31. oktobar 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 31. OKTOBAR 2014. GODINE

Odbornici SG usvojili izve{taj o devetomese~nom izvr{ewu buxeta i odluku o rebalansu gradske kase

BROJ 42

CENA 30 DIN.

Privremeni ogran op{tine Lu~ani odr`ao prvu sednicu

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs Priprema vozila za zimu PODSE]AMO

strane 4. i 5.

OD 1. NOVEMBRA OBAVEZNA ZIMSKA OPREMA strana 20.

NI INVESTICIONI, NI SOCIJALNI, ALI LIKVIDAN

DONETA RE[EWA O PRESTANKU MANDATA I FUNKCIJA

strana 23.

strana 3.

Usvojene izmene i dopune programa postavqawa kioska na teritoriji grada

KIOSCI OSTAJU JO[ JEDNU GODINU Foto kino klub „^a~ak”

strana 17.

Neobi~an svet Katarine Alempijevi}

strana 19.

IZABRANA

PROGLA[ENE

NAJLEP[A DVORI[TA

NAGRA\ENE FOTOGRAFIJE

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

KREATIVAN BEG U LEP[U STVARNOST

strana 19.

MARKETING

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

GRAD

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

GRADSKO VE]E USVOJILO IZMENE I DOPUNE PROGRAMA POSTAVQAWA KIOSKA NA TERITORIJI GRADA

KIOSCI OSTAJU JO[ JEDNU GODINU

radska vlast u posledwe vreme ~esto “ustukne” pred pojedinim grupama gra|ana, nezadovoqnih nekim odlukama, kojima se reguli{u pojedini segmenti `ivota i rada u lokalnoj sredini, da bi predupredila wihovo eventualno ve}e nezadovoqstvo i proteste. To je, posle izmena i dopuna programa postavqawa kioska na teritoriji Grada, usvojenih na sednici Gradskog ve}a od 28. oktobra, konstatovao Nemawa Trnavac, “ogradiv{i” se da ima razumevawa za vlasnike objekata koji se bave tim poslom, ali i da se zala`e za uvo|ewe reda u ovu oblast

i da svi zakupci redovno izmiruju svoje obaveze. Su{tinu izmena programa obrazlo`io je na~elnik GU za urbanizam Milo{ Milosavqevi}, naglasiv{i da novinu predstavqa odredba kojom se iz programa “bri{u sve napomene koje se ti~u vremena za prikupqawe ponuda javnim oglasom i uklawawe susednih kioska na predmetnim lokacijama”. To prakti~no zna~i da }e uklawawe postoje}ih objekata, raspisivawe konkursa za postavqawe novih tipiziranih kioska i licitacija biti odlo`eni do 1. oktobra slede}e godine. Gradona~elnik Voji-

VE]A ZAKUPNINA Vlasnici kioska i drugih privremenih objekata trebalo bi da se obrate nadle`nima u JP “Gradac”, da bi potpisali ugovore o zakupnini, koja }e, kako je najavila samostalni referent za gra|evinsko zemqi{te Neda Markovi}, biti pove}ane i uskla|ene sa trì{nim iznosima: - Nadamo se da }emo na ovaj na~in “uvesti u red” me|u dosada{we problemati~ne zakupce, jer vlasnici kioska uglavnom ne pla}aju zakupninu, ili pla}aju veoma male iznose, koji su neprimereni lokacijama na kojima su podignuti. Veliki broj kioska je postavqen nelegalno, a samo mawi broj u skladu sa ranijim programima, ali i wihovi vlasnici pla}aju uglavnom male i nerealne zakupnine. Zbog toga }emo predloìti Gradskom ve}u da ove nakande budu pove}ane, i u zavisnosti od zona, predvi|ene u iznosu od 1.150 do 2.500 dinara po kvadratnom metru. ako je inicijativa o osnivawu Srpskog poslovnog saveta pri ambasadi Ujediwenih arapskih Emirata, pokrenuta jo{ pre pet godina, realizovana je u januaru 2014, nakon {to su uspostavqeni bilateralni odnosi izme|u ove zemqe i Srbije. Osnovni ciq te organizacije je uspostavqawe poslovne saradwe izme|u dve zemqe i promocija i unapre|ewe investirawa u na{oj dràvi, rekla je posle razgovora sa gradskim ~elnicima predstavnik Srpskog poslovnog saveta (SPS) Mirjana Radenovi} Ratkovi}, koja je u utorak sa saradnicima boravila u â~ku. - â~ak kao grad na dobroj geografskoj poziciji i sredina poznata po industrijskoj proizvodwi i investicijama, veoma je interesantan za Emirate. Posebno je zna~ajan kao lokalna zajendica u kojoj je izuzetno bila razvijena i poqoprivredna i sto~arska proizvodwa, zbog ~ega bi i ulagawe u sto~arstvo bila privla~na inesticija za poslovne qude iz Emirata. Tokom razgovora sa predsednikom Skup{tine grada Veqkom Negovanovi}em i wegovim zamenikom Vladanom Mili}em zakqu~eno je da bi najperspektivnija bila ulagawa Emira}ana u poqoprivrednu proizovdwu, obnavqawe sto~nog fonda i u obnovqive izvore energije. Tako su ozna~eni i glavni sektori saradwe i potencijalni projekti, koji, prema uverewu predstavnice SPS, predstavqaju dobru bazu za budu}u saradwu. Najva`nije je da se oni, kako je naglasila Radenovi} Ratkovi},

slav Ili} je podr`ao izmene programa i naglasio da GV mora izna}i re{ewa najprihvatqivija za gra|ane, jer se “zate~eno stawe ne mo`e sankcionisati preko no}i”. Mnogi zakupci javnih povr{ina poseduju trafike i druge privremene objekte 10 - 15 godina i smatraju da je prostor wihov, rekao je Ostoja Mijailovi}, uveren da }e veliki korak u uvo|ewu reda u ovoj oblasti predstavqati upravo to ako za godinu dana ovi gra|ani budu primorani da redovno pla}aju zakupninu i druge da`bine. Izmene i dopune programa su “dobar potez”, jer }e se u ovom prelaznom periodu od godinu dana vlasnici trafika pripre-

miti za u~e{}e na javnom konkursu, nabavku tipiziranih objekata i oni koji nisu, pod ve}im nadzorom inspekcije, po~eti da pla}aju naknadu, uveren je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. On je najavio i da }e za slobodne lokacije, predvi|ene programom postavqawa privremenih objekata, uskoro biti raspisan konkurs. Gradsko ve}e je prihvatilo predlog dr Milana Plazini}a da mu JP “Gradac” dostavi “presek stawa”, odnosno spisak du`nika i onih zakupaca koji redovno pla}aju nakandu za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta. Takvu informaciju ve}nici bi trebalo da razmatraju i posle tri me-

seca, upravo zbog toga da bi se videlo koliko je uveden red u ovoj oblasti i gra|ani primorani da po{tuju skup{tinsku odluku. Odluka o rebalansu buxeta nametnula je izmene i dopune programa mera podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne i politike ruralnog razvoja, koje je na posledwoj sednici GV obrazlo`io na~elnik GU za lokalni ekonomski razvoj Vladimir Grujovi}. Program je “umawen” za tri mioliona dinara, a 6,2 miliona dinara, prvobitno planiranih za nabavku priplodnih junica, preusmereno je za kupovinu protivgradnih raketa, koje }e, po Grujovi}evim re~ima, biti obezbe|ene do kraja

godine. Osim toga, za milion dinara smawena je i pozicija na kojoj su u buxetu planirana sredstva za u~e{}e poqoprivrednih proizvo|a~a na sajmovima, a za 1,5 miliona dinara pove}ana suma namewena za subvencije poqoprivrednicima. Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj je predlo`ila, a GV usvojilo i dopune odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstsva u poqoprivredi, koje }e omogu}iti i poqoprivrednicima, korisnicima buxetskih sredstva za nabavku semenske p{enice, da konkuri{u za druge vidove subvencija. M. N.

POSTOJE REALNE [ANSE ZA USPOSTAVQAWE SARADWE IZME\U ^A^ANSKE I PRIVREDE UJEDIWENIH ARAPSKIH EMIRATA

PROJEKTI U TRI VA@NA SEKTORA

“sudaraju” sa èqama potencijalnih investitora iz Emirata. - Svi projekti koji pokaù da }e doneti benefit, bi}e predo~eni zainteresovanim investitorima. Re~ je uglavnom o malim i sredwim investitorima koji su voqni da ulaù svoj kapital u Srbiji. Va`no je da smo na prvom sastanku mapirali sekotre budu}e saradwe i na osnovu toga }emo postoje}e i nove projekte ponuditi potencijalnim ulaga~ima.

Doma}in rukovode}im qudima iz Srpskog privrednog saveta, osnovanog u sastavu ambasade Ujediwenih arapskih Emirata, predsednik SG Veqko Negovanovi}, podse}a da je povod za ove razgovore bio nedavni uspe{ni nastup ~a~anskih privrednika u Privrednoj komori Srbije: - Tokom razgovora konstatovali smo da postoji mogu}nost privredne saradwe izme|u na{ih malih i sredwih preduze}a i sli~nih firmi iz Ujediwenih arapskih Emirata. Osim toga, razgovarali smo i o projektima u oblasti poqoprivrede, posebno o proizovdwi mesa, tovu stoke i izvozu vo}a i povr}a. Gradske uprave su istakle dva konkretna predloga, odnosno projekat obnavqawa i unapre|ewa tova stoke, s obzirom na to da posedujemo preradne kapaciteet u objektima “Sto~ara”, ~ija bi prodaja uskoro trebalo da bude ogla{ena. Osim toga, postoji i program proizvodwe i prerade vo}a i povr}a, kojim je, pored ostalog, predvi|ena i gradwa velikog skladi{ta - kargo centra. Grad je u oba slu~aja ponudio model javno privatnog partnerstva, odnosno da lokalna samouprava obezbedi lokacije potpuno infrastrukturno opremqene, a da investi-

tori iz Ujediwenih arapskih Emirata investiraju u gradwu tih kapaciteta. Emira}ani su, naglasio je Negovanovi}, zainteresovani i za eventualna ulagawa u obnovqive izvore energije, za{ta â~ak tako|e poseduje odgovaraju}e potencijale, ako se ima u vidu ~iwenica da je na neki na~in ve} zapo~et projekat izgradwe “solarnog parka” na lokaciji biv{e deponije “Preli}i”. â~ak moè investitorima iz Emirata da “ponudi” i bawe, jer su izuzetno zainteresovani za one koje imaju kvalitetne i lekovite vode, a nisu izgra|ene. Re~ je o Slatinskoj bawi, u kojoj bi stranci gradili SPA centar i sve prate}e sadràje. Osim toga, u toku su i pripreme za hidrolo{ka i balneolo{ka istraìvawa u Balugi (preqinskoj), u kojoj su neka istraìvawa jo{ iz sedamdesetih godina pokazala da na ovoj lokaciji postoje rezerve izuzetno kvalitetne i lekovite vode, rekao je Negovanovi}, naglasiv{i da su delegaciji UAE ponu|eni konkretni projetki i da }e nakon najavqene posete i resornog ministra ove zemqe, najverovatnije biti dogovorena i konkretna saradwa. M. N.

POLITIKA

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

ODBORNICI SG USVOJILI IZVE[TAJ O DEVETOMESE^NOM

NI INVESTICIONI, NI SO

ao i na nekoliko prethodnih sednica, odbornici su i tokom prvog radnog dana na posledwem skup{tinskom zasedawu od 29. oktobra, skoro sat vremena “potro{ili” na raspravu o utvr|ivawu dnevnog reda i predloge o wegovim izmenama i dopunama. Uprkos primedbama pojedinih opozicionih odbornika da je materijal dostavqen neposredno pred sednicu, te da se o wemu ne moè raspravqati, i upozorewu dr Draga Milo{evi}a (SNS), predsednika Saveta za poqoprivredu, da ovo telo nije razmatralo predlog Gradskog ve}a, SG je naknadno uvrstila u dnevni red izja{wavawe o izmenama i dopunama programa mera podr{ke za sprovo|ewe poqoprivedne i ruralne politike i predlogu odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Odbornici su prihvatili i zahtev Dragana Vu~eti}a (DS) da za narednu sednicu bude pripremqen predlog nove odluke o zonama i stopama, na osnovu kojih se utvr|uje porez na nekretnine fizi~kih i pravnih lica. Za razliku od ovog, predlog Aleksandra Tanaskovi}a (Dveri srpske) da sa dnevnog reda bude skinuta odluka o pribavqawu u javnu svojinu gra|evinskog zemqi{ta, radi izgradwe produètka Wego{eve ulice i da sredstva za to budu preusmerena za gradwu trotoara u Kqu~koj i Ulici Sima Saraga, nije dobio ve}inu glasova prisutnih odbornika, koji nisu podràli ni wegovu inicijativu da SG donese deklaraciju, koju je nazvao “stop peder balu u â~ku”, kojom bi se lokalni parlament izjasnio protiv eventualnog odràvawa gej parade u ovom gradu. Dr Milan Roganovi} (Dveri srpske) je, pored ostalog, zahtevao da bude ispitana odgovornost na~elnika resorne GU i svih onih koji su kreirali odluku o poreskim zonama i na taj na~in naneli veliku {tetu gra|anima, za{ta skup{tinska ve}ina tako|e nije glasala. Ni predlog odbornika Stojana Markovi}a da bude ukinuta funkcija pomo}nika gradona~elnika za ekonomski razvoj i za{titu ìvotne sredine nije dobio podr{ku

iz iste odborni~ke grupe, koji je pitao i zbog ~ega su pove}ana izdvajawa za tro{kove prevoza lica starijih od 65 godina? Puwewem buxeta, u koji se za devet meseci slilo 2,017 milijardi dinara, nisu zadovoqni ni predstavnici SNS, rekla je {ef od-

ve}ine predstavnika u lokalnom parlamentu, dok je prihva}en wegov drugi zahtev da odbornicima na slede}oj sednici bude predo~ena informacija o ugovoru, koga je JP “Gradac” potpisalo sa investitorom velikog poslovnog centra u ”Aveniji lipa”, za koji, po wegovim re~ima, nema saglasnost Gradskog ve}a, a i oslobo|en je obaveze pla}awa velikog dela naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta. Aco \enadi} (Dveri srpske) zamerio je predsedavaju}em da na “komunisti~ki na~in vodi sednice” i zahtevao da gradona~elnik pokrene sudski spor za povra}aj zmeqi{ta poklowenog kasarni i da jednoj osnovnoj {koli bude vra}eno ime Vojvoda Stepa. Predsednik Negovanovi} je odgovorio da imena {kola predla`e [kolski odbor i tek kada dobije saglasnost resornog ministarstva, taj predlog iznosi na SG. Biqana Rubakovi} (Dveri srpske) je, po{to je tra`ila da odbornicima bude predo~en kompletan izve{taj o raspodeli pomo}i poplavqenom stanovni{tvu, prihvatila predlog predsedavaju}eg da tu informaciju GU za lokalni ekonomski razvoj pripremi za naredno skup{insko zasedawe. Po{to je ponovio svoje odborni~ko pitawe o poreskom dugu FK Borac od oko 800.000 evra, postavqeno jo{ u julu ove godine, odbornik Branislav Lazovi} (Zajedno za Srbiju) insistirao je da na slede}oj sed-

nici odbornici budu obave{teni o tome da li su, i pod kojim uslovima od preduze}a “Autoâ~ak” nabavqena tri polovna vozila za potrebe Doma zdravqa. NI NAPREDWACI NISU ZADOVOQNI Po{to je predsednik SG Veqko Negovanovi} informisao odbornike da }e, zbog promene imena, odborni~ka grupa Nove demokratske stanke ubudu}e u lokalnom parlamentu nastupati pod nazivom Socijaldemokratska stranka - Zeleni, na~elnik GU za finansije je detaqno prezentovao devetomese~ni izve{taj o izvr{ewu gradskog buxeta koji je realizovan 63,72 odsto od godi{weg plana. Ostvarewe buxeta od januara do kraja septembra je skromnije nego u istom periodu lane, {to potvr|uje podatak da su prihodi i primawa mawi za oko 340 miliona dinara, ocena je Dragana Vu~eti}a (DS), koji je zapazio i da je od poreza na zarade ostvaren mawi prihod za oko 100 miliona dinara i da je mawe novca ubrano i od boravi{ne i komunalne takse. Zamerio je i zbog toga {to su pove}ani izdaci za naknade za rad i tro{kove putovawa ~lanova GV, zahtevaju}i izve{taj o efektima wihovog angaòvawa i predloìv{i da se novac planiran za ugovore po delu, usluge, ~lanstvo u komisijama i radnim telima, ubudu}e usmerava za socijalna davawa. Buxet nije realno planiran, ocena je

Aca \enadi}a (Dveri srpske) koji je zamerio finansijerima {to su, “zarad dodvoravawa EU”, izdvojili skoro 10 miliona dinara “za ku~i}e”, odnosno nadokandu {tete koju su gra|ani pretrpeli zbog ujeda pasa lutalica i za wihovo zbriwavawe u azilu u Po`egi, umesto da su ta sredstva opredeqena za re{avawe socijalnih problema, kojih je u gradu sve vi{e. Najo{triji u oceni devetomese~nog izve{taja bio je drugi odbornik iz ove politi~ke grupacije Aleksandar Tanaskovi}, ustvrdiv{i da je buxet u ovom periodu “katastrofalan i da po svim pokazateqima ^a~ak ide dole”. Ustvrdio je i da je on strana~ki i projektovan po principu “ba{ me briga”, nastoje}i da to argumentuje brojnim primerima, a posebo uverewem da su gra|ani “opqa~kani usvojenom poreskom politikom”, da je svaka buxetska pozicija sporna i da je o~igledno da su sa mnogih sredstva neracionalno tro{ena. Za{to je prihod od komunalnih taksi ostvaren samo u iznosu od 51 odsto, interesovalo je Slobodana Nenadi}a

borni~ke grupe ove stranke Nade`da Simovi}, ali izrazila i razumevawe za slabiji priliv sredstava, koja su izostala zbog “te{ke godine i drugih objektivnih okolnosti, odnosno elementarnih nepogoda koje su zadesile â~ak i ve}i deo Srbije.” Najva`nije je, naglasila je Simovi}ka, da je buxet Grada minimalno zaduèn i likvidan, {to je rezultat {tedwe i racionalnog tro{ewa para poreskih obveznika. Odbornici Dveri su i prilikom usvajawa odluke o buxetu za 2014. upozoravali da on ne}e biti ni investicioni, ni socijalni i da }e izostati realni prihodi od 70 do 75 odsto za devet meseci, podsetio je dr Milan Roganovi}. Primetio je da su za oko 340 miliona dinara smawena sredstva koja je â~ku trebalo da “prebaci” Republika, i da su veliki tro{kovi putovawa zaposlenih u nekim GU, gradona~elnika, ~lanova GV. Zakon o smawewu penzija i plata u javnom sektoru samo }e delimi~no nadomestiti minus i u republi~kom i u lokalnim buxetima, uveren je Branislav Lazovi} (Za-

jedno za Srbiju), koji je insistirao da odgovorni naplate porez od onih koji duguju po nekoliko stotina hiqada evra, poput FK Borac, a ne da svoju snagu i odlu~nost pokazuju na sirotiwi i gra|anima koji za komunalne usluge i struju duguju po nekoliko hiqada dinara.

POLITI^KI PROFITERI [IRE DEFETIZAM! Nijedan buxet, pa ni buxet â~ka, nije dovoqno investicioni, ni socijalni, ali je ovaj doma}inski, ocena je Vladice Gavrilovi}a (NS), koji je to uverewe potkrepio brojnim primerima, prvenstveno o izdvajawima za sve buxetske korisnike, ~ije su potrebe blagovremeno podmirivane. Zamerio je nekim odbornicima {to svojim diskusijama, “samo zarad politi~kog profiterstva, {ire defetizam i negativnu energiju” i demantovao wihove pri~e da je â~ak mrtav grad. Prihodovna strana buxeta i lo{e poslovawe i stawe u JP “Gradac”, koje je od investitora u “Aveniji lipa”, umesto 470.000, naplatilo samo 120 hiqada evra na ime naknade za ure|ewe gra|evinskog zeqi{ta, su najve}i problemi, smatra Stojan Markovi} (LDP). Umesto planiranih 50, ovom JP je, tvrdi Markovi}, za devet meseci preneto iz buxeta 98 miliona dinara i rebalansom predvi|eno jo{ 150. Odgovaraju}i na brojna pitawa i primedbe, na~elnik resorne GU Zoran Todosijevi} je, pored ostalog, podsetio da je dràva smawila povra}aj sredstava od poreza na zarade, zbog ~ega â~ak mese~no dobija 20 miliona dinara mawe, da mu je u ovoj godini i od PDV - a uskra}eno oko 50 miliona dinara, da je “Gradac” od planiranih 100 miliona dinara od naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, naplatio 30 i da je priliv para u buxet mawi i zbog, nakon poplava i nepogoda, smawenih aktivnosti brojnih privrednih subjekata koji pune gradsku kasu. Naglasio je da su tro{kovi GV pove}ani zbog “pro{irewa” gradske vlade za dva ~lana i putovawa pojedinaca koji su zaduèni za odre|ene projekte, ali i podsetio da su naknade svih ~lanova radnih tela, komi-

POLITIKA

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

IZVR[EWU BUXETA I ODLUKU O REBALANSU GRADSKE KASE

CIJALNI, ALI LIKVIDAN

sija i GV predvi|ene skup{tinskom odlukom koju su pro{le godine izglasali aktuelni odbornici. Osnovni razlog zbog koga jo{ nisu raspodeqena devizna sredstva (4.212 dolara i

15.929 evra), dobijena od donatora i prijateqa iz sveta, namewena za pomo} poplavqenima, je taj {to ih je NBS konvertovala tek po~etkom ove semdice. Iz buxetske rezerve dodato je ~e-

tiri miliona dinara za tro{kove prevoza lica starijih od 65 godina, za{ta je prvobitno planirano 26 miliona, zbog toga {to je ovoj grupi pridodato jo{ 12 kategorija korisnika,

me|u kojima su i sredwo{kolci, odgovorio je Todosijevi}. Za razliku od mnogih lokalnih samouprava koje se zadu`uju, da bi odr`ale likvidnost, gradski buxet je

za devet meseci sve vreme bio likvidan, obaveze prema korisnicima su redovno izmirivane, odr`ane su sve planirane manifestacije i realizovani predvi|eni programi, konstatovao je gradona~elnik Vojislav Ili}: - Buxet je likvidan, ne pona{amo se po principu “ba{ nas briga”, ve} krajwe doma}inski. Nemamo novih kredita, sve obaveze redovno izmirujemo, a i brojne kontrole i revizije koje su proveravale buxetsko poslovawe nisu ustanovile nikakve nepravilnosti, niti zloupotrebe u tro{ewu buxetskih para. Tokom prvog radnog dana na 36. skup{tinskom zasedawu odbornici su usvojili i predlog odluke o izmenama i dopunama odluke o buxetu za 2014. godinu i predlog odluke o nagra|ivawu protivgradnih strelaca, za koje }e biti obezbe|eno tri, od pet miliona dinara, preusmerenih rebalansom sa aproprijacije

“usluge po ugovoru”, a preostala dva u teku}u i stalnu buxetsku rezervu. Na osnovu ove odluke, svim protivgradnim strelcima koji su sa RHZ zakqu~ili ugovore, pripa{}e nagrada u visini prose~ne mese~ne zarade u Republici, jer su zbog ~estih vremenskih neprilika u 2014. bili vi{e anga`ovani u oblasti protivgradne za{tite, objasnio je na~elnik GU za lokalni ekonomski razvoj Vladimir Grujovi}, i izrazio zahvalnost strelcima koji su, uprkos malim naknadama, odgovorno obavili poverene poslove. Posle du`e rasprave, u kojoj su uglavnom opozicioni odbornici izneli neke primedbe i sugestije, ve}inom glasova usvojeni su i planovi generalne regulacije “Centar” i “Trbu{ani - Qubi}”, koje su na sednici detaqno prezentovali glavni urbanisti iz JP “Gradac” Tatjana Simonovi} i Qiqana [ubara. M. N.

POLITIKA

GRADSKI ODBOR SNS OBELE@IO STRANA^KU SLAVU SVETA PETKA

POTREBNO MNOGO SNAGE, HRABROSTI I MUDROSTI prisustvu brojnog ~lanstva, predstavnika gradskog rukovodstva, javnih preduze}a i ustanova, i prijateqa iz drugih politi~kih partija, rukovodstvo Gradskog odbora SNS proslavilo je u ponedeqak slavu

Sveta Petka. Sa sve{tenicima ~a~anske crkve ~in se~ewa slavskog kola~a obavili su ovogodi{wi doma}ini slave Milan Lazovi} i Vidoje Boranija{evi}, i poverenik Gradskog odbora dr Aleksandar Radojevi}. Oni su slavski kola~ predali omladini GO SNS, koja }e naredne godine do~ekati goste povodom obele`avawa dana ustanovqenog u znak po{tovawa i

se}awa na Prepodobnu mati Paraskevu. Po{to je brojnim gostima po`eleo dobrodo{licu, a sugra|anima napredak i boqi `ivot, Lazovi} je izrazio uverewe da }emo u tome i uspeti, “uz dosta snage, hra-

brosti i mudrosti i uz bo`ju pomo}”. Veliki praznik napredwaci su obeleìli uz blagoslov manastira Blagove{tewe u Ov~arsko kablarskoj klisuri, koji je GO SNS za ovu priliku poklonio sve}u, slavsko ìto i kola~, zahvalio je darodavcima drugi doma}in Vidoje Boranija{evi}, poèlev{i svima da im naredna godina bude sre}nija i beri}etnija.

^lanovi SNS participiraju u lokalnoj vlasti, onoliko “koliko im dozvoqava koalicioni kapacitet”, rekao je poverenik GO SNS dr Aleksandar Radojevi}, naglasiv{i da je najva`niji politi~ki zadatak Povereni{tva u narednom periodu organizovawe strana~kih izbora, koji }e biti odràni ~im Izvr{ni odbor stranke donese odluku o wihovom raspisivawu. Podsetio je da SNS u â~ku ima oko 6.000 ~lanova, da su u oko dve tre}ine mesnih odbora imenovani poverenici, a da }e posle izbora, svi MO stranke dobiti svoje organe i predsednike. “Radimo paralelno i u lokalu i na republi~kom nivou, jer imamo svoje predstavnike i u republi~kom parlamentu, zbog ~ega se trudimo da maksimalno u~estvujemo u dono{ewu i sprovo|ewu reformskih zakona koji su usvojeni tokom posledwih pet meseci,” rekao je, pored ostalog, u izjavi za medije dr Radojevi}. Naglasio je da je posledwi Zakon o ograni~ewu penzija i plata u javnom sektoru, donet na sednici u nedequ, prakti~no “iznu|en, jer je prethodna vlast neodgovorno uzimala kredite i do te mere zaduìla dràvu da ona vi{e ne moè da funkcioni{e. Zbog toga }e biti preduzete bolne mere, da bi se dala mogu}nost privredi da po~ne da radi i puni buxet.” M. N.

DSS O REBALANSU BUXETA I SMAWEWU PENZIJA I PLATA

PENZIONER-POSLANIK VREDI KAO ^ETIRI DOCENTA aposleni u javnom sektoru i penzioneri kojima su prihodi ve}i od 25 hiqada dinara uskoro }e dobijati mawe mese~ne zarade. Komentari{u}i ovu meru “{tedwe” Republi~ke Vlade, potpredsednik Demokratske stranke Srbije Miroslav Petkovi} podsetio je, u utorak na redovnoj konferenciji za medije, da docent na Medicinskom faklutetu mese~no zara|uje 60 hiqada dinara. Od idu}eg meseca docenti }e primati 54 hiqade. - Ali, poslanik Partije ujediwenih penzionera Konstantin Arsenovi} posle umawewa, ima}e poslani~ku platu od 127. 000 i penziju od 93.000 dinara. Jedan Konstantin vredi kao ~etiri docenta Medicinskog fakluteta?! Zabriwava i podatak da mera {tedwe ne}e pogoditi oko 60 odsto penzionera. To zna~i da je ve-

}ina najstarijih na ivici siroma{tva - napomenuo je Petkovi}. Pod velom tajne je i rebalans republi~kog buxeta, usvojen 26. oktobra. Buxetom za 2014. planiran je deficit od 183 milijarde dinara, a posle ovog rebalansa on iznosi 225 milijardi. - Jo{ vi{e zabriwava procena Fiskalnog saveta da }e mawak biti 300 milijardi. Taj podatak pokazuje da je Vlada dvostruko pogre{ila. Na osnovu prvih pokazateqa o rebalansu logi~ki se name}e pitawe gde je razlika od 80 milijardi i {ta }e biti sa buxetom za 2015. godinu? Umawewe plata i penzija bi trebalo da donese u{tedu od 700 miliona evra, a ovoga puta sakrivene su i mnoge obaveze dr`ave. Prethodni ministar finasija Lazar Krsti} makar je javno govorio o obavezama dr`ave, za razliku od aktuelnog Du{ana Vujovi-

}a. Niko u Vladi nije odgovorio kako se u buxetu lagano pove}ava deficit, ako }e plate i penzije biti mawe. To ukazuje i na la`irawe podataka - navodi Petkovi} i pita se kako da bude umawen deficit, ako nema podsticawa izvoza. On je naveo i podatak da je u julu i avgustu izvoz bio mawi prvi put od aprila 2012. Neverovatna je i ~iwenica da u rebalansu buxeta nisu predvi|eni tro{kovi za ugro`ene od velikih poplava. “Oni su namerno pla}eni iz donacija, buxetske re-

zerve i preraspodelom iz investicija. Skandalozno je i neoporezivawe estradnih zvezda, starleta i sportskih klubova.” Petkovi} je prokomentarisao i da je za odr`avawe likvidnosti “Srbijagasa” opredeqeno 200 miliona dolara. Gubitak ovog preduze}a procewen je na milijardu evra, ali direktor Du{an Bajatovi} prima 177 hiqada mese~no, plus nekoliko hiqada evra za ~lanstvo u nadzornim odborima. - Jorgovanka Tabakovi} zara|uje mese~no 535 hiqada dinara, “penzionerska majka” Jovan Krkobabi} osim penzije prima 219 hiqada kao direktor Po{te... Kad znamo sve ove podatke, ne ~udi za{to ima smisla izgradwa novih zatvorskih kapaciteta u Kragujevcu i Pan~evu prokomentarisao je Miroslav Petkovi}. Z. J.

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

GRA\ANI IZ KQU^KE I ULICE SIMA SARAGA TRA@E OD JP „GRADAC” DA IZGRADI TROTOARE PORED OVIH SAOBRA]AJNICA

VI[E BRINU DVERJANI, NEGO ME[TANI

ude}i po (ne)zainteresovanosti koju su pokazali u ponedeqak, kada je na pru`nom prealzu u MZ “Kqu~”, trebalo da bude odr`ano protestno okupqawe gra|ana, problem nedostatka trotoara pored Kqu~ke i Ulice Sima Saraga vi{e brine neke odbornike Dveri, nego me{tane. Na “zakazanom” mestu, naime, okupilo se nekoliko predstavnika ovog pokreta, malobrojni novinari i samo dvoje - troje stanovnika iz ovog naseqa. O wihovim problemima, sa kojima se suo~avaju godinama i zbog kojih su se, po{to nisu postigli dogovor sa nadle`nima u lokalnoj samoupravi i JP “Gradac”, jo{ u martu obratili Dverima, tra`e}i da ih iznesu na jednom od skup{tinskih zasedawa, Radivoje Mladenovi} je rekao: - Na sastanku sa predstavni-

UMESTO TROTOARA, „LE@E]I POLICAJCI”? U programu JP “Gradac” bila su predvi|ena sredstva u iznosu od oko dva miliona dinara za izgradwu trotoara pored nekoliko gradskih saobra}ajnica, me|u kojima i u Ulici Sima Saraga, a sve u ciqu poboq{awa bezbednosti kretawa pe{aka, kaè tehni~ki rukovodilac u ovom JP Neboj{a Jelu{i}: - Ozbiqno se razmi{qalo i o izgradwi barem jednog trotoara u Ulici Sima Saraga i to prvenstveno u zoni najve}e krivine, u neposrednoj blizini stovari{ta, gde je najmawa preglednost. Me|utim, nakon rebalansa buxeta, zbog umawewa sredstava, morali smo da odustanemo, ne samo od ove investicije, ve} i od gradwe trotoara u Ulici Radenka Jawi}a “sa one strane pruge”. Imaju}i u vidu to da su ovi radovi “povezani” sa potrebom da se izgradi i ki{na kanalizacija, neophodna su znatno ve}a sredstva. Zbog nedostatka novca, najverovatnije }e biti postavqeni “leè}i policajci” i predloèno smawewe brzine kretawa vozila.

cima “Gradca” tra`ili smo da budu izgra|eni trotoari od Ulice dr Dragi{e Mi{ovi}a do Kqu~ke i Sime Saraga, da bi |aci bezbedno i{li u {kolu i neometano se kretali majke sa malom decom i starije osobe. Na ovim ulicama je velika frekvencija saobra}aja, a i pru`ni prelaz nije nivelisan i dovoqno obezbe|en, zbog ~ega gra|ani ~esto prugu prelaze na drugim, jo{ rizi~nijim mestima. Najgore je tokom zime, kada ovim ulicama pro|e ~ista~ i ostavi sneg pored kolovoza, tako da gra|ani moraju da se kre}u putem. Mladenovi} podse}a da su me{tani dva puta upu}ivali peticiju nadle`nima i najavio da }e, ukoliko ni{ta ne preduzmu, organizovati blokadu ulica i pru`nog prelaza. Smatra da gra|ani imaju pravo da znaju kuda odlaze sredstva koja i stanovnici ovog dela grada izdvajaju za wegovo ure|ewe i odr`avawe i da bi osim centra, infrastrukturno trebalo boqe da budu opremqena i prigradska naseqa. Predstavnici Pokreta Dveri, kojima su se obratili gra|ani iz ovog naseqa, odlu~ni u nameri da blokiraju ulicu i prugu, ukoliko ne budu re{eni wihovi zahtevi, apelovali su na svoje sugra|ane da odustanu od te namere do skup{tinskog zasedawa, podsetio je odbornik Radisav Rackovi}: - U ovom delu grada ima dosta doma}instava, preduze}a i veliki broj vozila se “sliva” ovim ulicama, tako da je nesporno da je neophodno pored wih izgraditi trotoare. Pismo koje su gra|ani uputili nadle`nima u lokalnoj samoupravi, odbornici Dveri su pro~itali na sednici od 27. marta, nakon ~ega je direktor “Gradca” obe}ao da }e trotoari biti izgra|eni do kraja godine. Me|utim, na posledwoj sednici dobili smo odgovor da ova investicija uop{te ne}e biti realizovana. Zbog toga i ovim putem pozivam gradsku vlast da razmotri mogu}nost i sredstva sa mawe va`nih pozicija preusmeri za gradwu trotoara u ovom nasequ, da se ne bi, kao u ranijem periodu, doga|ale nezgode i stradali pe{aci. M. N.

PRIVREDA

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

PODR[KA RAZVOJU PORODI^NOG BIZNISA U MORAVI^KOM OKRUGU

PORODI^NE FIRME, STUB RAZVOJA EKONOMIJE SRBIJE

e{enost da poslovawe prilagode savremenim potrebama trì{ta i svom biznisu omogu}e progres, pokazalo je vi{e od 40 preduzetnika i vlasnika porodi~nih firmi iz â~ka i Moravi~kog okruga, koji su u sredu u~estvovali u Vip radionici, pod nazivom “Porodi~ne firme - stub razvoja ekonomije Srbije”. Radionica je odràna u Hotelu “Beograd”, u organizaciji agencije za odnose sa javno{}u Chapter 4, a pod generalnim pokroviteqstvom Vip mobile i uz podr{ku Regionalne privredne komore Kraqevo, Organizacione jedinice â~ak. Tema radionice, koja je prepoznata kao kqu~na za porodi~ne firme Moravi~kog okruga, bila je izazov nasle|ivawa i problem tranzicije firmi u slede}u generaciju. Govorilo se i o efikasnom upravqawu, kao i o uticaju ekonomskog okruèwa na poslovawe. Tako|e, kako bi se pomoglo firmama da kvalitetnije upravqaju porodi~nim biznisom, bilo je re~i i o poslovnoj kulturi i komunikaciji unutar kompanije, razvoju zaposlenih i prevazilaèwu administrativnih prepreka. - Svesni smo ~iwenice da u pe-

riodu izgradwe kapitalisti~kog sistema rukovo|ewa privredom, uglavnom dominiraju porodi~ne firme, i to nije slu~aj samo u â~ku, ve} na nivou cele Srbije. Istraìvawe koje smo radili u â~ku, govori da u na{em gradu imamo vi{e od 60 odsto porodi~nih firmi. Mi nemamo tradiciju porodi~nih firmi, tradiciju nasle|ivawa, jo{ nemamo ni primere tre}e generacije, osim jedne male zanatske radwe u â~ku. Ova radionica }e dati smernice i odgovore na pitawa koji su to problemi, da li je to prethodni samoupravni sistem razmi{qawa, da li je liberalno kapitalisti~ko trì{te kome su na{e firme morale da se prilagode...

Na{a prva generacija je u privatni biznis u{la bez ikakvog iskustva, da li je ona spremna da prenese svoje iskustvo na drugu generaciju i koliko je druga spremna da preuzme rizik i sve uspehe poslovawa prve generacije... - rekla je, izme|u ostalog, Gorana Tanaskovi}, rukovodilac RPKK, OJ ^a~ak. Da porodi~ne firme zaista ~ine jedan od kqu~nih temeqa svetske ekonomije govore i podaci da u najrazvijenijim zemqama ostvaruju vi{e od 50 odsto BDPa, ~ine 60 odsto zaposlenosti i otvaraju 78 odsto novih radnih mesta. Iako porodi~ne kompanije predstavqaju 70 odsto kompanija u industrijski razvijenim

zemqama, vi{e od dve tre}ine ne preìvi transfer iz prve u drugu generaciju. âk 95 odsto porodi~nih firmi ne preìvi transfer u tre}u generaciju. Prema istraìvawima, u Srbiji 60 odsto firmi posluje mawe od 20 godina. U â~ku i Moravi~kom okrugu najve}i broj porodi~nih firmi je u tranziciji iz prve u drugu generaciju, a najve}i izazovi nasle|ivawa su finansirawe, nalaèwe adekvatnog radnog kadra, kao i nedovoqna otvorenost op{tina za wihove poslovne ideje. - Jako je te{ko wihovo preìvqavawe i kontinuirano poslovawe. Radionice organizujemo u èqi da ukaèmo javnosti i nadle`nima na republi~kom i lokalnom nivou da je porodi~nim firmama potrebna posebna pa`wa. Verujemo da na taj na~in moèmo da iniciramo da dràva pruì ve}e podsticaje vlasnicima porodi~nih firmi za wihovo osnivawe, razvoj i opstanak, kao i da op{tine u kojima porodi~ne firme posluju budu otvorenije za poslovne ideje koje dolaze od preduzetnika - istakla je Milena Avramovi} Bjelica, izvr{na direktorka agencije Chapter 4. Govore}i o izazovu nasle|iva-

wa u porodi~nim firmama Boris Vuki}, partner konsultantske ku}e Adizes South East Europe (ASEE), naglasio je da je najve}i problem nedostatak komunikacije, odnosno spremnosti da se razgovara o izazovima. - Prvo treba da po~nemo da razgovaramo, drugo da vidimo kako }emo decu da uvedemo u biznis i tre}e {ta }e osniva~i raditi kada posao preuzme druga generacija - kazao je Boris Vuki}. Stru~waci iz kompanije Vip govorili su o na~inu na koji savremene tehnologije mogu da olak{aju poslovawe, kao i o pronalaèwu adekvatnog kadra za zapo{qavawe i razvoju zaposlenih, a tokom radionice su predstavqene i studije slu~aja uspe{nih porodi~nih firmi iz na{eg grada. U â~ku je odràna tre}a po redu Vip radionica, prva u Ni{u, druga u Kru{evcu, a do kraja godine planirana su jo{ dva sli~na okupqawa u Kragujevcu i Novom Sadu, na kojima }e se tako|e govoriti o izazovima sa kojima se porodi~ne firme susre}u, ali i o konkretnim savetima za poboq{awe statusa porodi~nih firmi u Srbiji. N. R.

OVONEDEQNA SEDNICA PRIVREDNOG SAVETA OSTALA BEZ KVORUMA

OD 15 ^LANOVA, POZIVU SE ODAZVALO SAMO PET

ednica Saveta za privredu, koja je, pro{log utorka, bila zakazana u sali Gradskog ve}a, nije odràna zbog nedostatka kvoruma. Od 15 ~lanova Saveta, pozivu su se odazvali Branko Lazovi}, Milisav Novi~i}, Dragan Jovi}, Dragan Kuzmanovi} i Aco Vi{wi}. Opravdano su bili odsutni Zoran Gruji~i}, Gorana Tanaskovi}, Milenko Kosti}, Maru{ka Topalovi}, Radovan Markovi} i Milan Vidakovi}, dok preostali ~lanovi Saveta svoj izostanak nisu najavili. Na sednici Saveta je trebalo da se raspravqa o radu predsednika Saveta za privredu Branka Lazovi}a, ~iju je smenu traìo deo privrednika Poslovnog udruèwa “Gradac 97”, zbog wegovog nastupa za skup{tinskom govornicom, kada se raspravqalo o kupovini zemqi{ta od firme “Autoâ~ak” za izgradwu ulice. Lazovi} je rekao da nije bilo razloga za napade na wega i wegovu porodicu, istakav{i da ne èli da podnese ostavku dok ne

~uje od svakog ~lana Saveta {ta je wegova gre{ka. Obra}aju}i se prisutnim predstavnicima medija, Lazovi} je obrazloìo da je sednicu sazvao, kako je naveo, “zbog napada i pritisaka, kojima su bili izloèni on, kao predsednik Saveta za privredu, i wegova porodica, posebno od predstavnika jedne medijske ku}e”. - Sazvao sam sednicu Saveta, kako bi se na woj raspravqalo o mom radu i o tome da li sam ja kao ~ovek na bilo koji na~in naneo {tetu privredi grada â~ka ili pojedincima i ako je tako da je nadoknadim. Nije bilo potrebe za uvredama, jer sam ~ovek koji dugo ìvi u â~ku i koji je svoj ìvot posvetio ovom gradu. U â~ak sam se, nakon {kolovawa, vratio kao diplomirani ma{inski inèwer. Po{teno sam radio, pa otuda i ne postoji bilo kakav razlog da me, kao ~oveka, stru~waka i vlasnika firme, vre|aju pojedine kolege iz odre|enih poslovnih udruèwa. Ne èlim da podnesem ostavku na

mesto predsednika Saveta, jer ho}u da svakog ~lana ovog tela i sve one, koji su inicirali moju smenu, pogledam u o~i, da mi u lice ka`u koja je moja gre{ka. To ne zna~i da nakon ishoda glasawa, bio on pozitivan ili negativan, ne}u podneti ostavku - istakao je Lazovi}, najavquju}i da }e nanovo zakazati sednicu ovog tela i to u terminu koji odgovara ~lanovima Savata. ^lan Saveta Dragan Jovi} je rekao da PU “Gradac 97” nikada nije tra`ilo smenu Branka Lazovi}a, ali su odlu~ili da ne}e

u~estvovati u radu Privrednog saveta, sve dok je Lazovi} na wegovom ~elu. - Mi iz PU “Gradac” nikada nismo vre|ali porodicu Branka Lazovi}a, niti wega li~no. Brankovo pona{awe na Skup{tini grada je prouzrokovalo da donesemo taj stav, i mi ga, verovatno, ne}emo ni promeniti. Ako gradona~elniku odgovara da Lazovi} bude predednik Saveta neka tako i bude - rekao je Jovi}. Lazovi} je ponovio da ga nije postavio gradona~elnik i da on ne mo`e da ga smeni, ve} da to

mogu u~initi samo ~lanovi Saveta za privredu. Tako|e je poru~io da ga niko ne moè u}utkati kao odbornika i da }e tek pokrenuti neka pitawa. Gradona~elnik Vojislav Ili} je podsetio da su Lazovi}a izabrali ~lanovi Saveta i to na sopstveni predlog. Milisav Nov~i} je ocenio da Savet za privredu ni{ta ne radi i da nije ispunio o~ekivawa, a privreda je u velikoj krizi. Pitao je Lazovi}a i prisutne kada je Savet raspravqao o problemima grada i pokrenuo inicijativu. Kako je ocenio, Lazovi} nije smeo da pomiwe svog ~lana Saveta, bez prethodnih konsultacija u Forumu privrednika. Na kraju izlagawa, Novi~i} je rekao da ne èli vi{e da u~estvuje u radu ovakvog Saveta i da zbog toga podnosi ostavku, uprkos velikoj èqi da pomogne svom gradu. Pre zakqu~ewa ovog broja “â~anskog glasa” nije bio poznat novi termin odràvawa sednice Saveta za privredu. V. S.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“ Registarski broj: BD 82596/2007

www.caglas.rs CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd Nedeqno ISSN 0350-9613 COBISS.SR - ID 15955970

DRU[TVO

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

U ^A^KU ODR@ANA 19. SKUP[TINA PU ASOCIJACIJE LOKALNIH NEZAVISNIH MEDIJA “LOKAL PRES”

MEDIJI I LOKALNE ZAJEDNICE

oslovno udruèwe Asocijacije lokalnih nezavisnih medija “Lokal pres”, pro{log petka u â~ku, odràlo je 19. redovnu godi{wu Skup{tinu. Predstavnike iz 22 redakcije, pozdravio je gradona~elnik Vojislav Ili}, poèlev{i im uspe{an rad i prijatan boravak u na{em gradu. Na Skup{tini je usvojena izmena i dopuna Statuta “Lokal presa” i izabran novi Upravni odbor, koga }e u naredne dve godine ~initi: Mileva Male{i} (TV “Forum”; Prijepoqe), Stojan Markovi} (“â~anske novine”; â~ak), Zorica Vi{wi} (“Lozni~ke novosti”; Loznica), Andrijana Maksimovi} (“Re~ naroda”; Poàrevac) i Dragan \or|evi} (“Sremske novine”; Sremska Mitrovica). Pored toga, objavqena su imena ovogodi{wih dobitnika nagrade “Pavle ]irovi}”, koju “Lokal pres” dodequje u znak se}awa na nekada{weg urednika kragujeva~kih listova “Svetlost” i “Nezavisna svetlost”, idejnog tvorca i osniva~a udruèwa. Ove godine nagradu je dobilo pet novinara, u~esnika konkursa “Ako je ikome istina na srcu”: Ana A}imov (Radio “Aktiv”; Novi Be~ej), Danijela Pavlovi} (“Grad”; Kru{evac), Brana Filipovi} (“Nove kwaèva~ke novine”; Kwaèvac), Muharem Mutabxija (“Polimqe”; Prijepoqe) i Nikola Lazi} (“Vrawske novine”; Vrawe).

Projektno finansirawe javnog informisawa Medijska koalicija organizovala je javnu raspravu o uticaju novih medijskih zakona na lokalne medije u Srbiji, o prepoznavawu javnog interesa u lokalnim sredinama, kao i o na~inima i kriterijumima raspodele sredstava namewenih za javno informisawe gra|ana, koja je izazvala veliko interesovawe predstavnika lokalnih medija. Na javnoj raspravi, pod nazivom “Mediji i lokalne zajednice - razvoj poverewa”, u~estvovali su Dejan Stojaprkos kona~nom usvajawu seta medijskih zakona, ~lanice PU ”Lokal pres” upozoravaju da je poloàj medija u Srbiji i daqe zabriwavaju}i, pre svega zbog ozbiqnog ugroàvawa medijskih sloboda i pritisaka kojima su mediji izloèni, bilo da su u pitawu ekonomski pritisci ili pritisci na ure|iva~ku politiku medija. Tokom predhodnog perioda insistirawe svih nivoa vlasti na podobnom informisawu uvelo je praksu samocenzure novinara, a sve to skupa permanento ugroàva ustavno pravo gra|ana da budu objektivno, pravovremeno i istinito infor-

novi}, rukovodilac grupe za normativne poslove u Sektoru za informisawe Ministarstva kulture i informisawa Srbije i Nedim Sejdinovi}, generalni sekretar Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine, a ~a~anska iskustva u finansirawu javnog informisawa, koja su kori{}ena prilikom izrade novih medijskih zakona, predstavili su na~elnica Gradske uprave za dru{tvene delatnosti Nade`da Vuksanovi} i pomo}nik gradona~elnika za oblast dru{tvenih delatnosti Aleksandar Da~i}. Nade`da Vuksanovi} je pohvalila Zakon o javnom informisawu i medijima, napomenuv{i da je to korak napred, iako nije veliki. Ono {to kao predstavnik lokalne samouprave zamera je {to nije odre|en bar minimalni iznos koji su op{tine i gradovi du`ni da izdvoje za brigu o medijima. Aleksandar Da~i} je podsetio da se trenutno za javno informisawe izdvaja oko 0,4 - 0,5 odsto iz buxeta grada, {to podrazumeva poziciju projekata i direktnih prenosa skup{tinskih zasedawa. Prema wegovim re~ima, najverovatnije }e isti iznos nov~anih sredstva biti “okvir” za finansirawe javnog informisawa i slede}e godine. Ali, to jo{ nije definitivno, s obzirom na to da su tek zapo~ete pripreme za izradu buxeta za 2015. godinu, istakao je Da~i}. Od naredne godine jedina mogu}nost za finansirawe medija bi}e putem javnih konkursa. Ovu novinu predvi|a novi Zakon o javnom informisawu i medijima, a kako je re~eno na javnoj raspra-

vi, ideja je da mediji projektima u~estvuju na javnim konkursima, ~iji }e uslovi biti transparentni i sa ta~no odre|enom sumom novca koja je na raspolagawu. - Ovda{wa lokalna samouprava je ve} izradila nacrt kako bi trebalo da izgleda finansirawe medija. Sada i Ministarstvo kulture i informisawa pravi plan o projektnom finansirawu lokalnih medija i od 2015. godine svaki grad u Srbiji }e finansirati svoje lokalne medije putem projektnog finansirawa. To zna~i da }e se novac koji bude odre|en u buxetu za finansirawe lokalnih medija, deliti putem konkursa. Bi}e formirane konkursne komisije i oni koji ispune uslove konkursa, dobi}e novac za realizaciju projekta - rekao je Dejan Miladinovi}, predsednik UO “Lokal presa”. Dejan Stojanovi} iz Ministarstva kulture i informisawa Srbije, ka`e da }e pravilnik, kojim }e preciznije biti definisano sufinansirawe medijskih sadr`aja, biti donet polovinom novembra: - Prakti~no, na celoj teritoriji Republike Srbije, svi mediji }e pod jednakim uslovima mo}i da u~estvuju na konkursima za sufinansirawe projekata u oblasti javnog informisawa. U rukama lokalne samouprave je da ona odredi koliko }e novca da izdvoji i koliko }e projekata da sufinansira, odnosno verovatno }e zna~aj jednog od segmenata javnog interesa uticati na to koliko }e biti u obavezi da lokalne samouprave izdvajaju. U tom slu~aju lokalne samouprave imaju potpunu autonomiju. Pravilnik }e jedino

ograni~iti koliko }e novca iz buxeta, koji je predvi|en za oblast javnog informisawa, biti obavezno da se da na javnom konkursu za sufinansirawe projekata. Verovatno }e 90 odsto buxeta morati da bude izdvojen za sufinansirawe projekata, a 10 odsto za druge namene. Na{a namera je da se najvi{e usmeri na medijske sadràje. Javna rasprava je bila jedanaesta u nizu od 12 planiranih debata, koje se organizuju u okviru kampawe za medijsku pismenost medijske koalicije, koju podràva Ameri~ka agencija za me|unarodni razvoj (USAID), sa ciqem podizawa svesti javnosti o slobodnom i odgovornom novinarstvu, kao osnovi demokratskog dru{tva. Novinarstvo i dru{tveni mediji - Prilika, ne prepreka Pro{le subote, u organizaciji PU “Lokal pres”, novinari lokalnih medija mogli su da se kroz radionicu “Novinarstvo i dru{tveni mediji - Prilika, ne prepreka”, koju su vodili Vojislav Stevanovi} i Milo{ ôlovi}, informi{u o mogu}nostima koje novinarima i medijima pruàju dru{tvene mreè. Novinari i i medijske ku}e koriste dru{tvene mreè radi brèg i efikasnijeg {irewa informacija. Pored Facebook-a i Twitter-a, u Srbiji su aktivne i dru{tvene mreè Storify, 24liveBlog, YouTube, Linkedln... Tema ove radionice bila je kako koristiti dru{tvene mreè kao izvor podataka i sredstvo komunikacije, odnosno kao kanale promocije.

- Postoje novi mediji, sa pojavom online, sa gra|anskim novinarstvom, sa dru{tvenim mreàma, brojnim online izvorima, pojavili su se i novi konkurenti na{im klasi~nim medijskim formatima na koje smo navikli. Sada treba da nau~imo kako da ih tretiramo, kako da proveravamo informacije, kako da znamo ko je relevantan izvor, a ko nije. Tako|e, novi mediji mogu da nam posluè i za promociju na{eg rada. Danas, u svetu, sve vi{e ~itaoci identifikuju novinarski rad sa onim ko ga je potpisao, a sve mawe sa medijskom ku}om. Relevantnost novinara, kao pojedinca, postaje sve va`nija. Novinari to mogu da iskoriste tako {to }e napraviti sopstveno online prisustvo na internetu. Dobro je da imamo redakciju iza sebe, pogotovu u Srbiji i u drugim siroma{nim zemqama. Ali, nije lo{e da imamo i svoje online prisustvo, recimo blog u kombinaciji sa svojim kanalima promocije preko dru{tvenih mreà. I to je u domenu medijske pismenosti - rekao je, izme|u ostalog, predava~ Vojislav Stevanovi}, nagla{avaju}i da se su{tina novinarstva nimalo ne mewa, ve} da se mewa samo forma. Kada je re~ o izvorima, Stevanovi} kaè da putem dru{tvenih mreà imamo mnogo {iru mogu}nost, da vidimo vi{e informacija i da ih opserviramo. On upozorava da sve informacije koje dobijemo, treba da tretiramo kao bilo koji drugi izvor, dakle da primenimo sve na{e profesionalne metode kako bi informacija bila obra|ena i pripremqena za emotivawe, odnosno objavqivawe. Stevanovi} savetuje novinarima da naprave svoje prisustvo na dru{tvenim mreàma, jer je tu wihova publika: - Treba da budemo tamo, gde su oni koji nas ~itaju, gde je na{a publika. Ne treba da se pla{imo da }e se promeniti su{tina novinarstva, i daqe smo mi profesionalci, samo se mewa forma, odnosno na~in prikazivawa informacije. N. R.

SAOP[TEWE ZA JAVNOST PU “LOKAL PRES”

ZABRIWAVAJU] POLO@AJ MEDIJA misani. Svedoci smo drasti~nih primera ugro`avawa medijskih sloboda, kao {to je ukidawe pojedinih programskih sadr`aja (Utisak nedeqe, Jutarwe razgibavawe, Problem…), raspisivawe konkursa ili javnih nabavki za finansirawe javnog informisawa u suprotnosti sa zakonskom regulativom, kao {to su bili primeri u Ni{u i Novoj Varo{i, do najnovijih primera zabrane pristupa informacijama i doga|ajima, kakav

je nedavni slu~aj imala TV Forum u Prijepoqu, kada joj nije dozvoqen pristup javnom skupu, potom primer hakovawa i obarawa internet sadr`aja medija, kakvih je mnogo u Srbiji, a posledwi se dogodio 20. oktobra ”Palana~kim novinama’’ u Smederevskoj Palanci. Lokalni elektronski mediji sa posebnom zabrinuto{}u prate aktivnosti nadle`nih dr`avnih organa u procesu digitalizacije. Dilema lokalnih medija je da li }e se ovaj proces is-

koristi za neizdr`ivi finansijski pritisak na lokalne i regionalne RTV stanice, u vidu obaveze investirawa u novu linkovsku opremu za dotur signala i obavezu pla}awa enormnog zakupa emitovawa programa dr`avnom emiteru? Kada se ovome dodaju i pove}ani tro{kovi naknada za autorska i srodna prava, ozbiqnije nego ikada do sada dovodi se u pitawe ekonomski opstanak lokalnih i regionalnih elektronskih medija u Srbiji.

Mno{tvo nejasno}a i nedobijenih odgovora od Agencije za privatizaciju, nesinhronizovanost dr`avnih organa i nedovoqno dobri kriterijumi mogu biti pogubni za privatizaciju preostalih medija. PU ”Lokal pres” apeluje na nadle`ne da se pozabave specifi~no{}u medija i prilikom procesa privatizacije obrate pa`wu na mogu}nost opstanka. Sa posebnom pa`wom sprovodi}emo monitoring raspodele sredstava za jav-

no informisawe gra|ana u svim lokalnim sredinama, u ciqu {to boqe i br`e implementacije Zakona o javnom informisawu i medijima. PU „Lokal Pres“ }e i daqe, u saradwi sa novinarskim i medijskim udru`ewima, insistirati na za{titi medijskih sloboda i prava gra|ana da budu informisani u svojim lokalnim sredinama o svemu o ~emu imaju opravdani interes da budu informisani objektivno i blagovremeno.

OBRAZOVAWE

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

U PET ^A^ANSKIH VRTI]A

OTVARAWE IGRALI[TA „ODRASTAJMO ZAJEDNO” opremili dvori{te, koje je donacijom NIS - a oboga}eno novim spravama. Prilikom otvarawa, 28. oktobra, raznovrstan program izvelo je 400 mali{a-

Projekat “Odrastajmo zajedno”, koji podrazumeva opremawe dvori{ta vrti}a savremenim spravama za rekreaciju i sport, osmislilo je Udru`ewe vaspita~a Moravi~kog okruga, a finansirala Naftna industrija Srbije

ajedni~ko dvori{te vrti}a “Bambi” i “Svetlost”, kao i dvori{ta vrti}a “Bo{ko Buha”, “Majski cvet” i “Nade`da Petrovi}”, dobili su savremene sprave za fizi~ki razvoj dece pred{kolskog uzrasta, kao i za wihovu igru i zabavu. Projekat je osmislilo Udru`ewe vaspita~a Moravi~kog okruga, u saradwi sa Pred{kolskom ustanovom “Radost” i lokalnom upravom, a uz finansijsku podr{ku Naftne industije Srbije, koja je u nabavku mobilijara ulo`ila 1.300.000 dinara. - Prilikom pripremawa projekta imali smo na umu ~iwenicu da su dvori{ta na{ih vrti}a slabo opremqena i da im nedostaju mnoge sprave koje deci

omogu}avaju da se pravilno razvijaju i boqe ispune vreme. Zahvalni smo Naftnoj industriji Srbije, na ~ijem smo konkursu “Zajednici - zajedno 2014” u~estvovali, {to je prepoznala na{e potrebe i pomogla nam da unapredimo fizi~ko vaspitawe dece u vrti}u - kazala je, na sve~anosti otvarawa u zajedni~kom dvori{tu vrti}a “Bambi” i “Svetlost”, predsednica UVAMO Sawa Mirkovi}. Ona je napomenula da su ova dva vrti}a i roditeqi dece pro{le godine zajedni~ki

ni iz ovih vrti}a, a narednih dana sve~anosti su uprili~ene u dvori{tima “Bo{ka Buhe”, “Majskog cveta” i “Nade`de Petrovi}”. E. V.

GRAD

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

JEDINSTVEN TAKSI U GRADU

UVEK UVEK AS AS

POZOVITE NAS 032/ 320-333 320-334 310-500 SMS

065/320-333-0 Besplatan poziv

0800 25 25 27 snovan je pre sedam godina, a sada Udruèwe AS taksi ima vi{e od 60 vozila. Ipak, u dana{we vreme brojke same po sebi ne govore mnogo bez savremene tehnologije. Zato AS ima “keca u rukavu”. Sva wihova vozila opremqena su najsavremenijim GPRS i SMS sistemima. Od nedavno imaju i “KABX”, najboqu aplikaciju za naru~ivawe taksija u Srbiji. Ukoliko imate “android” ili “pametne” mobilne telefone na internetu }e vam biti dostupni svi podaci o naru~enom vozilu, gde se nalazi i koliko mu je vremena potrebno da stigne na èqenu adresu. Kona~no pravo re{ewe za stranke koje ùre i hitno im je potreban taksi. Zaposleni u Udruèwu AS taksi mislili su i na sugra|ane koji na mobilnim telefonima ne mogu da koriste in-

marketing 032/342-276

ternet. Oni kojima je internet neophodan za svakodnevne aktivnosti vi{e ne}e morati da ~ekaju dok stignu do prvog ra~unara. Sve neophodne podatke mo}i }e da saznaju i u AS taksijima. AS nudi jo{ jednu atraktivnu razonodu svojim strankama. Jo{ uvek je aktuelna nagradna igra, a u posledwih mesec dana podeqeno je 250 ve}ih i mawih nagrada. Najvredniji LCD televizor na poklon je dobila [kola za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar”. Voza~i AS taksija svakodnevno prevoze u~enike [kole “1. novembar” od ku}e do {kole. Jo{ jedan primer da dobra i stalna saradwa nije jednosmerna. Ovo nije jedini vredan televizor. Sve stranke u AS taksiju u~estvuju u nagradnoj igri i na kraju meseca mogu po-

stati potencijalni dobitnici savremenog TV aparata. Imena dobitnika svakodnevno izvla~i kompjuter i svakom 250. sre}niku pripadne neka nagrada. Svakodnevno AS podeli osam nagrada. A nagrade su raznolike, od hrane do tehnike. U nagra|ivawu stranaka AS taksi ima veliku podr{ku firme “Tehnopolis”, picerije “Pomodoro Rosso” i frizerskog salona “M-style”. Osim nove frizure, u ovom frizerskom salonu sre}nim dobitnicima na raspolagawu je i solarijum. Brzi, pouzdani, ta~ni. Da bi odr`ali principe po kojima posluju, neophodna je i stalna kontrola ispravnosti vozila. Najmawe tri puta mese~no sva AS vozila prolaze detaqne kontrole. Brzi, pouzdani, ta~ni, bezbedni...

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

DRU[TVO

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

NA „DANIMA DR DRAGI[E MI[OVI]A” PREDSTAVQENE NOVINE IZ MEDICINE I STOMATOLOGIJE

SRPSKO-RUSKO-BELORUSKO PRIJATEQSTVO SRBIJE IZ ^A^KA OBELE@ILO SLAVU SVETA PETKA

NAGRA\ENI USPE[NI ^A^ANI U BEOGRADU

DOGOVOR O BUDU]EM INVESTIRAWU ITALIJANSKIH PREDUZETNIKA

kolegama iz â~ka. Kada je re~ o medicini, ovo mi je prva nagrada od â~ana - rekao je dr Jakovqevi}a. On je pro{log petka odrào predavawe o patologiji dijabeti~nog stopala, dok se dr Jovanovi} u ulozi predava~a na{ao na prethodnim “Danima dr Dragi{e Mi{ovi}a”. Lekari iz Moravi~kog okruga imali su prilike da ~uju i dr Dragana Vasi}a, internistu - angiologa, ~oveka koji je glavni pokreta~ ideje za osniva-

Priznawa pripala dr Nenadu Jakovqevi}u i dr Ivanu Jovanovi}u

radicionalna manifestacija “Dani doktora Dragi{e Mi{ovi}a” okupila je i ove godine lekare i stomatologe Moravi~kog okruga. Na stru~nom skupu u hotelu “Morava”, 24. oktobra, na{i stru~waci imali su priliku da ~uju o najnovijim otkri}ima i metodama u vaskularnoj hirurgiji, kardiologiji i reumatologiji. Uporedo sa medicinskim, odràvane su i stomatolo{ke stru~ne sesije. Kao i svake godine Podru`nica Srpskog lekarskog dru{tva nagradila je lekare iz Dr Ivan Jovanovi} i dr Nada Lazovi} â~ka koji rade u Beogradu. we angio centra u Srbiji. Ovoga puta nagrade su dodeZa novinama u svojoj oblasti ne zaostaju ni stomatoloqene dr Ivanu Jovanovi}u, zi. Naro~ito u implantologiji. gastroenterologu i vaskuU stomatologiji uvek ima novina, a implantologija larnom hirurgu dr Nenadu se razvija neverovatnom brzinom. I pored evidentnog naJakovqevi}u. pretka, situacija u Srbiji je takva da jo{ uvek poku{ava- Ro|en sam u Beogradu, mo da se vratimo u osamdesete godine pro{log veka. Bilo ali se kasnije moja porodica je to zlatno vreme na{e zdarvstvene kulture - podsetila je ovde preselila. Kako godine dr Snjeàna ôli}, profesor Stomatolo{kog fakulteta prolaze, sve vi{e se ose}am u Beogradu. â~aninom. Rado dolazim u Glavni inicijator “Dana doktora Dragi{e Mi{oviâ~ak i drago mi je da su qu}a” je Podru`nica Srpskog lekarskog dru{tva. Svesrdnu di iz ovog grada osetili da Dr Nenad Jakovqevi} podr{ku lekarskom dru{tvu pruìli su Zdravstveni su im moja vrata otvorena. Ipak, radim u ve}oj zdravstvenoj ustanovi i donekle centar â~ak, Zavod za javno zdravqe â~ak, Dru{tvo imam ve}e mogu}nosti nego lekari iz mawih centara - iz- privatnih doktora medicine i stomatologije i zdravstvene ustanove Ivawice i Gorweg Milanovca. javio je dr Jovanovi}. Z. J. - Nagrada mi je posebno draga, jer odli~no sara|ujem sa

Se~ewe slavskog kola~a: predsednik Dragan Logvinov i narodni poslanik Miodrag Nikoli} - Feman rpsko-rusko-belorusko prijateqstvo Srbije iz â~ka je svoju slavu Sveta Petka i pet godina uspe{nog rada proslavilo u Hotelu “Euro gaj”, kod ovogodi{weg doma}ina, narodnog poslanika Miodraga Nikoli}a - Femana. Slavski kola~ su presekli predsednik Udruèwa Dragan Logvinov i doma}in slave Miodrag Nikoli} - Feman. Slavqe su svojim prisustvom uveli~ali predstavnici ambasada Ruske Federacije i Republike Belorusije, ministri u Vladi Republike Srbije i poslanici Skup{tine Republike Srbije, predstavnici bratimqenih gradova, Vi{egrada i Doboja, iz Republike Srpske, delegacija oblasti Veneto iz Italije, koji su kompletno u~lanili i pobratimili se sa Udruèwem, predsednici 12 gradskih i 16 op{tinskih odbora Udruèwa, kao i drugi mnogobrojni gosti. Tom prilikom ~lanovi delegacije iz Italije i predstavnici Udruèwa ostvarili su dogovor o budu}em investirawu italijanskih preduzetnika u fabriku za proizvodwu poqoprivrednih ma{ina i komponenti. Deo slavskog kola~a je predat doma}inu slave Udruèwa za slede}u godinu Miqojku Jeli}u, predsedniku Srpsko-ruskog-beloruskog prijateqstva Srbije iz Sjenice.

TELENOR NASTAVQA DA UNAPRE\UJE „PAMETNU MRE@U” [IROM SRBIJE elenor je nedavno u â~ku pustio u rad dve nove bazne stanice koje }e doprineti boqoj pokrivenosti mreòm podru~ja severnog i centralnog dela grada, naseqa Qubi} i industrijske zone, na kojima }e znatno biti poboq{an i signal. Zahvaquju}i tome, gra|anima u ovim mestima bi}e omogu}ena lak{a, brà i sigurnija komunikacija, {to }e uticati na dodatno poboq{awe korisni~kog iskustva.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

U Â^KU DVE NOVE BAZNE STANICE U ovogodi{wem planu Telenora jedan od prioriteta je investirawe u pro{irewe mreè oko 20 miliona evra i postavqwe opti~kih kablova duìne oko 800 kilometara. U sve prednosti Telenorove mreè (brzi mobilni internet, sigurnost mreè i prenos podataka) korisnici se mogu uveriti na svojim naprednim “pametnim” ure|ajima, po~ev od telefona i tableta, do laptopa. Projekat renovirawa mreè, ina~e, zapo~et je 2010. godine, i on predstavqa jednu od najve}ih kapi-

talnih investicija ovog mobilnog operatera, od wegovog dolaska u Srbiju. I nakon toga kompanija kontinuirano ulaè zna~ajna sredstva u unapre|ewe infrastrukturne mreè, a sve u ciqu da korisnicima omogu}i n ajkvalitetnije i najboqe usluge. “Pametna” mreà pokriva vi{e od 80 odsto teritorije Srbije i taj “obuhvat” se u svakom trenutku moè proveriti na zvani~noj stranici Telenora http://www.telenor.rs/sr/Privatni-korisnici/Internet/Pokrivenost/.

Telenor Srbija je, da podsetimo, deo Telenor grupe, jednog od najve}ih svetskih mobilnih operatera, koji ima vi{e od 176 miliona korisnika na 13 trì{ta. Ova kompanija je najve}i pojedina~ni investitor u Srbiji, ~ija su po~etna ulagawa iznosila 1,53 milijarde evra. Opsluùje 3,1 miliona korisnika, kojima pomaè da iskoriste sve prednosti savremenih komunikacija. U 84 grada po svetu ima 119 prodavnica i zapo{qava oko 1.000 radnika. M. N.

SELO

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

NABAVKA RAKETA I NAGRADA ZA PROTIVGRADNE STRELCE OBELE@ILI 97. SEDNICU GRADSKOG VE]A

STRELCIMA PO 45 HIQADA lanovi Gradskog ve}a podràli su pro{log ~etvrtka odluku o izmeni i dopuni buxeta na osnovu koje }e protivgradni strelci mo}i da budu stimulativno nagra|eni za rad u pro{loj sezoni. Ove godine na teritoriji â~ka u protivgradnim stanicama bilo je angaòvano 50 qudi. Svi oni dobi}e nagradu u visini prose~ne zarade iz avgusta, po 45.610 dinara. Jedini prihod koji su do sada imali je ~etiri hiqade dinara, a tu sumu mese~no im je ispla}ivao Hidrometeoro{ki zavod Srbije. - Sezona je zavr{ena, a kako sredstva planirana za dotaciju strelcima nisu mogla da budu ispla}ena, odlu~ili smo se za stimulativno nagra|ivawe. Iz buxeta je za tu namenu odvojeno tri miliona dinara potvrdio je Zoran Todosijevi}, na~elnik Gradske uprave za finansije. Na 97. sednici Gradskog ve}a razmatran je i izve{taj Gradske uprave za lokalno ekonomski razvoj o

nabavci protivgradnih raketa za 2015. godinu. - U buxetu za poqoprivredu ostalo je {est miliona dinara. Planirali smo da do kraja godine raspi{emo tender i nabavimo oko 150 raketa za narednu sezonu. Iz 2014. nam je ostalo 166 raketa i sa novih 150, svaka stanica }e imati po 12 raketa, {to nije lo{e za po~etak. Nadamo se da }emo izvesnu koli~inu dobiti i od dr`ave - rekla je Vesna Pavlovi}

iz Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj. Inicijativu za blagovremenu nabavku novih raketa pokrenuo je profesor Drago Milo{evi}, odbornik Srpske napredne stranke. Od naredne godine trebalo bi da bude promewen i Zakon o protivgradnoj za{titi. Prema novom zakonu, za objekte protivgradne za{tite, naknade za strelce i o wihovoj opremi brinu}e gradovi i op{tine.

- Mogu}e je da }e se pojaviti problemi zbog stanica koje su odavno izgra|ene na zemqi{tima kojih su se vlasnici odrekli, ili su dobili nadoknadu od tada{we op{tine. O svemu tome je nekada postojala dokumentacija u SIZ-u i kasnije ju je preuzeo Hidrometeorolo{ki zavod. U me|uvremenu dokumentacija je izgubqena i najverovatnije }emo imati problema zbog vlasni{tva, kada protivgradna za{tita bude u nad-

le`nosti lokalne samouprave - smatra Vesna Pavlovi}. U posledwe vreme kod nas su se pojavili super}elijski oblaci na koje je neophodno ispaliti veliki broj raketa da ne bi izru~ili grad. Oni dolaze sa Drine i po{to u tim delovima Bosne nema protivgradne za{tite, najve}u {tetu naprave u na{oj okolini, uglavnom u Po`egi i Ariqu. Evidentno je i da sve op{tine i gradovi ne

PRIPREMA ZEMQI[TA ZA PODIZAWE VO]WAKA NA ISKRÊNIM POVR[INAMA riprema zemqi{ta za podizawe vi{egodi{wih vo}nih zasada zavisi od kvaliteta zemqi{ta, od wegovih fizi~kih i hemijskih svojstava, reqefa i ekspozicije terena. Zbog toga na ovu veoma zna~ajnu fazu u podizawu vo}waka treba obratiti posebnu pa`wu i u zavisnosti od toga kakvo je zemqi{te neophodno je sprovesti sve agrotehni~ke mere u ciqu “popravke” zemqi{ta, kaè Sneàna Dragi}evi} Filipovi}, savetodavac iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak. - U na{im proizvodnim i ekolo{kim uslovima najkvalitetnija, visokoproduktivna zemqi{ta se koriste za ratarsku i povrtarsku proizvodwu, dok za vo}arsku proizvodwu ostaju na raspolagawu slaboproduktivna zemqi{ta. Jedna od naj~e{}ih povr{ina koje ostaju za podizawe novih zasada su i zemqi{ta na kojima su ve} bili podignuti zasadi vo}a, ali su zbog svog eksploatacionog veka morali biti iskr~eni. Na ovim povr{inama je najva`nije ukloniti ve} postoje}e ostatke korena, zbog spre~avawa oboqewa trule`nica korena i bakterija prouzrokova~a raka korena, na novoposa|enim vo}-

NEOPHODNA PRIMENA SVIH AGROTEHNI^KIH MERA

kama - napomiwe Sne`ana Dragi}evi} Filipovi}. Prema wenim re~ima, na zemqi{tima na kojima su ve} bili podignuti vo}waci, a nije obavqeno detaqno ~i{}ewe od ostataka korena, mo`e do}i do su{ewa stabala i u kasnijim godinama u fazi punog plodono{ewa. - U velikom broju slu~ajeva parcele na kojima su iskr~eni vo}waci moraju biti rigolovane na dubinu od 0,8 m da bi se ostaci kore-

novog sistema mogli o~istiti. Potom je potrebno pre}i zemqi{te riperom da bi se ostaci korena uklonili iz zemqi{ta. Ovakve povr{ine za podizawe vo}waka najboqe je koristiti posle tri do pet godina, kako bi u tom periodu bili odstraweni i preostali ostaci korenovog sistema. Ovaj period se mo`e skratiti na period od tri godine, ukoliko se planira podizawe zasada sa nekom drugom vo}nom

vrstom. U tom periodu najboqe je da se zemqi{te koristi za proizvodwu rataskih ili povrtarskih kultura - nagla{ava na{a sagovornica. Na slabo produktivnim zemqi{tima neophodno je, kako ka`e, izvr{iti “popravku” pre podizawa zasada, kako bi se ostvarili povoqni uslovi za rast i razvoj vo}aka. To su naj~e{}e te{ka i zbijena zemqi{ta, kisele reakcije sa malim procentom humusa i

na takvim zemqi{tima neophodno je sprovesti ~itav niz mera koje imaju dugoro~an efekat, isti~e Sneàna Dragi}evi} Filipovi}. Naj~e{}e agrotehni~ke mere su: odvodwavawe, kalcifikacija, humifikacija, nitrifikacija i osnovna obrada zemqi{ta. - Odvodwavawe je osloba|awe od vi{ka vode do dubine od 50 centimetara. U praksi se pokazao kao najboqi vid drenaè tzv. “krti~na drenaà” i sprovodi se plugovima podriva~ima, no{enim i vu~enim ramovima, kojima je zadatak da zbijeni sloj zemqi{ta razbiju i omogu}e poboq{awe vodno vazdu{nog reìma. Kalcifikacija je uno{ewe kre~nog materijala u ciqu poboq{awa strukture i plodnosti zemqi{ta. Humifikacija je mera “popravke” zemqi{ta i izvodi se uno{ewem odgovaraju}e koli~ine stajwaka. Pove}awe sadràja fosfora i kalijuma u zemqi{tu vr{i se uno{ewem lako topivih fosfornih i kalijumovih |ubriva - obja{wava na{a sagvornica. N. R.

mogu da nabave rakete. Ukoliko bude potrebno, â~ak }e pomo}i Bajinoj Ba{ti kako bi wihovi strelci blagovremeno delovali na vi{e}elijske oblake i spre~ili da ovde na~ine najve}u {tetu. Pro{log ~etvrtka ve}nici su razmatrali program o postavqawu kioska na teritoriji â~ka. Odlu~eno je da ovaj program za narednu sednicu bude dopuwen, kao i da na ve}u prisustvuju wegovi predlaga~i. Ve}nik Milijan Mini} prokomentarisao je obrazloèwe da je vlasnicima kioska potrebno vreme da rasprodaju robu i uklone objekte: - Svi znamo {ta se prodaje u tim kioscima i ne verujem da tu ima nekih zaliha. Z. J.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 50 pasuq 340 - 400 paprika 80 - 120 paradajz 100 - 120 krastavac 70 praziluk 100 tikvice 70 - 80 plavi patlixan 60 brokoli 200 boranija 100 kupus 30 - 40 karfiol 70 - 80 per{un 30 {argarepa 80 cvekla 60 zelena salata 30 - 40 crni luk 60 beli luk 400 korni{oni 80 spana} 100 VO]E sve`e {qive 80 suve {qive 300 - 400 gro`|e 130 jabuke 60 - 100 kru{ke 80 - 180 lubenice, diwe 10 ju`no vo}e 100 - 300 orasi 1.000 - 1.100 MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 - 90 pili}i 350 - 370 jaja 9 - 14 kajmak 600 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 400 - 800 suxuk 850 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 200 ovce 130 jagwad 250 - 280 p{enica 23 kukuruz 24 je~am 25

KULTURA

GRADSKA BIBLIOTEKA “VLADISLAV PETKOVI] DIS” NA 59. BEOGRADSKOM SAJMU KWIGA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Robert Ladlam KOBNA RAZMENA Godina 1943. Buenos Ajres. Dok svetom besni Drugi svetski rat, spremaju se tajni pregovori dva zakleta neprijateqa. Dejvid Spolding profesionalni je tajni agent na samom vrhu crne liste Gestapoa. Kao iskusnog stru~waka, vrhovna komanda antinacisti~ke koalicije izabrala ga je da u Argentini pregovara sa protivni~kom stranom. Nova ratna strategija je na pomolu, a za proizvodwu najsavremenijeg ratnog oru`ja neophodna je uzajamna pomo}. Za zlokobnu primopredaju zaduèn je nemoralni bogati industrijalac Erih Rajneman koji, okruèn armijom pla}ene vojske, o~ekuje povoqan ishod rata. Me|utim, Spolding i ne sluti da sporazum u pozadini krije podmukle intrige. Nema~ki i ameri~ki korumpirani industrijalci, tajne slu`be i pla}ene ubice u~ini}e ba{ sve da se rat zavr{i u wihovu korist. U vihoru o~aja, Spolding rizikuje da izgubi razum, ìvot i ènu koju voli.

Hulija Navaro U VIHORU SE]AWA Strastvena avantura ispri~ana kroz nezaboravne likove ~iji ìvoti grade ~udesan portret istorije burnih godina XX veka. Remek-delo o sudbini veli~anstvene ène koja je èlela da ìvi slobodno ili da ne ìvi uop{te. Igrom sudbine, novinar Giqermo dobija jedinstvenu priliku da oìvi pri~u svog dalekog pretka, dowa Amelije Garajoa. Polako kre}e wenim stopama, ulazi u trag osobama koje su je poznavale i rekonstrui{e wen ìvot iz temeqa. Zarobqena stra{}u, Amelija je postala misterija onog dana kada je napustila muà i dete, u potrazi za sre}nijim ìvotom. Kao veliki revolucionar i pripadnica visokog dru{tva, supruga i qubavnica, {pijun i ubica, probijala se kroz ìvot u skladu sa svojim principima, suo~avaju}i se sa svakim izazovom. Ostavqaju}i iza sebe mnogo patwe, prolivenih suza i strastvenih qubavi, postala je zato~enik i `rtva sopstvenih ideala. Izbledele, otrgnute strane jednog ~udesnog ìvota bi}e ponovo ispisane, ispuwene bojama i zvukovima najlep{ih svetskih gradova, od Madrida, Barselone, Pariza, Buenos Ajresa, Meksika, Moskve, Londona, Berlina i Var{ave, sa kratkim predahom u Kairu, Lisabonu i Wujorku.

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

USPE[NO PREDSTAVQENI „DISOVO PROLE]E“ I IZLO@BA O DISU a 59. Me|unarodnom beogradskom sajmu kwiga ovog utorka prvi put se predstavila Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” iz â~ka. Promocija manifestacije “Disovo prole}e”, izdawa na{e Biblioteke i ovogodi{wih laureata, pesnikiwe Ane Ristovi}, dobitnice “Disove nagrade”, i Jane Aleksi}, kojoj je dodeqena nagrada “Mladi Dis” za nauspe{niji rukopis prve pesni~ke zbirke, odràna je u Areni hale 1, dok je izlo`ba “Dis i wegova prole}a” postavqena u hali 2. Promociji su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika, Qubodrag Petkovi}, sekretar i Vladan Mili}, zamenik predsednika gradske Skup{tine, vlasnici ~a~anskih izdava~kih ku}a “P~elica” i “Legenda”, Goran Markovi} i Dragan Biser~i}, koji su imali svoje {tandove, laureati prethodnih “Disovih prole}a” i brojni posetioci sajma. Uz video prezentaciju posledweg “Disovog prole}a”, direktorka Gradske biblioteke Danica Ota{evi} hronolo{ki je izloìla glavne momente iz biografije zavi~ajnog pesnika i zahvalila Draganu Hamovi}u {to je omogu}io ovoj ustanovi, koja tako|e ima bogatu izdava~ku delatnost, da se pojavi sa svojim programom na najve}oj svetkovini kwige u zemqi. Ana Ristovi}, k}erka ~a~anskog pesnika Aleksandra Ristovi}a, zahvalila je Gradskoj bibliteci iz â~ka “{to iz godine u godinu neguje i vra}a zna~aj poeziji”, a mlada Jana Aleksi}, zahvalila je qudima koji su “uticali na weno pesni~ko stasavawe” i Gradskoj biblioteci, kao izdava~u wene prve pesni~ke kwige. Stihove iz zbirki koje im je objavila ova ustanova, pratio je na gitari kantautor Zoran Brankovi}, a kazivala ih je dramska umetnica Dragana Milo{evi}, oboje su â~ani. Afinitet ka Disovoj poeziji spojio je “Disovo prole}e”, ~a~ansku Biblioteku i novinara Slavka Beleslina, koji je govorio Disove pesame “Nirvana”, “Mi ~ekamo cara” i “Me|u svojima”. - Gradska biblioteka sve {to radi, radi na duge staze, tako da je sazreo trenutak da se posle pola veka “Disovog

prole}a” i svih izdawa koje smo publikovali, zajedno sa edicijom koja obezbe|uje podmladak srpskoj poeziji, pojavi na ovom sajmu. Posle Disove izlo`be u Parizu, Rumuniji, Bawa Luci, Herceg Novom, Zaje~aru, Kragujevcu i predstavqawa manifestacije u Beogradu vi{e puta, svesni smo da Dis ima poklonike na svim stranama. Ovog puta smo se odvaìli da do|emo na sajam sa malim ulagawima, kojima smo morali obezbediti prostor, tehni~ku opremu, promotivni materijal, deùrstvo, qude. Ove godine na{a izdawa su se prvi put na{la i na {tandu Zajednice mati~nih biblioteka Srbije. Izlo`bu ~ini nekoliko pojedina~nih postavki: autor prve o Disovom ìvotu, koju smo nosili u Pariz je Olivera Nedeqkovi}, pro{logodi{wu o svim laureatima Disovih nagrada priredila je Marijana Matovi}, a vizuelno je re{ili Milenko Savovi} i Bojana Stamenkovi} i tre}i deo ~ini plakat ovogdi{weg Disovog prole}a posve}en Ani Ristovi}, a potpisuje ga Marija Radulovi}. Ve} vi{e godina se zagovara ideja da se sve ~a~anske ustanove kulture, koje imaju bogatu i va`nu izdava~ku delatnost zajedni~ki predstave na ovom Sajmu kwiga, ali i tu neko mora da preuzme organizacione i materijalne obaveze - istakla je Danica Ota{evi}. Z. L. S.

ARHREOLOZI NARODNOG MUZEJA U JAN^I]IMA NA KABLARU

NALAZI IZ SREDWEG BRONZANOG DOBA

kipa Arheolo{kog odeqewa Narodnog muzeja u â~ku, u okviru svog redovnog programa, obavila je u periodu od 6. do 21. oktobra, arheolo{ko istraìvawe humke VIII na lokalitetu Dubac u Jan~i}ima na Kablaru. Tim istraìva~a sa~iwavali su: rukovodilac radova mr Katarina Dmitrovi}, vi{i kustos-arheolog, Vujadin Vujadinovi}, arheolog pripravnik, Slobodan Bogojevi}, konzervator, Marko Bojovi}, fotograf, radnici ~a~anskog Narodnog muzeja i Qubinka Pavlovi}, student arheologije iz â~ka. Ova istraìvawa predstavqaju nastavak za{titinih radova na ovoj nekropoli pod humkama, ve} dugo poznatoj stru~noj javnosti po rezultatima istraìvawa tumula obavqenih sredinom osamdesetih godina XX veka. Tada je ispitan srazmerno veliki broj, prete`no skeletnih grobova, sa ~estim nalazima bronzanog nakita, koji otkrivaku vrlo retke ili unikatne primerke. Zbog mogu}nosti postojawa sli~nih grobnih celina, kao i konstantne ugroènosti lokacije stalnim {irewem obradivih povr{ina i erozijom, odlu~eno je da se nekoliko, jo{ uvek vidqivih tumula, istraì i na taj na~in dopune saznawa o sahrawivawu u bronzano doba na ovom prostoru, napomiwe rukovodilac kampawe mr Katari-

na Dmitrovi}. - Predmetnu humku odlikuje sasvim poseban sepulkralni ritual u odnosu na prethodno poznate. Ustanovqeno je da je nakon nivelisawa povr{ine tankim slojem mrke zemqe bez nalaza, formirana ve}a povr{ina kru`nog oblika od krupnijeg kamewa, pre~nika oko osam metara, najverovatnije jezgro, odnosno ve}a platforma, na kojoj je izvr{eno polagawe grobova. Istraène celine sugeri{u da su pokojnici gotovo iskqu~ivo spaqivani i polagani u kerami~ke urne. êsta dislociranost delova urne i kalcinisanih kostiju je po svoj prilici posledica rastresitosti zemqano-kamene strukture humke, prisustva {umske vegetacije, kao i erozivnih procesa kojima je wen izgled u potpunosti izmewen i skoro u potpunosti ispran povr{inski deo kalote. Naknadna analiza kerami~kog materijala i delova bronzanih predmeta da}e vi{e podataka o hronologiji nalazi{ta, ali se prilikom preliminarne autopsije moglo zakqu~iti da ve}ina komada pripada sredwem bronzanom dobu - kaè Dmitrovi} i dodaje da }e uskoro biti nastavqena arheolo{ka istraìvawa u dvori{tu ~a~anske Gimnazije. Z. L. S.

STUDENTIMA FTN PREDSTAVQENI PROGRAMI STIPENDIRAWA a Fakultetu tehni~kih nauka u ^a~ku predstavqeni su programi stipendirawa i stru~nog usavr{avawa u inostranstvu, kao i drugi oblici finansijske podr{ke studentima ~a~anskih fakulteta. Predstavnica Univerzitetskog centra za razvoj karijere i savetovawe studenata Univerziteta u Kragujevcu Milena Mijailovi} informisala je studente o na~inima, uslovima i mogu}nostima za ostvarivawe razli~itih vidova finansijske podr{ke, navode}i da je su{tina ovih programa sticawe znawa i iskustva u inostranstvu, koje bi studenti kasnije primenili u Srbiji. Predstavqawu progra-

ma prisustvovali su predstavnici studentskih parlamenata FTN i Agronomskog fakulteta, kao i akademci koji su zainteresovani da konkuri{u za neki od brojnih ponu|enih programa koji se realizuju na srodnim fakultetima u Nema~koj, Italiji, Francuskoj, [vedskoj i drugim dr`avama. Centar za razvoj karijere je svojevrsni studentski servis koji poma`e studentima da koriste razne oblike usavr{avawa. Osim {to je upoznala studente sa postoje}im programima, Milena Mijailovi} je najavila inostrane programe koji }e biti realizovani u narednoj {kolskoj godini. Tako|e, bilo je re~i o na~inima motivisawu studenata za

ukqu~ivawe u neki od programa, uslovima za prijavu, rokovima i dokumentaciji potrebnoj za u~e{}e na konkursu. U okviru redovnih aktivnosti, Centar za razvoj karijere, organizovawem radionica i individualnih savetovawa, studentima poma`e da napi{u {to kvalitetniji SV i da se {to boqe pripreme za intervju sa potencijalnim poslodavcem. Podr{ka Centra ogleda se prevashodno u blagovremenom informisawu i savetovawu o mogu}nostima stru~nog usavr{avawa i pomo}u diplomcima u planirawu karijere.

@IRI FOTO KINO KLUBA „^A^AK” PROGLASIO NAGRA\ENE FOTOGRAFIJE

U SUSRET IZLO@BI

„ÂÂK I ÂÂNI” P

ovodom izlo`be “â~ak i â~ani 2014”, koja }e u organizaciji Foto kino kluba “â~ak” biti otvorena 4. novembra u sredwem holu Doma kulture, u okviru obeleàvawa 37 godina postojawa i rada ovog Kluba, sredinom oktobra obavqeno je ìrirawe prispelih i odabrane naujspe{nije fotografije i wihovi autori. Ove godine izlo`ba je poprimila i me|unarodni karakter, jer su svoje fotografije poslali i autori iz Makedonije, Rumunije i Bosne i Hercegovine. U konkurenciji je bilo 700 fotografija od 104 autora, koji su svojim objektivima nastojali da odgovore na tri teme. O nagra|enima je odlu~ivao ìri koji su ~inili Zoran Milo{evi}, MF FSS, AFIAP i Zoran \or|evi}, MF FSS, EFIAP. U temi “â~ak i â~ani 2014” prvu nagradu je osvojio Vojislav Vojo Pe{terac MF FSS, EFIAP sa fotografijom „Mi{ula Petrovi} 4961”. U kategoriji “Slobodna-na papiru”, prvu nagradu je odneo Dragan Babovi}, F1 FSS sa fotografijom “Tuga”, a u kategoriji “Slobodna-digitalna”, prvu nagradu je odneo Milan Markovi}, MF FSS, EFIAP, sa fotografijom „Zimski pejza` 34”. Z. L. S.

„Mi{ula Petrovi} 4961”

„Zimski pejza` 34”

„Tuga”

NASTAVNICA MILA MUTAVXI] DOBITNIK “ZLATNE ZNA^KE” KULTURNO-PROSVETNE ZAJEDNICE SRBIJE

TRUD DOSTOJAN PRIZNAWA ro{log ~etvrtka, tradicionalno na sceni “Ra{a Plaovi}” Narodnog pozori{ta u Beogradu, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila je “Zlatne zna~ke”, visoka priznawa pojedincima zaslu`nim za dugogodi{wi doprinos razvoju kulturnih delatnosti u svojoj sredini. Me|u ovogodi{wim dobitnicima iz na{eg kraja bili su Mila Mutavxi}, nastavnica O[ “Sveti |akon Avakum” iz Trnave i Lune Levajac, pesnik iz Beograda, ro|eni Mr~ajev~anin. Inicijativu za dodelu priznawa Mili Mutavxi}, kao neumornom pregaocu u svom poslu i kreativnom saradniku, pokrenuo je Ogranak Vukove zadu`bine iz â~ka - Udruèwe “ûvari dela Vuka Karaxi}a”, a inicijativu su podràli i [kolska uprava â~ak, Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu i Kwi-

KULTURA

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

èvni ~asopis “Vitez”. Odluku Kulturno prosvetne zajednice Srbije o nagra|enima podràla je Kancelarija za saradwu sa Srbima u regionu pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture i informisawa RS. “Nastavnica Mila Mutavxi} je svojim vi{edecenijskim kulturnim, obrazovno-vaspitnim i misionarskim angaòvawem, svetao primer i uzor kako se ~uvaju trajne vrednosti Vu-

kovog dela”, navodi se u predlogu ~a~anskog Ogranka i pored ostalog isti~e da nastavnica Mutavxi} “u rad Ogranka ukqu~uje i svoje u~enike, o ~emu svedo~i i Lingvisti~ka sekcija koju je osnovala pri Ogranku, bavi se istraìva~kim i sakupqa~kim radom, redovno sa radovima u~estvuje na konkursima Dru{tva za srpski jezik i kwièvnost u Beogradu, a posebno je treba pohvaliti za vi{egodi{we uspe{no pripremawe priredbe Ogranka “Mladi ~uvari narodne kulture” i u~e{}e u programima “Letwih dana kulture”. U predlogu podr{ke koji je upu}en iz [kolske uprave kao organizacione jedinice Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja, navedeno je da je “nastavnica Mila Mutavxi}, kao uspe{an nastavnik srpskog jezika sa 31 godinom radnog staà, ~iji u~enici postiù izuzetne rezultate na repu-

bli~kim takmi~ewima iz srpskog jezika i jezi~ke kulture, kwièvnosti (“Kwièvna olimpijada”) i recitovawa, kandidat dostojan nagrade koju dodequje KPZ Srbije. Saradwom sa Kwièvnim ~asopisom za decu i u~enike “Vitez”, u kome neguje norme srpskog jezika ure|ivawem rubrike o pravopisu, pored ostalog i kao lektor i recenzent kwiga i stvarala{tva mnogih pesnika i pisaca za decu, i televizijskim Kanalom “D” iz Beograda, u~inila je jednu malu seosku {kolu vidqivom i prepoznatqivom u celoj zemqi, te da organizovawem susreta dece i pisaca, promovi{e kwièvnost i vaspitava mlada pokoqewa kako se voli pisana re~, materwi jezik i sopstveno pismo.” Predlog podr{ke su potpisali prosvetni savetnik Danijela Kova~evi} Miki} i na~elnik [kolske uprave Danilo Beodranski. Z. L. S.

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i od naredne srede u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Isidora Bjelica SPAS 2 Nova kwiga Isidore Bjelice je nastavak kwige Spas, zapis du{e u najteìm trenucima, brutalno iskren ispis ose}awa i misli kwièvnice koja nastavqa borbu za ìvot. U novoj kwizi Isidore Bjelice autorka nam veoma prisno i potresno pripoveda kako se suo~ava sa opakom bole{}u za koju zapadwa~ka medicina nema prave odgovore. Ova potraga za izle~ewem, spasom i pomirewem sa sobom izuzetno je li~na pri~a koja nam prikazuje poznatu spisateqicu u sasvim novom i druga~ijem izdawu. Kada si u remisiji, ti si u limbu… Nisi bolestan, ali nisi ni zdrav. Ti ~eka{… êka{ da se bolest vrati, a nada{ se da se ne}e vratiti… Ovim re~ima po~iwe nastavak ispovesti Isidore Bjelice zapo~ete kwigom Spas. Uvek je potrebna velika snaga da se ~ovek su~eli sa sobom. Isidora je pokazala da ima jo{ ve}u hrabrost jer je istinu koju je morala priznati sebi odlu~ila da podeli sa drugima. Nastavqaju}i borbu za ìvot ona nastavqa da nas podu~ava o tome kako da ìvimo u qubavi i nadi i kako da prona|emo veru. U drugom delu kwige i ovoga puta pronalazimo vodi~ za alternativne metode le~ewa, kao i brojne savete i primere iz li~nog iskustva o tome kako da se boqe podnesu bolne i dugotrajne terapije koje nam nudi klasi~na medicina.

Petar Jon~i} NEKI DRUGI FILM Filmski vodi~ kroz slikarstvo, mitologiju, muziku... Neobi~na po pristupu, nude}i obiqe ~iwenica, ali napisana popularnim stilom, kwiga eseja Neki drugi film analizira brojne svetske i doma}e fimove i ukazuje na wihov kulturolo{ki zna~aj. Popularnim stilom, uz obiqe ~iwenica, Petar Jon~i} analizira istoriju pokretnih slika dovode}i je u vezu sa drugim umetnostima, ali i mitologijom, putovawima i politikom – uverqivo pokazuju}i da je upravo film ona umetnost koja je najblià svakodnevnom ìvotu. Neki drugi film je amalgam pasioniranih osvrta i lucidnih opservacija, koji }e ~itaocima omogu}iti da na nesvakida{wi na~in zavire u svetove slikarstva, mitologije, muzike, putovawa, ali i podsta}i ih da ponovo pogledaju neke filmove drugim o~ima i sa obnovqenim entuzijazmom, ili pak probuditi èqu da odre|ene filmove pogledaju prvi put. Riznica za filmofile svih uverewa i vodi~ bez premca za gledaoce, kwiga kojoj }ete se vi{e puta vra}ati. NEKI DRUGI FILM RAZMATRA, IZME\U OSTALIH, I SLEDE]A OSTVAREWA: LORENS OD ARABIJE • PLA@A • SOBA SA POGLEDOM • UKRADENA LEPOTA • SMRT U VENECIJI • ISIJAVAWE • BASKIJAT • ANDREJ RUBQOV • AGONIJA I EKSTAZA • KARAVA\O • MULEN RU@ • MODIQANI • ÔVEK IZ HRASTOVE [UME • SEOBE • METROPOLIS • DIPLOMAC • ZABRISKIE POINT • APOKALIPSA DANAS • PETPARA^KE PRIÊ • 9 ½ NEDEQA

VODI^ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE Nedeqa, 2. novembar 2014. godine u 20 ~asova - “LABUDOVO JEZERO”, balet P.I. ^ajkovski u izvo|ewu plesnog amnsambla Ruskog carskog baleta; solisti: Lina Sevelinova i Nariman Bekzhanov; velika sala

Ponedeqak- ~etvrtak, 3 - 6. novembra 2014. godine u 20 ~asova - FRANCUSKI FILMSKI KARAVAN, CIKLUS “RASKR[]A”; Igrani filmovi: “Prestupnici”, “Ximi Rivijer”, “Galopom” i “Luiza Vimer”. Program realizovan u saradwi sa Francuskim institutom u Beogradu; mala sala

TV PROGRAM

- TV GALAKSIJA 23:15 Program Srbija na dlanu 1

PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DEÎJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r. 14:50 DOKUMENTARNI FILM - ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E

13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

DRU[TVO

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

NEOBI^AN SVET KATARINE ALEMPIJEVI]

KREATIVNI BEG U LEP[U STVARNOST

a svaki otpad iz prirode ne mora na kraju da postane samo pepeo i prah, pokazuje i Katarina Alempijevi}. Skoro svaki prirodni materijal u Katarininim rukama pretvara se u neobi~nu sliku, figuricu, ukras. Ipak, ona nije strogo slikarka, majstor kolaà, ili vajarka, ve} radi slike neobi~nog formata, staro pretvara u novo, oslikava kamen, staklo, istro{enom name{taju vra}a ìvot, izra|uje figurice plemenitih ìvotiwa. Materijali sa kojima Katarina radi ne poti~u samo iz â~ka i okoline. Skupqa ih u svim klimatskim zonama, na morama i planinama, gde god put nanese wu i wenog supruga Aleksandra. Wih dvoje su pravi primer spoja dva umetnika. Aleksandar je muzi~ar, a jo{ jednu wima svojstvenu karakteristiku, svaki gost zapazi i u wihovom domu. Jedna soba je posve}ena Aleksandrovim instrumentima i muzi~kim uzorima, druga Katarininom stvarala{tvu. Kompletan utisak

Moj hobi mogu da budu modelovawe, uklapawe ili najjednostavnije re~eno - iskori{}avawe prirodnih materijala. Koristim kamen, {i{arke, li{}e, presovano cve}e, glinu, prirodnu gra|u starih ku}a. Prikupqawe materijala nama pri~iwava posebnu dra`. To su uglavnom duge {etwe u prirodi, ispuwene sadr`ajnim razgovorom i razonodom. Meni je

najjednostavnije je opisati: “Kada im u|ete u ku}u, poèlite da se tu dugo zadrìte”. U Katarininom prostoru pogled neminovno luta s jednog na drugi kraj sobe, ~as na slike originalnih formata sa morskim motivima, ~as na oslikano kamewe, figurice puèva, sova i drugih ptica, na jesewe motive ukomponovane u name{taj. Znatièqni posetioci potro{i}e sate i sate razgledaju}i Katarinine kreacije. - Svi znamo koliko brzo ìvimo. Nas dvoje se trudimo da malo usporimo i stvorimo svoj svet i prostor u kome }e se prijatno ose}ati i qudi koji nam do|u u goste. Poku{avamo da uìvamo u druèwu prijateqima, ro|acima, u stvarala{tvu. Stvarala{tvom popravqamo neizvesnu i brzu svakodnevicu - kaè Katarina. Wen primarni posao je trgovina. Kako kaè, mnogo ga voli, jer je svakodnevno u kontaktu sa decom i velikim brojem qudi, ali ova originalna umetnost je ne{to sasvim drugo. - Te{ko mi je da objasnim ~ime se konkretno bavim.

`ao da ne iskoristim svako drvce ili granu koju je priroda odbacila. Ve}ina mojih slika nastala je od dasaka koje je more izbacilo na obalu. Na prvi pogled one izgledaju trulo i istro{eno, ali u wima vidim novi `ivot i potrudim se da im ga dam. Nisam ni pobornik potro{a~kog dru{tva koje odmah stari name{taj zameni novim. Svaku pohabanu stolicu, sto, ormar, potrudi}u se da pretvorim u neobi~an i upotrebqiv komad name{taja - pri~a Katarina. Zanimqivo je i da ona

svoje umetni~ke sposobnosti nije unov~ila. U tom slu~aju, kako ka`e, morala bi da se ponavqa u radu. Naravno, za svoje prijateqe i ro|ake radi pojedine slike ili predmete po uzoru na prethodne i samo tada ponovi kreacije. Svi drugi weni radovi su jedinstveni. Posle odlaska iz Katarininog doma te{ko je ostati ravnodu{an. Ako u drugima i ne podstakne kreativnost, makar je pravi beg od potro{a~kog dru{ta i crno belog sveta. Z. J.

GRADSKI ODBOR “ZELENI SRBIJE” ORGANIZOVAO KONKURS ZA IZBOR NAJLEP[EG DVORI[TA

U STAN^I]IMA NAJURE\ENIJE SEOSKO DVORI[TE radski odbor “Zeleni Srbije” organizovao je drugi put konkurs za izbor najlep{eg dvori{ta na teritoriji ^a~ka. Na konkurs se, kao i pro{le godine, prijavio veliki broj u~esnika, tako da je komisija, koju su ~inili Gordana [evarli}, Du{ko Br-

kovi} i Iva Bonxuli}, imala veoma te`ak zadatak da izabere najlep{e i najure|enije dvori{te u pet kategorija na gradskom i seoskom podru~ju. Posle posete doma}instvima koja su se prijavila na konkurs i pregledom prispelih fotografija, tro-

~lani `iri je izabrao pobednike u pet kategorija. Komisija je ocenila da najambijentalnije, odnosno dvori{te sa najvi{e lepih detaqa, uredila Milka Radoji~i} iz Ulice Radenka Stoji}a, a da su vlasnici najskladnije ure|enog prostora ispred ku}e Vladi-

mir i Aleksandra ]ur~i} sa Topalovog brda. Najure|enije seosko dvori{te pripada porodici Branislava Barovi}a iz Stan~i}a, dok je najvi{e etno elemenata “otkriveno” u okru`ewu doma}instva iz Trnave, ~iji je vlasnik Danijela Jeki}. Titulu najlep-

{eg “fitopark” - dvori{ta sa najvi{e biqnih vrsta ponelo je ono koje ure|uje Dragan Jevti} u Ulici Milutina Vujovi}a. Svim nagra|enim u~esnicima Gradski odbor “Zeleni Srbije” uru~io je prigodne robne nagrade - sadnice ~etinara i egzoti~-

nih `bunastih biqaka. Organizator konkursa je i ovim putem izrazio zahvalnost svim u~esnicima na konursu i sponzorima koji su obezbedili robne nagrade: beogradskom [umarskom institutu i ovda{wem JP “Gradsko zelenilo”. M. N.

SAOBRA]AJ

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

OD 1. NOVEMBRA OBAVEZNA ZIMSKA OPREMA

ZA SNEG, LED I POLEDICU rethodnih dana u Srbiji su pale ve}e koli~ine ki{e, a na planinama i sneg. Kako ovakvi vremenski uslovi nepovoqno uti~u na saobra}aj, Agencija za bezbednost u saobra}aju apeluje da se svi u~esnici u saobra}aju pridr`avaju saveta i upozorewa nadle`nih slu`bi. Naro~ito je va`no primeniti osnovna pravila vo`we na mokrom i snegom prekrivenom kolovozu. Uo~i zimske sezone, neophodno je i da voza~i provereko~nice, akumulatore, gumena creva, kai{eve i

nivo te~nosti u sistemu. - Osim {to je u nepovoqnim zimskim uslovima neophodno ispravno vozilo, va`no je da se voza~i kre}u mawom brzinom, da dr`e ve}e odstojawe da bi mogli blagovremeno da priko~e i zaustave automobil. Zaustavni put na mokrim i klizavim kolovozima je znatno du`i, nego na suvim povr{inama i zato je bitno da izme|u vozila bude ve}e odstojawe. Evenmarketing 032/342-276

tualna pojava magle smawuje vidqivost i zahteva dodatni oprez - upozoravaju nadle`ni iz Agencije za bezbednost saobra}aja. Posle obilnih ki{a, voda se na mnogim mestima duè zadràva, {to oteàva upravqawe vozilima, a moè dovesti i do wihovog sletawa sa puta. - Upozoravamo voza~e da su u ovakvim vremenskim uslovima mogu}i i odroni na putevima kroz useke i kosine i zbog toga su neophodni ve}i oprez i sporija vo`wa. Od 1. novembra do 1. aprila na vozilima moraju biti postavqeni zimski pneumatici na sva ~etiri to~ka, ako na kolovozu ima snega, leda ili poledice. Na mestima u kojima je obavezno kori{}ewe zimske opreme voza~i moraju imati lance ili drugu opremu koja omogu}ava pove}awe trakcije izme|u pneumatika i kolovoza. Dubina gaze-

}eg sloja na zimskim gumama ne sme biti mawa od ~etiri milimetra. Ukoliko tokom zime nema snega i leda na putevima, zimske gume nisu obavezne, ali pri niskim temperaturama boqe prijawaju na podlogu i pove}avaju stabilnost i sigurnije upravqawe automobilom. Molimo sve u~esnike u saobra}aju da po{tuju propise i postavqenu saobra}ajnu signalizaciju, a voza~e da prilagode vo`wu ote`anim vremenskim prilikama i stawu

kolovoza - poru~uju iz Agencije za bezbednost saobra}aja. Da je od 1. novembra obavezna zimska oprema na automobilima, voza~e podse}aju i u Automoto savezu Srbije, kao i da su im na putevima Srbije uvek dostupne wihove usluge. Kazna za one koji ne koriste adekvatnu opremu kada je neophodna je tri hiqade dinara. Voza~i koji je posuduju, a ne koriste je plati}e pet hiqada dinara. Z. J.

PRIPREMA VOZILA ZA ZIMU - Pre zime proverite ko~nice, naro~ito da li su ko~ione sile na pojedinim to~kovima pravilno raspore|ene. U zimskim uslovima ovakav nedostatak mo`e imati drasti~ne posledice. - Proverite brisa~e i zamenite ih, ukoliko je to neophodno. - Prekontrolisati ure|aje za odmagqivawe stakla i zagrevawe kabine vozila. - U posudi za prawe vetrobrana uvek bi trebalo da ima te~nosti koja ne ledi na niskim temperaturama. Te~nost se tokom vo`we zagreje, ali ako nije otporna na niske temperature zaledi na vetrobranskom staklu, a krajwi rezultat je gubitak vidqivosti. - Nabavite lance i nau~ite da ih montirate. Ve{tinu montirawa lanaca trebalo bi savladati u povoqnim uslovima, jer u trenutku kada zatrebaju na putu, vremenske prilike su naj~e{}e vrlo nepovoqne.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

REGISTRACIJA TRAKTORA Policijska uprava u ^a~ku obave{tava gra|ane da je dopunama Pravilnika o registraciji motornih i prikqu~nih vozila omogu}ena registracija traktora, prikqu~nih vozila za traktor, motokultivator i radnih ma{ina u poqoprivredi starijih od pet godina i za koje vlasnici nemaju dokaze o poreklu i vlasni{tvu vozila i o izmirenim carinskim i poreskim obavezama. Dopunama Pravilnika, za registraciju navedenih vozila potrebni su dokazi o bavqewu poqoprivrednom proizvodwom, o tehni~koj ispravnosti vozila i uplati propisanih tro{kova, kao i overene izjave dva svedoka, uz obaveznu polisu i li~nu kartu za fizi~ka lica, odnosno dokaz o upisu u registar za pravna lica. Pod ovim uslovima registraciju je mogu}e obaviti najkasnije do 31. decembra 2015. godine.

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

NEDEQA [TEDWE

RAST KAMATA NIJE DOBAR ZA STABILNOST FINANSIJSKOG SISTEMA rema istra`ivawima ERSTE grupe o navikama, stavovima, motivima i brigama gra|ana Srbije u vezi sa na{tedwom, prose~an mese~ni iznos koji gra|ani izdvajaju za {tedwu je 4.200 dinara, {to je minimalni rast u odnosu na pro{lu godinu, kada su {tedi{e tvrdile da odvajaju 4.185 dinara. Mese~no na {tedwu, 44 odsto ispitanika, izdvaja izme|u 2.000 i 6.000 dinara, {to predstavqa blagi porast u odnosu na 2013. godinu. Ovogodi{we istra`ivawe pokazuje, tako|e, blagi porast gra|ana koji smatraju da je {tedwa va`na. Kada je re~ o mladima, 72 odsto ispitanika starosti od 15 do 29 godina smatra da je va`no {tedeti, u odnosu na pro{logodi{wih 60 odsto. Najvi{e brinu gra|ani koji imaju vi{e od 50 godina, ~ak 81 odsto wih saglasno je sa tvrdwom da je {tedwa va`na. [tedi{e su u Nedeqi {tedwe do~ekale od 30 do 50 odsto mawe kamate na dinare i evre, jer su ih banke prethodnih meseci same smawile, a i Narodna banka Srbije preporu~ila je da ih ne pove}avaju. Kamatne stope na dinare za godinu dana sa skoro 12 odsto pale su na osam, a na evre su prepolovqene na oko 1,5 odsto. Kamate na dinarsku {tedwu dostigle su vrhunac krajem pro{le godine, kada je bilo isplativije da se

{tedi u doma}oj valuti, nego u stranoj. To potvr|uje i podatak NBS da je u posledwih godinu dana dinarska {tedwa pove}ana za 72,2 odsto, a devizna za 0,7 odsto. U toku Nedeqe {tedwe, banke obi~no ponude vi{e kamate, ali posledwih godina to se ne de{ava izme|u ostalog i zbog preporuke NBS, koja smatra da rast kamata nije dobar za stabilnost finansijskog sistema. Bankari uglavnom kaù da i bez preporuke NBS, naàlost, banke moraju da daju niè kamate, jer imaju vi{ak likvidnih sredstava. Tako|e, tvrde da nema kre-

ditno sposobnih klijenata, firmi i gra|ana, kojima bi banke dale kredite. Centralna banka je povodom Svetskog dana {tedwe, 31. oktobra, pozvala banke da aktivnosti na prikupqawu {tedwe usklade s tr`i{nim kretawima i izbegnu pona{awa koja bi mogla da izazovu rizike po likvidnost i stabilnost finansijskog sistema. Borbu za klijente i pove}awe {tedwe banke bi trebalo da usmere na poboq{awe uslova svojih usluga i {irewe lepeze bankarskih proizvoda, uz nastojawe da ponu|ene kamatne stope ne prevazilaze nivo koji se nudi tokom cele godine. - Namera NBS nije da na ovaj na~in uti~e na poslovnu aktivnost banaka, ve} da preventivno deluje, kako bi spre~ila preterano izlagawe banaka riziku, blagovremeno ukazuju}i na to da neopravdano pove}awe kamatnih stopa tokom ovog perioda, mo`e da izazove znatnije poreme}aje u odlivima i prilivima {tedwe izme|u banaka, uzrokovane pre svega motivom isplativosti {tedwe. Pored toga, smawewe koncentracije dospe}a {tednih uloga olak{ava upravqawe rizicima likvidnosti banaka i time pozitivno deluje na stabilnosti finansijskog sistema u celini - navodi se na sajtu NBS.

LU^ANI

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

DARKO JANKOVI] IZ KOTRA@E, VLASNIK FIRME “JANEZ”, O OVOGODI[WEM RODU I PERSPEKTIVAMA ORGANIZOVANE PROIZVODWE KROMPIRA

DO BOQE ZARADE UVE]AWEM PRINOSA!

Proizvodwu krompira danas optere}uju izuzetno visoki tro{kovi. Da bi zasadio samo hektar krompira, poqoprivredniku je neophodno da ulo`i izme|u tri i ~etiri hiqade evra. Sve je skupo, po~ev od nafte, semenskog materijala, ve{ta~kih |ubriva, pa sve do hemijskih preparata za suzbijawe bolesti i {teto~ina. Proizvodwu ove kulture dodatno optere}uju i visoki tro{kovi propisanih analiza, koje obavqaju poqoprivredne stru~ne slu`be i instituti. S obzirom na to da kontrola zdravstvene ispravnosti semenskog i konzumnog krompira nije objediwana na jednom mestu, ~itav proces vi{e ko{ta i zbog transporta uzoraka. Uz to, u razvijenim evropskim zemqama poqoprivredne parcele imaju navodwavawe, a u Srbiji je jo{ uvek veoma zastupqeno suvo ratarewe, pa su i prinosi gajenih kultura znatno ni`i. Kada se na sve to dodaju i lo{e vremenske prilike, koje su vladale tokom ove godine, sasvim je jasno da su proizvo|a~i imali i poja~ane izdatke za hemijsku za{titu biqa.

arko Jankovi} iz Kotra`e, vlasnik firme “Janez”, koji se ve} 18 godina bavi oraganizovanom proizvodwom semenskog i konzumnog krompira, isti~e da su vremenske prilike u~inile svoje, pa }e ovogodi{wi rod krompira biti znatno mawi. Ove sezone imao je tridesetak kooperanata i organizovanu proizvodwu krompira na povr{ini izme|u 30 i 40 hektara na podru~ju Lu~ana, Nove Varo{i, Sjenice i Kosjeri}a. Tre}inu semenske proizvodwe krompira, koja se ostvaruje u okriqu wegove firme, radi sa ~lanovima porodice. “Elitu” u posledwe dve godine iskqu~ivo sade samostalno, jer

je zahtevnija od “originala”. Kooperanti dobijaju finansijsku podr{ku za nabavku repromaterijala, ali i stru~nu podr{ku, jer je Darkova supruga agronom. U neku ruku, imaju i zagarantovanu cenu krompira, jer se ni jedne godine nije kretala ispod 20 evrocenti. Sada{wa cena krompira od 24 dinara po kilogramu, kako tvrdi Jankovi}, mo`e da donese dobru zaradu poqoprivrednicima koji ostvaruju visoke prinose, a koji se kre}u u rasponu od 30 do 40 tona po hektaru. - Imali smo izrazito te{ku godinu. Podru~je Draga~eva je u vi{e navrata zahva}eno poplavama. Za razliku od onih su{nih godina, kada smo ki{u i{~ekivali kao blagodet, sada smo se Bogu molili da prestane da pada, jer preterana vlaga nije godila poqoprivrednim kulturama. Imalo je parcela koje je uni{ila voda. Na nekim wivama grad je odradio svoje, pa su prinosi jedva dosegli desetak tona po hektaru, a ima i onih sa izuzetno dobrim rodom. Prosek iznosi oko 27 tona po hekta-

ru, {to je za ovakvu godinu itekako dobro. Zajedno sa kooperantima, trebalo bi da imamo oko 500 tona krompira. I na kraju, kada smo stigli do kraja procesa proizvodwe, mnogi proizvo|a~i nisu uspeli da izvade krompir, jer ma{inama nisu mogli da u|u na parcele, zbog vla`nog zemqi{ta. Sada im preostaje da to urade ru~no kaè Darko Jankovi}. Ipak, kako isti~e, najteè je uvek na kraju proizvodnog ciklusa, kada, kao po pravilu, nastupa uvozni~ki lobi, {to obara cenu doma}eg krompira, jer je onaj uvozni, koji je ~esto i sumwivog kvaliteta, jevtiniji. Jankovi} smatra da proizvodwa krompira moè da bude profitabilna i u dana{wim uslovima privre|ivawa, ali finansijski efekti variraju u zavisnosti od toga kakva je godina i koliki su prinosi. - Da nema zarade svi bi odustali od ovog posla. Na svake tri-~etiri godine, stigne i jedna povoqna, koja nam daje vetar u le|a. Pomirili smo se sa ~iwenicom da zarada od sezone do sezone varira. Najva-

`nije nam je da obezbedimo plasman proizvoda i da se ne ponove one godine, kada smo krompir bacali ili zaoravali. Opredelili smo se za krompir i sada nema odustajawa. Zajedno sa kooperantima poku{avamo da odrìmo i unapredimo proizvodwu, kako bismo ostvarili boqu zaradu. Ranijih godina smo izvozili krompir u Bugarsku i Rumuniju, ali vrlo kratko, jer smo izgubili ta trì{ta. Skoro deset godina smo na{ proizvod plasirali u Crnoj Gori. Imali smo stabilne kupce, koji su se vremenom preorijentisali na krompir sa drugih prostora, koji poseduje, kako kaù, “lep{e lice”. Novo trì{te za na{ veoma kvalitetan konzumni krompir sa ovog podru~ja prona{li smo na trì{tu Novog Sada, dok semenski, koji predstavqa na{u bazi~nu proizvodwu, plasiramo poqoprivrednim apotekama {irom Srbije, od Novog Sada i Sombora, pa sve do Ni{a - navodi Jankovi}, obja{wavaju}i da Draga~evo i ~itav Moravi~ki okrug imaju odli~ne agroekolo{ke uslove za ovaj vid proizvodwe. U brdsko-planinskim podru~jima zemqi{te je nezaga|eno, pa poqoprivrednici i nemaju potrebu da prekomerno koriste hemijske preparate za za{titu biqa. Kako navodi Jankovi}, svim proizvo|a~ima krompira na podru~ju Moravi~kog okruga bi mnogo zna~ilo da Centar za krompir ponovo po~ne da radi, jer bi u wemu dobili sna`nu podr{ku. Prema wegovom vi|ewu, kontrolu semenskog i konzumnog krompira bi trebalo da rade ustanove koje su locirane tamo gde su proizvo|a~i, ne samo zbog smawewa tro{kova, ve} i zbog stru~ne potpore. Ipak, o tome se pitaju nadle`ni u dràvi, a svima onima koji ìve od proizvodwe krompira ostaje da se nadaju da }e oni prepoznati pravi interes. V. S.

SREDWA [KOLA „DRAGA^EVO” OBELE@ILA 56 GODINA USPE[NOG RADA redwa {kola “Draga~evo” u Gu~i je ove sedmice prigodnim programom obele`ila 56 godina uspe{nog rada, kao i zna~ajan jubilej - 30 godina od dana kada je prva generacija wenih sredwo{kolaca po~ela da poha|a nastavu u novoizgra|enom {kolskom objekatu u Lu~anima. Ina~e, S[ “Draga~evo” u Gu~i, osnovana je kao {kola u~enika u privredi 1958. godine. U vreme wenih po~etaka, nastava se odvijala u iznajmqenoj prostoriji, a nastavnici su bili uglavnom iz Osnovne {kole.U~enici prve generacije su osposobqavani za kvalifikovane radnike raznih zanimawa: bravare, metalostrugare, livce... Bila je to {kola me{ovitog tipa, u pravom smislu te re~i, da bi kroz dugi niz godina, prate}i zahteve i razvoj privrede, izrasla u obrazovnu ustanovu sa {iro-

OSLU[KUJU POTREBE PRIVREDE

kom paletom zanimawa. Ideja da se osnuje odeqewe Sredwe {kole u Lu~anima ima davna{we korene, jer se varo{ica brzo razvijala, uporedo sa razvojem industrije. Gradwa {kole je zapo~eta 1983. go-

dine i za samo godinu dana nikao je novi objekat, sa deset savremeno opremqenih u~ionica, dve hemijske laboratorije i prostranim holom, koji i danas ~ini najlep{i i za |ake najomiqeniji pro-

stor u {koli. Gotovo u celosti, finansijska sredstva za izgradwu ove {kole je obezbedilo preduze}e “Milan Blagojevi}” iz Lu~ana. U 1984. godini, u ovu {kolu je upisano je 120 u~enika, u ~etiri ode-

qewa prvog razreda, u podru~ju rada hemija, nemetali i grafi~arstvo, prvenstveno zahvaquju}i potrebama najuspe{nijeg lu~anskog preduze}a, koje je i u tom periodu bilo sto`er srpske namenske industrije. U svojoj tridesetogodi{woj tradiciji, S[ “Draga~evo” je dala svoj puni doprinos obrazovawu i kulturi u lu~anskoj op{tini, a weni u~enici su postali nosioci privrednog, javnog i kulturnog `ivota. Danas se u Sredwoj {koli “Draga~evo”obrazuju u~enici u tri razli~ita podru~ja rada: hemija, ma{instvo i ekonomija, kao i u gimnaziji op{teg tipa. [kolu poha|a 450 u~enika, raspore|enih u 22 odeqewa. Kolektiv ima 70 zaposlenih, me|u kojima se nalazi i veliki

broj mladih prosvetnih radnika. - Od samog po~etka bitisawa ove {kole, temeq na{eg obrazovno-vaspitnog rada bio je uvaàvawe u~enika i wihovih mogu}nosti, jer je to najve}e bogatstvo na{e zajednice. Na{e nade i èqe su posve}ene wima. @eqa nam je da od svojih u~enika stvorimo qude kiji }e se uspe{no nositi sa svim ìvotnim izazovima, koje dana{we vreme name}e. Mladost na{e {kole je na{a budu}nost i zadatak svih nas, koji smo zaposleni u ovoj obrazovnoj ustanovi, a naravno i na{e lokalne zajednice, jeste da ih podrìmo i na pravi na~in usmerimo - istakla je Angelina Jova{evi}, pomo}nik direktora {kole. V. S.

ako se navodi u saop{tewu, koje je stiglo u redakciju “â~anskog glasa”, Vlada Republike Srbije donela je odluku o raspu{tawu Skup{tine i obrazovawu privremenog organa op{tine Lu~ani, ~iji je predsednik Slobodan Jolovi}, a wegovi ~lanovi: Jovan Kova~evi}, Milo{ Velanac, Milorad Jev|ovi} i Zorica Kova~evi}. Privremeni organ op{tine Lu~ani odrào je svoju prvu sednicu u utorak, 28. oktobra, na kojoj je za tri minuta usvojio 21 ta~ku dnevnog reda i doneo 25 odluka, re{ewa i zakqu~aka. Prema usvojenom programu i planu rada, privremeni organ }e teì{te svoga rada staviti na stvarawe uslova za normalan i efikasan rad Op{tinske uprave, javnih preduze}a i ustanova i drugih buxetskih korisnika, a posebno u oblasti zdravstva, obrazovawa, kulture, vodosnabdevawa, komunalne higijene, grejawa, otklawawa posledica elementarnih nepogoda i zimskog odràvawa lokalnih i nekategorisanih puteva. Na sednici su doneta re{ewa

Uloga doma}ina Sajma ove godine je pripala O[ “Akademik Milenko [u{i}” u Gu~i, koja je odnela i nagradu za najuspe{niju prezentaciju ajam {kolskog izdava{tva [kolska uprava organizuje ~etvrtu godinu zaredom, a posle ovogodi{we manifestacije prosvetni savetnik Danijela Miki} Kova~evi} izjavquje: - Presre}na sam {to je u periodu postojawa sajma nekoliko {kola pokrenulo svoje listova. To je najboqi pokazateq koliko ovakvi doga|aji podsticajno deluju na stvarala{tvo u~enika i nastavnika, kao i na wihovu èqu da pokaù ono {ta su uradili i u~estvuju u takmi~ewu za najboqa ostvarewa. Pro{le godine je {kolski list, pod nazivom “Gori~anac”, pokrenula osnovna {kola u Gora~i}ima, a na ovogodi{wem Sajmu, pro{log petka u prostorijama Muzeja trube u Gu~i, uo~ili smo dva nova lista - “Dvoogled”, koji je delo u~enika i nastavnika Sredwe {kole “Draga~evo”, i “Guk”, koji se pojavio u O[ “Akademik Milenko [u{i}” u Gu~i. Sajam je namewen {kolama Moravi~kog okruga, pa me|u u~esnicima prepoznajemo {kole iz â~ka, Ivawice, Draga~eva i, naàlost, samo jednu iz Gorweg Milanovca - O[ “Mom~ilo Nastasijevi}”. Od predstavnika [kolske uprave dobijamo obja{wewe da milanova~ke {kole nisu masovnije prisutne zbog svoje udaqenosti od mesta odràvawa sajma i tro{kova prevoza. - Bilo ih je vi{e kada smo prve dve godine sajam organizovali u â~ku. Pro{le godine smo i{li u Ivawicu, a naredne }emo

LU^ANI

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

PRIVREMENI ORGAN OP[TINE LU^ANI ODR@AO PRVU SEDNICU

DONETA RE[EWA O PRESTANKU MANDATA I FUNKCIJA o utvr|ivawu prestanka mandata odbornicima Skup{tine op{tine Lu~ani, predsedniku SO Draganu [u{i}u i predsedniku op{tine Mladomiru Sretenovi}u, wihovim zamenicima i pomo}nicima Oliveri Mijailovi}, Zorici Kova~evi} i Veselinu Jovanovi}a. Usvojena su i re{ewa o razre{ewu ~lanova Op{tinskog ve}a, prestanku funkcije svih komisija i radnih tela Skup{tine, kao i imenovawu Upravnog i Nadzornog odbora Doma zdravqa Lu~ani, sa sedi{tem u Gu~i, kadrovske komisije i komadanta i zamenika komadanta [taba za vanredne situacije. Za predsednika Upravnog odbora Doma zdravqa imenovan je Radi{a Vasili} iz Gu~e, a za predsednika kadrovske komisije

Milorad Jev|ovi} iz Lu~ana. Novi komadant [taba za vanredne situacije je Slobodan Jolovi}, a wegov zamenik Milo{ Velanac.

Privremeni organ op{tine Lu~ani doneo je re{ewa o imenovawu stru~nih timova za sagledavawe rada Op{tinske uprave, javnih preduze}a i ustanova sa

stanovi{ta wihove organizacije, po{tovawa propisa, izvr{avawa programa i planova rada, upravqawa qudskim i materijalnim resursima, a sve u ciqu racionalizacije tro{ewa buxetskih sredstava i smawewa tro{kova gde je god to mogu}e. Za op{tinskog javnog pravobranioca postavqen je Milan Matija{evi} iz Lu~ana. Privremeni organ op{tine Lu~ani postavio je Vesnu Kodranov za sekretara i doneo odluku o radnopravnom statusu predsednika i ~lanova privremenog organa. Kako je odlu~eno na sednici, predsednik i ~lanovi privremenog organa op{tine Lu~ani ne}e biti na stalnom radu u op{tini Lu~ani. V. S.

U GU^I, NA ^ETVRTOM SAJMU [KOLSKOG IZDAVA[TVA

IZLO@ENI [KOLSKI LISTOVI, ALI I RUKOTVORINE U^ENIKA manifestaciju uprili~iti u Gorwem Milanovcu. Uvereni smo da }e tada milanova~ke {kole, koje itekako imaju {ta da poka`u, biti zastupqene u daleko ve}em broju - rekla je Danijela Miki} Kova~evi}. Na {tandovima osnovnih i sredwih {kola mogli su se videti {kolski listovi, koji objavquju literarne i likovne rado-

i drugim istorijskim doga|ajima. [kola je izlo`ila i elaborate projekata sa kojima je u proteklom periodu konkurisala za donacije, ali i etno predmete koji do~aravaju na~in `ivota naroda moravi~kog kraja u pro{losti. Osnovna {kola “Milinko Ku{i}” iz Ivawice i ovoga puta je, osim publikacija, prikazala

ve u~enika, reporta`e o zaslu`nim u~enicima i nastavnicima, kao i priloge o nastavnim i vannastavnim de{avawima u {koli. Sajam je bio prilika da {kole izlo`e i druga izdawa (monografije, letopise, biltene, plakate), kao i kwige ~iji su suizdava~i. Na {tandu O[ “Mi}o Matovi}”, iz Kati}a, pa`wu su privla~ile monografije obli`wih sela, kao i kwige o Haxi Prodanovoj buni, Prvom svetskom ratu

|a~ke rukotvorine - nakit, ukrasne predmete, slike ... Svoju zainteresovanost za razvoj sporta u selu, O[ “Branislav Petrovi}” iskazala je objavqivawem kwige “[ezdeset godina fudbalskog kluba Slatina”. Povodom 50. godi{wice, O[ “Miroslav Nastasijevi}” je izdala monografiju i wome svoj poluvekovni rad sa~uvala za budu}a vremena i nara{taje. Pred posetiocima na{le su se i izdawa, najnovija i ona iz proteklih godina, ~a~anskih

osnovnih {kola “Milica Pavlovi}”, “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, “Filip Filipovi}”, “Tanasko Raji}”, kao i Sredwe {kole “Draga~evo” i O[ “Akademik Milenko [u{i}”, iz Gu~e. Osim {kola, {tandove na sajmu imali su Pred{kolska ustanova iz Lu~ana, Turisti~ka organizacija Draga~eva i Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu. Otvaraju}i manifestaciju direktorka {kole - doma}ina Qiqana Kova~evi} je kazala da je Sajam dobra prilika da u~enici i nastavnici prika`u svoje stvarala{tvo, a {kole razmene ideje i podstaknu me|usobnu saradwu. Predstavnica [kolske uprave Sla|ana Mijatovi} ukazala je na obrazovnu i kulturnu misiju Sajma, dok je direktorka Regionalnog centra Gorica Stanojevi} primetila da je broj posetilaca svake godine sve ve}i.

Besedu o zna~aju stvarala{tva za duhovni razvoj dece odràla je pesnikiwa Verica Tadi}, a otvarawe sajma obeleìo je i program koji su izveli u~enici osnovne {kole u Gu~i. Svaka {kola je na raspolagawu imala pet minuta za video prezentaciju svog rada, a Dru{tvo u~iteqa Ivawice iskoristilo je Sajam da predstavi svoj izum - takmi~ewe u izraàjnom ~itawu, koje je prethodne godine odràno na op{tinskom nivou, a ove {kolske godine }e poprimiti okru`ni karakter. O karakteru i zna~aju ovog takmi~ewa govorio je predsednik Dru{tva Milan Parezanovi}. Glasawem u~esnika, za najboqi nastup na sajmu nagra|ena je O[ “Akademik Milenko [u{i}”, dok }e dobitnici nagrada za najboqi {kolski list i izdava~ki poduhvat godine biti saop{tene uo~i Savindana. E. V.

GORWI MILANOVAC

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

PO^ELA RASPODELA POMO]I SOCIJALNO UGRO@ENIM LICIMA

ZA AKCIJU OBEZBE\ENO POLA MILIONA DINARA vaju}e ~iwenice o tome u koliko lo{im uslovima `ive te osobe. Uo~eno je da se qudi raduju prevenstveno zbog posete, a tek onda zbog dobijenog novca, u vrednosti od 5.000 dinara

op{tini Gorwi Milanovac ove sedmice je po~ela raspodela pomo}i za 100 socijalno ugro`enih lica. Za ovu akciju je izdvojeno 500.000 dinara buxetskih sredstava i u woj su aktivno u~estvovali predstavnici Odeqewa dru{tvenih delatnosti, Odeqewa za poslove mesnih zajednica, zaposleni u Centru za socijalni rad i aktivisti Crvenog krsta, koji su ujedno i ~lanovi nadle`ne op{tinske komisije za re{evawe zahteva lica u stawu socijalne potrebe. Pomo} je obezbe|ena za lica u stawu socijalne potrebe, odnosno stara, bolesna i iznemogla lica, koja `ive na gradskom i seo-

skom podru~ju. Plan ove akcije je prvenstveno obilazak lica na seoskom podru~ju, koja se skoro nikada nisu obratila za pomo} nadle`nim ustanovama i koja uglavnom `ive u neadekvatnim uslovima. S obzirom na to da se ova lica zbog sopstvene skromnosti ne obra}aju za pomo} i nisu evidentirana u nadle`nim slu`bama, posao popisa ove kategorije stanovni{ta obavili su Op{tinska uprava i nadle`ne ustanove, uz punu podr{ku predsednika mesnih zajednica i saradwu `iteqa gorwomilanova~kih sela. U zapisniku ~lanova Komisije, sa~iwenom prilikom obilaska terena, evidentirane su zabriwa-

VEST

MLADI ZA MLADE! ancelarija za mlade op{tine Gorwi Milanovac otvorena je u okviru odeqewa za dru{tvene delatnosti 2011. godine. Ovom kancelarijom koordinira diplomirani pravnik Marko Xeletovi}. Zadu`ena je za kreirawe i sprovo|ewe omladinske politike na nivou op{tine Gorwi Milanovac, kroz Lokalni akcioni plan za mlade koji izra|uje Kancelarija. Kancelarija ima ciq da ukqu~i mlade u dru{tvene tokove, da ih informi{e na svim nivoima i u svim oblastima, unapredi bezbednost mladih i tako im omogu}i li~ni razvoj, zatim da zajedno sa wima radi na re{avawu problema ove populacije, podizawu svesti o zdravqu i zdravstvenom pona{awu kroz razne akcije, radionice i

po korisniku. Ina~e, pri Op{tinskoj upravi unazad ve} nekoliko godina deluje Komisija za re{evawe zahteva lica u stawu socijalne potrebe. Radi prema op{tinskom

pravilniku, u kome je propisano da ova kategorija stanovni{tva po preciziranim kriterijumima mo`e podneti zahtev za jednokratnu finansijsku pomo} ~etiri puta godi{we i to

za nabavku lekova, osnovnih `ivotnih namirnica, {kolskog pribora i sli~nih potreb{tina. Za ove namene, u ovogodi{wem buxetu je opredeqeno 4.294.000 dinara.

“ÛVARI PRIRODE” POSETILI OP[TINSKO RUKOVODSTVO POVODOM ZAHTEVA DA SE OGRADI DVORI[TE U WIHOVOJ [KOLI redsednik op{tine Milisav Mirkovi} i na~elnica Op{tinske uprave Gorica Petrovi} su ove sedmice primili delegaciju “ûvara prirode”, u~enike tre}eg razreda osnovne {kole “Mom~ilo Nastasijevi}”. Ovi mali{ani su nedavno na pisarnici op{tine podneli zahtev da im se ogradi {kola, koji su op{tinski zvani~nici u rekordnom roku razmotrili. Najve}i problem |aka O[ “Mom~ilo Nastasijevi}” je to {to imaju prostrano dvori{te, ali ne i ogradu oko wega, koja bi sve nepoèqne goste, od ku~i}a lutalica do bahatih sugra|ana, dràli podaqe. Predsednik op{tine je saslu{ao predloge prisutnih deset ~uvara prirode, koji su ina~e predstavqali i svoje odeqenske zajednice, zamoliv{i ih da, pored zahteva za ogra|ivawe i osvetqewe dvori{ta, ukaù i na neke druge gradske sadràje bitne za decu, koje bi trebalo popraviti ili izmeniti. U~enici su izneli mi{qewe da u gradu treba da ima vi{e parkova, klupa za sedewe, sportskih terena, korpi za

SKROMNA @EQA SAVESNIH MALI[ANA!

|ubre, zelenila i cve}a. Ina~e, va`no je napomenuti da su {kolske eko patrole prve registrovalt probleme neogra|enog dvori{te, a “^uvari prirode”, mali{ani iz tre}eg razreda, odlu~ili da pokrenu akciju, za koju stariji i odgovorniji nisu imali snage. Prema re~ima na~elnice OU, ovaj dopis u~enika je najorginalniji zahtev koji je primila u svom radnom veku, tako da }e ubrzo biti organizovana poseta {koli, kako bi predstav-

nici Op{tine na licu mesta sagledale predlo`ene mere. Grupu u~enika predvodila je u~iteqica Qiqana \urovi}, koja je nazna~ila da je bilo jo{ zahteva, ali su deca bila skromna, jer je skromnost ekologija du{e. Kada se ogradi i osvetli dvori{te, deca }e mo}i da ostvare i druge svoje planove, me|u kojima su ~ionice na otvorenom, botani~ka ba{ta i drugi sadr`aji. Predsednik op{tine je zahvalio mali{anima na

skromnosti i obe}ao da }e lokalna uprava obezbediti sredstva da se {kolsko dvori{te ogradi i osvetli, najdaqe do kraja ove ili po~etkom slede}e gra|evinske sezone. A s obzirom na to da su mali ~uvari prirode u opho|ewu prema svom gradu pokazali mnogo ve}u zrelost od svojih sugra|ana, od ~elnog ~oveka Op{tine dobili su i novi zadatak da sve svoje budu}e zahteve odmah otvoreno iznesu, jer nema potrebe da ~ekaju da odrastu.

NOVA RADIONICA ZA U^ENIKE SREDWIH [KOLA

debate. Tako|e, Kancelarija pru`a podr{ku mladima u okviru obrazovno-vaspitnog pristupa, kulturnih de{avawa i zapo{qavawa. U ciqu upoznavawa mladih sa svojim aktivnostima, Kancelarija je tokom ove sedmice organizovala dru`ewe sa sredwo{kolcima Gimnazije, Ekonomsko-trgova~ke i Tehni~ke {kole, u okviru kojih su u~enici imali priliku da saznaju vi{e o wenom radu.

“Filmkultura”, organizacija koja se bavi edukacijom u oblasti audiovizuelne kulture i umetnosti, i Kulturni centar, za u~enike gorwomilanova~kih sredwih {kola, pokre}u radionicu “Kako napisati scenario ?” Ciq radionice je da razvije svest o zna~aju filmskog scenarija, kao po~etne faze u nastajawu svakog igranog i dokumentarnog filma. Polaznici }e kroz analizu gotovih filmova otkriti osnovne elemente dramskih struktura i ta znawa primeniti za realizaciju sopstvenih ideja. Rezultat radionice bi}e zavr{ni scenariji za kratkometra`ne filmove. Radionica je besplatna

KAKO NAPISATI FILMSKI SCENARIO? za sve polaznike i wom }e rukovoditi Andrijana Stojkovi}, filmski rediteq i Ma{a Seni~i}, scenarista i dramaturg. Zainteresovani u~enici gorwomilanova~ki sredwih {kola bi trebalo da po{aqu motivaciono pismo na e-mail: masa@filmkultura.org, najkasnije do 10. novembra. Pismo bi trebalo da sadr`i osnovne podatke o kandidatu, kontakt telefon i razlog prijavqivawa. Radionica }e imati 10 polaznika, a spisak oda-

branih kandidata bi}e objavqen na sajtu www.kcgm.org.rs . Radionica }e biti organizovana tokom dva uzastopna viken-

da, 15. i 16, odnosno 22. i 23. novembra, u prostorijama Kulturnog centra Gorweg Milanovca.

OBAVE[TEWE Stalna postavka „Drugi srpski ustanak i srpska revolucija 1815-1839“ ponovo je dostupna javnosti svakoga dana od 9 do 17 ~asova, s obzirom na to da je nedavno zavr{ena prva faza sanacije i restauracije zgrade Muzeja u Takovu. Prema najavama iz muzeja Rudni~ko-takovskog kraja, ostali radovi na ure|ewu Muzeja i Znamenitog mesta „Takovski grm“ predstoje u budu}em periodu i odvija}e se u sklopu priprema za obele`avwe dva veka od podizawa Drugog srpskog ustanka (1815 2015).

GORWI MILANOVAC

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

MINISTARSTVO ZDRAVQA OBEZBEDILO SAVREMENA VOZILA ZA SLU@BE HITNE POMO]I

ZA EFIKASNIJI RAD NA TERENU! inistarstvo zdravqa Vlade Republike Srbije dodelilo je u ponedeqak, 27. oktobra, 30 vozila za hitnu medicinsku pomo} Zavodu za hitnu medicinsku pomo} Grada Beograda i ostalim u okviru projekta izabranim domovima zdravqa u Srbiji. Vozila su obezbe|ena zahvaquju}i projektu Ministarstva zdravqa “Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnom nivou”, koji je finansiran sredstvima Svetske banke, a po ~ijim je pravilima i obavqena wihova nabavka. Glavni kriterijumi su bili: starost vozila u postoje}em voznom parku u slu`bama hitne pomo}i, broj stanovnika i razu|enost op{tine kojoj pripada zdravstvena ustanova, kao i o{te}ewa vozila, nastala u majskim poplavama. Pored Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomo} grada Beograda, koji je dobio 10 vozila, saniteti su obezbe|eni i za slu`be hitne pomo}i domova zdravqa u ]upriji, Gorwem Milanovcu, Vrbasu, Po`egi,

banka, iznosio je 1,2 miliona dinara, s tim {to se od projekta DILS dobio 1,1 milion, dok je op{tina Gorwi Milanovac u~estvovala sa deset odsto sredstava - istakla je direktorka gorwomilanova~kog Doma zdravqa. Su{tina ovog projekta bila je da se odrade stomatolo{ke intervencije onoj kategoriji pacijenata, koji bi u svakoj drugoj prilici morali da plate stomatolo{ki tretman. Odziv radnika je bio izuzetan, a Stomatolo{ka slu`ba Doma zdravqa je u potpunosti ispratila predvi|enu dinamiku, naveo je dr Radovan

Jakovqevi}, na~elnik stomatolo{ke slu`be Doma zdravqa. Vrednost dobijenog kombija je 50.000 evra. Vozilo je u potpunosti opremqeno po evropskim standardima za pru`ewe hitne pomo}i, za reanimaciju, poseduje defibrilator, mobilni EKG, savremena nosila sa viqu{kom, aparaturu za merewe {e}era, svu potrebnu opremu za mobilizaciju vratnog dela i mnogo drugih korisnih medicinskih pomagala koja }e biti od velike pomo}i Slu`bi hitne pomo}i, navela je dr Dragica Topalovi}.

OTVOREN KONKURS ZA OP[TINSKE STUDENTSKE STIPENDIJE Priboju, Petrovcu na Mlavi, Lazarevcu, Senti, Somboru, Ubu, Obrenovcu, Rumi, Ba~koj Topoli, Srpskoj Crwi, Bujanovcu, Novom Pazaru, Kur{umliji, Vlasotincu, Kru{evcu i Aran|elovcu. Ispred gorwomilanova~kog Doma zdravqa, kqu~eve dobijenog vozila preu-

zela je direktorka dr Dragica Topalovi}. - Ovo je druga donacija na{em Domu zdravqa. Zahvaquju}i projektu “Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnom nivou” DILS, na{a stomatolo{ka slu`ba je pove}avala dostupnost svojih usluga osetqivim populacionim grupa-

ma, konkretno radnicima kombinata „Swisslion-Takovo“. Ova populaciona kategorija je izabrana da u~estvuje u projektu, jer radi u uslovima i socijalnom stawu, koji su osnovni faktori nastanaka oboqewa zuba i usta. Ukupan buxet ovog projekta, koji je tako|e finansirala Svetska

DELEGACIJA IZ NORVE[KE OP[TINE VEFSN POSETILA GORWI MILANOVAC

NOVI PROJEKTI NA POMOLU! D

elegacija norve{ke op{tine Vefsn boravila je u dvodnevnoj poseti rukovodstvu Gorweg Milanovca. Ove dve op{tine ve} skoro ~etiri decenije grade bratimqene odnose, a osim projekata koji su

kada im je ona bila najpotrebnija - tokom majskih poplava. Organizovali su humanitarni koncert, kako bi prikupili sredstva i uputili svojim prijateqima iz Gorweg Milanovca. Jan Arne Lovdalh, pred-

biti obezbe|ena i dodatna pomo} iskrenim prijateqima iz Srbije. Predsednik gorwomilanova~ke op{tine Milisav Mirkovi} upoznao je goste sa {tetama, koje su majske poplave pri~inile Rud-

ve} realizovani ili su u toku, planirano je da se pro{iri saradwa i na nove oblasti. Prijateqi komune Vefsn pritekli su Milanov~anima u pomo} onda

sednik komune Vefsn, rekao je da su upu}ena sredstva, koja iznose oko 8.000 evra, simboli~na, ali }e saradwa bratskih op{tina biti nastavqena kroz nove projekte, tokom kojih }e

ni~ko-takovskom kraju, a koje su procewene na vi{e od 450 miliona dinara. Govorio je i o projektima, koje gorwomilanova~ka Op{tina `eli da realizuje uz pomo} norve{kih prijate-

qa i Ambasade. Jedan od wih je izgradwa Centra za humano otklawawe `ivotiwskih le{eva. Tokom sastanka je dogovoreno da komuna Vefsn, Gorwi Milanovac i Ambasada Norve{ke stave na papir mogu}e projekte za realizaciju, bilo sami, kao mnogo godina do sada Gorwi Milanovac - Vefsn, ili kao {to je ra|eno u posledwe tri godine - uz saradwu partnerskih op{tina iz Srbije: Gorweg Milanovca, Vrwa~ke Bawe i Prokupqa, a iz Norv{ke Vefsen, Hemnes i Hatfjeldal. Gosti su obi{li vi{e lokacija na gradskom i seoskom podru~ju, na kojima su vidqiva o{te}ewa od majskih poplava, kao i radove na otklawawu wihovih posledica. Op{tine Gorwi Milanovac i Vefsn iz grada Mosjena su davne 1975. godine potpisale povequ o bratimqenu. Od tada, uz finansijsku i stru~nu pomo} prijateqa iz Norve{ke, Gorwomilanov~ani su realizovali projekte iz oblasti komunalne infrastrukture, obrazovawa i kulture, ali i privredne.

ROK ZA PRIJAVU ISTIÊ 28. NOVEMBRA redsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} poziva studente na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac da od danas konkuri{u za op{tinske studentske stipendije. Za op{tinske studentske i u~eni~ke stipendije ovogodi{wim buxetom je opredeqeno ukupno 8,3 miliona dinara. Za ova sredstva u proseku godi{we konkuri{e oko 150 studenata i u~enika. Prema re~ima predsednika op{tine, op{tinsku stipendiju gorwomilanova~ki studenti nisu u obavezi da vrate, kao {to je to slu~aj sa republi~kim. S obzirom na to da studenti po preciziranim propisima ne mogu da konkuri{u istovremeno za obe stipnedije, gorwomilanova~ki studenti se, ipak, opredequju za op{tinsku, bez obzira {to je ne{to nià od republi~ke, rekao je predsednik Mirkovi}. [to se ti~e u~eni~kih stipendija, nedavno je zasedala Op{tinska komisija za dodelu u~eni~kih i studentskih stipendija, koja je odobrila za 16 u~enika osnovnih i sredwih {kola stipendije u iznosu od po tri hiqade dinara. Studenstske stipendije, u zavisnosti od stepena studija, iznose od 4.700 do 7.300 dinara. Konkurs za studentske stipendije bi}e otvoren do kraja novembra i objavqen u u novom broju “Takovskih novina”, kao i na zvani~noj op{tinskoj internet stranici gorwimilanovac.rs / konkursi Ina~e, pravo na op{tinsku studentsku stipendiju u {kolskoj 2014/2015. godini imaju studenti od druge do zavr{nih godina, i to: studija prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), studija drugog stepena (master akademske studije, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije) i studija tre}eg stepena (doktorske akademske studije), ukoliko su studenti visokih {kola, fakulteta i doktorskih akademskih studija, ~iji je osniva~ Republika Srbija, redovni studenti koji se finansiraju iz buxeta Republike Srbije, a koji imaju prijavqeno prebivali{te na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac najmawe godinu dana pre podno{ewa zahteva za dodelu stipendije, zatim izbegla, interno raseqena lica sa prijavqenim boravi{te najmawe godinu dana na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac , kao i studenti koji postiù rezultate u studirawu izraène kroz visoku prose~nu ocenu, a najmawe 8,50. Studenti mogu konkurisati ukoliko nemaju vi{e od 27 godina ìvota u momentu podno{ewa prijave na konkurs. Rok za podno{ewe prijava i konkursom predvi|ene dokumentacije za stipendiju traje od 31.oktobra do 28. novembra, a zahtevi se predaju u sobi broj 1 (pisarnica), u zgradi Op{tinske uprave, od 7,30 do 15,30 ~asova. Bliè informacije o konkursu mogu se dobiti i na telefon 515-0050, lokal 0061.

IVAWICA

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

ZAMENA CEVOVODA OD JUGOPETROLOVE PUMPE

SUTRA NA SAJAM KWIGA

POSTAVQAJU POLIETILENSKE CEVI

POLAZAK ISPRED KLUBA ZA MLADE

akon zamene vodovodnih cevi u Ulici Venijamina Marinkovi}a, nastavqeni su radovi u duìni od 480 metara, na potezu od Jugopetrolove pumpe do Zelenog venca. Umesto cementno azbestnih, postavqaju se polietilenske cevi ve}eg pre~nika. Za nabavku materijala izdvojeno je tri miliona dinara iz buxeta op{tine, a radove izvodi JKP „Komunalno”. Pored glavnog, radi se i paralelni sekundarni cevovod u sklopu teku}eg odràvawa, pa se time mewaju i prikqu~ci individualnim potro{a~ima, kaè direktor JKP „Komunalno“ Milan Maslarevi}. - U rovu su prethodno bile cementno azbestne cevi promera fi 200 i ~eli~ne od 80 centimetara. Radnici sada postavqaju polietilenske ve}eg pre~nika od fi 315 i 110, atesti-

rane i bezbedne za zdravqe na{ih sugra|ana. Po{to preduze}e „Putevi“ uporedo radi rekonstrukciju trotoara, iskoristili smo priliku da, imaju}i za to gra|evinsku dozvolu i projekat, zamenimo i cevi - obja{wava Maslarevi}. Prema re~ima direktora Komunalnog preduze}a, postavqawe cevi trebalo bi da se zavr{i za 15 dana. Za razliku od prethodnih radova u Venijamina Marinkovi}a, u delu koji se trenutno radi, ima mawe

podzemne instalacije, pa su i radovi br`i. Rekonstrukcijom magistralnog cevodova obezbedi}e se i boqi kvalitet vode. - Postavqawem novih cevi smawi}emo gubitke. Zbog slabih azbestnih cevi bilo je ~estih prekida u vodosnabdevawu, jer je pri najmawem slegawu tla dolazilo do wihovog pucawa. Polietilenske cevi mogu da odr`avaju pritisak i mnogo su zdravije za kori{}ewe - isti~e Maslarevi}.

TURISTI^KA ORGANIZACIJA U^ESTVOVALA U PROJEKTU PREKOGRANI^NE SARADWE

KORIST ZA SPECIJALNU BOLNICU I OP[TINU uristi~ka organizacija Ivawice u~estvovala je sa Turisti~kom regijom Zapadne Srbije u realizaciji projekta CROSS SPA. Re~ je o projektu prekograni~ne saradwe Zlatiborskog okruga sa nekoliko op{tina Sarajevske regije.

Finansiran je iz predpristupnih fondova Evropske unije, a odnosi se na zdravstveni turizam. U marketin{kom delu kroz ~asopise i publikacije promovisan je i zdravstveni turizam ivawi~ke op{tine, s tim {to je akcenat stavqen na Specijalnu bol-

nicu za rehabilitaciju, kaè direktor ovda{we Turisti~ke organizacije Radomir Li{anin: - Realizacija projekta po~ela je 1. aprila 2013. godine. Iako se odnosi na prekograni~nu saradwu iskoristili smo to {to smo deo Turisti~ke regije Zapadne Srbije, pa smo se i mi ukqu~ili. Vredan je oko 450 hiqada evra, s tim {to je u~e{}e Srbije 183 hiqade evra. U~estvovala je specijalna bolnica îgota, Pribojska bawa i Zlatar i na{a Specijalna bolnica za rehabilitaciju. Sa bosanske strane le~ili{te Ilixa, Reumal - Fojnica i bawa Akvaterm - Olovo, koja je, pored îgote dobila zavidan deo opreme. Da smo imali mogu}nost da budemo glavni u~esnici, verovatno bi i mi dobili dosta opreme. Ovako dobijamo indirektno kroz kataloge, ~asopise, promotivni film. To je jedna dobra pri~a od koje }e koristi imati, ne samo Specijalna bolnica, ve} i ~itava op{tina.

POSETA BRATSKOJ [KOLI U SLOVENIJI

IZVANREDNI UTISCI etoro u~enika i tri nastavnika O[ „Milinko Ku-

{i}“ bili su u poseti bratskoj {koli „Zgorwe Gorje“ na Bledu. Oni su u

Sloveniji boravili do nedeqe, 26. oktobra. Ivawi~ka i slovena~ka {kola potpisale su povequ o saradwi pre tri godine, a weni predstavnici su ve} u dva navrata, i to tokom „Nu{i}ijade“, bili gosti Ivawice. Sve je bilo dobro organizovano, program zanimqiv, vi{e nego srda~an, pa su prvi utisci izvanredni, o ~emu svedo~e i fotografije koje su poslali redakciji Ivawi~kog radija.

ancelarija za mlade organizuje sutra, 1. novembra, jednodnevnu posetu 59. Me|unarodnom Beogradskom sajmu kwiga. Mladi qubiteqi kwige mogu da se prijave u prostorijama Kancelarije, putem poruke na fejsbuk stranici, na telefon 032/665-414, ili na mejl. Kako je

broj mesta ograni~en, prednost }e imati oni koji se prvi prijave. Oni }e pla}ati samo ulaz na sajam u iznosu od 150 dinara, dok organizator pla}a prevoz. Rok za prijavqivawe je petak, 31. oktobar, do 12 ~asova. Polazak je u subotu, u osam sati, ispred Kluba za mlade.

OP[TINA IVAWICA OBEZBEDILA 100.000 DINARA ZA PROGRAM INSTITUTA ZA VO]ARSTVO ^A^AK

ISPITIVAWE UTICAJA NOVOOTKRIVENOG VIRUSA MALINE p{tinsko ve}e odobrilo je sredstva za istra`iva~ko-razvojni program Instituta za vo}arstvo ^a~ak, pod nazivom „Ispitivawe uticaja novootkrivenog virusa maline na prinos i kvalitet ovog vo}a na podru~ju op{tine Ivawica“. Ukupna vrednost programa je 320.000 dinara.

Sredstva koja }e obezbediti op{tina Ivawica, u iznosu od 100.000 dinara, predvi|ena su za obilazak terena, uzimawe, slawe i sekvencionirawe uzoraka u referentnoj laboratoriji u Holandiji, testirawe plodova, publikaciju rezultata. U realizaciji programa u~estvova}e ~etiri doktora nauka i dva tehni~ara, a rukovodilac je dr Aleksandar Leposavi}.

DONETA ODLUKA O RASPISIVAWU IZBORA ZA SAVETE MESNIH ZAJEDNICA

IZBORI VA@NI I ZA RE[AVAWE „GORU]IH“ PITAWA redsednica Skup{tine op{tine Ivawica Bosiqka Ocokoqi} donela je odluku o raspisivawu izbora za savete mesnih zajednica. Izbori su raspisani, jer su im istekli mandati, budu}i da su prethodni odràni pre ~etiri godine. U mesnim zajednicama: Ivawica, Lisa, Bukovica, Prilike, Brezova i Mo~ioci izbori za ~lanove saveta bi}e odràni 7. decembra. Nedequ dana kasnije bi}e u mesnim zajednicama: Pridvorica, Devi}i, Brusnik, Ostatija, Osonica i Luke. Izbori za savete mesnih zajednica: Sredwa Reka, Bratqevo, Koviqe, Me|ure~je, Ku{i}i i Opaqenik bi}e odràni 21. decembra. Ovo je bila jedna od tema gostovawa predsednice Skup{tine op{tine Bosiqke Ocokoqi} na Ivawi~kom radiju, koja je naglasila va`nost izbora. - Izbori su va`ni zbog togao {to je to jedan nivo samouprave gra|ana, wihovog neposrednog u~e{}a i odlu~ivawa o problemima i pitawima koji su bitni za wihovu mesnu zajednicu, odnosno selo ili zaselak u kome ìve, a va`ni su i za re{avawe “goru}ih” pitawa. Mesna zajednica ima svoje nadle`nosti koje moè samostalno da obavqa, i ona je most izme|u lokalne samouprave i gra|ana - istakla je Ocokoqi}eva. Tokom predstoje}ih izbora u 19 mesnih zajednica nu`no je ispo{tovati odre|enu proceduru. - Za uspeh prvog kruga izbora neophod-

no je da prisustvuje 10 odsto gra|ana upisanih u bira~ke spiskove. U slu~aju da u prvom krugu ne bude dovoqan broj bira~a, izbori }e se ponoviti u roku od 15 dana, i smatra}e se uspelim bez obzita na broj bira~a koji su iza{li. Nakon zavr{enih izbora za ~lanove mesnih zajednica u roku od 15 dana od utvr|ivawa kona~nosti rezultata izbora, konstitui{u se saveti u novom sazivu, a oni posle biraju predsednika mesnih zajednica i druge organe koji su predvi|eni statutom i odlukom o mesnim zajednicama na teritoriji op{tine Ivawica - obja{wava Ocokoqi}. Izvor: Ivawi~ki radio

IVAWICA

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

ZBOG SNEGA BEZ STRUJE BILO OKO 4.000 IVAWI^KIH POTRO[A^A

TRENING ZA OSNOVCE I SREDWO[KOLCE

PREVENCIJA NASIQA ME\U MLADIMA

STABILIZOVANO SNABDEVAWE ELEKTRI^NOM ENERGIJOM P

osle vi{ednevnih problema zbog sne`nih padavina, snabdevawe elektri~nom energijom na podru~ju ivawi~ke op{tine je stabilizovano. Iskqu~ewa su po~etkom ove sedmice bila sporadi~na, a desetak ku}a nije imalo jednu fazu, sazna-

od montera Aleksandar ^olovi}. ^esto im se ~inilo da je ovo Sizifov posao, da se priroda urotila protiv wih mokrih i promrzlih. - Bilo je kao nijedne godine. Mi popravimo i krenemo daqe, ono ponovo dr-

organizaciji Kancelarije za mlade op{tine Ivawica i Autonomnog `enskog centra, koji realizuju projekat “Prevencija rodno zasnovanog nasiqa me|u mladima”, pro{log petka i subote u Klubu za mlade odr`an je trening “Kreni od sebe, budi aktivan u prevenciji rodno zasnovanog nasiqa”. Projekat se u op{tini Ivawica realizuje u saradwi sa Centrom za socijal-

ni rad i osnovnim {kolama “Milinko Ku{i}” i “Kirilo Savi}” i Gimnazijom. Seminaru kome su prisustvovale 22 mlade osobe iz ovih osnovnih i sredwe {kole, odr`ali su predava~i iz Autonomnog `enskog centra. Na treningu je bilo re~i o rodu, polu, rodnim ulogama, diskriminaciji, predrasudama, stereotipima i raznim vrstama nasiqa.

MANIFESTACIJE U NEDEQI SOLIDARNOSTI je Ivawi~ki radio u pogonu Elektrodistribucije. Sedam ekipa ivawi~kih elektromontera radilo je pro{le sedmice gotovo danono}no tokom ~etiri dana, a nastavili su i u ponedeqak na popravci kvarova na niskonaponskoj mre`i. U tome su im pomagale kolege iz drugih op{tina. Monteri su najpre morali da se izbore sa snegom i neprohodnim terenom usled palog, polomqenog drve}a, a tek onda da otklawaju kvarove. - Radove smo obavqali iskqu~ivo sekirama i motornim testerama, jer smo te{ko vozilima dolazili do mesta kvara, pa smo ve}inom i{li pe{ke, {to je produ`avalo trajawe prekida - pri~a jedan

ve}e pada po mreàma, kida je i dolazi do prekida u napajawu. De{avalo se da popravimo, a tokom no}i ponovo padne drvo i pokida provodnike elektri~nih vodova. Kolege iz Kru{evca, Trstenika, Kraqeva, â~ka, Sjenice, Gorweg Milanovca, Gu~e, kako kaù, nisu videli ovakav teren, niti su se suo~avali sa ovakvim nevremenom i problemima do sada. Dali smo sve od sebe da se snabdevawe normalizuje i svi potro{a~i dobiju struju - obja{wava monter Stevan Ocokoqi}. Zbog te{kog mokrog snega, koji je sru{io stabla na trase dalekovoda, bez struje je, 23. oktobra, bilo oko 4.000 ivawi~kih potro{a~a.

REGISTRACIJA VOZILA ZA POQOPRIVREDU

NAJKASNIJE DO 30. DECEMBRA P

olicijska uprava u ^a~ku obave{tava gra|ane da je dopunama Pravilnika o registraciji motornih i prikqu~nih vozila omogu}ena registracija traktora, prikqu~nih vozila za traktor, motokultivatora i radnih ma{ina namewenih za radove u poqoprivredi starijih od pet go-

dina. Re~ je o vozilima za koje vlasnici nemaju dokaz o poreklu i vlasni{tvu i dokaz o izmirenim carinskim i poreskim obavezama. Dopunama Pravilnika, za registraciju navedenih vozila, potrebni su dokazi o bavqewu poqoprivrednom prizvodwom, o tehni~koj ispravnosti vozila i upla-

ti propisanih tro{kova, kao i overene izjave dva svedoka. Obavezna je polisa i li~na karta za fizi~ka lica, odnosno dokaz o upisu u registar za pravna lica. Pod ovim uslovima registracija se mo`e obaviti najkasnije do 30. decembra ove godine.

IVAWI^KO AMATERSKO POZORI[TE U KRUPWU

„TAKO JE MORALO BITI“ matersko pozori{te mladih iz op{tine Ivawica gostovalo je 19. oktobra u Krupwu, gde je izvelo svoju novu predsta-

vu “Tako je moralo biti” od Branislava Nu{i}a. Mladi ivawi~ki glumci u~estvovali su na manifestaciji “Plodovi Ra|evi-

ne 2014.”, koja se tradicionalno svake godine odràva u Krupwu. Na ovoj priredbi koja ima humanitarni karakter, osim predstave koju su izveli mladi ~lanovi ivawi~kog Amaterskog pozori{ta, realizovano je i niz drugih sadràja. Odràno je predavawe o nekim temama iz poqoprivrede, takmi~ewe u spremawu specijaliteta srpske kuhiwe, a nastupilo je i nekoliko kulturno umetni~kih dru{tava.

RAVNOPRAVNOST, JEDNAKOST I SOLIDARNOST ve godine Nedeqa solidarnosti sa osobama sa cerebralnom i de~ijom paralizom se obele`ava po 18. put, od 27. oktobra do 2. novembra. Tokom ove nedeqe republi~ki Savez za cerebralnu i de~iju paralizu, kao i organizacije, wegove ~lanice, organizova}e programe i manifestacije ~iji je ciq ukqu~ewe osoba sa cerebralnom i de~ijom paralizom u zajednicu. Osnovni akcenat se stavqa na ravnopravnost, jednakost i solidarnost. Danom otvorenih vrata u prostorijama ovda{weg Dru{tva za cerebralnu i de~iju paralizu po~e}e niz aktivnosti koje }e trajati tokom sedmice, ka`e sekre-

tar Dru{tva za cerebralnu i de~iju paralizu Gradimir Lukovi}. - Nakon dana otvorenih vrata, u utorak je u Dnevnom centru „Sunce“ odr`ana radionica za roditeqe na temu „Prava OSI i wihovih porodica“. U sredu je u ivawi~koj crkvi slu`ena molitva za ~lanove Dru{tva, a kasnije su na stadionu Javora, fudbaleri postigli gol za decu sa cerebralnom parali-

zom. Narednog dana organizovan je {tand za podr{ku ~lanova porodica osoba sa cerebralnom paralizom, a dva predstavnika Dru{tva otputovala su u Suboticu na centralnu manifestaciju povodom oblele`avawa Nedeqe solidarnosti. U petak su u sali Skup{tine, sve~ano uru~eni ugovori o zapo{qavawu osoba sa invaliditetom - obja{wava Lukovi}.

ODR@AN TRADICIONALNI KONCERT KUD-A „\ERDAN”

GLUMA, PESMA I IGRA ulturno-umetni~ko dru{tvo „\erdan“, pro{log petka, u velikoj sali Doma kulture, organizovalo je tradicionalni godi{wi koncert. ^lanovi dru{tva su se ove godine predstaviti publici {aqivim komadom „\e te zaturih, bog te vi|’o“, a pored glume i igre, posetioci su bili u prilici da ~uju i wihove pesme sa prethodnih festivala. Od 105 ~lanova, koliko ovo dru{tvo broji, na koncertu je u~estvovalo wih 60. Nakon mnogobrojnih proba i nastupa, glumci amateri spremni su da na zajedni~koj sceni poka`u svoje ume}e pred publikom, ka`e umetni~ki rukovodi-

lac „\erdana“ Zoran Radivojevi}. - Na svakom godi{wem koncertu uz smeh, igru i pesmu predstavqamo na{e obi~aje. To su pri~e iz `ivota na{eg kraja, onako kako se ranije `ivelo i radilo. Na koncertu smo se predstavili glumom, ali i

starom izvornom pesmom i igrama. Bilo je mnogo smeha, starih obi~aja i doga|aja iz na{eg kraja - ka`e Radivojevi}. On je najavio i u~e{}e KUD-a „\erdan“ na Festivalu srpskih izvornih pesama u Vrawu, ali i plan da se naredne godine, na jubilarnom desetom godi{wem koncertu predstave publici svim pesmama koje su im donele pobedu. KUD „\erdan“ osnovan je 2005. godine i ovogodi{wi je sveukupni pobednik festivala u Vojkovi}ima, kod Sarajeva. Ima mnogo vrednih nagrada, a ove godine osvojili su 11 pehara. Izvor: Ivawi~ki radio

OGLASI

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

Na osnovu odluke Upravnog odbora Zavoda broj 01-4480/13/13-II/13 od 29. 01. 2014. godine, v.d. direktora Zavoda od 17. 10. 2014. godine , ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVQE ^A^AK objavquje

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

JAVNI OGLAS za prodaju ukupno 5 (pet) vozila i to:

DONETOM RE[EWU PO ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

I Pravo u~e{}a imaju pravna i fizi~ka lica sa teritorije Republike Srbije koja, do po~etka javne licitacije koja }e se odràti dana 10. 11. 2014. godine, uplate depozit u visini od 10% od utvr|ene po~etne cene za vozilo u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu NBS na ra~un Zavoda broj 840-243667-22 koji se vodi kod Uprave za trezor, sa pozivom na broj JL-3904/14 ili poloè depozit na blagajni Zavoda. II Potencijalni kupci mogu pogledati vozila koja su predmet prodaje svakog radnog dana od ponedeqka do petka u periodu od 31. 10. 2014 do 10. 11. 2014 godine, od 10:00 do 14:00 ~asova, izuzev 10. 11. 2014. od 10:00 do 12:00 u dvori{tu Zavoda za javno zdravqe u ul. Veselina Miliki}a 7 u â~ak. III Datum i vreme po~etka prijema ponuda u zatvorenom kovertu za u~e{}e u postupku javne licitacije: 31. 10. 2014 godine u 10:00 ~asova. Datum i vreme zavr{etka prijema ponuda u zatvorenom kovertu za u~e{}e u postupku javne licitacije: 10. 11. 2014 u 12:00 ~asova. Ponude se podnose u pisanoj formi na adresu: Zavod za javno zdravqe, Veselina Miliki}a br.7, 32000 â~ak, komisija za sprovo|ewe licitacije za prodaju vozila, sa naznakom "ponuda za u~e{}e u postupku javnoj licitaciji za prodaju vozila". Uz ponudu se obavezno podnosi kopija priznanice za uplatu depozita. Datum, vreme i mesto odràvawa javne licitacije: 10. 11. 2014 godine sa po~etkom u 12:15 u prostorijama Zavoda za javno zdravqe â~ak u ul. Veselina Miliki}a br.7. IV Ponuda fizi~kih lica treba da sadrì: ime i prezime, prebivali{te, JMBG, broj li~ne karte, broj telefona, nazna~eni tip vozila (uz reg.oznaku) i ponu|enu cenu. Ponuda pravnih lica treba da sadrì: naziv i sedi{te pravnog lica, PIB, mati~ni broj, potpis ovla{}enog lica overen pe~atom, broj telefona, ime i prezime osobe za kontakt, nazna~eni tip vozila (uz reg.oznaku) i ponu|enu cenu. Neblagovremene i nepotpune ponude ne}e mo}i da u~estvuju u postupku javnog nadmetawa i iste }e biti odbijene. V Predmet ponude dodeli}e se onom u~esniku licitacije koji ponudi najvi{u cenu. Tro{kove poreza i prevo|ewa vozila snosi kupac. Slu`bena vozila se prodaju u vi|enom i zate~enom stawu, bez prava na reklamaciju. VI U~esniku koji je ponudio najvi{u cenu, upla}eni depozit se ura~inava u kupoprodajnu cenu. Razliku izme|u deponovanog iznosa i kupoprodajne cene kupac }e uplatiti na ra~un Zavoda broj 840-243667-22 koji se vodi kod Uprave za trezor , u roku od 8 dana od dana licitacije. Ponu|a~i sa kojima se zakqu~i ugovor o prodaji predmet ugovora mogu preuzeti nakon uplate kupoprodajne cene. U slu~aju odustajawa od potpisivawa ugovora o kupoprodaji depozit se zadràva tj. upla}eni depozit se ne vra}a. U~esnicima javne licitacije koji su depozit uplatili na ra~un zavoda a ne budu odre|eni kao kupci, vra}a se upla}eni depozit u roku od 8 dana od dana zavr{etka licitacije. U~esnicima javne licitacije koji su depozit uplatili na blagajni zavoda a ne budu odre|eni kao kupci, vra}a se depozit odmah nakon zavr{etka licitacije. VII Ugovor o kupoprodaji se zakqu~uje sa u~esnikom koji ponudi najvi{u cenu, u roku od 5 dana od dana potpisivawa zapisnika o rezultatima javne licitacije. Kupqena vozila kupac je duàn da isplati u celosti pre preuzimawa vozila, u roku od 5 dana od dana potpisivawa kupoprodajnog ugovora. VIII Detaqnije informacije u vezi sa prodajom putem javne licitacije mogu se dobiti na mobilni telefon br. 064/8638823 od 9 do 15 ~asova.Kontakt osoba Drobwak Vladeta. Komisija za licitaciju

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-232/14-IV2-01 o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "â~ak 15", na stambenom objektu u ulici Stoje To{i} br. 12, izgra|enom na k.p. br. 3813/7 KO â~ak, u â~ku, investitora TELENOR D.O.O. BEOGRAD. Navedenim re{ewem utvr|ena je obaveza nosioca projekta da za navedeni projekat izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i odre|en je obim i sadràj studije Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

DONETOM RE[EWU PO ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-213/14-IV2-01 o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "ÂÂK 16", u potkrovqu stambenog objekta u ulici Vladike Nikolaja Velimirovi}a br. 68, na katastarskoj parceli broj 6229/1 K.O. â~ak, grad â~ak invenstitora TELENOR D.O.O. BEOGRAD. Navedenim re{ewem utvr|ena je obaveza nosioca projekta da za navedeni projekat izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i odre|en je obim i sadràj studije Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Na osnovu odluke Nadzornog odbora JP ''GRADAC'' â~ak br.06-13/14-II od 10. 06. 2014. godine, Javno preduze}e za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{ta i puteve ''Gradac'' raspisuje OGLAS 1. Predmet prodaje je putni~ki automobil ZASTAVA KORAL IN L, registarske oznake Â 009-AT, proizveden 30. 12. 2005. godine, broj {asije VX 1145A0001089500, 44 KW. 2. Vozilo se prodaje u vi|enom stawu - po na~elu ''VI\ENO - KUPQENO''. Po~etna cena vozila je 30.000,00 dinara. Prodaja vozila se vr{i prikupqawem pisanih ponuda, a otvarawe ponuda i izbor najpovoqnijih ponu|a~a izvr{i}e se u prostorijama JP ''Gradac'' â~ak, ul. Cara Lazara br.51, u ~etvrtak 06. 11. 2014. godine u 12 ~asova. 3. Pisane ponude mogu se dostaviti najkasnije do srede 05. 11.2014. godine neposredno ili na adresu: JP ''GRADAC'' â~ak, ul. Cara Lazara br.51, sa naznakom ''NE OTVARAJ-PONUDA ZA KUPOVINU VOZILA''. 4. Uvid u stawe vozila moè se izvr{iti u prostorijama ''Auto moto kluba'', ul. Moravska br.11 u â~ku, do 05. 11. 2014. godine u periodu od 7-11 ~asova. 5. Tro{kove poreza i prenosa prava vlasni{tva nad kupqenim vozilom snosi kupac. 6. Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 032/303-200.

Zanatska zadruga â&#x20AC;&#x17E;Univerzalâ&#x20AC;&#x153; ^a~ak izdaje 2 slobodne kancelarije u zakup - u povr{inama od 15m2 i 20 m2. Lokacija - centar, sa parnim grejawem. Kancelarije se mogu pogledati od 8 do 14 ~asova radnim danima. Kontakt telefoni: 032/344 - 997 063/106-42-80

SPORT

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE Borac - Napredak Rubin 64:56 (16/14, 28/17, 11/9, 9/16) Borac: Dumi} 2, Prolovi} 9, Mati} 6, Kne`evi} 2, ^arapi} 4, Mitrovi} 4, Tresa~ 12, Popovi}, Koji} 2, Cvetkovi} 15, Maravi} 2, Mi}i} 6.

Napredak: Simi} 4, Mijajlovi} 4, \okovi}, Rai~evi}, Bogdanovi} 2, Milojevi} 4, Mandi} 13, Milin~i} 11, \or|evi} - Marinkovi} 10, Pavlovi} 7, Beloica 1.

tre}em kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac je prekinuo gubitni~ku seriju i na svom terenu savladao kru{eva~ki Napredak. Doma}in je dobro otvorio utakmicu i uhvatio neverovatan zalet u drugoj ~etvrtini. Sa relativno sigurnom predno{}u, Borac se u posledwih 20 minuta opustio, ali izvukao ih je neverovatan u~inak u drugom kvartalu. - Umesto da se u nastavku

vremenu rastr~imo i odigramo sa vi{e samopouzdawa, u{li smo u kontraritam i do{li u situaciju da branimo rezultat. Uvrene sam da je takva igra bila posledica startnih poraza i nadam se da }e nam ova pobeda uliti samopouzdawe i da }emo u nastavku biti agresivniji. Imamo 12 igra~a u rotaciji i dovoqan kvalitet prokomentarisao je pomo}ni trener Borca Aleksandar Bjeli}. Iako su mlada ekipa, Kru{e-

BICIKLIZAM

ZEKAVICA POBEDNIK OTVORENOG PRVENSTVA BOSNE I HERCEGOVINE lan seniorske ekipe Biciklisti~kog kluba Borac Jovan Zekavica pobedio je na Otvorenom prvenstvu Bosne i Hercegovine, odrànom 25.oktobra u Zenici. Biciklisti~ka sezona u Srbiji zavr{ena je 19. oktobra, ali se na poziv Biciklisti~kog saveza Bosne i Hercegovine, kombinovana ekipa Borca takmi~ila pro{log vikenda. Na kru`noj stazi ulicama Zenice voèno je 20 krugova (jedan krug bio je dug ~etiri kilometra), a biciklisti Borca pokazali su svoju dominaciju. U vode}oj grupi od ~etiri takmi~ara nalazili su se Jovan Zekavica i Stefan Stefanovi}, koji su rutinski trku priveli kraju. Zekavica osvaja prvo mesto ispred takmi~ara Metalca iz Kraqeva Milo{a Borisavqevi}a. â~anin Stefan Stefanovi} zauzima tre}e mesto, a wegov klupski drug Goran Antonijevi}, odsprintav{i

DOLAZE BOQI DANI Aco Mandi} i Ilija Cvetkovi} vqani su prepoznatqivi po ~vrstoj odbrani. - Nismo dozvolili ni Borcu da postigne vi{e od 64 poena. Ali, u drugoj ~etvrtini nismo uspeli da ih zaustavimo. Odlu~ilo je 15 izgubqenih lopti, a zakazali smo i u odbrani. Nekako samo na po-

~etku prvenstva imali te`ak raspored i duele sa ekipama koji su kandidati za plasman u najvi{i rang takmi~ewa re~i su trenera Napretka Neboj{e Rai~evi}a. Doskora{wi Bor~ev prvotimac Aco Mandi}, sada igra~ Napretka, okarakteri-

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

DRUGA REGIONALAN LIGA ZAPAD

^ETVRTO KOLO Zlatar Nova Varo{ - @elezni~ar 87:77

^ETVRTO KOLO Klik Ariqe - ^a~ak 94 112:50

@elezni~ar je trenutno sedmi sa {est bodova.

Sedmu poziciju zauzima i ^a~ak 94 sa osvojenih pet bodova.

PETO KOLO Nedeqa, 18 ~asova, Prehrambeno-ugostiteqska {kola @elezni~ar - Sloga Po`ega

PETO KOLO ^a~ak 94 - Mile{evac Prijepoqe

BORAC OSVAJA PREMIJER LIGU beogradskoj hali “Pionir” pro{log vikenda odràn je prvi turnir Premijer karate lige Srbije na kojoj su u~estvovale najkvalitetnije ekipe u mu{koj i ènskoj konkurenciji. Za mu{ku ekipu Borca borili su se Stefan Joksi}, Mihajlo Vu~i}, Bogdan Mi{ovi}, Uro{ Mijalkovi}, Dejan Umi}evi}, Milo{ Vukoli}, Emir Kova~evi}, \or|e Rangelov, Jakov ârapi}, Nermin Ze}irovi}, Luka ârapi} i Mihajlo Josipovi}. U prvom kolu Borac se sastao sa ekipom “Cement” iz Beo~ina koju je dobio 4:0, a u drugom je sa 4:1 savladao “Kwaz” iz Aran|elovca. Ova pobeda omogu}ila je â~anima prvo mesto na tabeli, a wihove ambicije su

U glavnu grupu, peto. U glavnoj grupi nalazio se i najboqi Bor~ev junior Nikola Tripkovi}, koji je u juniorskoj konkurenciji osvojio tre}e mesto. Ovo je definitivno posledwa trka u sezoni. ^lanovima Biciklisti~kog kluba Borac predstoji krataka pauza, a od 10. novembra po~iwu pripreme za novu sezonu.

^A^AK NASTUPIO NA AGRO KUPU U BAWA LUCI

da se na toj poziciji zadrè do kraja lige. Borac je uspeo jo{ jednom da potvrdi da je najuspe{niji klub u Srbiji. Pro{log vikenda odràn je i Me|unarodni karate turnir “Beogradski pobednik” na kome je u~esvovalo vi{e od 1.500 takmi~ara iz 17 zemaqa u svim uzrasnim kategorijama. U pojedina~noj seniorskoj konkurenciji Bogdan Mi{ovi} je bio prvi u sredwoj kategoriji - 75 kilograma, a u te{koj (+84 kg) Emir Kova~evi} je zauzeo drugo mesto. U mla|im kategorijama karatisti Borca su osvojili vi{e od deset medaqa u pojedina~nim nastupima. Zavr{ni turnir Premijer karate lige bi}e odràn 22. novembra u hali “Borac” u â~ku.

MALI FUDBAL

VREME ZA POBEDU osle kra}e pauze zbog reprezentativnih obaveza, fudbaleri Fonatane nastavqaju prvenstveno takmi~ewe. U ponedeqak, 3. novembra, kod ku}e igraju sa Novim Pazarom. - Favoriti smo u ovom me~u i sigurno da }emo od prvog minuta napasti protivnika. Nemamo {ta da izgubimo, igramo pred na{om publikom i sve osim pobede, za nas }e biti neuspeh - ka`e igra~ Fontane Ilija Spasojevi}.

P ajaka{i kluba â~ak u~estvovali su 26. oktobra na na trci na divqim vodama “Agro kup” u Bawa Luci. Takmi~ewe je okupilo najboqe kajaka{e i kanuiste iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i ostalih okolnih zemaqa. Na divqim vodama Vrbasa u kategorijama K1, C1 I C2, nastupili su mu{karci i ène u konkurenciji seniora, juniora, kadeta, mla|ih kadeta i pionira. Najboqi plasman u jakoj konkurenciji postigao je â~anin Ogwen Perovanovi}. On je u kategoriji juniora K1 zazuzeo 12. mesto. “Agro kup” bilo je i posledwe takmi~ewe u sezoni 2013/14. kajaka{ima slede pripreme u zatvorenom prostoru, a ukoliko vreme dozvoli i na vodama u â~ku i okolini. Z. J.

Utakmica Fontana - Novi Pazar bi}e odigrana u hali “Mladost”. Po~etak je u 19,30 ~asova, a ve} po tradiciju ulaz je besplatan za sve qubiteqe malog fudbala.

tqiv ritam. Ne brinem da }e ove sezone biti lepih pobeda - nagove{tava najkorisniji igra~ Borca protiv Napretka Ilija Cvetkovi}. Utakmicu Tami{ - Borac ve~eras od 18 ~asova direktno }e prenositi RTS.

Z. J.

POBEDNI^KI START JUNIORA I KADETA Nove sezone pobedama su otvorili i kadeti i juniori Borca. Kadeti su na svom terenu savladali beogradski Fle{, 78:65. U slede}em kolu najja~e kadetske lige gostuju Crvenoj zvezdi u Beogradu. - Rekao sam momcima da }emo u ovu utakmicu u}i rastere}eno i poku{ati da je odigramo na najboqi mogu}i na~in. Naravno, ukoliko nam se uka`e prilika, ne}emo je propustiti - najavquje trener kadetske ekipe Dejan Toma{evi}. Juniori su u U`icu savladali Plaj of, 76:87. Naredno kolo Borac igra kod ku}e protiv Zemuna.

ODBOJKA

KARATE

KAJAK

sao je igru svoje ekipe kao {arenoliku, sa dobrim i lo{im periodima. Novi bodovi ^a~anima otvaraju nove nade. ^etvrto kolo igraju ve} ve~eras protiv Tami{a u Pan~evu. - Idemo daqe. Nadam se da }emo dosti}i na{ prepozna-

LIBERO U VRHU drugom kolu Druge lige Zapad Sloboda S je izgubila od Tutina, 3:1, Borac je savladao Taru, 1:3, a Libero ^A Ivawicu, 0:3. Ve} na po~etku prvenstva Libero zauzima prvu poziciju sa {est bodova. Borac je do sada sakupio ~etiri boda i za-

uzima ~etvrto mesto, dok je Sloboda S deveta bez bodova. U narednom kolu sve tri ~a~anske ekipe igraju kod ku}e. Libero ^A do~ekuje Tutin, Borac Ivawicu, a Sloboda ekipu Putevi Trandeks.

RUKOMET

ÂÂK I MLADOST U VRHU osle pet odigranih utakmica @enska rukometna ekipa â~ak je na deobi prva tri mesta sa maksimalnim u~inkom, osam bodova. â~anke su u petom kolu savladale @upu na gostovawu, 18:19. Druga ekipa iz na{eg grada, Ko{utwak, poreèna je od Napretka, 34:14. Ko{utwak do sada nije sakupio nijedan bod. U slede}oj prvenstvenoj

utakmici Prve lige Zapad ^a~ak kod ku}e igra protiv Metalca, a Ko{utwak do~ekuje Go~. Uspe{nu seriju zapo~ela je i mu{ka ekipa Mladost. U prethodnom kolu na{i rukometa{i su savladali ekipu Knez Lazar, 34:24. Mladost je trenutno druga sa osam bodova. U slede}em kolu Prve lige Zapad za mu{karce Mladost gostuje [amotu 65.

KUGLAWE

NASTAVILI U PRAVOM RITMU ugla{ka ekipa â~ak do sada je zabeleìla sve tri pobede u Prvoj ligi Srbije grupa Centar. â~ani su u gostima savladali [umarice iz Kragujevca i kru{eva~ki Car Lazar. U tre}em kolu su na svom terenu (u Gorwem Milanovcu) dobili Jagodinu. - Iako su nam oduzeli kuglanu, ja~i smo nego ikada. Uspevamo da savladamo sve prepreke, imamo mladu ekipu i stalno nam dolaze novi igra~i. Trenutno nam je pri-

oritet da uspe{no odigramo prvenstvo i osnujemo ènsku ekipu. Svakodnevno putujemo u Gorwi Milanovac na treninge, {to iziskuje velike tro{kove. Ali, nama nije splasno entuzijazam - napomiwe Zoran Golubovi}, predsednik i trener Kugla{kog kluba â~ak. Slede}e kolo na{ klub igra 16. novembra protiv beogradske ekipe IMR. â~ani i Beogra|ani sasta}e se u Gorwem Milanovcu. Z. J.

SPORT

PETAK 31. OKTOBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА

10. коло

ЧАЧАНИ „ИЗУВАЈУ“ ЧАРАПАНЕ

Спартак

2:2

Борац

птимизам пред пут у Суботицу, имао је покрића. Фудбалери Борца пружили су врло добру игру у дуелу са Спартаком, који је после неизвесности и преокрета окончан без победника, 2:2.Домаћини су у досадашњем току првенства, пружали игре на нивоу најпријатнијег изненађења, тако је било и у дуелу са Борцем, али су изабраници Богића Богићевића, на још једном тешком гостовању потврдили добру форму. У наредном једанаестом колу, Борац на стадион у крај Мораве дочекује старог ривала , Напретка из Крушев ца.И поред неубедљивог старта и скромног учинка по пуларних „Чарапана“, Чачане очекује још један тежак меч. Евентуална победа, коју прижељкују сви у табору „Зебри“, обезбедила би мирнији финиш јесењег дела првенства.Утакмица Борац – Напредак игра се у суботу са почетком у 17 часова. Стрелци: 0:1 – Антонић (аутогол) у 4, 1:1 – Торбица (из једанаес терца) у 8, 2:1 – Милић у 56, 2:2 – Машовић у 90+2. минуту.

Борац

СПАРТАК: Јаношевић, Дукић (Фаркаш), Радо вић, Антонић, Милошевић, Максимовић (Балабано вић), Ковачевић, Мркела (Лукић), Торбица, Плав шић, Милић

Напредак

субота 17 часова

Раднички (Н) ОФК Београд Младост Црвена звезда Јагодина Војводина Спартак Напредак 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Војводина Партизан Црвена звезда Чукарички Нови Пазар Младост ОФК Београд Спартак Рад Јагодина Доњи Срем Борац Раднички (Н) Напредак Вождовац Раднички 1923

1:0 0:4 2:1 1:0 1:0 3:0 2:2 0:1 10 9 10 10 10 10 9 10 10 10 10 10 10 10 10 10

8 8 7 5 5 5 4 4 3 3 3 2 3 1 2 1

Раднички 1923 Чукарички Рад Доњи Срем Партизан Вождовац Борац Нови Пазар 1 0 2 3 1 1 3 3 2 2 2 4 0 4 1 1

ПОБЕДА ИВАЊИЧАНА У ДЕРБИЈУ

1 1 1 2 4 4 2 3 5 5 5 4 7 5 7 8

22 24 13 20 12 13 14 9 15 10 6 9 9 7 7 2

7 6 3 10 9 13 13 9 17 15 14 11 18 12 19 16

удбалери Јавора забележили су, готово је сигурно најважнију победу на гостовањима, ове јесени.Дуел са ди ректним конкурентом у борби за највиши пласман, екипом Инђије решили су у своју корист, минималним резултатом и задржали предност од три бода уодносу на најближе пратиоце.

+15 +18 +10 +10 +3 0 +1 0 -2 -5 -8 -2 -9 -5 -12 -14

ако првенство одми че, фудбалери Мла дости играју све боље. Потврдио је то и сусрет са традиционално неугод ним Беог рађанима .Лу чанци су били апсолутно бољи ривал, посебно у наставку сусрета, када су пропустили и неколико шанси за још убедљивији тријумф. Можда и најтежи испит ове јесени, изабранике Ненада Миловановића очекује наредног викен да, против још једног бе оградског суперлигаша. Младост ће у једном од дербија кола, одмерити снаге са Чукаричким на Бановом Брду.

25 24 23 18 16 16 15 15 11 11 11 10 9 7 7 4

Бачка (БП) Инђија Металац (ГМ) Колубара Слобода Моравац Орион Слога (К) БСК Борча

0:1

Јавор Матис

Стрелац: Дражић у 66. минуту. ИНЂИЈА: Јовишић, ЈАВОР МАТИС: Ђогатовић, Смиљанић, Радивојевић, Гајић, Валиђо, Миловић, Ко Симоновић, Милашиновић, лаковић, Ивеља (Живковић), Чордашић (Вуковић), Јовано Ађуру, Ђокић, Чечарић, Дра вић(Бједов), Босанчић, Рнић, жић, Јосовић (Динчић) Лемајић, Јао (Сурака)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Радник Јавор Матис Слога (ПМ) Пролетер Инђија Металац (ГМ) Бачка (БП) БСК Борча Колубара Јединство Путеви Бежанија Слобода Моравац Орион Мачва Синдјелић Слога (К)

Младост

2:1

Рад

ПРВА ЛИГА

Инђија

ДОБАР РАД, ЈОШ БОЉА МЛАДОСТ

БОРАЦ: Петрић, Бо ранијашевић, Гојковић, Милетић, С.Живковић, Јо ванчић, Мутавџић(Машо вић), Милојевић, Божић, Јевтовић (Ђерић), Ђенић (Нешовић)

0:1 0:1 3:0 3:3 1:0 0:2 0:2 1:0 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

8 6 6 6 5 5 5 4 4 3 4 3 3 2 1 1

УБЕДЉИВИ МИЛАНОВЧАНИ

11. коло

Радник Јавор Матис Мачва Синдјелић Јединство Путеви Пролетер Слога (ПМ) Бежанија 2 5 2 2 4 4 1 4 4 4 1 3 1 4 3 0

1 0 3 3 2 2 5 3 3 4 6 5 7 5 7 10

19 17 15 12 16 16 15 14 13 10 6 11 9 8 13 3

5 8 11 8 9 7 12 12 18 13 12 13 13 12 23 21

Стрелци: Фрајдеј у 27. и Милуновић у 67. за Младост, Родић у 74. минуту за Рад. МЛАДОСТ: Крзнарић, Зо РАД: Радуновић, М.Мар њић, Цицмил, Милуновић, ковић, Распоповић, Мараш, Ахчин, Јовановић (Стоја Гњатић, Ђурић (И.Марко новић), Пешић (Големић), вић), Милошевић, Симић(Ро Гаврић, Адамовић (Милоса дић), Веселиновић (Милиса вљевић), Петровић, Фрајдеј вљевић), Перовић, Јелић

+14 +9 +4 +4 +7 +9 +3 +2 -5 -3 -6 -2 -4 -4 -10 -18

26 23 20 20 19 16 16 16 16 13 13 12 10 10 6 3

о пете првенствена побе де, фудбалери Металца дошли су лакше, него што су можда и очекивали.Шапчани ниједног тренутка нису били равноправан партнер домаћину, чија игра наговештава мно го лепше вести за присталице клуба до краја јесењег дела првенства.У наредном колу, на програму је дерби Прве лиге и Моравичког округа.У Ивањици се састају Јавор Матис и Металац.

Металац

3:0

Мачва

Стрелци: Панић у 19, Симов у 59, Слађан Никодијевић у 86.минуту. МЕТАЛАЦ: Зоговић, Саша МАЧВА: Степандић, Пејо Никодијевић, Симов, Седлар, вић, Ристивојевић, Ожеговић Овусу, Ивановић, Луковић (Јанићијевић), Радовановић, (Бркић), Младеновић, Ћирко Ђукановић, Томић (Ћиро вић, Панић (Стојковић), Мер вић), Лазовић, Живановић, довић (Слађан Никодијевић) Милинковић, Гркајац (Матић)

SPORT

PETAK 31. OKTOBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

РАФАЛНА ПАЉБА ПОЛЕТА

Полет

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД Шумадија 1903 Слога (П) Полет ГФК Јасеница 1911 Карађорђе Звижд Рудар Будућност Крушик 2014

5:0 Јошаница НД

купирали су фудбале ри Полета гол Јошани це, пет пута затресли мрежу противника, а могли су сла вити још убедљивију победу. Апсолутна теренска домина ција крунисана је до одласка на одмор, најпре ефектним

поготком Василића, а потом и евроголом Перишића. У другом полувремену ре ђале су се шансе пред голом гостију, мрежа Ђулчића није мировала, прецизни су били Кнежевић, Томић и Михајло вић.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Стрелци: Василић у 26, Перишић у 40, Кнежевић у 62, Томић у 68, Михајловић у 85. минуту. ПОЛЕТ: Руменић, Камбе ЈОШАНИЦА НД: Ђулчић, ровић (Николић), Ђорђило Раковић, Ренда, Муратовић, вић, Луковић, Кнежевић, Османовић, Марукић (Чмај Калајановић, Томић, Васи чанин), Жупић (Кадрић), лић, Михајловић, Радаковић Плојовић, Садовић, Маро (Церовић), Перишић (Мак вац, Грбовић (Софтић) симовић)

ЗОНА МОРАВА

МИНИМАЛНИ ПОРАЗИ ПОЛЕТА И ОРЛОВЦА Слобода Рудар (Баљевац) Браћа Вуковић Драгачево Трепча Рудар (Бресница) Славија Мокра Гора 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Тутин Полет Орловац Слобода Мокра Гора Славија Металац Драгачево Трепча Браћа Вуковић Партизан Омладинац Водојажа Таково Рудар (Бресница) Рудар (Баљевац)

2:1 1:3 1:0 1:0 0:1 1:3 1:0 3:2 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

7 6 6 6 6 4 5 5 5 4 4 4 4 4 1 0

ОКРУЖНА ЛИГА

11. коло

Лозница Јединство Будућност Крушик 2014 Шумадија 1903 Железничар Рудар Слога (П) Семендриа 1924 Звижд Полет Шумадија Победа Бане ГФК Јасеница 1911 Карађорђе Јошаница

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

9 6 6 5 6 5 5 4 5 4 4 3 2 2 0 1

Лозница Бане Јошаница Железничар Шумадија Семендриа 1924 Јединство Победа 1 4 3 4 1 3 2 4 1 3 3 3 2 1 5 2

1 1 2 2 4 3 4 3 5 4 4 5 7 8 6 8

21 14 19 17 16 19 15 12 11 16 10 15 6 10 7 6

2 5 10 11 12 15 10 9 11 13 13 18 15 22 18 30

ГРАДСКА ЛИГА

11. коло

ПЕСМА ПАРМЕЊАНА У ЗАБЛАЋУ

0:2 2:0 5:0 2:3 1:2 1:1 2:2 6:2

11. коло

+19 +9 +9 +6 +4 +4 +5 +3 0 +3 -3 -3 -9 -12 -11 -24

28 22 21 19 19 18 17 16 16 15 15 12 8 7 5 5

11. коло

БУДУЋНОСТ НА „ЕКС“

Таково Водојажа Полет Орловац Металац Тутин Омладинац Партизан 1 3 3 3 2 5 1 1 0 3 3 2 2 1 3 1

3 2 2 2 3 2 5 5 6 4 4 5 5 6 7 10

22 17 13 14 20 12 16 13 14 14 16 13 13 14 14 4

12 10 6 8 9 9 16 19 10 12 15 15 15 16 25 32

+10 +7 +7 +6 +11 +3 0 -6 +4 +2 +1 -2 -2 -2 -11 -28

22 21 21 21 20 17 16 16 15 15 15 14 14 13 6 1

Младост (А) Котража Доња Врбава Јединство (К) Омладинац (З) Пријевор Напредак Спартак 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

0:0 1:1 5:3 2:1 1:4 2:3 0:1 2:1

Парменац Пријевор Јединство (ГГ) Омладинац (З) Овчар Миоковци Слатина Спартак Доња Врбава Луњевица Јединство (К) Младост (П) Котража Напредак Бацковац Јунајтед Младост (А)

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

7 6 6 6 6 6 5 5 4 5 4 3 3 3 3 0

Бацковац Јунајтед Јединство (ГГ) Миоковци Луњевица Парменац Овчар Младост (П) Слатина 2 2 2 2 1 1 3 2 4 1 2 3 2 2 1 2

2 3 3 3 4 4 3 4 3 5 5 5 6 6 7 9

31 28 18 26 31 25 13 19 16 13 21 18 15 8 20 3

15 14 8 21 18 23 9 23 16 14 24 24 22 18 23 33

+16 +14 +10 +5 +13 +2 +4 -4 0 -1 -3 -6 -7 -10 -3 -30

Морава (М) Чачак 94 Будућност Морава (К) Премећа Стрелац Пријатељи

23 20 20 20 19 19 18 17 16 16 14 12 11 11 10 2

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Морава (К) Кеј БИП Будућност Стрелац Премећа Морава (М) Задругар (-1) Лугови Вујан Чачак 94 Ракова (-1) Планинац Полет (-1) Пријатељи

1:1 2:0 6:0 3:2 3:2 0:3 0:0

10 11 9 10 10 10 11 10 11 10 10 10 10 10 10

7 7 7 6 5 4 5 4 3 3 3 2 1 2 0

Ракова Планинац БИП Вујан Полет Кеј Лугови

2 2 1 3 2 4 1 2 3 2 2 4 2 0 4

1 2 1 1 3 2 5 4 5 5 5 4 7 8 6

34 20 20 30 19 19 17 20 16 17 12 11 11 13 4

11 9 9 8 15 12 18 19 17 19 20 19 25 35 27

+23 +11 +11 +22 +4 +7 -1 +1 -1 -2 -8 -8 -14 -22 -23

23 23 22 21 17 16 16 13 12 11 11 9 5 5 4

ФУДБАЛСКИ ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД Јелен супер лига 01.11.2014 | 17:00

Нови Пазар Борац Вождовац Партизан Доњи Срем Рад Чукарички Раднички 1923

: : : : : : : :

Зона Морава 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 02.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 02.11.2014 | 13:30 02.11.2014 | 13:30 02.11.2014 | 13:30 02.11.2014 | 13:30

Таково Омладинац Тутин Металац Орловац Полет Водојажа Слобода

: : : : : : : :

Прва лига

11. коло Раднички (Н) Напредак Спартак Војводина Јагодина Црвена звезда Младост ОФК Београд

12. коло Партизан Мокра Гора Славија Рудар (Бресница) Трепча Драгачево Браћа Вуковић Рудар (Баљевац)

01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30

12. коло

Радник Слога (ПМ) Пролетер Јединство Путеви Синдјелић Мачва Јавор Матис Бачка (БП)

: : : : : : : :

Бежанија БСК Борча Слога (К) Моравац Орион Слобода Колубара Металац (ГМ) Инђија

Oкружна лига

12. коло

: : : : : : : :

Слатина Спартак Напредак Пријевор Омладинац (З) Јединство (К) Доња Врбава Котража

Српска лига Запад 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30 01.11.2014 | 13:30

Лозница Јединство Семендриа 1924 Шумадија Железничар Јошаница Бане Шумадија 1903

: : : : : : : :

Градска лига 02.11.2014 | 13:30 02.11.2014 | 13:30 02.11.2014 | 13:30 02.11.2014 | 13:30 02.11.2014 | 13:30 02.11.2014 | 13:30 02.11.2014 | 13:30

Кеј Полет Вујан БИП Планинац Ракова Задругар

: : : : : : :

12. коло Победа Будућност К. 2014 Рудар Звижд Карађорђе ГФК Ј. 1911 Полет Слога (П)

12. коло Пријатељи Стрелац Премећа Морава (К) Будућност Чачак 94 Морава (М)

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E AGENCIJA STAN STANOVI P-32 (20) m2, CENTAR, 2. SPRAT, CG, CENA 18.000 E P-27 M2, HOTEL MORAVA, 5. SPRAT, CENA 19.000 E P-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT, TA, CENA 25.000 E P-34 M2, AVENIJA 2, 3. SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE., CENA 21.000 E P-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT, CG, TERASA, CENA 32.000 E P-38 M2, QUBI] KEJ, PRIZEMQE, CG, CENA 21.000 E P-39 M2, QUBI] KEJ, 5. SPRAT, CG, SA NOVIM NAME[TAJEM, CENA 26.000 E P-40 M2, CENTAR, PRIZEMQE, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, CENA 26.000 E P-42 M2, QUBI] KEJ, 6. SPRAT, LIFT, TA, TERASA, CENA 25.000 E P-49 M2, NOVIJI, QUBI] KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA 32.000 E P-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6. SPRAT, LIFT, CG, CENA 29.000 E P-53 M2, HOTEL MORAVA, 1. SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-53 M2, AVENIJA 1, 2. SPRAT, LIFT, CG, CENA

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-58 M2, QUBI] KEJ, 6. SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 27.000 E P-60 M2, NOV, BALKANSKA, 4. SPRAT, CG, CENA 35.000 E P-60 M2, ALVAXINICA, 4. SPRAT, ZGRADA FASADNE CIGLE, CG, TERASA, CENA 38.000 E P-63 M2, HOTEL MORAVA, NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, TERASA, CENA 47.000 E P-71 M2, ALVAXINICA, 1. SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE, CENA 45.000 E P-73 M2, ^ETVOROSOBAN, 1. SPRAT, CG, LIFT, DVE TERASE, KOD O[ “FILIP FILIPOVI]”, CENA 56.000 E P-76 M2, NOV, HOTEL MORAVA, 2. SPRAT, CG, TERASA, CENA 50.000 E P-78 M2, K.V. POPOVI]A, 6.SPRAT, CG, LIFT, TERASA, CENA 46.000 E P-82 M2, HOTEL MORAVA, 9. SPRAT, CG, TERASA, LIFT, CENA 45.000 E P-107 M2, CENTAR, 2. SPRAT, CG, DVE TERASE, KOMPLET RENOVIRAN, CENA 95.000 E P-115 M2, CENTAR, 2.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

SPRAT, CG, DVE TERASE, JUGOISTO^NO ORIJENTISAN. CENA DOGOVOR BEOGRAD-VRA^AR, NOVA GARSOWERA, 1. SPRAT, UL. GOSPODAR VU^I]A, ODMAH USEQIVA, CENA 35.000 E CRVENI KRST- NOV, TROSOBAN STAN, 1. SPRAT, CG, TERASA, ODMAH USEQIV, CENA 90.000 E KU]E P-80 M2, PLAC 1 A, CENTAR, CENA 40.000 E P-45 M2, PLAC 12 ARI, TRBU[ANI, CENA 12.000 E P-60 M2, PLAC 4 ARA, ALVAXINICA, CENA 50.000 E P-102 M2, PLAC 5.90 ARI, KOD HOTEL MORAVE. CENA 70.000 E ILI ZAMENA ZA DVA STANA LOKALI P-18 M2, QUBI] KEJ, CENA 16.000 E P-135 M2, RAKOVA, CENA 10.000 E P-169 M2, VIQU[A, PLAC 10 A, CENA 7000 E P-75 M2 + 120 M2, PLAC 3 ARA, OBILI]EVA, CENA 30.000 E

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

SUPER MODERAN DELUKS STAN, 77 M2, 3 ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 SPAVA]E SOBE, 2 /KOD GLAVNE PO[TE/ KUPATILA, NOV, AVLAXINICA

STANOVI: P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat, cena: 15 000 eura P=30 m2, Avenija, nova, CG, cena: 21 000 eura P=34 m2, Avenija, fasadna cigla, CG, cena: 21 000 eura P=46 m2, Nemawina, CG, cena: 23 000 eura P=38 m2-nov, kod O[ Milice Pavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000 eura P=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat, cena: 25 000 eura P=49 m2, [iri centar, noviji, CG, cena: 30 000 eura P=48 m2, strogi centar, 1.sprat, cena: 29 000 eura P=66 m2, Gradsko {etali{te, 2.sprat, cena: 40 000 eura P=57 m2, Qubi} kej, CG, cena: 27 000 eura P=54 m2, Avenija 1, 5.sprat, cena: 34 000 eura P=66 m2, Kalu|erice, prizemqe, cena: 39 000 eura P=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

CG, cena: 43 000 eura P=69 m2, Qubi} kej, prizemqe, cena: 40 000 eura P=74 m2, Avenija, fasadna cigla, cena: 35 000 eura P=69 m2, Nemawina, odli~an, CG P=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG, 70 000 eura P=60 m2, Alvad`inica, fasadna cigla, renoviran, cena: 34 000 eura

KU]E: P=150 m2 + 12 ari placa, Zabla}e, cena: 15 000 eura P=70 m2 + 3,5 ara placa, Omladinska, cena: 28 000 eura P=70 m2 + 4 ara placa, Qubi}, cena: 31 000 eura P=150 m2 + 10 ari placa, Trnava, cena: 40 000 eura 2 ku}e u [irem centru na 5 ari placa, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, Hotel Morava, cena: 75 000 eura

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura

P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase Parcela u Preqini u povr{ini od 1.10 ha pogodna za izgradwu poslovnog prostora sa izlaskom na magistralu u frontu od 100 m. Cena 1300 E/ar, uz mogu}nost blage korekcije Plac u Ro{cima na jezeru, povr{ine 22 ara sa temeqom. Cena 10.000 E Ku}a u ul. 9. Jugovi}a, povr{ine 100 m2 na 3.14 ari. Cena 65.000 E

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvaxinica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvaxinica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

OGLASI

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

Savet za bezbednost saobra}aja raspisuje JAVNI POZIV

Preduze}e Jevtovi} Auto d.o.o. iz ^a~ka, ovla{}eni prodavac i serviser Renault/Dacia vozila raspisuje konkurs za slede}e radno mesto:

PRODAVAC PUTNI^KIH I DOSTAVNIH VOZILA

1. Predmet ovog javnog poziva je dodela sredstava opredeqenih za medijsko pra}ewe aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobra}aja, a u skladu sa Programom kori{}ewa sredstava za finansirawe unapre|ewa bezbednosti saobra}aja na putevima na teritoriji grada â~ka za 2014. godinu ("Sl. list grada â~ka" broj 1/2014 i 15/2014). 2. Ukupno raspoloìva sredstva za ove namene iznose 2.399.999,00 dinara.

Ako ste: - Odgovorni i samoinicijativni - Spremni da radite u timu - Komunikativni i prodorni - Dinami~ni i ambiciozni - Ve{ti u pregovarawu - Sposobni da organizujete posao na terenu Ako posedujete: - najmawe 2 god. iskustva u prodaji, prednost u autoindustriji - Osnovno poznavawe motornih vozila, wegovih delova i na~ina funkcionisawa - Osnovno poznavawe doma}eg automobilskog trì{ta i poslovne korespodencije - Znawe engleskog jezika - Poznavawe rada na ra~unaru - Voza~ku dozvolu B kategorije, prednost C kategorija Zaposlenima nudimo: - Da postanete deo uspe{nog tima - Da ostvarite uspe{nu poslovnu karijeru - Pravu priliku za ostvarivawe karijere uz stalnu obuku i usavr{avawe - Izazovan i dinami~an posao u profesionalnom okruèwu Ako smatrate da ispuwavate sve gore navedene zahteve i mislite da ste prava osoba za ovaj dinami~an posao, molimo Vas da po{aqete svoj CV na slede}u adresu: Jevtovi} Auto d.o.o. Prislonica b.b., 32212 Preqina, â~ak ili elektronskim putem na: posao@jevtovic-auto.rs Rok za konkurisawe: 4. 11. 2014.

3. Sredstva se dodequju, u skladu sa Zakqu~kom Saveta za bezbednost saobra}aja, za izradu i emitovawe audio ili video spotova na radiju, televiziji ili internet portalima, kao i izradu i objavqivawe fotografija u {tampanim medijima. 4. Spotovi i fotografije moraju biti na slede}e teme: "Kretawe pe{aka u saobra}aju", "Uskla|enost brzine sa uslovima saobra}aja", "Ukr{tawe puteva sa èlezni~kom prugom", "Kori{}ewe zimske opreme", "Kori{}ewe sigurnosnih pojaseva i aktivirawe vazdu{nih jastuka u vozilu", "Traktor i radne ma{ine na putu" i "Uticaj alkohola i psihoaktivnih supstanci na bezbednost u saobra}aju". 5. Osnovni kriterijumi za dodelu sredstava su: - zna~aj za unapre|ewe bezbednosti saobra}aja na putevima, - dosada{we iskustvo podnosioca prijave, - ponu|ena cena, - zastupqenost medija. 6. Javni poziv je otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "â~anski glas". 7. Prijava na javni poziv mora da sadrì sinopsis spota, odnosno opis sadràja fotografije, duìnu trajawa spota, odnosno dimenzije fotografije, termine emitovawa spota, odnosno objavqivawa fotografija, naziv medija putem koga }e se emitovati spot, odnosno objavqivati fotografije i datum po~etka emitovawa spota, odnosno objavqivawe fotografije. 8. Prijave dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada â~ka - Savet za bezbednost saobra}aja, ul. @upana Stracimira broj 2. 9. Sve dodatne informacije podnosioci prijave mogu dobiti kod Nate ]alovi}, ~lana Saveta za bezbednost saobra}aja. SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA GRADA Â^KA AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs STANOVI P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 E P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 22.500 E P-43 m2, VP, TA, Alvaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, kod O[ “Dr. D. Mi{ovi}”, 25.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000 E P-63 m2, TA, Ov~ar Bawa, 18.500 E P-58 m2, CG, kej, 27.500 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E P-67 m2, 12. sprat, CG, Kej, dupleks, 43.000 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 45.000 E P-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 E P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 E P-85 m2, 3. sprat, CG, S. Markovi}a, dupleks, 36.000 E P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E KU]E P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 E P-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E

P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 E P-80 m2, 1.5 a, kod Vojnog odseka, prizemni deo ku}e, 25.000 E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 E P-90 m2, 11 a. Preqina, 36.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 E P-90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 E P-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-90 m2, Balkanska, 60.000 E P-80 m2, 2 a, centar, 60.000 E P-190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E

IMAWA 50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.000 E 40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E 110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E 70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 28.000 E 50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E 70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E VIKENDICE 48 m2, 1.5 a, Ov~ar Bawa, 9.000 E 60 a, Kuki}i, 13.000 E 8 a, Jelica, 5.500 E IZDAVAWE 34 m2, name{tena garsowera, 100 E 50 m2 {iri centar, dvosoban name{ten, TA, 150 E

060/434-2-190

GARSOWERE 23 m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30 m2, 3, lift, 21500 eura, Avenija 26 m2, vp , 17000 eura, Qubi} kej 22 m2 , 3, 15000 eura, Centar U ponudi jo{ 9 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32 m2, 5, 22000 eura, [iri centar 36 m2, 4 , 22500 eura , [iri centar 37 m2, 5 , lift , 25000 eura, Qubi} kej 41 m2 , 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej 29 m2, vp, 18000 eura, [iri centar 50 m2, 5 , lift, 27000 eura, Vinara 30 m2, 3, lift, 23000 eura, Vinara U ponudi jo{ 27 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35 m2, 5, 24500 eura, [iri centar 37 m2 nov, 4, lift, sa stvarima, 32000 eura, Avenija 47 m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej 38 m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej 50 m2 , 5, 23000 eura, Qubi} kej 43 m2, 4 , lift , 32000 eura , Avlaxinica U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49 m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57 m2 , 14, lift, 20500 eura, Hotel Morava 54 m2, 1, lift, 33000 eura, Hotel Morava 33 m2, dvori{ni stan, 18000 eura, Centar 54 m2, 2 , 36000 eura, Hotel Morava 61 m2, 4, lift, 36000 eura, Hotel Morava 53 m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej 57 m2, 3, lift, 34000 eura, Qubi} kej 52 m2, 3, 27500 eura, Qubi} kej 58 m2, 6, lift, 29000 eura, Qubi} kej 53 m2, 3, 36500 eura, Avenija 49 m2 , 6, lift, 32000 eura, Nemawina 57 m2, 1, 31500 eura, Nemawina 45 m2 ,3, 23000 eura, Nemawina 53 m2 , vp, 30000 eura, Centar 67 m2, 3, 51000 eura, Centar

U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava. PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE. 61 m2, 3, 36600 eura, Centar 64 m2, 1, 38000 eura, Vinara U ponudi jo{ 49 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 64 m2, 12 , lift, 33000 eura, Hotel Morava 53 m2 , 1 , 35000 eura, Hotel Morava 67 m2, 3, lift, 44000 eura, Hotel Morava 67 m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 59 m2, 6, 26000 eura, [iri centar 67 m2, 4, 39000 eura, [iri centar 68 m2 , 4, 42000 eura, Centar 68 m2, 1, 40000 eura, Centar 54 m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 79 m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67 m2, 2, 27000 eura, Avlaxinica U ponudi jo{ 19 dvoiposobnih stanova TROSOBNI STANOVI 78 m2, 3, 35000 eura, Hotel Morava 75 m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 80 m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej 69 m2, 5, lift, 37000 eura, Qubi} kej 67 m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava 66 m2, 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar 75 m2, 2, nov, 52000 eura, [iri centar 84 m2, 2, 42000 eura, Avenija U ponudi jo{ 44 trosobna stana ^ETVOROSOBNI STANOVI 73 m2, 1, lift, 55000 eura, [iri centar 12 0m2, 3, 74000 eura, Centar 71 m2, 8, lift , 37000 eura, Avenija U ponudi jo{ 7 ~etvorosobnih stanova KU]E 45 m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci 69 m2+16,00 ari , 19000 eura, Jezdina 10 0m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age 60 m2+6 ari, 15000 eura , Trbu{ani 88 m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

OGLASI / ^ITUQE

MALI OGLASI PRODAJEM PLAC OD 9 ARI, SA NEDOVR[ENOM KU]OM OD 60 M2, PORED IBARSKE MAGISTRALE U BA]EVCU, STRUJA, TELEFON, ULI^NO SVETLO, DOZVOLA ZA NADOGRADWU. CENA 25.000 E. MO@E ZAMENA ZA STAN U ^A^KU ILI VRWA^KOJ BAWI. TEL. 011/ 234-3-289, 064/ 111-0-055 PRODAJEM ve{ ma{inu BEKO, polovna, u odli~nom stawu. Tel: 062/807-94-45 PRODAJEM BALIRANO SENO, 150 DIN/ BALA I SUVU HRASTOVU, JASENOVU I TRE[WEVU GRA\U U TALPAMA. CENA 400 E. TEL. 032/ 5539- 712 OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

PRODAJEM dvosoban stan 58 m2, 10. sprat CG, Qubi}ski kej, ju`na strana, pogled na Moravu. Cena 26.000 eura. Tel. 064/834-51-49 DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski KUPUJEM ORDEWE, MEDAQE, SABQE, JATAGANE, KUBURE, BAJONETE, KAME, KOKARDE I OSTALE STARE VOJNE PREDMETE. TEL. 032/ 372-155, 063/ 807-2-772

Pro{lo je 17 GODINA od kako smo ostali bez na{eg dobrog i voqenog supruga, oca, tasta, svekra, dede i pradede

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979 IZDAJEM jednosoban renoviran stan na po~etku Cviji}eve ulice u Beogradu. Tel. 064/ 24/54/179, Ne{ovi} Emilija Savska 4

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotraè. Tel. 064/ 11-88-485 PRODAJEM LIVADU OD 1.5 HA NA PUTU ZA PRIJEVOR, 6 KM OD Â^KA ( STRUJA, VODA, ASFALT ). HITNO! TEL. 063/ 898-4-913 IZDAJE SE JEDNOSOBAN NAME[TEN STAN OD 40 M2 U ZGRADI NOVIJE GRADWE U U@EM CENTRU Â^KA. IMA LIFT, CG, KTV, KLIMU, INTERFON, VIDEO NADZOR. TEL. 064/ 403-7-359

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

Sportska relaks masa`a 064/27-23-470 032/357-887 POMO] U KU]I ^UVAWE DECE, BRIGA O STARIJOJ OSOBI, SPREMAWE HRANE, OBAVQAWE RAZNIH POSLOVA. OZBIQNA, ODGOVORNA I OBRAZOVANA SAM OSOBA, MAJKA DVOJE ODRASLE DECE. TEL. 064/ 0108-979 NA PRODAJU STAN 62.5 M2, KOMPLETNO RENOVIRAN, ALUMINIJUMSKA STOLARIJA, BLINDIRANA VRATA, SA PODRUMOM I ZIDANOM GARA@OM U DVORI[TU ZGRADE, U ULICI \OR\A MILOVANOVI]A, KOD SLOBODINOG IGRALI[TA. TEL. 063/ 620-084

OD 7. 11. DO 11. 11. 2014. GODINE (JESEWI RASPUST) BE^-PRAG-BUDIMPE[TA, TRI NO]EWA SA DORU^KOM U HOTELIMA SA TRI ZVEZDICE. POSETA TRI GRADA SA LOKALNIM VODI^IMA. CENA 93 EVRA + 5.000,00 DINARA, PLATIVO U 4 MESE^NE RATE. INFORMACIJE I REZERVACIJE NA TELEFON 345270, 341-177, KAO I KOD PROFESORA BRKOVI]A 064/ 153-8-096 ORGANIZATOR PUTOVAWA JAZZ TRAVEL ( TEMPO U ^A^KU)

IZDAJEM STAN NOVOGRADWA OD 31 M2, 1. SPRAT, KOD "MERKATORA", PARNO GREJAWE SA UGRA\ENOM KLIMOM, LIFT, VELIKI PARKING. VRLO POVOQNO. TEL. 063/ 106-4-280

POTREBNA @ENA OD 60 - 68 GODINA ZA ZAJEDNI^KI @IVOT. TEL. 064/ 264-2-704

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

IZDAJEM NOV, JEDNOIPOSOBAN PRAZAN STAN OD 33 M2, PIGOVA, KOD GRADSKOG PARKA, CG, TELEFON, KTV. TEL. 060/ 026-1-060

29. 10. 2014. godine navr{ilo se PET GODINA od prerane smrti

U ponedeqak, 3. 11. 2014. godine u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI pomen na{em dragom

OZRENA MARKOVI]A

Sa ponosom te pomiwemo, u srcu nosimo i s tugom se}amo. Sinovi BRANKO i URO[ sa mamom 20143

MILENKU TANASKOVI]U Imao si sve osobine koje ~ine ~oveka velikim: dobrotu, po{tewe, posve}enost porodici, rodbini i prijateqima. U svima nama ostavio si dubok trag, plemenitog ~oveka i dragog i ne pre`aqenog brata. TVOJI: RADOMIR, EMA, MILKA, MIRA, STOJANKA i NADA sa porodicama

Dana, 1. novembra 2014. godine navr{ava se [EST GODINA od smrti na{e drage majke

MIROSLAV ^ELE VUKOVI]

BO@IDARA TO[OVI]A S qubavqu i po{tovawem. PORODICE: TO[OVI] i \UKI]

RADE MILENKOVI]

10. 11. 2013 - 10. 11. 2014.

iz Mojsiwa 1937 - 2008.

20136

RAJKA SRETENOVI] iz Prijevora Rajo, 30 godina divnog druèwa i divnih razgovora. Bila si tiha i ~estita èna. Ovim putem èlimo jo{ jednom da se oprostimo od tebe i znaj da te nikada ne}emo zaboraviti. TVOJI: Kom{ija VELI[A sa porodicom 20141

U subotu, 8. novembra 2014. godine, u 12 ~asova, dava}emo GODI[WI pomen na ^a~anskom grobqu. Supruga LEPA, k}erka JASMINA, brat ZORAN

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uvaju k}erke NADA i MILKA sa porodicama

20142

20140

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

SE]AWE

U ~etvrtak, 6. novembra 2014. leta Gospodweg, navr{avaju se TRI GODINE otkako je zakora~io kroz raskriqene dveri Ve~nosti

RISTIVOJE PRAVDI] iz Prislonice 12.10.2014. navr{ilo se 28 godina

STANIKA PRAVDI] iz Prislonice 25.4.2014. navr{ilo se 24 godine

ZORAN PRAVDI] iz Prislonice 2.11.2014. navr{ava se godina dana

S' qubavqu i po{tovawem uspomenu na wih ~uva }erka i sestra SPOMENKA NE[OVI] sa porodicom 20137

Dana, 3. novembra 2014. godine je 40 godina od smrti

Pro{lo je GODINU DANA od kada smo ostali bez na{eg dragog

VLADANA VUKOVI]A

VASILIJE VASO (MILANA) PETROVI]

penzionera GP "Ratko Mitrovi}" iz ^a~ka

6. 11. 2011 - 6. 11. 2014.

Sve |erdane jednom raspe lelujava silueta prolaznosti. Ipak, iza treperave igre `ivota ostaje beskona~an trag...

MILOVANA STANISAVQEVI]A \ILASA iz Rajca Uvek se rado se}aju WEGOVA DECA: VEQO, ZORAN i BUBA sa porodicama

Sa qubavqu i po{tovawem: Supruga MIRA, }erke SLOBODANKA i MARIJANA, sestra MILA, unuci STEVAN, VASILIJE I AN\ELIJA i zet DU[AN 20117

SE]AWE 31. 10. 2012 - 31. 10. 2014.

20108

Dana, 4. novembra 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{e drage

20139

Dana, 06. 11. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od kako nas je zauvek napustila na{a draga majka, sestra, baka, prabaka i svekrva

PERSIDA NIXOVI] iz Qubi}a

MARE TODOROVI]

BRANIMIR MITROVI] LOGAN

Sa zahvalno{}u, qubavqu, ponosom i tugom sinovica MILA sa porodicom

iz ^a~ka

Pro|e tu`na godina od kako nisi sa nama. Ostavila si nam puno lepih uspomena da te ve~no pamtimo i da o tebi sa ponosom pri~amo. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Godi{wi pomen odr`a}e se 2. 11. 2014. godine u 12 ~asova. Tvoji sinovi : SLOBODAN i MILAN sa porodicama 20129

S qubavqu i ponosom, IVAN, MARIJA, KATARINA, GORAN, MIHAILO, JULIJANA, NIKOLA i JANKO

S' qubavqu i po{tovawem uspomenu na tebe ~uva TVOJA PORODICA TODOROVI]

20124

20125

Dana, 31. 10. 2014. godine u 13.30 ~asova na grobqu u Gorwoj Gorevnici dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci

Dana, 3. 11. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

Dana, 27. 10. 2014. godine preminuo je na{ dragi

STEVAN IVANOVI] 1933 - 2014. iz Loznice

SINI[E \UROVI]A

MILICI POPOVI]

Sahrana je obavqena 29. 10. 2014. godine. O@ALO[]ENI: supruga RADA, sinovi NENAD i MIHAILO, bra}a ^EDO i MIQKO i sestra OLGA 20120

Svakog trenutka si u na{im srcima i mislima. Godi{wi pomen odr`a}e se dana 2. 11. 2014. godine u 13 ~asova na Gradskom grobqu u ^a~ku. Supruga VESNA sa decom

Uspomenu na tvoj dragi i plemeniti lik ~uva}e k}erke QIQANA i VESNA

20133

20134

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

Dana, 5. novembra 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

RADO[A @. MAXAREVI]A Iza tebe ostala su se}awa koja ne blede... Supruga MILKA, sin ALEKSANDAR, }erka MILICA, brat DRAGAN i sestra LEPOSAVA sa porodicama

6. 11. 2000 - 6. 11. 2014.

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

Dana, 6. 11. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

Dana, 28. 10. 2014. godine preminula je na{a draga }erka, sestra i tetka

LAZARA PUA^E

ZORICA MIHAILOVI]

Uspomenu na tvoj dragi lik i bezgrani~nu dobrotu ~uva}emo zauvek u na{im srcima.

1955 - 2014.

TVOJI NAJMILIJI: Supruga RADA, k}erka SNE@ANA, sin BRANISLAV, zet DARKO, snaja DANIJELA, unu~ad URO[, NIKOLA, MARTINA i PETAR 20101

Sahrana je obavqena 30. 10. 2014. godine. Uspomenu na Tvoj dragi lik i bezgrani~nu dobrotu ~uva}emo zauvek u na{im srcima. Majka BORIKA, brat VLADIMIR, snaha SNE@ANA, bratanica MARIJA i bratanac MILAN 20126

Posledwi pozdrav dragoj majci i supruzi

6. 11. 2000 - 6. 11. 2014.

DOBRILI NIKOLI] DOCI

JASMINA MARI]

Pro{lo je tu`nih ~etrnaest godina kako na{a Jasa nije sa nama. Neute{ni roditeqi RU@A i STANKO

Iako nisi pored nas, ose}amo tvoju podr{ku i delimo sve na{e trenutke sa tobom. Volimo te. TINA i MINA sa porodicama i tatom

1944 - 2014. Sa setom i qubavqu ~uva}emo se}awe na wenu nesebi~nu i iskrenu plemenitost, optimizam i dobrotu, kojima je zra~ila i sve nas darivala. MINKA I MI[KO

20131

20132

20135

JASMINA MARI]

SE]AWE

JASMINA MARI]

DAMIR KUJUNXI]

6. 11. 2000 - 6. 11. 2014.

26. 7. 1997 - 6. 11. 1998.

RADOSLAV

JANA

6. 11. 1998 - 6. 11. 2014.

11. 5. 1998 - 11. 5. 2014. ro|ena Jevremovi}

NEGOVANOVI] U na{im srcima osta}e{ ve~no voqena, a u na{im mislima nikada ne zaboravqena. Tvoji: DRAGA i MILOJKO 20138

iz Ostre Zaborav je te`i od smrti zato mi ne zaboravqamo. Ve~ito zahvalna roditeqima. ]erka MILA sa porodicom

Oni koje volimo nikada ne umiru. Mama QIQA i sestra SARA

upl.

20118

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

^ITUQE

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

U nedequ, 2. novembra 2014. godine u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo [ESNAESTOGODI[WI POMEN na{em dragom

DAMIRU KUJUNXI]U Pozivamo rodbinu, kom{ije i poslovne prijateqe da zajedno sa nama posete wegov grob.

Otac MILAN i sestra SARA

20123

SE]AWE NA NA[E DRAGE

RADMILA - RADA DESANKA - DESA PANI] RADOVI] 2008 - 2014.

2010 - 2014.

NIKOLA ZATE@I]

PONOSNI SMO [TO SMO VAS IMALI. @IVE]ETE VE^NO U NA[IM SRCIMA.

26. 1. 2014 - 2. 11. 2014. U nedequ, 2. 11. 2014. godine u Reformisanoj Episkopalnoj Crkvi - Parohija Sv. Trojice u Beogradu, ul.Vi{egradska 23/1, sa po~etkom u 13 ~asova obavi}e se crkveni pomen - slu`ba Nikoli Zate`i}u. Svi koji to `ele, mogu da prisustvuju slu`bi.

VA[I: DU[AN, MIODRAG, SA[A, @ARKO, DRAGICA SA PORODICAMA

20130

20121

^ITUQE

Dana, 4. novembra 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog, voqenog oca, brata, ujaka i dede

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

SE]AWE 5. 11. 1989 - 5. 11. 2014.

Dana, 5. novembra 2014. godine navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg voqenog

IVANA IVA OBRENOVI]A

mlekaxije iz Qubi}a U utorak, 4. novembra iza}i }emo na wegov grob, zaliti ga suzama i okititi cve}em. Evocira}emo uspomene na wegovu dobrotu, blagost, smirenost, plemenitost, {irok srda~an , topao osmeh, podsetiti se wegovih dela, misli, re~i i saveta. ZAUVEK ZAHVALNI: }erka RADMILA, porodice [IPETI], ANTONIJEVI], PETROVI], NOVAKOVI] i OBRENOVI]

MILORADA KI]ANOVI]A KI]ANA

IVAN PETROVI]

iz ^a~ka Prolaze dani, a za nas kao da je sve bilo ju~e. Hvala ti za sve {to si u~inio za nas. Iako nisi sa nama, tvoj lik, tvoje misli i tvoja dela, nas ispuwavaju svaki dan. Supruga VERA, }erke MARIJA i MARIJANA sa porodicama

Ivane, vreme prolazi, uspomene i se}awa nikada. S po{tovawem, Supruga LEPOSAVA sa porodicom 20116

20110

Na{oj dragoj majci

SE]AWE

MILI ZIMOWI]

GORAN KOLA[INAC

iz ^a~ka

3. 11. 1995 - 3. 11. 2014.

Dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN 01. 11. 2014. godine u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu. Ovim putem se zahvaqujemo ekipi Hitne pomo}i, dr Mariji Strawan~evi} i medicinskom tehni~aru Nemawi Ranitovi}u na nesebi~noj pomo}i i trudu da pomognu na{oj majci. Hvala svima koji su bili sa nama u te{kom trenutku. Mili~ka, volimo te i puno nam nedostaje{. Tvoje }erke SNE@ANA i VERICA sa porodicama

Najdraì na{ An|ele, Doleteo si u na{e ìvote, u~inio nas ponosnim i sre}nim, ali za kratko. Tvojom dobrotom i lepotom, milim pogledom i najsla|im osmehom sve si op~inio, pa i an|ele. Otrgo{e te od nas i odvedo{e da im ukrasi{ raj. A mi? Ostadosmo nemo}ni , tu`ni i neute{ni do groba. Volimo te i èlimo te. TVOJI NAJMILIJI

20128

20107

Dana, 4. 11. 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od rastanka na{eg sina i brata

JOVAN MILI]

20104

20105

JOVANA MILEKI]A JOVA iz Vi~e

Preminula 25. 10. 2014. u 58 godini `ivota. Sahrana je obavqena 27. 10. 2014. u Vapi. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i najlep{im uspomenama. TVOJI: DU[KO, BIQANA, JELENA i MATEJA 20113

20112

Pro{lo je 10 godina a ti i daqe `ivi{ u na{em se}awu i srcima. Hvala za sve {to si u~inio za nas. ]erka LELA, sin RADE i zet MI[KO

3. novembra 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg prijateqa

RAJNI GLI[OVI] CICI

TVOJI NAJMILIJI

Imati Tebe u `ivotu bio je blagoslov. Po~ivaj u miru. [estomese~ni pomen odr`a}e se 1. 11. 2014. godine u 13 ~asova. Tvoji: MICA i JOVANA

20100

NA[OJ DRAGOJ

Ve} je TRI GODINE od kako nisi sa nama, a tuga za tobom je kao prvog dana, kada smo te izgubili.

MILOVANU MARTINOVI]U MARTINU

iz Loznice

Sine, dve godine tuge i `alosti kako te zemqa pokriva i ~uva. Nema utehe, majka zove, suze lije, ti ne ~uje{ sine. ^uva}e te od zaborava Majka MARA, otac LUKO, sestre AN\A i ANDRIJANA

MOJSIJE CEROVI]

SE]AWE 25. 10. 2004 - 25. 10. 2014.

8. MAJ 2014 - 8. NOVEMBAR 2014.

RADOVANA TEWOVI]A

20119

Dana, 1. novembra 2014. godine navr{ava se 50 GODINA od smrti na{eg dragog supruga i oca

DRAGUTINA KRXI]A iz Gorwe Gorevnice

Hvala ti za neizmerno prijateqstvo i dru`ewe. Po~ivaj u miru. S po{tovawem porodice RADOWI] i OCOKOQI] iz ^a~ka

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI NAJMILIJI: supruga MILICA, k}erka GORDANA i sin DRAGOSLAV

20109

20111

^ITUQE

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE

Dana, 26. oktobra 2014. godine preminuo je u 84. godini na{

Dana, 26. 10. 2014. godine preminuo je na{ dragi kolega

MILA[IN NIKITOVI]

dr MILA[IN NIKITOVI]

lekar, ginekolog - aku{er

Opelo i sahrana su obavqeni u utorak, 28. oktobra u 13 ~asova na grobqu u Miokovcima kod ^a~ka. O@ALO[]ENI: supruga STANKA, sin RAJKO, }erka JELENA, zet DU[AN, snaha MILICA, unuci PAVLE, \OR\E, LENA, MILA, OLGA i KATARINA

MILO[ MI]KO VESELINOVI]

ginekolog - aku{er Wegovim odlaskom izgubili smo dugogodi{weg na~elnika, saradnika i u~iteqa. Uspomenu na wegov dragi lik ~uva}e KOLEKTIV GINEKOLO[KO-AKU[ERSKE SLU@BE SA NEONATOLOGIJOM

Vreme prolazi... Ti u svemu nedostaje{... TVOJI: SAWA, LAZAR, DANKA, QUBINKA i DANKA

20122

20102

20103

Draga na{a,

SE]AWE 3. 11. 2000 - 3. 11. 2014.

MILKICA [O[I]

DOBRIVOJE VELISAVQEVI]

6. 11. 2013 - 6. 11. 2014.

Dana, 5. novembra navr{ava se 20 GODINA od smrti mog dragog prijateqa

RIKIJA

Te{ko nam je `iveti bez Tebe. Osta}e{ zauvek u na{em srcu i uspomenama. Tvoja MICA SA PORODICOM

Godine prolaze, a se}awa ne blede. I daqe si sa nama, u na{im mislima i srcima. TVOJI: sin ZORAN i k}erka BUBA sa porodicama

Uspomenu na tebe ~uva Tvoj drug [ICER sa porodicom

20114

20115

20127

Sa `aqewem obave{tavamo da je dana 26. 10. 2014. godine preminuo

dr MILA[IN NIKITOVI] specijalista ginekologije i aku{erstva ( 1931 - 2014. ) Preminuo je divan ~ovek, veliki lekar, vi{edecenijski iskreni prijateq. ZDRAVSTVENI CENTAR „Dr DRAGI[A MI[OVI]” ^A^AK 20106

PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE