PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.
www.caglas.rs
GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM
BROJ 25
^A^AK, 4. JUL 2014. GODINE
Gradsko ve}e utvrdilo ekonomski najni`u cenu auto taksi prevoza
CENA 30 DIN.
U ~a~anskim vrti}ima zavr{en konkurs za upis dece strana 7.
START 45, A VO@WA PO KILOMETRU 40 DINARA
strana 3.
tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs Zavr{eno 51. Disovo prole}e
POEZIJA SPASAVA ONE KOJI JE PI[U I ^ITAJU
Intenzivna kampawa JKP „^a~ak”
POTRA@UJU VI[E OD 330 MILIONA
DUPLO VI[E ZAHTEVA, NEGO SLOBODNIH MESTA
strana 3.
Otvoreni hladwa~a, naseqe „Devet Jugovi}a” i sportski tereni
strana 15.
Dvanaesti Dani fotografije Srbije
NIKAD VI[E FOTOGRAFIJA
Kreativna radionica u Udru`ewu multiple skleroze ^a~ak
strana 12.
^ETVRTINA PENZIONERA @IVI OD 12.000 DINARA strana 5. Predstavqena kwiga - Spomenica mr Grozdane Komadini}
strana 22.
VIDOVDANSKE NOVINE U KO[TUNI]IMA
SPOJILI LEPO I KORISNO
strana 6.
Prvi put u Prijevoru
strana 14.
Arheolo{ka istra`ivawa u dvori{tu Gimnaziije
PRONA\ENI JUNACI OSTACI VELIKOG NASEQA RATA, OD GOLIJE DO IZ RIMSKOG RUDINIKA PERIODA strana 17.
strana 11.
USPELA GULA[IJADA
CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com
U ovom broju „Glasa“ FOTOGRAFIJE FOTOGRAFIJE MATURANATA MATURANATA
PREHRAMBENO UGOSTITEQSKE [KOLE strane 20. i 21.
2
MARKETING
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
3
GRAD
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
GRADSKO VE]E UTVRDILO EKONOMSKI NAJNI@U CENU AUTO TAKSI PREVOZA NA TERITORIJI GRADA
START 45, VO@WA PO KILOMETRU 40 DINARA
maju}i u vidu Zakon o prevozu u drumskom saobra}aju i Odluku o auto taksi prevozu na teritoriji grada, Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj je predlo`ila, a Gradsko ve}e na sednici od 1. jula, bez rasprave utvrdilo i uputilo SG na razmatrawe Odluku o utvr|ivawu ekonomski najni`e cene auto taksi prevoza. Po re~ima na~elnika ove GU Vladimira Grujovi}a, najni`a cena u okviru taksi tarife (start 45, vo`wa po kilometr 40 i sat ~ekawa 500 dinara) predlo`ena je nakon konsultacija sa predstavnicima 12 privrednih subjekata koji obavqaju ovu delatnost i samostalnim taksi prevoznicima: - Prakti~no, predlo`eno je kompromisno re{ewe izme|u predloga prevoznika koji su tra`ili da start bude 70, odnosno 60 dinara po kilometru vo`we i taksista ~iji je zahtev bio da cena u prvom slu~aju iznosi 35, a u drugom 30 dinara. Posle pregovora sa prevoznicima utvrdili smo ekonomski najni`u cenu, koja se pove}ava za 10 odsto za vo`wu no}u, od 22 do 5 sati, i nedeqom i tokom praznika.
I
Na posledwem zasedawu gradske vlade utvr|en je i predlog Odluke o pribavqawu u javnu svojinu zemqi{ta radi izgradwe komunalne infrastrukture, odnosno produ`etka izgradwe ulice Wego{eve, koja ne}e biti “slepa”, ve} }e se, posle spajawa sa Ulicom Danice Markovi}, “utopiti” u Ciglarsku. Ovaj predlog nije utvr|en na jednoj od ranijih sednica, jer je bila sporna tr`i{na vrednost nepokretnosti, podsetila je predsednik komisije za kupoprodaju ove nepokretnosti Mirjana Xokovi}. Po{to je
anga`ovala dva ve{taka i nakon usagla{avawa wihovih mi{qewa, komisija je predlo`ila da Grad od preduze}a “Auto^a~ak” za 3.599.340 dinara kupi 880 kvadratnih metara gradskog gra|evinskog zemqi{ta na potesu “Suvi breg”, neophodnog za zavr{etak izgradwe Ulice Wego{eve. Milijan Mini} je pohvalio rad komisije i podsetio da }e na jednoj od KP biti izgra|en objekat i, osim doma}e gra|evinske operative, zaposleno i nekoliko gra|ana, {to }e donositi i prihod lokalnoj samoupravi. Ovakve
i sli~ne investicije su “dobrodo{le Gradu” i GV }e podr`ati sve one koje su u skladu sa zakonom, najavio je Ostoja Mijailovi}. Re~ je o zgradi sa oko 100 stanova i nekoliko lokala, u ~ijoj gradwi }e u~estvovati doma}e firme, podsetio je Dragan Jovi}, predsednik Foruma privrednika, prenev{i ~lanovima GV negodovawe Poslovong udru`ewa “Gradac” {to je na posledwoj sednici SG omogu}eno predstavnicima radnika preduze}a “Papirpak” da odbornike i javnost informi{u o svojim problemima, a da se pritom nije ~ula i druga strana. Ve}nici su jednoglasno prihvatili i predlog komisije za sport i doneli odluku da FK Borac bude nagra|en sa milion dinara za ulazak u vi{i rang takmi~ewa. Doneta su i re{ewa o formirawu tri komisije, koje }e izvr{iti procene {tete, nastale od nedavnog grada na gra|avinskim objektima, poqoprivrednim kulturama i lokalnim i nekategorisanim putevima. Gradsko ve}e je bez rasprave utvrdilo i predloge tri veoma va`ne odluke, koje je prethodnog
INTENZIVNA KAMPAWA JKP „^A^AK” ZA NAPLATU POTRA@IVAWA OD OKO 330 MILIONA DINARA
„VI\ENIJI” PRIVREDNIK, A DUGUJE MILION DINARA ako je u posledwe vreme naplata usluga prema{ila 96 odsto, fizi~ka i pravna lica duguju, uglavnom za grejawe iz prethodnih godina, 333 miliona dinara. Ovaj podatak, po oceni ve}ine ~lanova Gradskog ve}a, predstavqa “signal za uzbunu”, jer ogromna nenapla}ena potra`ivawa mogu znatno ote`ati poslovawe i dovesti u pitawe likvidnost JKP “^a~ak”. Ni jedno potra`ivawe nije zastarelo, tvrdi direktor Obrad Stevanovi}, nagla{avaju}i da preduze}e tokom ~itave godine vodi intenzivnu i agresivnu kampawu, koja, pored ostalog, podrazumeva potpisivawe ugovora o reprogramu duga, opomiwawe, utu`ivawe du`nika i iskqu~ewe sa mre`e stanova najve}ih neplati{a. - Od 1. decembra pro{le godine utu`eno je 344 gra|ana i pripremqeno jo{ oko 200 tu`bi, dok je iz kategorije privrede utu`eno osam korisnika. Doma}instva duguju ukupno oko 303 miliona dinara, od ~ega od utu`enih, preduze}e potra`uje 196 miliona dinara. Dug privrede je 29,6 miliona dinara, a ra~uni onih firmi, protiv kojih su podnete tu`be, iznose 11 miliona dinara. Mi pozivamo sve du`nike, sklapamo ugovore o reprogramu duga i naplati putem zabrane isplate dela zarada i penzija. Ove godine ura|eno je 130 poravnawa i 32 zabrane na li~ne dohotke i penzije. Ukoliko korisnici koji potpi{u
I
ugovor o reprogramu, u roku od 30 dana ne uplate prvu ratu, ugovor se automatski raskida i preduze}e pribegava utu`ewu obja{wava Stevanovi} i najavquje da }e narednih dana du`nici dobiti opomene pred utu`ewe i iskqu~ewe pojedinih stanova u onim zgradama u kojima su postavqene takozvane stepeni{ne vertikale. Me|u du`nicima nema privilegovanih, ni povla{}enih, tvrdi on, uveren da }e sve ove aktivnosti dati odgovaraju}e efekte, i da }e biti konsolidovano poslovawe firme, koju optere}uju i obaveze vra}awa posledwe rate kredita od 8,4 miliona dinara, izmirewa duga za gas od 120, za struju od pet miliona dinara i za mazut “povu~en” iz robnih rezervi, oko osam miliona dinara. Direktor je i putem medija pozvao najve}e du`nike da se obrate nadle`nima u JKP i potpi{u ugovor o reprogramu i naglasio da je preduze}e donelo i pravilnik o naplati potra`ivawa, koji, pored ostalog, predvi|a umawewe kamate za 30 odsto i mogu}nost pla}awa osnovnog duga na 12 mese~nih rata. Na spisku najve}ih du`nika su i “vi|eniji” pojedinci i privrednici, uo~ili su pojedini ~lanovi Gradskog ve}a, koji su insistirali da ne bude “za{ti}enih” i da gradsko rukovodstvo i menaxment firme odr`e sastanak sa predstavnicima pravosu|a i od wih zahtevaju da a`urnije re{avaju ove predmete (Mili-
jan Mini}). Za to se zalo`io i zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, oceniv{i da je menaxment JKP preduzeo korektne mere za naplatu usluga. Situacija nije dramati~na, ali “crveno svetlo se upalilo”, upozorio je Qubodrag Grbi} i insistirao na razgovoru sa predstavnicima pravosu|a, da bi naplata od utu`enih korisnika bila ubrzana. Na spisku du`nika ima i “~uvenijih” imena u gradu i “vi|enijih” privrednika, od kojih jedan duguje milion dinara, zapa`awa su Radomira Kru{~i}a i Milijana Mini}a. Ekonomski je neopravdano pru`ati usluge onima koji ih godinama ne pla}aju, smatra Dejan Obradovi}, a Dragan Jovi} se zala`e da imena, posebno “uglednih” i onih du`nika koji imaju novca, ali jednostavno ne}e da pla}aju obaveze, budu objavqena u medijima, da vlast ne bi {titila nelojalne i nekorektne gra|ane. Za za{titu po{tenih plati{a zalo`ila se i Svetlana Paunovi}, uverena da je dug alarmantan, pored ostalog i zbog toga {to ima potro{a~a koji obeveze prema ovom JKP nisu izmirivali posledwih 10 godina. Po{to je situacija sli~na i u ostalim javnim preduze}ima i naplata ote`ana, Gradsko ve}e je zakqu~ilo da organizuje sastanak direktora svih JP sa nadle`nima iz ovda{weg suda, na kome }e zahtevati da ovi predmeti budu uvr{}eni me|u prioritetne sudske sporove. M. N.
dana doneo [tab za vanredne situacije, a o kojima }e kona~nu re~ dati odbornici SG na narednom zasedawu: o organizaciji i funkcionisawu civilne za{tite, o formirawu, organizaciji i opremawu jedinica civilne za{tite op{te namene i o odre|ivawu osposobqenih pravnih lica od zna~aja za za{titu i spasavawe. Usvojen je i izve{taj JKP “^a~ak” o potra`ivawima i dugovawima korisnika usluga i spisak najve}ih du`nika, koji, je ina~e, bio dostupan samo ~lanovima GV. Na sednici od 1. jula doneta su i tri re{ewa o prenosu sredstava stalne buxetske rezerve: sa milion i 75 hiqada dinara bi}e pokriveni tro{kovi rada mehanizacije i qudstva JKP “Vodovod”, u periodu poplava, od 14. do 28. maja, dok }e mr~ajeva~kom “Moravcu”, tako|e za anga`ovawe na sanaciji posledica i {teta od nepogode, biti upla}eno 671.107 dinara. Sa pozicije stalna buxetska rezerve bi}e “skinuto” i 184.000 dinara za pla}awe ra~una firme “Agrohemija”, od koje je nabavqeno 10.000 vre}a za pesak. M. N.
DNEVNICE SOLIDARNOSTI
ZA POPLAVQENE amostalni sindikat “Slobode” doneo je odluku da sredstva prikupqena od dnevnica solidarnosti, koje su obezbedili radnici kompanije, u iznosu od 2.551.321 dinara, budu upla}ena na dinarske ra~une Vlade Srbije i Grada ^a~ka (po 1.041.660 dinara), za otklawawe posledica elementarnih nepogoda. Preostala suma od 468.000 dinara bi}e upla}ena na ra~une 17 radnika kompanije, koji su pretrpeli {tete od poplave. Kako se navodi u saop{tewu predsednika Samostalnog sindikata fabrike Dragana Jeki}a, za najugro`enije radnike je i pre ove raspodele, iz fonda zajedni~kih potreba i solidarnosti obezbe|eno 218.000 dinara. Samostalni sindikat doneo je odluku i 1. jula na ra~un Grada “prebacio” jo{ 100.000 dinara, prikupqenih od ~lanarine “Slobodinih” sindikalaca.
S
4
DRU[TVO
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
PROMOVISAN PROGRAM PODR[KE RAZVOJA KONKURENTNOSTI MIKRO, MALIH I SREDWIH PREDUZE]A, PREDUZETNIKA I ZADRUGA
U SKLADU SA EVROPSKIM STANDARDIMA
egionalna agencija za prostorni i ekonomski razvoj Ra{kog i Moravi~kog okruga, u saradwi sa Gradskom upravom za lokalni ekonomski razvoj promovisala je u utorak Program podr{ke razvoja konkurentnosti mikro, malih i sredwih preduze}a, preduzetnika i zadruga. Zbog objektivnih okolnosti, a prvenstveno zbog odr`avawa izbora i majskih poplava, ove aktivnosti su organizovane prakti~no na kraju prvog polugodi{ta, zbog ~ega se direktorka Agencije Radojka Savi} izvinila privrednicima koji }e, s obzirom na to da }e konkurs biti otvoren do 18. jula, stredstva za podsticaj i razvoj odre|enih segmenata poslovawa dobiti najverovatnije tek u avgustu. Ciq porgrama je da se vlasnicima malih i sredwih preduze}a, zadruga i preduzetnicima pomnogne da iz odgovaraju}ih fondova obezbede sredstva
R
neophodna, pored ostalog, za pla}awe konsultantskih usluga, organizovawe proizvodwe prema zahtevima tr`i{ta EU, inovacije u tehnolo{kom procesu, objasnila je Mirjana Stamenkovi},
Radojka Savi}
ekonomski savetnik u Regionalnoj agenciji, i naglasila: - Re~ je o aktivnostima koje se ti~u ure|ewe poslovawa u skladu sa evropskim standardima i me|unarodnim zahtevima, novog dizajna ambala`e i proizvoda i veb prezenta-
ciji preduze}a. U drugoj grupi aktivnosti su inovirawe tehnolo{kog procesa proizvodwe, proizvoda i usluga i testirawe proizvoda. Vlasnicima MSP i zadruga koji ispune sve uslove konkursa, otvorenog od 10. juna do 18. jula, za prvu grupu aktivnosti bi}e odobreno od 50 do 200.000 dinara, a za drugu od 50 do 500 hiqada dinara, s tim {to Regionalna agencija refundira 50 odsto sredstava od vrednosti celokupnog finansijskog podsticaja. - Za ova sredstva mogu konkurisati samo preduze}a koja se bave proizvodwom ili pru`awem usluga, i one firme koje su osnovane najkasnije do 31. maja 2012. godine. Jedan od uslova je i da su tokom posledwe dve godine pozitivno poslovale, da su izmirile sve obaveze prema dr`avi i lokalnoj samoupravi i da ove godine nisu koristila sredstva za podsticaj odre|e-
Vladimir Grujovi}
SAOP[TEWE OO RAVNOGORSKOG POKRETA
^A^ANSKI RAVNOGORCI U LASCU subotu, 28. juna, na Vidovdan, u organizaciji Ravnogorskog pokreta op{tinskog odbora ^a~ak i jednog broja me{tana, odr`an je tradicionalni skup povodom obele`avawa sedamdesetogodi{wice od smotre Drugog korpusa Ravnogorskog pokreta u Lascu. Program je zapo~et parastosom u pomen svim Ravnogorcima stradalim u Drugom svetskom ratu, koji su slu`ili mesni paroh otac Miodrag i stare{ina crkve u Je`evici otac German, na mestu gde su na{i slavni dedovi 1944. godine, pod komandom kapetana Predraga Rakovi}a, u okupiranoj otaxbini obavili smotru Drugog korpusa ravnogorskog pokreta i osve}ewe ratnih zastava, dobijenih od komandanta |enerala Dragoquba Dra`e Mihajlovi}a, prvog i pravog antifa{iste na Balkanu. Vidovdan je sve~ano proslavqen 1944. godine na Ravnoj Gori, u organizaciji Prvog korpusa ravnogorskog pokreta, gde su prisustvovali i ameri~ki piloti, wih preko pet stotina koji su ~ekali evakuaciju u bezbednom okru`ewu Ravnogorskih jedinica. O veli~anstvenosti smotre u
U
Lascu najboqe je svedo~io tekst iz ravnogorskog lista „Pokli~“ (20. jula 1944), u kome je pisalo: „Knez Milo{ je osvetio svoje zastave pod Takovskim grmom. Drugi ravnogorski korpus i Prvi juri{ni korpus pod Jeli~kim grmom.“ Na `alost, mnogobrojne i od naroda prihva}enije jedinice Ravnogorskog pokreta, kao prve antifa{isti~ke formacije porobqene Evrope, u narednom periodu gube bitku, jer do`ivqavaju izdaju saveznika, na prvom mestu Engleske i Amerike i bivaju prepu{tene na nemilost Staqinovoj Crvenoj armiji, koja pod pla{tom zajedni~kog osloba|awa Jugoslavije obavqa revoluciju (okupaciju) razoru`avaju}i JVO. I posle sedamdeset godina jo{ uvek nije prevazi|ena komunisti~a ideolo{ka politika, tako da skupove koji slave delo Jugoslovenske vojske u otaxbini u vreme Drugog svetskog rata ne pose}uje i ne podr`ava niko od zvani~nika iz vlasti, iako su mnogi u vreme kada su po~iwali svoje politi~ke karijere obe}avali da }e na prvom mestu ispraviti nepravdu koja je u~iwena Ravnogorskom pokretu. Danas
smo svedoci da su to bile bestidne la`i. U obra}awu okupqenim Ravnogorcima i me{tanima, koordinator RPOO ^a~ak Aco \enadi} je istakao: „Pored politi~kih izdajnika i mi snosimo veliku odgovornost, jer na ovakve skupove se ne odazivamo u zavidnom broju, iako smo u mirnodobskim uslovima. Nas je jedan na hiqadu, koliko ih je do{lo 1944. godine pod okupacijom i vi{estrukim neprijateqima fa{istima i komunistima, koji ih nisu mogli spre~iti u nameri da se okupe i ostvare svoju rodoqubivu obavezu, ne misle}i na `rtvu. Zato mi ovde prisutni treba da, svesni istine i odgovornosti, budemo seme koje }e za svaki naredni skup rasejavati istinu i pove}avati broj osve{}enih i odgovornih za budu}nost otaxbine Srbije i o~uvawa wenog tradicionalnog nacionalnog indentiteta. To nam je sveta du`nost prema potomcima!“
Predsednik Ravnogorskog pokreta op{tinskog odbora ^a~ak, Dragan ]endi}
nih aktivnosti - navela je Stamenkovi}ka osnovne uslove predvi|ene konkursom. Po wenim re~ima, pro{le godine Regionalnoj agenciji podneto je 47 zahteva, od kojih je 10 re{eno pozitivno. Me|u wima je bio jedan ~a~anski preduzetnik, kome je odobreno 400.000 dinara za nabavku softvera. Sve informacije o podno{ewu dokumentacije i prijava, zainteresovani privrednici mogu dobiti putem telefona Regionalne agencije 036 397 770, ili na sajtu ove ustanove. Realizaciju ovog projekta poma`e i Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj, u ~ijem radu je u posledwe vreme, po
re~ima na~elnika Vladimira Grujovi}a, prioritet stvarawe jedinstvene baze podataka i kontakt telefona, odnosno umre`avawe, prevenstveno “zdravih” privrednih subjekata u gradu. Takva baza podataka omogu}i}e direktnu komunikaciju izme|u svih firmi sa jedne, i preduze}a i nadle`nih gradskih uprava sa druge strane. Uporedo sa ovim poslom, koji bi trebalo da bude okon~an do jeseni, zaposleni u GU za lokalni ekonomski razvoj su, napomiwe na~elnik Grujovi}, ovog leta poja~ano anga`ovani i na izradi projekata, ~ija realizacija bi trebalo da doprinese podsticaju i dovo|ewu doma}ih i stranih investitora. M. N.
PISMA ^ITALACA
I KUGLANE NAM UZIMAJU, ZAR NE? osle 40 godina kugla{kog sporta u ^a~ku, wegovih uspona i padova, ~itave plejade vrhunskih takmi~ara, ovih dana je taj sport do`iveo te{ku katastrofu. Kugla{i juniori, seniori, veterani, osobe sa invaliditetom i deca iz hraniteqskih porodica mora}e u budu}e da putuju do Gorweg Milanovca, gde je najbli`a kuglana, ili jo{ daqe do Kragujevca da bi se bavili sportom koji vole. Novca za kuglawe nema, jer je Izvr{ni odbor Me|uop{tinske organizacije gluvih i nagluvih, u krajwe ~udnim okolnostima, iznajmio kuglanu na 10 godina plesnoj {koli. Tako se, na`alost, jo{ jednom pokazalo da `eqa za profitom pobe|uje tradiciju jedne sportske discipline. Molimo sportiste ^a~ka da nas podr`e, a nadle`ne da provere na~in na koji je kuglana izdata. Kugla{i ^a~ka
P
DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}
tel: 032/377-107
032/342-276
office@cacanskiglas.rs
REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.
glcaglas@sbb.rs
ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:
MARKETING: Radmila Zari}
tel: 032/342- 276,
032/377-108
faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs
032/ 344-772
office@cacanskiglas.rs
Rukopisi se ne vra}aju.
[tampa: GPK „[tamparija Borba“
www.caglas.rs
5
POLITIKA
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
[TAB ZA VANREDNE SITUACIJE USVOJIO TRI VA@NE ODLUKE O ORGANIZACIJI CIVILNE ZA[TITE
ZA GODINU DANA JEDINICE CZ radska uprava za op{te i zajedni~ke poslove predlo`ila je na osnovu Zakona o vanrednim situacijama, donetog jo{ 2009. godine, tri veoma va`ne odluke koje je u ponedeqak usvojio [tab za vanredne situacije, a sutradan i Gradsko ve}e, koje }e ih uputiti na razmatrawe odbornicima Skup{tine grada. Re~ je o Odluci o organizaciji i funkcionisawu civilne za{tite, Odluci o formirawu, organizaciji i opremawu jedinica civilne za{tite op{te namene i Odluci o odre|ivawu osposobqenih pravnih lica od zna~aja za za{titu i spasavawe. Predlaga~ ovih akata Bratislav Ze~evi}, zadu`en u resornoj Gradskoj upravi za poslove odbrane i bezbednosti Grada, naglasio je da je postupak formirawa jedinica civilne za{tite op{te namene u toku. Predsednicima saveta mesnih zajednica upu}eni su dopisi, na koje su pojedinci odgovorili dostavqawem imena 10 ~lanova jedinica, ra~unaju}i
G
Bratislav Ze~evi}
i poverenika i zamenike, koje imenuje [tab za vanredne situacije. Uveren da predsednici saveta MZ najboqe poznaju svoje sugra|ane i teren, {to su uostalom potvrdile i aktivnosti odbrane od nedavnih poplava, Ze~evi} je predlo`io da ta lica obavqaju i funkciju poverenika jedinica civilne za{tite: - Predvi|eno je formirawe 69 jedinica sa 690 pripadnika, starosti od 16 do 60 godina kada je o mu{karcima re~, odnosno o `enama od 16 do 55 godina. Za sve jedinice mora biti nabavqena kompletna
oprema, {to je regulisano posebnom uredbom i u organizaciji ovda{weg odeqewa Sektora za vanredne situacije sprovedena adekvatna obuka. Ove jedinice }e biti od velikog zna~aja za Grad, jer }e, osim u vanrednim situacijama, delovati i preventivno na za{titi stanovni{tva od elementarnih nepogoda, akcidenata i tehnolo{ko tehni~kih nesre}a. Upravo u nedavnim poplavama, postupali smo po nekim odredbama ovih odluka, iako
one zvani~no nisu bile donete, {to se pokazalo kao veoma efikasno. Sigurno bi sve te aktivnosti bile i efikasnije da su ranije formirane jedinice civilne za{tite, jer bismo znali sa kojim qudstvom raspola`emo. Iako Zakon o vanrednim situacijama, donet 2009. godine, nije oro~io izvr{ewe ovih obaveza koje je, kako se ~ulo na sednici Gradskog {taba za vanredne situacije, dr`ava kao “vru} krompir” preba-
cila lokalnim samoupravama, Ze~evi} veruje da }e formirawe ovih jedinica, kojima }e, ina~e, rukovoditi komandant Gradskog {taba, biti zavr{eno najkasnije za godinu dana i one za to vreme i kompletno opremqene, pod uslovom da za to balgovremeno budu obezbe|ena sredstva u buxetu. Ze~evi} je na sednici potencirao i odredbu, odnosno 23. ~lan odluke koga bi hitno trebalo realizovati, a koji govori o li~-
noj i kolektivnoj za{titi, odnosno o edukaciji stanovni{tva kada je re~ o uzbuwivawu. U wemu se, pored ostalog, ka`e: “Vlasnici stambenih zgrada i ku}a du`ni su da za potrebe li~ne za{tite i spasavawa i za{tite i spasavawa ~lanova porodi~nog doma}instva, kao i imovine, nabave i u ispravnom stawu dr`e sredstva i opremu za li~nu i kolektivnu za{titu od elementarnih nepogoda i drugih nesre}a.” M. N.
^A^ANSKI PENZIONERI PROSLAVILI 30. JUN, DAN GRADSKOG UDRU@EWA rigodnom sve~ano{}u, kojoj su u ponedeqak u domu penzionera prisustvovali ~elnici lokalne samouprave, javnih ustanova i preduze}a, ~lanovi ovda{weg i brojnih udru`ewa penzionera iz okolnih gradova, Gradska organizacija je proslavila svoj dan, 30. jun. To je bila prilika i da Milorad Mari}, predsednik gradskog Udru`ewa i Okru`nog odbora penzionera Moravi~kog okruga sumira rezultate dosada{wih aktivnosti ove organizacije, ~iji je prevashodni ciq pomo} ~lanovima i organizovawe izleta i dru`ewa, koja treba da ulep{aju “zlatnu jesen `ivota”. Od 28.800 gra|ana “u mirovini”, 6.500 su ~lanovi gradske organizacije, podse}a Mari} i navodi neka “prava” koja oni u`ivaju: „Udru`ewe omogu}ava ~lanovima da, kada im je potrebno, dobiju pozajmice u iznosu do 12.000 dinara i
P
da taj novac vrate u ratama. Posredstvom Fonda za PIO svake godine organizujemo upu}ivawe penzionera na desetodnevnu rehabilitaciju. Od oko 1.000 lica koja se prijave, pravo na besplatan odmor iskoristi od 180 do 190, jer su sredstva republi~kog fonda ograni~ena. Obezbe|ujemo im i ogrev, odnosno da “na svoju adresu” dobiju ugaq i plate ga na {est mese~nih rata. Osim toga, tokom ~itave godine mogu da nabavqaju pakete `ivotnih namirnica i da ih pla}aju u ~etiri rate.” Zbog op{te besparice i velikih obaveza prema lokalnoj zajednici i dr`avi, koje mese~no iznose oko dva miliona dinara, Udru`ewe je bilo primorano da od {est domova, ~etiri zatvori. U dva, koja rade u Balkanskoj ulici i na Qubi}kom keju, “po ugovoru” je anga`ovano 23 penzionera, koji svojim radom u ovim objektima nadokna|uju ma-
^ETVRTINA PENZIONERA @IVI OD 12.000 DINARA le mese~ne prinadle`nosti. Glavni zadatak koji je Udru`ewe “zacrtalo”, je da privoli lokalnu samoupravu da kona~no obezbedi lokaciju i sredstva za gradwu doma za stare, jer podse}a Mari}, kapaciteti dva privatna doma nisu popuweni, iskqu~ivo zbog cena usluga, prili~no visokih za ovda{we prilike. Takav objekat je gradu neophodan, tim pre {to u ^a~ku `ivi veliki broj penzionera samaca, od kojih su pojedinci u svojim stanovima pronala`eni nekoliko dana nakon {to su preminuli. - Smatrali smo da smo nakon formirawa partije i po{to smo dobili nekoliko poslani~kih mandata, re{ili na{e probleme. Me|utim, iako se proteklih godina dosta govorilo o reformama penzionog sistema, one su se uglavnom svodile na restrikcije i uskra}ivawe prava penzionerima. To potvr|uje i po-
datak da su prose~ne penzije sa 60 odsto od prose~ne zarade, pale na 54 odsto, i da je siroma{ewe ove populacije nastavqeno, o ~emu najilustrativnije govori ~iwenica da jedna ~etvrtina od oko 28 hiqada ~a~anskih penzionera prima penzije do 12.000 dinara, {to je nedovoqno za `ivot - navodi Mari} i najavquje da }e udru`ewe insistirati i na re{avawu problema penzionera koji su “odradili” ceo radni vek, a u mirovinu oti{li i jo{
uvek `ive kao podstanari. U ime Grada i svojih saradnika penzionerima je wihov dan ~estitao gradona~elnik Vojislav Ili}, po`elev{i im puno zdravqa i dug `ivot: - Lokalna samouprava je preko predstavnika ove organizacije, zastupqenih u lokalnom parlamentu, sa penzionerima ostvarila dobru saradwu. Vremena su te{ka, Grad ne mo`e mnogo da uradi za ovu populaciju, ali joj, ipak, poma`e koliko mo`e. Osim u Skup{ti-
ni, ona ima predstavnika i u Gradskom ve}u, Miladina Ristanovi}a koji svojim savetima i velikim iskustvom unapre|uje rad GV. Grad je i ove godine obezbedio besplatan prevoz za lica starija od 65 godina, a prioritet u narednom periodu bi}e stvarawe uslova za po~etak gradwe stara~kog doma i iznala`ewe sredstava za pomo} najugro`enijim starim sugra|anima koji te{ko `ive. M. N.
6
DRU[TVO
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
KREATIVNA RADIONICA U UDRU@EWU MULTIPLE SKLEROZE ^A^AK
SPOJILI LEPO I KORISNO U okviru projekta “Kreativna radionica”, `enski deo ~lanstva se bavi izradom nakita. Ovo je dobra radna terapija, ali i mogu}nost da ne{to zaradimo, jer se udru`ewe finansira iskqu~ivo zahvaquju}i donatorima, ka`e Isidora Vukadinovi}, sekretar Udru`ewa multiple skleroze d multiple skleroze, neurolo{kog oboqewa koje “napada belu masu centralnog nervnog sistema” i dovodi do ozbiqnih oblika invalidnosti, u ^a~ku boluje 57 osoba. Toliko ih je, ta~nije, u~laweno u Udru`ewe multiple skleroze ^a~ak, koje je formirano 2011, a pro{le godine se uselilo u kancelariju u Ulici dr Dragi{e Mi{ovi}a, koju mu je Grad dodelio na kori{}ewe. Pa`wu prolaznika Udru`ewe ovih dana privla~i raznovrsnim nakitom u izlogu. Min|u{e, narukvice i druge drangulije nastale su nizawem perli od raznih materijala, uz ve{to kombinovawe oblika i boja. - Ove godine smo sa projektom “Kreativna radionica” konkurisali kod Ministarstva rada,
O
zapo{qavawa i socijalne politike i dobili finansijska sredstva za nabavku materijala. Naizmeni~no anga`ujemo po pet `ena, kako bi sve ~lanice bile ukqu~ene, jer su pokreti ruku i prstiju izuzetno korisna terapija za obolele od multiple skleroze. Ovde i prodajemo nakit, a novac koji budemo zaradili pomo}i }e nam da pokrijemo tro{kove rada udru`ewa - obja{wava Isidora, uverena da ovakve radionice poma`u obolelima da se lak{e izbore sa problemima koji nisu samo zdravstvene ve} i socio - ekonomske prirode. - Oboleli od multiple
skleroze ne mogu da se izle~e, ali se razvoj bolesti mo`e usporiti. Ali, za iwekcije interferona, koji ima ba{ tu ulogu, postoji lista ~ekawa, kriterijumi su strogi, odluku
donosi komisija i samo tre}ina nas je uspela da do|e do ove terapije. Ja sam je dobila tek iz tre}eg poku{aja , iako sam bila idealan kandidat. Na{im ~lanovima je potrebna i
vitaminska terapija, ali ni vitamini ne mogu na recept. Neki od wih moraju da koriste pelene, a broj koju mese~no dobijaju preko osigurawa nije dovoqan, uz to su i lo{eg kvaliteta. Neophodne su nam i ve`be, a ve}ina ih ne primewuje, jer porodice nisu u stawu da plate fizioterapeuta. Na{i ~lanovi su qudi sa veoma skromnim primawima, mahom oni koji su zbog bolesti oti{li u invalidsku penziju, a do naknade za tu|u negu i pomo} se te{ko dolazi - kazuje Isidora Vukadinovi}, koja ima 39 godina, porodicu i voqu da, uprkos bolesti, `ivi na kvalitetan na~in. Dok zavr{ava novi par min|u{a, ona govori o zna~aju dru`ewa i razmene iskustva me|u obolelima od iste bolesti. - Nismo svi u istom stadijumu bolesti, nemamo iste simptome, ali dovoqno je samo da se pogledamo, pa da razumemo jedni druge. Nekada je i telefonski razgovor dovoqan da onaj ko ima pozitivnu energiju pomogne onome ko je “pao” da se podigne. Zbog toga je i neophodno da nekome pripadamo, da postoji udru`ewe i da ono normalno funkcioni{e. Ali, da nije donatora, to bi bilo gotovo nemogu}e. Pro{le godine smo od
Grada dobili 2,5 miliona dinara za plate {est personalnih asistenata, a ove godine nam projekat nije pro{ao, uz obrazlo`ewe da dokumentacija nije bila potpuna, iako nam na to niko blagovremeno nije skrenuo pa`wu. Tako smo ostali bez personalnih asistenata, koji su od velike pomo}i osobama sa invaliditetom - ka`e Isidora i isti~e da je Udru`ewe multiple skleroze jedino ~a~ansko udru`ewe osoba sa invaliditetom kome je Grad uskratio finansijsku podr{ku. U kancelariji zapa`amo nekoliko likovnih radova u uqu. Te slike je udru`ewe dobilo na poklon od ~a~anskih umetnika, umesto nov~ane pomo}i i one su na prodaju. Me|u darodavcima ima i pojedinaca, i {kola, i preduze}a, a zahvaquju}i wihovoj dobroj voqi udru`ewe je opremilo kancelariju koja je, pre useqewa, bila potpuno prazna, a svaki ~lan je dobio komplet vitaminskih preparata. Obolelima od multiple skleroze bi mnogo zna~ilo kada bi povremeno dobijali i pakete sa pelenama i sredstvima za higijenu, nagla{ava na{a sagovornica. Broj telefona za kontakt sa Udru`ewem je 032 371 000. E.V.
OSNOVAN RADNI TIM ZA PALIJATIVNO ZBRIWAVAWE
TIMSKIM PRISTUPOM DO KVALITETNIJE USLUGE okviru projekta Ministarstva zdravqa i Evropske unije “Razvoj palijativnog zbriwavawa u Srbiji”, u ^a~ku je pro{le sedmice osnovan radni tim za palijativno zbriwavawe, koji ~ine predstavnici lokalne samouprave, Doma zdravqa, Op{te bolnice, Centra za socijalni rad, Crvenog krsta, Fonda za zdravstveno osigurawe i verskih organizacija. Projekat }e obezbediti tehni~ku podr{ku za uspostavqawe sveobuhvatnog i modernog sistema palijativnog zbriwavawa u Srbiji, a wegovu realizaciju finansira Evropska unija. Ciq ovog programa je da usluge palijativnog zbriwavawa postanu dostupne svima kojima su neophodne, ukqu~uju}i decu i odrasle u odmaklim
U
fazama malignih i drugih te{kih bolesti, kao i socijalno ugro`ene grupe, u skladu sa preporukama Saveta Evrope. - Savet Evrope je tra`io da se palijativno zbriwavawe podigne na vi{i nivo u ~itavoj Evropskoj uniji i realizacija ovog projekta }e omogu}iti ugra|ivawe novih principa u palijativno zbriwavawe. Osnivawem koordinacionog tela za palijativno zbriwavawe, po prvi put uvodimo jednu novu instituciju dru{tvene organizacije sveop{te brige za odre|enu kategoriju qudi, odnosno bolesnika. Re~ je o hroni~nim bolesnicima i wihovim porodicama, kojima je, pored zdravstvene, neophodna i pomo} svih drugih dru{tvenih sektora, po~ev od Centra za so-
cijalni rad, preko Crvenog krsta i drugih organizacija, sve do volonterskih slu`bi i verskih organizacija - rekla je dr Qiqana Stojanovi}, konsultant projekta. Kako je istakla Xulija Dauning, svetski stru~wak za palijativno zbriwavawe i rukovodilac ovog projekta u Srbiji, palijativno zbriwavawe se svrstava u kategoriju osnovnih qudskih prava i izuzetno je va`na dobra koordinacija u ovoj oblasti. Usluga palijativog zbriwavawa se mo`e pru`ati u bolnicama, gerijatrijskim ustanovama i ku}ama. Da bi ona bila sveobuhvatnija i uspe{nija, neophodan je timski pristup. Pored lekara i medicinskih sestara, u timu bi trebalo da budu socijalni radnici,
psiholozi, sve{tenici... U posledwe tri godine palijativno zbriwavawe u Srbiji je u istinskoj ekspanziji zahvaquju}i ovom projektu, konstatovala je Xulija Dauning, dodaju}i da je do sada je u na{oj zemqi
edukovano oko 2.000 lekara, medicinskih sestara i socijalnih radnika, a prva specijalizacija u ovoj oblasti bi}e organizovana tokom jeseni. Pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i} je
podsetio da u okviru Op{te bolnice u ^a~ku postoji odeqewe za palijativnu negu, koje je otvoreno pro{le godine, a osnivawe radnog tima }e unaprediti ovu oblast. V. S.
7
AKTUELNO
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
U ^A^ANSKIM VRTI]IMA ZAVR[EN KONKURS ZA UPIS DECE
DUPLO VI[E ZAHTEVA NEGO SLOBODNIH MESTA ove godine bilo je duplo vi{e zainteresovanih od broja slobodnih mesta u vrti}ima na teritoriji ^a~ka, posebno za gradske vrti}e. Tako je za vrti} „Poletarac“ pristiglo 84 zahteva za samo sedam slobodnih mesta, a veliko interesovawe bilo je i za „Neven“ i vrti} „Nade`da Petrovi}“. Vi{e od 300 dece ~iji su roditeqi podneli zahtev za upis u pred{kolske ustanove „Radost“ i „Moje detiwstvo“ ostalo je „ispod crte“, a prema pro{logodi{wim analizama, ~ak oko 40 odsto ~a~anskih mali{ana ne ide u vrti}, jer mnogi roditeqi i ne poku{avaju da ih upi{u, budu}i da za to nemaju nikakve izglede. Iako je izgradwom objekta „Mali kapetan“ i nekoliko vrti}a na seoskom podru~ju znatno pove}an kapacitet ovih ustanova, svake godine ponavqa se slika za vreme upisa – zabrinutost roditeqa da li }e mo}i da upi{u svoje dete, a kada iza|u liste primqenih slede zvani~ne i jo{ ve}i broj nezvani~nih `albi. Mnogi imaju primedbe da se prilikom upisa vi{e vrednuju „veze“, nego broj bodova i dokumentacija. U pred{kolskim ustanovama ka`u da to nije ta~no, da nijedno dete mimo propisane procedure nije do{lo na listu, a da je mnoge roditeqe „zbunilo“ {to su ove godine promeweni kriterijumi i prioriteti. Jedini na~in da se problem nedostatka mesta u vrti}ima re{i, sla`u se u obe ustanove, je izgradwa novih i pro{irewe starih objekata, za {ta ve} postoje neke ideje.
I
„PRIMQENA DECA PO PRIORITETIMA“ Direktorka PU „Radost“ Vera Jovanovi} navodi da su prioritet pri upisu ima-
jedino dete u porodici. Ne znam koliko je ovakvih zateva bilo, ali dogodilo se da tre}e dete nije primqeno, jer su ova deca „zauzela“ prva mesta. Prispele `albe uglavnom se odnose ba{ na tre}e dete u porodici, jer su roditeqi o~ekivali da wihova deca imaju prednost. Komisija je korkektno uradila svoj posao i prijem je ra|en po prioritetima. Bilo je nezadovoqnih i veoma qutih roditeqa, ali imali su drugu sliku kad su do{li i kad im je pokazana dokumentacija, jer ima jako bolesne dece, one sa posebnim potrebama, dece ~iji su roditeqi veoma bolesni... – ka`e Vera Jovanovi} i navodi primer deteta koje je imalo 100 bodova, a koje je bilo „tek“ dvanaesto na listi. Prema wenim re~ima najvi{e zahteva bilo je za vrti}e „Neven“ i „Nade`da Petrovi}“, kao i druge vrti}e na gradskom podru~ju. Ranijih godina neki roditeqi su odlu~ivali da prihvate ponu|eno mesto u nekom drugom vrti}u, uglavnom na seoskom podru~ju, a zatim da tra`e preme{taj za
svoje dete. Direktorka Jovanovi} ka`e da ti zahtevi nisu usvajani. I u PU „Moje detiwstvo“ ka`u da je bilo veoma malo mesta za popune starijih grupa, a da je prijem vr{en na osnovu pravil-
Na konkurs za pripremni pred{kolski program u trajawu od ~etiri sata dnevno za vrti}e „Sunce“, „Nade`da Petrovi}“, „Bo{ko Buha“, kao i za one u Zabla}u, Dowoj Trep~i, Miokovcima, Mili}evcima, Trnavi, Gorwoj Gorevnici i Trbu{anima do sada je prispelo oko 100 zahteva. Prema pro{logodi{wim analizama, pred{kolske ustanove u ^a~ku jedino decu iz ovog programa potpuno „obuhvataju“.
Suzana Simeunovi}, PU Moje detiwstvo
U ULCIWU I DEVETA SMENA
Vera Jovanovi}, PU Radost
la deca iz „osetqivih“ grupa – deca `rtve nasiqa u porodicama, deca iz porodica korisnika nekog oblika socijalne za{tite, deca samohranih roditeqa, deca sa smetwama u razvoju, deca te{ko obolelih roditeqa, kao i ona iz socijalno nestimulisanih sredina... Komisiji je posle objavqivawa lista pristiglo 16 `albi, koje }e biti razmatrane na slede}oj sednici Upravnog odbora. -Deca iz ovih „osetqivih“ grupa zauzimala su prva mesta na rang listama, bez obzira na materijalni status roditeqa, broj ~lanova doma}instva, bez obzira na to da li su im roditeqi zaposleni ili ne ili su
Trenutno u odmarali{tu „Ov~ar“ u Ulciwu boravi druga smena sa 245 dece pred{kolskog uzrasta iz ~a~anskih vrti}a. Letovawe je organizovano u devet smena. U prvih pet smena letuju deca iz vrti}a, wih 1.191; u {estoj, sedmoj i osmoj smeni bi}e u~enici osnovnih {kola, ukupno 684, me|u kojima 135 „Vukovaca“. Pravo na besplatno letovawe ostvarilo je 252 dece pred{kolskog uzrasta i 284 u~enika osnovnih {kola. Za one koji nemaju pravo na besplatno letovawe roditeqi pla}aju 7.000 dinara po detetu i to u dve rate, dok preostali deo od 10.500 dinara po detetu finansira grad ^a~ak. Direktorka Vera Jovanovi} nedavno se vratila iz Ulciwa i ka`e da sve te~e po planu i programu, da su i deca i vaspita~i zadovoqni. Zbog velikog interesovawa u~enika osnovnih {kola od petog do osmog razreda, bi}e organizovana i deveta smena od 21. do 31. avgusta. Za sada se prijavilo oko 140 u~enika. Pro{le godine u Ulciwu je besplatno letovalo 1.683 dece i 117 „Vukovaca“.
dokumentacijom pristiglo je 423 zahteva, ukqu~uju}i i zajedni~ke za obe ustanove. Za 2012. godi{te bilo je 158, a za mla|e jaslene grupe 132 zahteva. Zbog „prebukiranosti“, konkursom je bio obuhva}en veoma mali broj mesta za „popunu“ ranije oformqenih starijih grupa. Direktorka Simeunovi} ka`e da je za 2012. godi{te od gradskih vrti}a jedino u „Nevenu“ bilo slobodnog mesta, dok je u seoskim i prigradskim obdani{tima bila ne{to druga~ija situacija. -U tim vrti}ima tek se formiraju grupe, tako da je bilo mesta u Slatini, Mr~ajevcima i Prijevoru. U ovim vrti}ima konkurs je bio samo za decu iz tih mesta, tako da su roditeqi morali prilo`iti i potvrdu o mestu prebivali{ta. Ranijih godina su u ove vrti}e primana deca i iz grada, jer je mnogima bilo bitno samo da upi{u decu. Me|utim, kada se posle dva-tri meseca prera~unaju koliko je to skupo, odustajali su – ka`e ona. Prema re~ima mnogih roditeqa, u posebno nezavidnoj situaciji su oni koji rade, a poslodavac ih nije prijavio, tako da ne mogu da donesu potvrde o zaposlewu. Na-
nika koje odre|uje Ministarstvo prosvete. -U odnosu na prethodne godine kriterijumi su bili druga~iji, jer su prioritet bila deca iz „osetqivih grupa“, pa tek iza wih deca zaposlenih roditeqa, deca sa statusom tre}eg i svakog narednog deteta i deca ~ija su bra}a i sestre upisane u vrti} – obja{wava direktorka ove ustanove Suzana Simenunovi} i dodaje da je primqeno 17 `albi, od kojih je UO usvojio jednu. Ova `alba se odnosila na dete ~iji su roditeqi naknadno podneli potvrdu o poqoprivrednom gazdinstvu.
PLANOVI ZA PRO[IREWE KAPACITETA Na konkurs za prijem 134 mali{ana, u najve}em broju za jaslene grupe, u vrti}ima PU „Radost“ pristiglo je 316 zahteva, od ~ega samo za “Radost“ 209, dok je 107 bilo zajedni~kih zahteva za obe ustanove. Za 2012. godi{te konkurisalo je 143 dece, a primqeno svega 14. Za mla|e jaslene grupe, odnosno 2013. godi{te, podnet je 171 zahtev, a primqeno 51 dete. U vrti}ima PU „Moje detiwstvo“ bilo je 168 slobodnih mesta, od ~ega 116 u obdani{tima na gradskom i prigradskom podru~ju i 52 u seoskim vrti}ima. Sa potpunom
pomiwu}i da je za vrti}e PU „Moje detiwstvo“ pristiglo 423 zahteva sa potpunom dokumentacijom, direktorka Simeunovi} ka`e da je samo 10 odsto roditeqa imalo i potvrde sa Tr`i{ta rada, a da se u svim ostalim zahtevima radi o deci zaposlenih roditeqa. U odnosu na druge gradove, ^a~ak je od 2004. godine korak ispred, jer su tada u selima po~eli da se grade novi ili adaptiraju stari objekti za potrebe obdani{ta, tako da su u velikoj meri rastere}eni vrti}i u gradskoj zoni. Me|utim, i u seoskim vrti}ima su sve grupe popuwene. U obe pred{kolske ustanove postoje planovi da se problem nedostatka mesta u vrti}ima u dogledno vreme re{i. -Mi se trudimo da Gradu, kao osniva~u, signaliziramo koja su to „kriti~na mesta“, odnosno gde ima najvi{e zahteva. I ove kao i pro{le godine to su bili vrti}i na Qubi} keju i u Atenici. Pro{irewe kapaciteta je mogu}e u vrti}u u Atenici, gde postoji veliko dvori{te. Prema planovima grada i na Qubi} keju bi trebao da se gradi jo{ jedan vrti} – ka`e Suzana Simeunovi}. [to se ti~e novih mesta direktorka PU „Radost“ Vera Jovanovi} o~ekuje da }e biti adaptiran tavanski prostor u vrti}u „Sunce“, koji bi mogao da primi jo{ oko 90 mali{ana. Ona je navela da je procedura za ovu adaptaciju pokrenuta i nada se da }e do}i do wene realizacije. V. T.
8
DRU[TVO
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
NA SEDNICI IZBORNE SKUP[TINE NOVE SRBIJE IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO STRANKE
MANIFESTACIJA POTPUNOG JEDINSTVA PARTIJE
Za predsednika GO NS izabran dr Petar Jankovi}, a za potpredsednike Ana Lazarevi}, Vesna Novakovi} i Mirko Zari}.- Jednoglasnom odlukom delegata izabrana i 24 ~lana Gradskog odbora
a sednici pete Izborne skup{tine Gradskog odbora Nove Srbije, odr`anoj u nedequ, izabrano je novo rukovodstvo stranke, koju }e u narednom ~etvorogodi-
N
{wem mandatu u ^a~ku predvoditi dr Petar Jankovi}, sa potpredsednicima Anom Lazarevi}, Vesnom Novakovi} i Mirkom Zari}em. Sednici je, od 340 delegata iz gradskih i seoskih odbora NS, prisustvovalo 303 i oni su doneli jednoglasnu odluku i o izboru Novice Maksimovi}a za predsednika Nadzornog odbora i 24 ~lana Gradskog odbora, me|u kojima ima starih, ali vi{e novih ~lanova, {to }e, prema uverewu jednog od wih i portparola gradske organizacije
Milana Dra{ki}a, doprineti kadrovskom osve`ewu partije: - Na sednici Izborne skup{tine manifestovano je puno jedinstvo stranke. Sve odluke usvojene su jednoglasno i o~ekujemo da narednih dana novoizabrani predsednik zaka`e konstitutivnu sednicu novog saziva GO, koji }e odmah zapo~eti rad punim kapacitetom. Izve{taj o radu stranke u prethodnom periodu podneo je dosada{wi predsednik dr Jeroslav @ivani},
U VRWA^KOJ BAWI ]E SUTRA I PREKOSUTRA BITI ODR@AN SEMINAR ZA ^LANICE NOVE SRBIJE
RAVNOPRAVNE I OSNA@ENE a prvoj KZN Gradskog odbora Nove Srbije u novom sazivu, odr`anoj u sredu, predsednica Saveta `ena NS Zorica Kne`evi} i potpredsednica lokalnog odbora partije dr Vesna Novakovi}, najavile su seminar koji }e za ~lanice NS iz ~itave Srbije, sutra i prekosutra, na temu “@ene u politici, ravnopravne i osna`ene”, biti odr`an u Vrwa~koj Bawi. Ciq seminara je, rekla je Kne`evi}ka, edukacija, osna`ivawe i ja~awe kapaciteta ~lanica Nove Srbije. Program ovog eduaktivnog skupa, kome }e prisustvovati oko 170 ~lanica partije, sa~inio je aktiv Saveta `ena, na ~elu sa predsednicom Qiqanom Ran~i} i uz konsulatacije sa poslanicom i potpredsednicom stranke Dubravkom Filipovski. Jedan od ciqeva seminara je i animirawe pripadnica lep{eg pola da se vi{e ukqu~e u javni i dru{tveni `ivot, jer, iako predstavqaju ve}insko stanovni{tvo, `ene su nedovoqno zastupqene na javnim funkcijama i u politi~kom `ivotu zemqe, rekla je dr Novakovi}: “Da bi ostvarila svoja prava, `ena u savremenom dru{tvu mora biti osna`ena i rodno ravnopravna, jer }e zahvaquju}i tome mo}i da zauzme bo-
N
qi polo`aj u dru{tvu, pro{iri mogu}nosti za uspeh i poboq{awe li~nog standarda.” Na dvodnevnom skupu o “`enama u politici” govori}e Dubravka Filipovski, a svoje iskustvo u ovom “poslu” u~esnicama seminara prene}e i narodna poslanica Zlata \eri}, najavila je dr Novakovi} i naglasila da }e o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou govoriti dr Zorica Kova~evi}. Predvi|eno je da o problemima sa kojima se suo~avala prilikom osnivawa i kasnije vo|ewa privatne firme, govori jedna uspe{na preduzetnica, a da dr Sne`ana Krejovi} i dr Slobodanka Mladenovi} “obrade” aktuelnu temu u savremenom `ivotu `ene: prevencija i rano otkrivawe karcinoma grli}a materice i karcinoma dojke. Re~ je o naju~estalijim bolestima koje su u Srbiji na prvom i drugom mestu po zastupqenosti kod `enskog pola, podsetila je potpredsednica GO NS: “Va`no je podizawe svesti o neophodnosti redovnih pregleda kod ginekologa, barem jednom godi{we, odnosno kod `ena pod ve}im rizikom i ~e{}e, jer je pora`avaju}a ~iwenica da samo od 10 do 20 odsto `ena redovno odlazi na kontrole kod ovih lekara”. M. N.
HUMANITARNA POMO] ^A^ANSKE BANKE UGRO@ENIMA OD POPLAVA ovodom nezapam}enih poplava koje su u prethodnom periodu zadesile na{u zemqu, ^a~anska banka je, u skladu sa svojim mogu}nostima, izdvojila tri miliona dinara, kako bi pomogla sanirawe {tete na 18 najugro`enijih doma}instava sa teritorije MZ Kowevi}i i MZ Preqina. Sredstva Banke namewena su za popravku objekata za stanovawe i nabavku najosnovnijeg poku}stva, kako bi bili stvoreni pristojni uslovi za povratak qudi u svoje domove, ka`e se u saop{tewu ^a~anske banke. Pored ovoga, u `eqi da dodatno pomogne gra|anima sa podru~ja ugro`enih poplavama, kolektiv ^a~anske banke je samoinicijativno organizovao humani-
P
tarnu akciju prikupqawa nov~ane pomo}i. U ovoj akciji zaposleni u Banci su prikupili sredstva u iznosu od 675,5 hiqada dinara, koja su upla}ena na ra~un Vlade Republike Srbije. Nakon prvih poplava, ^a~anska banka je ukinula provizije za sve gotovinske i bezgotovinske uplate na ra~une ~ija je namena pru`awe pomo}i ugro`enima i otklawawe posledica poplava. Osloba|awe od pla}awa naknada i provizija odnosi se na uplate u korist ra~una Vlade Republike Srbije 840-3546721-89, Grada Beograda i Sekretarijata za finansije 840-744141843-14, Crvenog krsta Srbije 205-205818-39 i Op{tinske organizacije Crvenog krsta ^a~ak 155-926-45.
Novoizabrani predsednik GO NS dr Petar Jankovi}
koji je na mestu prvog ~oveka lokalnog odbora Nove Srbije bio od 2006. do 2014. godine. Prisutne delegate pozdravio je i predsednik NS i ministar Velimir Ili}, a nakon {to je dobio poverewe delagata i strana~kih prijateqa da rukovodi Gradskim odborom u narednom ~etvorogdi{wem mandatu, dr Jankovi} je u izjavi za medije naglasio: - Akcenat svih ~lanova Nove Srbije bi}e rad na poboq{awu ekonomije u gradu, dovo|ewu novih investitora i otvarawu novih radnih mesta. To je najva`niji zadatak, jer ciq je da bude zaposleno {to vi{e na{ih sugra|ana. U tom poslu o~ekujemo i zna~ajnu pomo} dr`ave, jer veliki potencijal na{e zemqe je u radnim i sposobnim qudima. Stranka je “otvorena” za sve one koji mogu i `ele da svojim anga`manom daju doprinos razvoju na{eg grada.
Jednoglasnim izborom novog Gradskog odbora manifestovano je jedinstvo u stranci, ocena je i predsednika Izvr{nog odbora NS Miroslava Marki}evi}a, koji je demantovao neke informacije u medijima o podelama me|u Novosrbijancima: “Kao i u svakoj drugoj demokratski ure|enoj stranci i u NS postoje razli~iti pogledi i mi{qewa, ali kada se usvoji neka odluka na sednici odbora, ona se po{tuje. Mora}emo u narednom periodu vi{e da podse}amo gra|ane na ono {to smo uradili za proteklih 18 godina i da je za to vreme Nova Srbija bila glavni nosilac vlasti, ali da nikada u vlasti nije bila sama. Moramo gra|anima vi{e obja{wavati i {ta je istina, da se ne bi de{avalo da sve {to ne vaqa padne na le|a Nove Srbije i wenih funkcionera, a ono {to je dobro da drugi dele. Delegatima se obratio i gradona~elnik Vojislav Ili}, podsetiv{i na sve ono {to je za vreme mandata, koji je zapo~eo u julu 2012. godine, uradio sa svojim saradnicima. Naglasio je pritom, da su, uprkos problemima koji su pratili novu vlast, a posebno po`ari i poplave, zavr{ene, i to uglavnom u oblasti infrastrukture, sve investicije koje su zapo~eli weni prethodnici. Najva`nije je da su me{tani 20 mesnih zajednica dobili zdravu vodu za pi}e, da su izgra|eni “so-
cijalni stanovi”, renovirano de~je odmarali{te u Ulciwu, zapo~eta gradwa nove zgrade Muzi~ke {kole i fiskulturne sale i u~ionica u Mr~ajevcima... Sve te i druge investicije i projekti doprineli su da ^a~ak pro{le godine bude progla{en za najboqu lokalnu samoupravu u Srbiji, podsetio je Ili} i najavio nove planove i aktivnosti u gradu, ~iji je osnovni ciq dovo|ewe investitora i obezbe|ewe posla za sugra|ane. U lokalnoj samoupravi za protekle dve godine nije zabele`ena nijedna afera, nije pove}an broj zaposlenih u javnom sektoru, niti je otkrivena korupcija, tvrdi gradona~elnik Ili}. Po{to je zahvalio na saradwi svim saradnicima i koalicionim partnerima, ~ijim zajedni~kim trudom i zalagawem je dosta ura|eno, gradona~elnik Ili} se osvrnuo i na “aferu diplome”, oceniv{i neprimerenim zahteve pojedinaca da i lokalni funkcioneri i gradona~elnik stave javnosti na uvid svoje diplome, “u situaciji kada se mu~imo da re{imo probleme na{ih sugra|ana, koji svakog dana dolaze kod nas.” Objasnio je i da je postdiplomske studije na dr`avnom fakultetu upisao 2003. i zavr{io 2007. godine, da se podaci o tome nalaze u nadle`nim institucijama i da su i oni i wegov magistarski rad samim tim svima dostupni. M. N.
GRADSKI ODBOR SPO OBELE@IO KRSNU SLAVU
OKUPQAWE NA VIDOVDAN krugu ~lanova i simpatizera stranke, Gradski odbor Srpskog pokreta obnove je, 28. juna, proslavio krsnu slavu, a doma}in je ove godine bio Radan Jarakovi}. U obra}awu gostima, predsednik Gradskog odbora Milan Maksimovi} je rekao da SPO ove godine Vidovdan obele`ava molitvom, preispitivawem i duhovnom obnovom. On je podsetio i na nedavne poplave, koje su zahvatile i ~a~anski kraj. - Ova prirodna katastrofa bi trebalo da nas ujedini, da u~ini da politi~ke razmirice ostavimo iza sebe. Sada je najva`nije da doma}instva koja su pretrpela {tetu budu brzo i
U
na pravi na~in obe{te}ena, da im se izgrade ku}e i da nastave normalan `ivot - poru~io je Maksimovi}. Verski obred obavili su sve{tenici Drago i Milan Qubi~i}. - Mnogo je datuma u srpskoj istoriji kojih se se}amo i slavimo ih, ali Vi-
dovdan ima posebno mesto, jer je na taj dan cvet srpske mladosti oti{ao na Kosovo, do`iveo poraz u meterijalnom svetu, ali odneo duhovnu pobedu. Car Lazar je, posle svetog Save, najve}a srpska glava - kazao je sve{tenik Milan Qubi~i}. E. V.
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
MARKETING
9
10
MARKETING
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
Na prostoru dana{weg ^a~ka u rimskom periodu je postojalo ozbiqno naseqe, sa velikim brojem gra|evina od tvrdog materijala i pokrivenih crepom, pokazala su najnovija arheolo{ka ispitivawa, u velikom dvori{tu Gimnazije. Arheolozi ne}e spre~iti da se na ovom mestu izgradi fiskulturna sala adovi koje su tokom juna u velikom dvori{tu Gimnazije obavili arheolozi Narodnog muzeja u ^a~ku pro{irili su saznawa do kojih se do{lo pre 12 godina, kada je u neposrednoj blizini rekonstruisana Mutapova ulica. - Tada smo prona{li ostatke arhitekture iz rimskog perioda, odnosno 4 . veka nove ere. Sada smo otkrili delove zidova, koji su o~uvani samo u temeqnoj zoni. Oni pripadaju istom periodu i pru`aju nam zna~ajne podatke o prethodnom `ivotu na prostoru dana{weg ^a~ka. Svi su izgledi da u anti~ko vreme ovde nije postojalo naseqe veli~ine sela, kao {to su arheolozi do sada smatrali, ve} ozbiqno naseqe, sa velikim brojem gra|evina od tvrdog materijala i pokrivenih crepom - obja{wava Katarina
11
OBRAZOVAWE
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
ARHEOLO[KA ISTRA@IVAWA U DVORI[TU GIMNAZIJE
PRONA\ENI OSTACI NASEQA IZ RIMSKOG PERIODA heolo{kim ostacima. Ne mora sve da se otvori da bi se videlo, postoje i druga~iji na~ini prezentacije nagla{ava Katarina Dmitrovi} i napomiwe da radovi u dvori{tu Gimnazije imaju za{titni karakter. Zavod za za{titu spomenika kulture }e, o~ekuje Ru`i~i}, utvrditi uslove gradwe, kako prona|eni ostaci ne bi bili uni{teni. - Dobro je da se dopuni istorija na{eg grada, ali
R
i da se izgradi sala - smatra direktor {kola. Novi objekat }e, kako je predvi|eno, imati vi{e od 1.000 kvadrata i bi}e usagla{en sa arhitekturom zgrade Gimnazije. Dobijawe lokacijske dozvole i po~etak izrade projekta su poslovi planirani za ovu godinu, kako bi se u idu}oj Gimnazija obratila Gradu za finansijska sredstva i, ukoliko ih dobije, otvorila gradili{te. E. V.
PO^ELA SEZONA KUPAWA Dmitrovi}, arheolog Narodnog muzeja i rukovodilac radova. U drugoj sondi, saop{tava ona, prona|ena su dva objekta cilindri~nog oblika, pokrivena polukalotom, za koje se pretpostavqa da poti~u iz 19. veka, a ~ija je namena za sada nepoznata. Na konferenciji za novinare, na samom lokalitetu, direktor Gimnazije Ivan Ru`i~i} je podsetio da su arheolo{ka istra`ivawa povezana sa budu}om
gradwom fiskulturne sale na ovom terenu. - Pre izrade projekta neophodno je dobiti lokacijsku dozvolu, koja podrazumeva odre|ene saglasnosti, a jedna od wih je saglasnost Zavoda za za{titu spomenika kulture u Kraqevu. Po{to u neposrednoj blizini {kole, u Mutapovoj ulici, od ranije postoji arheolo{ko nalazi{te, Zavod je predlo`io da se obave istra`ivawa i u velikom dvori{tu {kole, a Grad je za ove radove obez-
bedio 584.000 dinara. Pre ovih radova izvr{ena su geofizi~ka ispitivawa terena i utvr|ena mesta gde bi mogli da se nalaze ostaci iz ranijih perioda. Ru`i~i} je uveren da arheolo{ka istra`ivawa ne}e osujetiti izgradwu objekta za potrebe nastava fizi~kog vaspitawa, a wegovo mi{qewe deli i rukovodilac radova. - Ciq arheologije nije da ne{to obustavi. Mnogi gradovi u svetu le`e na neuporedivo zna~ajnijim ar-
KAO DA POPLAVE NIJE NI BILO prkos varqivom letu, u ^a~ku je sezona kupawa zvani~no po~ela u ponedeqak, 30. juna. Nedavne poplave znatno su o{tetile terene Sportsko rekreativnog centra “Mladost”, ali su bazeni otvoreni istog dana, kada i u ve}ini gradova Srbije.
U
GRAD NAGRADIO NAJBOQE OSNOVCE I SREDWO[KOLCE
KWIGE ZA 181 VUKOVCA
U~enici koji su sredwu {kolu zavr{ili sa svim peticama bi}e nagra|eni i putovawem u inostranstvo, dok }e nosioci “Vukove diplome” iz osnovnih {kola besplatno letovati u Ulciwu
e|u ovogodi{wim “Vukovcima”, za koje je 30. juna prire|ena sve~anost u velikoj dvorani Doma kulture, je 135 svr{enih osnovaca i 46 sredwo{kolaca. - Prili~no sam u~ila, ali ne za Vukovu diplomu, ve} za znawe i uspeh koji }e mi pomo}i da upi{em fakultet koji `elim. Nameravam da {kolovawe nastavim u Beogradu, na FON-u. Prijemni ispit je 8. jula, ozbiqno se pripremam, velika je konkurencija. Na probnom prijemnom ispitu bila sam trideseta od 480 kandidata - ka`e Nevena Bori~i}, koja je protekle ~etiri godine bila |ak Gimnazije, i dodaje da se
PO^IWE [KOLA VATERPOLA Od ve~eras na Gradskim bazenima po~e}e da radi {kola vaterpola. Treninzi su svaki dan od 19 ~asova, a {kola je otvorena za sve qubiteqe vodenih sportova, bez obzira na godine.
M
mnogo obradovala kada je saznala da }e “Vukovci“ i ove godine, u okviru nagradnog putovawa, posetiti Budimpe{tu, Be~ i Prag. Sre}ko Kuzeqevi}, iz O[ “Branislav Petrovi}” u Slatini, odlu~io je da se upi{e u Sredwu tehni~ku {kolu, a da kasnije studira tehniku. - Drago mi je {to svoju {kolu danas predstavqam
na najboqi mogu}i na~in. Mnogo mi zna~i i {to }u i}i na more - nagla{ava Sre}ko. Uspeh najboqim u~enicima ~estitao je gradona~elnik Vojislav Ili}, rekav{i da je Grad ponosan na wihove rezultate. - Nadam se da }ete se, po zavr{etku {kolovawa, vratiti i razvijati svoj grad. Nije ta~no da svi mladi qudi napu{taju ^a-
~ak, mi ^a~ani volimo svoje mesto i kad-tad se vra}amo u wega - kazao je gradona~elnik. Svi “Vukovci” }e tokom leta gradski bazen mo}i da koriste besplatno. Program za najboqe |ake izveli su glumac Ba}ko Bukumirovi}, mlada gitaristkiwa Sofija Krsti} i Star dens studio. E. V.
- Iako su bazeni pretrpeli veliku {tetu, uspeli smo da na vreme osposobimo pumpe, postrojewa i korita. Obezbedili smo na{im posetiocima sve uslove koji su potrebni za kupawe i razonodu. U sanirawu posledica poplave pomogli su nam brojni pravi prijateqi i zahvaquju}i wima, odradili smo dobar posao. Uspeli smo i da obogatimo sadr`aje i uredimo prostor. Odlukom Upravnog odbora cene ulaznica ostale su iste i ove sezone. Pozivam sugra|ane da u {to ve}em broju posete bazene i u`ivaju u novim sadr`ajima. Apelovao bih na sve posetioce da maksimalno vode ra~una o sopstvenoj i bezbednosti drugih kupa~a - ka`e Aco Jakovqevi}, direktor SRC “Mladost”. Pre zvani~nog otvarawa sezone, u nedequ je bio besplatan dan za kupawe, kada su se nadle`ni uverili da sve funkcioni{e po planu. Kao i prethodnih pet sezona, cene ulaznica su nepromewene. Dnevna ulaznica ko{ta 150, mese~na 1.900, a sezonska 3.200 dinara. Ipak, bez obzira na pristupa~ne cene, prvih dana, zbog ki{e, nije bilo uobi~ajenih gu`vi na bazenima. Z. J.
12
KULTURA
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
DVANAESTI DANI FOTOGRAFIJE U SRBIJI - ^A^AK 2014.
NIKAD VI[E FOTOGRAFIJA
ani fotografije u Srbiji - ^a~ak sve izlo`be kao vrlo kvalitetne. 2014. trajali su u na{em gradu od Dane fotografije u Srbiji, tradicio~etvrtka do nedeqe. Pokroviteqi nalno je pratilo otvarawe i niza drugih manifestacije, koju organizuje Foto kino izlo`bi: 10 najuspe{nijih autora FSS u klub “^a~ak”, ~iji je aktuelni predsednik 2013, EX - Experiment and Explore, ~asopisa Radenko Radovanovi}, su Foto savez Srbi- Refoto “Novi po~etak”, digitalne projekje, Grad ^a~ak i sve ustanove kulture u gra- cije u formi autorskih izlo`bi Bojana du. Poverewe da bude doma}in jedne od naj- Petrovi}a, KMF FSS, najuspe{nijeg auzna~ajnijih vizuelnih manifestacija kod tora u 2013. i ^a~anina Vojislava Pe{ternas, FKK “^a~ak” stekao je kvalitetnim ca, MF FSS “Cuba-street life”. Otvarawu radom svojih ~lanova i doma}inskom orga- manifestacije prethodili su u ~etvrtak sanizacijom skupa, zbog ~ega je i rangiran mostalna izlo`ba Daniele Marinkovi} u kao drugi najaktivniji klub u Srbiji. U Legatu “Risim”, foto tribina Branislava nizu postavki, Republi~ka izlo`ba fotografija, na kojoj se dodequju nagrade autorima najuspe{nijih pojedina~nih fotografija i kolekcija, je centralni doga|aj manifestacije. Nagrade za pojedina~nu fotografiju dobilu su: prvu, Fadil [arki, koji je progla{en najuspe{nijim autorom u 2014. godini, dve druge Voojislav Pe{terac i Branislav Backovi} i tri tre}e: I{tvan Virag, Marko Preli} i Dragan Lap~evi}. Za seriju fotografija prvonagra|eni je Koki Jovanovi}, Bojan Paji}, Branislav Brki} i Du{ko Sre}kovi} drugi je Bojan Petrovi}, a tre}i Dragan Babovi}. @iri manifesta- Brki}a na temu “Fotografije sa putovawa” cije na ~elu sa predsednikom Miroslavom u organizaciji Kulturno-obrazovnog proPredojevi}em, MF FSS, pohvalio je vi{e grama Doma kulture, i zajedni~ka izlo`ba autora u obe kategorije. ^a~anin Zoran Bojana Paji}a i Du{ka Sre}kovi}a u “@uMilo{evi}, dugo godina jedini majstor toj ku}i”. U prepodnevnim satima u subotu fotografije na ovim prostorima, ocenio je odr`ana je Foto berza u holu Doma kultu-
D
Fadil [arki
re, usledila je Godi{wa skup{tina FS Srbije, potom foto tribina o Novim tendencijama u okviru nacionalnog saveza, projekcije kolekcija za umetni~ka zvawa u 2014, kao i otvarawe samostalnih izlo`bi fotografija Dragoslava Ili}a, MF FSS u Galeriji Narodnog
muzeja i Milana @ivkovi}a, MF FSS u Legatu “Risim”. @ivkovi} je zatim odr`ao Foto radionicu “Svakome treba kwiga”. Nedeqa je bila rezervisana za atraktivni fotografski izlet za u~esnike manifestacije, koji su ove godine, “naoru`ani” svojim fotoaparatima, krenuli put Savinca i Spomen kompleksa “Takovo”, gde su posetili crkvu Svetog Save u kojoj je sahrawena Mina, k}erka Vuka Karaxi}a, a zavr{ili u etno ku}i “Tri hrasta”. U ^a~ku je tokom ~etiri dana sa gostima iz Makedonije i BiH boravilo oko 100 fotografa Z. L. S.
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
PRAVOSLAVQE
13
14
SELO
PRVI PUT U PRIJEVORU
USPELA „GULA[IJADA”
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
STANIMIR MINI],^A^ANSKI PROIZVO\A^ RAKIJE, OSVAJIO NOVA PRIZNAWA U VRWA^KOJ BAWI
PRVA DVA MESTA ZA MINI]EVU KU]U RAKIJE tanimir Cane Mini}, iz Dowe Trep~e, osvojio je nove nagrade na Nacionalnom takmi~ewu za najboqe rakije i vina, odr`anom od 27. do 29. juna u Vrwa~koj Bawi. U jakoj konkurenciji najboqih proizvo|a~a rakije iz Srbije, Republike Srpske i zemaqa iz okru`ewa, wegova prepe~enica iz 1947. godine ponela je presti`ni naslov “{ampion kvaliteta”, a veliku zlatnu medaqu dobio je za duweva~u, tako da su mu pripala prva dva mesta na Kupu Vrwa~ka Bawa 2014. - S obzirom na to da sam u ovoj godini osvojio brojna priznawa, nije me iznenadio poziv da u~estvujem i na smotri najboqih rakija i vina u Vrwa~koj Bawi. Da budem iskren, ni ishod takmi~ewa za mene nije predstavqao veliko iznena|ewe, jer su rakije iz na{eg ~a~anskog kraja po svom kvalitetu bez premca. Iako sam uveliko u{ao u sedmu deceniju `ivota, rezultati koje sam do sada postigao na brojnim takmi~ewima na na{im prostorima pru`aju mi veliku pokreta~ku snagu da se sa velikim `arom i daqe bavim proizvodwom rakije. U neku ruku, sva ta takmi~ewa, koja se organizuju vi{e puta godi{we, ne dozvoqavaju mi da se po{teno odmorim, ali se zbog toga nikada nisam `alio.
S
ako je tek prva, sude}i prema broju gostiju, Vidovdanska “Gula{ijada” u Prijevoru apsolutno je uspela. Lepo vreme, ne previ{e toplo, hrana i pi}e, mo`da malo i xabane, izmamili su vi{e stotina me{tana i posetilaca sa svih strana. Takmi~ilo se dvadesetak kuvara iz Prijevora i okoline. - Izviwavamo se {to smo “Gula{ijadu” organizovali u vreme posta i na praznik. Trebalo je da bude odr`ana
I
jo{ u maju, ali je odlo`ena zbog poplava - podsetila je portparol “Gula{ijade” Dragana Markovi}. Bio praznik ili ne, gula{ i naravno, ro{tiq gosti su gasili pivom na to~ewe, hladnim sokovcima, {etwama po prostranim livadama, od te-
zge do tezge. Koliko je qudi bilo, naro~ito u popodnevnim satima, ne bi trebalo ni da su trgovci lo{e pro{li. Za muzi~ke sadr`aje pobrinuli su se ~lanovi Kulturno-umetni~kog dru{tva “Tanasko Raji}”, od najmla|ih do najstarijih. Z. J.
Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske
- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka
Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33
Priznawa gode, ali i obavezuju. I u proizvodwi rakije isto je kao u sportu. Kada se pobe|uje, mora da se poja~a trening - ka`e Cane, komentari{u}i najnovije rezultate iz Vrwa~ke Bawe. Stanimir Mini} je na Me|unarodnom sajmu poqoprivrede u Novom Sadu osvojio do sada deset zlatnih medaqa za odli~an kvalitet {qivovice. Od brojnih uspeha u ovoj godini, izdvajamo sjajan rezultat koji je ostvario na kwa`eva~koj me|unarodnoj smotri najboqih rakija i vina, odakle je u rodno selo doneo tri zlatne medaqe, za viqamovku, lozova~u i duweva~u, iz 2013, 2012. i 2009. godine. V. S.
PIJA^NI BAROMETAR POVR]E mladi krompir 30 - 60 pasuq 210 - 280 kupus 25 list kupusa 30 paprika 350 paradajz 150 - 200 krastavac 80 - 100 spana} 150 gra{ak 200 boranija 300 rotkva veza 40 karfiol 200 brokoli 250 tikvice 120 crni luk mladi 50 beli luk veza 30 - 40 {argarepa 100 {argarepa veza 40 per{un 30 zelena salata 20 cvekla 60 VO]E tre{we 150 - 200 jagode 180 - 200 jabuke 20 - 50 kru{ke ju`no vo}e 110 - 220 suve {qive 250 - 350 orasi 600 - 700 MLE^NA PIJACA jaja 8 - 12 projino bra{no 60 - 70 pili}i 320 kajmak 300 - 600 sir 200 - 400 pr{uta 1.100 - 1.400 slanina 200 - 750 suxuk 700 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 130 - 150 prasi}i 230 - 250 ovce 110 - 120 jagwad 210 - 230 p{enica 30 je~am 30 kukuruz 26
IZRADA NAME[TAJA PO MERI I OPREMAWE INTERIERA. U PONUDI IMAMO 400 DEZENA MATERIJALA KAO I CEO ASORTIMAN BRENDIRANOG OKOVA! U TOKU JE AKCIJA NA ODRE\ENE EGGER DEZENE!
Izrada name{taja po meri, tr`ni centar Partizanka II sprat, telefon: 064 4057005, 065 3911900
DODELOM DISOVE NAGRADE ANI RISTOVI], 51. DISOVO PROLE]E ZAVR[ENO PO^ETKOM LETA
POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.
Soe Valdes
@ENA KOJA PLA^E ena koja pla~e je roman o qubavi i umetnosti, o osobi ~ija je veli~ina nepregledna jer se odvojila od svog dela da bi svojih najboqih deset godina posvetila Pikasu, geniju koji je bio 30 godina stariji od we. Ovo je pri~a o sna`noj `eni, fotografkiwi i slikarki Dori Mar (ro|enoj kao Henrijeta Teodora Markovi}), muzi pariskih nadrealista izme|u dva rata, Pikasovoj qubavnici i autorki serije fotografija o nastanku Gernike. Qubavnica, muza i naposletku `rtva velikog umetnika, Dora odlazi na putovawe u Veneciju koje }e predstavqati prelomnu ta~ku u wenom `ivotu. Po povratku u Pariz, povu}i }e se u samo}u i zauvek zatvoriti u svoj stan. Jedna kwi`evnica priprema roman o `ivotu Dore Mar, nadrealistkiwe i umetnice koju je krasio veliki talenat, sve dok u wen `ivot nije u{ao Pablo Pikaso. ^etrdeset godina nakon smrti genija iz Malage, Soe Valdes proni~e u du{u `ene koja je bila spremna na sve zarad qubavi, i daruje nam pronicqiv i uzbudqiv roman o strasti koja nema granice. Kroz nesvakida{wu pripovest o `ivotu Dore Mar, autorka nas vodi od okru`ewa pokreta koji je sna`no obele`io tridesete godine XX veka, do venecijanskih kanala i ulica u kojima je Dora provela posledwe dane u javnosti. Izme|u prizora Kastrove Kube i pariskog egzila, Soe do tan~ina opisuje veli~anstvene nadrealisti~ke fotografije Dore Mar i slikovito predo~ava vrline i mane jednog od najve}ih genija svih vremena, Pabla Pikasa.
@
Igor Marojevi}
BEOGRA\ANKE ovi roman jednog od vode}ih imena savremene srpske
N
proze. Kwiga o druga~ijim `enama. @ivopisne ispovesti Beogra|anki koje nam otkrivaju ~udne i skrivene likove velegradskog miqea. Junakiwe ~iji psiholo{ki i qubavni potresi doprinose sagledavawu mawe vidqivih strana Beograda s po~etka dvadeset prvog veka. U pri~ama koje u celinu ujediwuje `ensko prvo lice ~itaocima se predstavqaju druk~ije devojke, `ene, prijateqice, majke i qubavnice. Sve one zajedno kao Beogra|anke, ali i svaka za sebe, otkrivaju nam ~udne i skrivene likove velegradskog miqea, kakve na prvi pogled mo`da ne prime}ujemo. Romanti~na teoreti~arka filma koja brakorazvodnom parnicom spasava brak, vlasnica male galerije koja preko Tvitera otpo~iwe qubavnu vezu sa slikarom ~ije radove prodaje, devojka koja je iz Beograda emigrirala u Minhen a odatle na internet, najboqe drugarice u kojima bezazlene igrice sa Fejsbuka bude neo~ekivane porive, `ena koja ni posle brojnih razo~arawa u mu{karce ne gubi veru u qubav... - sve su to Marojevi}eve Beogra|anke, neobi~ne `ene u razli~itim `ivotnim situacijama.
15
KULTURA
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
POEZIJA SPASAVA ONOG KO JE PI[E I ^ITA
osle nekoliko izmena datuma zavr{ne sve~anosti 51. Disovog prole}a, uslovqenih vanrednom stawem u zemqi i uskla|ivawa obaveza svih u~esnika programa, uz nedostatak sopstvenog prostora kao dodatno ote`avaju}u okolnost, umesto 23. maja, kako je planirano, ova tradicionalna pesni~ka sve~anost je kona~no u ~etvrtak, krunisana dodelom “Disove nagrade” ovogodi{wem laureatu, pesnikiwi ~a~anskog porekla Ani Ristovi}. Tako je 51. Disovo prole}e, koje se obele`ava od 10. marta, sticajem vi{e okolnosti vremenski zagazilo u leto.
P
VE^E LAUREATA – „NE[TO SVETLI” Naslovnom pesmom nove kwige Ane Ristovi} u izdawu Gradske biblioteke “Ne{to svetli”, koju je kazivala dramska umetnica Dragana Milo{evi}, sve~ano je, u ve-
pored ostalog rekla da poeziju pi{e zato {to je to najboqi na~in da se izrazi, i zato {to je to wena “potreba i na~in savladavawa stvarnosti, a motiv stvarawa neprekidno tragawe…”
„DIS ZA SVA VREMENA” Nakon {to su dobitnici Disove nagrade i mladi autori polo`ili venac pred Disovu bistu u dvori{tu Narodnog muzeja, program naslovqen “Dis za sva vremena” je nastavqen u Klubu Doma kulture, zbog nestabilnih vremenskih okolnosti. Dodeqene su nagrade mladim stvaraocima i autorima nagra|enih eseja o Disovom stvarala{tvu. Dobitnici nagrade “Mladi Dis” Jani Aleksi} iz Kragujevca, koja `ivi i radi u Beoradu, nagradu je uru~ila laureat Ana Ristovi}. Ove godine dodeqene su samo dve tre}e nagrade za eseje, a autori su Marija ^ali} i Isidora \olovi}. Tradicionalno “Slovo o poeziji” govorio je pesnik i kwi`evni kriti~ar Marjan ^akarevi}. Potom su Disu u ~ast, svoje stihove govorili: Ana Ristovi}, Enes Halilovi}, Milo{ Petkovi}, Petar Miloradovi} i Marjan ^akarevi}. Disove pesme “Himna”, “Pod dudom” i “Ilijada” u muziku su preto~ili ~lanovi dua “Ilijada” iz Lazarevca, Sre}ko An|elkovi} i Vladan Ekme~i}. Sve wih je nadhnutim poetskim citatima kroz ovaj deo programa vodila Marija Radulovi}.
IZLO@BA „PUTOVAWE U SREDI[TE SEBE” Odmah po dodeli nagrada mladim stvaraocima, u Klubu Doma kulture usledilo je otvarawe izlo`be naslovqene po stihu Ane Ristovi} “Putovawe u sredi{te sebe”, koju prati i istoimeni katalog, koje je priredila bibliotekar Marija Radulovi}, a dizajnirao Milenko Savovi}. Izlo`bu je otvorio pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti i potpredsednik Odbora Diso-
Ana Ristovi} i Danica Ota{evi}
likoj sali Doma kulture, zapo~elo “Ve~e laureata” na kome se plejadi srpskih pesnika, dobitnika Disove nagrade, predvo|enoj Vasokom Popom, pridru`ila i Ana Ristovi}, najmla|a dobitnica ovog priznawa. Ana je k}erka ~a~anskog pesnika Aleksandra Ristovi}a, kome je Gradska biblioteka pre nekoliko godina posvetila nau~ni skup, i unuka ~uvenog profesora Gimnazije Riste Ristovi}a. Ovaj lokalpatriotizam kod izbora laureata, svakako je opravdao zreo pesni~ki glas Anine moderne poezije, o kome je govorio profesor dr Sa{a Radoj~i}, kao i o kwizi novih i izabranih pesama, koju joj je darovala ~a~anska Biblioteka zahvaquju}i sredstvima Ministarstva kulture, pokroviteqa i ostalih publikacija, 45. broja ~asopisa Disovo prole}e i kataloga izlo`be o laureatu. “Poezija ne mo`e spasiti svet, ali na odre|eni na~in, spasava onog ko je ~ita, upravo zato {to mu ne nudi nikakve odgovore, ve} budi u wemu samom zapitanost o svetu”, rekao je Sa{a Radoj~i}, citiraju}i pored ostalog pesnikiwu laureata. Nov~ani deo nagrade, ~iji je darodavac Grad ^a~ak, Ani Ristovi} je uru~io gradona~elnik Vojislav Ili}, uz ~estitke Gradskoj biblioteci “Vladislav Petkovi} Dis” na istrajavawu u organizovawu ove manifestacije i obe}awe, da najstarija ustanova kulture u gradu i jedna od najstarijih pesni~kih sve~anosti u zemqi obavezuju ovaj Grad, da kona~no sve aktivnosti Biblioteke stavi pod jedan krov. Disovu nagradu pesnikiwi je uru~ila Danica Ota{evi}, direktorka manifestacije, podsetiv{i da je i sam Dis pre jednog veka bio pionir pesni~kog modernizma u nas, u kome se danas, novim metaforama, ogleda i stvarala{tvo Ane Ristovi}. Zavr{nicu manifestacije scenski su oplemenili tangom Du{an ^egawac na harmonici i plesni par Andrijana Dragi} i Aleksa \urovi}, kao i video projekcija fotografija iz Aninog detiwstva i potowe karijere. Scenario dostojan manifestacije potpisala je bibliotekar Olivera Nedeqkovi}, a voditeqi programa bili su Marijana Lazovi} i Qubi{a ]irkovi}. U tradicionalnoj besedi laureata Ana Ristovi} je
Ana Ristovi} i Jana Aleksi}
vog prole}a Aleksandar Da~i}. Dramska umetnica Dragana Milo{evi} kazivala je Aninu pesmu “Telo”, a potom je prikazn film Qubi{e ]irkovi}a, u kome je ispra}en poetski razvoj Ane Ristovi} kroz navo|ewe centralnih motiva wene poezije kakvi su: putovawe, svakodnevica, srce, telo, svet, izgnanstvo, kultura, drugost, `enska pitawa… Voditeqka ovog dela prorama Biqana Rai~i} navela je jo{ jednu od odrednica poezije Ane Ristovi}: “Poezija je ono {to se trudilo da opovrgne sebe/Ono {to se dogodilo dok se samo moglo dogoditi,/a dogodilo se nije./
UPRKOS SVIM PREPREKAMA I na kraju vaqa primetiti, uprkos nepovoqnoj op{toj finansijskoj klimi za kulturu u zemqi, manifestacija Disovo prole}e nije izgubila na kvalitetu, iako se organizator odrekao nekih programa, me|u kojima su i oni posve}eni Nu{i}u i Prvom svetskom ratu. Wen kvalitet raste i izlaskom u svet, ~emu je doprineo i prevod na nema~ki jezik Disove pesme “Mo`da spava”, pro{logodi{weg gosta manifestacije Petera Handkea, koji je po objavqivawu skrenuo zna~ajnu pa`wu kulturne javnosti u Dizeldorfu. A ni Ministarstvo kulture, uprkos restriktivnom buxetu dr`ave, nije se oglu{ilo o dobru tradiciju i kvalitet. Z. L. S.
16
TV PROGRAM
TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -
09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.
14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA
20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1
PREDSTAVQENA KWIGA - SPOMENICA MR GROZDANE KOMADINI] I OGRANKA VUKOVE ZADU@BINE
„JUNACI VELIKOG RATA, OD GOLIJE DO RUDNIKA“ a Vidovdan, u okviru programa Letwih dana kulture u ^a~ku 2014. Ogranak Vukove zadu`bine - Udru`ewe “^uvari dela Vuka Karaxi}a” predstavio se na stvarala~ki na~in promocijom kwige „Junaci velikog rata - od Golije do Rudnika“ mr Grozdane Komadini}. Ba{ na dan kada je sve po~elo daleke 1914. pred konakom Jovana Obrenovi}a u dvori{tu Narodnog muzeja, predstavqena je ova kwiga dokument, Spomenica, nastala povodom obele`avawa stogodi{wice po~etka Prvog svetskog rata, posve}ena Soluncima iz na{eg kraja. Kwiga sadr`i autenti~ne razgovore sa u~esnicima golgote, koje je Grozdana Komadini} zabele`ila tokom 1988, kada je obele`eno 70 godina od proboja Solunskog fronta. Reporta`e je tada objavio “^a~anski glas”. O onima, koji nisu stigli da ispri~aju svoju pri~u, pisali su wihovim potomci. Tom prilikom Komadini}ka je istakla “da je na ovaj na~in zapalila vo{tanicu svima onima koji su svojim juna{tvom, ogromnom qubavi prema slobodi i Otaxbini ostavili svoje `ivote po albanskim gudurama i u Plavoj grobnici i Jonskom moru, me|u kojima je bilo i mnogo mladih. Zato je ova kwiga vo{tanica i svoj wihovoj nero|enoj deci, kao i tre}ini srpskog naroda, koju je rat zauvek progutao, sa neizbe`nim pitawem - Zar je sve moralo tako da bude?”. Deo kwige posve}en je i poznatim u~esnicima Velikog rata, ro|ewem ili `ivotom vezanim za ^a~ak, a tu je i odeqak o krajputa{ima, podignutim u spomen onima, koji se iz rata nisu vratili i ne zna im se grob. Recenzent dr Miodrag Maticki, predsednik Vukove zadu`bine iz Beograda, u pozdravnom pismu je poru~io da je kwiga “vukovska u celini zbog forme kazivawa,... i gospodski lepa i otmena, sazdana kao najlep{i spomenik palima u Velikom ratu...” Drugi recenzent, akademik Dragutin A. \uki} govorio je o stawu na austorugra-
N
^
POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.
Harold Robins
POQUBAC ZA STRANCA
skom dvoru i Srbiji uo~i po~etka rata, a novinar i kwi`evnik Bo{ko Lomovi}, pisac teksta o svom dedi Milutinu, osvrnuo se, uz svo po{tovawe prema lovorikama oven~anim, na one male, bezimene seqake-ratnike, koji su juri{ali svojim ku}ama, i bosonogi doneli pobedu, pomiwu}i i Ba{u, bolni~arku s Vida, i Budimirovih 70 rana, Miluna Kova~evi}a iz Vi~e i wegovu bra}u ratnike i mnoge druge. Milica Bakovi} govorila je o istorijskom kontekstu, profesorka Gimnazije Aleksandra Mi{i} analizirala odnos prema ratu, gimnazijalci Sara Plazini}, Milo{ Jevtovi}, Stefan A{anin i u~enici nastavnice Mile Mutavxi} iz Trnave, obogatili su program pesmama, odlomcima obra}awa srpskoj vojsci kraqa Aleksandra Prvog i majora Gavrilovi}a... Lektor je dr Dragoslav Komadini}, a saradnik na izdawu bila je Qiqana Gliniti}. Kwigu je izuzetno likovno grafi~ki opre-
mio Zoran Jure{. Pokroviteq izdawa je Adam Tadi} i Centar za kulturu i sport iz Gu~e. Promociji su prisustvovali i predsednik Fondacije Vukove zadu`bine za @abqak, [avnik i Plu`ine Dragutin Budo Novosel iz Podgorice, koji je tom prilikom istakao da “ova kwiga podse}a na, mo`da, naj~asniji deo srpske istorije i poru~uje da ne budemo mali potomci na{ih velikih predaka”, poezijom se oglasila Slava Vojinovi}, pesnikiwa iz Plu`ina, prisutni su bili i @ivka Markovi} u ime Ogranka iz Velike Mo{tanice i kwi`evnik iz Milanovca Milo{ Kapetanovi}. Zahvaquju}i ovoj kwizi, “posle sto godina ponovo `ive junaci velike srpske epopeje, istorijska i moralna obaveza bila je da se ona napi{e, a podignuta ruka starine ispod {ajka~e sa naslovne korice, jednako nas pozdravqa i opomiwe da pamtimo i ~uvamo to {to su oni svojom velikom `rtvom platili”, rekla je Zorica Le{ovi} Stanojevi}, urednik izdawa i autor nekoliko priloga. Kwiga “Junaci velikog rata” svojim sadr`ajem obuhvatila je ~itavih sto godina, donose}i i pri~e sa hodo~a{}a savremenika na srpska grobqa u Bizerti, Solunu i Vidu, na Krfu, koja potvr|uju da nisu i ne smeju biti zaboravqeni. Z. L. S.
FESTIVAL EVROPSKOG FILMA U DOMU KULTURE a~ak je jedan od sedam gradova Srbije, u kome se od 30. juna do 5. jula u velikoj sali Doma kulture u 19 i 21 sat, odr`ava Evropski filmski festival, koji je organizovala Mre`a instituta kultura zemaqa Evropske unije (EUNIC), Delegacija EU i EU Info centar, koji deluju u Srbiji. Moto ovog festivala, koji je publici ponudio {iroki izbor savremenih igranih i dokumentarnih filmova je “Zemqa izme|u”, sa mogu}im podnaslovom “Nova kinema-
17
KULTURA
PETAK 27. JUN 2014. GODINE
„ZEMQA IZME\U“ tografija Starog kontinenta”. Mre`a EUNIC u Srbiji i ambasade su odabrali filmove koji daju autorski uvid u kulturolo{ku raznolikost sveta realne Evrope, likove, migracije, sudbine i dileme obi~nih qudi, azilanata, demokratske “rupe” i finansijske probleme od Balti~kog do Crnog mora, od Beograda do Berlina, izme|u [tokholma i Subotice. Ideja festivala nije samo da dovede
najboqu evropsku filmsku produkciju u Srbiju, ve} i doka`e, da se vizuelne umetnosti u Srbiji mogu nositi ravnopravno sa najboqim evropskim dostignu}ima, ka`e urednik Filmskog programa Milen Alempijevi}. Ulaz na sve projekcije je besplatan. Dodatne informacije na www.facebook.com/EUNICSrbija Z. L. S.
Poni`ewe, strast i hrabrost odneli su ga vrtoglavo do samog vrha ambicije i mo}i. Wujork je okovan surovom ekonomskom krizom. Fransis Kejn, buntovnik okru`en `enama, problemati~ne i turbulentne pro{losti, bira pogre{nu stranu zakona i postaje jedan od najopasnijih qudi u gradu. Odrastao u siroti{tu, nesiguran i omalova`avan, kre}e stranputicom dok ga mladost i o~aj navode da se prepusti ukusu greha i `ivotnim zadovoqstvima. Mo} i novac opijaju ga i postaju jedino u {ta veruje. Me|utim, prave vrednosti i najbitnije stvari u `ivotu ipak se ne kupuju novcem... Junak koji }e vas zarobiti i ostaviti bez daha, lik kroz koji }ete u kovitlacu `estokih de{avawa osetiti strast `ivqewa i lepotu poroka.
Gijom Muso
AKO SUTRA NE POSTOJI Jedan od najuticajnijih listova u Francuskoj, Le Figaro, objavio je podatak da je Gijom Muso tre}u godinu za redom najprodavaniji pisac, sa ukupnom prodajom kwiga 1.405.500 primeraka samo u Francuskoj. Vulkan izdava{tvo, koje zastupa prava objavqivawa Musoovih kwiga za na{u zemqu, upravo je objavilo desetu kwiga ovog besteseler pisca Ako sutra ne postiji. Glavna junakiwa Ema `ivi u Njujorku. Sa trideset dve godine, i daqe tra`i onog pravog. Metju `ivi u Bostonu. Izgubio je `enu u stra{noj nesre}i, i sam odgaja svoju ~etvorogodi{wu }erkicu. Sudbinski susret u virtuelnom svetu dove{}e ih do toga da veruju da su mo`da najzad prona{li sre}u. Nestrpqivi da se upoznaju, dogovaraju ve~eru u malom italijanskom restoranu na Menhetnu. Istog dana u isto vreme, oboje otvaraju vrata tog restorana i odlaze do istog stola. Pa ipak, putevi im se nikad ne}e ukrstiti. Da li je to igra la`i? Izmi{qotina ma{te? Manipulacija? Uhva}eni u obliku stvarnosti koji ne mogu da pojme, Metju i Ema brzo shvataju da to nije samo propu{tena prilika...
VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE PETAK I SUBOTA, 5 I 6.JUL 2014. - FESTIVAL EVROPSKOG FILMA (TVOJA LEPOTA NE ZNA^I NI[TA, SNE@ANA, SOFIJA-ISTORIJA EVROPE i JERIHOV) Velika sala od 19:00 i 21:00 ^ETVRTAK - SUBOTA, 10-12. JUL 2014. - KAKO DA DRESIRATE SVOG ZMAJA 2 (3D), dugometra`ni animirani film Velika sala od 16:00 i 18:00 ^ETVRTAK-SUBOTA, 10-12.JUL 2014. - TRANSFORMERSI: DOBA IZUMIRAWA (3D), igrani film Velika sala od 20:00
18
SAOBRA]AJ
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
LETI NAJVI[E SAOBRA]AJNIH NESRE]A
STRADAJU I PORODICE I MLADI
U letwim mesecima 2013. na putevima u Srbiji dogodile su se 9.494 saobra}ajne nezgode. Poginulo je 205, a lak{e i te`e povrede zadobilo 5.264 qudi. Iako je broj nastaradalih mawi nego 2012. za vi{e od 11 odsto, od su{tinske je va`nosti smawiti tragi~ne bilanse iz prethodnih godina kvalitetnim i pravovremenim aktivnostima, napomiwu nadle`ni u Agenciji za bezbednost saobra}aja Srbije. e}ina nastaradalih u letwim mesecima putovali su ka dalekim turisti~kim destinacijama, vra}ali se sa odmora ili su samo prolazili kroz Srbiju. U saobra}ajnim nezgodama leti stradaju ~itave porodice, kao i veliki broj mladih qudi. U ciqu smawewa tragi~nih posledica, Agencija za bezbednost saobra}aja je planirala preventivnopromotivnu kampawu posve}enu bezbednosti saobra}aja u ovom peridu. - Osnovne poruke i saveti su upu}eni voza~ima i putnicima, a posebna pa`wa je posve}ena po{tovawu propisanih ograni~ewa brzine, bezbednom pre-
V
ticawu, kori{}ewu sigurnosnih pojaseva i bezbednih sedi{ta za decu, nekonzumirawu alkohola. Osim propisa, od su{tinskog zna~aja je pravilna priprema vozila za putovawa, kao i da ne polaze umorni na put i da {to ~e-
{}e prave pauze. Preduslovi za bezbeno putovawe su adekvatna priprema vozila, voza~a i putnika za du`i put po visokim temperaturama - podse}aju u Agenciji za bezbednost sa-
obra}aja. Kampawa }e biti realizovana emitovawem radio i TV spotova posve}enim
bezbednosi u letwim mesecima, postavqawu bilborda sa porukama du` svih pravaca kojima se kre}u turisti ka moru, planinama ili bawama. Tako|e, bi}e deqene informativne bro{ure o pripremama za put, po{tovawu saobra}ajnih propisa, upozorewu o opasnim deonicama, bezbednoj vo`wi... Bro{ure na engleskom i nema~kom jeziku dobija}e i strani turisti ko-
Z. J.
SAVETI VOZA^IMA DVOTO^KA[A
VOZITE DAWU Kako je leti pove}an i broj vozila na putevima, nadle`ni u Agenciji za bezbednost saobra}aja savetuju i voza~e motorcikala da budu posebno oprezni i da po{tuju saobra}ajne propise: - Na{a preporuka je da voze dawu, kada je wihova uo~qivost daleko boqa, nego no}u. Posebno je zna~ajno da na put krenu odmorni, da ~e{}e pauziraju, da izbegavaju vo`wu po najve}im vru}inama... Po{to su mladi u daleko ve}em riziku stradawa, jer je kod wih izra`ena `eqa za dokazivawem, pokrenuli smo kampawu “MladostNELudost”. Na{ ciq je da im na inovativan i savremen na~in do~aramo zna~aj bezbednosti u saobra}aju. Mladi su u daleko ve}em riziku nego ostali u~esnici u saobra}aju. Ba{ ta `eqa za dokazivawem ~esto dovodi do te{kih posledica.
SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK
POGINULI MOTOCIKLISTI subotu, 28. juna, na dr`avnom putu prvog B reda, broj 23, u Mojsiwu, dogodila se saobra}ajna nesre}e u kojoj su dve osobe poginule. U sudaru motocikla ~a~anske registarske oznake i putni~kog motornog vozila novopazarske registacije, poginuo je mladi} star 33 godine, iz ^a~ka, koji je upravqao motociklom i dvadeset~etvorogodi{wa devojka, tako|e iz ^a~ka, suvoza~ na motociklu. Uvi|aj je obavila zamenica tu`ioca Osnovnog javnog tu`ila{tva u ^a~ku u prisustvu ve{taka saobra}ajne struke i saobra}ajnih policijskih slu`benika PU ^a~ak.
ji prolaze kroz Srbiju. Bezbedonosnu kampawu tokom letwih meseci ABS }e realizovati u saradwi sa Upravom saobra}ajne policije, Javnim preduze}em “Putevi Srbije”, Udru`ewem osigurava~a Srbije, Crvenim krstom i Nacionalnom organizacijom turisti~kih agencija (YUTA).
U
POGINUO STUDENT IZ ^A^KA tefan Stankovi} (20), student iz ^a~ka, poginuo je u utorak oko 15 ~asovau Bulevaru kraqa Aleksandra, kada je podleteo pod kola Hitne pomo}i. Prema jednoj verziji, nesre}nog mladi}a koji je pretr~avao ulicu prvo je udario tramvaj, a zatim su ga pregazila ambulantna kola. Me|utim, o~evici, koje smo zatekli na mestu tragedije, navode da nisu sigurni da je mladi}a najpre udario tram-
S
vaj. - Stajao sam na prozoru i video ga kako pretr~ava ulicu. U tom trenutku su kola Hitne pomo}i sa upaqenim rotacionim svetlima jurila iz pravca Cvetkove pijace. On ih je video i po`urio da pre|e ulicu, ali je tada iz centra grada nai{ao tramvaj. On se zbunio i instiktivno nagnuo nazad, ali ga je tada udarilo vozilo Hitne pomo}i. Voza~ je hteo da zaobi|e mladi}a, pa je po~eo da
skre}e sa {ina, ali nije uspeo na vreme. - Nismo sigurni da je mladi}a odbacio tramvaj, jer nismo videli da je policija ispitivala voza~a. Hitna pomo} se zaustavila posle par metara, ali kada su se vratili, mogli su samo da konstatuju smrt - navode o~evici nemilog doga|aja. Istraga je u toku. (Izvor list “Alo”)
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
MARKETING
19
22
GORWI MILANOVAC
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
OTVORENI HLADWA^A, NASEQE “DEVET JUGOVI]A” I SPORTSKI TERENI ovaj Vidovdan eko i etno selo Ko{tuni}i do~ekali su u novom izdawu. Na tradicionalnom Saboru “Vidovdanski dani” sve~ano su otvoreni hladwa~a u Fabrici hrane “Grab”, Turisti~korekreativni centar “Devet Jugovi}a” i tereni za mali fudbal, ko{arku, rukomet i tenis. Kompanija “JOMIL”, u ~ijem je sastavu i Fabrika hrane, dopunila je u Ko{tuni}ima proizvodwu novom hladwa~om kapaciteta 150 tona. Kako
I
VIDOVDANSKE NOVINE U KO[TUNI]IMA
NAGRADE I POSLOVAWE Na ovogodi{wem Sajmu u Novom Sadu fabrika “Grab” nagra|ena je velikom zlatnom medaqom za marmeladu od kajsija, zlatnom medaqom za marmeladu od {ipurka i priznawem za dizajn svih proizvoda. Sa Sajma “Srpski brend” stigla je nagrada za grupu alkoholnih proizvoda. Kada je re~ o poslovawu, potpisani su ugovori za izvoz meda u Rusiju (vredan 150 hiqada evra), rakije u Australiju i okolne zemqe, kao i za isporuku lan~ paketa za vojsku Angole. Vrednost posla za vojsku je pola miliona dolara, a deo lan~ paketa proizvodi Fabrika hrane “Grab”.
vi{e od 50 odsto proizvoda odlazi u Angolu, novi pogon u “Grabu” je otvorio savetnik Ambasade ove afri~ke dr`ave u Beogradu Hose Rodrigez. Sve~anosti su prisustvovali i ata{ei za informisawe i finansije Ambasade Angole. - Mi sa Srbijom imamo dobru saradwu, a nadam se da }e se ubudu}e jo{ vi{e razvijati. Najboqi primer dobrih odnosa dve zemqe je saradwa sa kompanijom “JOMIL”- izjavio je Hose Rodrigez. Nova hladwa~a je u Fabrici hrane upotpunila proizvodwu, od primarne do skladi{tewa i ~uvawa vo}a i povr}a. U neposrednoj blizini su i veliki zasadi {qive, kru{ke, borovnice, aronije. - Vi{e od 50 odsto proizvoda izvozimo u Angolu, a sa wima smo ostvarili i
[TETA OD POPLAVA U TAKOVSKO-RUDNI^KOM KRAJU VE]A OD PRELIMINARNIH PROCENA
NAJVI[E O[TE]ENA POQOPRIVREDA a osnovu dostavqenih preliminarnih izve{taja gorwomilanova~kih op{tinskih komisija za procenu {teta, dodatno a`uriranim sa podacima vanrednog pregleda predstavnika „Puteva Srbije“, a upu}enih Komisiji za utvr|ivawe {tete od elementarnih nepogoda Vlade Republike Srbije, nedavno je na predlog ove republi~ke nadle`ne komisija na teren iza{lo vi{e pojedina~nih republi~kih komisija koje su izvr{ile kontrolu dostavqenih op{tinskih izve{taja. Prema izve{tajima op{tinskih komisija, na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac poplave su pri~inile ukupnu {tetu u vi-
N
sini od 287.762.528 dinara. [teta na poqoprivrednom zemqi{tu iznosi 144,1, na objektima 82,7, na mostovima 37,1 i na lokalnim i nekategorisanim putevima 23,6 miliona dinara. Prema procenama republi~kih komisija, ukupna {teta od poplava na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac iznosi vi{e od 454,5 miliona dinara, odnosno 149,9 na poqoprivrednom zemqi{tu, 143,8 na objektima, 103,8 na mostovima i 56,9 miliona dinara na lokalnim i nekategorisanim putevima. Sanacija pri~iwene {tete od poplava bi}e ura|ena prema sa~iwenim izve{tajima nadle`nih komisija.
vojnu saradwu, ali o tome }emo nekom drugom prilikom. Vide}emo se narednog Vidovdana, kada }e opet u Ko{tuni}ima biti novina - nagovestio je general Jovan ^ekovi}, vlasnik kompanije “JOMIL”. Naseqe “Devet Jugovi}a” izgra|eno je u tradicionalnom srpskom stilu. Svih devet luksuznih bungalova, nazvanim po bra}i
PROIZVODNE CELINE FABRIKE HRANE „GRAB” * Primarna proizvodwa vo}a na vi{e od 20 hektara. * Prerada i pakovawe vo}a i povr}a i su{ara dnevnog kapaciteta hiqadu kilograma. * Uzgajawe p~ela, proizvodwa i pakovawe meda. * Hladwa~a kapaciteta 150 tona. *Fabrika rakije i sokova od doma}eg vo}a.
Jugovi}, nastalo je od starih kaca za rakiju i vino. Unutra su spava}a soba, kupatilo i minijaturni hodnik, pristojno udaqeni od kom{ija, a ispred novoizgra|eni sportski tereni, pla`a i restoran. Za mawe od mesec dana, sportske terene upotpuni}e i de~je igrali{te. Pored igrali{ta nalazi}e se i bar, u kome }e roditeqi mo}i da predahnu.
U fabriku i turisti~ki centar do sada je ulo`eno oko dva miliona evra. Saradwa Angolaca i doma}ina u~vr{}ena je i sadwom drve}a u Parku prijateqstva. Posle radnog i sve~anog dela, gosti su u`ivali u specijalitetima tradicionalne srpske kuhiwe i muzici “Svilenog konca” i “Ko{tuni}kih boema”. Za uspomenu do slede}eg Vidovdana. Z. J.
23
GORWI MILANOVAC
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
SVE^ANI PRIJEM ZA NAJBOQE U^ENIKE
NAGRE\ENI KWIGAMA KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA Petak, 04. jul / 20 sati / Moderna galerija Koncert “Harfantazija” Kulturni centar i Fakultet muzi~ke umetnosti u Beogradu ve~eras u 20 sati, u Modernoj galeriji organizuju koncert “Harfantazija”. Na repertoaru harfistkiwa Qiqane Nestorovske i Milene Stani{i} bi}e odabrana dela: Johana Pahabela, @aka Presa, Svetislava Bo`i}a, Bernara Andresa, Vladimira Trm~i}a, Alfreda Orlandoa Ortiza, Manuela de Faqa... Po~etak koncerta je u 20 sati. BIOGRAFIJE
ajboqe u~enike gorwomilanova~kih osnovnih i sredwih {kola, me|u kojima su deset |aka generacije, 41 vukovac i 56 u~enika nagra|enih na republi~kim takmi~ewima, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} nagradio je kwi`ev-
N
nim delima Crwanskog, Du~i}a, Andri}a, Dostojevskog i drugih poznatih pisaca na specijalno uprili~enom sve~anom prijemu. Predsednik op{tine je ~estitao ovogodi{wim gorwomilanova~kim prvacima u znawu {to su vredno i naporno radili da bu-
du prvi me|u jednakima, da postanu ponos svojih roditeqa, nastavnika i profesora, svojih {kola, drugara i celokupne lokalne zajednice, nagla{avaju}i da su oni svojim znawem i postignutim uspehom postali dobar primer budu}im generecijama.
Predsednik op{tine je najboqim u~enicima po`eleo da se malo odmore od {kolskih obaveza i da ubudu}e imaju vi{e vremena za dru`ewe, izlaske i zabavu, a da u svemu {to po`ele budu istrajni, bez obzira na koliko }e prepreka nai}i.
U^ENICI GENERACIJE U [KOLSKOJ 2013/14 GODINI Marija M. Trnavac, VIII/4, O[ “Kraq Aleksandar I” Gorwi Milanovac Martin N. Savi}evi}, VIII/1, O[ “Mom~ilo Nastasijevi}” Gorwi Milanovac Natalija R. Gli{ovi}, VIII/1, O[ “Sveti Sava” Gorwi Milanovac Marija D. Petrovi}, VIII/1 razred, O[ “Desanka Maksimovi}” Gorwi Milanovac Jelena B. Veskovi}, VIII, O[ “Ibo Andri}” Prawani, izdvojeno odeqewe u Brezni Milica D. Radovanovi}, VIII, O[ “Takovski ustanak” Takovo, izdvojeno odeqewe u Takovu Nevena Z. Rabrenovi}, VIII/1, O[ “Arsenije Loma” Rudnik Nikola D. Bo{wakovi}, IV/4, Gimnazija “Takovski ustanak” Gorwi Milanovac Milanka S. Gavrilovi}, IV/4, ET[ “Kwaz Milo{” Gorwi Milanovac Nemawa M. Kne`evi}, IV/3, T[ “Jovan @ujovi}” Gorwi Milanovac
SARADWA DVE VISOKOOBRAZOVNE USTANOVE
POTPISAN UGOVOR IZME\U FTN I FAKULTETA ZA POMORSTVO U KOTORU ime Fakulteta tehni~kih nauka u ^a~ku i Fakulteta za pomorstvo u Kotoru, dekani prof. dr Jeroslav @ivani} i prof. dr Danilo Nikoli} potpisali su ugovor o saradwi dve visokoobrazovne ustanove. Saradwa }e se ogledati prvenstveno u unapre|ivawu nau~nog i obrazovnog sektora, pove}awu mobilnosti nastavnika i studenata, kao i razvoju nau~noistra`iva~ke delatnosti realizacijom zajedni~kih projekata. Prema re~ima dekana FTN, prof. dr Jeroslava @ivani}a, potpisanim sporazumom predvi|ena je vi{estruka saradwa, a jedan od ciqeva je zajedni~ki master studijski program koji bi objedinio in`ewerstvo i nautiku, odnosno objedinili bi znawa po kojima su prepoznatqiva oba fakulteta. Tako|e, planirano je zajedni~ko predlagawe projekata koji se finansiraju iz predpristupnih fondova Evropske Unije kao i zajedni~ka organizacija nau~nih skupova, istra-
Qiqana Nestorovska je zavr{ila redovne i poslediplomske studije harfe na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu, u klasi Milice Bari}. Ve} 30 godina aktivna je kao pedagog, najpre u Muzi~koj {koli “Mokrawac” (19861997.), a zatim i na Fakultetu muzi~ke umetnosti. Od 2006. godine je i {ef Poliinstrumentalne katedre. Anga`ovana je i kao profesor na Muzi~koj akademiji u Sarajevu (BiH). Pored pedago{kog rada, ima izuzetno aktivnu koncertnu aktivnost. Redovno nastupa kao solista i kamerni muzi~ar {irom Srbije i u inostranstvu ([vajcarska, Austrija, Ma|arska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Brazil, Kanada, Turska). Svira koncerte za harfu uz pratwu orkestara - Beogradske Filharmonije, Simfonijskog orkestra RTS, Vankuverske Filharmonije, Crnogorskog simfonijskog orkestra, Sarajevskog simfonijskog orkestra, Sarajevskog kamernog orkestra, Orkestra „Kamerata Serbika“, Ni{kog simfonijskog orkestra, Guda~a Sv. \or|a, Kamernog orkestra „Skovran“). ^lan je Beogradskog kvarteta harfi i Ansambla za modernu muziku, kao i velikog broja neklasi~nih kamernih sastava. Redovno sara|uje sa Guda~ima svetog \or|a, „Skovranom“, ansamblom „Kolegijum Muzikum“, kao i vrhunskim izvo|a~ima - Qubi{om Jovanovi}em (flauta), Borislavom ^i~ova~kim (oboa), Vesnom Jansens (violina), Qudmilom Gros (sopran). U~estvovala je na velikom broju festivala: Me|unarodni festival harfe u Beogradu, Festival harfe u Rio de @aneiru, Svetski kongres harfe u @enevi, Ba{~ar{ijske no}i u Sarajevu (BiH), Festival “Mermer i zvuci” u Aran|elovcu, BEMUS, NOMUS, NIMUS, Dubrova~ke letwe igre, Me|unarodna tribina kompozitora… Dobitnik je brojnih nagrada i priznawa: Milena Stani{i} je zavr{ila diplomske i magistarske studije na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Milice Bari}. Dve godine je provela na usavr{avawu kod Franka Sternfelda, profesora na Severnom kraqevskom kolexu u Man~esteru. Poha|ala je brojne seminare, predavawa i masterklase harfista: Dejvid Votkins, Jana Bou{kova, Ana Levina, Skaila Kanga, Elizabet Fontan-Bino{, En Grifits, Suzana Mildonian.Trenutno je na tre}oj godini doktorskih studija na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu. Zaposlena je kao docent za umetni~ku oblast harfe na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu od 2009. godine. Trenutno je finansijski rukovodilac Tempus projekta InMusWB, koji okupqa 19 institucija iz cele Evrope, i gde je FMU koordinator.
U
`iva~kih projekata i drugih aktivnosti koje bi doprinele unapre|ivawu saradwe dve visokoobrazovne ustanove. Isti~u}i va`nost povezivawa sa drugim fakultetima kako u Srbiji tako i van wenih granica, dekan @i-
vani} je rekao da u okviru me|unarodnih aktivnosti Fakultet tehni~kih nauka u ^a~ku potvr|uje intenzivno zalagawe za unapre|ivawe kvaliteta obrazovawa studenata i napredovawe nastavnika.
Dobitnik je vi{e zna~ajnih nagrada i stipendija: Progla{ena za najinteligentniju Jugoslovenku na prvom testirawu MENSA kluba u Beogradu (1988). Redovno nastupa kao solista i kao kamerni muzi~ar. ^lan je Beogradskog kvarteta harfi (sa Qiqanom Nestorovskom, Dijanom Sretenovi} i Ivanom Pavlovi}), i Dua „Floral“ (sa flautistkiwom Stanom Krstaji}). Kao solista i kamerni muzi~ar nastupala je na brojnim festivalima. Bogato orkestarsko iskustvo ukqu~uje povremeno anga`ovawe u skoro svim orkestrima Srbije.
24
LU^ANI
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
BROJNI GOSTI IZ SVETA UVELIKO REZERVI[U SME[TAJ ZA SABOR TRUBA^A
GU^A U @I@I INTERESOVAWA
olako se bli`i najve}a truba~ka smotra na svetu. Ove godine Sabor truba~a u Gu~i traje pet dana. Bi}e otvoren 6. avgusta, podizawem saborske zastave i velikim defileom u~esnika smotre. Iako je do velikog spektakla ostalo 33 dana, sme{tajni kapaciteti male draga~evske varo{i gotovo da su popuweni. Rezervacije sti`u svakodnevno, iz svih delova sveta, pa se organizatori manifestacije nadaju da }e 54. Draga~evski sabor truba~a biti izuzetno pose}en. Turisti~ka organizacija op{tine Lu~ani ostvarila je izuzetnu saradwu sa brojnim inostranim agencijama, me|u kojima se po broju
P
rezervacija posebno izdvajaju holandska i izraelska. - Interesantno je da je vlasnica agencije u Holandiji posledwih godina postala pravi ambasador Gu~e u svetu, jer je vatreni obo`avateq Sabora. Posredstvom te agencije, na Sabor }e sti}i nekoliko stotina turista iz inostranstva. Najvi{e wih }e do}i iz Nema~ke, Italije, Poqske, Francuske, ali bi}e i gostiju iz Argentine, ^ilea, Kazahstana, Meksika - ka`e Milan Rai~i}, direktor Turisti~ke organizacije “Draga~evo�. On, tako|e, navodi da postoje i druge strane agencije, koje veoma cene originalne sadr`aje draga~evske truba~ke fe{te, a me|u wi-
U LU^ANIMA ORGANIZOVAN SPECIJALNI PRIJEM ZA BEBE I WIHOVE RODITEQE
VIDOVDANSKE ^ESTITKE NAJMLA\IMA
p{tina Lu~ani ~etiri puta godi{we uru~uje poklon ~estitke novoro|enim bebama i ova praksa je ve} postala dobro prihva}ena tradicija. Za svako novoro|en~e iz op{tinskog buxeta izdvaja se po 30 hiqada dinara. Na najnovijem prijemu, koji je za najmla|e `iteqe Draga~eva i wihove roditeqe organizovan u Domu kulture u Lu~anima, ta~no na Vidovdan, dar Op{tine dobilo je 35 beba. Prisutni roditeqi nisu krili zadovoqstvo {to je lokalna samouprava ovim gestom pokazala da brine o natalitetu, ali i o ekonomskim prilikama u kojima `ive dana{wi nara{taji. Roditeqe najmla|ih `iteqa Draga~eva pozdravila je zamenik predsednika
O
op{tine Zorica Kova~evi}, po`elev{i im puno uspeha u odgajawu dece. Ona je istakla da lokalna samouprava ve} dve godine izdvaja sredstva iz skromnog op{tinskog buxeta za podsticaj ra|awu. I ove godine nastavqena je dobra
praksa nov~anog darivawa beba, a wihovim majkama, ukoliko oba roditeqa ne rade, obezbe|eno je da u narednih godinu dana primaju ~etvrtinu prose~ne republi~ke zarade na mese~nom nivou. V. S.
ma je i izraelska, koja kroz program Balkanskih festivala promovi{e i Sabor truba~a. Kako saznajemo, od inostranih truba~kih orkestara za sada su svoje u~e{}e na Saboru potvrdili truba~i iz Rumunije, Slova~ke, Poqske i Slovenije. O~ekuje se i dolazak truba~a iz Brazila, kojima }e to
biti drugi nastup na ~uvenoj draga~evskoj truba~koj smotri. U Turisti~koj agenciji isti~u da retko koji gost u startu pita za cenu preno}i{ta, jer vatreni qubiteqi trube ne planiraju da propuste ovaj doga|aj i za wega su se spremali gotovo godinu dana. Ina~e, za preno}i{te u varo{ici, u
privatnom kategorisanom sme{taju, u proseku treba izdvojiti od 20 do 25 evra. Cenu sme{taja diktira i udaqenost od Sabori{ta. U okolnim selima sme{taj se mo`e na}i i po daleko povoqnijim cenama, koje se uglavnom kre}u od 10 do 15 evra po osobi. S obzirom na to da se stalno uve}ava broj kampera koji pose}uju manifestaciju, Turisti~ka organizacija }e ove godine otvoriti zvani~ni kamp Sabora u ogra|enom prostoru Centra za krompir, preko puta stadiona. Kamp }e imati tu{eve, mobilne toalete, kafi}, suvenirnicu i slu`bu obezbe|ewa. Preno}i{te u kampu }e stajati pet evra po osobi, dok je ukupna cena no}ewa za sve dane Sabora 20 evra. U Gu~i }e ove godine biti postavqeno vi{e infopultova, a kako najavquje Rai~i}, u izradi je i aplikacija za telefone, gde }e sabora{i besplatno mo}i da saznaju sve informacije o programskom sadr`aju manifestacije. V. S.
25
LU^ANI
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
PREDSTAVNICI ITALIJANSKIH KOMPANIJA U^ESTVOVALI NA AGRARNOM BIZNIS FORUMU U GU^I
ITALIJANIMA NAJINTERESANTNIJE JAGODASTO VO]E! iznis forum, posve}en agrarnom poslovawu i mogu}nostima saradwe sa kompanijama iz Italije, odr`an u Gu~i u utorak, 1. jula, pokazao je da postoji visok stepen zaiteresovanosti poqoprivrednih proizvo|a~a i prera|iva~a Draga~eva, Ariqa i Ivawice da u narednom periodu konkretizuju dogovore za izvoz prvoklasnih i zdravstveno bezbednih poqoprivrednih proizvoda sa wihovog podru~ja na italijansko tr`i{te. ^la-
Srbije vrlo brzo do|u do potro{a~a u wihovoj zemqi. Ipak, svemu tome bi trebalo da prethode konkretni dogovori, kako bi se poqoprivrednici i prera|iva~i poqoprivrednih proizvoda upoznali sa standardima koje bi trebalo da ispune da bi se wihovi proizvodi {to pre na{li na italijanskom tr`i{tu. Goste iz Italije je pozdravio Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani. Govore}i o poqoprivrednim potencijalima
i drugo vo}e. Imamo i vema kvalitetne povrtarske i ratarske proizvode, me|u kojima izdvajam krompir i stare sorte kukuruza. Ono {to nedostaje proizvo|a~ima ovog regiona jesu pouzdani partneri iz inostranstva - istakao je Sretenovi}, izra`avaju}i `aqewe {to se gosti iz Italije zadr`avaju kratko u Draga~evu, tako da, ovoga puta, ne}e biti u prilici da posete napredna poqoprivredna gazdinstva i neke od prera|iva`kih kapaciteta, kako bi se uverili
tako da svake godine ni~u novi zasadi. Poqoprivredne proizvode koje izvozimo prete`no plasiramo u sve`em i zamrznutom stawu, jer nemamo dovoqno prera|iva~kih kapaciteta. Na{a slabost je tendencija pada sto~arske proizvodwe, koja je posebno nagla{ena u proteklih deset godina. Ukoliko postoji interes, na{i sto~ari su voqni da obnove proizvodwu. Zainteresovani smo za
privrednicima Draga~eva, Ariqa i Ivawice, prvenstveno zbog kvaliteta wihovih proizvoda i da u ovom regionu zajedni~ki formiraju veliki agrocentar. Rade Tajsi}, predstavnik firme “Ma{inac RT” iz Gu~e, ina~e jedan od organizatora biznis foruma,
novi italijanske delegacije, predsednik organizacije “Ekspo Italija” Emil Milovan, Lui|i Predeval (SO.GE.MI), Anita Minuti (“Finiper”), kao i predstavnici milanskih kompanija “Ortofin”, “San Roko” i “Kanadoil grup”, izrazili su uverewe da postoje realne {anse da kvalitetni poqoprivredni proizvodi iz ovog regiona
draga~evskog kraja, on je izrazio uverewe da se u prili~no {irokoj lepezi poqoprivrednih kultura, koje se tradicionalno gaje na ovom podru~ju, svakao nalaze i one koje su interesantne za kupce u Italiji. - U draga~evskom, ariqskom i ivawi~kom kraju postoji jaka poqoprivredna tradicija. Poqoprivrednici ovog podru~ja proizvode zdravstveno bezbednu hranu. Ovde se proizvodi veoma kvalitetna malina, kupina, jagoda, jabuka
u neosporan kvalitet proizvoda i na taj na~in stekli neophodna saznawa u kom smeru bi trebalo da se trasira budu}a saradwa. Sretenovi} ih je pozvao da u narednu posetu do|u za vreme predstoje}eg Sabora truba~a, koji se odr`ava od 6. do 10. avgusta, i na najboqi na~in reprezentuje ono najboqe {to Draga~evo ima. Mili} Domanovi}, predsednik Saveta za selo, je istakao da Draga~evo ima idealne uslove za poqoprivredu i da su poqoprivredni proizvodi sa ovog podru~ja veoma kvalitetni i zdravstveno bezbedni. Tako|e je naglasio da je op{tina Lu~ani me|u prvim lokalnim samoupravama u Srbiji donela deklaraciju protiv GMO. - Imamo vi{e od ~etiri i po hiqade hektara zemqe pod razli~itim vo}arskim kulturama. Predwa~e jabuka, {qiva, malina i u proteklih nekoliko godina jagoda. Prisutne su i tendencije pove}awa povr{ina pod malinom i kupinom,
nova tr`i{ta, a na{i najve}i potencijali le`e u poqoprivredi, proizvodwi organske hrane i seoskom turizmu, za koji, tako|e, imamo dobre uslove - rakao je Domanovi}, posebno nagla{avaju}i da draga~evski poqoprivrednici imaju dovoqno iskustva i znawa da svetu ponude kvalitetne proizvode. Pohvalio je i napore lokalne samouprave, koja iz skromnog buxeta izdvaja sredstva podr{ke agraru. Predsednik organizacije “Ekspo Italija” Emil Milovan je istakao da Srbija ima veoma kvalitetne poqoprivredne proizvode, koji bi mogli imati odli~nu pro|u na italijanskom tr`i{tu. Sa druge strane, italijanski trgovinski lanci bi mogli da plasiraju ju`no vo}e ili neke druge artikle na srpskom tr`i{tu, ukoliko postoji takvo interesovawe. Emil Milovan je naglasio da su predstavnici poznatih italijanskih trgovinskih mre`a zainteresovani da ostvare saradwu sa poqo-
ocewuje da bi uspostavqawe saradwe sa Italijanima predstavqalo veliki uspeh za poqoprivrednike ovog regiona, jer je wihov najve}i problem plasman proizvoda. - Pregovore smo otpo~eli pre dva meseca i predstavnici italijanskih trgovinskih mre`a su veoma zainteresovani za saradwu. Ukoliko razgovori urode plodom, planirano je da se otvori veliki kargo-centar, najverovatnije ovde u Gu~i, kao sabirni centar najrazli~itijih poqoprivrednih i drugih proizvoda iz ariqskog, ivawi~kog i draga~evskog kraja, koji }e u odgovaraju}oj ambala`i sa tog mesta biti transportovani u Italiju - istakao je Tajsi}. Milo{ Bro}i}, vlasnik “Solanum komerca”, smatra da je ova sezona veoma lo{a za poqoprivredu Draga~eva, ali i ~itave Srbije i da, mo`da, ovo i nije najpovoqniji momenat da se predstave poqoprivredna dostignu}a ovog regiona, ali, u svakom slu~aju, po-
B
Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60
q o privrednici i prera|iva~i ovog kraja su vrlo vredni i sposobni qudi, koji proizvode vo}e i povr}e vrhunskog kvaliteta, pa su kao takvi i veoma po`eqni za poslovnu saradwu. Kako je istakao Lui|i Predeval, predstavnik milanske kompanije “So.Ge. Mi”, trgovinska mre`a koju zastupa poseduje oko 30 hipermarketa i 300 supermarketa, i shodno wenom viso-
kom renomeu nastoji da ispo{tuje sve zahteve doma}ih i inostranih kupaca. Postoje utvr|eni standardi za sve proizvode koje plasira wihov trgovinski lanac, pa bi i poqoprivrednici i prera|iva~i draga~evskog, ariqskog i ivawi~kog kraja trebalo da budu upoznati sa wima, s obzirom da postoji obostrani interes da se ostvari uzajamna saradwa. Predeval je naglasio da su milanskim kompanijama posebno interesantni smrznuti i su{eni proizvodi sa ovog podru~ja. Predstavnik trgovinskog lanca “Ortofin” je naglasio da se wihova kompanija bavi i izvozom proizvoda na druga evropska tr`i{ta, tako da su zainteresovani da svoju paletu robe pro{ire veoma kvalitetnim vo}em i povr}em iz ovog regiona Srbije. Organizatori Biznis foruma su “Bokskap” Beograd - poslovna jedinica Gu~a, “Ma{inac RT” Gu~a i “Agrar trejd” iz Ivawice. V. S.
26
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE
- Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe
- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada
- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)
- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)
Kontakt telefon 063 635 033
27
IVAWICA
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
SOCIJALNA ZA[TITA
TURIZAM
USKORO REALIZACIJA PROJEKTA “LI^NI PRATILAC”
o~etkom avgusta u Ivawici }e biti realizovan pilot program “Li~ni partilac”. Usluga je namewena deci kojima je potrebna dodatna podr{ka dok se {koluju. Obuku za li~ne pratioce poha|a}e 15 osoba u ~itaonici Osnovnoj {koli “Milinko Ku{i}” i Dnevnom centru “Sunce” i na kraju }e dobiti sertifikate Republi~kog zavoda za socijalnu za{titu. Autori i realizatori programa su profesor dr Svetlana Slavni}, defektolozi Mirjana Mili}evi} i Svetlana Glaviwi}, pedagog Dubravka Ivkovi}, profesor fizi~kog vaspitawa Igor Nixo-
P
RUSI ULA@U U “GOLIJU”
odmarali{tu “Golija”, popularnom Domu invalida, sve je spremno za novu sezonu, kada je re~ o sme{taju, organizovawu seminara i veseqa. Direktor Sini{a Dra{kovi} se nada da }e ova godina biti uspe{na. - U ponudi imamo 15 dvokrevetnih soba, letwu ba{tu sa vi{e od 50 i podrumski restoran sa 70 mesta. Cene
U
su vrlo pristojne. Preno}i{te ko{ta hiqadu, polupansion 1.200 dinara, a poznato je da za veseqa pla}amo 3,80 evra po stolici - ka`e Dra{kovi}. “Golija” bi uskoro trebalo da bude renovirana. U renovirawe }e najverovatnije Rusi ulo`iti novac i o tome }e biti re~i ovih dana na sastanku Udru`ewa ratnih vojnih invali-
da. Tom prilikom bi trebalo i da bude donesena odluka o potpisivawu ugovora o saradwi sa ruskim Ministarstvom odbrane. Ukoliko ulo`e, Rusi }e koristiti odmarali{te za rehabilitaciju. Odmaralite je pre dve godine, nakon sudskog spora sa beogradskim “Rekreatursom”, ponovo vra}eno ratnim vojnim invalidima.
vi} i diplomirani socijalni radnik Dana Male{evi}. - Svih 15 kandidata }e pro}i trodnevnu obuku, prva dva dana je teorijska nastava, a tre}i prakti~na u DC “Sunce”. Program je nacionalnog karaktera i krajem avgusta obu~i}emo trenere koji }e realizovati na{ program na nivou cele Srbije - najavquje defektolog Svetlana Glavini}. U svakoj {koli postoji odre|eni broj dece kojima je neophodna dodatna podr{ka i op{tina Ivawica trenutno finansira sedam li~nih pratilaca koji }e pro}i obuku i dobiti sertifikate.
VIDOVDANSKA “[TRAPARIJADA”
USPE[NO PROBILI LED a Vidovdan u Brezovi je odr`ana prva “[traparijada”, takmi~ewe kowa u vu~i balvana. Takmi~ewe je organizovao me{tanin Dragan Ocokoqi}, veliki zaqubqenik u kowe. U~estvovalo je tridesetak kowa, koji su se nadmetali u lakoj (do 550 kg) i te{koj kategoriji (vi{e od 550 kg). Wihova snaga u vu~i balvana odmeravana je pojedina~no, u paru na 70 metara dugoj stazi sa usponima. Ne
N
ra~unaju}i napor koji su kowi ulo`ili za vu~u tereta, takmi~ewe je proteklo u fer i prijatnoj atmosferi. Osim u~esnika iz okoline, nadmetali su se i qubiteqi kowa iz Republike Srpske. I ovaj doga|aj je imao svoje zvezde. Osim Draganovih kowa Zvezde i Zvezdana, u paru su {trapacirali Dilber i Brena, a najvi{e uspeha imala su grla bra}e Milosavqevi} iz Lu~ana. Wihovi kowi su bili prvi u te{koj kate-
POQOPRIVREDA
MALINARI TRA@E POMO] DR@AVE ako najavquju, proizvo|a~i iz Ariqa ne}e dozvoliti da wihove maline budu jeftinije nego u drugim krajevima Srbije. Oni upozoravaju da kilogram maline u Ariqu ne mo`e biti 150 dinara, a u [apcu, Krupwu, Ose~ini, i Koceqevi 230 i 240 dinara. U prevazila`ewu ovih problema o~ekuju pomo} dr`ave. - Uputi}emo ministarstvima poqoprivrede i trgovine zahtev da organizuju hitan sastanak sa hladwa~arima da bismo prevazi{li razlike u ceni od [apca do Ariqa. Uputi}emo i dopis predsednicima op{tina da se izjasne podr`avaju li napore malinara da se izbore za adekvatnu cenu svojih proiz-
K
goriji, drugo mesto je pripalo kowima Murata Juki}a iz Sjenice, a tre}e {traperima Dragana Ocokoqi}a i Jova Popovi}a iz Brezove. Najuspe{niji parovi lake kategorije vlasni{tvo su Luke Vukovi}a iz Kraqeva, drugo mesto ponovo su osvojili kowi Murata Juki}a, dok je tre}e mesto zauzeo par Zorana Bogdanovi}a iz Me|ure~ja. U konkurenciji “samaca”, u te{koj kategoriji, najboqi je bio kow Almira Muratovi}a iz Sjenice, drugi wegovog zemqaka Murata Juki}a, a tre}eplasirano grlo je vlasni{tvo Nola Tripkovi}a iz U`ica. Luka Vukojevi}, Spaha Hamdija iz Sjenice i bra}a Milosavqevi} vlasnici su najuspe{nijih takmi~ara u klasi lakih “sa-
maca”. Ohrabren uspehom prve “[traparijade” Ocokoqi} za slede}u godinu najavquje nove sadr`aje, bacawe kamena s ramena, skok iz mesta, nadvla~ewe konopca, disipline u kojima i vlasnici kowa mogu da se istaknu.
MALI FUDBAL
IVAWICA POBEDNIK TURNIRA U KRUPWU ancelarija za mlade inicirala je u~e{}e Kluba malog fudbala Ivawica na humanitarnom turniru u Krupwu. Turnir je odr`an u sklopu manifestacije “Dani me|a{a”, a osim Ivawi~ana, u~estvovale su brojne ekipe iz Srbije. Ivawica je zauzela prvo mesto, dok je biv{i reprezentativac Vidan Bojovi} Britva dobio zahvalnicu za promociju turnira i manifestacije. Bila je ovo prilika da se fudbaleri i saradnici Kan-
K
voda, ili }e se pravdati da nemaju ingerencije - ka`e Bo`o Jokovi}, predsednik Udru`ewa “Eko vo}e” Na skupu u Ariqu, u ponedeqak, prisustvovali su predstavnici op{tinskog rukovodstva i mnogi proizvo|a~i maline iz Ariqa.
celarije za mladeoprobaju u tradicionalnim sportovima, poput nadvla~ewa konopca, bacawa kamena s ramena i skoka u daq. Dobra saradwa dve kancelarije posebno je do{la do izra`aja u vanrednoj situaciji, kada je zahvaquju}i mladim Ivawi~anima u Krupaw stigla zna~ajna humanitarna pomo}. Od 4. do 7. jula na Bukovici }e biti odr`an 23. Memorijalni turnir u malom fudbalu “Ratomir Ra}o Nikoli}”. Takmi~i}e se petli}i,
pioniri i seniori, a na kraju takmi~ewa snage }e odmeriti i veterani u revijalnoj
utakmici. Pobednike o~uju vredne nagrade.
Izvor Ivawi~ki radio
28
OGLASI
AGENCIJA www.stannekretnine.rs
P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena 18.000 evra P-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG, cena 17.500 evra P-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat, cena 19.000 evra sa PDV-om P-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena 19.000 evra P-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena 24.000 evra P-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 23.000 evra P-30 m2, Nemawina, prizemqe, CG, cena 20.000 evra P-32 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 evra P-36 m2, dvosoban, centar, VP, CG, terasa, parking, cena 29.000 evra P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 25.000 evra P-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat, lift, CG, terasa, spava}a soba, cena 26.000 evra P-32 m2, Nemawina, spava}a soba, CG, cena 22.000 evra P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 27.000 evra P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, cena 750 evra/m2 P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 evra P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, cena 35.000 evra P-43 m2, centar, 4. sprat, TA, terasa, cena 27.000 evra P-43 m2, noviji, Balkanska, 2. sprat, CG, cena 26.000 evra
^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29
\OR\EVI] NEKRETNINE
HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA
HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E
STANOVI
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, cena 31.000 evra P-47 m2, noviji, centar, 4. sprat, CG, terasa, cena 35.000 evra P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 evra P-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas, lift, cena 26.000 evra P-49 m2, Stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 27.000 evra P-54 m2, centar, 9. sprat, lift, CG, cena 32.000 evra P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa, cena 28.000 evra P-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG, terasa, cena 28.000 evra P-52 m2, centar, VP, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 evra P-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 27.000 evra P-52 m2, nov, Avlaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 evra P-58 m2, nov, Qubi} kej, trosoban, 4. sprat, lift, CG, terasa, cena 39.000 evra P-57 m2 , Avenija, VP, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, cena 28.000 evra P-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2. sprat, TA, terasa, cena 31.000 evra P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, cena 47.000 evra P-63 m2, nov, H. Morava, trosoban, cena 33.000 evra P-68 m2, centar, 1. sprat, TAGAS, terasa, cena 40.000 evra P-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2. sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra
AGENCIJA ZA NEKRETNINE
NAPOLEON
P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 evra P-76 m2, ul. Svetog Save, trosoban, CG, terasa, cena 30.000 evra P-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 37.000 evra P-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, terasa, lift, cena 38.000 evra P-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, renoviran, cena 45.000 evra BEOGRAD-VRA^AR prodajem novu garsoweru na prvom spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva, cena 38.000 evra CRVENI KRST , nov, trosoban stan, 1. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 92.000 evra KU]E P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera, cena 42.000 evra P-125 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a, cena dogovor P-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~eve hale, ili zamena za stan P-50 m2, kod Hotel Morave, renovirana, cena 27.000 evra LOKALI P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000 evra P-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000 evra P-72 m2, S. Markovi}a, mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom
STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,
^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/
Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.
TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,
sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD
CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en
032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969
064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90
^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net
EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura
P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa gara`om, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ^A^AK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase
STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28
000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,
1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura
29
SPORT
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
KO[ARKA[ GORAN VU^I]EVI]
IZ PRVE B LIDE DO EVROKUPA P
rvu sezona u gr~kom Paoku neakada{wem igra~u Borac Mocart sporta i ~a~anske Mladosti Goranu Vu~i}evi}u protekla je vrlo dinami~no, a obele`ili su je putovawa, treninzi,
skautirawe, utakmice. Nije izostao ni dobar u~inak wegove ekipe. Paok je prvenstvo u doma}em {ampionatu okon~ao na tre}em mestu, dok su naro~ito jak utisak na ~a~anskog ko{arka{a ostavile utakmi-
ce u Evrokupu. - Igrali smo sa velikim klubovima i zamalo pro{li u grupnu fazu. Branili smo 23 poena razlike protiv Ankare, za koju su igrali Ra{i}, Plisni} i Golubovi}. Ispunili smo 12 razlike u Odesi. Slede}e godine }emo se ponovo takmi~iti u Evrokupu, bi}e promewen sistem i igra}e 36 ekipa - ka`e Goran. U doma}em prvenstvu wegov Paok je bio tre}i, {to je najve}i uspeh ovog solunskog kluba posledwih deset godina. Boqi od wih bili su jedino Panatinaiskos i Olimpijakos. Goran je zadovoqan i minuta`om koju je dobio u prvoj sezoni: - Prose~no sam igrao deset minuta, a na pojedinim utakmicama i po 20. Zadovoqan sam prvim koracima, ipak nije mala stvar da iz Prve B lige zaigra{ u jednom takvom klubu. Osim Gorana, pro{le
sezone Paok su poja~ala dva Amerikanca, ali wih dvojica zbog finansijskih razloga najverovatnije ne}e ostati u Solunu. U svakom slu~aju, u ekipu }e sti}i zamene. Goran }e u Srbiji biti do avgusta na radnom odmoru. Kada se vrati u Gr~ku, o~ekuju ga prijateqske
utakmice. Prema ugovoru koji je pro{le godine potpisao sa Paokom, za wih }e igrati jo{ jednu sezonu. Iako u rodnom gradu i Srbiji provodi sve mawe vremena, Goran redovno prati ovda{wa sportska zbivawa. - Interesuju me Ko{arka{ka liga Srbije, Jelen
ZAVR[EN „ZICER”
KO[ARKA
PO^EO TURNIR „PREDRAG VU^I]EVI] PREVO”
NAJBOQI WIN WIN o{arka{ka ekipa Win Win pobednik je turnira “Zicer 2014”. Oni su u finalu savladali mazdu Auto {kolu Semafor sa 72:41. U borbi za tre}e mesto [ank na Moravi pobedio je Cosmic Development rezultatom 46:49. Prethodno su se u polufinalu sastali Win Win i [ank, Mazda i Cosmic. Win je pobedio 63:46, a Mazda sa
K
JO[ JEDNA ATRAKCIJA AERO KLUBA ^A^AK
entar za obuku pilota i Aero klub ^a~ak ponovo organizuju spektakl za sve qubiteqe vazduhoplovstva. Od petka, 4. jula, do nedeqe, 6. jula, u Preqini }e biti odr`ani “Dani otvorenih vrata”.
C
a igrali{tu Ko{arka{kog kluba @elezni~ar ju~e je otvoren 27. Memorijalni turnir “Predrag Vu~i}evi} Prevo”. Narednih petnaestak dana nadmeta}e se vi{e od 50 klubova, a sve utakmice bi}e igrane u ve~erwim satima, od 19 ~asova.
N
48:43. Ko{arka{ki turnir “Zicer” odr`an je od 23. do 27. juna na igrali{tu “Medicinsko”, kod Medicinske {kole. Organizovali su ga KK Top zicer i Mesna zajednica “3. decembar”. Posle ko{arke sportsko leto na “Medicinskom” bi}e ispuweno turnirima u malom fudbalu i odbojci. Z. J.
“DANI OTVORENIH VRATA” U PREQINI
Posetioci ove trodnevne manifestacije mo}i }e, od 8 do 20 ~asova, da se detaqnije informi{u o radu Centra za obuku pilota, da razgledaju letelice i u`ivaju u vo`wi zmajem ili sportskim avionom.
Super liga, naravno moj Borac Mocart sport. Zadovoqan sam plasmanom fudbalera Borca u najja~i rang. Borac Mocart sport je mogao da ostavari jo{ jednu neku pobedu u Super ligi, ali realno, povrede, odlasci i dolasci igra~a remetli su rad trenera Boji}a. Z. J.
KLUB EKSTREMNIH SPORTOV ARMADIQO
REKORDAN USPON DO TUR^INOVCA KUGLAWE
“DODIR” SVE BLI@I PRVOJ LIGI
petom kolu Druge lige kugla{a za slepe i slabovide ~a~ansko Udru`ewe “Dodir” osvojilo je drugo mesto ekipno, a pojedina~no dva srebra i zlato. Milo{ Lukovi} je bio drugi u kategoriji B1 (potpuno slepa lica), kao i Milijanka Lukovi} u B2 konkurenciji (slabovidi). Slobodan Raji}, B3 kategorija (slabovidi), osvojio je prvo mesto. Takmi~ewe je odr`ano 29. juna u Kru{evcu u kuglani kluba Car Lazar. Sumiraju}i dosada{we rezultate, “Dodir” ima velike {anse da se vrati u Prvu ligu Srbije. Naredno {esto kolo ^a~ani }e igrati u Subotici krajem avgusta. Z. J.
U
ekordan broj u~esnika, wih 128, u~estvovali su na Vidovdan na tre}em usponu do pe}ine Tur~inovac na Kablaru. ^itavu akciju pokrenuli su ~lanovi Kluba ekstremnih sportova Armadiqo, a odazvali su im se planinari i rekreativci svih uzrasta, bez obzira na fizi~ku spremnost. Svi oni peli su se uz pomo} specijalnih ~eli~nih merdevina, fiksiranim za stenu, koje su osigurane sajlama, {to predstavqa savremen i bezbedan put do nepristupa~-
R
nih predela. Ovakvi, takozvani, “gvozdeni putevi”, veoma su zastupqeni na Alpima, a via ferreta do Tur~inovca je pionirski projekat u Srbiji. Akcija je odr`ana u ciqu promocije planinarstva, alpinizma i bezbednosti, a podr`ali su je Grad ^a~ak, ovda{wa Turisti~ka organizacija, Komisija za alpinizam PS Srbije, Gorska slu`ba spasavawa Jahorina, ~a~anski Alpinisti~ki odsek...
30
SPORT
БИЦИКЛИЗАМ
С
ПЕТ ТИТУЛА ЗА БОРАЦ
ениорска екипа Би циклистичког клуба Борац освојила је пет шампионских титула на пр венству Србије у друмском бициклизму. Титуле су при пале сениорској екипи Бор ца, млађим кадетима, Марку Даниловићу у конкуренцији возача до 23 године, Давиду Костићу, млађем кадету. Првенство Србије ове го дине је одржано у Ердевику, Шапцу и Беог раду од 27. до 29. јуна. Првог дана Давид је био први, као и Марко у конку ренцији бициклиста до 23 године, док је у апсолутној категорији освојио треће место. Јуниор Никола Трип
АТЛЕТИКА
PETAK 4. JUL 2014.
ковић је на циљ стигао че тврти, а кадет Александар Петровић седми. Другог дана су возили мла ђи кадети. Давид убедљиво осваја прво место, Стефан Сретеновић четврто и Игор Васојевић шесто. У екипној конкуренцији Борцу је при пала шампионска титула. Александар Петровић је за пола точка изгубио титулу првака, али му је припало сребро. Са заостатком од три минута стигла је друга група у којој је Матија Зо рић био једанаес ти, а Милан Миливојевић тринаес ти. У екипној конкуренцији Борац осваја треће место. На претходној трци кроз
Србију Јован Зекавица је у паду задобио потрес мозга и повреду кука, док је Стефан Стефановић повредио раме на и колена. Иако недовољ но опорављени, њих двојица
КАТАРИНА У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ
А
тлетичарка Слободе Ка тарина Секулић (14) из борила је наступ у репрезен тацији Србије и дебитоваће на Јуниорском првенству Балка на које ће наредног викенда бити одржано у Грчкој. Одличну форму Катарина је показала на пионирском пр венству Србије, двоструком победом на 300 метара (41,63) и 300 м препоне (47,87). Про
теклог викенда такмичила се и у Крагујевцу, где је и поред грешке организатора, била четврта на 400 ми избори ла место у репрезентативној штафети 4X400. Последњу проверу пред Грчку Катари на је имала 1. и 2. јула у Но вом Саду, где је на 400 м била друга (58,74), а на 200 м че тврта (26,78).
АТЛЕТИКА
Н
су се такмичила на првен ству Србије и били су далеко од најбољих издања. Марко Даниловић је тре ћег дана у другом кругу пао у спусту, поломио бицикл и
задобио озбиљне подероти не на куку. Ипак, добија но ви бицикл и наставља трку. У првој групи остаје једино Горан Антонијевић који на крају осваја шесто место у апсолутној и треће у конку ренцији до 23 године. После велеике борбе, Марко је био девети, Стефан десети, а Јо ван дванаес ти. Иако скром
БОГДАН ДВОСТРУКИ ШАМПИОН
а недавно одржаном Атлет ском првенству Србије у Сен ти за млађе пионире и пионирке атлетичарка ЧААК-а Теодора То мић је у трци на 600 метара би ла трећа. Теодора је на овој трци потврдила лични рекорд. Протеклих дана на првенству Србије у Сремској Митровици за старије пионире такмичила су се три атлетичара ЧААК-а. Богдан Јо ковић је нови двоструки шампион на 800 и 2.000 м. Освајањем зла
та у обе трке, Богдан је потврдио доминацију у конкуренцији пиони ра средњепругаша. Теодора је на овом такмичењу заузела четврто на 600 и 1.500 м, док је Катарина Пропадовић била пета на 600 м. На првенству Србије за старије јуниоре, које је прошлог викенда одржано у Крагујевцу, Богдан Јо ковић, иако пионир, заузео је че тврто место у трци на 800 м. Он је трку истрчао за свега шест стотин ки слабије од личног рекорда.
ТЕНИС
ИВАНА ЗАУСТАВЉЕНА У ДРУГОМ КОЛУ
В
ицешампионка Ролан Гароса у јуниорској конкуренцији Ивана Јоровић није успела да се пласира у треће коло Вимблдона. Она је у другом колу изгубила од Шпањолке Пауле Бадоса Гилберт са 2:0 (6:2, 7:5). Остало јој је такмичење у дубл конкуренцији у којој ће играти са Британком Кејти Болтер.
ПАРМЕЊАНИ ПРОСЛАВИЛИ ТИТУЛУ Парменац - Градска лига
0:3 (0:0)
Игралиште: Ф.К. „БИП“. Гледалаца: 200. Судије: Владе Ђукановић. Лазар Јовашевић и Велибор Стојановић. Де легат: Владимир Зечевић. Стрелци: Пантелић у 47. Анђе лић у 53. и Гудовић у 70. минуту. ПАРМЕНАЦ: Кузмановић (Секулић), А. Стевановић (Ра доњић), Мајсторовић, Маленовић (Павловић), Маринко вић, Цупарић (Недовић), Ристановић (Недовић), Петровић (Милосављевић), Ђ. Стевановић, Ненадић, Гавриловић (Пајовић). СЕЛЕКЦИЈА ГФЛ-ЧАЧКА: Пејовић (Стрелац), Ристано вић (Лугови), Драшковић (Стрелац), Марковић (Лугови), Аџемовић (Будућност), Бојовић (Кеј), Николић (Будућнос), Нинчић (Кеј), Анђелић (Планинац), Поповић (Вујан), Си мовић (Премећа). Играли су још: Радоњић (Планинац), Ћусловић(Вујан), Раичевић (Задругар), Пантелић (Чачак 94), Гудовић (Премећа).
У
недељу 29. јуна одигра на је ревијална утакми ца између селекције Град ске фудбалске лиге Чачка и првака Парменца. Меч је одиг ран на одлично припре мљеном терену ФК Бипа. Играчи обеју екипа остави ли су одличан утисак, јер су по заис та тешком и спарном времену пружили максимум.
Пре почетка утакмице, ис пред Удружења новинара Моравичког округа професор Александар Стефановић је уручио плакату фудбалском клубу Парменац као најуспе шнијем фудбалском клубу са сеоског подручја за 2013. го дину. Пехар за најбољу фер-плеј екипу припао је Ф.К. „Чачак
ПЕТЛИЋИ ОРЛОВЦА ПОБЕДНИЦИ ГРАДСКЕ ЛИГЕ
М
лади фудбалери Фудбалског клуба „Орловац“ из Мрчајеваца прваци су Градске фудбалске лиге Чачка у категорији петлића. Током целе так мичарске сезоне налазили су се на челу табеле и заслужено су освојили прво место. Петлићи Орловца су доказали да представљају бу дућност чачанског фудбала, што је потврдио њихов тренер Фотић Младен. - Пре свега морам да захвалим руководиоцима на ше школе Владимиру Дачовићу и Степану Катанићу што су нам обезбедили одличне услове за рад. При знање мојим малишанима на одлично одиграној се зони у Градској лиги иако су у односу на друге еки пе млађи и физичи инфериорнији. Поседују огроман таленат и знање. Пехар капитену победничке екипе и златне меде ље за сваког појединца уручио је генерални секре тар Фудбалског савеза Града Чачка Милош Теофи ловић.
94″. Трофеј тренеру Драгану Стојановићу уручио је Милош Теофиловић, генерални се кретар ФСГ-Чачка. Почасни председник ФСГЧачка Душан Радоњић-Ћука уручио је пехар најбољем стрелцу ГФЛ-Чачка за такми чарску сезону 2013/14 пехар „СЛОБОДАН ОСТОЈИЋ-ОСТО ЈА“ је додељен Ђорђу Стева новић, нападачу Ф.К. „Пар менац“, који је у овој сезони постигао чак 32 погодка. Пре почетка утакмице председник ФСГЧ Ненад Станковић уручио је побед нички пехар капитену дома ће екипе Зорану Ненадићу и том приликом истакао: Велико признање заслужују фудбалери и руко водство „Парменца“. По мом мишљењу квалитет такми чења у Градској фудбалској лиги Чачка био је на висо ком нивоу, међутим игром и понашањем доказали сте да се у Парменцу ове годи не играо најбољи фудбал.
Велико признање заслужује Александар Мартаћ, који је својом вољом, жељом и зна њем дао огроман допринос
ни, појединачни резултати су на крају Борцу донели пр во место. У јуниорској конкуренцији Борац је био трећи. Поје диначно Николи Трипкови ћу је припало шесто, Урошу Шуњеварићу седамнаесто и Немањи Колаковићу осамна есто место. З. Ј.
Припремио М. Ристић
овом успеху. Овом приликом председ ник наше организације је поклонио гарнитуру дресева
Ф.К. „Парменац“ и пожелео да у новој опреми бележе успешне резултате као и до сада.
31
SPORT
PETAK 4. JUL 2014.
Страну припремио М. Ристић
БОРАЦ ПОШТУЈЕ ТРАДИЦИЈУ, ОМЛАДИНЦИ И КАДЕТИ „КУЦАЈУ” НА ВРАТА ПРВОГ ТИМА
П
рави фудбалски амбијент обележио је први дан припрема фудбалера старог-новог Супер лигаша Борца. Највереније присталице клуба окупиле су се на Градском стадиону 27. јуна и од пр вог дана показали да ће Борцу најмање недостајати подршка са трибина. Првом тренингу преТходила је конференција за но винаре на којој су спортски директор Слободан Илић, директор Бранко Терзић и шеф стручног штаба Богић Богићевић предочили жеље и амбиције клуба, а јав ност упознали са планом и програмом припрема. Трансфер листа и списак појачања остали су не познаница, али чак 29 играча колико се окупило на прозивци, потврда су, да руководство и стручни штаб имају поверења у екипу која је изборила пласман у највиши ранг. - Појачања ће сигурно бити, али нећемо журити. Треба добро проценити понуду на тржишту, тим пре што сматрам да имамо завидан квалитет за наступ у Супер лиги. Наравно није то довољно, потребна су освежења на позицијама штопера, нападача, треба ојачати и маневар. Испред нас је довољно времена за напорне припреме и контролне утакмице. Верујем да ћемо максимално спремни дочекати јесењи део
првентсва-рекао је спортски директор Илић. Извесно је да ће у поређењу са прволигашком се зоном Чачани бити јачи за повратника у тим, Сте фана Живковића. Са титулом најбољег стрелца овог пролећа на српсколигашком „Западу“ из Полета, се вратио Никола Нешовић, првом тиму су прикључени омладинци Марко Дробљак, Душан Ђорђевић, Зоран Петровић и кадетски репрезентативац 17-годишњи
Игор Савић. Изостанака са прозивке и првог тренин га није било, али се спремају промене у играчком кадру. Списак „вишка играча” очекује се од шефа стручног штаба Богића Богићевића. - Нисам за велико реновирање тима јер мислим да за тако нешто нема потребе. На располагању имамо довољно квалитетних играча, али не бежимо од тога да су потребна освежења и још јача конкуренција-по ручио је стратег Борца Богићевић. Чачани још увек нису одредили место друге фазе припрема планиране за 15. јул. До тада тренираће на Авлаџиници и одиграти две утакмице са „лакшим” противницима.
МИЛОВАНОВИЋ: МЛАДОСТИ ЈЕ МЕСТО У СУПЕР ЛИГИ
Ф
еномен Младости и шефа стручног штаба Ненада Ми ловановића нису само мала варош и велики фудбалски клуб. Колико смо само пу та протеклих сезона, наро чито, тек завршене, која се по много чему не може за боравити од поклоника нај важније споредне ствари на свету могли чути неизмерну приврженост „плавој” боји и отворено и искрено при знање: Миловановић је само понудио своје знање, уме шност вођења тима и резу лтати су били неминовност. Најближи сарадници, игра чи на терену, са стилом, достојанствено, започели су и докрајчили битку на свим
„фронтовима” окончану је диним могућим епилогом, великим „плусом” у односу на све прволигашке ривале. Вођа који је са клупе зна лачки изменио атмосферу и дух екипе последње призна ње у виду лидерске позици је прволигашког каравана примио је на њему својствен начин, без разметања и при че. Ћутање као знак супер иорности и тренера и тима треба потврдити у новом, већем и знатно тежем иза зову. Од човека коме се апсолутно може веровати, никада па ни данас не могу се чути нереалне амбиције, још мање прогнозе о оства рењу неких гламурозних ци љева и планова.
- Ако се некоме може учи нити да смо скромни, веро ватно има и оних који мисле другачије. Тек, ми најбо ље знамо, где нам је место и учинићемо све како би остварили циљ. Распоред снага у највишем рангу зна чајно се променио, оживели су фудбалски центри, а ми са поносом можемо увек и на сваком месту да погле дамо у ретровизор и сетимо се богатог историјата клу ба. Лучани су мала варош која има велики спортски колектив, сигурно много више цењен у Србији него у најближем окружењу. За служујемо друштво од 16 најбољих екипа у држави - поручује Миловановић Протеклих месеци док су савесно радили, припрема ли екипу за Супер лигу, Лу чанци нису дозволили да их било која прича „избаци из седла”. А, било их је превише, чак и (не)спортских. Најчешће је кружила прича да од Су пер лиге нема ништа. - Истина је да смо се у јед ном тренутку нашли у дели катној ситуацији, али у пи тању је виша сила. Мајске
поплаве нанеле су огромне штете на комплетном спорт ском објекту, али смо се и у таквој неприлици осећа ли обавезним да оправда мо улогу велике фудбал ске средине, мобилишемо све расположиве ресурсе и огромним напорима учи нимо све како нашим на вијачима не бих ускратили гледање суперлигашких утакмица. Поставићемо и рефлекторе, биће испуњени сви услови предвиђени про писима за играње утакмица у елитном рангу - каже Ми ловановић. Такве су фудбалске среди не, иако се за кратко време толико неочекиваних оба веза и проблема сручило на главу Лучанаца. Они ипак, много више од неких других воле своју Младост, све оба везе и задатке желе и хоће да испуне ма колико изгле дали тешки и нерешиви. Уз санирање последи ца елементарних непогода стручни штаб и играчи запо чели су припремни период. Фудбалери добро знају шта од њих тражи Миловановић, па се од првог дана крену ло са пакленим радом. Тако
РАД СУПЕРЛИГАШ, МЕТАЛАЦ ПРВОЛИГАШ!?
Т
акмичарска комисија ФСС ставила је тачку на бараж утакмицу београдсог Рада и Металца из Горњег Милановца. Популарни „грађевинари” остају у Супер лиги. Поновљени меч који није одигран у за казаном термину 12. јуна регистрован је службеним резултатом 3:0 за Београђане иако Милановчани има ју право на жалбу. По речима првог човека Металца Драгољуба Вукадиновића, клуб из Горњег Милановца у случају да на снази остане одлука такмичарских ор гана, за правду ће се обратити Европској кући фуд бала.
Криваца је ипак много више: навијачи Рада
ће бити до 5. јула када сле ди одлазак на Златибор где ће до 26. - играчи најмање уживати у чарима ове пла нинске лепотице. Када су у
питању појачања у Лучане су већ стигли: Јовановић, Љујић, Пејић, голман Зого вић, Фрајдеј... И ту неће би ти крај.
32
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
^A^ANSKI GLAS MARKETING 032 342 276 Dru{tvo „VAPEKS“ d.o.o., Kowevi}i tra`i zaposlene na slede}a radna mesta: - Ekonomista - Kwigovo|a - Zamenik {efa ra~unovodstva
- Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak, izdaje kancelariju u Bra}e Gli{i}a br. 7, strogi centar - povr{ine 15,10 m2, sa parnim grejawem i vrlo povoqno. - Prodaje kamion Zastava 630 MRK - neregistrovan. Kontakt telefon: 032/344-997
Uslovi koji su potrebni za gore navedena radna mesta u hemijskoj industriji (proizvodwa poliuretanske pene) su: - VII, VI stepen stru~ne spreme, obavezno radno iskustvo u kompanijama koje se bave proizvodwom, poznavawe kwigovodstvenih programa, EXEL, WORD. Obavezno znawe ili ruskog ili engleskog jezika. Mole se kandidati da svoje CV {aqu na mail: liubov.sharonova@vapeks.rs
CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd
33
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.
Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.
060/434-2-190
GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar, 30m2, 3 lift 22500 eura Avenija 16m2, bp 14500 eura Qubi} kej U ponudi jo{ 8 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5 22000 eura [iri centar 43m2, 27000 eura Avlaxinica 32m2, 5 23000 eura [iri centar U ponudi jo{ 16 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5 24500 eura [iri centar 53m2, 6 lift 29500 eura Restoran Brvnara 37m2 nov 4 lift sa stvarima 32000 eura Avenija 49m2 4 27000 eura Hotel Morava U ponudi jo{ 20 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2 , 1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2,14, lift, 25000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 49m2, 4, 27000 eura, Hotel Morava 58m2,1, 36000 eura, Qubi} kej 55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej 50m2, 4, 28000 eura, Nemawina 52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar 57m2, 6, lift, 29500 eura, Avenija 57m2, 3, lift, 31000 eura, Avenija 55m2,1, 32000 eura, Avenija 53m2, 3, 36500 eura, Avenija 63m2, 3, 31000 eura, Avlad`inica
AGENCIJA
SIGMA
53m2, 3, lift, 26000 eura,Avlad`inica 55m2, vp, 32000 eura, [iri centar 49m2,6, lift, 32000 eura, Nemawina 61m2, 4, 34000 eura, Centar 51m2, 4,25000 eura, Centar 55m2,3,31000 eura, Centar U ponudi jo{ 54 dvosobna stana DVOIPOSOBNI STANOVI 54m2,1,29000 eura, Hotel Morava 64m2,12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2,1, 35000 eura, Hotel Morava 53m2, 4, 23000 eura, Hotel Morava 67m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift , 38000 eura, Qubi} kej 79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 21 dvoiposoban stan TROSOBNI STANOVI 67m2, 4, 37000 eura, Hotel Morava 78m2, 3, 37000 eura, Hotel Morava 71m2,1, 43000 eura, Avenija 80m2,1, 44000 eura, Qubi} kej 78m2, vp, 45000 eura, [iri centar 71m2, 4, lift, 46000 eura, Avenija 80m2,1, sa stvarima, 50000 eura, [iri centar 78m2, 6, lift, 50000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 35 trosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.
^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs
NEKRETNINE HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-20 m2, 13.sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 E P-32 m2, 3.sprat, CG, Qubi}ska, nov, 800 E+PDV P-32 m2, 5.sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-36 m2, VP,TA, kod H. Morave, 24.000 E P-31 m2, 7.sprat, CG, Avlaxinica, 21.000 E P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1.sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8.sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 E P-51 m2, PR, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 E P-53 m2, 8.sprat, CG, Nemawina, 25.000 E P-49 m2, 5.sprat, CG, kod Brvnare, 32.000 E P-46 m2, PR, CG, Obili}eva-nov, 34.000 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E P-47 m2, 1.sprat, CG, Obili}eva, nov, 41.000 E sa PDV-om P-52 m2, 8.sprat, CG, Avlaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E P-60 m2, 1.sprat, TA, kod H. Morave, 35.000 E P-67 m2, 12.sprat, CG, Kej,
43.000 E P-74 m2, 2.sprat, CG, Obili}eva, 49.000 E P-82 m2, 4.sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-89 m2, 2.sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1.sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 1.sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 E KU]E P-40 m2, 4 a, Suvi Breg, 13.000 E P-82 m2, 2 a, {iri centar, 17.000 E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 E P-208 m2, 6.8 a, kod Slobode, 50.000 E P-80 m2, 16 a, Parmenac, 29.000 E P-70 m2, 4 a, Kulinova~ko poqe, 30.000 E P-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-80 m2, 2 a, centar, 60.000 E P- 190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E
IMAWA P-70 m2, 40 a, Slatinska bawa, 12.000 E 2 ku}e, 30 a, Ri|age, 15.000 E 5 a, Je`evica, 10.000 E P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E P-70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 35.000 E P-50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E LOKALI P-37 m2, Obili}eva, 41.000 E P-60 m2, B. Jankovi}, 52.000 E P-49 m2, B. Oslobo|ewa, 26.000 E VIKENDICE 60 a, Kuki}i, 13.000 E 8 a, Jelica, 5.500 E 60 m2, Me|uvr{je, 40.000 E
JEDNOSOBAN STAN P-34 m2, 2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 E JEDNOSOBAN STAN P-31 m2, 4.sprat, CG, H. Morava, 20.000 E JEDNOSOBAN STAN P-36 m2, 4.sprat, TA, Nemawina, 21.000 E JEDNOSOBAN STAN P-39 m2, 3.sprat, CG, centar, 25.500 E JEDNOSOBAN STAN P-37 m2, 6.sprat, CG, Nemawina, 23.000 E JEDNOSOBAN STAN P-37 m2, 5.sprat, CG, Nemawina, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-47 m2, 1.sprat, TA, centar, 30.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-47 m2,2.sprat, CG, Avenija 1, 27.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-46 m2,nov,1.sprat, CG, Obili}eva, 800 E + PDV GARSOWERA P-27 m2, 4.sprat, CG, Nemawina, 25.000 E DVOSOBAN STAN P-58 m2, 6.sprat, CG, Kej, 31.000 E DVOSOBAN STAN P-54 m2, 3.sprat,CG,Avenija 1, 35.000 E
DVOSOBAN STAN P-56 m2, 2.sprat, TA, B. Jankovi}a, 31.000 E DVOSOBAN STAN P-58 m2, 3.sprat, CG, Vinara, 39.000 E DVOSOBAN STAN P-51 m2,VP,TA,centar, 26.000 E DVOSOBAN STAN P-56 m2, 4.sprat, CG,H.Morava, 33.000 E DVOIPOSOBAN STAN P-68 m2, 4.sprat, CG, Balkanska, 39.000 E DVOIPOSOBAN STAN P-58 m2, renoviran, 9.sprat, CG,Kej, 37.000 E TROSOBAN STAN P-63 m2, 3.sprat, CG,Kej, 40.000 E TROSOBAN STAN P-77 m2+18 m2,DUPLEX, 12 .sprat, CG, Kej, 43.000 E ^ETVOROSOBAN STAN P-93 m2, 2.sprat, CG, centar, 70.000 E ^ETVOROSOBAN STAN P-78 m2, 6.sprat,CG, {iri centar, 46.000 E
34
OGLASI
MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski
PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija
NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 110 m2 kod hotela “Morava”, CG, terasa 20 m2. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban nov stan kod hotela “Morava”, 4. sprat. Cena 48.500 evra sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2. Cena 37.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 3. sprat, CG, terasa, cena 50.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, gas, cena 40.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan na Qubi} keju -lamela , CG. Mogu}a zamena. Tel. 064/1414-324 PRODAJEM trosoban stan 73 m2 + 6 m2, strogi centar, cena 43.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM trosoban stan od 71 m2. Cena 41.200 evra. Tel. 060/ 76-76-060 PRODAJEM trosoban stan od 67 m2, 37.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, lift, cena 38.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban stan, nov, kod hotela “ Morava”, dupleks, odmah useqiv. Cena 42.000 evra. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM trosoban stan u Beogradu, kod Crvenog krsta, nov, 1. sprat, CG, terasa, cena 92.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban nov stan , Balkanska, cena 32.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2 u Kalu|ericama. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, cena 29.000 eura. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan u vlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1364 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, po ceni od 31.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, cena 22.000 eura. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2 u Aveniji, hitno,
cena 28.000 eura. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, cena 30.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2. Cena 29.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2, cena 35.000 eura, korekcija. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 47 m2 na Zlatiboru, 3. sprat, sa name{tajem, cena 47. 000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2. Cena 23.000 eura. Mogu}a korekcija Tel. 060/ 43-43-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 na Alvaxinici, 4. sprat, lift, cena 27.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, cena 28.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, Alvaxinica, CG, lift, terasa. Tel. 065/ 346541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2 , blizu “Tempa”, povoqno. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, cena 28.000 eura. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 kod hotela “Morava”, 2. sprat. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Cena 27. 000 eura, korekcija. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, cena 32.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, cena 25.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvori{ni stan od 47 m2. Cena 26.000 eura. Tel . 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, cena 26.000 eura. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici , cena 36.500 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan kod Brvnare, cena 32.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban nov stan na Alvaxinici, 3. sprat, cena 33.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan u Aveniji 2, prvi sprat, CG, useqiv, cena 29.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvosoban nov stan, centar, 3. sprat, CG,
NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.
IZDAJEM sviwac sa boksevima i re{etkama. 060/015-20-25 PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396 lift, cena 750 E/ m2. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole, 3. sprat, cena 24.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM mawi dvosoban stan u Nemawinoj ulici. Cena 22.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 49 m2 po ceni od 27.000 eura. Mogu}a korekcija. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 49 m2, cena 27.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 46 m2, Avenija 1. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 33 m2 u centru grada, CG, lift. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, 2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, 3.sprat, CG, centar. Cena 25.500 E. Tel. 060/348-9270 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, blizu pijaca. Cena 27.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM jednosoban stan od 43 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2 kod H. Morave. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 23.000 E. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM noviji stan od 31 m2 u centru, na 2. spratu. Cena 18.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan od 31 m2, 4. sprat, CG, H. Morava, 20.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM stan od 65 m2 u Bawalu~koj. Cena 30.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 65 m2 kod H. Morave. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 65 m2, u Qubi}skoj ulici, 2. sprat. Tel. 060/ 731-8-148 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Cena 33.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 60 m2 u Obili}evoj. Cena 40.000 eura. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM stan od 58 m2 na Qubi} keju, 2. sprat. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 57 m2 u Aveniji 2, 28.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 54 m2 u Aveniji 1. Cena 35.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 54 m2, na Alvaxinici, cena 24.000
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
AGENCIJA KULA PRODAJE STANOVE U IZGRADWI NA LOKACIJI DR.D.MI[OVI] KOD PROLETERA: LOKAL 30 m2-1000 E/m2 +PDV, STANOVI: 53 m2 - 750 E/m2+PDV, 72 m2- 750 E/m2+PDV.ZAVR[ETAK GRADWE KRAJ 2014.TEL. 064/ 26-29-109, 032/346-541 eura. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 54 m2 u blizini hotela “Morava”. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 53 m2 u Aveniji 1. Cena 35.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 52 m2, centar grada, pogodan za poslovni prostor. Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 evra/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 49 m2, 4. sprat. Cena 27.000 eura. Tel. 064/146-8-732 PRODAJEM stan od 46 m2, nov, Obili}eva. Tel. 065/346541-1 PRODAJEM stan od 42 m2, novija gradwa, u blizini hotela “ Morava”, CG. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, prizemqe. Cena 32.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 38 m2 u ul. S. Save. Cena 22.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 38 m2 u blizini O[ “Milice Pavlovi}”, 3. sprat, nov . Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 33 m2, centar, 27.000 eura. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM stan od 30 m2 u Nemawinoj. Cena 18.000 eura. Tel. 064/146-8-732 PRODAJEM stan od 30 m2 u Nemawinoj ulici. Cena 18.000 eura. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM noviji stan od 27 m2, centar, sa novim stvarima, cena 24.000 evra. Tel. 060/349-8-490 PRODAJEM garsoweru u Beogradu, Vra~ar, 1. sprat, ulica G. Vu~i}a, cena 38.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM garsoweru na Qubi} keju, cena 15.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM garsoweru u centru G. Milanovca, ili mewam za mawu ku}u. Tel. 062/ 11-31-989 PRODAJEM stan - garsoweru od 19 m2 na Qubi} keju. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 26 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM ~etiri apartmana na Zlatiboru, ^olovi}a brdo, od 30 do 40 m2, na prizemqu i 1. spratu. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u od 40 m2 u centru, povoqno. Tel. 064/ 208-6-115, 034/ 384-044 PRODAJEM ku}u od 200 m2, ul.Bogdana Teofilovi}a. Tel. 064/ 0293-778 PRODAJEM sala{ sa trenom, veoma povoqno, u selu Zeoke. Tel. 064/ 494-2-
268, 064/ 448-0-275 PRODAJEM seosko imawe u Ka~ulicama sa 2.5 ha zemqe, sva infrastruktura. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM vo}wake 2 i 3 klase. Tel. 064/ 339-9-084 PRODAJEM {umu sa zemqi{tem u Prawanima. Tel. 060/ 484-8-585 PRODAJEM novu monta`nu ku}u i 50 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM 4.5 ha zemqe, Ber{i}i, zaseok Gali~, ku}a, {tala. Tel. 063/ 602-974 PRODAJEM noviju ku}u od 150 m2 u Aveniji, plac 4.5 ari, sa pomo}nim prostorijama. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM seosko imawe u Rajcu, 5.5 ha zemqe, 2 ha pod {umom, 100 stabala tre{we , 180 stabala {qive. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u u Atenici od 80 m2, plac 3.50 ari. Cena 25.000 evra. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM sre|enu i renoviranu ku}u kod hotela “Morava”, cena 27.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u u ^a~ku ili mewam za Beograd. Povoqno. Tel. 064/65-12-123 PRODAJEM staru ku}u sa 4 ara placa na S. Bregu, 13.000 E. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u kod Titove Vile na Zlatiboru od 80 m2, plac 6 ari. Cena 70.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM lokal od 135 m2 u Rakovi, ukwi`en, magacin, mokri ~vor. Cena 10.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM - MEWAM 2 ku}e sa placem od 4 ara, Alvaxinica. Mogu} svaki dogovor. Tel. 064/ 392-0-325
IZDAJEM name{tenu garsoweru blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 065/ 262-5-285 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, kod Kaleni} pijace. Tel. 064/19-11-911 IZDAJEM povoqno apartmane u nasequ Palisad, 800 m od trga.Tel. 061/ 273-3-202 IZDAJEM garsoweru sa CG u zgradi na Qubi} keju. Tel. 032/ 346-460, 061/ 815-43-95 IZDAJEM poslovni prostor od 200 m2, pogodan za sve delatnosti. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Novom Sadu. Tel. 021/ 639-3-200, 064/ 402-6547 IZDAJEM jednosoban stan u Bau{i}ima. Tel. 032/ 341-948, 066/346-288 IZDAJEM name{tenu garsoweru, CG, KTV. Tel. 373571, 064/ 82-92-720 IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Tel. 063/ 600938 IZDAJEM dvosoban stan u Beogradu, u blizini pravnog i tehni~kog fakulteta. Tel. 063/ 863-5-691 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 346-541-1 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u ulici Kraqa Milo{a, ima parking. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu na Zvezdari. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM vrlo povoqno dvosoban nename{ten stan sa grejawem u Ciganmali. Tel. 5372-816, 064/ 5426-726 IZDAJEM magacine od 80 do 200 m2 u Obili}evoj, uz kru`ni put. Tel. 063/ 635-033 IZDAJEM lokal u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM kancelarijski prostor za agencije i advokatske kancelarije. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM kancelaru u Obili}evoj , od 15 do 50 m2. Tel. 060/063-5-033
NEKRETNINE - IZDAVAWE
PLACEVI
IZDAJEM jednosoban name{ten stan, CG, KTV. Tel. 373-571, 064/ 82-92-720 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, kod Cvetkove pijace. Tel. 063/ 614-746 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, na Vra~aru. Tel. 064/ 242-7-478 IZDAJEM jednosoban nov prazan stan od 33 m2 u Pigovoj. Tel. 060/0261-060 IZDAJEM stan kod Vuka u Beogradu za studentkiwe. Tel. 063/843-414-9 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, ima kuhiwu. Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM stan u Igalu za letovawe. Tel. 062/ 385-929, 063/77-99-264 IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu, blizu pla`e. Tel. 063/ 781-2-101
PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, sa svim prikqu~cima kod “Slobode”. Tel. 064/ 5440-508 PRODAJEM plac od 12 ara, Qubi} brdo, blizina rasadnika. Cena 5. 000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM plac od 25 ari, mo`e i u delovima, u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM dve parcele ukupne povr{ine 1 ha 30 ari, u G. Gorevnici, pored puta. Tel. 032/ 880-339, 061/ 710-2071 PRODAJEM plac u Atenici 13 ari, mo`e zamena za razno. Povoqno! 062/755-020 PRODAJEM parcelu od 1.56 ha, prva klasa, voda, struja, u Zabla}skoj Baluzi. Tel. 064/ 177-07-67
PRODAJEM parcelu od 1.2 ha u Preqini, blizu Intereksa. Tel. 064/ 004-5726, 064/ 427-3-378 PRODAJEM plac na
35
OGLASI/^ITUQE
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
Zlatiboru - Vodice. Tel. 061/732-47-95 PRODAJEM livadu u Prijevoru. HITNO. Tel. 063/ 898-4-913
POPLAVQENIMA POKLAWAM 60 ARI LIVADE ZA KO[EWE. TEL.032/ 5455-922, 064/ 36-11-752
GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA ^A^KA @upana Stracimira br. 2. Objavquje OGLAS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS NA ODRE\ENO VREME OD 12 MESECI, JEDNOG IZVR[IOCA NA RADNO MESTO ZA UPRAVNO PRAVNE POSLOVE IZ OBLASTI URBANIZMA Uslovi: I Op{ti uslovi propisani zakonom: 1. da je dr`avqanin Republike Srbije, 2. da je punoletan, 3. da ima op{tu zdravstvenu sposobnost, 4. da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ine nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom organu. II Posebni uslovi propisani Pravilnikom o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka. 1. zavr{en pravni fakultet u trajawu od najmawe ~etiri godine,odnosno ste~eno visoko obrazovawe na studijama drugog stepena /diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije/, u oblasti pravnih nauka, 2. polo`en stru~ni ispit za rad u organima dr`avne uprave, 3. poznavawe rada na ra~unaru, 4. jedna godina radnog iskustva Dokazi koji se prila`u uz prijavu na oglas - uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije, - izvod iz mati~ne kwige ro|enih, - uverewe o op{toj zdravstvenoj sposobnosti, - uverewe nadle`ne policijske uprave po mestu ro|ewa ili prebivali{tu da lice nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatovora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom organu, - diploma, odnosno uverewe o zavr{enom pravnom fakultetu u trajawu od najmawe ~etiri godine, odnosno o ste~enom visokom obrazovawu na studijama drugog stepena /diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke akademske studije, speicijalisti~ke strukovne studije/, - uverewe o polo`enom stru~nom ispitu za rad u organima dr`avne uprave, - dokaz o poznavawu rada na ra~unaru /sertifikat/ - dokaz o radnom iskustvu u struci. Napomena:
RAZNO PRODAJEM du{eke svih vrsta od silvertek pene. Tel. 064/ 548-3-905 PRODAJEM raniju za zagrevawe vode i prekrupa~. Povoqno. Tel. 066/016-905 PRODAJEM postoqa za suncobrane. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM o~uvanu svetle}u reklamu. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM Telenor karticu na dopunu ( 063/118-444). Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM kau~, TA pe} 4.5 kv, regal i 3 tepiha. Tel. 062/ 80-56-782 PRODAJEM o~uvanu drvenu trgova~ku tezgu. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM fotequ za masa`u, pru`a veliki broj kombinacija masa`a, kontrola preko daqinskog, za welnes i fitnes centre, i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205 PRODAJEM novu traktorsku korpu, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM auto prikolicu, atestirana, sa ceradom. Tel. 062/755-020 PRODAJEM drvena vrata bez {toka. Tel. 063/84-34-149 PRODAJEM TA pe} Elind Vaqevo, 4 kv. Tel. 060/ 418-3333 PRODAJEM belu pamu~nu ~ipku, ve}a koli~ina, povoqno. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM drvene garni{ne raznih veli~ina. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM okretne i prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 064/ 2942-141
OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855
PRODAJEM Golf 2, 92 god, 1.3, registrovan, u dobrom stawu. Tel. 064/ 070-4-155 PRODAJEM neregistrovanu Ford Fiestu 1997. godi{te, u odli~nom stawu. Tel. 062/ 809-39-78 PRODAJEM kamion Iveko , registrovan do maja 2015. godine, nosivost 5 tona. Tel. 064/ 230-4-202
Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE - IZRADA kotlova po naruxbini “ekonomik” (velika u{teda ogreva) Tel. 065/ 5900-651 KWIGOVODSTVENE USLUGE za radwe i preduze}a. Dolazim za dokumenta. Povoqno. Tel. 064/ 196-4705 VEOMA POVOQNO ma{inski cepam drva. Tel. 064/ 444-3-163 MEDICINSKA SESTRA nudi pomo} u ~uvawu starih lica, dece i pomo} u ku}i. Tel. 065/ 66-88-319
USLUGE
ZAPOSLEWE
USLUGE specijalnog zavarivawa gusa , aluminijuma / cevi / i prohroma.... Tel. 066/ 910-9-889 USLUGA popravke prskalica bakarnih i plasti~nih, mu{tika, {tapova i dizni.
FRIZERSKOM SALONU potreban radnik sa radnim iskustvom. Tel. 060/ 358-6-710 POTREBNA 3 radnika, po`eqno poznavawe rada sa mesom u prodaji, Qubi}. Tel. 064/ 188-0-122
AUTOMOBILI
POSLEDWI POZDRAV
STEFANU STANKOVI]U
Prvom sestri}u, prvom rado{}u, plemenitom i bri`nom, do neba voqenim. Neute{ne tetke DANIJELA i SAWA sa porodicama 18942
POSLEDWI POZDRAV Biv{oj direktorki
Svi dokazi prila`u se u orginalu ili overenoj fotokopiji. Rok za podno{ewe prijava sa dokazima o ispuwavawu uslova je 8 dana od dana objavqivawa oglasa u listu ''^a~anski glas'' i na oglasnoj tabli Nacionalne slu`be za zapo{qavawe -Filijala ^a~ak. Prijavu i dokaze o ispuwenosti uslova oglasa dostaviti na~elniku Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, Ulica @upana Stracimira br. 2, ^a~ak. Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati. GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA ^A^KA
PRODAJEM OKRETNE I PRENOSIVE DVORI[NE SU[ILICE ZA VE[
MILANKI ANDRI] 1943 - 2014.
TELEFONI: 064/ 294-2-141,
Pamti}emo Va{ profesionalizam i dobre poslovne odluke. Komemoracija povodom smrti dugogodi{we direktorke ^a~anske banke bi}e odr`ana u subotu, 5. jula 2014. godine, u 11 ~asova, u prostorijama ^a~anske banke (sala 36) u ulici Pivarskoj 1. KOLEKTIV ^A^ANSKE BANKE A. D. ^A^AK
36
^ITUQE
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
POSLEDWI POZDRAV NA[OJ MAJCI, BAKI I SVEKRVI
NA[A DRAGA
VOQENOJ MAJCI, BAKI I TA[TI
MILANKA ANDRI] Preminula je 3. jula 2014. godine u 72. godini `ivota. Sahrana }e se obaviti u subotu u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu. O@ALO[]ENI: suprug PREDISLAV, sin SLOBODAN i }erka JELENA sa porodicama
MILANKI ANDRI]
MILANKI ANDRI] od BOBANA, MAJE, DU[ANA i TAMARE
18940
U znak neizmerne qubavi, posledwe zbogom. ]erka JELENA, zet MI]KO, unuk VUK i unuka LENA 18940
18940
Dana 7. jula 2014. godine navr{ava se [EST GODINA od smrti mog dragog brata
Dana 7. jula navr{i}e se DVADESET GODINA od smrti na{eg dragog oca i dede
Na{oj dragoj kom{inici
MILANKI ANDRI]
RADIVOJA RACA BO@OVI]A
Posledwi pozdrav DRAGAN, QIQA, PE\A, MARIJA i IVANA LAZOVI] 18941
TU@NO SE]AWE Sa ponosom ~uvamo se}awe na Tebe, pamtimo tvoju toplinu i plemenitost. Brat BOLE sa porodicom 18939
8. jula navr{i}e se TRI GODINE od kako nije sa nama na{ dragi
STANKA GUGOVI]A S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju i rado ga se se}aju, wegovi najmiliji: sin VLADAN, snaha QUBINKA, unuk STANKO, unuke JELENA i IVANA 18931
8. 7. 2014. je 13 godina od smrti moga sina
13. 5. 2014. pro{lo je 17 godina od smrti moga supruga
DALIBOR BIJELI]
VESNA GWATOVI]
1976 - 2014.
ro|. Bijeli} 1966 - 2014.
Pre {est meseci ste nas napustili i ostavili, majku, sina i sestri}a, }erku i sestri~inu i zajedno oti{li na put bez povratka, a nama ostavili tugu i bol koja ne prestaje. Neka vas u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Va{a neute{na majka DRAGIWA, sin i sestri} PERICA, }erka i sestri~ina DU[KA 18934
RADOMIRA DRAGOQUBA ZLATI]A ZLATI]A kroja~a elektri~ara Toplih re~i i osmeha vi{e nema, ali je qubav ostala. Zauvek }ete `iveti u mojim mislima. Po~ivajte u miru. Majka i supruga DANICA
OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276
VUKA[IN MIJAILOVI] Svakog dana ose}amo tvoje prisustvo pomiwu}i sve mudre savete koje si nam o `ivotu delio. Se}amo se tvojih dela kojima si nas zadu`io. Vole te tvoji zauvek zahvalni, }erka QIQA, zet ZORAN, unuke MARIJA i ALEKSANDRA
OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK
upl.
Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60
37
^ITUQE
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
9. 7. 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od kako nije sa nama na{ suprug, otac i deda
Vi{e od se}awa, na... SE]AWE 10. 7. 2004 - 10. 7. 2014.
RACO KOLAKOVI]
SLAVKA POPOVI]A
penzionisani komercijalni direktor kamenoloma „Jelen do”
MILOVAN MILOVANOVI]
laborant Medicine rada Ne sre}emo se vi{e, Prolaze reke qudi, Sad je to sumorna slika. Tu`an mi ovaj grad, Bez ukrasa od tvoga lika.
Bio si izuzetan ~ovek velikog srca i velikog duha. Ostavio si nam se}awa, dobrotu i qubav koji se pamte. ^uvamo uspomene pune qubavi i po{tovawa na izuzetno bri`nog i ne`nog supruga, oca i dede. Supruga MILOJKA, }erke JANA i QIQA sa porodicama
ONA 18923
18913
Dana 4.jula 2014. godine navr{ava se 29 godina od prerane smrti na{eg dragog
DRAMLI]
Sa ponosom ~uvamo se}awe na Tebe, pamtimo tvoju toplinu i plemenitost. Ve~no zahvalni supruga DRAGICA, porodice \UMI] i GOQOVI] 18920
10. 7. 1994 - 10. 7. 2014.
15. 7. 1994 - 15. 7. 2014.
BLAGOJE NAKI]
SRETEN ^ARDA^ANIN
iz ^a~ka
iz ^a~ka
PAVLA PAJA NIKITOVI]A iz Miokovaca
SRETEN
MILENA
Vreme ne le~i tugu i bol, osta}e{ u na{im srcima dok mi postojimo. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav, ja~a od vremena i zaborava. Porodica NIKITOVI]
3 godine iz Gu~e I ovo leto }e pro}i a nema dana da vas misao ne o`ivi. Tugu nosi k}i NADA sa porodicom
Pro{lo je 20 godina od smrti mojih dragih Blagoja i Sretena. Uspomenu na wih ~uva supruga i sestra STOJANA
18922
18919
18916
Dana 4. 7. 2014. godine navr{ava se TRIDESET GODINA od smrti na{e drage majke
12 godina
Dana 9. jula 2014. navr{ava se 50 godina od smrti na{e drage majke
ROSANE PETKOVI]
TOMISLAV ZE^EVI]
BOSIQKE POPOVI]
ro|.]ur~i} 4. 7. 1984 - 4. 7. 2014.
8. jul 1994 - 8. jul 2014.
Pamti}emo te po dobroti, s po{tovawem pomiwati i u srcu od zaborava ~uvati. Tvoja deca: DRAGICA, DRAGAN i DRAGOJE sa porodicama
Uvek je u dragom se}awu dece: MIRJANE, NEVENKE, MOM^ILA i wihovih porodica
Uspomena na wegov drag i plemenit lik osta}e u trajnom se}awu wegovih najmilijih. PORODICA ZE^EVI]
18921
18926
18927
Dana 25. 6. 2014. preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda
Dana 30. 6. 2014. godine napustio nas je na{ voqeni
RADOJE PE[I]
POSLEDWI POZDRAV DRAGOM OCU
DANILO BELI]
7. 5. 1949 - 25. 6. 2014.
MILISAVU [IBINCU [MITU
1925 - 2014. nastavnik u penziji Ponosni smo {to smo te imali, a neizmerno tu`ni {to smo te izgubili. Supruga STOJNA, sin MIROSLAV, }erka GORDANA, snaja BRANA i unuci PAVLE i STEFAN
Tu`na je istina da te vi{e nema. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima sa~uvan od zaborava. TVOJI NAJMILIJI
DU[ICA I DU[KO sa porodicama
18917
18924
18925
DRAGOQUB ZLATI] 8. 7. 2001 - 8. 7. 2014.
6. jula 2014. navr{i}e se SEDAM GODINA od smrti na{e drage
Dana 8. 7. 2014. godine navr{ava se 21 godina od prerane smrti na{eg dragog sina i brata
MIRJANE SUBOTI]
MILINKA MI[A OBRENOVI]A
Tvoj brat DIMITRIJE sa porodicom
S tugom u du{i i pogledom na nebo, ~uvamo te od zaborava. Neka te an|eli ~uvaju! Sinovi SA[A i DEJAN, suprug ANDRIJA, majka CANA
18929
18930
Uvek si u na{im mislima.
diplomiranog filozofa i politikologa Mi{o je bio i ostao na{ ponos, snaga, svetlost. Ve~no }e biti u na{oj du{i i mislima. WEGOVI NAJMILIJI
38
^ITUQE
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
STEFAN STANKOVI]
STEFAN STANKOVI]
1994 - 2014
1994 - 2014
Qubav prevelika, bol prete{ka, a tuga za tobom ve~na.
Sve ono najlep{e {to poseduje jedan ~ovek to si bio Ti. Volimo te neizmerno.
Majka JASNA, otac GORAN i brat LAZAR
Tvoja baba JELICA i deda MILI] 18936
18937
7. 7. 1999 - 7. 7. 2014.
POSLEDWI POZDRAV DRAGOM
RA[O MIRKOVI] I posle PETNAEST GODINA mi smo i daqe ponosni {to si bio deo nas. S po{tovawem: supruga MILA, }erke MARINA i MARIJANA sa porodicama 18915
STEFANU STANKOVI]U OD KUMOVA JOVANOVI]A 18938
STEFAN STANKOVI] PEPO
U ~etvrtak, 10. 7. 2014. u 17 ~asova na dowem grobqu u Miokovcima dava}emo DESETOGODI[WI pomen na{em dragom
1994 - 2014
GORANU TOMI]U
QUBAV JE ONO [TO NAS SPAJA. Tvoje sestre SARA i ISIDORA, tetka MARIJANA i te~o DU[KO
18935
Samo je vreme pro{lo, godine ni{ta ne zna~e! Praznina, rana i bol traju, traju... Qubav i ti u woj, ostajete zauvek! TVOJI NAJMILIJI 18914
RADOSIJA RADA RAKETI] 8. 7. 1994 - 8. 7. 2014. I posle 20 godina s velikom qubavqu i po{tovawem se}amo se na{e drage mame i Make. WENA DECA: BO@IDAR i ZORICA sa porodicama 18912
39
^ITUQE
PETAK 4. JUL 2014. GODINE
POSLEDWI POZDRAV
AN\ELI NIKADA NE UMIRU
BOJAN Ti si bio na{ an|eo. Tetka NADA, te~o ACO, sestra ANDRIJANA, bra}a MARKO i NIKOLA 18933
POSLEDWI POZDRAV MALOM AN\ELU
BOJANU
od babe GORICE 18933
POSLEDWI POZDRAV NA[EM VOQENOM
ALEKSANDRI RADOJEVI]
DRA[KU JOKI]U
OD KOLEKTIVA „MOTEL ^A^AK” fak.
BOJANU Osta}e{ ve~no u na{im srcima. Majka TAMARA, otac @ELIMIR, brat SR\AN, deda LEKO, baba DRAGICA i prababa LELA 18933
POSLEDWI POZDRAV VOQENOM
BOJANU Bio si tetkin i te~ov ponos.
Tetka MARINA i te~o MILAN 18933
Dana 5. jula navr{ava se PETNAEST GODINA od smrti na{eg
MILOSAVA DUKANCA 1935 - 2014.
Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najdra`i. 18918
OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276
PETAK 4. JUL 2014. GODINE