sa lokalnim samoupravama. Na konferenciji za novinare, odr`anoj u sredu, predstavqeni su programi mera aktivne politike zapo{qavawa u 2013. godini kroz javne pozive i konkurse, koji su objavqeni 30. marta. U ovoj godini za mere aktivne politike zapo{qavawa izdvojeno je 3,4 milijardi dinara iz buxeta Republike Srbije. Za realizaciju mera za podsticawe zapo{qavawa osoba sa invaliditetom sredstva }e biti obezbe|ena iz buxetskog fonda za zapo{qavawe ovih lica u iznosu od 700 miliona dinara. ubvencija za samozapo{qavawe namewena je nezaposlenim licima, koja su na evidenciji NSZ i imaju zavr{enu obuku za zapo~iwawe sopstvenog posla. Dodequje se nezaposlenom licu u iznosu od 160.000 dinara, odnosno 200.000 dinara za osobe sa invaliditetom, radi osnivawa radwe, zadruge ili drugog oblika preduzetni{tva ili osnivawa privrednog dru{tva, ukoliko osniva~ zasniva u wemu radni odnos. Lice koje ostvari pravo na subvenciju za samozapo{qavawe mora da obavqa registrovanu delatnost najmawe 12 meseci, da redovno izmiruje svoje obaveze i o tome informi{e NSZ, rekla je, izme|u ostalog, Biqana Jovani} Markovi}, direktorka Filijale ^a~ak. - Subvencija za otvarawe novih radnih mesta namewena je poslodavcima, koji zapo{qavaju nezaposlena lica koja su na evidenciji NSZ. Visina subvencije zavisi od razvijenosti op{tine u kojoj je sedi{te poslodavca ili u kojoj ima registrovanu poslovnu jedinicu, kao i od broja lica koja se zapo{qavaju, i to: 100.000

GRAD

NSZ - FILIJALA ^A^AK PREDSTAVILA PROGRAME MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPO[QAVAWA U 2013. GODINI KROZ JAVNE POZIVE I KONKURSE

ZA DODELU SUBVENCIJA ZA ZAPO[QAVAWE dinara po licu u prvoj i drugoj grupi op{tina, odnosno 150.000 za osobe sa invaliditetom; 200.000 dinara u tre}oj grupi op{tina, odnosno 250.000 ukoliko se zapo{qava osoba sa invaliditetom; 300.000 dinara u ~etvrtoj grupi op{tina i devastiranim podru~jima, kada se zapo{qava do 10 osoba, ili 400.000 kada se zapo{qava 11 i vi{e lica, odnosno 400.000 za osobe sa invaliditetom. Kada je re~ o Moravi~kom okrugu, Grad ^a~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani se nalaze u prvoj - drugoj grupi, a op{tina Ivawica spada u ~etvrtu grupu. Poslodavac koji je ostvario pravo na subvenciju za otvarawe novih radnih mesta du`an je da zakqu~i ugovor o radu sa nezaposlenim licem, na neodre|eno vreme, u trajawu od najmawe 24 meseca i da izmiruje obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osigurawe - obja{wava direktorka. Program stru~ne prakse namewen je nezaposlenim licima koja se prvi put stru~no osposobqavaju za zanimawe za koje su stekla odre|enu vrstu i stepen stru~ne spreme, ili koja su se stru~no osposobqavala kra}e od vremena potrebnog za polagawe pripravni~kog, odnosno stru~nog ispita, a radi sticawa uslova za po-

lagawe ispita, u skladu sa zakonom ili op{tim aktom poslodavca. Tokom trajawa programa stru~ne prakse, NSZ angaòvanim licima, u zavisnosti od stepena stru~ne spreme, ispla}uje nov~anu pomo} u mese~nom iznosu od 12.000 dinara za lica sa sredwim obrazovawem, 16.000 za lica sa vi{im ili visokim trogodi{wim obrazovawem i 20.000 za lica sa najmawe ~etvorogodi{wim visokim obrazovawem. Program stru~ne prakse traje u skladu sa zakonom, u zavisnosti od stepena stru~ne spreme, {est, devet ili dvanaest meseci, a najduè 24 meseca, podse}a Biqana Jovani} Markovi}. - Javni radovi su tako|e jedna od mera aktivne politike zapo{qavawa, koja je namewena teè zapo{qivim, odnosno licima

U UTORAK SAJAM ZAPO[QAVAWA Na konferenciji za novinare je najavqen i Sajam zapo{qavawa, koji }e biti odràn 9. aprila, u holu Doma kulture. U~estvovawem na Sajmu poslodavcima se pruà mogu}nost da iskaù svoje kadrovske potrebe i jednostavno i brzo prona|u potrebne radnike. Na raspolagawu im je i besplatna profesionalna selekcija prilikom izbora kandidata, mogu}nost dobijawa finansijskih sredstava i kori{}ewa finansijskih olak{ica pri zapo{qavawu.

koja su duguro~no nezaposlena, starija od 50 godina, koja su u kategoriji socijalne pomo}i, samohranim roditeqima... Za javne radove je svake godine veliko interesovawe, a mogu konkurisati javna preduze}a i ustanove, privatna preduze}a, preduzetnici, privredna dru{tva. Javni radovi se mogu organizovati i sprovoditi u oblastima socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti, odràvawa i obnavqawa javne infrastrukture i odràvawa i za{tite ìvotne sredine i prirode. Visina zarada koja se ispla}uje licima koja se angaùju po programu javnih radova je od 23.000 do 26.000 dinara, u zavisnosti od stru~ne spreme - rekla je direktorka. Zahvaquju}i ovim merama, pro{le godine je na teritoriji Moravi~kog okruga, po razli~itim osnovama uposleno oko 500 lica. Ana Doj~ilovi}, savetnik za zapo{qavawe, podsetila je da se subvencija zarade za zapo{qavawe osoba sa invaliditetom, u trajawu od 12 meseci, dodequje poslodavcu koji zapo{qava na neodre|eno vreme osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva. Tako|e je podsetila da je obja-

vqen i javni konkurs za refundaciju tro{kova podr{ke osobama sa invaliditetom koje se zapo{qavaju pod posebnim uslovima za programe: refundacija tro{kova za asistenciju na radnom mestu i refundacija tro{kova prilago|avawa radnog mesta. - Refundacija tro{kova za asistenciju na radnom mestu, u trajawu od 12 meseci, odobrava se poslodavcu za novozaposlene osobe sa invaliditetom kojima je potrebna stru~na podr{ka pri uvo|ewu u posao ili za radno-socijalnu integraciju na radnom mestu. Poslodavcu se na mese~nom nivou refundira ispla}ena zarada radnog asistenta, u skladu sa brojem radnih sati pruène podr{ke, u visini do 50.000 dinara i tro{kovi pripadaju}eg poreza i doprinosa za obavezno socijalno osigurawe. Refundacija tro{kova prilago|avawa radnog mesta, u jednokratnom iznosu, odobrava se poslodavcima koji zapo{qavaju osobe sa invaliditetom kojima je potrebno prilago|avawe radnog mesta tehni~ko i tehnolo{ko opremawe, sredstava za rad, prostora i opreme. Visina refundacije iznosi do 300.000 dinara po osobi sa invaliditetom - obja{wava Ana Doj~ilovi}. Maksimalna duìna trajawa javnih radova na kojima se angaùju osobe sa invaliditetom je {est meseci, a za isplatu zarade namewena su sredstva u iznosu od 23.000 do 26.000 dinara, u zavisnosti od stepena stru~ne spreme. Sve dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti u NSZ - Filijala â~ak, kod svog savetnika, ili na sajtu www.nsz.gov.rs. N. R.

GRADSKO VE]E ODLU^ILO DA ZA 30 ODSTO SMAWI ZAKUPNINU ZA POSLOVNI PROSTOR, ^IJI JE VLASNIK GRAD

MAWA KIRIJA OLAK[AVA POSLOVAWE

a predlog Komisije za poslovni prostor, Gradsko ve}e je na posledwoj sednici, odrànoj pro{log ~etvrtka, odlu~ilo da, od 1. aprila do kraja godine, za 30 odsto smawi zakupninu za poslovni prostor ~iji je vlasnik Grad. Re~ je o osam objekata, od kojih se {est nalaze na gradskom i dva na seoskom podru~ju, koji se izdaju zakupcima uz naknadu utvr|enu u postupku javnog nadmetawa, odnosno po principu “ko da vi{e”: SZTKR “Dualiti” (mese~na kirija 22.059 dinara), “Planika” ( 122.588 dinara), Mewa~nica “Todorovi}” na Gradskom {etali{tu 44.920, DOO “Norebo” u @elezni~koj ulici (233.600), “NID” Tavnik u Ulici kneza Milo{a (66.343 dinara), “NIPS GROUP” - 109.560, STR “Jovana” u Gori~anima (7.152 dinara) i “Dani” u Parmencu, ~iji vlasnik pla}a zakupninu od 17 i po hiqada dinara. Ova odluka doneta je, kako je, obrazlaù}i je, naglasio predsednik komisije i sekretar SG Qubodrag Petkovi}, da bi Grad, koliko toliko pomogao gra|anima i privrednicima u uslovima oteànog poslovawa i velike ekonomske krize. Ona }e biti na snazi do kraja godine, uz uslov da zakupci redovno izmiruju oba-

veze, odnosno da oni kojima su dugovi iz prethodnih godina reprogramirani, ra~une plate do kraja teku}e godine. Ovom odlukom ovla{}en je gradona~elnik da sa svakim zakupcem pojedina~no zakqu~i ugovor o umawewu zakupnine, koji }e prakti~no biti uslovan, odnosno vaìti samo za one koji redovno pla}aju kiriju. Gradska uprava za finansije je predloìla, a Gradsko ve}e prihvatilo i donelo Pravilnik o kriterijumima i postupku dodele sredstava crkvama i verskim zajednicama, za koje je u ovogodi{wem buxetu, kako je referisao na~elnik Zoran Todosijevi}, planirano ~etiri miliona dinara. Naglasio je i da }e GV raspisati konkurs za dodelu sredstava, namewenih prvenstveno za programske aktivnosti, da }e ono odlu~ivati o raspodeli, a korisnici dostavqati izve{taj o namenskom tro{ewu buxetskih para. êtvoro~lana Komisija za sport, obrazovana na osnovu re{ewa Gradskog ve}a od 19. jula pro{le godine, bi}e, odlu~eno je na pro{lonedeqnoj sednici, “poja~ana” sa dva ~lana: Vladica Gavrilovi}, odbornik u Skup{tini grada i Milovan Eri}, profesor fizi~kog vaspitawa. Odlu~eno

je i da bude raspisan javni konkurs za dodelu sredstava za realizaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta na teritoriji Grada u 2013. godini. Kako je objasnio na~elnik GU za dru{tvene dealtnosti Miroslav Vujovi}, re~ je o raspodeli sredstava preostalih posle prvog konkursa, koja nisu dodeqena nekim sportskim klubovima i udru`ewima koja su podnela nepotpunu dokumentaciju. Na konkurs, koji }e biti otvoren 15 dana, ne mogu se, naglasio je Vujovi}, javiti sportske organizacije koje su buxetska sredstva dobile u prvom krugu. Na sednici odr`anoj 28. marta doneto je i re{ewe na osnovu koga }e Gradsko ve}e odoboriti da sa teku}e buxetske rezerve Zdravstvenom centru “Dr Dragi{a Mi{ovi}” bude upla}eno 725.641 dinar, neophodnih za nabavku kolonoskopa za skrining program ranog otkrivawa karcinoma debelog creva i video gastroskopa. Sa iste pozicije u buxetskoj kasi bi}e preneto i 350.000 dinara Kancelariji za mlade, koja je ova sredstva iskoristila za pokri}e tro{kova organizovawa koncerta, povodom 4. aprila, Dana studenata. M. N.

GRAD

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

GRADSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE FORMIRAO STRU^NO OPERATVINI TIM ZA ZA[TITU OD POPLAVA

VE]E OBAVEZE MESNIH ZAJEDNICA a sednici Gradskog {taba za vanredne situacije, odr`anoj pro{log ~etvrtka, kojom je predsedavao komandant Vojislav Ili}, donet je zakqu~ak o obrazovawu stru~no operativnog tima za za{titu i spasavawe od poplava na teritoriji Grada. Rukovodilac tima je Sa{a Obradovi}, pomo}nik gradona~elnika za oblast mesne samouprave i infrastrukturu, a ~lanovi: Zoran Pantovi}, direktor JKP “Vodovod”, Neboj{a Jovanovi}, direktor JP “Gradac”, dr Vlajisav Papi}, na~elnik Gradske upave za lokalni ekonomski razvoj i Stojan Vojinovi}, na~elnik Gradske prave za inspekcijski nadzor. Bojana Ikodinovi}, na~elnica Gradskog {taba za vanredne sitiuacije, smatra da su u ovaj tim imenovani stru~ni i qudi najboqe informisani o stawu vodotokova drugog reda, za koje je zadu`ena i nadle`na lokalna samouprava: “Iako

NEMA PLANA ODBRANE OD POPLAVA

na na{em podru~ju nema ve}ih klizi{ta, ^a~ak je formirao i stru~no operativni tim za odbranu od klizi{ta, erozija i odrona, tako|e sastavqen od stru~nih qudi, koji su obavezni da dostave izve{taj Odeqewu za vanredne situacije, a ono ga proslediti Republi~kom {tabu za vanredne situacije. Posle ove sednice, predsednicima

svih mesnih zajednica uputi}emo zakqu~ke koje je usvojio Gradski {tab i prakti~no im naloìo da preduzmu preventivne mere odbrane od poplava.” Od saveta mesnih zajednica bi}e zatraèno da se angaùju u svojim sredinama, kako bi bilo spre~eno zakr~ivawe kanala pored puta, onemogu}eno o{te}ewe saobra}ajnica i pla-

vqewe zemqi{ta pored wih. U zakqu~ku Gradskog {taba se jo{ ka`e da odgovorni u savetima mesnih zajednica treba da upozore me{tane na {tetne posledice “zatvarawa” kanala i propusta, na obavezu da redovno uklawaju otpad i rastiwe iz wih i podsete ih da }e, u protivnom, protiv prekr{ilaca biti podnete prijave nadle`nim inspek-

â~ak ima formiran [tab za vanredne situacije, koji je “poloìo ispit” tokom pro{logodi{wih poàra, koji su u avgustu zahvatili veliko podruje Gorwe Gorevnice i Miokovaca. Problem je, me|utim, {to Grad jo{ nema nadle`nu slu`bu u okviru gradskih uprava, koja treba da se bavi vanrednim situacijama. Weno formirawe je u toku, najavio je komandant [taba i gradona~elnik Vojislav Ili}. Osim toga, na~elnica Ikodinovi} kaè da jo{ nije usvojen ni operativni plan odbrane od poplava i plan za{tite i spasavawa za teritoriju â~ka. To }e biti posao upravo te nove slu`be, kojoj }e Odeqewe za vanredne situaciuje, obe}ala je na~elnica, pruìti maksimalnu stru~nu pomo}, da bi Grad, kada je re~ o vanrednim situacijama, potpuno bio “pokriven” svim neophodnim aktima i planovima. cijama i organima. Na~elnica Bojana Ikodinovi} kaè da je Operativni {tab za obave{tavawe dobio prijave gra|ana zbog zagu{ewa Lozni~ke reke, ~ije vode su posle pro{lonedeqnih padavina dostigle visok nivo, upra-

vo zbog toga {to je korito bilo zatrpano raznoraznim otpadom. Zbog toga je na sednici [taba zakqu~eno da se u ovakvim slu~ajevima vi{e anga`uju nadle`ne inspekcije, redovnije podnose prijave i ka`wavaju prekr{ioce. M. N.

ODR@ANA DRUGA SEDNICA OKRU@NOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE

PREVENTIVNE I OPERATIVNE MERE rema re~ima na~elnika Moravi~kog upravnog okruga Darka Domanovi}a, gradski i op{tinski {tabovi za vanredne situacije aktivno se bave analizom operativnih i preventivnih mera odbrane od poplava na vodama prvog i drugog prioriteta. Na teritoriji Moravi~kog okruga su vode drugog prioriteta, sliv reke Zapadne Morave i sve wene pritoke, kojima gazduju Grad â~ak i lokalne samouprave Gorwi Milanovac, Ivawica i Lu~ani. - Naredba Republi~kog {taba za vanredne situacije je da se formiraju stru~no - operativni timovi na lokalnim nivoima, koji }e pratiti stawe na vodotocima i ako bude potrebno reagovati angaòvawem odre|enih komunalnih i gra|evinskih preduze}a, ma{ina i qudstva. Na sre}u, ne preti nam opasnost od poplava, ali s obzirom na to da iz Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda najavquju prole}ne ki{e, one mogu predstavqati potencijalnu opasnost za zagu{ewe potoka, kao i kanala pored puteva, usled ~ega moè do}i do izlivawa vode. Gradski i op{tinski {tabovi su izdali direktive mesnim zajednicama na teritoriji Moravi~kog okruga, da se svi kanali koji su zagu{eni i u kojima postoje mehani~ke prepreke o~iste i uklone, kako bi bili prohodni za eventualni prihvat vode - rekao je, izme|u ostalog, Darko Domanovi}, na drugoj sednici Okru`nog {taba za vanredne situacije Moravi~kog upravnog okruga, odrànoj pro{log petka. Na sednici je analizirano stawe organizacije i popuwenosti snaga za{tite i spasavawa na teritoriji Okruga i predloène mere za wihovo poboq{awe, ~iji je izvestilac bio Borivoje Ga~i}, koman-

dant VSB â~ak. Razmatran je i dostignuti nivo popuwenosti specijalizovanih jedinica civilne za{tite koje obrazuje Odeqewe za vanredne situacije u â~ku. Na Me|unarodni dan civilne za{tite, 1. marta, dogovoreno je da }e se na svim nivoima {tabova, od republi~kog, preko okru`nog, do gradskih i op{tinskih, obrazovati specijalizovane jedinice civilne za{tite za spasavawe qudi, materijalnih dobara i ìvotiwa. Razmatrano je i stawe osposobqenosti ovla{}enih pravnih lica za za{titu i spasavawe na teritoriji MUO. Na sednici su ~lanovi Okru`nog {taba upoznati i sa usvojenim Izve{tajem za 2012. godinu i stawem izvr{enih preventivnih i operativnih mera za{tite od poplava za 2013. U okviru ove, najbitnije ta~ke, na dnevnom redu je bila i informacija stru~no - operativnog tima Republi~kog {taba za vanredne situacije za preduzimawe preventivnih i operativnih mera za{tite od klizi{ta, odrona i erozije na teritoriji Republike Srbije. Prema re~ima na~elnika Darka Domanovi}a, za sada na teritoriji MUO nema opasnosti od klizi{ta, odrona i erozija, ali ukoliko se i dogode zbog prole}nih ki{a, reagova}e se blagovremeno i adekvatno. - Na teritoriji Moravi~kog okruga mogu se o~ekivati buji~ne poplave. To su brzi, siloviti doga|aji, kada nema vremena za preduzimawe zna~ajnih mera, zato pripreme moraju da se organizuju znatno pre poplava, odnosno moraju da se sprovode kontinuirano godinama, da bi stanovni{tvo i wihova imovina bili za{ti}eni. Nije se daleko odmaklo, pre svega, kada je re~ o Zakonu o vodama, koji predvi|a dono{ewe planova odbrane od poplava na

vodama drugog reda, koje su u nadle`nosti lokalnih samouprava. Javno preduze}e “Srbijavode” nadle`no je za vode prvog reda. Nisu sve lokalne samouprave donele operativne planove za za{titu od poplava, ~ak nisu uradile ni ono {to trenutno ne iziskuje veliki novac, a to je odre|ivawe poverenika, koji bi po Zakonu o vanrednim situacijama pratili stawe na nekoj teritoriji i na vreme izve{tavali {ta se de{ava. Postoji i formirawe jedinica civilne za{tite op{te namene, {to je iskqu~ivo u nadle`nosti lokalne samouprave. Te jedinice }e biti na raspolagawu snagama za za{titu i spasavawe stanovni{tva, izuzev kada je re~ o specijalisti~kim poslovima za koje su zadu`eni vatrogasci i jedinice civilne za{tite spe-

cijalne namene – obja{wava Dragi{a Bro}i}, na~elnik Okru`nog {taba za vanredne situacije. Iako teritorija Republike Srbije nije ugroèna klizi{tima, odnosno odronima, na celom podru~ju Moravi~kog okruga ima lokacija na kojima su, zbog mawih klizi{ta, ugroèni putna infrastruktura i objekti. Ugroènost nastaje kada se gra|evinski radovi izvode nepropisno, ili se na vreme ne prepozna da postoji opasnost od klizi{ta na odre|enoj lokaciji, podsetio je Dragi{a Bro}i}. Na~elnik okru`nog {taba je istakao da su lokalne samouprave zapo~ele formirawe stru~no - operativnih timova za klizi{ta. N. R.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

VITEZOVCI U ^A^ANSKIM [KOLAMA

PESNICI U SUSRET ^ITAOCIMA Beogradski festival pisaca “Vitezovo prole}e” ove godine }e biti odr`an 11. maja, u Sava centru, a prethodi mu, kao i ranije, karavan u kome pesnici obilaze {kole {irom Srbije i susre}u se sa ~itaocima ~uvenog ~asopisa “Vitez”

osnovcima i pred{kolcima, kroz program koji je vodio Predrag Vukovi} Pe|olino, predstavqalo je korisnu i zabavnu razmenu stihova, muzike i humora. Veliki i mali umetnici su se odli~no dopuwavali i razumeli, pa je monotonija, na koju se na{i |aci ~esto

`ale, izletela kroz vrata ~im su Vitezovci prekor~ili {kolski prag. Da mladima nikada nije dosadno ni sa ~asopisom “Vitez” i da iz wega mogu mnogo i da nau~e podsetila je Mila Mutavxi}, nastavnica srpskog jezika u trnavskoj {koli i dugogodi-

{wa saradnica jednog od na{ih najboqih ~asopisa za decu. Kwi`evni kriti~ar Danijela Kova~evi} Miki} preporu~ila je osnovcima Vitezova antologijska izdawa - “Zlatnu petorku srpske poezije za decu i mlade” (Zmaj, Radovi}, Anti}, Eri} i Popadi}) Qubomira ]orili}a i “Najlep{e pri~e za decu i mlade”, kwigu koju je priredila Mila Mutavxi}. E.V.

itezov pesni~ki karavan u utorak je stigao u na{ kraj, u posetu O[ “Sveti |akon Avakum” u Trnavi i ~a~anskoj O[ “Filip Filipovi}”. Me|u gostima su bili poznati pesnici za decu, kao {to su Dobrica Eri}, Nedeqko Popadi} i Vlasta Ceni}, ali i stvaraoci koji tek utiru svoj put, poput Bo{ka @ivanovi} i Nikola Stojanovi}. Dru`ewe sa

\ACI VELIKOG SRCA anas, u vreme sve ve}e otu|enosti, kada svako brine svoju brigu, na{a deca su pokazala da humanost jo{ uvek postoji. \a~ki parlament O[ “Tatomir An|eli}” u Mr~ajevcima poveo je akciju prikupqawa novca za le~ewe svoje me{tanke u inostranstvu. Roditeqi i nastavnici su se masovno odazvali, verovatno dirnuti

de~ijom solidarno{}u. Ukqu~ili su se ~ak i najmla|i `iteqi ovog malog, ali poznatog mesta, polaznici vrti}a “Zvon~ica”. Savet roditeqa smatra svojom obavezom da javno pohvali sve u~esnike ovog dobrotvornog dela. Du`nost nam je, tako|e, da napomenemo da se mladi Mr~ajev~ani nisu zaustavili u svojim humanitarnim aktivnostima. U toku je realizacija pomo}i bolesnoj devoj~ici, tako|e me{tanki ove varo{i. Savet roditeqa O[ “Tatomir An|eli}”

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske marketing 032/342-276

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

U MA[INSKO - SAOBRA]AJNOJ [KOLI {kolskom takmi~ewu, 30. marta, u~estvovalo je 40 “ma{inaca”, koji su, u okviru sedam kategorija, radili test znawa i prakti~ni rad. U kategoriji “automehani~ar” pobedio je \or|e Kruni}, od u~enika koji se {koluju za autolimare Nemawa \or|ilovi}, a od budu}ih bravara - Milorad Ratkovi}. U kategoriji operater ma{inske obrade - strugar najboqi re-

TAKMI^ILI SE U^ENICI MA[INSKE STRUKE zultat postigao je Slavi{a Milo{evi}, a najuspe{niji “gloda~” bio je Ranko Stefanovi}. Bojan Vasi} je pobednik u kategoriji “tehni~ko crtawe u AutoCAD u, dok je od u~esnika koji se {koluju za ma{inske tehni~are za kompjutersko konstruisawe najve}i broj poe-

na sakupio Jovan Milo{evi}. Pobednici {kolskog takmi~ewa plasirali su se oblasna i republi~ko takmi~ewe. Ma{insko - saobra}ajna {kola u ^a~ku }e 17. i 18. maja biti doma}in republi~kog takmi~ewa u~enika ma{inskih {kola. E.V.

ODR@ANO 44. OP[TINSKO TAKMI^EWE RECITATORA

OKRU@NO - 6. APRILA U GORWEM MILANOVCU p{tinsko takmi~ewe recitatora “Pesni~e naroda mog” odr`ano je 30. marta, uz u~e{}e 120 ~a~anskih osnovaca i sredwo{kolaca. Od u~esnika iz mla|e uzrasne grupe (od prvog do ~etvrtog razreda osnovne {kole) za okru`no takmi~ewe plasirali su se Mina Ze~evi} (O[ “Filip Filipovi}”), u~enica iste {kole Awa Markovi}

i Luka ]ubovi}, iz O[ “Milica Pavlovi}”. U~e{}e na okru`nom takmi~ewu obezbedili su i Stefan Vukovi} ( O[ “Stepa Stepanovi}”), Sofija Dimitrijedvi} i Jovan Kova~evi} (O[ “Milica Pavlovi}”), koji pripadaju sredwoj kategoriji, odnosno uzrastu od petog do osmog razreda. Od sredwo{kolaca najvi{e uspeha imali su

Vasilija Zo}evi} (Gimnazija), Luka Stojanovi} (Ma{insko - saobra}ajna {kola), \or|e Stoiqkovi} (Tehni~ka {kola) i Nikola Stankovi}, koji se takmi~io kao ~lan Teatra “Estet”. Predvi|eno je da okru`no takmi~ewe bude organizovano 6. aprila, u Ku}i jugoslovensko - norve{kog prijateqstva u Gorwem Milanovcu. E.V.

SELO

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

STRU^WACI SAVETUJU

NEOPHODNA SARADWA VO]ARA I P^ELARA

a meti vo}ara, koji ne po{tuju propise u vezi sa hemijskom za{titom biqaka, svakog prole}a su p~ele. Stradawe p~ela u vreme prskawa vo}a pesticidima, i pored blagovremenih upozorewa p~elara, ponavqa se gotovo svake sezone. Neobra|ena zemqa u vo}wacima naj~e{}a je p~eliwa ispa{a, isti~u p~elari i obja{wavaju da tu rastu divqa kopriva, masla~ak i druge medonosne biqke sa puno polena. Tako se ~esto doga|a da se p~ele otruju na ovim biqkama, koje su se prilikom prskawa vo}a i same na{le na udaru pesticida. Stru~waci savetuju vo}are da vo}e tretiraju u ve~erwim satima i tako spre~e pomor p~ela. Tada je i efikasnost preparata ve}a, nema vetra, ni isparewa,

a p~ele su u ko{nicama. U punom cvetu je kajsija, a za neki dan po~e}e cvetawe breskve, {qive, jabuke, kru{ke, vi{we, duwe i upravo u ovom periodu se ja-

PÊLE OPRA[IVAÎ 80 ODSTO BIQAKA Cvetawe vo}aka ~esto predstavqa vrlo kriti~nu fazu. Od toga u kojoj meri }e se izvr{iti oplo|ewe, zavisi}e i koli~ina prinosa. P~elari podse}aju da je zna~ajan doprinos p~ela za postizawe visokih i stabilnih prinosa i isti~u da u prenosu polena najzna~ajniju ulogu ima medonosna p~ela. Od svih insekata ona naj~e{}e pose}uje cvetove. Utvr|eno je da p~eliwa pose}ivawa cvetova iznose oko 80 odsto. Od posebnog zna~aja je uloga p~ela u pove}awu prinosa kod sorti koje nemaju izraènu sklonost ka ve}oj rodnosti, i imaju slabo zametawe plodova. Kori{}ewe p~eliwih dru{tava naro~ito je korisno za poboq{awe uslova oplo|ewa u slu~ajevima eksplozivnog cvetawa. Ovo cvetawe nastupa kod skoro svih vo}nih vrsta, kada vladaju visoke dnevne temperature. U savremenoj p~elarskoj praksi razra|eni su postupci za kori{}ewe p~ela radi pove}awa prinosa vo}aka.

vqaju najve}i problemi. U fazi cvetawa jabuke i kru{ke ~esto je ki{an period, zbog ~ega su vo}ari naàlost prinu|eni da ih tretiraju, kako bi ih za{titili i izbegli ogromnu {tetu. Poznato je da se pojedine biqne bolesti ne mogu druga~ije suzbiti, osim tretirawem u fazi cvetawa. U konvencionalnoj proizvodwi primena pesticida je neophodna i ne moè se izbe}i. Ali, primena pesticida ima i {tetne posledice, pre svega {tetno delovawe na p~eliwe zajednice. Znamo kakva je korist od p~ela, koja je wihova uloga u opra{ivawu i pove}awu prinosa vo}arskih kultura, kao i da je med veoma zna~ajan u ishrani, odnosno za zdravqe qudi. Naàlost, ~esto se de{ava da primena pesticida dovodi do uni{tewa p~ela, do pomora i velikih gubitaka u p~eliwim dru{tvima, a

proizvo|a~ ima smawene prinose, jer su biqke samobesplodne, kao {to su mnoge sorte {qiva. Zato stru~waci isti~u da je neophodna saradwa vo}ara i p~elara. Vo}ari moraju da obaveste kada }e tretirati vo}wake, kako bi p~elari zatvorili p~ele, obezbedili svoje ko{nice i potrebnu ventilaciju i spre~ili prodor pesticida u ko{nice, a time i uni{tavawe p~ela. Da ne bi do{lo do uginu}a p~ela, neophodno je i da se vo}ari pridr`avaju uputstava. Najve}a trovawa p~ela izazivaju vo}ari amateri koji ne ~itaju uputstva na pakovawima pesticida, a svako mora da sadr`i i upozorewe da je odre|eni preparat otrovan za p~ele. Pri tom treba voditi ra~una da nisu samo insekticidi otrovni za p~ele, ve} i fungicidi i herbicidi, upozoravaju stru~waci. N. R.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 40 - 70 dinara pasuq 300 paprika 350 paradajz 230 krastavac 300 praziluk 80 - 100 rotkva 50 tikvice 280 brokoli 250 - 300 kupus 20 - 50 karfiol 250 - 300 per{un 30 {argarepa 50 - 80 cvekla 50 - 60 prokeq 250 zelena salata 20 - 30 spana} 50 - 80 crni luk 50 - 70 beli luk 400 VO]E

suve {qive 250 - 320 jabuke 50 - 80 kru{ke 100 ju`no vo}e 80 - 200 orasi 1.000

PO^ELA PRODAJA REGRESIRANOG GORIVA

ponedeqak je po~ela prodaja regresiranog dizel goriva na maloprodajnim objektima ovla{}enog distributera NIS AD, koje poqoprivrednici mogu kupiti do kraja maja. Vaè}a maloprodajna cena dizel goriva, koju pla}a kupac regresira se u visini od 50 dinara po litru goriva. Nosilac komercijalnog porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva ima pravo na kori{}ewe regresa za gorivo ako, pored uslova propisanih zakonom kojim se ure|uju podsticaji u poqoprivredi i ruralnom razvoju, kupi najvi{e do 60 litara goriva po hektaru prijavqene i zasejane, odnosno zasa|ene povr{ine za koju se ostvaruje pravo na regres, u periodu od 1. aprila do 31 maja, za prole}ne radove. Gorivo D2 i evro dizel prodaju se po maloprodajnoj ceni goriva, vaè}oj na dan prodaje, utvr|enoj u skladu sa poslovnom politikom ovla{}enog distributera. Kupac je duàn da, pre preuzimawa goriva, proveri broj pod kojim je registrovano poqoprivredno gazdinstvo (BPG), radi saop{tavawa prodavcu na prodajnom mestu, u ciqu ostvarivawa prava na kupovinu goriva pod uslovima iz Pravilnika. Gazdinstva koja jo{ uvek nisu dobila BPG, ne}e

ZA PROLE]NE RADOVE ise~ka, izdat u skladu sa zakonom kojim se ure|uju fiskalne kase, na ~ijoj pole|ini je ovla{}eni distributer koji ga je izdao, upisao broj poqoprivrednog gazdinstva i overio ga pe~atom i potpisom. Nosilac komercijalnog poro-

ISPLATA PREMIJA ZA MLEKO PRI KRAJU

mo}i da ostvare pravo na regres dok taj broj ne dobiju. Kupac ne mo`e ostvariti pravo na regresirawe goriva, u slu~aju da BPG ukucan na licu fiskalnog ise~ka i BPG rukom upisan na pole|ini ra~una nisu identi~ni, kao ni u slu~aju da na pole|ini fiskalnog ise~ka nedostaje pe~at i/ili potpis prodavca i kupca,

navodi se izme|u ostalog u obave{tewu Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede. Zahtev za ostvarivawe prava za regres za gorivo podnosi se u dva primerka Ministarstvu finansija i privrede - Upravi za trezor, od 1. maja do 30 juna, za prole}ne radove u 2013. godini. Uz zahtev, podnosi se i original fiskalnog

Ministarstvo poqoprivrede je tokom marta isplatilo vi{e od 900 miliona dinara podsticaja poqoprivrednim proizvo|a~ima. Ispla}eno je 284 miliona dinara premija za mleko koje je predato mlekarama u posledwem kvartalu pro{le godine. Isplate premija za mleko bi}e u potpunosti realizovane tokom aprila. di~nog poqoprivrednog gazdinstva mo`e kupovati gorivo vi{e puta, ali se zahtev za ostvarivawe prava na regres za gorivo za prole}ne radove mo`e podneti jedanput. N. R.

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 - 90 pili}i 350 jaja 12 - 13 kajmak 500 - 600 sir 200 - 400 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 350 - 800 suxuk 800 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici - 150 prasi}i 200 - 250 ovce 150 jagwad 250 - 260 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

DRU[TVO

STARI ^A^AK

SE]AWE NA PAVLA BRU[IJU i{e od sto godina ~a~anski bedem {titi grad od poplava, a retko ko zna da je wegov graditeq bio Pavle Bru{ija, ro|en 1858. u hrvatskom primorju, a preminuo 1933. godine u ^a~ku. Kao sin preduzima~a, gra|evinskim poslovima po~eo je da se bavi veoma rano, ~im je u rodnom selu Selcima, kod Crikvenice, zavr{io osnovnu {kolu. U biografiji koju }e mnogo godina kasnije, pred kraj `ivota, izdiktirati svom sinu Jakovu, naveo je da je

NOSILAC PRIZNAWA Pavle Bru{ija je odlikovan Takovskim krstom i Jugoslovenskom krunom ~etvrtog stepena. I wegovi sinovi su bili nosioci priznawa, ratnih i mirnodopskih.

sa ocem najpre radio na delu pruge Rijeka Be~, a zatim na izgradwi pruga Rijeka - Karlovac i Diva~a - Pula, kao i mostova izme|u Budima i Pe{te i Mostara i Kowica. Kada mu je otac umro, Pavle je bio suvi{e mlad da bi nastavio w e g o v e obimne i ozbiqne poslove, pa je pre{ao u Srbiju i u Beogradu potra`io zaposlewe. Kada mu to nije po{lo za rukom, uputio se u Segedin, gde je radio kao zidar na mostu preko Tise, a potom posao prona{ao u Subotici, na gradili{tu pruge

izme|u ovog mesta i Beograda.

U prestonici Srbije ponovo je 1883. godine. Zapo{qava se u Top~iderskom majdanu, kao kamenorezac, i, u svojstvu radoznalog posmatra~a, prisustvuje otkrivawu spomenika knezu Mihailu, ispred Narodnog pozori{ta. Naredne godine su za Pavla period uspona, kako u profesionalnom tako i u privatnom `ivotu. Postaje preduzima~, graditeq drumova i pruga, mostova i tunela, a zbog prirode posla ~esto mewa prebivali{te. U Ni{u se

suru. Wegov dolazak u â~ak bio je itekako zna~ajan za privredni napredak grada, a stari â~ani su u novom sugra|aninu brzo prepoznali preduzimqivog i energi~nog ~oveka, punog razumevawa prema bli`wima i spremnog da siromasima i nevoqnicima pritekne u pomo}. Svoju decu je vaspitavao u duhu humanosti i odanosti zemqi u kojoj su se rodili i odrasli. Sva tri wegova sina u~estvovala su u Prvom svetskom ratu. - U jesen 1915, neprijateq je okupirao na{u zemqu. Sva tri sina su mi oti{la sa vojnim jedinicama - drugovima na Solunski front, sva trojica su bili podoficiri... Svaka moja delatnost je prestala, moji magacini, inventar i zapre`na stoka opqa~kani su - ispri~ao je Pavle Bru{ija, a zabeleìo wegov najstariji sin. Po svr{etku rata, 1919. go-

~alo. â~ak ga je ispratio kao uglednog gra|anina i sa po~astima. Prijateqi i po{tovaoci su kov~eg na rukama nosili od ku}e do crkve i odatle kroz varo{, a trgovci su za vreme pratwe zatvorili svoje radwe. Sahrani su prisustvovali qudi iz â~ka i okolnih mesta, ali i Bru{ijini prijateqi i saradnici sa Kosova i Metohije, kao i iz Sanxaka. Sve{tenike je predvodio prota Sreto Mihailovi}, a govore odràli Radojko Soluji}, Dragoslav Mitrovi} i Svetislav Jeremi}. Pavlova smrt je toplim re~ima propra}ena u listu “Politika”, a porodici je, telegramom, sau~e{}e izjavilo Ministarstvo gra|evina. U zahvalnici koju je porodica objavila u “â~anskom pokretu” ~itamo da su iza Pavla Bru{ije ostali: supruga Ur{ula, sinovi Jakov i Radoslav, k}erka Anka, snaje Vojka i Emilija, sestra Jelena i unu~i}i

U ovoj ku}i, u Ulici dr Dragi{e Mi{ovi}a, nekada je `ivela porodica Bru{ija

Pavle Bru{ija po~iva na ^a~anskom grobqu

1884. godine èni Ur{ulom, a naredne godine mu se u selu U{}u ra|a sin Jakov. Slede}e dete, Radoslav, na svet je do{lo u selu îfluku, Aleksandar je ro|en u Baqevcu, Anka u Kraqevu. Po zavr{etku radova na Ibarskom putu, dobija poslove u â~anskom, Kru{eva~kom, Moravskom i Uì~kom okrugu. Zahvaquju}i wegovoj stru~nosti i iskustvu u â~ku je po~etkom 20. veka sagra|en bedem - {tit od poplava i wenih katastrofalnih posledica. U Bru{ijina dela spada i kolski most, podignut 1903. godine, kao i put kroz Ov~arsko - kablarsku kli-

dine, osnovao je, sa Jakovom i Radom (Aleksandar je preminuo, od ratnih napora, tre}eg dana po povratku sa Solunskog fronta) preduze}e “Pavle Bru{ija i sinovi”. Osim gra|evinarskim poslovima, a gradili su i {kole, vojne objekte i elektri~ne centrale, Bru{ije su se u Qubi}u bavili izradom cigle i crepa. Tokom 1911. sagradili su mlin u Atenici, a 1936. wihova firma je od Dr`avne hipotekarne banke kupila mlin u ^a~ku. O sahrani Pavla Bru{ije, septembra 1933. godine, ba{ na Jovawdanski va{ar, u ~ar{iji se dugo pri-

DOBROTVOR Za izgradwu Doma staraca i starica u â~ku Pavle Bru{ija je poklonio 20.000 komada cigle, a nije izostala ni pomo} u radnoj snazi. Nikola, Ruìca, Stana, Kosara i Nada. Anku }e Nemci streqati 1941. godine, u Kraqevu, a godinu dana kasnije }e u nema~koj raciji biti uhap{en i u Jajincima ubijen Jakov Bru{ija. Od Pavlove i Ur{uline dece jedino }e sin Rade preìveti uàse dva svetska rata. E.V.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

REPORTA@A

U DOMU ZA STARE U KA^ULICAMA

BOLEST I STAROST LAK[I U DRU[TVU

ivna su mesta na kojima se prepli}u razne ìvotne pri~e, vra}aju uspomene i snovi. Nema ni{ta vrednije od qudskog ìvota, ma u koliko re~enica on mogao da stane. Ekipa “â~anskog glasa” pre neki dan na{la se na jednom takvom mestu. U Domu za stare u Ka~ulicama. Krenuli smo u posetu na{oj koleginici Goci da joj ~estitamo ro|endan. Gocin ìvot se promenio tokom no}i, ali je i daqe istrajna u borbi da ponovo samostalno hoda, pi{e, govori. I wena snaga mnogima treba da sluì za primer. Ona se bori sa najteìm neprijateqem, ali jo{ uvek zna da se smeje. Skroz iz srca i mnogo vi{e od svih nas. Posle nekoliko minuta provedenih sa wom, ose}ali smo istu onu energiju kao kada smo svi zajedno u

Sre}an ro|endan

Najstarija korisnica Vera (94)

Preuredile sobu u porodi~ni kutak

Dom za stare

U DOMU KAO KOD KU]E Dom za stare osobe “Vinijum” nalazi se u Ka~ulicama, na 15 kilometara od â~ka, na obroncima planine Jelice u ~istoj i netaknutoj prirodi. Otvoren je u septembru 2011. godine i do danas je kroz wega pro{lo vi{e od 50 korisnika iz raznih gradova Srbije, ali i inostranstva. - Pruàmo negu za pokretne, polupokretne i nepokretne korisnike. Sobe su komforne, jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne, sa kupatilom. Nudimo medicinsku negu 24 ~asa, redovnu terapiju, ishranu, higijenu... Zapravo sve ono {to je korisnicima potrebno da se ose}aju kao kod ku}e - kaè Sneàna Obu}ina, administrativni radnik Doma. U Domu se trenutno nalazi 27 korisnika, ali taj broj se stalno mewa. Jedni odlaze, drugi dolaze, ali ima i onih koji su tu od samog po~etka. - Oni imaju svoje prostorije u kojima se druè, sede zajedno i razgovaraju, naj~e{}e svako o svojoj deci. Slavimo im ro|endane i sve ostale praznike. Dovodimo im i razna kulturna dru{tva, organizujemo proslave kako bismo im {to vi{e i sadràjnije ispunili vreme - kaè Obu}ina.

U pripremi restoran za posetioce

redakciji pili kafu, smejali se, {alili… Ona je bila uvek “predvodnik” zabave, ali ni u ovoj gruboj borbi, bolest nije uspela da je pobedi. Goca je okru`ena divnim qudima. Medicinske sestre i svi ostali zaposleni u ovoj ustanovi nisu samo profesionalci u svom poslu. To su pravi drugari. Wihova pa`wa bila nam je osve`ewe tog

tmurnog dana. Takve qude, na`alost, danas retko sre}emo. Nasmejani i vedri, spremni da se na{ale, pomognu i odgovore na sva pitawa wihovih {ti}enika, a najstarija koja tamo provodi svoje dane je baka ro|ena 1919. godine. Gospo|a Vera, iako ima 94 godine, ima nalakirane nokte i veliki osmeh. Nasmejana starica poti~e iz stare ~a~anske porodice Dimitri-

jevi} i rado pri~a o svojoj pro{losti, a proìvela je mnogo. Da li je sramota biti u Domu za stare? Kako za koga. Neko misli da ga se rodbina odri~e ako ga smesti u stara~ki dom, a neko, po najve}em snegu do|e taksijem iz Gu~e sa torbom u ruci i kaè: “Ja ho}u da ìvim ovde”. U sobi za druèwe, gde {ti}enici Doma zajedno provode vreme, zatekli smo simpati~nu i vedru sedamdesetsedmogodi{wu â~anku Radojku. Ona ima problema sa nogom, i iako su se weni sinovi protivili, do{la je da vidi kakav je ìvot u Domu. - Lep je. Volim da ~itam, volim da gledam televiziju, sestre su divne i

svi zaposleni - pri~a nam Radojka, koja, vidi se na wenom licu, uìva u svojoj starosti. Iako joj je sin kroz {alu rekao da }e je prisilno odvesti ku}i, woj se jo{ uvek ne ide, pri~a kroz osmeh. Dom ima standardizovane sobe, prilago|ene potrebama wegovih korisnika. Do dozvoqenih granica, svako ko provodi vreme u Domu moè da ure|uje svoj ìvotni prostor kako èli. Kada u|ete u Brankinu sobu, sigurno ne biste pomislili da ste u nekoj ustanovi. Ormari, ukrasi, stolwaci, prekrivke, tepisi, uramqene stare porodi~ne fotografije na zidu... Branka je Kraqev~anka koja mora da se stara o svojoj majci, koja ima 88 godina i kojoj je neophodan neprikidan nadzor. To nije uspevala sama kod svoje ku}e i do{le su u Dom za stare u Ka~ulicama. Kaè nam da nema nameru odavde da odlazi. I za{to bi? Ona je svoju sobu pretvorila u pravi topli dom, ima ko da joj pomogne da brine o majci, ima vremena da iza|e i vidi se sa prijateqima, {to ranije nije uspevala. I ose}a se sigurno. Kaè, prvi put da ne mora da zakqu~ava vrata i moè da spava u miru i ti{ini. Toga dana u Domu u Ka~ulicama, kroz pri~u sa na{im sagovornicima, upoznali smo razne qudske sudbine i ~uli zanimqive ìvotne pri~e. Upoznali smo baku koja ima 94 godine, Matiju koji je tu zbog svoje supruge, Radojku, Branku... Odlazimo bogatiji za nova saznawa o qudskom ìvotu. O tome kako se ~uvaju majka ili deca, suprug ili supruga... Kako se i na koji na~in po{tuju do posledweg dana. O tome kako zaposleni u ovom Domu, stranci za sve koji ovde prvi put u|u, u~ine da se i oni koji nemaju bli`wih ro|aka osete ne~ijima. Odlazimo sre}ni znaju}i da je Goca me|u takvim qudima. Odlazimo nasmejani, jer nam je wena cimerka iz sobe rekla da je Goca svakog jutra budi pesmom. Odlazimo puni nade znaju}i da bolest qudima ne moè ukrasti duh, ako oni to ne èle. I. M.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

SELO

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

MR ALEKSANDAR LEPOSAVI] O PROBLEMIMA I NOVIM TEHNOLOGIJAMA U PROIZVODWI MALINE

proizvodwi maline je prisutan veliki broj problema koji zajedno sa vremenskim prilikama uti~u, kako na koli~inu, tako i na kvalitet roda. Jedan od velikih problema je nedostatak kvalitetnog sadnog materijala. Dugogodi{wa praksa podizawa novih zasada maline sadnicama iz proizvodnih zasada, ili iz mati~waka sumqivog kvaliteta dovodi do smawewa prinosa, slabijeg kvaliteta ploda i skra}ewa eksploatacionog veka zasada. Posledwih godina veliki problem u gajewu maline predstavqa masovno su{ewe rodnih zasada. Ako se izuzme izbor neodgovaraju}e parcele, naj~e{}i prouzrokova~i su{ewa su neke vrste gqiva iz roda trule`nica korena. Simptomi bolesti se ispoqavaju u vidu iznenadnog i naglog uvenu}a i “propadawa” izdanaka pred kraj prole}a i po~etkom leta, napomiwe mr Aleksandar Leposavi} iz ~a~anskog Instituta za vo}arstvo. Polaze}i od ~iwenice da je pored sortne ~istote, preduslov svake uspe{ne proizvodwe zdravstveno ispravan sadni materijal, mr Leposavi} predlaè dve grupe mera: - Kratkoro~ne, odnosno radikalne mere kontrole postoje}ih mati~waka na prisustvo fitopatogenih gqiva i kontrole zemqi{ta na kojima se podiù novi mati~waci, kao i materijala od kojeg se podiù mati~waci i izbora odgovaraju}e parcele. Tako|e, potrebno je uspostaviti efikasniji sistem delovawa nacionalne fitosanitarne slu`be u ciqu zaustavqawa uvoza zaraènog sadnog materijala. Dugoro~ne mere podrazumevaju stvarawe predosnovnog i osnovnog sadnog materijala u nau~nim institutima, od koga }e se proizvoditi sertifikovani sadni materijal, kao i upis u registre svih proizvo|a~a i uvoznika sadnog materijala uz organizovawe profesionalne nacionalne fitosanitarne slu`be. Tako|e, treba navesti da izostanak stru~nih lica na terenu dovodi do brojnih gre{aka u primarnoj proizvodwi, od kojih su naj~e{}i neadekvatna agrotehnika i neodgovaraju}a za{tita, {to sve zajedno ~ini da je prose~an prinos u na{oj zemqi veoma nizak, a samim tim je i ekonomska ra~unica proizvodwe na nièm nivou. Problem predstavqa i nedostatak efi-

MALINA NEMA MESTO KOJE JOJ PRIPADA kasne kontrole u proizvodwi i plasmanu maline. U ciqu spre~avawa nastajawa {tete usled prekora~ewa dozvoqenog sadràja pesticida, te{kih metala, virusa i bakterija u malini, neophodno je nabaviti i u funkciju staviti ve} postoje}u opremu u Ariqu i Uìcu. Na ovakav na~in bi se smawila ili u potpunosti eliminisala {teta koju prouzrokuju nesavesni proizvo|a~i i trgovci, isti~e na{ sagovornik. Na kraju, problem u proizvodwi je i neadekvatna organizacija otkupa maline na terenu, kao i neefikasna agrarna politika dràve. U merama ekonomske politike dràve malina i vo}arstvo u celini nemaju mesto koje im pripada, smatra Leposavi}. U nekim privredno i vo}arski razvijenim zemqama Evrope, posebno u krajevima sa vla`nijom i hladnijom klimom, proizvodwa maline se organizuje u kontrolisanim uslovima. Ovakva proizvodwa je znatno skupqa, ali se na trì{tu, zbog ranijeg sazrevawa plodova, postiù ve}e cene koje vi{e nego pokrivaju pove}ane tro{kove proizvodwe. Pored toga, ovakav na~in omogu}ava postizawe dobrih prinosa i u nepovoqnim agroekolo{kim uslovima, kaè Aleksandar Leposavi}, jedan od vode}ih stru~waka u oblasti malinarstva u na{oj zemqi: - Dosada{wa iskustva u na{oj zemqi ukazuju da se u kontrolisanim uslovima postiù stabilni prinosi i dobija boqi kvalitet ploda u odnosu na proizvodwu na otvorenom. Plodovi su ~vr{}i i po veli~ini ujedna~eniji. Tako|e, oni imaju duì

PROIZVODWA U SVETU I SRBIJI - Proizvodwa maline u svetu posledwih decenija beleì tendenciju rasta. Najve}i obim proizvodwe ostvaruje se u Evropi, vi{e od 60 odsto, zatim u Severnoj Americi, Ju`noj Americi i Aziji. Po ubranim koli~inama ploda, na evropskom kontinentu je i daqe na prvom mestu Rusija, zatim Srbija, Poqska, Ukrajina, Ma|arska, Francuska, [panija i druge zemqe. Me|utim, najve}a robna proizvodwa se ostvaruje u Srbiji, jer se vi{e od 95 odsto sveìh i prera|enih plodova maline plasira na svetskom trì{tu. Prema podacima Me|unarodne organizacije proizvo|a~a i prera|iva~a maline (u periodu 2006 - 2010. godine), u svetu se proizvede izme|u 450 i 500 hiqada tona ploda maline godi{we - navodi mr Leposavi}. Vremenske prilike u 2012. godini nisu pogodovale gajewu maline u ve}ini zemaqa, zbog ~ega je do{lo do osetnog pada u proizvodwi. Pro{le godine, u Srbiji je proizvedeno 37 hiqada tona, {to je umawewe u odnosu na 2011. od 55,7 odsto. Najve}e smawewe proizvodwe u prethodnoj godini imala je na{a zemqa, {to je rezultat delovawa vi{e ~inilaca, od kojih se posebno izdvaja uticaj vremenskih prilika i to zbog izuzetno duge i hladne zime, hladnog i vla`nog prole}a i ekstremne su{e sa kakvom se proizvo|a~i do sada nisu susretali. Naàlost, ove godine se o~ekuje jo{ mawi rod, jer u mnogim maliwacima Zapadne Srbije maline gotovo da nema.

BOLESTI I [TETO^INE

vek upotrebe u sveèm stawu. Osim u modernim plastenicima, tunelima i lakim monta`no - demonta`nim konstrukcijama, vrlo uspe{na proizvodwa maline mogu}a je i u poluza{ti}enom prostoru: polietilenskim nastre{nicama, mreàrnicima, ili pod protivgradnim mreàma. Nove tehnologije u proizvodwi maline podrazumevaju i uvo|ewe u proizvodwu novih jedno i dvorodnih sorti maline, kao {to su tjulamin, glen empl, polka i druge. Preduslov za uvo|ewe ovih sorti je uvoz zdravog sadnog materijala. Od nastanka velike ekonomske krize u na{oj zemqi, malina je jedan od zna~ajnijih proizvoda srpske privrede. Malina za

na{u zemqu posledwih godina predstavqa najprofitabilniji izvozni artikal, ~ija vrednost ponekad dostiè i vi{e od 150 miliona eura. Najve}i deo izvoza ostvaruje se ka zapadnoevropskim zemqama (Nema~ka, Francuska, Austrija, Holandija), pre svega, u smrznutom stawu. Perspektiva izvoza je vrlo dobra, jer malina, pored ostalog, ima epitet “ekolo{ke”, odnosno “zdravstveno bezbedne” hrane, tako da se izvoz moè, uz odgovaraju}e marketin{ke mere i pove}ati, jer postoji zna~ajna i stabilna izvozna tra`wa za ovim artiklom. S obzirom na privredni zna~aj maline, pre svega, u izvozu, prihodu porodi~nih gazdinstava, preradi, treba podràti inicijativu za formirawe Nacionalnog

Malina je osetqiva na mno{tvo bolesti i {teto~ina, podse}a na{ sagovornik i nagla{ava da se adekvatnom negom zasada moè suzbiti veliki broj {teto~ina, ili se moè uticati na smawewe stepena wihove zastupqenosti. Odràvawe zdravog statusa biqaka kroz dobru prihranu i navodwavawe, adekvatna rezidba i postavqawe naslona u ciqu poboq{awa ventilacije u zasadu, dobra za{tita od korova, kojom se minimizira pojava eventualnih doma}ina bolesti, doprinose smawewu uticaja bolesti i {teto~ina. Wihov uticaj se tako|e umawuje odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom pesticida, sa ciqem pove}awa otpornosti na prouzrokova~e bolesti. - Proizvo|a~i maline uglavnom zanemaruju zna~aj jeseweg prskawa, koje je glavno. Jesewe prskawe u programima za{tite treba da bude prvo koje se obavqa po zavr{enoj berbi malina. Ono treba da bude najzna~ajnije zbog toga {to izdanci treba da u|u zdravi u zimu, a koji se ba{ sada, u prole}e odabiraju za rod. Naj~e{}e bolesti su leptosferija ili gqivica koja prouzrokuje su{ewe izdanaka maline, i u mawem procentu je zastupqena didimela, odnosno gqivica koja izaziva su{ewe rodnih pupoqaka. Postoje i zna~ajnije bolesti koje ne bi smele da budu prisutne u zasadu, kao {to je trule` korena i u posledwe vreme, zbog uvoza zaraènog sadnog materijala, bakterijsko oboqewe agrobacterium tumefaciens. Pro{le sezone, u drugom delu godine, odnosno vegetacije bile su prisutne griwe. Me|utim, nije svako {arenilo na listu prouzrokovano griwama, ve} moè da bude rezultat nenormalno kiselih zemqi{ta. Sa kiselih zemqi{ta moè da bude problemati~an i kvalitet plodova, a griwe se intenzivnije javqaju u uslovima kada je visoka temperatura i niska relativna vla`nost vazduha - obja{wava Aleksandar Leposavi}. saveta za malinu na svim nivoima, apeluje Leposavi}: - To je na{ izvozni proizvod, prepoznatqiv na svetskom trì{tu po koli~ini i kvalitetu. U ciqu stabilizacije proizvodwe maline treba uvesti odre|eni podsticaj na svaki izveèni kilogram maline. Od utvr|enog iznosa podsticaja, deo bi trebalo izdvajati za stimulaciju primarnih proizvo|a~a, deo za angaòvawe efikasne stru~ne slu`be na terenu, a deo usmeriti na istraìvawa i razvoj trì{ta. Na ovakav na~in se moè ostvariti stabilan i dugoro~an rast proizvodwe, {to uz vrhunski kvalitet i pro{irewe asortimana od maline, unapre|ewe kvaliteta i osavremewavawe dizajna omogu}ava pove}awe izvoza, koji predstavqa imperativ na{e zemqe. N. R.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

HUMANITARNA AKCIJA I U NA[EM GRADU

ZANIMQIVO PREDAVAWE O KULTURI ISHRANE

ÂÂK SRCEM ZA ZAÎNI - ÂROBNA HRANA TIJANINO SRCE Z

roteklih dana cela Srbija se “digla na noge” da pomogne Tijani da dobije novo srce. U ovu humanitarnu akciju ukqu~ili su se i ^a~ani. Iako je, zahvaquju}i raznim donacijama, porodica Ogwanovi} uspela da uplati depozit od 500.000 dolara klinici u Hjustonu, u kojoj treba da se izvr{i operacija, potrebno je jo{ novca. U organizaciji ~a~anskog Pokreta srpske omladine na Gradskom trgu }e se do subote prikupqati novac za Tijanu,

SMS NA 3243 Kompanija Telekom Srbija otvorila je humanitarni broj za prikupqawe pomo}i za Tijanu. Sms broj je 3243, a cena poruke je 100 dinara. Poruka mo`e biti prazna ili sadr`ati bilo koji simbol.

a u ovoj akciji u~estvova}e i nekoliko kafi}a, me|u kojima su “Velvet”, “@uta ku}a”, “Mondo”, “Dol~e Vita” i “Tema”, koji }e uz ra~une, tako|e prikupqati novac za ovu devoj~icu. Svi koji `ele da pomognu mogu da se informi{u na veb stranici www.tijanaogwanovic.com, a o svim humanitarnim akcijama informacije mo`ete da pogledate na Fejsbuk stranici www.facebook.com/pomoczatijanu. Za uplatu nov~ane pomo}i otvoreni su ra~uni kod Komercijalne banke a.d, Beograd, Svetog Save 14, na ime Tijana Ogwanovi}, Roze Luksemburg 35, 11000 Beograd, Srbija. Dinarski ra~un: 205-9011004816395-73 Devizni ra~un: SWIFT: KOBBRSBG; IBAN: RS35205903101860366239 I. M.

KAKO SPREÎTI Iako nisu opasne po ìvot, tegobe poput {tucawa, nadutosti ili ùqeva mogu biti bolne i neugodne. Iako }e ve}ina pri~ekati da ove povremene smetwe pro|u same od sebe, evo {to moète u~initi kako bi se one {to pre zavr{ile.

[tucawe

Suva usta

Javqa se zbog neèqenog gr~ewa dijafragme. Saveti poput brzog ispijawa ~a{e vode ili zadràvawa daha mogu pomo}i. Prekidaju tok disawa i dijafragma se opu{ta. Ako va{ stari trik protiv {tucawa ne pomogne, imajte na umu kako bi ono trebalo prestati samo nakon nekoliko minuta. Lekaru se obratite ako traje duè od tri sata ili uzrokuje oteàno disawe i gutawe.

Ovaj problem nastaje kada se ne proizvodi dovoqno pquva~ke. Jedan od uzroka je nedostatak te~nosti u organizmu, a suva usta mogu biti i posledica uzimawa lekova – od antidepresiva do antihistaminika. Pijte vi{e vode, a pomaù i `vaka}e gume ili tvrde bombone (bez {e}era). Smawite unos kofeina. Ako pu{ite, poèqno je prestati sa ovom navikom. Ako ni{ta od ovoga ne pomaè, obratite se lekaru. Mo`da je prisutan neki drugi problem, poput infekcije disajnih puteva, sinusitisa ili dijabetesa.

@uqevi Preuske i tesne cipele mogu uzrokovati sakupqawe te~nosti izme|u gorwih i dowih slojeva i tada nastaju neugodni `u-

a{to bosiqak, pelin i àlfija ne smeju dugo da se koriste, {ta su piwoli, koja biqka ima ukus ~varaka, za{to je kamilica “kraqica” ènske lepote, koji sastojak iz qute paprike se koristi kod hemoterapije, za{to se mati~wak koristi uvek sve`, zbog ~ega masla~ak nazivaju “Boìja biqka”, kako to da u industrijskom ke~apu “nema ni p od paradajza”, kako lavanda “ubija” masno}u, ~ime karnfili} le~i zuboboqu, za{to biber smatraju najja~im afrodizijakom i za{to su rutvica i |umbir zabraweni trudnicama, i jo{ mnoge odgovore o za~inskim biqkama ponudio je pro{le srede gastronom iz Beograda Mladen Peri{i}, predstavqaju}i istovremeno svoju kwigu “Za~ini ~arobna hrana”. Peri{i} je bio gost Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture i vi{e od dva sata animirao je brojnu publiku kojoj je posle dugog predavawa, ipak, ostao duàn poneki odgovor. Predstavqaju}i temu predavawa i gosta, urednik programa Verica Kova~evi} je podsetila da je poznata istorijska ~iwenica da se na za~ine kroz istoriju gledalo kao na blago kojim se trgovalo kao i svilom i zla-

tom, zbog koga se pqa~kalo i ratovalo, a putevi su vodili sa Orijenta, iz Kine i Indije, do Mediterana, a pikantni ukusi bili privilegija plemi}a. Mladen Peri{i} je idejni tvorac Me|unarodnog takmi~ewa u pripremi sredwovekovnih jela u Ba{adu, a podatke i recepte, otkrivene u mona{kim spisima, {ta se jelo na dvorovima Nemawi}a, preto~i}e uskoro u jedinstvenu kwigu, kojom namerava da objedini veliki nacionalni kuvar. Naj-

qevi. Naravno, mogu ih uzrokovati i opekotine i druge ozlede koè. @uqeve je najboqe ne dirati. Ako morate “probu{iti” ùq, dobro operite ruke, koristite sterilnu iglu kako bi te~nost iscurela van i nemojte uklawati gorwi sloj koè koji pokriva ùq. Ako podru~je oko ùqa postane crveno ili se pojavi te~nost koja nije prozirna, javite se lekaru.

zna~ajnije za~inske biqke i one koje su nam dostupne na na{em podnebqu Peri{i} je u kwizi predstavio kompletno kroz ~etiri aspekta: botani~ki, istorijski, primenu u kulinarstvu i hemijski, odnosno kroz nutritivne i lekovite vrednosti, i to u saradwi sa qudima iz struke za svaku od ovih oblasti. Saradnici na kwizi bili su mu: profesor Branislav Petkovi}, Goran Blagojevi} i Aleksopulos Hristos. Kwiga je nastala iz Peri{i}evog li~nog kuvarskog dnevnika, a wegova op{ta poruka bila bi da sve kobinacije za~ina pravimo sami, a biqke koristimo u {to izvornijem stawu. Z. L. S.

iritabilnog creva. Iako je ve`bawe verovatno posledwa stvar na koju biste se odlu~ili, brza {etwa od 10 ili 15 minuta poma`e. Protiv nadutosti se mo`ete boriti i tako da podru~je iznad pupka masirate pet minuta kru`nim pokretima.

Ispucale usne Koà na usnama je puno tawa od koè na ostatku lica i ne sadrì

Nadutost Neugodan ose}aj punog èluca moè nastati zbog mnogih razloga. Ponekad je uzrok prevelika koli~ina hrane, a nadutost moè biti i posledica sindroma

lojne `lezde pa br`e dehidrira. Ako imate naviku da jednostavno jezikom prelazite preko suvih i ispucalih usana – nemojte. Time pogor{avate situaciju. Koristite balzam za usne koji {titi i le~i ko`u usana, i birajte onaj sa UV za{titom.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

PROCES AKREDITACIJE DOMA ZDRAVQA TREBALO BI USKORO DA BUDE ZAVR[EN

DOBROBIT I ZA ZAPOSLENE I ZA PACIJENTE Dom zdravqa u â~ku nalazi se u procesu akreditacije, koji bi trebalo da bude zavr{en najvi{e za mesec i po dana, kaè dr Vlade Veli~kovi} direktor Doma zdravqa. Proces akreditacije predstavqa standardizaciju postupaka u prijemu, le~ewu i prevenciji bolesti, standardizaciju opreme, kadra, tehni~kih uslova za rad, u ciqu boqeg i kvalitetnijeg le~ewa i izbegavawa neèqenih doga|aja sa {tetnim ili fatalnim posledicama. kreditacija je stalan proces i odnosi se na unapre|ewe pruàwa usluga pacijentima, {to za krajwi ciq ima visok nivo zdravstvene za{tite i bezbednosti pacijenata. Stalno unapre|ewe kvaliteta je postizawe nivoa koji je boqi od prethodnog, a od akreditacije korist imaju i zaposleni u zdravstvenim ustanovama i pacijenti, napomiwe dr Veli~kovi}. On isti~e da se kvalitet pruàwa zdravstvenih usluga procewuje na osnovu pokazateqa koji se odnose na obezbe|ewe dovoqnog broja zdravstvenih radnika prema broju stanovnika, kapaciteta, mreè i opremqenosti zdravstvenih ustanova, jedinstvenih standarda u le~ewu, a potrebno je i pratiti vodi~e dobre klini~ke prakse. - Radi boqeg le~ewa i

pra}ewa pacijenata, uveli smo vi{e od 200 dijagnosti~kih procedura, koje se ne odnose iskqu~ivo na le~ewe. One }e sigurno olak{ati rad zaposlenima, a pacijentima pru`iti kvalitetniju i bezbedonosniju zdravstvenu za{titu. Uveli smo i pet novih klini~kih puteva za le~ewe, koji predstavqaju sistem mera i postupaka kojima se ta~no zna kako se neka bolest prevenira ili le~i. To su klini~ki putevi za de~iju astmu, prevenciju i rano otkrivawe dijabeta, primarnu prevenciju kardiovaskularnih oboqewa, sekundarnu prevenciju kardiovaskularnih oboqewa i depresiju, dok smo klini~-

Dr Vlade Veli~kovi} direktor Doma zdravqa

{tite u na{em gradu. - Najverovatnije za deset dana }e biti okre~ena zgrada Medicine rada. Ispred ustanove su postavqeni stubi}i, da pacijenti ne bi mogli da parkiraju automobile na tom prostoru, a dogovorili smo se sa â&#x20AC;&#x153;Gradskim zelenilomâ&#x20AC;? o sadwi cve}a. Tako|e, ispred Medicine rada postavi}emo i nove klupe, a u ustanovi }emo srediti toalete - ka`e dr Veli~kovi}. On napomiwe da je dosta toga ura|eno na sre|ivawu osnovnih uslova za rad, ali da se na tome ne}e stati. Doktor Veli~kovi} tako|e navodi da je pored standardizacije objekata i

ki put za prevenciju i rano otkrivawe kolorektalnih karcinoma imali i ranije - obja{wava doktor Veli~kovi}.

SRE\ENE USTANOVE I OKOLINA U procesu akreditacije i unapre|ewa zdravstvene za{tite, potrebno je srediti prostor u koji dolaze pacijenti, a `ivotnu sredinu zdravstvenih ustanova dovesti na najvi{i nivo. - Sredili smo prilaznu rampu i ulaz u Dom zdravqa, koji je morao biti izravwan. Unutar ustanove vidqiva su korisna obave{tewa. Sre|ene su sve sanitarije, toaleti i vecei. Trenutno ure|ujemo jo{ dve prilazne rampe. Jednu u De~ijem dispanzeru za invalidna i hendikepirana lica, a drugu u Mr~ajevcima. Svo osvetqewe oko Doma zdravqa }e biti popravqeno - ka`e dr Veli~ko-

PSIHIJATRI PONOVO U DOMU ZDRAVQA U Srbiji se godi{we u ustanovama zbrine 6.000 psihijatrijskih bolesnika, a u planu je da se u narednoj godini kapacitet smawi za vi{e od 1.000 kreveta. Uslov za to je da svaki Dom zdravqa ima psihijatra koji bi, po principu izabranog lekara, brinuo o obolelima. Prema kadrovskom planu, koji je Ministarstvo zdravqa donelo po~etkom marta, svaki Dom zdravqa u Srbiji trebalo bi da dobije psihijatra. - Ranije smo u Domovima zdravqa imali Dispanzere za mentalno zdravqe i Savetovali{te za {e}ernu bolest. Postoji {iroka inicijativa da se oni vrate na primarni nivo zdravstvene za{tite. Razlog za to je {to nisu svi za psihi~ko le~ewe, ali mnogi imaju probleme za ~ije re{ewe je potrebna psihijatrijska pomo}. Ja sam `estok zagovornik da se Savetovali{te i Dispanzer za mentalno zdravqe vrate na primarni nivo i sve na{e preporuke ka Ministarstvu zdravqa idu u tom smeru - ka`e dr Veli~kovi}. vi}. Okolina se ure|uje ne samo kod Doma zdravqa, ve} i u ostalim ustanovama primarne zdravstvene za-

opreme, potrebna i standardizacija kadra. Dom zdravqa prema wegovom

mi{qewu ima dovoqan broj lekara u odnosu na broj stanovnika, iako ima mawih odstupawa: - U nekim slu`bama imamo dovoqan broj lekara, a u nekima je mawak. Na Ginekologiji je, na primer, dovoqan broj, dok nam na Pedijatriji fale jedan ili dva lekara, prema nekim standardima. Na Patrona`i imamo mawak sestara.

DOBRA POKRIVENOST Mreà zdravstvenih ustanova u gradu i okolini tako|e zadovoqava standarde, ali i potrebe pacijenata. - Gradska mreà je dobro razvijena, imamo ambulante u Trnavi, Slatini, Zabla}u, zatim u Bresnici, Mr~ajevcima i Preqini. U nekim mestima, kao {to su Ostra, Petnica, Preme}a i @ao~ani lekar deùra jednom sedmi~no, a u Prijevoru tri puta. Zadovoqni smo pokriveno{}u ambulantama. Ako se bude ukazala potreba za ve}im brojem radnih dana u nekim ambulantama, normalno je da }emo reagovati kaè dr Veli~kovi}. Dom zdravqa bi do kraja ove godine trebalo da pre|e u nadle`nost Grada, a i do sada je saradwa sa lokalnom samoupravom bila na odli~nom nivou, smatra dr Veli~kovi}. - Ove godine Grad je izdvojio dobar deo sredstava i za potrebe Doma zdravqa i za potrebe Bolnice. Skoro smo dobili i dva nova sanitetska vozila za Slu`bu hitne pomo}i. Komentari{u}i na {ta se pacijenti najvi{e àle, doktor Veli~kovi} je rekao da su to naj~e{}e ~ekawa na odre|ene preglede: - Da bi se neke stvari ispunile postoje odre|eni protokoli, koje mi zaposleni u zdravstvenim ustanovama moramo da po{tujemo. Naravno da ima sporadi~nih àlbi, ali su retke one na u{trb kvaliteta le~ewa, obi~no se odnose na tehni~ke stvari. Ali, mislim i da }e proces akreditacije u~initi da àlbi bude {to mawe, a usluga bude {to boqa. I. M.

KULTURA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

U LIKOVNOM SALONU DOMA KULTURE

„DE^JE IGRE“ NENADA MARI]A

o|en je u â~ku, 1979. godine, i ovde se {kolovao sve do odlaska u Beograd gde je, na Fakultetu likovnih umetnosti, diplomirao na odseku slikarstvo. Sada ìvi u Beogradu i uporedo se bavi slikarstvom i muzikom. Zahvaquju}i dvostrukoj obdarenosti, Nenad Mari}, u muzi~kom svetu poznat kao Kraq â~ka, uspeva da, kako sam kaè, pomiri dionizijski i apolonski princip, dvojnost koja je prisutna u svakom od nas. U muzici je, kaè, slobodniji, jer se u ovoj oblasti nije {kolovao, dok ga slikarstvo upu}uje na disciplinu, ali i obra~un sa “slojevima koji su se nalepili tokom boravka na Akademije”. Pred ~a~anskom publikom su iskqu~ivo Mari}evi akvareli, {to iznena|uje kada se zna da je umetnik ranije preferirao druga~ije tehnike. - Izloèni radovi su nastali u drugoj polovini pro{le godine. Kolega me je pozvao da u~estvujem na Drugom me|unarodnom

bijenalu akvarela, u privatnoj galeriji A u Batajnici. Nagrada Galerije omogu}ila mi je samostalnu izlo`bu, u oktobru, pa sam morao da imam vi{e radova i da se akvarelom bavim intenziv-

nije nego do tada. Osim toga, rad u ovoj tehnici ne zahteva posebne uslove, a ja radim i spavam u istoj sobi. Radovi nastali “u brzom potezu” tematski predstavqaju zaokru`enu celinu i vode nas kroz svet detiwstva i odrastawa, koje se nikada ne zavr{ava i u kome igra nije razbibriga ve} poku{aj, radostan i bolan istovremeno, da se doku~e tajne sopstvenog bi}a i sveta kojim smo okru`eni. - Kad god posmatram qude,

mla|e i starije od sebe, zapitam se {ta je to {to ~oveka ko~i da odraste. Da li je ~ovek u regresiji ili nastoji da sa~uva dete u sebi, {to bi bila ute{nija varijanta. Pada mi na pamet i Frojdova misao da je dete otac ~oveka. Sigurno da postoje i druga tuma~ewa, ali wih prepu{tam posetiocima - obja{wava svoje motive autor ciklusa “De~ja igra”. Otvaraju}i izlo`bu, 1. aprila u Doma kulture, urednik programa Vesna Petrovi} je primetila da je i umetnost neka vrsta igre: - Umetnici uvek pomalo ostaju deca, a svoje igra~ke zamewuju

~etkama i bojama. Stvarala{tvo je, tako|e, izraz slobode i nemorawa. Nenad Mari}, u svojim akvarelima sredweg i malog formata, kao da je pravio bele{ke, podsetnike fragmenata svojih se}awa ... U ovim radovima on razgovara sa svojom du{om, sa detetom u sebi, od kojeg ne be`i, i te razgovore nesebi~no daje nama. Umetni~ka igra mladog slikara se, nakon prve samostalne izlo`be u rodnom gradu, nastavqa. Ka`e nam da u posledwe vreme radi uqem i akrilom i da se uhvatio u ko{tac sa ve}im formatima. E. V.

ODR@ANA PREZENTACIJA KWIGE „NLP U SVAKOM USPEHU MIRO\IJA”

SAMI KREATORI SVOG USPEHA

ro{log ~etvrtka Udruèwe poslovnih èna “Nade`da Petrovi}” organizovalo je u Muzi~koj {koli prezentaciju kwige “NLP u svakom uspehu miro|ija” autorke Slavice Squire, ro|ene â~anke. Postoji metodologija uspeha. Ona se zove neurologisti~ko programirawe (NLP), a autorka kwige ju je, kako

kaè, iz milo{te prozvala nauka li~nog prosperiteta. - U kwizi ima puno raznih ideja i primera kako moèmo sami da kreiramo svoj uspeh. Tako|e, predstavqene su i 22 ve`be. Postoji nekoliko principa uspeha koji su obra|eni u kwizi. Osnovni je da budemo pozitivni i zahvalni. Svako jutro treba da razmislimo na ~emu smo zahvalni, a ne zbog ~ega smo nezadovoqni. Druga stvar koja je veoma va`na je podr{ka drugih qudi. Potrebno je da radimo na sebi, da budemo fleksibilni, da po{tujemo i uvaàvamo najrazli~itije qude i da dobijemo wihovu podr{ku za ono {to èlimo da uradimo. Tako|e je va`no da imamo jasne ciqeve - otkrila nam je kratak recept uspeha autorka kwige Slavica Squire, NLP trener. Autorka je ro|ena u â~ku, ìvela je u Gorwem Milanovcu, zavr{ila Prirodno matemati~ki fakultet u Beogradu, a zatim oti{la u Nema~ku. U inostranstvu je poha|ala pet godina treninge za NLP instruktora, a kako kaè ne prestaje da se usavr{ava. - Kwiga je nastala tako {to sam ja pisala kolumnu za

magazin Sensa. One su govorile o NLP metodologiji i bile su veoma ~itane. Izdava~i su mi predloìli da od mojih kolumna napi{em kwigu. U~inilo mi se na prvi mah da za tim nema potrebe, ~ak sam im rekla da je boqe da prevedu kwigu nekog svetski poznatog autora, jer je ve} sve napisano. Upravo mom izdava~u “Vulkan Pabli{er” mogu da zahvalim {to su me ipak nagovorili da napi{em kwigu, koja je postala bestseler, {to niko nije mogao da predvidi - pri~a Slavica. Ona je prve treninge na srpskom jeziku odràla 2004. godine u Gorwem Milanovcu. Prva je u Srbiji osnovala NLP Institut u Beogradu 2006. godine. Nakon osam godina rada na na{im prostorima, Slavica je svoje bogato iskustvo preto~ila u kwigu kojom je ovu metodologiju u~inila lako dosupnom za svakoga. Svojom kwigom, ~itaoce uvodi u svet vrhunskih rezultata i tehnikama NLP-a osposobqava svakoga da kreira svoj ìvot ba{ onako kako je zamislio. I. M.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

INTERVJU

ZORAN PANOVI], GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK LISTA „DANAS” O FENOMENU JEDNOG STRIPA

URBANA MITOLOGIJA „ALANA FORDA” Malo je qubiteqa ovog stripa koji se ne se}aju ~uvene fraze “Broja 1”, glavnog junaka kultnog stripa “Alan Ford”: “Ako kani{ pobijediti, ne smije{ izgubiti!” [ta je spojilo “Cvije}arnicu” i Titovu “Ku}u cve}a” u jedinstven naslov, po kome je svoju kwigu nazvao Lazar Xami}, sa podnaslovom “Kako smo usvojili i ìveli Alana Forda”, moglo se ~uti na wenoj promociji pro{log ~etvrtka. Kwiga je predstavqena u okviru Filmskog programa Doma kulture, a posve}ena je fenomenu ~uvenog stripa i grupe TNT, koji je bio traèn vi{e od 40 godina na na{im prostorima. O sadràju kwige su govorili Milen Alempijevi}, urednik Filmskog programa, Zoran Panovi}, glavni i odgovorni urednik lista “Danas” i autor, Lazar Xami} putem video linka. Strip je nastao u Italiji, kreirali su ga crta~ Magnus i scenarista Bunker, a kod nas se prvi put pojavio po~etkom osamdesetih. Za strip su bile karakteristi~ne tipske situacije u kojima je bila veoma bitna improvizacija da bi se sprovela ideja. U sebi je nosio mnogo cinizma, a dramaturgija stripa bila je bazirana na ske~evima, koje su wegovi ~itaoci i kolekcionari voleli i prepri~avali. Izdava~i kwige su Naklada Jasenski i Turk (Hrvatska) i ”Helix” (Srbija).

Fordovsku” estetiku, ukqu~uju}i i stripove, ali i kroz filmove, gegove, stilizacije i tako daqe. I sam Xami} ka`e da su pojedina dela Du{ka Kova~evi}a tipi~no Alan fordovska, “Maratonci” su tipi~an Alan fordovski produkt, kao i mnogi

Za{to je Alan Ford postao kultni strip na ovim prostorima? - Jeste, on je postao deo mitologije ovih prostora, a s druge strane, na vrlo prihvatqiv na~in obja{wava na{u socijalnu situacijau i bedu. Kada se pojavio ovaj strip u biv{oj Jugoslaviji, doneo je jak upliv satire i u tom smislu su ga qudi prepoznali kao zabavu i u wemu videli jednu vrstu, da ne ka`em bunta, ali mogu}nosti slobodnog mi{qewa. Zoran Panovi}

[ta nudi sadr`aj kwige? - Kwiga sintetizuje celu pri~u, kroz Alan Fordovsku mitologiju od wegovih vizuelnih zna~ewa, kao samog stripa, do wegovih kulturolo{kih zna~ewa za jednu biv{u zemqu, i o tome Lazar Xami} pravi vrlo lepo jednu paralelu, gde povezuje ~uvenu “Cvije}arnicu” u nekom imaginarnom Wujorku sa “Ku}om cve}a”, koja je metafora na{e pro{losti, tako da su tu asocijacije na druga Tita i na{u zemqu vrlo realne. Ja mislim da je, ipak, za veliki broj ~italaca to poqe pro{losti, a da on danas vi{e funkcioni{e kroz neke druge vidove umetnosti koji koriste “Alan

filmovi Emira Kusturice, koji su puni Alan Fordovskih detaqa. Crte` je bio osoben, upe~atqiv, ponekad agresivan i nimalo karikaturalan? Kako se to posti`e? - Crte` je ne{to izme|u realnog i karikaturalnog, ra|en sa jakim tu{evima, stati~an je, o{tar, privla~i pa`wu i toliko je unikatan da se prepoznaje na kilometar. Kre}e se izme|u Diznijeve meko}e i bajkovitosti i nadrealizma italijanskog autora Jakovitija.

NIKADA NIJE PREVEDEN NA ENGLESKI Za sve nas je bila iznena|uju}a ~iwenica da je re~ o italijanskom stripu koji nikada nije preveden na engleski jezik? - Ja sam bio prili~no razo~aran kad sam saznao

da je to italijanski strip, mislio sam da je ameri~ki, dok sam bio mali, kao {to sam bio razo~aran i kad sam ~uo je grupa “Bony M” nema~ka… Interesantno je, da je “Alan Ford” imao ve}u popularnost u biv{oj Jugoslaviji nego u Italiji,

a iznena|ewe je i podatak da nikad nije preveden na engleski, iako se cela wegova radwa de{ava u Wujorku. U nekim drugim dr`avama je prevo|en, ali je propao brzo, tako da ispada da je “Alan Ford” pravqen samo za biv{u Jugoslaviju.

Strip “Alan Ford“ je imao sofisticiranu publiku, a jezik kojim je bio pisan nudio je svojevrsne kodove, qudi su ih koristili kao metafore u svakodnevnom govoru. I danas se ~uju ~uvene fraze… - “Alan Ford” je bio jedna vrsta urbane pop-kulture i u tom smislu on je zaista napravio jednu urbanu mitologiju. Te replike ili razna vizuelna re{ewa tog stripa su zaista deo te urbane mitologije i on u tom smislu nije strip za {ire narodne mase, nije na taj na~in prepoznatqiv. Mislim da qudi koji funkcioni{u u tom kulturnom kodu, prepoznaju te lozinke i na wih se odazivaju. S te strane, to je zaista unikatan proizvod i meni je jako bitno da on postoji i danas, ali pokazalo se da neki poku{aji da se strip prevede na crnogorski ili neki drugi, nov jezik, nisu dali nekog efekta, jednostavno, nisu funkcionalni ti lokalni jezici i ostaje taj hrvatski kao dominantna oznaka za Alana Forda. Kako obja{wavate taj fenomen da je strip najboqe i najautenti~nije zvu~ao na hrvatskom jeziku? - Mislim da taj hrvatski prevod stripa, u tom kontekstu deluje jako dobro, idealno za na{u agoniju. Taj hrvatski je bio ceremonijalan, gorwogradski, krleìjanski, literaran, visokoparan i farsi~an, ogoqeno cini~an i najzaslu`niji je za uspeh stripa na na{im prostorima. Kada kaè Bob Rok “bogatuni”, to vi{e zvu~i tajkunski, nego kada se kaè “bogata{i”, ili kad kaè “Opet sweì, a nema kruha”, to deluje mnogo efektnije nego kada se kaè “Opet pada sneg, a nema hleba”. A i sa druge strane, mnogi likovi doma}e i svetske politi~ke scene su idealni “Alan Fordovski” likovi, ako pogledamo posledwih godina ko bi sve mogao da se predstavi kao takav lik, galerija je velika. Zamislite Magnusa i Bunkera da su na svoj na~in predstavili Sarkozija, Putina, Angelu Merkel, da ne pomiwemo likove sa doma}e politi~ke scene koji su masovno “Alan Fordovski”. ûli smo i od Xami}a tokom predstavqawa wegove kwige da politi~ka satira nije bila toliko zastupqena forma na Zapadu do “Alana Forda”. Kod nas je bila mnogo prisutnija i agresivnija. Koliko je ta satiri~na dimenzija ovog stripa bila

neka vrsta ventila za ~itaoca koji je jezikom “Alana Forda” mo`da progovorio o ne~emu o ~emu se nije smelo u tom dru{tvenom kontekstu? - To jeste tako, mi smo zaista imali satiru na taj na~in, jer taj strip je na neki na~in indirektno kritikovao dru{tvene pojave i u tom mislu smo mi kroz “Alana Forda” prepoznavali mnoge likove iz na{e sredine, ali ne treba preterivati u tome. Ono {to je bila cenzura, nije se tada ba{ doìvqavalo kao cenzura, te{ko se to prime}ivalo, a s druge strane, “Alan Ford” je za nas deo jedne boqe pro{losti, jer se on ~itao u vremenu kada nisu postojale tolike tenzije. I, budimo realni, ~itao se kao deo zabave, a ne kao ne{to {to zna~i da se mi sad subverzivno organizujemo i nekoga provociramo. Tek kada su po~ele tranzicione promene, strip je dobio neku naknadnu vrednost u satiri~nom smislu, a tu cenzuru su vr{ili oni, koji su znali {ta ima u wemu, pa bi to elegantno sklonili. Da li je zaista postojala ~uvena epizoda o Titu i Broju 1 koji ga savetuje kako da sru{i most na Neretvi? - Bila je popularna ta pri~a u biv{oj Jugoslaviji, koju sam i ja kao mali slu{ao, o tome postoji li takva epizoda u kojoj jedan od glavnih likova stripa - Broj 1, savetuje druga Tita da li da sru{i most na Neretvi ili ne. Naravno, svi mi koji smo taj strip pratili detaqnije, ukqu~uju}i i autora ove kwige, do{li smo do zakqu~ka da te epizode nije bilo nikada u originalnom izdawu, ve} su qudi posle pravili parodiju parodije, pa su sami crtali takvu epizodu. Sa druge strane, “Alan Ford” se pokazao kao jako vitalan strip, koji moè svojom etikom da pokaè svu bedu i sav o~aj tranzicije. Koliko je zaparavo autenti~no izdawe dolazilo na na{e prostore? - Pa, bilo je autenti~no. Nekad je kukasti krst bio sklowen, ali ne i svi simboli nacizma u stripu, ne{to se i podrazumevalo, kao na primer karakteristi~no podignuta ruka, ali neke eksplicitne stvari nisu stavqane. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Lisa Klejpas

NA KRILIMA LEPTIRA Izme|u obi~nog i ~udesnog ~esto je samo korak, udah, jedan otkucaj srca... Lusi Marin umetnica je koja pravi divne predmete od stakla i ìvi u predivnom misti~nom gradi}u na severozapadu Amerike. Me|utim, wena idila bi}e prekinuta gorkom izdajom: verenik Kevin ju je ostavio, a wegova nova qubavnica nije niko drugi do Lusina ro|ena sestra, Alis. Ogor~ena i ostavqena, ona preispituje sve svoje izbore i polako shvata da je u qubavi uvek pravila pogre{ne izbore. S druge strane, da bi bar na neki na~in ublaìo Lusinu patwu, Kevin moli svog prijateqa Sema, vlasnika lokalnog vinograda, da je zavede. Stvari se komplikuju kada Sem i Lusi po~iwu da se zaqubquju, Kevin se premi{qa u vezi sa Alis, a Lusi otkriva da je nova veza u wenom ìvotu zapo~ela na laìma. Pitawa o qubavi, odanosti, gre{kama i novim po~ecima mu~e Lusi dok spoznaje da te{ki trenuci u ìvotu – ~ak i kada nam je srce slomqeno – mogu da se pretvore u ne{to potpuno neo~ekivano i pomognu nam da saznamo ko smo.

Kejt Fernival

PLAMEN ISTOKA Daleka i hladna prostranstva i dva vatrena qubavnika u vrtlogu burnih istorijskih de{avawa... Kina, 1929. godina. Lidija Ivanovna godinama veruje da su joj oca ubili boq{evici. Me|utim, kada sazna da je on zapravo ìv i zarobqen u Rusiji pod Staqinovom ~eli~nom pesnicom, ova strastvena devojka vatrenocrvene kose spremna je da ostavi sve za sobom – svoj ìvot u Kini, pa ~ak i qubavnika, Kineza ânga Angloa – da bi ga prona{la. Zajedno sa svojim polubratom Aleksejem, ona kre}e u neizvesnu potragu – od dalekog severa i prqavih ulica slikovitog gradi}a Felanke do uùrbane vreve Moskve. Me|u wima polako raste napetost, zato {to Aleksej traga za tajnama iz pro{losti a Lidija na sve na~ine poku{ava da prona|e budu}nost. Kada Aleksej nestane, Lidija }e ostati skoro bez prebijene pare u Sovjetskoj Rusiji, okruèna opasnostima, dovode}i u pitawe sve odluke koje je donela. Ipak, spremna je da prihvati bilo kakve posledice kako bi saznala istinu...

odstaknuti izlo`bom “Da li ste znali”, postavqenom u suterenu Galerije “Risim”, koju su zanimqivoj istoriji â~ka posvetili mladi iz Kulturnog centra “Lift”, u ovoj ustanovi zapo~ela je serija tribina, a prva je bila posve}ena ~a~anskim pri~ama i urbanim legendama, o kojima su pro{le srede govorili kwièvnik i novinar Radovan M. Marinkovi}, Marija Bokarev kao direktan potomak Krenovih, Milovan Vulovi}, dugogodi{wi direktor Narodnog muzeja i novinar Aleksandar Radovi}. Godine i iskustvo “pozvali” su ove ugledne â~ane da progovore o ovom gradu na nostalgi~an, ali i kriti~an na~in. Marinkovi} je podsetio: “Poznat je osniva~ â~ka, pripadao je plemenitoj lozi Nemawi}a, a nema spomenik u ovom gradu. â~ak je imao 15 predsednika op{tine, koji su u vi{e navrata bili i narodni poslanici, ali oni nemaju u svom gradu svoje ulice... Pro~itao je i nekoliko autorskih pesma posve}enih Nadi Molerki, uga{enim ~a~anskim kafanama, govorio o boemskoj poeziji i naglasio da se ne moè pisati istorija â~ka, naro~ito od sredine 19. veka bez arhive porodice Kren. Osim porodi~ne, u toj arhivi nalaze se i istorijski podaci o mnogim qudima onda{weg â~ka. Marija Bokarev, direktan potomak porodice prvog ~a~anskog industrijalca Ferdinanda Krena, govorila je o prvom klaviru koji je sa wenom babom Paulinom stigao iz Be~a u â~ak i podsetila na zaostav{tinu ove bogate i progresivne porodice, koja ni~im nije obeleèna. Nema nijedne table na objektima koje su gradili i ostavili kao zaostav{tinu ovom gradu Krenovi, a Marija strepi i od uni{tavawa posledwe gradske oaze, koja se nalazila na imawu Krenovih, a danas je prepoznajemo kao ba{tu “1. maj”. Pri~a za film iz ove porodice vezana je za jednu od sestara wene prababe koja je bila udata za velikog turskog vezira Ali pa{u, a

TRIBINA U GALERIJI „RISIM“

NOSTALGI^NE ÂÂNSKE PRIÊ

Stevan i Paulina su je pose}ivali, jer mu je bila ro|ena tetka. Iz prepriske koju je Marija Bokarev otkrila, saznala je da su sinovi te tetke bili zetovi turskog sultana... Milovan Vulovi}, prvi istori~ar umetnosti u Srbiji, i rekorder po godinama koje je proveo na funkciji direktora, do penzije je bio na ~elu Narodnog muzeja, svoje izlagawe posvetio je pozori{nom `ivotu u gradu, koji se prvobitno oslawao na pozori{te osnovano u Hotelu “Kren”, potom na amatersku trupu u “Abra{evi}u” i profesionalni teatar koji je uga{en pedesetih, kao i na potowe poku{aje. Vulovi} je podsetio i na osnivawe Memorijala Nade`de Petrovi} 1961. i kqu~nu ulogu Slobodana Sanadera, prvog kustosa u Srbiji, u osnivawu ove danas, presti`ne likovne manifestacije. Novinar Aleksandar Radovi} se-

}ao se Ciganmale u kojoj je ro|en i Palilule i kolonije u kojoj je proveo mladi}ke dane. Pri~ao je o qudima koji su bili “popularni” urbani likovi u â~ku pre ~etiri decenije... Palilulci su imali {arm i ostavili su u wegovom ìvotu velik i neizbrisiv trag. “Bili su ve{ti u svemu, laòvi, svira~i, svi su imali talenta za muziku sem mene”, rekao je Radovi} i evocirao uspomene na ]ira Blaèvi}a, Pika Lazarevi}a, Bobana Mini}a, Petra Stani{i}a... S posebnim pijetetom govorio je o jednoj od, tada tri najlep{e ène u â~ku, koja se zamona{ila i oti{la iz ovog grada... Ovo su bili qudi koji su mogli kompetentno da govore o gradu i qudima koji su obeleìli jedno vreme, a u prostoru Galerijie Risim” i ubudu}e }e se doga|ati sli~na se}awa. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

OVO JE PQA^KA (DRUGI DEO) edna od na{ih nedavno objavqenih pri~a, dovela je ~itateqku “Glasa” u na{u redakciju, poèlela je da nam ispri~a nedavno i kobno iskustvo svoje porodice. Pri~u prenosimo integralno. Posledwi dani jula, velika vru}ina, pa ~ovek tek uve~e moè u svom dvori{tu da odahne, dok se ku}a ne “rashladi” da bi moglo da se spava. [eta tako ~ovek svojim dvori{tem i stane pored svoje kapije, posmatra levo, desno. Do skoro su se tu igrala de~ica i veselo skakutala za loptom. Ve} je pro{lo 23 ~asa i odjednom mukla ti{ina, kao da ne{to sluti. U tom trenutku mi stiè k}erka s posla, qubi tatu i pita {ta ima za ve~eru, jer je mnogo gladna. Istog momenta iz susednog napu{tenog i neosvetqenog dvori{ta, zaraslog u korov, izle}u dva maskirana razbojnika sa fantomkama na glavama, i sa uperenim pi{toqima tr~e prema nama vi~u}i: “Ovo je pqa~ka, daj pare!” Otac i k}erka ne veruju svojim o~ima, i dok ona vri{ti i doziva u pomo}, otac poku{ava da ih spre~i da u|u u dvori{te. Razbojnici “hrabro” udaraju starca u glavu i on kao poko{en pada na ulicu. K}erka utr~ava u ku}u da bi pozvala policiju, ali ne stiè, jer je jedan od wih razvalio vrata nogama, u{ao u ku}u i

pi{toqem uperenim u ~elo woj i majci, zgrabio ta{nu sa wene ruke i pobegao. Wegov “ortak” je za to vreme ~ekao na ulici, nekoliko koraka udaqen od ~oveka koji je nepomi~no le`ao sa povre|enom glavom i slomqenim kukom. Oni sa plenom pobego{e niz ulicu u MRAK. Desetak policajaca je brzo odjurilo u tom pravcu, ali su nai{li i oni na MRAK. Brzo su se vratili, xaba im oru`je kad nemaju baterijske lampe, jer mrak je mrak. Otac porodice je sada invalid. Ka`e da ga boli noga, ali jo{ vi{e du{a. K}erka i supruga su jo{ uvek pod stresom, nisu sigurne u svojoj ku}i. Naravou~enije: - Ne zakqu~avajte vrata, jer kad ih polome, morate kupiti nova, a onda, ode penzija! - Ne ubijajte pse lutalice, ako vas ujedu, imate pravo na naknadu! - Porez na legalno oru`je uredno pla}ajte, ali ga ne smete koristiti ni slu~ajno ako vas napadnu “psi”, ~ak ni ako vam polome noge, ruke, glavu, jer oni imaju nelegalno, pa mogu da pucaju! I na kraju qudi budite oprezni, gde god ne{to {u{ne u va{em dvori{tu, u va{oj ku}i, oprez, jer je svuda okolo veliki MRAK! (Ime i adresa poznati redakciji)

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

GRADSKA BIBLIOTEKA POSVETILA VE^E BRANKU V. RADI^EVI]U

OMA@ RODONA^ELNIKU DISOVOG PROLE]A J

ubilej pesni~ke manifestacije koja ove godine obeleàva pola veka, bio je povod da se u Gradskoj biblioteci “Vladislav Petkovi} Dis” organizuje kwi`èvno ve~e posve}eno osniva~u Disovog prole}a i Draga~evskog sabora truba~a, ~uvenom pesniku, prozaisti Branku V. Radi~evi}u Ma~isti (1925-2001). Bio je stvaralac raznovrsnih kwièvnih formi, pesnik, esejista, prozni pisac, pisac za decu, novinar u vi{e beogradskih redakcija, saradanik svih kwièvnih listova na prostorima biv{e Jugoslavije, pa i “â~anskog glasa” od daleke 1945, autor je kovanice “krajputa{“, predsednik Srpske kwièvne zadruge, “Crvene zvezde” i posve}enik zavi~ajnim temama. Pisao je o Srbiji, Ov~aru i Kablaru, Moravi, zemqi, seqaku, èni, Vukovski je prikupqao stare, zaboravqene re~i... Se}awe na Ma~istu zapo~elo je tonskim zapisom dela intervjua koji je sa pesnikom uradio Arsen Sekuli} 1980. godine, i video prezentacijom fotografija. U tom razgovoru Branko je rekao da “~ovek bez zavi~aja nije potpun” i da je “wegov oslonac uvek bio zavi~aj”. Qubi{a ]irkovi} je pro~itao wegovu besedu odrànu prilikom otvarawa prvog Disovog prole}a, u kojoj je Ma~ista pored ostalog rekao: “Ima pesnika koji vas prate ~itavog ìvota, ima pesnika kojima nema spasa... Dis ima pravo na svoje prole}e, sa zaka{wewem, kao {to to kod nas biva, ali u pravi ~as”. - Branko V. Radi~evi} je bio jedan

od onih stvaralaca koji su slavili elementarnost i snagu ìvota, obogatio je srpsku kwièvnost druge polovine 20. veka, bio je samosvojna i sna`na kwièvna li~nost, slavio je ìvot. Oslawawe na usmeni govor i narodni jezik daju vitalnost i ekspresivnost wegovoj poeziji. Do romana “Bela èna”bio je poznat kao pesnik ~ulnosti, qubavi, senzualnog duha i stila. Vi{e je on zna~io epohi, nego {to je ona zna~ila wemu, bio je jednako dobar i pesnik i prozaista - rekao je pored ostalog dr Marko Nedi}. Wegove ~etiri kwige “Sujeverica” nastale od 1991. do 1999. godine

izazvale su veliku pa`wu stru~ne javnosti, prava jagma za ovim kwigama vladala je me|u profesorima srpskog jezika i kwièvnosti jer je u wima pisac sproveo neku vrstu postupka mistifikacije, a re~je o modernom i specivi~nom postupku primewenom na tradicionalnom {tivu i etno zapisima. On taj jezi~ki spoj nadgra|uje i sve je u funkciji stvarawa modernog kwièvnog dela, istakao je dr Aleksandar Milanovi}. O Ma~isti kao “naj~anskijem â~aninu, Draga~evcu i najsrpskijem Srbinu” i wegovim bojama koje su “od zemqe i strasti” i ku}ici u Du~alovi}ima u kojoj je s wim provodio mnoge dane i sate, govorio je wegov dugogodi{wi prijateq Radovan M. Marinkovi}. Odlomke i poeziju su kazivali Marijana Lazi} i Qubi{a ]irkovi}, muzikom je ovo se}awe oplemenio Brankov sin Rastko Radi~evi}, a kroz ve~e je znala~ki vodila bibliotekar Biqana Rai~i}. Z. L. S.

U GALERIJI “RISIM” PREDSTAVQEN FESTIVAL DOKUMENTARNOG I KRATKOMETRA@NOG FILMA

„PRVI KADAR” IZ SARAJEVA rezentacija Festivala dokumentarnog i kratkometra`nog filma “Prvi kadar” iz Sarajeva odràna je pro{log petka u Galeriji “Risim” u okviru Filmskog programa Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, koji ima za ciq da predstavi zna~ajne autore i filmske festivale ne samo iz Srbije ve} i regiona. O koncepciji i programu Festivala „Prvi kadar“ govorila je umetni~ki direktor i selektor manifestacije koja se odràva od 2007. godine i prvenstveno je namewena mladoj publici. Ciq festivala je afirmacija filmskog stvarala{tva mladih i oìvqavawe bioskopa u ovom delu Republike Srpske i BiH. Festival se odràva u organizaciji Forum teatra, a pod pokroviteqstvom Minstarstva civilnih poslova BiH i Ministarstva prosvjete RS. Posle uvodne re~i go{}e iz Sarajeva i Predraga @ivkovi}a, urednika filmskog i video programa UG „Nade`da Petrovi}“, usledila je projekcija nagra|enih filmova sa pro{logodi{weg festivala. Publka je bila u prilici da pogleda izraelski dokumentarni film „Sloboda u pokretu“ (Free Flow), mladog rediteqa Ramy. A. Katz-a koji se kroz pri~u o ekstremnom sportu Parkur bavi aktuelnim problmeom nasiqa u porodici, i kratki igrani film „Ma{inica“ mladog beogradskog rediteqa Marka Kosti}a kome, sude}i po filmu koji je prikazan, predstoji uspe{na profesionalna karijera. - „Prvi kadar” je nastao kao logi~ki naslednik Beogradskog festivala dokumentarnog filma, koji predsta-

KULTURA

vqa sinonim za festivalske filmske manifestacije ovakve vrste. Prvi put je odr`an pod nazivom Prvi eksperimentalni festival najboqih dokumentarnih, kratkometra`nih i animiranih filmova i ve} prve godine opravdao epitet, prikazuju}i najboqa ostvarewa Beogradskog festivala i filmove u produkciji Forum teatra. Sredina u kojoj ne postoji kulturna politika i koja se ne bavi problemom zadovoqewa kulturolo{kih potreba mladih predstavqa dobro jezgro za razvoj ovakvog festivala, jer }e se pozitivnim kulturnim djelovawem na mlade adolescente ostvariti znaajna kulturna misija. U vremenu kada se ~esto govori o krizi bioskopa i smawewu broja filmske publike, {kolovawe nove filmske publike i edukacija mladih putem art radionica, iz oblasti istorije filma i dokumentarnog filma obezbijedi}e ostvarewe zna~ajnog ciqa festivala. Mladi u Isto~nom Sarajevu koji su uskra}eni za kulturna de{avawa, ne samo iz oblasti filma, nego i pozori{ne umjetnosti, kwi`evnosti i savremene kulture, imaju potrebu za manifestacijama koje }e im omogu}iti pristup savremenim tokovima umjetni~kih i dru{tvenih kretawa. U skladu sa tim, selekcija festivala se obavqa tako da program ~ine zna~ajni dokumentarni, kratki igrani i studentski filmovi autora koji su visoko cijeweni u umjetni~kim krugovima, kako bi se omogu}ilo sumirawe najvi{e estetske i eti~ke vrijednosti i ostvario zna~vjan socijalni i umjetni~ki uticaj - rekla je Aleksandra Mitri} [tifani}. Z. L. S.

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21~.

[arlot Rougan

„BRODOLOM“ Neverovatno uzbudqivo! U leto godine 1914. Grejs se u Londonu kri{om udaje za Henrija Vintera s nadom da }e wena bogata porodica ipak prihvatiti wihov brak. Na povratku ku}i, u Ameriku, brod kojim plove je o{te}en eksplozijom i tone. @rtvuju}i svoj ìvot Henri uspeva da voqenoj supruzi obezbedi mesto u ~amcu za spasavawe. Izgubqeni usred Atlantika, sa zalihama namirnica i vode koje brzo nestaju, preìveli po~iwu bitku za opstanak. Da bi opstali moraju da odaberu nekoga ko }e da ih vodi kroz sva isku{ewa. Ubrzo }e se na}i u vrtlogu spletki nemilosrdnog ali iskusnog mornara i tajanstvene starije gospo|e koja je za~u|uju}e ubedqiva. Grejsina sudbina zavisi od toga kome }e se prikloniti i ona je svesna da mora iskoristiti svaku mogu}u prednost. Se}aju}i se neobi~nih okolnosti u kojima je upoznala Henrija i razmi{qaju}i o novom ìvotu za koji je mislila da je pred wom, Grejs mora da odlu~i koja }e biti cena wenog preìvqavawa. Brojni kwièvni kriti~ari i autoriteti svetske kwièvnosti pohvalno su se izrazili o romanu prvencu [arlot Rougan koji je objavila Laguna. Tako je Ema Donahju, autorka romana „Soba“ ocenila da „Brodolom“ „osvaja ~itaoca pri~om koja je kwièvno uzbudqiva i egzistencijalno surova“. Roman postavqa i izazovna eti~ka pitawa o tome {ta zna~i biti human, kakvu odgovornost imamo jedni prema drugima i da li moèmo da budemo krivi zbog izbora koje napravimo u èqi da preìvimo. Objavqen na stogodi{wicu potonu}a Titanika, ovaj roman govori o qudskoj snazi i mo}i opstanka, u ~ijoj radwi ima elemenata misterije i napetosti.

Anri [arjer

PAPIJON Izvanredna pri~a o qudskoj upornosti i istrajnosti Autobiografija ~oveka koji je nevino optuèn robijao u robija{nicama Francuske Gvajane i nakon deset godina poku{aja kona~no uspeo da pobegne. Anri [arjer, zvani Papijon (Leptir) zbog tetovaè koju je imao na grudima, osu|en je u Parizu 1931. godine za ubistvo koje nije po~inio. Od trenutka kada mu je izre~ena kazna – doìvotna robija koju }e sluìti u ka`weni~koj koloniji u Francuskoj Gvajani – imao je samo jednu, opsesivnu misao: kako da pobegne. Nakon niza rizi~nih ali neuspe{nih poku{aja bekstva u godinama koje su usledile, Papijon je kona~no bio preba~en na \avoqe ostrvo u ozlogla{eni zatvor iz kojeg niko nikada nije pobegao – ta~nije, niko pre wega. Bekstvo, koje je sam opisao do neverovatnih tan~ina, bilo je jedan od najneverovatnijih testova qudske lukavosti, voqe i istrajnosti. [arjer je svoju zaprepa{}uju}u autobiografiju napisao 1968. godine, vi{e od dvadeset godina od svog kona~nog bega. „Papijon“ je u Francuskoj do~ekan ovacijama, a u svetu, ova istinita, potresna odiseja o autorovom utamni~ewu i bekstvu tokom mu~ne decenije, odmah je osvojila sva priznawa. Roman „Papijon“ je svetski bestseler prodat u vi{e od 13 miliona primeraka. Po wemu je snimqen istoimeni film 1973. godine sa Stivom MekKvinom i Dastinom Hofmanom koji je 1974. godine bio nominovan za Oskara. Anri [arjer, u podzemqu svojevremeno poznat kao Papijon, ro|en je u u~iteqskoj porodici u Arde{u 1906. godine. Po ro|ewu je Francuz, ali je umro kao Venecuelanac, zato {to su tom narodu wegov pogled na svet i wegova re~ bili va`niji od wegovog sudskog dosijea. Kona~no je pobegao iz zatvora u martu 1945. zajedno sa ~etiri kompawona, a u Venecuelu stiè 1945. Tu }e izgraditi svoj ìvot od nule, upoznati svoju ènu, i doìveti nove neverovatne avanture.

VODI^

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

Dom kulture

Petak i subota, 5. i 6. april "FALSIFIKATOR" - igrani film Gorana Markovi}a, velika sala u 20 ~asova

KAFE “[TO DA NE” - Petak, 5. april Svirka benda "ARIA", 22 ~asa

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Sreda, 10. april koncert grupe FRAJLE iz Novog sada, velika sala u 20 ~asova ^etvrtak, 11. april Zemunski me|unarodni salon karikature, sredwi hol u 19 ~asova KLUB „VELVET” - Petak, 5. april Svirka benda "STARI GRAD", 22 ~asa - Subota, 6. april Svirka benda "VESELE 80-te", 22 ~asa

Narodni muzej

- Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}”: Izlo`ba "Razlike u istom" Galerije savremene umetnosti iz Ni{a

Istorijski arhiv - Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

Gradska biblioteka „V. P. DIS“

Telefoni:

032/22 36 08 34 09 60

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

- Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

“SRPSKI PAB” - Petak, 5. april Svirka benda "EPILOG", 22 ~asa - Subota, 6. april - Svirka benda "DUO TRIO KVATRO", 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 5. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 6. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 7. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 8. 4. 2013. 08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGAÊVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 9. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 10. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ÊTVRTAK 11. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

KUHIWA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

GLAVNO JELO NA VODI /////////////////////////////////////////////////

POSNA ^ORBA

Sve sastojke (osim pirin~a) staviti u dubqu {erpu dodati {oqu vode i kuvati na sredwoj temperaturi. Posle 45 minuta dodati opran pirina~ i kuvati dok se ne raskuva. Na kraju posoliti i pobiberiti po ukusu.

Potrebno je: 2 krompira - iseckati krupnije 2 {argarepe - iseckati na kolutove 1 komad crnog luka-sitno iseckati 100 gr gra{ka (moè zamrznut ili iz konzerve) 100 gr kukuruza (moè zamrznut ili iz konzerve) Zavisno od ukusa moè se dodati karfiol, boranija... 1 celer - narendati 1 konzerva (800 gr) paradajz pelata 1 {oqica pirin~a So, biber

DESERT POSNI KOLA^I]I NA VODI

Sastojci: Priprema: 200 gr {e}era [e}er i med topiti na 2 ka{ike meda pari, dodati izgwe~ene ba2 zrele banane nane i sve me{ati dok se 1 pra{ak za pecivo {e}er ne rastopi. Maknuti 50 gr mlevenih badema ili sa pare pa dodati pra{ak oraha za pecivo, prome{ati i 1 vanilin {e}er ostaviti da se smesa ohla500 gr bra{na (po potredi, pa nakon toga dodati bi) bra{no i mlevene orahe ili bademe. Umesiti testo, rastawiti na debqinu od 6 do 8 mm i vaditi modlama kola~i}e. Stavqati ih na pleh koji je oblo`en papirom za pe~ewe i pe}i 10 min. na 180 stepeni Celzijusa.

KREM POMORANXE

Priprema: Potrebno: Prepoloviti pomoranxe. - 400 ml soka od pomoranxe Izdubiti i izvaditi mesnatu - 50 gr {e}era unutra{wost. - 1 vanilinog {e}er Pomoranxine kore ostavite - malo ruma ili likera od sa strane, one }e poslu`iti kao pomoranxe kalupi za servirawe kreme. - 1 puding od vanile Propasirati izdubqene Slatka pavlaka za ukras pomoranxe i procediti (da se dobije sok) U 400 ml soka skuvati puding od vanile, dodati vanilin {e}er i malo ruma. Dobijenu kremu ostaviti da se ohladi pa sa wom napuniti polovine kora od pomoranxi. Ohladiti i ukrasiti umu}enom slatkom pavlakom i ~okoladnim mrvicama.

NA UQU ///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

[ARAN

U SLATKO- KISELOM UMAKU

Priprema: Svaku {niclu uvaqati u za~in, pobiberiti, nakapati limunovim sokom i marinirati najmawe 15 minuta. [nicle od {arana staviti u nauqenu vatrostalnu posudu, preliti pivom, dodati vodu i pe}i u zagrejanoj rerni na 180째 C oko 30 minuta. Pe~eno staviti na toplo mesto, a umak od pe~ene ribe procediti. Umak Propr`iti luk, dodati {argarepu, malo soli, list lovora, klin~i} i dinstati dodavaju}i vodu dok povr}e ne omek{a, a zatim sve propasirati . [e}er istopiti do zlatno-`ute boje, dodati sir}e, preostali umak od pe~ene ribe, propasirano povr}e, malo vode i kratko prokuvati (ako je potrebno dosoliti) .

Potrebno je: 1,5 kg {arana ise~enog na {nicle 3 ka{ike limunovog soka 70 ml vinskog sir}eta 1 ka{ika {e}era malo soli 1 ka{i~ica bibera 1 list lovora 100 ml vode 300 ml piva 150 gr crnog luka - sitno iseckati 2 ka{ike uqa 300 gr {argarepe - izrendati 1 ka{ika za~ina

ZA GURMANE //////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

SAVIJA^A Priprema: Spana} odlediti pa pome{ati sa sirom, grizom, dodati jaje, so i dobro izme{ati. Testo razvaqati i staviti smesu, ali ne blizu krajeva, i posuti {ampiwonima. Krajeve saviti ka unutra{wosti pa je urolati polagano. Staviti na papir za pe~ewe. Premazati sa jajetom i posuti sa susamom. Pe}i na 180 - 200 C 20-ak minuta dok ne porumeni.

SAVETI

[TA SVE MO@E TALOG OD KAFE Neutrali{e neprijatne mirise - Ako posudu sa osu{enim talogom od kafe stavite u frizider ili zamrziva~ - neutralizova}e neprijatne mirise. Otkloni}e i miris sa ruku, ako se istrqaju wim. Hrana za biqke - Ako imate biqke azaleju, kameliju ili neku koja voli kiselu zemqu sipajte im ponekad talog kafe. Talog pove}ava hrawivost zemqista. Insekti i puèvi beè od taloga - Pospite talog na mesta gde se pojavquju insekti i puèvi i to }e ih oterati. Prirodna boja za tkanine - Umo~ite li talog u vru}u vodu dobi}ete sme|u boju za tkanine, papir i uskr{wa jaja. Pove}ava rod {argarepe koju sadite - Ako pome{ate sveì talog kafe sa sitnim semenkama {argarepe prilikom sa|ewa otera}ete razne crve koji napadaju {argarepu.

SA SPANA]EM, SIROM I [AMPIWONIMA Potrebno je: 1 lisnato testo 150 gr spana}a (zale|enog) 300 gr kravqeg sir 4 ka{ike griza 1 jaje soli 6 mawih {ampiwona ise}i na tanke listi}e Za premazivawe pite Jaje Susam (po `eqi)

BA[TE I BALKONI

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

UKRASNE TRE[WE

@BUWE KOJE SE NAJBOQE PRIMA ovom periodu izbor dekorativnog `buwa je veliki. Biqke bez busena prodaju se bez zemqe oko korenovog sistema. Ovakve sadnice su jeftinije, ali }e se sigurno primiti samo ukoliko se blagovremeno posade. Druga vrsta su biqke sa busenom. Koren ovakvih biqaka upakovan je u jutani xak zajedno sa zemqom. Ovakva varijanta

d kraja marta mnoge ba{te ulep{avaju tre{we i wihovi srodnici sa bezbroj cvetova u beloj i roze boji. Ve}ina ukrasnih tre{awa ne ra|a plodove u ~ijoj }ete slasti u`ivati, ali }e vas osvojiti izuzetna cvetna rasko{ ovih biqaka. Drvo visoko do {est metara sa {irokom kro{wom deluje naro~ito lepo u duetu sa belim cvetovima druge ukrasne tre{we. Veoma velike, gusto ispuwene cvetove ima karanfil tre{wa sa markantnom kro{wom u obliku levka. Ona dosti`e visinu od 10 do 12 metara i kasnim cvetawem u maju zavr{ava sezonu ukrasnih tre{awa.

Ni divqa tre{wa nije za potcewivawe kao ukrasno drvo. Krajem aprila, svojim gusto ispuwenim belim cvetovima nadma{uje i neke japanske sorte, i to ne samo upadqivom visionom od 12 do 15 metara. U srodne ukrasne tre{we ubrajaju se i ukrasne forme breskve i kajsije, kao i stabla{ce badema. Ve}ina wih je ne{to kompaktnijeg rasta i mo`e se uklopiti i u male ba{te. Drvo sa malom kro{wom, idealno za predwu ba{tu je kuglasta tre{wa. Wena kro{wa dosti`e pre~nik od svega 2,5 metara i po~etkom aprila oki}ena je mno{tvbom belih cvetova.

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

najvi{e je isplativa kod ve}ih biqaka, jer je procenat uspe{ne aklimatizacije na nove uslove veoma visok. Tre}a vrsta su biqke u kontejnerima, koje su uzgajane u saksijama u kojima se kasnije prodaju. One su najskupqe, ali i najisplativije, jer se ove biqke sa najve}om sigurno{}u primaju. Bez obzira za koju ste se biqku opredelili, za svaku od wih iskopajte veliku jamu u kojoj }e koren imati dovoqno mesta za normalan razvoj. Pre sadwe, u jamu sipajte rastresitu i isitwenu zemqu bogatu humusom. Tek posa|ene biqke odmah dobro zalijte. Sadnice `buwa bez busena, odmah posle sadwe ore`ite za jednu ili dve tre}ine, kako bi se biqke boqe primile. Pripremila: N. R.

[QUNKOVITOM LEJOM PROTIV KOROVA qunkovite leje morale su dugo da ~ekaju na svoj veliki nastup, jer su se do nedavno smatrale tipi~nim ba{tenskim elementom mediteranskih ba{ti. One to i jesu, ali se lepo mogu uklopiti i u ba{te drugih stilova i u wene razli~ite delove, na primer pored jezerceta, ili u predwoj ba{ti. Prednost po{qun~anih leja je znatno mawa nega, jer se u wu sade odre|ene vrste biqaka, te se tokom leta ne moraju konstantno zalivati, a prihrana nije neophodna. Za razliku od uobi~ajenih leja u ba{ti, sadwa u po{qun~anim je ograni~ena na samo nekoliko vrsta koje se sade u grupama, na primer prkos, erika, kao i pa-

[

tuqasti bori}i i kleke. Wima skoro da nije potrebna nikakva nega. Za ovakve aran`mane zahvalne su i ukrasne trave, oko kojih se mo`e aran`irati krupno kamewe. Jo{ jedna od prednosti {qunkovitih leja je i ta {to se u wima skoro i ne pojavquje korov, {to vam tokom ba{tenske sezone znatno olak{ava posao.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 5. april

Ki{a

Subota, 6. april

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 7. april

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 10. april

Utorak, 9. april

Ponedeqak, 8. april

^etvrtak, 11. april

180C

170C

80C

60C

80C

130C

60C

20C

30C

40C

Ki{a

Obla~no

160C 70C

Ki{a

DE^IJA STRANA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

NA[A DECA

VRTI] „NEVEN”, MALI[ANI UZRASTA ^ETIRI I PET GODINA

sredwoj grupi od 36 mali{ana uzrasta ~etiri i pet godina u vrti}u “Neven” brinu vaspita~ice Darinka Vasovi} i Sne`ana Staki}.

- Rad sa decom je najlep{i, prava je izreka da su deca ukras sveta. Za sve {to radimo sa decom imamo razne metodike i poku{avamo da kroz igru u~imo i stvaramo. Deca najboqe

u~e i razmi{qaju kroz igru - pri~a nam vaspita~ica Darinka, nagla{avaju}i da se uz qubav i razumevawe sa decom sve mo`e.

[TA JE QUBAV?

Andrija [u{i} - To je kad se igramo i kad se ne sva|amo.

Sara [uluburi} - Kad se `ena i mu{karac vole. Znam, jer gledam Branka Kockicu.

Filip Mili}evi} - To je kad se mazi{, kad se igra{, kad se zabavqa{, to je qubav.

marketing 032/342-276

UPOZNAJTE @IVOTIWE [TA JE TAPIR? Tapir je veoma neobi~na ìvotiwica za koju se veruje da ima isti izgled ve} deset miliona godina. Ovo je rezultat nedavno sprovedenog nau~nog istraìvawa, a nau~nici pretpostavqaju da je tapir pretrpeo tokom evolucije samo zanemarqive fizi~ke promene. Najzna~ajnijom se smatra promena veli~ine. Preistorijski tapiri bili su duplo mawi od dana{wih. Tapiri ìve u {umama i savanama Centralne i Ju`ne Amerike, kao i jugoisto~ne Azije.

DA LI STE ZNALI: - Da su slonovi jedine `ivotiwe koje ne mogu da skaka~u?

Da je nojevo oko ve}e od wegovog mozga.

- Da svaka ptica svakoga dana mora pojesti hranu u koli~ini bar polovine svoje te`ine kako bi pre`ivjela?

- Da je kazna za ubijawe ma~ke pre 4.000 godina u Egiptu bila smrt?

Nikola Eri} - To je kad se volimo i ne bijemo se.

- Da je najstariji pas na svetu bio labrador A|utant i `iveo je 27 godina i tri meseca.

Aleksandar Suboti} - Qubav su mi mama, tata, seka i bato.

Ogwen Topalovi} - Qubav je kad se volimo. Ja volim mamu, tatu, dedu, Nikolu, Tijanu...

ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

OBEZBE\ENA SREDSTVA ZA SPORTSKE HALE a po~etku sednice Op{tinsko ve}e je potvrdilo prestanak mandata za troje ve}nika iz redova Demokratske stranke i na wihova mesta imenovalo nove - dvoje iz redova Srpske napredne stranke i jednog ~lana Nove Srbije. Ve}nici su utvrdili i prose~nu tr`i{nu cenu kvadratnog metra nepokretnosti, na osnovu koje se utvr|uje porez na imovinu za teku}u godinu. Doneta je i odluka da se sa pet paketa gra|evinskog materijala pomogne izgradwa ili rekonstrukcija objekata u kojima bi trebalo da `ive izbegla ili privremeno prognana lica. Na sednici je odlu~eno i da se otu|i deo gradskog gra|evinskog zemqi{ta, povr{ine 600 kvadrata, i da se dodeli preduze}u „Foka“, a da se kompletna sredstva dobijena kao naknada, u iznosu od 900 hiqada dinara preusmere na ra~un mesne

zajednice Nevade, kojoj ovo zemqi{te i pripada, a koja }e ona iskoristiti prema ranije utvr|enom planu. De~je odmarali{te u Buqaricama }e ove godine biti dostupno svima zainteresovanima, bez obzira na uzrast i godine, i to po ceni od 17 do 23.500 dinara, koju }e korisnici mo}i da plate u {est mese~nih rata, po~ev od aprila, pa do septembra. Izglasano je da se za zavr{etak izgradwe sportske hale i kotlarnice u ovom objektu u Prawanima izdvoji {est mi-

liona dinara, i ~etiri miliona dinara za izgradwu drena`nih kanala ispod i oko hale. Za zavr{etak radova na sportskoj hali, u okviru Osnovne {kole na Rudniku, opredeqeno je 500 hiqada dinara, dok je za ispravqawe nedostataka na kotlarnici u {koli u Ugrinovcima izdvojeno 50 hiqada dinara. Na sednici je izglasano i da iz buxeta bude izdvojena nov~ana pomo} udru`ewima malinara i p~elara sa teritorije op{tine Gorwi Milanovac. G. T.

MINISTARKA ZDRAVQA DR SLAVICA \UKI] DEJANOVI] U POSETI GORWEM MILANOVCU

MAWE PAPIROLOGIJE ZA BOQE USLUGE

okom boravka u Gorwem Milanovcu ministarka zdravqa dr Slavica \uki} Dejanovi} i wen pomo}nik Peri{a Simonovi} posetili su Interno i Odeqewe neuropsihijatrije u okviru Op{te bolnice, a nakon razgovora u kabinetu predsednika Op{tine, u sve~anoj sali okru`nog Na~elstva, odr`ali su sastanak sa predstavnicima zdravstvenih ustanova sa podru~ja gorwomilanova~ke op{tine. - Raduje nas dobra saradwa izme|u Doma zdravqa i Bolnice u ovom gradu, ali bi ona, svakako, trebalo da bude na jo{ ve}em nivou. To se, pre svega, ogleda u ~iwenici da Dom zdravqa ima vi{ak medicinskog osobqa, a takav kadar nedostaje Op{toj bolnici. Dogovoreno je i da se nabavi vozilo za skrining dojke, debelog creva i grli}a materice, za ~iju kupovinu }e lokalna samouprava izdvojiti 50 odsto sredstava. Ono {to je zajedni~ko za sve sredine u Srbiji, a samim tim i za medicinske

GORWI MILANOVAC

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

slu`be u Gorwem Milanovcu je to da se najve}i broj pritu`bi gra|ana odnosi na mnogo komplikovanu proceduru oko le~ewa, odnosno, veliku i zahtevnu papirologiju. Ministarstvo zdravqa }e u najskorije vreme doneti niz mera kojima }e ovaj problem biti re{en, a koje }e doprineti br`em i jednostavnijem le~ewu pacijenata. Vrati}emo lekare op{te prakse wihovom osnovnom poslu, le~ewu pacijenata, a ne gubqewu vremena na popuwavawe raznoraznih formulara i pisawe mnogobrojnih analiza i mi{qewa. Pohvalila bih i osobqe Op{te bolnice u Gorwem Milanovcu i wenog direktora, jer uspe{no le~e sve u~estaliji oblik bolesti u Srbiji - karcinom dojke. Tako je va{a sredina stala uz rame sa ne toliko velikim brojem gradova i op{tina u Srbiji, gde se operacijom ova bolest uspe{no otklawa istakla je ministarka zdravqa dr Slavica \uki} Dejanovi}. G. T.

KAKO LOKALNE SAMOUPRAVE BRINU O UGRO@ENIMA

ZA BOQU SOCIJALNU ZA[TITU poseti gorwomilanova~koj op{tini bile su savetnica za istraìva~ke poslove u pokrajinskom Zavodu Marina Vukoti} i savetnica za socijalnu za{titu grada Novog Sada Sawa Grmu{a. One su iznele svoje impresije o socijalnoj za{titi u Gorwem Milanovcu i prenele prisutnima svoja iskustva o ovom sloènom poslu. - Ovo je izuzetno zna~ajna oblast jer je pruàwe usluga socijalne za{tite, osim humane, dobilo i ekonomsku stranu, s obzirom na to da Evropska unija mnogo ulaè u ovu oblast. To nam, naravno, ne sme biti prioritetni razlog za dobro obavqawe ovog posla, ali }e nam u zna~ajnoj meri olak{ati rad. Istraìva~ki posao zbog kojeg smo mi u Milanovcu se obavqa uz pomo} „Agroinvest fondacije“, a osim gorwomilanova~ke op{ti-

ne, u wen rad su ukqu~ene i op{tine Topola, U`ice, Prokupqe, Vlasotince, Pirot, kao i mnoge druge sredine iz na{e zemqe, koje su prepoznale zna~aj

miliona dinara za pomo} svim socijalno ugro`enim kategorijama gra|ana. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Centra za socijalni rad, roditeqi

ovog posla - istakle su predstavnice pokrajinskog Zavoda tom prilikom. Predstavnici doma}ina su informisali goste da je iz buxeta op{tine Gorwi Milanovac za ovu godinu izdvojeno vi{e od 72

dece ometene u razvoju, predstavnici Volonterskog centra, qudi iz lokalne samouprave zadu`eni za socijalnu i de~ju za{titu, predstavnici Crvenog krsta i {kolski psiholozi. G. T.

ZASEDAO OP[TINSKI KRIZNI [TAB

STRU^NO PROTIV PRIRODNIH NEZGODA

ako jo{ uvek nisu ni blizu Gorweg Milanovca ni poplavni talas, niti ostale prirodne pojave i incidenti koji prate velike padavine, nedavno je odr`ana sednica Op{tinskog kriznog {taba. - Prema starom pravilu da je boqe spre~iti nego le~iti, i mi moramo da idemo u susret eventualnim neda}ama. Najavquje se jak poplavni talas koji ide od zemaqa uzvodno od nas. Iako }e, prema prognozama, on zaobi}i op{tinu Gorwi Milanovac, mi se, za svaki slu~aj moramo pripremiti za najgore. Osim poplava, u slu~aju obilnih padavina, na na{em podru~ju se javqaju i klizi{ta, a niko ne mo-

`e da iskqu~i ni zemqotrese, od kojih u takvim okolnostima preti poja~ana opasnost. Zbog toga je neophodno da se oforme stru~ni timovi koji bi reagovali i preventivno, ali i u slu~aju nu`de - rekao je predsednik Kriznog {taba i predsednik op{tine Milisav Mirkovi}. Na sednici Op{tinskog {taba oformqeni su stru~no operativni timovi za za{titu i spasavawe od klizi{ta, odrona i erozija, za za{titu i spasavawe od po`ara i eksplozija, za prvu i medicinsku pomo}, za{titu od epidemija i za za{titu i spasavawe od tehni~ko- tehnolo{kih nesre}a. G. T.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

LU^ANI

DE^JI VRTI] „NA[A RADOST” OBELE@IO 44 GODINE POSTOJAWA

RAZIGRANA MLADOST DRAGA^EVA

U ponedeqak, 1. aprila, De~ji vrti} “Na{a radost” u Lu~anima obeleìo je 44 godine postojawa. Dan vrti}a je proslavqen uz prigodnu priredbu, koju su za roditeqe i sve druge prisutne goste uprili~ili mali{ani i vaspita~i ove obrazovno-vaspitne ustanove. Sala Centra za kulturu u Gu~i bila je ispuwena do poslodweg mesta i svi su uìvali u dobro osmi{qenom programu i upe~atqivim kostimima, koje su mali{ani sa velikim uìvawem nosili. Za uspeh programa, kako isti~e Qiqana Dmitri}, direktor vrti}a, podjednako su zaslu`ni deca, vaspita~i i roditeqi, koji su finansirali najve}i deo tro{kova za izradu neophodnih kostima, bez kojih nastup ne bi bio toliko upe~atqiv.

rvi vrti} u draga~evskom kraju osnovan je 1. aprila 1969. godine u Lu~anima i u wemu je boravilo {ezdeset mali{ana. Monta`ni objekat za sme{taj dece u Gu~i podignut je 1972. godine. U wemu je bilo sme{teno stotinak de~aka i devoj~ica. Vrti} je

planom za ovu godinu predvi|ena je izrada nove projektne dokumentacije za poboq{awe energetske efikasnosti objekata. Projektom }e biti obuhva}ena kompletna rekonstrukcija i sanacija vrti}a, {to }e zahtevati zna~ajnija nov~ana sredstva za koja je neophodno aplicirati kod resornog ministarstva. - Veliko razumevawe imamo od predstavnika lokalne samouprave u realizaciji svih na{ih aktivnosti. Mo`emo se pohvaliti i velikom pa`wom koju nam ukazuju javna i privatna preduze}a i sve ustanove na ovom podru~ju. U znak zahvalnosti za sve {to ~ine za nas, svake godine na dana{wi dan, organizujemo prigodan program za sve na{e saradnike. Program pripremaju deca sa vaspita~ima, uz svesrdnu podr{ku roditeqa i lokalne samouprave - istakla je Qiqana Dmitri}, dodaju}i da je ovaj put u okviru proslave promovisan i sajt Vrti}a, na kome }e ubudu}e

uspe{no realizuje i pripremni pred{kolski program, kojim je obuhva}eno i 32 budu}a prvaka sa seoskog podru~ja. Vaspitne grupe se organizuju u septembru, na po~etku radne godine. Priprema i realizacija vaspitno-obrazovnih aktivnosti zavisi od uzrasta dece i zasnovana je na savremenim metodama pedago{ke prakse uz kreativno anga`ovawe vaspita~a. Proces realizacije vaspitnih zadataka je pra}en stalnim unapre|ivawem i stru~nim usavr{avawem vaspita~a i me-

dicinskih sestara na stru~nim predavawima u Ustanovi ili seminarima koje je akreditovalo nadle`no ministarstvo. Tokom godine u vrti}ima konstantno traje upis dece. Grupe su uvek pune, ponekad i malo brojnije, ali u dozvoqenim granicama. Kako je istakla, Qiqana Dmitri}, direktor ove ustanove, uslovi za rad su zadovoqavaju}i, iako su objekti za sme{taj dece veoma stari. Hrana za decu se priprema u kuhiwama, koje su dobro opremqene i nalaze se u sklopu vrti}a. Obe kuhiwe imaju adekvatan prostor za odlagawe i ~uvawe namirnica. Ina~e, finansijskim

imao ure|eno dvori{te i moderne sprave za igru. Kako je vreme odmicalo, monta`ni objekti su postajali pretesni za dnevni boravak dece, {to je uslovilo i izgradwu savremenijih objekata za tu namenu. Novi vrti} u Lu~anima izgra|en je 1980. godine, a u Gu~i tri godine kasnije. De~ji vrti} “Na{a radost” u Lu~anima, u ~ijem sastavu radi i “Bambi” u Gu~i, zapo{qava 52 radnika. Ovde svakodnevno boravi 365 mali{ana, razvrstanih u 20 vaspitnih grupa. O wima brinu 22 vaspita~a i devet medicinskih sestara. Vaspitno-obrazovni rad se realizuje za decu do pet godina. U oba obdani{ta postoje po dve jaslene grupe - mla|a i starija. Osim standardnog rada, ova ustanova

biti prezentirane sve bitne aktivnosti koje se odvijaju u oba obdani{ta. Kako je istakla pedagog Ivana Nikoli}, saradwa sa roditeqima je veoma zna~ajna za ovu ustanovu. Ona je sastavni deo brojnih aktivnosti koje se realizuju tokom godine i prilago|ene su deci razli~itih starosnih gupa. Saradwa se odvija kroz izlo`be de~jeg stvarala{tva i u~e{}e roditeqa u razli~itim radionicama, koje organizuju vaspita~i. - Roditeqi nam puno pomaù i bez wihovog u~e{}a to {to radimo ne bi bilo toliko uspe{no. Okosnica na{e dana{we predstve je Dan {ale. To nije klasi~an program, jer u wemu u~estvuju i deca i vaspita~i. Roditeqi su obezbedili kostime za predstavu i to nam je zna~ajno olak{alo posao, jer je svaki nastup zahtevao i odgovaraju}u garderobu. Bez dobrih kostima, nema ni dobre predstave - rekla je Ivana Nikoli}. Mali{ani su i ovaj put potvrdili da su spremni da odgovore na nove izazove. Razdragano su pristupili zadatku, a sigurnost sa kojom su nastupili najboqe govori koliko su vredno ve`bali, kako bi obradovali svoje najdraè. Sve je proteklo bez gre{ke. U nedequ, 7. aprila, u “Na{oj radosti” }e se~ewem slavskog kola~a i skromnom proslavom biti obeleène Blagovesti, krsna slava ove vaspitno-obrazovne ustanove. V. S.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

Mladomir Sretenovi}, predsednik Op{tine Lu~ani, pro{log vikenda otvorio je novo streli{te Streqa~kog kluba „Draga~evo“ iz Gu~e u Lu~anima i opalio po~asni hitac u metu na startu tre}eg kola Lige Zapadne Srbije serijskom vazdu{nom pu{kom. Streqana ima devet mesta i sme{tena je u zgradi starog vrti}a. Sve~anosti su prisustvovali i direktor “MB Namenska” pukovnik Rado{ Milovanovi}, generalni sekretar Streqa~kog saveza Srbije Nenad Petkovi}, predsednik sudijske komisije Srbije Vitomir Homan, predsednik kluba „Draga~evo“ iz Gu~e Radoslav Ruì} i brojne ugledne zvanice, kao i predstavnici 11 klubova Zapadne Srbije iz Bajine Ba{te, Uìca, Kosjeri}a, Ariqa, Ivawice, Kraqeva, „Borca“ iz â~ka, Gorweg Milanovca, ~a~anske „Slobode“, Gu~e i Lu~ana. - Istorija se ponavqa. U Lu~anima je pre tridesetak godina postojala streqana. Imali smo streqa~ki klub, ~iji su ~lanovi mogli da treniraju i uìvaju u ovom lepom sportu. Sada smo, na radost svih zaqubqenika u ovu sportsku disciplinu, obnovili streqanu. Rekonstruisali smo nekada{wi objekat. Preduze}e “Milan Blagojevi} Namenska” je uloìlo znatna sredstva da se ovaj prostor iz ruiniranog stawa pretvori u modernu streqanu, koja zadovoqava traène standarde. Drago mi je {to su mladi Draga~eva otvarawem streqane dobili {ansu vi{e da kvalitetno provode svoje slobodno vreme - istakao je Mladomir Sretenovi}, predsednik Op{tine, dodaju}i da je lokalna samouprava u ovoj godini za sport izdvojila sedam miliona dinara, ali da rukovodstvo namerava da u narednom periodu uve}a podsticaje namewene ovom zna~ajnom segmentu ìvota. Nenad Petkovi}, generalni sekretar Streqa~kog saveza Srbije, pozdravio je prisutne qubiteqe streqa{tva i u~esnike takmi~ewa, isti~u}i da ima izuzetnu ~ast {to prisustvuje otvarawu novog streli{ta i da mu je drago {to je kona~no i ovaj kraj dobio specijalno ure|en prostor za treninge i takmi~ewe u najtrofejnijoj sportskoj disciplini. - Vrlo je te{ko u dana{wim uslovima obezbediti adekvatne uslove za sport, jer su i sredstva ograni~ena. Izdvajawa za streqa{tvo su izuzetno mala. Iako je streqa~ki sport u Srbiji u prvoj kategoriji kvaliteta sportova, finansijska sredstva koja se izdvajaju su apsolutno nedovoqna da bi se program Streqa~kog saveza Srbije realizovao. Svesni smo ~iwenice da je buxet siroma{an, ali ako se ne investira u sport, onda se ne ulaè u mla-

LU^ANI

SVE^ANO OTVORENO STRELI[TE U LU^ANIMA

POGODAK U CENTAR

dost, koja je predstavqa budu}nost svake dr`ave. Uprkos svemu tome, streqa~ki sport u Srbiji bele`i impresivne rezultate. Na{i strelci su osvojili 12 olimpijskih medaqa, a to je gotovo polovina svih medaqa koje su osvojili sportisti Srbije od 1988. godine, od Olimpijskih igara u Seulu, pa do danas. U posledwih 16 godina strelci su osvojili 66 medaqa na olimpijskim igrama i drugim svetskim i evropskim prvenstvima - istakao je Petkovi}. - Posebno se radujem {to }e svi qubiteqi streqa{tva sa ovog podru~ja ubudu}e imati dobre uslove za trenirawe. Ovo je sport koji }e i u budu}em periodu radnici Preduze}e “Milan Blagojevi} - Namenska” od srca pomagati. Za dana{we otvarawe obezbedili smo ono {to je najneophodnije. Zavr{i}emo zapo~eto i potrudi}emo se da ova streqana bude najlep{a u ~itavoj zapadnoj Srbiji, a i {ire - izjavio je, povo-

- Aktivno treniram streqa{tvo ve} godinu dana. Ovo je lep sport, jer su jasne propozicije i rezultati vidqivi. Nije kao u fudbalu ili bilo kom drugom sportu. Ne postoje situacije u kojima neki potez na terenu moè da se tuma~i ovako ili onako. Ovde se sve vidi na meti i ona je jedino merodavna. Ja treniram vi{e puta nedeqno, a pred takmi~ewe i svakodnevno. Na kvalifikacijama za dràvno prvenstvo bio sam ~etvrti i to me je mnogo obradovalo. S obzirom na relativno kratak period ~lanstva u klubu, zadovoqan sam postignutim rezultatom. Spreman sam za nove izazove i radujem se svakom novom takmi~ewu. I danas sam do{ao u Lu~ane da uìvam u ovom sportu i ujedno odmerim svoje snage sa drugim u~esnicima takmi~ewa, koji su ovde do{li iz razli~itih gra-

dom otvarawa streqane, pukovnik Rado{ Milovanovi}, direktor poznatog lu~anskog preduze}a “Milan Blagojevi} Namenska”. On je izrazio nadu da }e u narednom periodu streqa{tvo na ovom podru~ju biti daleko masovnije, i da }e sve ve}i broj mladih qudi uìvati u wemu. Radoslav Ruì}, predsednik streqa~kog kluba Draga~evo, podsetio je da je inicijativa za obnavqawe streqane pokrenuta jo{ pre pet godina i da je na veliku radost poklonika ovog trofejnog sporta kona~no realizovana. Vladimir Lon~arevi}, predsednik Saveta MZ Lu~ani, tom prilikom je istakao da jedno ovakvo mesto, koje je poniklo i izrastalo pored namenske industrije, zasluùje da ima odgovaraju}e uslove za streqa{tvo. Mnogi ìteqi ovog podru~ja vole ovu sportsku discipli-

REZULTATI TRE]EG KOLA LIGE ZAPADNE SRBIJE Posle tre}eg kola Lige Zapadne Srbije u vo|stvu su u kadetskom uzrastu Spasoje Popovi} i Marija [uwevari} (oboje iz Uìca), a u juniorskoj konkurenciji Milan Radulovi} iz Ariqa i Sawa Krsmanovi} iz Bajine Ba{te. Plasman u tre}em kolu Lige Zapadne Srbije, serijska vazdu{na pu{ka - kadeti: 1. Spasoje Popovi} (Uìce) 173 kruga, 2. Aleksandar Simeunovi} (Sloboda, â~ak) 173, 3. \or|e Todorovi} (Bajina Ba{ta) 172 kruga itd. Kadetkiwe: 1. Julija Mili} (Sloboda) 163, 2. Jana Milutinovi} (Ivawica) 163, 3. Angelina ôli} (Uìce) 159 krugova itd. Juniori: 1. Milan Radulovi} (Ariqe) 357, 2. Nemawa Ze~i} (Bajina Ba{ta) 351, 3. \or|e Olui} (Gorwi Milanovac) 343 kruga itd. Juniorke: 1. Sawa Krsmanovi} 343, 2. Marija Tomi} (obe iz Bajine Ba{te) 343, 3. Branka Markovi} (Ariqe) 335 krugova itd.

nu, pa }e sada imati priliku i da u`ivaju u woj. U~esnici takmi~ewa nisu krili zadovoqstvo {to je otvoreno jo{ jedno novo streli{te za velike qubiteqe ovog sporta. - Prvi put sam sa bratom oti{la u streqanu. Mnogo mi se dopao ovaj sport, pa sam po~ela i ja da odlazim redovno na treninge. Na po~etku su se mnogi u mom okru`ewu smejali zbog ovakvog izbora. Smatrali su da ovaj sport nije za devoj~ice. Me}utim, sada su se svi navikli, jer su uvideli svoju zabludu. Ovo mi je prvo takmi~ewe i o~ekujem da }u imati dobre rezultate - rekla je Tijana Bugar~i}, u~enica ~etvrtog razreda Osnovne {kole u Gu~i.

dova Srbije - rekao je Miroslav De{i}, u~enik 8. razreda O[ “Milinko Ku{i}” u Ivawici. On je dodao da od malih nogu gaji qubav prema oru`ju i da je to bilo presudno u wegovom izboru kojom sportskom disciplinom da se bavi. - Streqa{tvom se bavim ve} tri godine. Ovo je interesantan sport. Iako se wime bave prete`no mu{karci, smatram da i ène mogu biti podjednako uspe{ne. To se u praksi i dokazalo. I ja sam vi{e puta osvajala prva mesta na takmi~ewima i to me posebno raduje. U Lu~ane sam do{la da prisustvujem otvarawu nove streqane i da se druìm i ujedno odmerim snage sa vr{wacima iz drugih gradova - kaè Brankica Bro}i}, u~enica O[ “Dragi{a Mi{ovi}” u â~ku. V. S.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

SPORT

MAKSIMALNI U^INAK PIONIRA KK MLADOST

BEZ PORAZA DO FINALNOG TURNIRA

Pomalo u senci starijih selekcija, pioniri Ko{arka{kog kluba Mladost su ove takmi~arske sezone zabele`ili uspeh vredan pa`we. De~aci ro|eni 1998. i 1999. odigrali su 20 utakmica i zabele`ili isto toliko pobeda, ubedqivo osvojili prvo mesto u regionu Zapadne Srbije i izborili plasman na finalni turnir prvenstava KSS. Mladi ~a~anski ko{arka{i su pod rukovodstvom trenera Dejana Kolarevi}a i Zorana Vrawevca vredno radili proteklih osam meseci i uspeh nije izostao.

- Moram re}i da smo se od samog po~etka pripremali za ovakav rezultat. Mo`da nismo o~ekivali da }emo sve utakmice re{iti u svoju korist, jer svi koji se bave sportom znaju da to nije lako ostvariti. Uz dobru atmosferu, disciplinu i veliki rad, razmi{qali smo jedino od utakmice

do utakmice, tako da smo na kraju pokazali da bar u ovom regionu igramo najboqu ko{arku, kada je u pitawu pionirska konkurencija. Osim ovog rezultata, ostvarili smo jo{ jedan bitan ciq, a to su napredak i afirmacija ovih momaka. Prepoznali su to i selektori, pa je na{ igra~ Uro{

POBEDA ZA KRAJ Juniori Borac Mocart sporta pobedili su kod ku}e u posledwoj prvenstvenoj utakmici Heba lige Mega Vizuru sa 70:56. Ova pobeda samo je osigurala wihovo u~e{}e na finalnom turniru osam najboqih ekipa koje }e krajem aprila biti odràno u â~ku. Za pobedu su se na svom terenu izborili i kadeti BMS koji su pro{log vikenda odigrali te{ku i neizvesnu utakmicu sa Vr{cem. Savladali su ih rezultatom 81:76. Na ovoj utakmici kadet Uro{ ârapi} imao je NBA u~inak, postigav{i vi{e od 40 poena. Kadete do kraja o~ekuju jo{ dva kola. U narednoj utakmici Borac se sastaje sa Mega Vizurom, mla|a selekcija KK Mladost za vikend igra sa beogradskim Fle{om, a 9. prila do~ekuje Megu. Kod ku}e je trijumfovao i @elezni~ar. U 23. kolu Druge lige Zapad savladao je Svilajnac sa 96:75. U slede}em kolu gostuje Poletu Ratina. Pobedni~ku seriju doma}ina nastavio je â~ak 94. Posle pobede protiv Loznice 76:68, u 20. kolu Druge regionalne lige Zapad Â 94 odmara. Prvi tim Mladosti izgubio je od Meridiane, 77:83, a za vikend gostuje @elezni~aru u In|iji.

Jovan~evi} ve} bio na okupqawima reprezentacije. êstitam svim igra~ima, jer ovo je pre svega wihov veliki i zasluèn uspeh - zadovoqan je trener Mladosti Dejan Kolarevi}. Pioniri su najpre ubedqivo osvojili prvo mesto u kvalifikacionoj ligi, u kojoj su u deset kola zabeleìli isto toliko pobeda uz pozitivan ko{ koli~nik od ~ak 397 poena. U nastavku sezone po dva puta su pobe|ivali ekipe Borca, Uìca, Plej ofa, Loznice i Studenta iz Vaqeva, pa su kao najuspe{nija ekipa, izborili plasman na finalni turnir, koji }e od 10. do 14. aprila biti odràn u Vrwa~koj Bawi. - Plasman na finalni turnir je uspeh, jer }emo biti u prilici da se nadme}emo sa najuspe{nijim timovima u Srbiji. Igra~ima sam jasno stavio jedan zadatak, da u dobroj atmosferi koja nas krasi cele sezone damo sve od sebe na finalnom tur-

niru. Za koji }e to plasman biti dovoqno, ostaje da se vidi. Ali, ako ispunimo dogovor, bi}u itekako zadovoqan. Nastup na finalnom turniru }e tako|e biti prilika da se na{i igra~i predstave na velikoj sceni i uz svoj talenat, poka`u da dosada{wi rezultati nisu slu~ajni - zakqu~io je Kolarevi}. Na finalnom turniru Prvenstva Srbije u~estvova}e Crvena zvezda, Partizan, Zemun, Zvezdara, Vr{ac, Sport World, Kris kros, Sloga, Probasket, Nibak, Jagodina i Mladost. Verujemo da }e pioniri Mladosti od 10. do 14. aprila u Vrwa~koj Bawi na pravi na~in reprezentovati svoj klub, grad, ali i region Zapadne Srbije. Uz 12 igra~a koji }e se takmi~iti na finalnom turniru, put jedne od najpoznatijih bawa krenu}e i svi ~lanovi pionirske selekcije. Svi oni koji su ostvarili uspeh vredan pa`we. Z. J.

KARATE KLUB SLOBODA

TRE]I NA ME]AVNIKU

ATLETIKA

TIJANA TRE]A U BACAWU KUGLE ro{log vikenda u Sremskoj Mitrovici odr`ano je Prvenstvo Srbije u baca~kim disciplinama. U~estvovali su i takmi~ari ~a~anskog kluba ^AAK. Wihova takmi~arka Tijana Joki} zauzela je tre}e mesto u bacawu kugle.

od pokroviteqstvom Emira Kusturice na Me}avniku je nedavno odràn Karate turnir na kome su u~estvovali karatisti iz Crne Gore, Republike Srpske i Srbije. U generalnom plasmanu KK Sloboda osvojio je tre}e mesto. Prva mesta u borbama zauzeli su Milica Poluì}, Andrej Gruji~i} u apsolutnoj i teìnskoj kategoriji, Marko Raji~i}

(apsolutna i te`inska) i Vladimir Savi}. Prvi u katama bili su Jakov Krivokapi}, Todor Vasilijevi} i Slobodan Luki}. Drugi su bili Bojana Raji~i}, Matija Milosavqevi} i Andrej Gruji~i}, a tre}i Boris Bogdanovi}, Mladen Vu~kovi}, Irena Vu~kovi}, Veqko Jovanovi} i Du{an Mila~i}.

SPORT

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

VELIKI USPEH FK MLADOST RADOST U UKRAJINI

VICE[AMPIONI ME\UNARODNOG TURNIRA F udbalski klub Mladost radost osvojio je nedavno drugo mesto na presti`nom Me|unarodnom de~jem turniru u fudbalu “Viktor Kova~” u ukrajinskom gradu Moka~evo. Na turniru se takmi~ilo vi{e od 50 inostranih ekipa, a za klub iz ^a~ka su igrali de~aci ro|eni 2000. godine i mla|i. Tim su poja~ala i dva “mladi}a” iz milanova~kog Metalca, Maksimovi} i Asanovi}. U Ukrajini su ^a~ani najpre odigrali tri utakmice u svoj grupi. Prvu su dobili neverovatnim rezultatom 9:0, sa doma}inom su igrali nere{eno, 1:1, izjedna~uju}i gol su primili iz penala i na tre}oj opet pobedili ubedqivo, 4:0. Podelili su prvo mesto u grupi sa doma}inima, ali su imali boqu gol razliku.

Trijumfovali su i u polufinalnoj utakmici. Stigli su do finala i posledwi me~ izgubili 1:0. Po oceni iskusnih fudbalskih stru~waka, suparni~ka ekipa je pobedila na na~in koji i nije ba{ primeren takmi~ewima mla|ih selekcija. - Lopta je udarila u stativu, golman ju je uhvatio, ali ugao pod kojim se vratila, izaziva sumwu da je to bio pogodak. No, sudijina je posledwa i to mla|e generacije moraju da shvate. Kada je igra nastavqena, usledila su dva crvena kartona za nas. Kako na{ igra~ pri|e wihovom, dobije karton. [to je najva`nije, mi ni sa dva igra~a mawe nismo primili gol, a mogli su da nas nadigraju samo tako. Drugo mesto je uspeh. U Ukrajini smo predstavqali FK BIP,

VAWA NAJBOQI DEFANZIVAC Vawa ^vorovi}, FK Mladost radost, progla{en je za najboqeg odbrambenog igra~a Me|unarodnog turnira “Viktor Kova~”. Tako su se ~a~anski fudbaleri ku}i vratili sa medaqama, peharima i titulom, koju je u wihovo ime, Vawa zaslu`io.

koji se ranije takmi~io na ovom turniru, ^a~ak i Srbiju. Zahvaquju}i Slobodanu Jak{i}u, vo|i i organizatoru puta, posetili smo znamenitosti Moka~eva i okoline, a posmatrali smo i jedan superliga{ki me~ - pri~a Mihailo Kolarevi}, direktor i trener [kole fudbala Mladost radost. Povodom velikog uspeha u Ukrajini, vice{amiponima su priredili prijem predstavnici Fudbalskog saveza ^a~ka i Moravi~kog okruga. - Koliko pamtim, a pamtim dugo, ovo je prvi put da je ovda{wi Fudbalski savez priredio deci prijem potvrdio je Kolarevi}.

KAJAK

OGWEN [ESTI U BAJINOJ BA[TI a prvoj izbornoj trci seniora i juniora za reprezentaciju Srbije u~estvovao je i kajaka{ kluba â~ak Ogwen Peranovi}. Takmi~ewe je odràno u nedequ u spustu-klasik na Drini u Bajinoj Ba{ti. Kajaka{i su prelazili stazu dugu pet kilometara, a nastupali su u disciplinama K1 I C1 mu{karci i ène. U~estvovalo je 20 takmi~ara. Ogwen je osvojio {esto mesto u juniorskoj konkurenciji.

Wegovi fudbaleri su od Saveza dobili pet novih lopti. - Priredili smo im do~ek ba{ zbog toga {to smo i sami iskusili {ta zna~i do}i iz inostranstva sa medaqama, a niko vas ne sa~eka. Komisija za sport ^a~ka nije prihvatila na{ projekat „Rad sa mladima” i zato smo mi iz sopstvenih sredstava nabavili

lopte koje poklawamo klubu Mladost radost - rekao je predsednik FSG Nenad Stankovi}. U znak dobrodo{lice, deci je prire|ena zabava uz obaveznu tortu. Sekli su je svi osvaja~i medaqa. A mladi fudbaleri posebno su odu{evili rukovodstvo fudbalskog saveza i novinare kada su otpevali himnu “Bo`e pravde”. Kako je rekao wihov

trener, tako su zapo~iwali svaku utakmicu u Ukrajini. - Ho}emo da ^a~ak ima jo{ vi{e klubova, da omasovimo fudbal. Kolar je i meni bio trener i nije dozvoqavao da igram, kada u {koli dobijem ~etvorku. Budite dobri |aci i slu{ajte svog trenera - poru~io je Haxi Goran Milovanovi}, predsednik FSMO. Z. J.

KK NEMAWA

NENADMA[NI U KATAMA K

aratisti Nemawe, wih 11, doneli su iz Kragujevca 19 medaqa. Na takmi~ewu koje je organizovao kragujeva~ki klub Tigar, seniorka Marija Paunovi} osvojila je u katama tre}e mesto pojedina~no i drugo ekipno. Uspe{ne su bile i seniorke An|ela \urovi} i Aleksandra Ili}. An|ela je u katama bila druga pojedina~no i ekipno, a Aleksandri je pripalo srebro u ekipnom nastupu. Medaqe su doneli i drugi takmi~ari Nemawe. Milisav Ristanovi} prva mesta kate pojedina~no i ekipno, drugo jiu ippon. Leonardo Markovi} prva mesta kate pojedina~no, ekipno i jiu ippon. Dejan Nedeqkovi} - prvi u katama pojedina~no i ekipno. Vuka{in Paunovi} drugi u kihon ipponu.

Luka Beli} - prva mesta kate pojedina~no i kihon ippon. Strahiwa Paunovi} prvi jiu ippon. Zorana Topalovi} - prva u katama pojedina~no. Prvi put u Kragujevcu nastupio je Mihailo Paunovi} koji je u katama pojedina~no bio tre}i. ^lanovi ovog kluba, Zoran Koji}, Marija Paunovi} i Branko Nikoli}, sudili

su na ovom turniru. Karate klub Nemawa priprema se za Vaskr{wi turnir 14. aprila u Preqini. Svaki nastup za wih je trening i za prestoje}e Evropsko prvenstvo u Italiji, na kome }e u~estvovati i takmi~ari ovog kluba. Zorana Koji} i Branko Nikoli} poha|aju redovno seminare na Rudniku da bi stekli licencu operativnih trenera. Z. J.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

SPORT

derbiju Okru`ne lige Slatina i Draga~evo uzeli su po bod. Posle prili~no nezanimqivog prvog poluvremena, golovi su pali u nastavku utakmice. Najpre je doma}in poveo u 65. minutu. Strelac Kur}ubi}. Draga~evo je izjedna~ilo {est minuta kasnije. Strelac Pejovi} iz slobodnog udarca. - Tvrda utakmica, malo {ansi. Mi smo zadovoqni bodom, ali smo do{li da uzmemo tri. Imali smo vi{e prilika koje nismo iskoristili i na kraju je Pejovi} postigao gol iz slobodnog udarca - komentar je levog krila Draga~eva Dragana \eri}a. - Utakmica ~vrsta, protivnik te`ak. Bori}emo se do kraja. Ciq nam je da zavr{imo sezonu na prvom mestu - re~i su kapitena Slatine Bojana Marjanovi}a. Po reakciji igra~a Slatine i publike, slobodan udarac, dosu|en za Draga~evo, u 71. minutu bio je sporan. Ali, jedino ga je prokomentarisao trener doma}e ekipe Dragan Jeli}. - Sudije su qudi od krvi i mesa i oni mogu da pogre{e. U svakom slu~aju, utakmica je opravdala epitet derbija. Mi ve} 14 kola igramo bez poraza, {to je veliki pritisak za igra~e i sve nas da ne do`ivimo poraz. [ansa je bilo i na jednoj i na drugoj strani. Bi}e jo{ ovakvih utakmica, Slatinu u narednim kolima o~ekuju te{ki protivnici - najavquje Jeli}. Za trenera gostuju}e ekipe nere{en ishod derbija je najrealnije stawe. - Znali smo da }e biti te{ko. Mislim da je moj tim bio boqi, ali smo u oba poluvremena imali lo{e trenutke i to nas je ko{talo vo|stvom doma}ina. Na kraju smo uspeli da se vratimo u igru i izjedna~imo. Nere{en rezultat je najrealniji, a su|ewe je bilo korektno -

OKRU@NA LIGA

PRAVI DERBI Slatina - Draga~evo 1:1 (0:0)

OSTALI REZULTATI 17. KOLA Mladost - Vujan Jedinstvo KK - Brezak Dowa Vrbava - Luwevica Miokovci - Rudar Kotra`a FK - Spartak Jedinstvo GG - Napredak Morava - Ov~ar

2:1 2:1 2:1 2:1 0:1 0:0 4:0

TABELA 1. Slatina 2. Jedinstvo K 3. Draga~evo 4. Mladost 5. Miokovci 6. Rudar Bresnica 7. Dowa Vrbava 8. Jedinstvo GG 9. Spartak 10. Ov~ar 11. Kotra`a Franc komerc 12. Morava 13. Napredak 14. Brezak 15. Vujan 16. Luwevica

smatra Predrag Plazini}. Pre utakmice, kapiten Slatine Bojan Marjanovi} primio je, u ime kluba, nagradu Udru`ewa sportskih novinara Moravi~kog okruga. Novinari su ih proglasili za najuspe{niji klub u okrugu u 2012. godini. Ove godine FK Slatina

38 37 36 31 31 27 27 25 24 24 21 20 14 13 9 5

18. KOLO, 6. i 7. april, 15,30 Vujan - Morava Ov~ar - Slatina Draga~evo - Jedinstvo GG Napredak - Kotra`a FK Spartak - Miokovci Rudar - Dowa Vrbava Luwevica - Jedinstvo K Brezak - Mladost

Mijo Matovi} i Bojan Marjanovi}

ODBOJKA

LIBERO NEPRIKOSNOVEN

slavi {est decenija postojawa i odavno je jedan od vode}ih timova Zapadne Srbije. U ime Udru`ewa, nagradu je Marjanovi}u dodelio novinar Miodrag Mijo

Matovi}. Derbi okru`ne lige napunio je stadion FK Slatina. Fudbaleri i uprava kluba nadaju se da }e ih navija~i i daqe podr`avati u velikom broju, naro~ito na utakmicama koje budu igrali kod ku}e. Z. J.

GRADSKA LIGA

MLADOST NA VRHU ladost je iskoristila kiks Parmenca u 12. kolu i do{la na vrh tabele Gradske lige. Ubedqivo je na svom terenu savladala Malbu, 5:1. I u ostalim utakmicama uglavnom su dominirale doma}e ekipe. Budu}nost je u Stan~i}ima savladala Preme}u, 4:1, {to joj je trenutno omogu}ilo drugo mesto na tabeli. U kom{ijskom derbiju Zadru-

dbojka{ice Libera savladale su u gradskom derbiju Borac sa 3:1. Utakmica 16. kola odigrana je pro{le sedmice u sali Osnovne {kole “Preqina” i obe ekipe su imale izuzetnu podr{ku publike. Do kraja prvenstva Druge lige Zapad ekipa Libero ^a be`i

17. KOLO Trstenik - Sloboda S Ivawica - Gimnazijalac Zlatibor - Libero ^a Borac - Tajm 1. Libero ^a 3. Ivawica 6. Borac 10. Sloboda S

drugoplasiranom Gimnazijalci iz Kraqeva za {est bodova i sve je bli`a prelasku u vi{i rang takmi~ewa. U 16. kolu DLZ Sloboda S je izgubila od Tajma, 2:3, a Ivawica je savladala Trstenik, 2:3.

TABELA

Zlatiborsko Moravi~ki okrug seniorke 12. KOLO â~ak - Lu~ani (odloèna utakmica) 13. KOLO Sjenica - â~ak 39 28 23 14

FK „Zadrugar“

Mu{ka ekipa OK ^a~ak pora`ena je od Takova sa 0:3. U slede}oj utakmici gostuju ivawi~koj ekipi Bukovica Putevi.

1. Mladost 2. Budu}nost 3. Parmenac 4. Zadrugar 5. Preme}a 6. Rakova 7. Morava 8. ^a~ak 94 9. Strelac 10. Planinac

11. Malba 27 25 25 20 15 15 14 11 9 9

13. KOLO, 6. i 7. april, 15, 30

Planinac - Parmenac ^a~ak 94 - Mladost Malba - Budu}nost Strelac - Zadrugar Morava - Rakova Slobodna Preme}a

gar je bio boqi od Morave, 3:1, a Planinac u Vujetincima od ^a~ka 94. Jedino je kod ku}e pora`en Parmenac od Rakove sa 1:3. Trka za prvaka Gardske lige bi}e neizvesna do samog kraja. U 12. kolu sve doma}e ekipe dobile od gradskog Fudbalskog saveza po jednu loptu.

SPORT

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

PROMENE U BORCU

DEJAN VUKI]EVI] NOVI TRENER

osle neuspe{nog starta u prole}nom delu prvenstva, Zoran Wegu{ i FK Borac dogovorno su se sporazumeli da rakinu saradwu. Iz tri odigrane utakmice u nastavku sezone â~ani su uzeli samo bod. Izgubili su ~ak i me~ kod ku}e, a u jesewem prvenstvu nisu pobe|ivali na strani. - îsta srca zahvaqujem Wegu{u zbog svega {to je uradio za Borac. Preuzeo je klub u delikatnom trenutku, kada smo ispali iz Super lige, stabilizovao je ekipu, dobio sve utakmice u â~ku, osim jedne, uveo je u igru nekoliko mladih igra~a, pobedio Partizan u Beogradu. Sada nije krenulo kako je trebalo, i platio je cenu bavqewa trenerskim poslom. U pronalasku novog {efa stru~nog {taba vreme nam nije bilo saveznik. Na na{u sre}u, teàk zadatak smo obavili u rekordnom roku. Brzo smo se dogovorili sa Dejanom

Vuki}evi}em, koji je nekima od nas bio davna `eqa. Da je to dobar potez, govore i ~iwenice da je on dokazan trener, ima dobar pristup u vo|ewu tima. Izbor Dejana Vuki}evi}a je najboqe {to je moglo da nam se dogodi - rekao je u sredu na konferenciji za novinare Ilija Petrovi}, predsednik Borca. Dobro je poznato {ta klub o~ekuje od novog trenera. Potrebno je stabilizovati ekipu, odgovoriti na zahteve struke, pokazati rezultat. Prole}no prvenstvo ve} je dobrano odmaklo, a Borac je sve daqi od povratka u elitni rang takmi~ewa. Narednih sedmica ekipu o~ekuje zgusnut raspored, utakmica za utakmicom. - Posle 21 kola nismo imali dve uzastopne pobede. Niko nije o~ekivao samo jedan bod u nastavku prvenstva. Mo`da ponovo o`ivimo za mese~ak dana. Verujem u Dejana i vreme je

da po~nemo da razmi{qamo od utakmice do utakmice. Sa Zoranom Wegu{em smo imali dobru i iskrenu saradwu - podsetio je sportski direktor Borca

Ilija Petrovi} i novi trener

Dejan Vuki}evi} Slobodan Ili}. Posle uspe{ne igra~ke karijere, Dejan Vuki}evi} je ostao u fudbalu kao trener. Nekoliko puta je pro-

gla{avan najboqim trenerom Crne Gore. Vodio je Mogren, Zetu, Vojvodinu. Sa Vojvodinom je raskinuta saradwa posle neuspeha ekipe u ^a~ku. Ovde su izgubili prvenstvenu utakmicu, a Borac ih je pro{le godine izbacio iz Kupa Srbije. - Moj prethodnik je izuzetan ~ovjek, igrom slu~aja, nastavi}u gdje je on stao. Skoro isti sastav je u jese-

O BORCU SVE NAJBOQE I Zoran Wegu{ potvr|uje da se sa rukovodstvom biv{eg kluba rastao prijateqski. Lo{i rezultati, pokrenuli su najpre razgovore o promeni trenera. - U prole}nom prvenstvu smo od 12 mogu}ih osvojili samo bod. Za mene je rad u Borcu veliko iskustvo. [teta je {to nisam vodio klub dok se takmi~io u elitnom rangu, nego sada, ali {ta da radim. I pripreme smo odradili u ^a~ku. Mislim da je {teta {to nismo oti{li negde da igramo na boqim terenima, a i igra~i bi imali priliku da se boqe upoznaju. Mo`da je malo i to uticalo na dosada{wi rezultat. Rastali smo se korektno i nema razloga da bude druga~ije. O Borcu mislim sve najboqe - rekao je Wegu{ za â&#x20AC;&#x17E;Glasâ&#x20AC;&#x153;.

Borac: Petri}, Boranija{evi}, Dimitrijevi}, Babi}, @ivkovi} (Pavi}evi}), Jovi~i}, Martinovi}, Nikoli}, Milojevi} (Jovan~i}), Vusqanin, Ra{kovi}. Proleter: Nasti}, Tanasin, Kav~i}, Nedeqkovi} (Ivani}), @igi}, Kova~evi}, Ra{iovan (Tanu{ev), Babi}, Vukajlija, Bo{kovi}, Leki} (Stan~eti}). Strelci: Ra{kovi} (Borac), Stan~eti} i Ivani} (Proleter). @uti kartoni: @ivkovi}, Jovi~i}, Vusqanin (B), Kova~evi}, Vujaklija, Bo{kovi} (P). Crveni: Nikoli} (B). udbaleri Borca doìveli su u nedequ prvi poraz kod ku}e u prole}noj polusezoni. Iako su â~ani po~eli dobro i dominirali u prvom poluvremenu, u nastavku je Proleter bio sve bliì wihovom golu i

Zoran Wegu{

BORAC - PROLETER NOVI SAD 1:2 (1:0)

KIKS KOD KU]E pobedi. Najpre je Borac poveo u 15. minutu golom Ra{kovi}a. Doma}ini su prvih 45 minuta imali ve}i posed lopte, prikazali te~nu igru i stvorili nekoliko prilika. U nastavku su platili i nesportski start Ba}a Nikoli}a, koji je bez ikakvog razloga nagazio Kav~i}a i zaradio crveni karton. Dogodilo se to {est minuta posle izjedna~uju}eg gola Stan~eti}a koji je preciznim udarcem sa desetak metara izjedna~io rezultat. Proleter je do pobede stigao u 84. minutu pogotkom Ivani}a. - Pobediti Borac na wihovom terenu je izuzetno te{ko. Bili su boqi u prvom poluvremenu i pokazali su da vi{e `ele po-

bedu. Mi smo zbog na{e gre{ke primili gol, brzo iz jednog faula, nismo dobro postavili blok. U ova tri kola sve golove smo sami sebi dali. U drugom poluvremenu smo iza{li na teren da igramo sa Borcem, izjedna~ili i uspeli da povedemo. Sve je bilo lak{e posle iskqu~ewa wihovog igra~a koji je nepromi{qeno nagazio moga i zaslu`eno oti{ao u svla~ionicu. Ovo je velika pobeda za nas. Znali smo da nije lako igrati protiv jedne sjajne ekipe koju predvodi jedan od najboqih stru~waka u zemqi - rekao je trener Proletera Nenad Lalatovi}. - Nadigrali su nas u drugom poluvremenu i izgubili smo prvu utakmicu

u ^a~ku u ovoj sezoni. Nedisciplina mojih igra~a u nastavku dovela je do ovoga. Nisu oni krivi, kriv sam ja - kratko je prokomentarisao tada jo{ uvek trener Borca Zoran Wegu{. Posle poraza od Novosa|ana Borac je spao na sedmo mesto na tabeli Prve lige Srbije sa 30 bodova i sve je daqi od Super lige. Utakmicu 22. kola PLS igra ovog vikenda u Zrewaninu protiv Banata. U 21. kolu Mladost iz Lu~ana i Metalac Gorwi Milanovac igrali su bez golova u kom{ijskom derbiju. Metalac je izbio na peto sa 32, a Lu~ani su na 12. mestu PLS sa 23 boda. Z. J.

wem prvenstvu bjeleìo dobre rezultate, a sada ne. Na meni je da otkrijem za{to je to tako. Borac ne zasluùje da bude na mjestu na kome se nalazi trenutno na tabeli - izjavio je novi trener. On je potvrdio i da je Borac svestan gde se nalazi i da kre}e iz debelog minusa. - Pitali su me prijateqi za{to sam prihvatio da idem u drugu ligu. Odgovorio sam im da ne idem u drugu ligu, nego u Borac iz â~ka. Kako klub ne bi trebalo da bude tu gdje jeste, na{ zadatak je borba za Super ligu i da u preostalim utakmicama poku{amo da izvu~emo maksimalan broj bodova. Naredna dva mjese-

ca moramo biti vojni~ki nastrojeni. Na prvom treningu svi su èqeli da se pokaù. Rekao sam i da taj trening bude dowa granica wihovih mogu}nosti. Moj prethodnik je odli~no fizi~ki pripremio ekipu. Ima}emo problema zbog psiholo{kih priprema i velikog broja igra~a. Trebalo bi izabrati najboqe, zato }e svi imati priliku da se pokaù - obe}ao je Vuki}evi}. Prvi trening sa novom ekipom odradio je ve} u sredu, odmah po dolasku u â~ak. Posle subotweg gostovawa u Zrewaninu, Borac u sredu do~ekuje Kolubaru iz Lazarevca. Z. J.

KUP OKRUGA ZA DVE SEDMICE Finalna utakmica Kupa Moravi~kog okruga, koja je trebalo da bude odigrana u sredu, odloèna je za 17. april. U finalu }e se sastati Sloboda iz â~ka i Takovo Gowi Milanovac. Sloboda }e na ovom me~u biti doma}in. SRPSKA LIGA ZAPAD 18. KOLO Sloboda â~ak - Seqak Mladi radnik - Polet Qubi}

2:2 1:0

19. KOLO, 7. april Slododa - Ma~va, 15,30 ~asova Polet - Sloga, 11 ~asova ZONA MORAVA 18. KOLO Slavija - Omladinac (Z) Omladinac - Prijevor Polet (T) - Tutin Orlovac - Kara|or|e 19. KOLO, 7. april, 15,30 Orlovac - Slavija Vodoja`a - Polet (T) Prijevor - [umadija 1903 Jo{anica - Omladinac (Z)

3:0 2:0 2:3 2:2

ENIGMATIKA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

ad vas zaboli glava, ne idite odmah u apoteku, ve} u ostavi potraìte prirodni lek. Glavoboqa nastaje iz mnogo razloga, a ~esto se de{ava da ni sami ne moèmo da otkrijemo pravi uzrok. Naj~e{}i okida~i su umor, neispavanost, lo{e dràwe tela i vrata, stres, problemi sa vidom, visok krvni pritisak…

PRIRODNI LEKOVI

PROTIV GLAVOBOQE

KUPUS Lek: Uzmite ve}i list kupusa, izgwe~ite ga tako da malo pusti te~nost i prislonite na ~elo i slepoo~nice. Za{to: Sok od kupusa bogat je jonima kalijuma. Taj oligoelement doprinosi normalizaciji tonusa mi{i}a i krvnih sudova, ~ime se veoma efikasno ublaàva bol. KANTARION Lek: Supenu ka{iku listi}a kantariona prelijte ~a{om kqu~ale vode, ostavite da odstoji 15 minuta i pijte pomalo celog dana. Za{to: Glavoboqa se ~esto javqa kod qudi koji su neraspoloèni ili lo{e voqe. Kantarion u tom slu~aju moè da bude delotvo-

Osim ~aja od kantariona, za le~ewe glavoboqe dobro }e do}i i ~aj od ruzmarina i crni ~aj.

ran, jer popravqa raspolo`ewe i doprinosi pove}awu op{teg tonusa organizma.

PMS-om, klimakteri~nim tegobama ili pove}anom razdra`qivo{}u. TOPLA KUPKA

MASA@A Lek: Glavoboqu moète da ublaìte masaòm. Dovoqno je da desetak minuta neprekidno i lagano, bez preteranog pritiskawa, masirate nosnu kost u predelu izme|u o~iju. Za{to: Masaà dovodi do opu{tawa mi{i}a lica, zbog ~ega nam opada i tonus koè, pa samim tim nestaje i glavoboqa.

KAKO UVITI KOSU ko èlite da promenite svoju ,,dosadnu’’, ravnu kosu u divqe, neobavezne kovrxe, prvo se morate naoruàti strpqewem, jer vam sigurno ne}e uspeti svaki put. Tako|e, potrebni su vam preparati i dodaci, vikleri, pegle, stajleri, ~etke. Najlak{i na~in uvijawa kose je svakako uz pomo} viklera. U zavisnosti od toga da li èlite krupne ili sitne lokne, ili samo talase, birate veli~inu papilotni. Nakon {to ste oprali kosu i naneli regenerator, lagano je prosu{ite pe{kirom. Podelite kosu na pramenove i uvijajte viklere do èqene duìne. Ukoliko ho}ete samo blage talase, uvijte viklere do pola pramena, a ako ste za bujne, krupne lokne, uvijte ih skroz do temena. Sa~ekajte da se kosa osu{i sa sve vilerima i onda ih skinite. Blago pro|ite prstima kroz kosu da oblikujete lokne i nanesite penu ili lak kako bi

tarica, mle~nih proizvoda… Voda i zeleni ~aj Zamenite rafinisane ugqene hidrate sa prirodnim namirnicama koje sagorevaju masno tkivo i iskoristite termi~ka dejstva tih namirnica da sagorite {to vi{e masnih naslaga. Pijewe dnevno dovoqno sveè vode pomaè va{em telu da obradite ove hranqive namirnice. Pijte zeleni ~aj {to ~e{}e moète. Zeleni ~aj je oboga}en antioksidansima koji ubrzavaju metabolizam. Smawite unos {e}era u organizam, ali i namirnica bogatih {e}erom, kao {to su alkohol, ke~ap i sve mogu}e grickalice. Odaberite hranu koja je siroma{na {e}erom poput badema, zelenog povr}a i mahunarki, ribe, ora{astih plodova, ìtarica,…

Za{to: Beli luk blokira upravo one receptore u ko`i koji podsti~u glavoboqu. Metod poma`e ako je glavoboqa izazvana

Lek: Ukoliko vas boli glava, u`ivajte u toploj kupki ili bar potopite stopala u vrelu vodu na 10,15 minuta. Za{to: Ako je glavoboqa nastala zbog umnog i emocionalnog napora, ovakav metod bi}e delotvoran. Takozvana tenziona glavoboqa ~esto se javqa kao posledica uznemirenosti i zabrinutosti. Opustite se i smirite, a topla kupka, uz dodatak uqa od lavande, prosto je nezamenqiva u tom slu~aju.

BELI LUK Lek: Narendajte nekoliko ~ena belog luka i smesu dr`ite na slepoo~nicama 15 minuta.

SKINITE SALO SA STOMAKA ako bi smawili struk i eliminisali neèqene masno}e sa stomaka, u jelovnik bi trebalo da uvrstite hranu koja pomaè pri sagorevawu masno}a. Najboqi izbor su svakako namirnice koje su bogate belan~evinama i vlaknima. Neka vam se ishrana, prvenstveno leti, bazira na mediteranskoj. Zna~i {to vi{e povr}a, maslinovog uqa, celih ì-

[ARENA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

Kardio ve`be Pored toga, potrebno je redovno raditi kardio ve`be da sagorite trenutne masti i da izbegnete akumulirawe masnih naslaga oko abdomena u budu}nosti. Kardio ve`be su brza {etwa, tr~awe, nordijsko skijawe, plivawe... Masti na dowem stomaku se razlikuju od ostatka masno}a na telu. Uradite kardio ve`be u kombinaciji sa promenama u ishrani. Preskakawe konopca je fenomenalna ve`ba kojom mo`emo posti}i mnogo. Ona je jedna od najstarijih, najjednostavnijih i najkorisnijih aktivnosti, a odli~na je za sve one koji nemaju puno vremena i novca za ve`bawe u teretanama i fitnes centrima.

ih fiksirali. Drugi na~in, za nekoga lak{i, ali svakako {tetniji za kosu, je pegla. Pegla uglavnom slu`i za ispravqawe neposlu{ne kose, ali ako je upotrebite na pravi na~in, mo`ete dobiti i divne lokne. Pravilo pri kori{}ewu pegle je da kosa bude apsolutno suva. Kao i kod viklera, po-

delite je na pramenove i motajte oko zagrejanog dela pegle. U zavisnosti od debqine pramena, zavisi}e i gustina lokni. Zadr`ite pramen dvadesetak sekundi i zatim pustite sa pegle. Odmah ga fiksirajte lakom i {nalicom da se ne bi raspao dok uvijate ostatak kose.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

DECA I BICIKLI SIGNALIZIRAWE RUKOM Levom rukom signalizirajte: - Skretawe ulevo – Nakon {to ste pogledali iza sebe, ispravite ruku na levo i polako skrenite. - Zaustavqawe – Nakon {to ste pogledali iza sebe, savijte lakat usmeruju}i ruku ka dole u obrnuto slovo L i zaustavite se. - Skretawe udesno – Nakon {to ste pogledali iza sebe, savijte lakat dr`e}i ruku navi{e u slovo L i polako skrenite udesno. Ili nadesno ispravite desnu ruku.

e~iji bicikli se proizvode u vi{e veli~ina, a deca bi trebalo udobno da stoje iznad popre~ne {ipke, zato je bitno da mewate veli~inu bicikla kako va{e dete raste, jer je ono tako sigurnije. Veli~ina je odgovaraju}a ako stavite dete na bicikl tako da opkora~i popre~nu {ipku, a da mu pritom noge budu ~vrsto na zemqi. Razmak izme|u deteta i popre~ne {ipke treba da bude izme|u 2,5 i 7,6 centimetara. Podesite sedi{te tako da kada su pedale na najni`oj ta~ki kolena budu skoro ispravqena. Ru~ke podesite na visini na kojoj su de~iji laktovi malo mawe otvoreni od 90 stepeni.

De~iji bickli se prave od jeftinijih materijala i lako se lome. Potragu zapo~nite u specijalizovanim prodavnicama bicikala ili na internetu. Traìte leàjeve umesto ~aura na to~kovima, to~kove sa metalnim ìcama a ne to~kove iz jednog dela, plasti~ne, ne metalne, blatobrane i najmawe jednu zadwu ru~nu ko~nicu (za trenutke panike kada noga detetu sklizne sa pedale).

Prelazak na dva to~ka Kada je dete spremno da sa wegovog bicikla skinete pomo}ne to~ki}e najboqe je da sa plo~nika pre|ete na travnato poqe sa blagim nagibom. Spustite sedi{te, tako da su de~ije noge ~vrsto na zemqi kada sedi. Izaberite ta~ku na pola puta do vrha. Usmerite ga nizbrdo i drìte bicikl dok dete seda na wega. Izaberite jasnu travnatu povr{inu udaqenu nekoliko metara i recite mu da podigne noge i klizi nizbrdo do ciqa, koriste}i noge da uspori ako èli. Malo ga pogurajte i idite iza wega da mu ne biste skretali pa`wu. Izbegavajte da pomaète, a ponavqajte sve dok dete ne bude moglo da se spusti do ciqa bez dodirivawa tla. Zatim produìte trasu. Vratite pedale i pustite dete da klizi nizbrdo sa nogama na pedalima. Zatim probajte okretawe pedala, pa ko~ewe i na kraju okretawe. Podiìte sedi{te kako dete napreduje.

Odgovaraju}a garderoba Ode}a koju deca nose kad voze bicikl je veoma va`na. Fluorescentna ili svetla ode}a }e pomo}i deci da budu vidqiva na putu. Te boje se boqe vide od bele (izbegavajte tamne boje, naro~ito u sumrak i zoru). Nosite ne{to {to reflektuje svetlost kao {to su reflektuju}e trake. Lagana ode}a }e ih ~uvati od velikog zagrevawa. [iroke ili suvi{e duga~ke panatalone mogu da se zapetqaju u lanac tokom vo`we. Ako va{e dete nosi ranac dok vozi, on bi trebao biti {to lak{i, kai{evi moraju biti dobro stegnuti i ne previ{e duga~ki da se ne upetqaju u `ice to~kova. Izaberite cipele koje se ~vrsto oslawaju na pedale. Papu~e, visoke {tikle i japanke nisu pogodne za okretawe pedala. Deca nikada ne bi smela da voze bosa! Rukavice za bicikl im mogu pomo}i da ~vr{}e dr`e ru~ke, a istovremeno }e izgledati zanimqivo. Posavetujte ih da ne nose slu{alice u u{ima dok voze, jer ih muzika ometa da ~uju zvuke oko sebe, kao {to je na primer sirena vozila.

Pravila za vo`wu bicikla na putu za stariju decu Evo nekoliko pravila o bezebednosti koja svako dete treba da zna: - Stanite ispred svih znakova STOP i po{tujte semafore kao {to to rade vozila. Propustite pe{ake, stani-

te na crveno svetlo i budite posebno pa`qivi na raskrsnicama. - Uvek vozite u smeru kretawa vozila, nikada suprotno. - Nikad nemojte voziti po sumraku ili no}i. - Uvek zastanite i pogledajte u oba smera kada izlazite iz dvori{ta, uli~ice ili krivine. - Vodite ra~una o kolima koja se okre}u ili izlaze sa parkinga. - Nemojte da vozite suvi{e blizu parkiranih kola. Zapamtite, vrata mogu iznenada da se otvore! - Uvek hodajte pored bicikla preko pe{a~kog prelaza kod prometnih raskrsnica i pratite saobra}ajne znake. - Kada vozite u grupi, vozite je-

dan iza drugog. - Kada obilazite qude na ulici ili druge bicikliste uvek idite sa wihove leve strane i recite „Sa va{e leve strane“ tako da znaju da dolazite. - Nikada nemojte da delite sedi{te sa prijateqem ili da ga vozite na ru~kama, samo jedna osoba treba da bude na biciklu tokom vo`we. Lako se gubi ravnote`a i mo`ete uleteti u saobra}aj kada vozite nekoga. - Ni u kom slu~aju nemojte nositi slu{alice u u{ima dok vozite bicikl - va`no je da ~ujete sve na putu. - Nikada nemojte da ustajete dok vozite bicikl. - Nikada nemojte da se zaka~ite na vozilo u pokretu. - Nikada nemojte da promenite pravac ili traku a da prethodno niste pogledali iza vas i uvek koristite odgovaraju}e znakove rukom.

Sigurnost je porodi~na stvar Najboqi na~in da va{a deca nau~e sve o sigurnoj vo`wi bicikla je da i vi sami po{tujete pravila saobra}aja i uvek nosite va{u kacigu. Idite u vo`wu biciklima sa svojom porodicom, jer }ete tako biti aktivni i provesti dragoceno vreme sa svojim najmilijima. Najmla|eg ~lana porodice prevozite uvek u sedi{tu i obezbedite ga odgovaraju}om kacigom. Tako }e nau~iti od malena da je kaciga sasvim normalna stvar.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

TEHNIKA

PREPORUKA NEDEQE

pson je sredinom pro{le godine predstavio prve {tampa~e na svetu sa fabri~ki integrisanim sistemom kontunuiranog dotoka mastila, predstaviv{i modele L100, L200 i L800. Prednosti ovog sistema najpre se odnose na u{tedu, s obzirom na to da CISS {tampa~i koriste rezervoare za mastila mnogo ve}ih kapaciteta u odnosu na standardne kertrixe. Ovi {tampa~i nameweni su svi-

ma koji {tampaju ~esto i u velikim obimima i koji ne `ele da dovode u pitawe kvalitet {tampe. Model WorkForce M100 predstavqa osnovni model {tampa~a koji koristi sistem kontinuiranog dotoka mastila i jedan od prvih modela koji je Epson namenio poslovnim korisnicima. U pitawu je

Prvi EPSON CISS {tampa~i za poslovne korisnike

monohromatski mre`ni {tampa~ koji je idealan za mawe kancelarije. Skromne dimenzije ~ine da se ovaj model lako uklapa u narazli~itija radna okruèwa. Tako|e, WorkForce M100 poseduje ENERGY STAR sertifikat koji ukazuje na nisku potro{wu elektri~ne energije, {to posebno pogoduje radnim okruèwima koja èle da smawe ra~un za struju.

Epsonova originalna pigmentna mastila se brzo su{e i otporna su na vodu, razmazivawe i izble|ivawe, {to zna~i da su od{tampana dokumenta spremna za upotrebu ~im iza|u iz {tampa~a. Dopuna rezervoara je jednostavna i obavqa se bez nereda. Mastilo je dostupno u bo~icama kapaciteta 140 ml, {to je dovoqno za oko 6.000 od{tampanih stranica.

Od ostalih krakteristika modela M100 bitno je spomenuti brzinu {tampe koja iznosi 15 strana u minuti, kao i mogu}nost mre`nog povezivawa sa ve}im brojem korinsika u okviru jednog radnog prostora. Pored {tampe na standardnom papiru, M100 mo`e {tampati i na kovertama i vizit kartama.

MARKETING

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

Na osnovu ~lana 34. i 36. Statuta Me|uop{tinskog istorijskog arhiva za grad â~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani (br. 01-341/4 od 28. septembra 2007. godine, br. 236 od 25. maja 2011. godine i br. 563/2 od 27. decembra 2012), a u skladu sa ~lanovima 35. i 36. Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br.72/2009) i Odluke o raspisivawu konkursa za imenovawe direktora Me|uop{tinskog istorijskog arhiva za grad â~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani (br. 171/2 od 03.04.2013. godine), Upravni odbor Me|uop{tinskog istorijskog arhiva za grad â~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani, raspisuje

JAVNI KONKURS ZA IMENOVAWE DIREKTORA ME\UOP[TINSKOG ISTORIJSKOG ARHIVA ZA GRAD ÂÂK I OP[TINE GORWI MILANOVAC I LUÂNI NA MANDATNI PERIOD OD ÊTIRI GODINE 1.) Uslovi koje kandidat za direktora mora da ispuwava: Za direktora moè biti imenovano lice koje, pored op{tih uslova propisanih zakonom, ispuwava i slede}e uslove: -da ima visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti filozofske odnosno filolo{ke, pravne ili ekonomske nauke, ste~eno na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master), odnosno zavr{en Filozofski, Filolo{ki, Pravni ili Ekonomski fakultet, u trajawu od najmawe ~etiri godine, - da ima tri godine radnog iskustva na poslovima u oblasti kulture, - da ima poloèn stru~ni ispit iz arhivistike, - da poseduje organizatorske sposobnosti. 2.) Dokazi koji se prilaù prilikom prijave na javni konkurs: Prilikom prijave na konkurs kandidati podnose: - predlog programa i razvoja Ustanove, za mandatni period od ~etiri godine, - kra}u biografiju koja treba da sadrì elemente koji dokazuju stru~nost, rezultate prethodnog rada odnosno organizatorske sposobnosti, - original ili overenu fotokopiju diplome ili uverewa o ste~enoj stru~noj spremi, - original ili overenu fotokopiju uverewa o poloènom stru~nom ispitu iz arhivistike, - dokaz o radnom iskustvu-overenu fotokopiju radne kwiìce ili drugu potvrdu o radnom iskustvu u oblasti kulture, - izvod iz mati~ne kwige ro|enih (original ili overena fotokopija), - izvod iz kwige dràvqana republike Srbije, - uverewe da nije osu|ivan i

- uverewe da se protiv wega ne vodi istraga. 3.) Rok i na~in podno{ewa prijave Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa. Prijava na konkurs, sa dokazima, podnosi se preporu~enom po{iqkom ili li~no na adresu: Me|uop{tinski istorijski arhiv za grad â~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani, ul. Gospodar Jovanova, br.2, 32 000 â~ak. Neblagovremene i nepotpune prijave na javni konkurs ne}e se razmatrati. 4.) Podaci o izbornom postupku Upravni odbor Me|uo{tinskog istorijskog arhiva za grad â~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani }e u roku od 30 dana od dana zavr{etka javnog konkursa izvr{iti izbor kandidata i predlog za imenovawe direktora dostaviti osniva~u-Skup{tini grada â~ka. Predsednik Upravnog odbora Ivana ]irjakovi}

OGLASI

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG, centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2,

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12. sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

OGLASI

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 24.000 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 u Qubi}skoj ulici sa CG, cena: 21 000 eura P=37 m2 na Qubi} keju, 4.sprat, cena: 21 000 eura P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=37 m2 na Qubi} keju u zgradama od fasadne cigle sa CG, cena: 23 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 18 500 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000 eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=60 m2, nov, Balkanska ulica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena:

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 4,75 ari placa, kod {kole Tanasko Raji}, cena: 36 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura

34 000 eura P=65 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-30 m2 u blizini Radi{e Po{ti}, CG. Cena 19.500 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura

Alvad`inici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura

Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura

POSLOVNI PROSTOR MAGACIN 204 m2, 8.21 ari placa, ukwi`en, kod Sto~ne pijace. Cena dogovor.

BEOGRAD KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske

BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM trosoban stan 78 m2 na 1. spratu, renoviran, stari Autoprevoz, CG. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan kod {kole F. Filipovi}, 3. sprat, CG, terasa. Cena 28.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, 4. sprat, gas, name{ten, kod H. Morave. Cena 33. 000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan , povr{ine 76 m2, 2 sprat, CG, 2 terase, podrum, kod Medicinske {kole. Cena 47.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan u centru grada, 75 m2 sa CG, povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan 69 m2, nov, 2. sprat, CG, lift, Alvaxinica, kod Merkatora. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave, noviji, sa name{tajem. Cena 25.000 eura. Tel. 064/317 -1 -701 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, bez posrednika, 2. sprat, ima lift. Tel. 060/ 506-5511 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji 2, CG, lift, terasa. Povoq-

OGLASI

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. no. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici , kod {kole M. Pavlovi} . Tel. 011/ 237-9031, 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan 54 m2 na Alvaxinici, CG, lift. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 sa gara`om u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 743-5-546 PRODAJEM dvoiposoban stan 57 m2, odmah useqiv u Qubi}skoj ulici, dogovor. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvoiposoban stan 63 m2, HITNO, sa CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM nov dvoiposoban stan 52 m2 na Alvaxinici, 3. sprat. Cena 30.000 eura. Tel. 064/ 158 -9 -363 PRODAJEM jednosoban stan u Pri{tinskoj ulici , 37 m2, 2. sprat. Cena 24.000 eura. Tel. 063/691-761 PRODAJEM jednosoban stan 37 m2, 3. sprat, CG, kod Hotel Morave. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan u dobrom stawu kod Hotel Morave, CG, terasa. Cena 24.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan , 4. sprat, CG, fin raspored, u blizini Medicinske {kole. Vredi pogledati. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM jednosoban stan Skopska 4. sprat, CG, povr{ine 30 m2. Cena

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU Â^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana 19.500 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM jednosoban stan u centru â~ka, Gradsko {etali{te. Cena po dogovoru. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM garsoweru kod Vojnog odseka, povr{ine 26 m2, 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM garsoweru sa CG u Nemawinoj ulici, povr{ine 19 m2, 6. sprat, lift . Tel. 064/ 158- 9363 PRODAJEM garsoweru 26 m2, novija gradwa, 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM novu, odmah useqivu garsoweru 29 m2, 3. sprat, lift, CG, Avenija 2. Tel. 064/1589- 363 PRODAJEM stan u strogom centru 53 m2, kod Solida, gleda na Tempo. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115 -9 863 PRODAJEM povoqno stan 62.8 m2, 1. sprat, CG. Cena 30. 900 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan, ulica Svetog Save ,1 sprat, CG, povr{ine 62 m2. Cena 46.000 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan Nemawina, 43 m2, CG, 4. sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM stan 30 m2, novija gradwa, 2. sprat, u {irem centru. Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 691- 761 PRODAJEM nov stan 62 m2, dupleks, centar, odmah useqiv, CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 46 m2 u Dubrova~koj ulici, 3 sprat, CG. Cena 35.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM nov stan 60 m2 u Balkanskoj ulici, CG, cena 33.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan â~ku, u ulici B. Jankovi}, 42 m2. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM jednoiposoban stan u strogom centru

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 MU[KARAC, 44 GODINE, UGOSTITEQSKI RADNIK, STAMBENO OBEZBE\EN / SA STANOM U U@EM CENTRU / KULTURAN, SPORTSKI GRA\EN, TRA@I ISKRENU @ENSKU OSOBU DO 37. GODINA, PO MOGU]STVU ZAPOSLENU, ISKQU^IVO RADI BRAKA. TEL. 064/ 1298633 PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843-0-214

grada, kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan 36 m2, centar, 4. sprat, lift, CG. Cena 24. 000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan u U~iteqskoj od 64 m2, bez posrednika. Tel. 063/ 8442-791 PRODAJEM stan 27 m2, strogi centar grada, Gradsko {etali{te. Cena dogovor. Tel. 066/ 366- 235 PRODAJEM povoqno stan 30 m2 u blizini R. Po{ti}, CG. Cena 19.500 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan 75 m2, 1 sprat, CG. Cena 50.000 eura. Tel. 060/ 348-9270, 032/ 228-457 PRODAJEM stan 37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, bez posrednika. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM nov stan 38 m2 kod {kole Milica Pavlovi}, 3. sprat. Cena 25.500 eura. Tel. 032/344-630 PRODAJEM stan 62 m2, centar, 2. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan u strogom centru kod [ipada, 53 m2, tapija. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan 42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, ulica Qubi}ska, bez posrednika. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM dve ku}e u Atenici od 70 m2 i 90 m2. Cena 38.000 eura. Tel. 348-927 PRODAJEM ku}u 70 m2 , 4.75 ari placa kod {kole Tanasko Raji}. Cena 36.000 eura. Tel. 064/158-9-363

POVOQNO - ÂSOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ÂSOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99 PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/803-3-676 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, / kod Parka /, odmah useqiva. Tel. 345543 PRODAJEM ku}u 70 m2 sa 4 ara placa u blizini Belvija. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 064/ 864-7-271 PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 5 ari placa u Atenici. Cena 17.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM 2 ku}e sa imawem, u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843- 0214 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe, u Trnavi. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotraì, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Tel. 0033604179475 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Tel. 060/ 5589-296 PRODAJEM kamp ku}icu na jezeru u Ro{cima. Tel. 064/ 995-0-345 PRODAJEM vikendicu u Grabu, 80 m2, 46 ari placa sa 220 stabala {qiva i su{arom. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 891-3191 PRODAJEM poslovni prostor od 200 m2 i 10 ari placa u Preqini. Tel. 061/111-6-439. PRODAJEM poslovni objekat u Bajinoj Ba{ti u glavnoj ulici / kod Zelene Drine /, ukupne povr{ine

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

170 m2 sa 6 ari placa. Tel. 064/ 50-46-107 PRODAJEM lokal 30 m2, centar kod Solida. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM povoqno wivu od 98 ari, u Viqu{i / 4 km od â~ka /, ispred puta, asfalt, naspram firme Precision. Tel. 064/ 939-8-260 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM nov prazan dvosoban stan, CG, klima, lift, na duì vremenski period. Tel. 064/ 148-6958 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 332-671 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2, u Nemawinoj ulici, kod O[ Milica Pavlovi}, parno grejawe, cena povoqna. Tel. 064/ 993-4-038 i 032/ 345-738 IZDAJEM name{ten stan 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan- ku}a, sve je odvojeno, poseban ulaz. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM stan u u strogom centru , odmah useqiv. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM stan 42 m2, ulica Qubi}ska br. 50, pogodan za studente. Tel. 060/ 324-4-435 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj , u â~ku. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM trosoban name{ten stan kod R. Mitrovi} {kole, parno grejawe, kablovska, telefon. Cena 80 eura. Tel. 069/ 129-1-528 IZDAJEM ku}u u Qubi}u kod zelene pijace. Tel. 064/ 842-3-736 IZDAJEM lokal u â~ku. Tel. 064/ 119-5-903 IZDAJEM lokal 18 m2, parking iza Doma kulture, povoqno. Tel. 063/ 381950

42 IZDAJEM lokal od 50 m2 u â~ku, pogodan za sve vrste delatnosti. Povoqno. Tel. 064/ 229-9952 IZDAJEM lokal u ulici Dragi{e Mi{ovi} 125, povr{ine 20 m2. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 826943, 064/ 450-3-085, 060/082-6-585 IZDAJEM poslovni prostor od 200 m2 i 10 ari placa u Preqini. Tel. 061/111-6-439. IZDAJEM poslovno-magacinski prostor, magacin, hala, â~ak- Kru`ni put, povr{ine 280 m2, kancelarije 100 m2, plac 15 ari, ulaz direktno sa kru`nog puta. Tel. 063/ 885-2-977 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, parking, povoqno. Tel. 064/ 102-2-759, 032/ 226-417 IZDAJEM poslovni prostor u centru, od 60 120 m2, parking. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 1022-759 IZDAJEM u centru Rakove, kod Doma, lokal sa magacinom, 130 m2. Pogodan za prodavnicu, otkupno mesto, proizvodwu.Tel. 060/ 349-8-490 IZDAJEM u Viqu{i magacinski prostor od 170 m2 sa 10 ari placa. Tel. 060/ 349-8-490 IZDAJEM magacin sa 3 kancelarije, kod Hotel Morave, P- 180 m2. Cena dogovor . Tel. 063/ 429704 IZDAJEM wivu 1.32 ha, potes Obre`. Tel. 064/ 535-4-453 IZDAJEM sobu za studente i |ake , blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobu za dve u~enice, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 343-871 IZDAJEM sobe za u~enice u blizini Medicinske {kole. Za sve informacije telefon 032/ 373624 IZDAJEM sobe sa upotrebom kuhiwe i kupatila kod Medicinske {kole. Tel. 064/ 182-6-864 IZDAJEM stan i lokale u â~ku, u Qubi}skoj 50. Tel. 032/343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM name{ten stan u strogom centru grada, kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM u strogom centru ku}u. Tel. 064/ 1022-759 IZDAJEM u strogom centru name{tenu kancelariju, telefon, mokri ~vor, povoqno. Tel. 064/ 1022-759, 032/ 226-417 CRNA GORA, BAR, [u{aw, izdavawe privatnog sme{taja - soba, blizu plaè. Tel. 38230350562

OGLASI KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov CG i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220-808 KUPUJEM ku}u u gradskoj zoni, iskqu~ivo od vlasnika. Zvati posle 13 ~asova. Tel. 063/ 873-5576 KUPUJEM ku}u do 29.000 eura, lokacija Avenija Lipa . Tel. 066/ 009429 KUPUJEM stan do 40 m2, uì centar, bez centralnog grejawa, do tre}eg sprata. Tel. 060/ 328-3892, 061/ 289-2-516 KUPUJEM stan bez posrednika, prednost nova gradwa. Tel. 063/ 815-0297 KUPUJEM stan sa parnim grejawem ili ku}u sa placem do 30.000 eura na teritoriji â~ka. Tel. 335-408, 066/ 009429 KUPUJEM jednosoban ili jednoiposoban stan niè spratnosti, novije gradwe, u {irem centru grada. Poèqna okolina Hotel Morave. Tel. 064/ 248-2-593 PLACEVI PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, na placu objekat od 10 m2, struja, voda. Moè zamena za auto. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac u Qubi}u, 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, 100 m posle kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5134 PRODAJEM plac u Loznici, 15 ari, vo}e, pomo}ni objekat. Cena 3.500 eura. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM plac u â~ku, 13. ari, Atenica, Novo naseqe. Povoqno. Moè zamena za razno. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM plac 25 ari u Preqini. Tel. 064/ 126-8-507 PRODAJEM plac u â~ku, kod Trnavske reke, 5 ari. Tel. 064/ 674-7-030 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / struja, voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 374-663, 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 10 ari , voda i vajat, Trbu{ani- Kameni most. Tel. 060/ 754-5-011 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 88 m2, u Parmencu, kompletna infrastruktura, pogodan za stovari{te, auto-otpad, strugare itd. Cena povoqna. Moè na duì period. Tel. 064/ 250-7493 POTREBAN plac pogodan za ba{tu u â~ku ili okolini. Tel. 326-747

RAZNO PRODAJEM internet domen gorwi milanovac.org. Cena 3000 eura. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM internet domen cacak.financial. Tel.060/ 558-9-296 PRODAJEM internet domen borac.football. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM fiskalnu kasu SHARP ER-A 277S. Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM vagu Libelinu. Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM gramofon Toska 21, vrlo malo kori{}en, cena 5.000 dinara. Tel. 060/ 4 812 144 PRODAJEM metalne police za vo}e i povr}e. Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ovce IL DE FRANCE, sa papirima. Tel. 064/ 913-6-902 PRODAJEM kravu sa teletom. 032/ 841-674 PRODAJEM hranu za pse i ma~ke, mlevena piletina i junetina, izuzetnog kvaliteta. Cena 60 din / kg. Tel. 060/ 536-7-852 PRODAJEM 4 m3 jasenovih i bagremovih drva. Tel. 064/ 417-5-628 PRODAJEM suva drva. Tel. 556-1-495 PRODAJEM drva za ogrev, nisu cepana. Tel. 064/ 134-8-236 PRODAJEM ve}u koli~inu bagremovih direka , pogodnih za malinu i kupinu. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 479-4-331 PRODAJEM baliranu lucerku, 220 bala. Zvati posle 19 ~asova. Tel. 032/ 548-1- 044 PRODAJEM balirano seno. Tel. 063/ 614-586, 032/ 712-264 PRODAJEM kukuruz ùti u klipu. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM sadnice malina Vilamet. Tel. 060/ 695-7-770 PRODAJEM tuje i ukrasne biqke. Tel. 064/ 1268-507 PRODAJEM sadnice maline Vilamet. Cena 10.00 dinara komad. Tel. 065/ 699-7-579 PRODAJEM Virxinija duvan , ekstra kvalitet, blag, sitno se~en. Tel. 064/ 413-9-346 PRODAJEM Virxinija duvan, ekstra kvaliteta. Tel. 064/ 401-2-491 PRODAJEM Virxinija duvan makedonski , 1 kg/1800 dinara. Tel. 064/ 236-4-584

PRODAJEM pakovawe cigareta od 18 komada, na boks 80.00 dinara, na paklicu 90.00, po komadu 10 kom / 800 dinara. Tel. 064/ 236-4-584 PRODAJEM razne bicikle. Moè zamena. Tel.353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM samohodnu kosa~icu , BCS, italijanska, ispravna. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Moè zamena za laptop. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM Maunt bike. Tel. 063/ 801-0-511 PRODAJEM agregate. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM industrijsku ma{inu za {ivewe koè i krzna. Ispravna, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Moè zamena. Tel. 353-016, 063/ 7494-846 PRODAJEM beì~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Moè zamena. Tel. 353-016, 063/ 749-4846. PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao-{poret za eta`no grejawe Gorewe MIV K[ 16. Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 kcal/ h, 70/55/40 m3. Cena 10.000 dinara. Tel. 060/ 4 812 144 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM polovnu ugaonu garnituru. Tel. 063/ 817-3-301 PRODAJEM pult drveni, duìne 2 m. Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM rashladnu vitrinu Soko, duìne 1.5 m. Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM rusku Kama pumpu za vodu, kao nova, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM Elifamov kruwa~ meqe i kruni. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM dva nova, lepa balu~ana }ilima. Tel. 032/ 374-057 PRODAJEM kvalitetnu belu ~ipku, {irine 5 cm. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e / komad. Moè zamena. Tel.353-016, 063/ 749-4846

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

PRODAJEM ì~ano staklo 9 E / m. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM mobilni telefon Soni Erikson 770. Cena 30 E. Te. 353-016, 063/ 749-4-846. PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel.353-016, 063/749-4846 PRODAJEM prikolicu LAKA za vi{e namena. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan, o~uvan. Cena 350 eura. Tel. 060/ 4812144 ARMIRAÎ PRODAJEM ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, za uzengije, remu za savijawe i se~ewe i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977 KUPUJEM biciklu Maunt bike do 80 eura. Tel. 061/ 110-5-134 KUPUJEM klavir, moè zamena za saksofon, harmoniku ili violinu. Tel. 556-1-495 KUPUJEM elemente kaqeve pe}i. Tel. 034/ 381405, 064/ 154-7-307 KUPUJEM sadnice malina Tulamin. Tel. 712-198, 061/ 723-3-080 PRODAJA muzi~kih komponenti, vrlo povoqno. Sve po 20 eura. Tel. 063/ 819-3-839 VR[IMO usluge ~i{}ewa ku}a, stanova, kao i poslovnih prostora. Najpovoqnije u gradu! Tel. 064/ 527-9-979 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Shevrolet spark, 2007.godi{te, registrovan do marta 2014 godine, pre{ao 63.000 kilometara, prvi vlasnik. Tel. 060/ 142-2-136 PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM Citroen Santija, registrovan, ispravan, 1996.godi{te. Cena 1.400 eura. Tel. 069/ 398-4-494 PRODAJEM kamion Mercedes atego 2003.godi{te. Postoji mogu}nost zamene za stan . Tel. 069/ 161-0777 PRODAJEM Shevrolet spark, decembar 2007, registrovan do polovine marta 2014.godine. Tel. 064/ 614-3-682 PRODAJEM Jugo 55,1992.godi{te, sa plinom, tek registrovan. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM Juga 5-icu, 1992. godi{te. Tel. 063/ 706-8-626, 386-298

USLUGE NADOGRADWA , oja~avawe i izlivawe noktiju sa kvalitetnim silikonskim gelovima. Zakaìte svoj termin na broj 064/ 353-7-871 ISKUSNA medicinska sestra pomagala bi oko ~uvawa Va{e bebe. Tel. 062/ 211-827 MEDICINSKA SESTRA nudi pomo} u ~uvawu dece, starih lica i pomo} u ku}i . Tel. 065/ 668-8-319 FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit vibromasaèr. Cena 1200.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656-973 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne , termo i hidro izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 DOMENSKA internet obuka, uz jedan kvalitetan komercijalni domen. Tel. 060/ 558-9-296 ÂSOVI elektronike i elektrotehnike za sredwo{kolce. Tel. 060/ 558-9296 ÂSOVI interneta i domenske industrije. Mogu}nost zarade! Tel. 060/ 558-9-296 ÂSOVI harmonike,~asovi gitare sa teorijom muzike. Tel. 060/030-8-967 POTREBNA usluga sa muqnom pumpom i agregat za proizvodwu struje. Tel. 065/ 465-8-132 VR[IM usluge hladne depilacije, veoma povoqno + 100% higijenski. Cele noge 600 dinara, noge do kolena 300 dinara, ruke 300 dinara, nausnice 150 dinara. Zakaìte svoj termin. Tel. 064/ 353-7871 VR[IM usluge ~i{}ewa kancelarijskog prostora, vrlo povoqno. Tel. 032/ 375-585 VR[IM usluge cepawa drva ma{inskim putem. Veoma povoqno. Tel. 064/444-3-163 BRAVARIJA GUS, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA kotlovskih oxaka od metalnih hilzni. Tel. 066/ 910-9-889 ZAPOSLEWE POTREBAN gra|evinski izvo|a~ radova na objektu u Ko{tuni}ima. Tel. 712-198, 061/ 723-3080 TRA@IM posao sekretarice ili prodavca u â~ku. Tel. 065/ 246-1967 TRA@IM posao prodavca ili sekretarice u â~ku. Tel. 064/ 390-2317

OGLASI

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

TRA@ITE POSAO ILI NOVE KADROVE? NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE - FILIJALA ÂÂK, U UTORAK 09. 04. 2013. GODINE, U SREDWEM HOLU DOMA KULTURE U Â^KU, U VREMENU OD 11,00 DO 14,00 ÂSOVA ORGANIZUJE SAJAM ZAPO[QAVAWA. 11,00 ÂSOVA – SVEÂNO OTVARAWE SAJMA POSLODAVCI, ISKORISTITE PRILIKU! Prijavite svoje u~e{}e na sajmu i na ovaj na~in potraìte radnike jer sajmovi omogu}avaju pravi izbor radnika na jednom mestu. U istom danu, postoji mogu}nost da se razgovara sa ve}im brojem kandidata za posao i odaberu najboqi kandidati. Time se postupak selekcije kandidata umnogome skra}uje.

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

JO[ JEDNA [ANSA ZA POSAO! Iskoristite priliku da na jednom mestu, u istom danu, konkuri{ete na ve}i broj mesta u skladu sa svojim interesovawima i stru~nim sposobnostima. Sajam zapo{qavawa je prilika da mnogi od vas uspostave direktan kontakt sa ve}im brojem poslodavaca i prona|u posao. POSETITE SAJAM ZAPO[QAVAWA!

Na osnovu odluke Nadzornog odbora br. NO-12/2013 od 23. 3. 2013. godine, Kompanija “Sloboda” AD objavquje licitaciju za prodaju vozila i to: Vozilo

Telefon za informacije: 032/385 - 950

Prodajem ku}u od 150 metara kvadratnih i 16 ari placa u Lipova~kim {umama, blizu motela [ari}. Telefon: 063 84 30 203

1. Kombi “RIVAL” 35.10 Â 016-OU Odjavqeno – u voznom stawu 2. FLORIDA 1,3 POLY LX Â 414-82 Odjavqeno – u voznom stawu 3. [koda “FELICIJA” 1.3 LX Â 022-OV Odjavqeno – u voznom stawu 4. [koda “FELICIJA” 1.3 LX Â 023-^Y Odjavqeno – u voznom stawu 5. Jugo “TEMPO” 1.1 Â 007-DJO Odjavqeno – u voznom stawu 6. Prikolica “GO[A” FKP 14 49-46 Â Odjavqeno – u voznom stawu 7. Traktor IMT-560, DELUXE sa granom za utovar-istovar-nije u voznom stawu

Godina proizvodwe

Po~etna cena

2001

115.000,00 din

2001

57.500,00 din

2000

79.000,00 din

2000

69.000,00 din

1999

46.000,00 din

1997

172.500,00 din

1987

230.000,00 din

Licitacija }e se obaviti dana 8. 4. 2013. godine sa po~etkom u 11 ~asova u Kompaniji “Sloboda” AD ^a~ak, ulica Ratka Mitrovi}a bb. Vozila se mogu razgledati na dan licitacije u vremenu od 8 do 11 ~asova. Vozila se prodaju u vi|enom stawu bez prava na naknadnu reklamaciju, po principu vi|eno-kupqeno. Licitacioni korak 5.000,00 dinara. Pravo na u~e{}e na licitaciju imaju sva pravna i fizi~ka lica uz kauciju od 10% od po~etne cene. Tro{kovi PDV-a kao i tro{kovi oko preuzimawa kupqenog vozila, padaju na teret kupca. Ukoliko kupac odustane od kupovine izlicitiranog vozila, kaucija se ne vra}a. Uplatu kupqenog vozila kupac }e izvr{iti u roku od 2 (dva) dana od dana licitacije. Sva bli`a obave{tewa u vezi licitacije mogu se dobiti na telefon 5563-349 ili 5562-141 lokal 291 – Odeqewe prodaje.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

^ITUQE

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

MARKETING 032/342 - 276 OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

U sredu 3. aprila 2013. godine navr{ilo se 10 godina od smrti na{e drage

Dana 5. 4. 2013. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg oca

VU^ICE JAKOVQEVI] iz Qubi}a Zajedni~ke uspomene i se}awe i danas `ive posle 10 godina, jer ~ovek postoji dok mu se ime spomiwe. MOLA I ACO 15904

NIKOLE GRUJOVI]A Dragi o~e, tog jutra umesto da se probudi{, zaspao si u ve~iti san. Nismo bili uz tebe u zadwim uzdisajima tvojim. Oprosti nam. Uvek }e{ biti u na{im mislima. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

MILANKA \OKI] 26. 10. 1939 - 10. 4. 2010. S' qubavqu . DAJANA I MARKO

TVOJA DECA

15902

15916

Pro{lo je 14 godina a ti si svakodnevno u na{im mislima i pri~ama, ali te nema tamo gde nam najvi{e nedostaje{, u `ivotu

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Dana 6. 4. 2013. u 12 ~asova na Preqinskom grobqu obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

DU[AN DULE KALAJXI]

RADOMIRU BO@OVI]U

2. 4. 1999 - 2. 4. 2013.

1934 - 2013

Dana 2. aprila 2013. navr{ilo se 14 godina od kako si nas napustio

DU[AN DULE KALAJXI] 2. 4. 1999 - 2. 4. 2013. A tugu u na{im srcima ne mo`e vreme da izbri{e, jer bio si deo na{eg `ivota i ve~no }e{ ostati u na{im srcima. Tvoja sestra NATA[A, zet ZORAN, sestri~ine ANA i KRISTINA

POSLEDWI POZDRAV DRUGU I PRIJATEQU

PAJU Dani prolaze, a nijedan bez suza i se}awa na tebe an|ele na{. Ostale su velike praznine, bol i tuga sa kojom `ivimo. Do groba raweni tvoji: majka MILOSAVA i otac SRETEN

O@ALO[]ENI: sin DRAGAN, }erka QIQA, unuci MILO[, MARKO i SANDRA, brat BOLE sa porodicom

od MILA MILUNOVI]A, \OR\A BOJOVI]A sa porodicom i RADO[A ARSI]A sa porodicom

15907

15899

15900

Dana 7. 4. 2013. navr{ava se kao ve~nost dugih 12 godina od smrti na{e drage

TIJANE TOMI] - LIKE

Dana 6. 4. 2013. godine navr{i}e se ^ETRDESET DANA kako se upokojila na{a voqena

SE]AWE

RADOJKA VESKOVI] 1940 - 2013

Liko, ve~na slava tvom duhu i qubavi koju si nam pruàla. Tvojim mislima kojim si nas vodila i toploti kojom si nas obdarila. Tvoja qubav za ìvotom ìve}e kroz nas. Tvoji: AN\A, MIRA, SAVO, DRAGICA i DANIJELA

Vreme ne le~i bolne rane, ~ega god da se dotaknemo ~uje se eho tvoje du{e. Zauvek ponosni {to smo te imali. Mnogo nam nedostaje{. O@ALO[]ENI: }erka VERA, unuke MARIJA i JELENA, unuk VLADICA, snaja MILICA, praunuka NATALIJA

15906

15903

VIDOSAV STEFANOVI]

SLAVA VULI]EVI]

4. 4. 1968 - 4. 4. 2013. arhitekta iz Qubi}a

1. 5. 2003 - 1. 5. 2013. iz Qubi}a

Se}awa na VAS ne blede. Sestra MILENA sa porodicom 15901

^ITUQE

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

MAJKU

Posledwi pozdrav deveru i stricu

OCA

SE]AWE NA

SIBINU MIRKOVI]U STANICU 5. 4. 2012 - 5. 4. 2013.

STANIMIRA 7. 4. 2009 - 7. 4. 2013.

MARJANOVI] Ako je smrt ja~a od `ivota nije od qubavi. Hvala vam mama i tata za sve {to ste u~inili za nas. Uspomenu na vas s po{tovawem ~uva}e u srcima }erke MILA, SLAVICA i SNE@ANA, unuke MIRKA, IVANA, TIJANA i TAMARA, unuk MILAN, zetovi i ostala rodbina.

od snahe RADMILE, sinovica MARINE i JOVANE i zeta VLADIMIRA 15919

15905

Dana 2. 4. 2013. godine navr{ilo se DESET GODINA od smrti

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

SIBINU MIRKOVI]U

SE]AWE U sredu 3. aprila 2013. godine navr{ilo se 20 godina od kada smo izgubili na{eg dragog oca i dedu

NADE@DE NADE SAVKOVI]

1947 - 2013

RADOWI] R. DRAGOSLAVA kroja~ 3. 4. 1993 - 3. 4. 2013.

Iznenada je preminuo dana 2. aprila 2013. godine i ostavio nas da ve~no tugujemo za wim. Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati wegovi supruga MILICA, deca ^EDOMIR i NATA[A, zet GORAN i unuke PETRA i TARA

Hvala ti za svu qubav, toplinu i pa`wu koju si nam pru`ila. Po~ivaj u miru. Unuk DEJAN sa porodicom i snaja CICA

Porodica sinovi RADOJKO i VLADAN sa porodicama

15917

15923

15911

Dana 6. aprila dava}emo 40 dana na{oj dragoj mami i babi

POSLEDWI POZDRAV dragom tati

11. aprila 2013. navr{avaju se TRI GODINE kako nije sa nama na{ voqeni

Dana 21. 1. 2013. pro{la je GODINA dana od smrti na{eg oca i dede

SIBINU MIRKOVI]U 1947 - 2013

MILIVOJE MI[O JOVANOVI]

od }erke NATA[E sa porodicom 15918

POSLEDWI POZDRAV NA[EM LARIJU

SIBINU MIRKOVI]U 1947 - 2013

od porodice BRATUQEVI]

LEPOSAVI ^VRKI] 1937 - 2013.

DRAGOJA ^VRKI]A 1928 - 2012.

^etrdeset dana je pro{lo a mi se jo{ ne mirimo sa tvojim odlaskom. Ostali smo sami bez podr{ke, qubavi, topline. Sami, ali jaki sa verom u srcima, ispuni}emo sva tvoja o~ekivawa.

Godina je pro{la otkako nisi sa nama. Tvoj `ivot je bio ispuwen dobrotom, radom i po{tewem. Sa ponosom vas pomiwemo i sledimo va{ pravac i put. O@ALO[]ENI: }erka SVETLANA i unuk DEJAN

Mnogo nam nedostaje{. Uspomenu na tebe ~uva}e sin DARKO i unuk DANILO upl.

U subotu, 6. aprila u 12 ~asova bi}emo na mestu ve~nog boravka na{e dobre

POSLEDWI POZDRAV

15918

QIQANE LUKOVI]

MIRU FILIPOVI]U

POSLEDWI POZDRAV

MIROSLAVU FILIPOVI]U

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvam uspomenu na dragog zeta. TINA 15914

bez ~ijeg prisustva brojimo ~etrdeset dana... Nismo isti jer nam ti, mila na{a, mnogo, mnogo nedostaje{. DUWA, ANA, SAVO, SR\A, rodbina i prijateqi 15908

2. 6. 1949 - 31. 3. 2013. POSLEDWI POZDRAV

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM ZETU

Oti{ao si tiho, ne~ujno bez re~i, a nas ostavi sa bolom i tugom, da te vi{e `alimo i oplakujemo.

MIRU FILIPOVI]U

TVOJI NAJMILIJI: supruga ZORA, sinovi DEJAN i DRAGAN sa porodicama

Uspomenu na tvoj plemeniti lik ~uva}e od zaborava. Porodica Marinkovi}

15915

15912

Sa ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

po{tovawem

Porodica SKELI] 15913

^ITUQE

MILUN VUKOLI]

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

I godina druga do|e, bolna se uspomena sprema, 10. aprilskog dana, ~etiri ~oveka u Mr~ajevcima u avio nesre}i iznenada nastradala, jer se nisu nadala. Neka vas an|eli ~uvaju, krilima svojim du{e umivaju. Spavajte u miru ve~noga sna, du{a vam se raja nagledala. Ve~an pomen i ve~na vam slava, rodbina va{a u molitvi sa vama.

BORO ILI]

Obave{tavamo rodbinu, drugove i prijateqe, DVOGODI[WI PARASTOS dava}emo na mestu pada aviona u sredu 10. aprila u 13:30 ~asova u Mr~ajevcima.

O@ALO[]ENE PORODICE

GORAN IVANKOVI]

DRAGUTIN \OREM 1592

GORAN KOBRA G- ore si An|ele na{ O - vde samo tuga i nespokoj R - astanak nam je te{ko pao A - li ne boj se za nas nisi nestao N - ek te na{e suze ne bole E,- ali ne mogu da ne pla~u oni koji te vole !!! Obave{tavamo rodbinu, drugove i prijateqe DVOGODI[WI PARASTOS dava}emo zajedni~ki 10. aprila 2013. godine u 13:30 ~asova na mestu pada aviona u Mr~ajevcima. Na Macanskom grobqu u nedequ 14. aprila 2013. godine u 13 ~asova. TVOJI NAJMILIJI 15909

^ITUQE

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

Dana 7. aprila 2013. godine navr{ava se godina od smrti na{eg voqenog supruga, oca, tasta i deka

TU@NO SE]AWE

PETOGODI[WI POMEN

11. 4. 2008 - 11. 4. 2013.

GOSPAVI] RADOVANA DEKA 1931- 2012 Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo Tvojim odlaskom izgubili. Vreme ne}e izbrisati tvoj lik i ne}e ispuniti prazninu koja je ostala. Bio si oli~ewe dobrote, plemenitosti i po`rtvovawa.

RADISAV RADE MAKSIMOVI] - MAKSO

RADE MAKSIMOVI] MAKSO

Od zaborava te ~uvamo mi, a nadamo se u tvojoj ve~noj ku}i an|eli. Hvala ti za sve. Tvoji: supruga ANKA, sin DU[KO, }erke VESNA i DU[ICA, zetovi CANE i KALE, unu~ad DU[KO, MARIJANA, MARINA i JOVANA

Gubitak voqenog brata i ujaka ne le~i vreme. Usamqeni smo i puni bola od kada si nas napustio. Neka te an|eli ~uvaju i ve~ni mir na nebu daju. Sestra SNE@ANA sa porodicom

U ~etvrtak 11. aprila 2013. godine u 13 ~asova }emo obaviti petogodi{wi pomen na â~anskom grobqu. Vreme prolazi, bol i tuga ostaju do kraja ìvota. Bio si stub na{eg ìvota. Pruào si nam qubav i smisao postojawa. Koliko je te{ko ìveti bez tebe samo mi znamo. Utehe nema. Na{a qubav, se}awe i tuga traja}e dok smo ìvi. Neute{ni: majka NADA i otac MILOVAN

15920

15893

11. 4. 2008 - 11. 4. 2013.

Dana 10. aprila 2013. godine navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg voqenog supruga i oca

9. aprila navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage majke, bake, svekrve i ta{te

SE]AWE NA

JOVANKE PETROVI]

BORA

BRATA BORA

Dve godine su pro{le, a mi se jo{ uvek ne mirimo tvojim iznenadnim odlaskom. I ako je te{ka istina da te nema. Nestala je na{a zvezda vodiqa, podr{ka i oslonac u ìvotu. Svaki dan listamo zapo~ete pri~e i planove, prekinute èqe... Nedostaje{ za sve {to dolazi. Svaki korak napred, svaki uspeh je nepotpun kad ga ne moèmo podeliti sa tobom. Nedostaje{, nedostaje tvoja blizina, qubav i dobrota. Ostavio si nas da ve~no patimo i tugujemo za tobom. Sa qubavqu, ponosom i zahvalno{}u ~uvamo uspomene na vreme provedeno uz tebe: Tvoja supruga @AKLINA, }erka BOJANA i sin MILO[

Neko re~e: vreme le~i rane, pru`a utehu, mo`da nekome, ali nama ne. Te{ka je istina da smo bez tebe pune dve godine. Ostavio si trag koji se ne bri{e i dobrotu koja se pamti. ^uvamo te u na{im srcima od zaborava. Tvoji najmiliji: bra}a VOJISLAV, VUJICA i sestra VERICA sa porodicama. 15922

15921

SE]AWE NA ^I^U

Bila si dobra, plemenita majka i ne`na baka. TVOJI NAJMILIJI: sin RADE, }erke NADA i MILKA sa porodicama

SE]AWE NA DRAGOG ZETA

BORA

15891

SE]AWE 8. 4. 2003 - 8. 4. 2013.

MARIJA MILI]EVI] MAKI Uvek si u na{im mislima i `ive}e{ ve~no u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI 15892

BORA ILI]A

Godine brzo prolaze, sa najlep{im se}awem ~uvamo uspomenu na tebe. Hvala ti na svemu {to si za nas u~inio. Voqenom ~i~i Boru od sinovice JOVANE i sinovca STEFANA

Nisi me|u nama ali }e{ zauvek ostati u na{im srcima i qubav prema tebi }e ostati ve~na. Nikada te ne}emo zaboraviti. Uspomene ~uvaju s qubavqu: porodica \OR\EVI]

15922

15921

Navr{ava se 40 tu`nih dana od prerane smrti na{eg supruga, oca, svekra i dede

VOQENOM KUMU

GODI[WI POMEN 11. 4. 2012 - 11. 4. 2013.

STEVO NOVAKOVI] iz ^a~ka Uspomenu na wega ~uvaju WEGOVI NAJMILIJI 15894

40 dana nije sa nama na{ dragi deko

MILENKA NEDEQKOVI]A

ARSU

iz Gorwe Atenice

RA[KO BOJI] SA PORODICOM

Ponosni smo {to smo te imali a tu`ni {to smo te izgubili. Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu, rad i plemenitost. Tvoji najmiliji: supruga RADINA, sinovi MILAN i MIRKO, snaha ZORICA, unuka MILKA i unuci MILO[ i MARKO

15898

15896

Previ{e smo tu`ni {to smo te izgubili, neizmerno sre}ni {to smo te poznavali, po~astvovani {to si bio na{ kum. Zahvalni za dane i no}i najiskrenijeg dru`ewa, prijateqstva i kumovawa.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

MILENKO NEDEQKOVI] iz Gorwe Atenice Ne mo`emo da verujemo da vi{e nisi sa nama. Ponosni smo {to se tvojim zovemo. Vole}emo te zauvek. Tvoji lepotani MILKA, MILO[ i MARKO 15895

Dana 6. 4. 2013. u 12 ~asova na sredwem Ateni~kom grobqu obavi}emo polugodi{wi pomen na{oj dragoj

ZLATANI KNE@EVI] 1946 - 2012 Po dobru }emo te pamtiti, sa ponosom pomiwati i tugom `iveti bez tebe. Osta}e{ ve~no u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI 15897

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE