3. oktobar 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 3. OKTOBAR 2014. GODINE

Advokati nastavqaju {trajk do ispuwewa zahteva strana 3.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

BROJ 38

OGROMNA OVLA[]EWA DATA JAVNIM BELE@NICIMA

CENA 30 DIN.

Radomir Vuki}evi} iz Milatovi}a, ugledni draga~evski poqoprivrednik

GRDNA GODINA ZA SEQAKA

strana 19.

Na otvarawu 27. MEMORIJALA i slikar Uro{ \uri}

NESPORAN KVALITET

Profesor dr \or|e \uki} progla{en za po~asnog gra|anina op{tine Aleksandrovac

PRIZNAWE ZAVI^AJA ZA DOBRO^INSTVO

strana 9.

INTERVJU strane 16. i 17. strana 10. OBELE@ENA DVA VEKA OD PODIZAWA HAXI PRODANOVE BUNE

Pro{le sedmice podru~je Draga~eva zahvatila dva talasa poplave

U STALNOM STRAHU OD VODENE STIHIJE! strana 18.

U okviru nastave gra|anskog vaspitawa u Gimnaziji prire|en maskenbal

Prvo jesewe zasedawe Skup{tine grada

PARE POTRO[ENE, A PRI^I NIKAD KRAJA CENTRUM

strane 4, 5. i 6.

069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

DO^ARALI DVADESETI VEK

strana 8.

MARKETING

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

DRU[TVO

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

KOLEKTIV TEHNI^KOG REMONTNOG ZAVODA OBELE@IO 89 GODINA USPE[NOG RADA I POSTOJAWA aposleni i rukovodstvo Tehni~kog remontnog zavoda obeleìli su 30. septembra, u prisustvu predstavnika Vojske Srbije, poslovnih partnera i ~elnika lokalne samouprave, 89 godina uspe{nog rada i postojawa kolektiva. Prigodna sve~anost bila je prilika da direktor, potpukovnik Sr|an Petkovi}, podseti na rezultate Zavoda, koji je, kako je naglasio, tokom skoro devedesetogodi{we istorije mewao organizaciju, status i kapacitete, ali ne i osnovnu delatnost, odnosno najvi{i nivo odràvawa naoruàwa i vojne opreme.

NAJVI[I NIVO ODR@AVAWA NAORU@AWA I OPREME

- Nabavqen je deo opreme koji unapre|uje pojedine tehnologije, ugra|eno naoru`awe na motornim vozilima “hamer”, izra|ena tri prototipa nastavnog sredstva za za spregnuti mitraqez 12,7 mm za tenk M - 84. Osim toga,

Zavod je redovno pruào pomo} niìm nivoima odràvawa u jedinicama Vojske Srbije i aktivno u~estvovao u pripremi tehni~kih sredstava za prikaz operativnih sposobnosti, povodom obeleàvawa Dana VS “\etiwa 2014.”, za ve`bu “Ravanica 2014.” i za u~e{}e ekipa VS na Me|unarodnom tenkovskom bijatlonu. Zahvaquju}i inovativnosti stru~waka TRZ izra|eni su stendovi i ure|aji, zahvaquju}i kojima su unapre|eni tehnolo{ki procesi defektacije i zavr{nih ispitiva-

wa sistema i ure|aja na borbenim vozilima, naglasio je direktor Petkovi}. Od pro{log do ovog septembra “osvojene” su i tehnologije proizvodwe rezervnih delova i regeneracije, poboq{ani uslovi rada i ura|en projekat grejawa objekata Zavoda prvog prioriteta. Govore}i o planovima ustanove, potpukovnik Petkovi} je najavio da }e do kraja godine biti zavr{en generalni remont 13 podsistema tenka M - 84, sertifikovan sistem menaxmenta kvalitetom, po standardu SRPS i ISO

9001:2008, i u potpunosti realizovan plan remonta za 2014. godinu. - Ura|eno je dosta, ali mi uvek `elimo i ho}emo vi{e. Zbog toga je neophodno da re{imo dugogodi{we probleme Zavoda, me|u kojima su prioritet grejawe remontnih i proizvodnih kapaciteta i zavr{etak sanacije objekata za remont sredstava elektronike - rekao je Petkovi}, uveren da }e TRZ postojati dok postoji Vojska Srbije, i da su garant za to specijalizovan i stru~an kadar ustanove. Povodom obele`avawa godi{wice kolektiva, komandant Kopnene vojske Srbije i direktor Zavoda doneli su naredbe o stimulativnim merama, na osnovu kojih je nekoliko pripadnika ustanove za savestan rad, kvalitetno izvr{avawe zadataka i posebno zalagawe na poslu dobilo nagradno odsustvo, nov~ane nagrade, kwige i pohvale. M. N.

NA KONFERENCIJI ADVOKATA ADVOKATSKE KOMORE ÂÂK POTVR\ENO DA SE NASTAVQA [TRAJK DO ISPUWEWA ZAHTEVA utorak je u velikoj sali Doma kulture odràna konferencija advokata Advokatske komore â~ak, na kojoj je potvr|eno da nastavqaju {trajk (koji je zapo~et 17. septembra) sve do ispuwewa wihovih zahteva. U potpunoj obustavi rada je 700 advokata iz Novog Pazara, Kraqeva, Kru{evca, â~ka i Uìca, odnosno sa teritorije koju pokriva Advokatska komora â~ka. Zabeleèna su samo dva kr{ewa protesta, {to je zanemarqivo, istakla je Jasminka Milutinovi}, predsednica Advokatske komore â~ka. Ona je podsetila da advokati zahtevaju izmene Zakona o javnom bele`ni{tvu, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o vanparni~nom postupku, Zakona o overavawu potpisa, rukopisa i prepisa i Zakona o izvr{ewu i obezbe|ewu, pregovore o izmenama pau{alnog oporezivawa, odnosno smawewu zaduèwa koji su enormno pove}ani u 2014. godini, ~ak i do 300 odsto, kao i smenu ministra pravde. - Ne}emo odustati sve do ispuwewa na{ih zahteva. Nikada nismo bili jedinstveniji. Kada je re~ o pore-

OGROMNA OVLA[]EWA DATA JAVNIM BELE@NICIMA

Jasminka Milutinovi}

zima, iako se poku{ava da se u medijima inputira da se mi zapravo borimo samo za sebe i na{e xepove, to nije ta~no. Mi se borimo i za gra|ane Srbije, vladavinu prava, gra|anske slobode, slobodu ugovorawa, za sve ono {to je gra|anima oduzeto, a ~ega }e biti svesni tek u budu}nosti. Tre}i zahtev je smena ministra pravde, jer je svojom nekompetentno{}u, nestru~no{}u i odnosom prema advokaturi, predlagawem neustavnih zakona, stvorio haos u zemqi, {to se ti~e vladavine prava i sma-

tramo da najmawe {to moè je da podnese ostavku ili da bude smewen - istakla je Jasminka Milutinovi}. Advokati smatraju da je angaòvawem bele`nika, gra|anima Srbije oduzeto pravo da imaju slobodu voqe prilikom ugovarawa, odnosno da biraju koga }e angaòvati za pravnu pomo}. - Su{tina na{eg spora sa notarima je u tome {to je wima dato ekskluzivno pravo da sastavqaju sve vrste ugovora iz prometa nepokretnosti, nasledno pravnih ugovora, porodi~nih i bra~nih odnosa, privrednog pra-

va. Apsolutno, iskqu~ivo pravo za sastavqawe svih isprava i ugovora dato je javnim bele`nicima. Pomislite da ove poslove koje je nekada radilo osam i devet hiqada advokata u Srbiji, sada radi 94 notara, ili }e ih raditi 300 kada budu svi imenovani. Na{ problem je {to Zakon o javnim bele`nicima notarima daje nadle`nost pru`awa pravne pomo}i, koja je po Ustavu jedino data advokaturi. Sada se uvodi jedna vanustavna kategorija, a to su javni bele`nici. ^ak im se Zakonom omogu}ava da u slu~aju spora

povodom ugovora koji su zakqu~ili i overili, mogu i da zastupaju stranke na sudu. Advokatima se oduzima veliki deo posla. Osim {to imamo problem sa odredbama Zakona, koji ne postoji u Evropskoj uniji, nego je eksperiment koji je namewen Srbiji, Crnoj Gori i BiH, imamo problem i sa na~inom na koji su notari imenovani. Wihov rad je nezakonito zapo~eo 1. septembra, bez pripreme, bez sinhronizovawa sa pravnim poretkom. Notari su imenovani na netransparentan i nezakonit na~in. Ima ih 94, a osnovali su Komoru, iako je za osnivawe potrebno da ih ima najmawe 100. Mi smatramo da je wihovim po~etkom rada oduzeto pravo gra|anima Srbije da imaju slobodu voqe prilikom ugovarawa, da biraju koga }e anga`ovati za pravnu pomo}, da biraju advokata koji }e im pomo}i pri sastavqawu bilo koje isprave rekla je predsednica Jasminka Milutinovi}, isti~u}i da advokati nisu protiv po-

stojawa slu`be javnih bele`nika, jer oni moraju da postoje, ali smatraju da su im ovla{}ewa ogromna. Zoran Jevri}, potpredsednik Advokatske komore Srbije, rekao je da je ustavni poredak u Srbiji ozbiqno naru{en, jer je, “suprotno ustavnim odredbama, po kojima jedino advokatura i slu`be pravne pomo}i lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, mogu pru`iti pravnu pomo} gra|anima, izvr{na vlast na ~elu sa Ministarstvom pravde, pru`awe pravne pomo}i, neustavnim zakonima, poverila notarima”. - Isto tako, suprotno ustavnim odredbama, notarima su prepustili zastupawe stranaka i vr{ewe sudske vlasti. To je jedini slu~aj u svetskoj pravnoj praksi. Ko ima pravo da uru{ava ustavni poredak Republike Srbije? Niko. Advokati Srbije poru~uju da to ne}e pro}i rekao je, izme|u ostalog, Zoran Jevri}. N. R.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

POLITIKA

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

NA PRVOM JESEWEM ZASEDAWU SG USVOJENI IZVE[TAJ O [ESTOMESE^NOM IZVR[EWU BUXETA I ODLUKA O REBALANSU Prvi dan dvodnevnog zasedawa gradske Skup{tine, odrànog pro{log ~etvrtka i petka, obeleìla je, pored ostalog, neuobi~ajeno duga rasprava povodom usvajawa predloènog dnevnog reda. Tome su najvi{e doprineli odbornici Dveri, koji su zahtevali da bude “otvorena” diskusija, ni mawe, ni vi{e, nego o jo{ 15 tema koje su oni predloìli. Po sistemu “pri~i nikad kraja”, oduìla se i rasprava povodom izve{taja o {estomese~nom izvr{ewu buxeta, iako su sredstva predvi|ena u prvom polugodi{tu potro{ena, i o predloènom rebalansu gradske kase u 2014. godini. Zahvaquju}i prisustvu narodnog poslanika dr Aleksandra Radojevi}a, koji je, ~esto “prozivan”, nastojao da odgovori gotovo na sva pitawa i kritike i lokalne i republi~ke vlasti, rasprava je u pojedinim trenucima prerastala u politi~ko “prepucavawe” i optuìvawe i “izlazila” iz dnevnog reda, {to je uglavnom stavqano na du{u predsedavaju}em, predsedniku Veqku Negovanovi}u, povremeno optuìvanom i da kr{i poslovnik o radu. prvom polugo|u buxet je realizovan 35,97 odsto, odnosno ostvaren je prihod od 1,291 milijardu dinara, od ~ega najvi{e 525 miliona dinara od poreza na zarade, informisao je odbornike na~elnik GU za finansije Zoran Todosijevi} i detaqno obrazloìo prihodnu i rashodnu stranu buxeta. U istom periodu pro{le godine ostvarewe je iznosilo 42 odsto, podsetio je odbornik Dragan Vu~eti} (DS), ustvrdiv{i da su lo{iji rezultati u istom periodu ove godine posledica neodgovornog odnosa Republike prema â~ku, nezainteresovanosti lokalne vlasti i tek onda sveop{te krize i posledica katastrofalnih poplava. Mnogi prihodi, pa i oni od donacija su nerealno planirani, {to potvr|uje podatak da je to ostvarewe ravno nuli, zapaàwa su Slobodana Nenandi}a

PARE POTRO[ENE, A PRIÎ NIKAD KRAJA (Dveri), koji je kritikovao gradona~elnika {to je za pola godine potro{io godi{wi buxet namewen za tro{kove putovawa. Ru`na je praksa i nedoma}insko pona{awe kada se na kraju septembra usvaja izve{taj o {estomese~nom ostvarewu buxeta i odluka o rebalansu, a da prethodno odbornicima nije predo~en izve{taj o puwewu i rashodima buxeta za devet meseci, osnovna je zamerka Aleksandra Tanaskovi}a (Dveri), koji je upozorio da je “buxet u ozbiqnom problemu i da Grad u slede}oj godini o~ekuje zna~ajno zaduìvawe”. Odbornici vladaju}e koalicije, a posebno Nove Srbije i gradona~elnik Vojislav Ili}, nisu ispunili brojna predizborna obe}awa, podsetio je, pro~itav{i spisak od oko 30 planiranih investicija Radisav Rackovi} (Dveri), a dr Milan Roganovi} iz iste politi~ke grupacije, ponovio svoje tvrdwe da je buxet “prenapregnuto” planiran, da odslikava ìvot u gradu, koga prakti~no nema, ako se ima u vidu da je “preduzetni{tvo doìvelo sunovrat i da nema novih investicija”. Pozicije koje se ti~u za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine ostvarene su od nula do pet odsto, osnovna je zamerka {efa ove odborni~ke grupe Bo{ka Obradovi}a, koji je tvrdwom da za to najve}u odgovornost snosi biv{i pomo}nik gradona~elnika za ovu oblast i vladaju}a koalicija, koja zbog “politi~ke trgovine” {est meseci nije izabrala novog ~oveka na ovu funkciju, izazvao replike pojedinih odbornika pozicije. MAWI PRILIV OD POREZA NA ZARADE Izvr{ewe buxeta za {est meseci odlsikava ìvot u gradu, koji je, prema uverewu odbornice DS Mirjane Milenkovi} Talovi}, sve teì, {to, pored ostalog, potvr|uje i podatak da je priliv u gradsku kasu od poreza na zarade mawi, nego u istom periodu lane, da nema sredstava sa vi{ih nivoa vlasti, iako â~ak ima dva ministra i najvi{e poslanika do sada, da je od 50 miliona planiranih za raz-

voj poqoprivrede, realizovano samo 2,3 odsto... Na brojne kritike odgovorio je dr Radojevi}, optuìv{i prethodnu vlast da je zaduìla zemqu za 40 milijardi dolara, koje aktuelno dràvno rukovodstvo mora da vrati i donela “zakone na {tetu gra|ana i gore nego {to su komunisti donosili”. U predizbornoj kampawi nerealna obe}awa davali su i predstavnici PUPS - a i SPS, bila je (samo)kriti~na Rada Obrenovi}, podsetiv{i da je jedno od wenih i obe}awa pripadnika ove koalicije bila gradwa doma za stare, za koji jo{ ni lokacija nije utvr|ena. Iako je za {est meseci buxet izvr{en samo 36 odsto, ranija iskustva govore da }e, s obzirom na to da je puwewe najve}e u posledwem kvartalu, prihod prema{iti 90 odsto, uveren je Vladica Gavrilovi} (NS), sugeri{u}i kolegama da ne diskutuju “zarad sticawa politi~kih poena, ve} da svi rade u interesu gra|ana”. Biti na vlasti u vreme “kada je dràva poharana” je te{ka misija, smatra Nade`da Simovi}, {ef odborni~ke grupe SNS, i tvrdi da lo{ije puwewe buxeta nije rezultat nerada vladaju}e ve}ine, ve} prevashodno objektivnih okolnosti i te{kog stawa u dràvi, pa samim tim i u â~ku. Najva`nije je to {to je buxet likvidan i {to su podmirene potrebe svih korisnika, zbog ~ega, smatra ona, aktuelna vlast, zasluùje poverewe gra|ana. Buxet je “u velikom problemu”, jer od 2000. godine nikada puwewe nije iznosilo samo 36 odsto, upozorio je Branislav Lazovi} (Zajedno za Srbiju), ustvrdiv{i da je â~ak grad “bez privrede i proizvodwe, i samim tim bez budu}nosti i perspektive.” Resorna GU tehni~ki dobro radi svoj posao, ali aktuelna vlast treba otvarawem novih radnih mesta i dovo|ewem investitora da obezbedi nove prihode u buxetu, preporuka je Dragana Brajovi}a (DS), koji je upozorio da u â~ku ima vi{e od 20.000 nezaposlenih i pozvao narodne poslanike da rade za ovaj Grad, u kome su dobili glasove i ne dozvole da mu Re-

publika svake godine uskra}uje po 200 - 300 miliona dinara. Buxet za 2013. bio je “buxet za miran san”, podsetio je na svoju ocenu Dragan Biseni} (LDP), ustvrdiv{i da je ovaj za 2014. godinu “no}na mora” i to dokumentovao brojnim primerima o planiranim, a nerealizovanim investicijama, posebno u oblasti za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine, {to je posledica, pored ostalog i ~iwenice da je {est meseci, zbog “politi~ke trgovine” u vladaju}oj koaliciji, upra`weno mesto pomo}nika gradona~elnika za ovu oblast. U GRADU NE TEKU MED I MLEKO U â~ku “ne teku med i mleko”, ali on nije grad bez perspektive, demantovao je neke opozicione odbornike zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, rekav{i da sve {to je u nadle`nosti lokalne samouprave dobro funkcioni{e i da se Grad , za razliku od mnogih lokalnih samouprava ne zaduùje za teku}e odràvawe buxeta, ve} samo za kapitalne investicije. Prvo polugo|e nije merodavan period za ocenu o godi{wem izvr{ewu buxeta, jer }e, zbog zakonske procedure, mnoge pozicije tek biti realizovane, najavio je Lukovi}, potvrdiv{i ocenu pojedinih odbornika da je buxet “prenapregnut” i da ovogodi{wi treba da bude “nauk” za naredni, u kome prihodne strane moraju biti planirane mawe ambiciozno. Javno preduze}e “Gradac” treba ukinuti, jer samo tro{i pare iz buxeta, a ostvaruje 20 odsto od planiranih prihoda, predlog je Stojana Markovi}a (LDP). êtiri

sata raspravqano je o ne~emu {to je “zavr{eno i zove se zavr{ni ra~un buxeta za {est meseci”, rekao je pomo}nik gradona~elnika za mesnu samoupravu i komunalnu infrastrukturu Milan Bojovi} i konstatovao da su prihodi mawi zbog neadekvatne podr{ke dràve, lo{ije naplate naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta i posledica elementarnih nepogoda. On je predloìo da bude ura|ena ozbiqna analiza i sagledano realno stawe, odnosno gde i zbog ~ega grad nije prihodovao, a mogao je, i za{ta je eventualno nepotrebno i neplanski potro{en buxetski novac. I predlog odluke o prvom ovogodi{wem rebalansu gradskog buxeta, na osnovu koje je on sa 3,555, “sveden” na 3,318 milijardi dinara, zbog toga {to, kako je obrazloìo na~elnik Zoran Todosijevi}, Republika nije dozna~ila gradu sredstva za

dovr{etak zgrade Muzi~ke {kole i {to je novac namewen za komunalnu infrastrukturu preusmerila za otklawawe posledica poplava, izazvao je podu`u raspravu i kritike opozicije. Po{to je zamerio predsedavaju}em da “ima o{tar gard prema opoziciji”, kojoj, za razliku od odbornika pozicije, ne dozvoqava da replicira, Dragan Vu~eti} (DS) je ocenio da je i osnovni buxet bio potro{a~ki, da su ostvareni mawi i sopstveni i prihodi iz Republike i sugerisao da lokalna poreska administracija poja~a kontrolu, da se poboq{a naplata naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, smawe tro{kovi putovawa, usluga po ugovoru, tro{kovi rada Gradskog ve}a i komisija... ^lanovi GV su pove}ali sebi naknadu, a ne podnose izve{taje o tome {ta su uradili, kritika je Bo{ka Obardovi}a (Dveri), koji je

NISU SVE [ANSE IZGUBQENE Tokom priprema za izradu buxeta, ~elnici lokalne samouprave su dobijali brojna obe}awa od ministara i Vlade Srbije. U martu su odràni izbori, Vlada je formirana u aprilu, usledili su problemi zbog katastrofalnih poplava, ali uprkos tome, sva obe}awa nisu propala, rekao je gradona~elnik Vojislav Ili} i podsetio da }e do kraja godine biti zavr{ena dogradwa Studentskog doma, vredna vi{e od 80 miliona dinara, da postoji obe}awe da }e za prvu fazu radova na budu}oj zgradi Biblioteke Republika izdvojiti 80 miliona dinara. “Nisu izgubqene {anse”, tvrdi on, da dràva obezbedi sredstva i za dovr{etak Muzi~ke i {kole u Mr~ajevcima, ali ciq Vlade je da iz svih ministarstava izvu~e {to vi{e sredstava, da bi pomogla stanovni{tvu poplavqenih podru~ja, me|u kojima je i â~ak, u kome je {teta procewena na oko 1,8 milijardi dinara, rekao je Ili}. Naglasio je da je zbog {teta na putnoj infrastrukturi, iz programa JP “ Putevi Srbije” izba~ena rekonstrukcija dela Ulice Dr Dragi{a Mi{ovi}, ali da je na drugoj strani Gradu dozna~eno 32 miliona dinara za popravku u poplavama o{te}enih saobra}ajnica.

zamerio finansijerima {to su rebalansom smawena sredstva za kulturu, socijalna davawa, {to lokalna vlast, koja “ìvi u politi~kom futurizmu”, opona{a republi~ku, koja ni{ta nije uradila za â~ak, kao ni predsednik Republike, progla{en za po~asnog gra|anina â~ka i fondacija predsednikove supruge Dragice Nikoli}. Zbog lo{eg stawa u javnim preduze}ima, a posebno u JP “Gradac”, koji }e kao “otu|en centar mo}i”, na osnovu rebalansa dobiti dodatnih 100 miliona dinara, gubici u ovim firmama se “pokrivaju injekcijama iz buxeta”, kritika je Stojana Markovi}a (LDP), koji prognozira da i slede}e godine ne}e pristizati dovoqno novca iz Republike, i da }e biti smawen i priliv iz lokalnih izvora. Na wegove “prozivke” i podse}awa da je “li~no garantovao” za direktora JP “Gradac”, replicirao je dr Aleksandar Radojevi}, zahtevaju}i od svih koji kritikuju ~elnog rukovodioca ovog preduze}a da “pruè dokaze za sve ono {to je on

POLITIKA

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

lo{e uradio, a ne da sude na osnovu li~nog animoziteta”. DA LI SU POVE]ANE NAKNADE VE]NICIMA? Ovogodi{wi buxet }e, zbog najavqenih mera {tedwe i maweg priliva sredstava, biti ostvaren oko 85 odsto, procena je Aleksandra Tanaskovi}a (Dveri), koji smatra da je puwewe buxeta ozbiqno dovedeno u pitawe. Kao lo{e i nedopustivo okarakterisao je to {to, dok se smawuju sredstva za socijalnu za{titu i porodiqe, i u vreme kada svi pri~aju o {tedwi, Gradsko ve}e, uprave i SG, koja }e “popiti 1,2 miliona dinara”, pove}avaju tro{kove. Odlukom o rebalansu nisu smawene neke mawe bitnije pozicije i sa wih, po ugledu na republi~ki, sredstva preusmerena za pomo} poplavqenom podru~ju, zapa`awe je Aleksandra \enadi}a (Dveri), koji je zamerio {to se iz buxeta planira nabavka vozila za potrebe Policijske uprave i video nadzor, odnosno ukupno 50 miliona dinara, u situa-

ciji kada lokalna samouprava nema nikakve ingerencije nad radom MUP, niti SG od wega mo`e da dobije bitne informacije, na primer, o narkomaniji, bezbednosti gra|ana... Prilikom usvajawa buxeta za pro{lu i ovu godinu re~eno je, pored ostalog, da }e “zahvaquju}i autoritetu ministra Velimira Ili}a, Grad dobiti 700 miliona dinara za gradwu zatvorenog bazena”, da }e biti otvorena fabrika za preradu vo}a, za proizvodwu “led” svetiqki, fabrike mebla, bioskopa, pokrenuta proizvodwa u civilnom delu “Slobode”, podsetila je Mirjana Milenkovi} Talovi} (DS). Umesto toga i otvarawa novih radnih mesta, za tri godine nije obezbe|eno ni pet miliona dinara za otvarawe jednog bioskopa, nema ni jedne investicije, ni novih radnih mesta, buxet “ne prepoznaje mlade”... U odluci o rebalansu ne vidi se koliko je precizno iskori{}eno, a koliko ostalo sredstava na poziciji poqoprivreda, rekla je Mira Milinkovi} (NDS) i pitala, kada }e po-

novo biti raspisan konkurs za subvencije, sugeri{u}i da jedna od mera koju }e buxet finansirati bude protivgradna za{tita, a prvenstveno osigurawe useva. Ona je ukazala i na problem 19 zaposlenih u stomatolo{koj slu`bi Doma zdravqa, ~ije se plate ne finansiraju iz zdravstvenog fonda, a koji nisu primili sedam zarada i na pove}awe pozicije od{teta od ujeda pasa, za koje se “dnevno pla}a oko 31.000 dinara”. Struja, gas i mazut nisu poskupeli, tvrdi republi~ki premijer, zbog ~ega prilikom navo|ewa osnovnih razloga zbog kojih se pristupa rebalansu, takvo obrazlo`ewe treba izbrisati, zahtevao je dr Milan Roganovi} (Dveri), koji je, pored ostalog, zapazio da sredstva za podsticaj zapo{qavawa putem javnih radova nisu iskori{}ena i da su naknade za rad gradskih ve}nika pove}ane, a da se ne zna {ta su radili i uradili. Grad uredno izmiruje sve obaveze prema osnovnom i sredwem obrazovawu, {kole i vrti}i imaju sve {to im je neophodno i ^a-

~ak je jedan od retkih gradova koji redovno servisira te obaveze, tvrdi Lazar ^ikiriz (NS) i podse}a da je ovog leta 491 dete o tro{ku Grada letovalo u Ulciwu i da je sa po 10,5 hiqada dinara subvencionisao odmor 1.335 mali{ana. Ove godine za podsticaje u poqoprivredi predvi|eno je 22 miliona dinara, od kojih je 18 izdvojeno za subvencije za 115 poqoprivrednika, podsetio je odbornik i predsednik komisije Tihomir \urovi} (SNS). Po{to Gradsko ve}e i nad-

le`na radna tela nisu usvojili ni jedan od 13 amandmana na predlog odluke, od kojih su, detaqno ih obrazlo`iv{i na sednici SG, 11 podneli odbornici opozicije, vladaju}a ve}ina u lokalnom parlamentu je usvojili prvi ovogodi{wi rebalans gradske kase. On je “povukao” i izmene i dopune ovogodi{weg plana poslovawa JP “Gradac” i dva wegova programa, koji su tako|e zavredili veliku pa`wu odbornika na posledwem skup{tinskom zasedawu. M. N.

U NASTAVKU 35. SEDNICE SG USVOJENA DVA PLANA GENERALNE REGULACIJE nastavku 35. sednice SG â~ka razmatrani su predlozi planova generalne regulacije “Industrijska zona, kompleksi bolnice i kasarne” i “Atenica - Kulinovci”. Wihovom usvajawu prethodila je veoma op{irna diskusija, u kojoj su prete`no u~estvovali opozicioni odbornici. Prilikom izrade planova generalne regulacije “Industrijska zona, kompleksi bolnice i kasarne” i “Atenica - Kulinovci” ispo{tovani su Zakon o planirawu i izgradwi i Generalni urbanisti~ki plan â~ka, usvojen u decembru 2013. godine. Oba planska dokumenta su bila na javnoj raspravi i ispo{tovana je kompletna zakonska procedura prilikom wihove izrade, naglasio je Milo{ Milosavqevi}, na~elnik Gradske uprave za urbanizam, u uvodnom izlagawu. PGR “Industrijska zona, kompleksi bolnice i kasarne” obuhvata podru~je od 461 hektar u delovima katastarskih op{tina â~ak, Qubi}, Kowevi}i i Atenica, tj. prostor koji se nalazi izme|u Zapadne Morave, Ateni~ke reke, pru`nog zemqi{ta, ulica Radenka Jawi}a, Ratka Vasiqevi}a, Bulevara oslobo|ewa, Bulevara oslobodilaca, Ulice Dr Dragi{a Mi{ovi}, arsenalskog prolaza, èlezni~ke pruge i “plavog mosta”. Ovim planskim dokumentom je formirana jedinstvena urbani-

DOBRA PLANSKA OSNOVA BUDU]EG RAZVOJA

sti~ka zona, namewena industriji i privredi, koja ima dominantnu namenu i prostire se isto~no od gradskog jezgra. Ovo nije potpuno novoplanirana zona, jer tu ve} postoje industrijski kompleksi, izgra|eni sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka. Plan daje mogu}nost da se takvi objekti revitalizuju, ali i izgrade potpuno novi na slobodnim parcelama. U okviru ovog prostora svoje mesto je dobila i specifi~na mala privreda. Radne zone su planirane kao kombinacija razli~itih vidova delatnosti, po~ev od raznorodnih

vrsta poslovawa, usluga, do proizvodnih i skladi {nih kapaciteta. Ova zona ima izuzetno povoqan prostorni poloàj i dobru saobra}ajnu povezanost. Postoje}e stambene zone ju`no od dràvnog puta br. 23 se zadràvaju, jer su uslovqene zate~enim stawem, a planirano je i formirawe novih u Kulinova~kom poqu. Javne funkcije (obrazovawe, kultura, zdravstvo, socijalna za{tita, sport i rekreacija, zelenilo) predvi|ene su po principu ravnomerne zastupqenosti i decentralizacije. Iseqewem kasarne “Ratko Mitrovi}”

bi}e stvorena mogu}nost da se u okviru ovog kompleksa zadovoqi potreba za otvarawem novih vi{ih {kola i fakulteta. U kompleksu gorwe kasarne “Tanasko Raji}” planiran je deo reonskog centra sa javnim sadr`ajima, dom za stara lica, sportski centar, park, pro{irewe kompleksa bolnice. - U okviru industrijske zone zadr`an je kompleks “Tehni~ko remontnog zavoda”, koji }e se daqe ure|ivati prema posebnom programu Vojske Srbije. Jedan deo lokacije “Cer” ima nove objekte, ali tu ima dosta prostornog potencijala za daqu gradwu. Uz samu Ateni~ku reku, na nekada{woj lokaciji Fabrike reznog alata je, tako|e, formirana zona namewena privredi i industriji. Na tom prostoru ve} je realizovan jedan kompleks asfaltne zone, ali je ostali prostor slobodan za gradwu, a planirana je i trafo-stanica, koja je veoma bitna za funkcionisawe Grada - rekla je Tatjana Simonovi}, predstavnik JP “Gradac”, prilikom prezentacije plana. Ona je, tako|e, navela da se u ovim novim planskim dokumentima, po prvi put, planiraju biciklisti~ke trake i staze. Opozicioni odbornici

su izneli brojne primedbe na nacrt plana. \or|e [ipeti} (Dveri srpske) je zamerio {to su grafi~ki prilozi dati u izuzetno malom formatu i {to se na dnevnom redu skup{tinskog zasedawa najpre nije na{ao PGR “Centar”, koji, je najva`niji, jer su potencijalni investitori najvi{e zainteresovani za wega. - Mislim da je planirani reonski centar u Atenici potpuno nerealan i da nema prostora za wegovu realizaciju, pa bi trebalo prona}i neko alternativno re{ewe. Prostor kasarne “Tanasko Raji}” nije definisan dovoqno jasno, jer, osim stara~kog doma i pro{irewa bolnice, ostali sadr`aji nisu jasno precizirani. To ostavqa mogu}nost da potencijalni investitori iskoriste {ansu i izmene namenu prostora. I za{tita od poplava je neadekvatno i neozbiqno obra|ena, jer je sa svega nekoliko re~enica dotaknut ovaj goru}i problem na{eg grada - rekao je [ipeti}. Biqana Rubakovi} je istakla da odborni~ka grupa “Dveri” smatra da je ovaj plan nerealan i nejasan, jer u wemu nije precizno definisano na koji }e na~in biti rekultivisana deponija u

Preli}ima i koju }e namenu imati taj prostor. Zameraju}i {to plan ne sadrì procenu uticaja na ìvotnu sredinu, istakla je da se u planu ne vidi jasno da li }e u Preli}ima biti transfer stanica ili ne{to drugo. Slobodan Nenadi}, Aco \enadi} i dr Milan Roganovi} (Dveri) izneli su mi{qewe da je potpuno nelogi~no da prostori u kojima se nalaze industrija, deponija i ostaci PKS-a ne zahtevaju procenu uticaja na ìvotnu sredinu. Tako|e su zamerili {to plan nema vremenska ograni~ewa, kako bi se ta~no znalo do kada }e odre|eni segmenti biti realizovani. Stojan Markovi} (LDP) je postavio pitawe zbog ~ega je ove planove radio JP “Gradac”, a ne Uprava za urbanizam i “da li su â~ku potrebne dve urbanisti~ke slu`be koje se nadgorwavaju koja je pametnija, stru~nija i koja odlu~uje”. - Meni se ~ini da smo ovim planovima potpalili raàw, a zec nam je duboko u {umi. Zar nismo dobili informaciju da od ove kasarne bez novca nema ni{ta... Planirano je da zatvoreni bazen bude na plavnom podru~ju, industrijska zona u kom{iluku bolnice, dom za nastavak na slede}oj strani

POLITIKA

stare u okruèwu sportskih terena, transfer stanica u Preli}ima, a davno je obe}ano tim qudima da }e taj prostor biti park. I koliko industrijskih zona treba da imamo u â~ku? Sutra, kada do|e neki od potencijalnih investitora, postavqa se pitawe ko }e da pregovara sa wim o uslovima ugovora, da li }e to biti “Gradac”, Gradsko ve}e, ili neka gradska uprava - rekao je Markovi}. DA “GRADAC” PRERASTE U DIREKCIJU?! Nasuprot Markovi}u, koji je predloìo da se “Gradac” ugasi, jer, kako je rekao, takav kakav jeste nikome i ne treba, prof. dr Drago Milo{evi} (SNS) je pokrenuo inicijativu da se ovo javno preduze}e transformi{e u Direkciju za izgradwu, jer raspolaè odgovaraju}im kadrovima, {to bi bilo vi{estruko korisno za Grad. Dmitar Popovi} (DS) je nagalasio da je â~ak jedan od prvih gradova koji ima planove generalne regulacije i da se zbog toga nalazi u boqoj poziciji, kada se govori o potencijalnim investitorima. Tako|e, Popovi} je potvrdio da je svojevremeno bio za~etnik ideje o Direkciji za izgradwu, jer urbanisti~ke planove treba neko i da inplementira, a to bi po wegovom mi{qewu trebalo da bude “Gradac”. Naveo je da nije ta~no da ovo javno preduze}e samo raskopava ulice koje je gradilo, ve} to ~ine drugi, koji imaju podzemne instalacija. Da je “Gradac” postao Direkcija, svi ti radovi bi bili pod wegovom ingerencijom, zakqu~io je Popovi} i ocenio da je ovaj PGR ura|en dobro. Branislav Lazovi} (Pokret za Srbiju) je rekao da je dobro {to su planovi ura|eni, ali mu nije jasno zbog ~ega nije ispo{tovano osnovno pravilo da se industrijske zone lociraju na kraju grada, izvan stambenog dela. Borko Jovanovi}

(URS) je predloìo da odbornici ovakve materijale, osim u pisanoj formi, dobijaju i u elektronskoj, radi preglednosti. Slobodanka Uro{evi} (SPS) je pohvalila planski dokument i naglasila da je infrastruktura na tom podru~ju posebno komplikovana i da je obra|iva~ potvrdio da je dorastao zadatku. Na~elnik GU za urbanizam Milosavqevi} je istakao da je strate{ka procena uticaja na ìvotnu sredinu ura|ena u prostornom planu i da je u sve planske dokumente nièg ranga ugra|en taj element, tako da odbornici nemaju razloga da budu zabrinuti. Sve ono {to nije do kraja razra|eno ovim planskim aktom bi}e obra|eno u planovima detaqne regulacije, u kojima, tako|e, ne}e biti zanemarena za{tita ìvotne sredine. PGR “Atenica - Kulinovci” obuhvata 651 hektar i velikim delom tretira prostor katastarskih op{tina Loznica, Atenica i Kulinovci, a mawim delom â~ak, Kowevi}e i Trnavu. Kako je naglasila predstavnik obra|iva~a Nata{a Strugarevi}, u centralnom delu prostora planirano je stanovawe sredwih gustina, a po obodnim delovima (pobr|e Jelice, Loznica, Kulinovci) niskih gustina. Predvi|eno je i kombinovawe stambenih i poslovnih zona. Novinu predstavqaju funkcionalni centri mesnih zajednica, rejonski i lokalni sportski centri i zeleni pojasevi. Aleksandar Tanaskovi} (Dveri) je rekao da je postojawe industrijskih zona u gradu ne{to {to je neosporno, ali se postavqa pitawe koja vrsta industrije se moè, a koja ne sme dozvoliti. ZATVORSKA UPRAVA PORED BOLNICE? Vladica Gavrilovi} (NS) je izneo mi{qewe da nije dobro da preko puta Bolnice bude zatvorska

uprava, jer je taj deo ranije planiran za stanovawe. Ovo podru~je je godinama imalo deponiju, danas ima asfaltnu bazu, a uskoro }e dobiti i recikla`ni centar, pa mu samo nedostaje zatvorski kompleks, zakqu~io je Gavrilovi}, konstatuju}i da to nije dobro re{ewe. \or|e [ipeti} (Dveri) je ponovo izneo zamerku da odbrani od poplava ni u ovom planu nije posve}ena neophodna pa`wa, a Stojan Markovi} (LDP) da su podzemni prolazi ispod pruge lo{e re{ewe, jer svi takvi, koji ve} postoje u gradu, lo{e funkcioni{u. Uz opasku da ne razume kako pojedini odbornici, koji nisu upu}eni u ovu problematiku, sebi daju za pravo da kritikuju sve od reda, Gordana Plazini} Ciki} (SNS) je pohvalila PGR “Atenica - Kulinovci”, izraàvaju}i nadu da }e “Gradac” zaista postati Direkcija za izgradwu i objediniti sve ingerencije, {to bi zna~ilo kraj samovoqnom raskopavawu ulica i bespotrebnom tro{ewu novca. Odgovaraju}i na pitawa i primedbe odbornika, Nata{a Strugarevi} je objasnila da }e kvanta{ka pijaca u Atenici biti locirana na delu pored Trnavske reke, gde }e biti izgra|en i veliki parking. Tako|e je naglasila da ovaj PGR u dovoqnoj meri tretira i odbranu od poplava i to kroz vi{e tematskih oblasti. [to se ti~e pru`nih prelaza, podzemni prolazi su najboqe re{ewe, jer nadzemne konstrukcije zahtevaju i ru{ewe nekih postoje}ih objekata. Na kraju izlagawa je kazala da strategiju Grada ne vode planeri, ali su obavezni da je po{tuju. Odbornici su ve}inom glasova prihvatili i izmene i dopune programa rada Turisti~ke organizacije â~ka. Kako je objasnio Dragomir Savi}, direktor Turisti~ke organizacije â~ka, promene na odre|enim buxetskim pozicijama

ne}e uticati na ukupan iznos planiranih sredstava. Izdvojena buxetska sredstva za za{titu `ivotne sredine, u visini od dva miliona dinara, trebalo bi da se utro{e do kraja godine i to za nabavku meteorolo{ke stanice i laboratorije, kao i adaptaciju istra`iva~kog centra. I javni radovi su ukalkulisani u program rada, iako se ne zna pouzdano da li }e biti sprovedeni di kraja decembra. Savi} je skrenuo pa`wu i na ~iwenicu da opredeqena buxetska sredstva ne}e biti dovoqna za isplatu dugova po sudskim

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

presudama, koje datiraju iz ranijeg perioda. Iako su nastojali da budu maksimalno {tedqivi, plate zaposlenih radnika nisu obezbe|ene do kraja godine, pa }e biti prinu|eni da nedostaju}a sredstva pribave kroz a`urniju naplatu naknada koje ubiraju. Ipak, i tu postoje velike pote{ko}e zbog {tete od poplava, pa vlasnici ugostiteqskih objekata i vikendica nemaju dovoqno sredstava da izmire svoje obaveze. Kako je naveo Savi}, Turisti~ka organizacija ima vi{e radnika, nego {to joj je potrebno. Program sma-

wewa broja zaposlenih stopiran je u ovoj godini i nadle`ni u ustanovi vode intenzivne pregovore sa predstavnicima lokalne samouprave da vi{ak ekonomista prebace u GU za finansije, gde }e, zbog odlaska u penziju, biti upra`wena pojedina radna mesta. Odbornici su ve}inom glasova usvojili i predlog odluke o prenosu na upravqawe objekta brane “Parmenac” i kanala za navodwavawe na JVP “Srbijavode”. V. S.

PRIPADNICI OO RAVNOGORSKOG POKRETA ^A^AK OBELE@ILI 1. OKTOBAR

PARASTOS ZA PRAVOSLAVNE STRADALNIKE organizaciji OO Ravnogorskog pokreta, sve{tenici ~a~anske crkve obavili su parastos i osve}ewe humke na Spomen parku borbe i pobede, u kojoj su pokopane kosti gra|ana i boraca, stradalih na ovim prostorima u Drugom svetskom ratu. Na taj na~in je obeleèn 1. oktobar, Dan prvog oslobo|ewa â~ka 1941. godine od nacisti~kog terora, u kome su u~estvovali i pripadnici Ravnogorskog pokreta, pod vo|stvom Jovana Bojovi}a, komandanta êtni~ko jeli~kog odreda. Ravnogorci su na humci, pod kojom po~ivaju `rtve ~a~anskog kraja, tre}u godinu zaredom postavili krst, koji je ranije dva puta uklowen, a Aco \enadi}, koordinator Ravnogorskog pokreta, podsetio je na parastosu, odrànom u sredu, na doga|aje od 1. oktobra 1941. godine. - Okupili smo se na ovom mestu posve}enom slobodi i pobedi, u znak se}awa na dan kada su ~a~anski ~etnici, nakon pregovora sa partizanima, smogli hrabrosti i snage da se odupru neprijatequ. Kada je cela porobqena Evropa grcala pod nema~kom okupatorskom fa{isti~kom ~izmom, borba je po~ela 30. septembra u ve~erwim satima, da bi oko 100 pripadnika êtni~kog jeli~kog odreda, predvo|enih narednikom Milutinom Jankovi}em, ve} posle pono}i u{lo u grad. Do ujutru u 6 sati i 30 minuta oni su oslobodili â~ak. Sramota me je {to sam â~anin, jer danas kada obeleàvamo godi{wicu oslobo|ewa, i 11. septembra kada kraj Morave odràvamo parastos `rtvma komunisti~kog terora, na{ih sugra|ana nema. Treba da se zapitamo da li smo do-

stojni wihovih velikih dela - rekao je Aco \enadi}. Predsednik OO Ravnogorskog pokreta Dragan ]endi}, istakao je da je nakon Loznice i Gorweg Milanovca, â~ak tre}i grad koji je u Srbiji oslobo|en i “preotet iz ruku Nemaca”. On je podsetio da su pripadnici ovog pokreta pre tri godine, prvi put nakon sedam decenija, odràli parastos stradalim â~anima u Drugom svetskom ratu. “Sve `rtve pokopane ovde su, bez obzira na ideolo{ku pripadnost, pravoslavni Srbi, kr{tene du{e, i zasluùju da im se barem jednom godi{we odrì parastos”, istakao je ]endi}. Sve{tenik ~a~anske crkve protojerej Miroslav Petrov, izme|u ostalog je rekao da je postavqen sveti ~asni ìvotvorni krst Gospodwi, koji je simbol stradawa Hristovog, “da bismo se setili stradawa Gospoda na{eg i neprestano u srcima i du{ama na{im oìvqavali wegovu golgotu, ali ujedno i da se setimo stradawa i golgote na{ega naroda kroz istoriju”. N. R.

Privredno dru{tvo "Vasovi}" doo ^a~ak raspisuje oglas za slede}e radno mesto:

OGLAS Ako ste mladi, ambiciozni, kreativni i spremni za timski rad prikqu~ite se timu koji dobija. "INTERAUTO-TRADE" d.o.o. Preqina zastupnik vozila OPEL i CHEVROLET ogla{ava slobodno radno mesto:

1. AUTOMEHANI^AR - 1 izvr{ilac Uslovi: - III ili IV stepen automehani~ar - Polo`en voza~ki ispit B kategorije - Minimum 5(pet) godina radnog iskustva

Telefoni za sve informacije od 8 do 17 ~asova: 032 / 380-000, 382-182 Oglas ostaje otvoren osam dana od dana objavqivawa. Prijave slati na adresu: "INTERAUTO - TRADE" d.o.o., 32 212 Preqina, ^a~ak ili na e-mail adresu: office@interauto-trade.rs

VOZA^ 1 izvr{ilac Uslovi: - III ili IV stepen stru~ne spreme - radno iskustvo na poslovima voza~a 3 godine - voza~ka dozvola C kategorije - posedovawe taho kartice - vaze}e lekarsko uverewe - potvrda od MUP-a da se protiv lica ne vodi krivicni postupak n Probni rad 7 dana Rad je na odre|eno vreme Prijeve slati iskqu~ivo elektronskim putem na: finansije@vasovic.co.rs Oglas traje do popune radnog mesta. Bi}e kontaktirani samo oni koji u|u u u`i izbor.

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

MARKETING

OBRAZOVAWE

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

U OKVIRU NASTAVE GRA\ANSKOG VASPITAWA U GIMNAZIJI PRIRE\EN MASKENBAL Iako im vremenske prilike nisu i{le na ruku, u~enici su se u velikom broju odazvali maskenbalu u svojoj {koli, iskazali kreativnost i mladala~ku potrebu da se opuste i zabave. Tako je nastava gra|anskog vaspitawa ove godine zapo~ela na zanivqiviji na~in nego ranije `eqi da razbiju monotoniju svakodnevice, gimnazijalci su 27. septembra, uz podr{ku profesora sociologije i gra|anskog vaspitawa,

DOÂRALI DVADESETI VEK Svetlane Stojanovi} i Vladimira @ivanovi}a, 27. septembra organizovali neuobi~ajenu ùrku pod maskama, a na temu “20. vek”. - Ovo je divna prilika da nam u~enici pokaù koji su to doga|aji i li~nosti, modni stilovi i muzika, za wih najzna~ajniji. To }e biti wihova interpretacija znawa koje su stekli tokom {kolovawa kazala je, najavquju}i ovaj doga|aj, profesorka sociologije Svetlana Stojanovi}. Uprkos ki{i koja je te ve~eri pretvarala ulice u

jezera, na druèwe je do{lo vi{e od 300 maskiranih u~enika, a nevreme je promenilo jedino mesto okupqawa - umesto pod vedrim nebom, u malom dvori{tu, ùrka je uprili~ena u prizemqu {kolske zgrade. - Ostali su do kraja i jedva su se razi{li. To nam govori da su mladi u na{em gradu èqni provoda i kulturno - zabavnih sadràja. Za razliku od u~eni-

ka, profesori nisu bili mnogo zainteresovani za maskenbal, a nas nekoliko koji smo u~estvovali oformili smo `iri i odabrali najlucidniju, najkreativniju i najinventivniju masku, kao i masku nad maskama - rekao nam je profesor Vladimir @ivanovi}, koji je, prilikom izbora sopstvene maske, bio inspirisan hipi pokretom. Sredwo{kolci, me|u kojima je bilo najvi{e gimnazijalaca, ali i u~enika drugih {kola, proputovali su te ve~eri kroz razli~ite decenije pro{log veka i svojim kosti-

SUPRUGE AMBASADORA POSETILE „STUDIO MARU[KA”

PRISUSTVOVALE NASTANKU UNIKATA OD SVILE èqi da podstaknu ènsko preduzetni{tvo, Udruèwe poslovnih èna “Nade`da Petrovi}” iz â~ka i Diplomatski internacionalni klub èna u Beogradu, organizovali su posetu supruga ambasadora stranih zemaqa u Beogradu preduze}u “Studio Maru{ka” u Preqini, koje se bavi proizvodwom e{arpi, marama i drugih unikatnih modnih predmeta od svile. Me|u 14 go{}i, bile su dame iz Japana, Rusije, Libana, Tunisa, SAD, Hrvatske, Danske, Kine... One su posetile pogone ovog preduze}a, kao i izlo`bu novih proizvoda, pripremqenu specijalno za ovu priliku. Vlasnica firme i dizajnerka Maru{ka Topalovi} pokazala im je kako ru~no oslikava svilu, {to je na strankiwe ostavilo izvanredan utisak. - “Studio Maru{ka” je dobra firma, a wena vlasnica osoba koja ima dobar ukus i istan~an ose}aj za boje i oblike - izjavila je posle ove demonstracije Elizabet Kuroki, supruga ambasadora iz Japana.

mima do~arali {ta se u tim vremenima de{avalo, kako su qudi `iveli i razmi{qali, kakvu su muziku slu{ali i kakve ideologije zagovarali. Neki su inspiraciju za masku prona{li na doma}em terenu, kao {to je to u~inio Lazar Mitrovi} koji je obukao uniformu oficira nekada{we JNA, jer mu je deda bio zastavnik i unuku ~esto govorio o svom pozivu i ulozi vojske. Neki su, opet, oti{li na drugi kraj sveta, poput Petra [trpca i Branka Luki}a, koji su se, zainteresovani za vreme prohibicije alkohola u

Americi tridesetih godina pro{log veka, preobukli u krijum~are. U istom dru{tvu na{li su se ârli âplin i Al Kapone, deca cve}a i vojnici u maskirnim uniformama, svetske dame i Titove pionirke. Za “masku nad maskama” progla{ena je kreacija pet devojaka koje su se na zabavi pojavile u ode}i nekada{wih pionirki. Pokazalo se, eto, da tetka jedne od wih, Nine Veqkovi}, nije uzalud godinama ~uvala odelo u kome je, kao i sva deca wenog vremena, poloìla pionirsku zakletvu. E.V.

PRIJEM BRUCO[A NA FAKULTETIMA

ovodom po~etka {kolske godine na svim fakultetima i visokim strukovnih {kolama uprili~en je prijem bruco{a, pa je u sredu, 1. oktobra, posebna atmosfera bila i na Fakultetu tehni~kih nauka i Visokoj {koli tehni~kih strukovnih studija u â~ku. Na sve~anosti na FTN dobrodo{licu novim studentima poèleo je dekan Jeroslav @ivani} podsetiv{i ih na osnovni zadatak - da ozbiqno shvate studije, steknu znawa koja su primenqiva u savremenom svetu i na taj na~in “bar malo doprinesu razvoju srpskog naroda i dràve”. @ivani} je naglasio da je ovo 40. generacija studenata FTN, koji mladima nudi kvalitetne studijske programe i priprema ih za inèwere, profesore i menaxere. - Studirajte {to kra}e da

P Weno mi{qewe deli i Sara Kirbi, iz SAD. - Ve} sam nabavila nekoliko ovih marama. U “Studiju” sam prvi put i impresionirana sam - rekla je Amerikanka. Natalija êpurina, supruga ruskog ambasadora, otkrila je da marame predstavqa veoma vaàn detaq u wenom odevawu i dodala: - Najradije nosim tradicionalne ruske marame, od vune, ali mi se veoma svi|aju i ove od svile. Kada sam pre godinu dana prvi put posetila “Studio” bila sam zadivqena. Po re~ima Gorane Tanaskovi}, direktorke udruèwa - organizatora, ova-

kve posete su veoma dragocene za ène koje se u Srbiji bave preduzetni{tvom, jer wima jo{ uvek nedostaje spremnost da “iza|u u inostranstvo”. Za vlasnicu firme kontakt sa stranim svetom ne predstavqa vi{e problem, jer “Studio Maru{ka” ve} uveliko vaì za “lidera u oblasti modnih detaqa” i svoje proizvode uspe{no plasira ne samo na doma}em, nego i inostranom trì{tu. Ipak, mogu}nost da ugosti “lep{e polovine” ambasadora bila je za wu posebna ~ast i potvrda uspe{nog rada. - Da bi se uspelo u privatnom preduzetni{tvu

potrebno je imati kvalitetan proizvod i boriti se za prilike da taj proizvod pokaète - poru~ila je Maru{ka Topalovi} ènama koje èle da se bave biznisom. Osim {to je predstavila svoje kreacije, ona je 23. septembra go{}e upoznala i sa radom svojih saradnika, prirediv{i izlo`bu vina koje proizvodi preduze}e “Aleksandrovi}” iz Topole, kao i izlo`bu slika iz Galerije naivne umetnosti u Kova~ici. Motivima sa slika naivnih slikara Maru{ka Topalovi} }e, najavqeno je, oplemeniti narednu kolekciju marama i e{arpi. E.V.

biste {to du`e trajali u profesionalnoj karijeri poru~io je mla|im kolegama predsednik Studentskog parlamenta Petar Vujovi}. Na sve~anosti u V[TSS bruco{ima su uspeh na studijama po`eleli direktor {kole Doj~ilo Sretenovi} i predstavnik Studentskog parlamenta Marko Glibi}. Podsetiv{i da novi zakon omogu}ava visokim strukovnim {kolama uvo|ewe master studija, Sretenovi} je najavio da }e se {kola potruditi da pripremi kvalitetan program i za wega dobije akreditaciju. Prijemima za bruco{e prisustvovali su predstavnici Grada, a doga|aj je ulep{an muzi~kim programom. Na FTN je nastupioje operski peva~ Vojislav Spasi}, a na V[TSS mlade flautistkiwe An|ela Todorovi} i Mina Cvetkovi}, u~enice sredE.V. we muzi~ke {kole.

DRU[TVO

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

PROFESOR DR \OR\E \UKI] PROGLA[EN ZA POÂSNOG GRA\ANINA OP[TINE ALEKSANDROVAC â~anin po prebivali{tu, a Beogra|anin po mestu zaposlewa, dr \or|e \uki}, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u srpskoj prestonici, ro|en je u Maloj Rakqi, kod Aleksandrovca, pre 62 godine. Iako je u zavi~aju ìveo samo u ranom detiwstvu, @upu je trajno nosio u srcu, a iz te veze nastala je potreba da u rodnom kraju obnovi dve ~esme (u selima Dowi Vratari i Koznica) i na taj na~in uspostavi kontinuitet izme|u tradicije i savremenosti, svojih predaka i potomaka. a ~esmi “Zdravac”, u Dowim Vratarima, na pet kilometara od Aleksandrovca, pro~itasmo da je podignuta 1926. godine, od strane “Ministarstva narodnog zdravqa za Vladu kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a, zauzimawima dr. Dobr. Popovi}a, narodnog poslanika”. Starom zapisu, osveènom zlatnim rukama savremenih majstora, nedavno su se prikqu~ile slede}e re~i: “U nirvani ùpskog vinogorja i besputnih bregova, na ponos

PRIZNAWE ZAVI^AJA ZA DOBRO^INSTVO svoga roda, za ve~an spomen, u slavu i ~ast svog dede Milena T. \uki}a i oca Timotija M. \uki}a, koji spozna{e svet u nebeskom mno{tvu vinove loze, \or|e T. \uki}, pohode}i @upu svojih predaka, obnovi ovaj isto~nik i dariva ga ota~estvu i budu}im pokolewima na radost i predawe.” Osve}ewu ~esme, koje su 27. septembra, na verski praznik Krstovdan, obavili sve{tenici Dragoqub Popovi} i Vukman Petrovi}, prisustvovali su ~lanovi \uki}eve porodice i predstavnici rukovodstva Aleksandrovca, a zahvalnost gra|ana darodavcu prosledio je predsednik op{tine dr Jugoslav Stajkovac. - \or|e se uvek vra}ao svom kraju, sa pijetetom se se}ao svojih predaka i re{io da ostavi trag na najhumaniji na~in. Obnavqaju}i veoma zapu{tene ~esme, on je nas, koji o wima nismo dovoqno brinuli, podsetio na du`nost da vi{e pa`we posve}ujemo na{oj pro{losti, tradiciji i kulturi - kazao je prvi

~ovek op{tine. Obja{wavaju}i razloge dobro~instva, \uki} se prisetio pitawe koje je uobli~io kwi`evnik Sini{a Paunovi}: “Za{to qudi i posle najve}ih razo~arewa i na samrtnom ~asu misle na svoj zavi~aj?” - [to sam fizi~ki bivao udaqeniji od rodne varo{i, zavi~aj mi je duhovno bivao sve bli`i. S obzirom da sam, kao profesor univerziteta, neprestano u nau~nim i stru~nim krugovima, davno sam shvatio, da novac, iako “sloboda u kovanoj formi”, kako re~e Dostojevski, ne mora bogate qude u~initi sre}nim. Mera intelektualnosti je ~iwewe, ne samo za li~nu korist, ve} za op{te dobro, odnosno javni interes - kazao je na{ sugra|anin, priznav{i da se zbog dobro~instva ose}a du{evno i duhovno ispuwenim. Istoga dana, na sve~anosti u zgradi op{tinske uprave, predsednik Skup{tine op{tine mr Toma Savkovi} uru~io je \uki}u povequ i “kqu~ grada”, zbog “istinskog doprinosa u obnovi i o~uvawu kul-

turno - istorijskih znamenitosti na podru~ju op{tine”. Po{to se krajem septembra u Aleksandrovcu odràvala tradicionalna privredno - turisti~ka manifestacija “ @upska berba” doma}ini su goste iz â~ka proveli kroz svoje mesto i upoznali ih sa wegovom istorijom. Tako smo saznali da je Aleksandrovac nekada nosio ime Koètin, pod kojim se prvi put pomiwe 1196. godine u poveqi Stefana Nemawe. Naseqe je progla{eno varo{icom 1880, a dve godine kasnije dobilo dana{we ime, po kraqu Aleksadru Obrenovi}u. Danas je op{tina Aleksandrovac sedi{te Rasinskog okruga i nadaleko poznata po gajewu vinove loze i brojnim vinarijama. Manifestacija “@upska berba” odràva se od 1963. godine i obuhvata raznolike kulturne, zabavne i sportske doga|aje. Prvog dana, 25. septembra je, po-

red ostalog, prire|en de~iji maskenbal i otvorena takozvana Vinska ulica. Sutradan su posetioci mogli da prisustvuju otvarawu fontane vina u centru grada, me|unarodnom festivalu folklora i koncertu truba~kih orkestara “Gu~a u @upi”. Subota je bila rezervisana za de~iji festival folklora i koncert zabavne muzike, a manifestacija je u nedequ

okon~ana koncertom narodnih peva~a i vatrometom. Povodom “@upske berbe 2014”, u Zavi~ajnom muzeju su prire|ene izlo`be “Sto godina Prvog svetskog rata” i “Staro i nestalo vo}e Srbije”, u Muzeju vinarstva i vinogradarstva izlo`ba radova slikarke Natalije Stani}, a u Sredwoj {koli “Sveti Trifun” - izlo`ba poqoprivrednih proizvoda.E.V.

POVODOM EVROPSKOG DANA JEZIKA U O[ “MILICA PAVLOVI]”

UMESTO PRIREDBE - RADIONICE \UKI]I - STAROSEDEOCI @UPE Preci \or|a \uki}a su ìveli u selu Plo~a, izme|u Aleksandrovca i Jo{ani~ke Bawe, a u ovaj kraj su se doselili u 19. veku, najverovatnije iz Crne Gore. Milen \uki}, \or|ev deda, radio je sa du}anom i kafanom. Bio je seoski kmet, u~esnik Prvog svetskog rata i nosilac Albanske spomenice. \uki}i su posedovali vinograde u Maloj Rakqi, pa im je ìvot proticao izme|u Plo~e i Aleksandrovca. U Plo~i je ro|en i \or|ev otac Timotije, koji je radni vek zapo~eo u Zadru`noj {tedionici u Aleksandrovcu, a potom je, raspodelom kadrova, preme{ten u â~ak, gde je prvo radio u banci, a zatim u “Hidrogradwi”. Kada su se supru`nici Timotije i Olga (poreklom iz Roàca kod â~ka) doselili u na{ grad \or|e je bio u ~etvrtoj godini ìvota, a u wemu je ostao do danas. Oèwen je dr Sneànom Bo{kovi}, kardiologom, otac je Marine i Mali{e i deda Laure i Stefana.

vropski dan jezika je ove godine, 26. septembra, u O[ “Milica Pavlovi}” obele`en radionicama, za razliku od prethodnih godina kada su organizovane priredbe ili koncerti. - Smatrali smo da je ovo interesantniji i inspirativniji na~in i za u~enike i za nastavnike. Doma}ini na {tandovima su sedmaci i osmaci i oni obja{wavaju posetiocima, u~enicima svih razreda, kako se razne igrice, kojima se proverava znawe jezika, igraju. Oni koji su najboqi u spelovawu, slagawu re~i, re{avawu zagonetki ili simulaciji odre|enih radwi,

kao {to je, na primer, komunikacija u restoranu, bivaju nagra|eni kwigama i bombonama - obja{wava Ivana Radi{i}, profesorka engleskog jezika i rukovodilac aktiva za strane jezike. Osim srpskog, kao materweg, i engleskog i nema~kog, kao stranih jezika, u ovoj {koli se do izvesne mere, kroz nastavu veronauke, izu~ava i staroslovenski, a u osmi{qavawu radionica u~estvovali su svi nastavnici ovih predmeta. Pomo} su im, dodaje na{a sagovornica, pru`ili bibliotekarka i ~lanovi novinarske sekcije. E. V.

DRU[TVO

OBELE@ENA DVA VEKA OD PODIZAWA HAXI PRODANOVE BUNE U TRNAVI

U KONTINUITETU SRPSKE REVOLUCIJE ve~aniom akdemijom odr`anom u velikoj sali Doma kulture pro{log petka obele`ena je dvestota godi{wica od podizawa Haxi Prodanove bune u Trnavi na Krstovdan 1814. godine, koja se u istorijskim okvirima smatra nastavkom ustani~ke borbe i kontinuitetom srpske revolucije od 1804. do 1815. Sve~anost je nastavqena sutradan, upravo na ovaj verski praznik, Svetom liturgijom u

ni i wegovoj sudbini. U organizaciji sve~anosti oba dana u~estvovali su: Dom kulture, Istorijski arhiv, Narodni muzej i hor „Vaznesewski“ iz ^a~ka. U ulogama monaha i Haxi Prodana na{li su se glumci Milo{ Jaxi} i Vlade Jocovi}, poru~uju}i „Da Hrista u qubavi slavimo“; epskom pesmom i guslama su se oglasili Marko [}epanovi} i ^edo ]ur~i}, zdravi~ar je bio Vukojica

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

NOVO U ^A^ANSKOJ BANCI:

GOTOVINSKI KREDIT SA PAUZOM U OTPLATI P

ored standardne ponude gotovinskih kredita i kredita za refinansirawe, ^a~anska banka je, `ele}i da iza|e u susret potrebama klijenata fizi~kih lica, u svoju kreditnu ponudu uvrstila gotovinski kredit sa pauzom u otplati. Osnovna pogodnost ovog kredita ogleda se u ~iwenici da klijent ima pauzu u izmirewu obaveza na svakih {est meseci.

“Ideja je da se klijentu omogu}i lagodnost tokom jednog meseca u kojem sredstva koja koristi za otplatu anuiteta, moè iskoristiti za stabilizovawe li~nih finansija. S obzirom da danom odobravawa kredita klijent ta~no zna mesece u kojima nema obavezu prema Banci, ima mogu}nost da upravlja svojim finansijama efikasnije. Dakle, u trenutku kada pauza nastupa, klijent nema obavezu prema Banci ni za glavnicu ni za kamatu. To prakti~no zna~i da bi klijent koji aplicira za kredit na 60 meseci isti otpla}ivao u 52 jednaka anuiteta”, istakao je Miroslav Marinkovi}, {ef Slu`be za upravljawe ponudom stanovni{tvu. Iznos kredita zavisi od kreditne sposobnosti klijenta, a rok otplate je 60 meseci. Dodatne informacije klijenti mogu dobiti u svim organizacionim jedinicama â~anske banke, besplatnim pozivom na 0800 100 111, putem e-mail-a krediti.stanovnistvo@cacanskabanka.co.rs ili na sajtu â~anske banke www.cacanskabanka.co.rs

ODR@AN TRE]I „QUBI]KI KOTLI]“ manastiru Blagove{tewe, narodnim saborovawem u manastrskoj porti i Duhovnom akademijom u O[ „Sveti |akon Avkum“. „Nema ve}e `rtve nego svoj ìvot dati za svoj narod i veru“, rekao je Ivan Paunovi} stare{ina â~anske crkve, dok je gradona~elnik Vojislav Ili} u svom obra}awu na sve~anosti u â~ku podsetio na svireposti kojima je ova buna ugu{ena, a kojom je „zajedno sa Drugim srpskim ustankom, trasiran put modernoj Srbiji, potvr|uju}i neraskidivu vezu izme|u duhovnih vo|a i wenog naroda“. Ova buna donela je i jedinstvenu duhovnu ~iwenicu, jer su iz we potekla dva srpska sveca, Sveti |akon Avakum i iguman Pajsije, koji se slave 17/30. decembra. Na sve~anoj akademiji u â~ku prikazan je i trinaestominutni dokumentarni film „200 leta Haxi Prodanove bune“, snimqen po scenariju direktorke Istorijskog arhiva Lele Pavlovi}, i u saradwi sa dr Rankom Simovi}em, direktorkom Narodnog muzeja Delfinom Raji} i predsednikom MZ Trnava Andrijom Miliki}em, dok reìju i montaù potpisuje Mileta Savi}. Direktorka Arhiva Lela Pavlovi} je odràla i prigodnu istorijsku besedu o Haxi Prodanu i bu-

Sandi}, a program su vodili Slobodan Nikoli} i Sa{a Jakovqevi}. Direktor, profesori i |aci O[ „Sveti |akon Avkum“ su od 22. do 25. septembra organizovali izlo`bu, kviz znawa, horsku sekciju ansambla „Lira“ koji ~ine prosvetni radnici, promociju kwige „Junaci velikog rata“ mr Grozdane Komadini}, kao i dramski prikaz dela teksta romana „Neimari“ Koste Petrovi}a, izveden u okviru Duhovne akademije na Krstovdan. U ulozi doma}ina u subotu na{li su se: mesni paroh Milan Todori}, predsednik Organizacionog odbora, gradona~elnik Vojislav Ili}, predsednik MZ Trnava Andrija Miliki}, direktor O[ Miloje Vujovi}, a me|u gostima su bili: episkop @i~ki Justin, igumani manastira Studenica-Tihon, Stjenika-Pajsije, Je`eviceGerman, arhimandrit Jovan Radosavqevi}, stare{ina Vaznesewske crkve Ivan Paunovi}, namesnik protojerej Sa{a Jolovi}, ministar Velimir Ili}, na~elnik Moravi~kog upravnog okruga Darko Domanovi}, narodni poslanici Mirjana \okovi} i Velimir Stanojevi} i predstavnik Vojske Srbije potpukovnik Radovanovi}. Z. L. S.

ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA MORAVI^KOG OKRUGA DISTRIBUIRANO 6.170 DOZA VAKCINA

PO^ELA VAKCINACIJA PROTIV GRIPA nstitut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” za Moravi~ki okrug je isporu~io 6.170 doza vakcina, {to je dovoqna koli~ina za sve na{e sugra|ane, kojima je indikovano i potrebno da se vakcini{u protiv gripa. Vakcina je izuzetnog kvaliteta i sadr`aja propisanog od Svetske zdravstvene organizacije. Preporu~uje se svim kategorijama gra|ana (posebno osobama starijim od 65 godina i hroni~nim bolesnicima), ukqu~uju}i i decu i trudnice, istakao je dr Aksentije To{i}, {ef Odeqewa za

imunizaciju, na konferenciji za novinare, odrànoj u sredu, povodom distribucije vakcina zdravstvenim ustanovama Moravi~kog okruga i vakcinacije protiv gripa. â~anskom Domu zdravqa i seoskim ambulantama distribuirano je 3.170 vakcina, Gu~i i Lu~anima 900, za Ivawicu je obezbe|eno 1.000 doza i za op{tinu Gorwi Milanovac 1.100 vakcina. Vakcinacija protiv gripa je ve} po~ela i svako ko èli da se vakcini{e mora prvo da se javi svom izabranom lekaru. N. R.

PRATE]I SADR@AJI JO[ ZABAVNIJI a sabori{tu Doma kulture u Qubi}u, u organizaciji KUD “Tanasko Raji}” i MZ Qubi} selo, 27. i 28. septembra odràna je tre}a gastronomsko-kulturno-turisti~ka manifestacija “Qubi}ki kotli}” – „ Pasuqijada“, koja, po re~ima Zorana Zateì}a, predsednika ovda{weg kulturnoumetni~kog dru{tva, pretenduje da postane tradicionalna. âk ni lo{e vreme i obilne ki{e nisu spre~ile qubiteqe druèwa i kulinarskih ve{tina da se okupe i isprate programe oba dana. Nakon podizawa saborske zastave pored Doma u Qubi}u u subotu pred ve~e, KUD „Tanasko Raji}“ je odrào kra}i program, a potom je u Domu odràno originalno i veoma pose}eno „Rok-pizza ve~e“ u kome su nastupili ~a~anski rok sastavi: Krvna grupa, Uragan, Jurka Zbedom, dok je pobedni~ki pehar za najkreativnije spremqenu porodi~nu „pizzu“ odnela picerija „LUIDJI“ U nedequ je pomo}nik gradona~elnika Radenko Lukovi} otvorio 3.”Pasuqijadu“, poèlev{i uspeh takmi~arima i dobrodo{licu gostima.U takmi~arskom delu nastupilo je 18 ekipa, a manifestacija je imala internacionalni karakter. Pozvani da se

takmi~e u posebnoj kategoriji bili su predstavnici stranaka iz lokalne Skup{tine, radi druèwa i razvijawa novog duha manifestacije, kaè Zateì}. O najuspe{nijem kotli}u pasuqa odlu~ivao je ìri koji su ~inili: Milorad A}imovi}, predsednik „Geteksa“, gastro tima etno kuhiwe Srbije i delegat kulinarske federacije Srbije i Aleksandar Bi{evac, profesor Prehrambeno ugostiteqske {kole. Najboqi pasuq, po odluci ìrija skuvala je ekipa „Metlar kafanica-Srbija {ume“, i pored pobedni~kog pehara i medaqa za kuvare, kao nagradu dobila i xak od 25 kilograma pasuqa, dar generalnog sponzora manifestacije „M-A group“ doo â~ak. Drugo mesto je osvojila ekipa PU

{kole, a tre}e mesto pripalo je ekipi “Izjelice”. Kao i pro{le godine, organizatori su nagradili i najure|eniji {tand, tako da je ove godine priznawe pripalo Crkvenoj op{tini Qubi}, dok je najveselijom progla{ena ekipa “TRBUQUBKO”, sastavqena od takmi~ara iz Trbu{ana, Qubi}a i Kowevi}i, po ~ijim po~etnim slogovima je i dobila svoj naziv. U veoma zabavnoj disciplini za publiku, vezanoj za brzo jedewe pasuqa iz tawira, takmi~ilo se pet pojedinaca, me|u wima i dve pripadnice lep{eg pola. U foto fini{u pobedio je Milorad Ristanovi}. U kategoriji politi~kih stranaka, najboqi pasuq skuvala je ekipa Nove Srbije, ka`e Zate`i}. Z. L. S.

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

DRU[TVO

OBELE@ENA SVETSKA NEDEQA DOJEWA

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i od naredne srede u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Kris Bauers SPORTSKI LIDER NOVAK \OKOVI] I USPON SRBIJE Najpotpunija biografija Novaka \okovi}a. Bauers ve{to tka pri~u o Srbinu koji je pobedio mentalitet `rtve i dovitqivo je sme{ta u srpsko okruèwe. Novak \okovi} nije samo jedan od najboqih tenisera sveta – on je de facto ambasador svoje domovine Srbije. To nije lak zadatak s obzirom na to da u svetskim vestima jo{ odjekuje uloga Srbije u jugoslovenskim ratovima devedesetih godina dvadesetog veka. I dan-danas mnogi u svetu povezuju re~i „Srbija“ i „zverstva“. U ovom prikazu \okovi}a i Srbije, Kris Bauers oslikava dva sna`na portreta. On prati pri~u o de~aku skromnog porekla, govori o tome kako je upoznao ènu koja ga nije nau~ila samo tenisu ve} i kako da se nosi sa ìvotom kao slavna li~nost, opisuje kako se trudio da, {to je mogu}e vi{e, poboq{a zdravqe, odnos s ratobornim ocem i kako se wegova zemqa ponosi wegovim podvizima na terenu. Ali pri~a i o Srbiji, ne pravdaju}i wenu ulogu u ratovima devedesetih, ali nude}i razumno tuma~ewe nada i te`wi naroda s te{kom pro{lo{}u. Pored toga, ova kwiga sadrì i \okovi}eve stavove o predstavqawu Srbije.

ve godine, po 20. put, Svetska nedeqa dojewa na nacionalnom i lokalnom nivou u Srbiji se obeleàva se od 29. septembra do 5. oktobra. Svetska nedeqa dojewa je globalna kampawa koja se odràva u oko 150 zemaqa sveta, ~iji je ciq da stvori i podigne dru{tvenu svest o zna~aju i prednostima dojewa, ali i da obezbedi podr{ku dojewu i time unapredi za{titu zdravqa majke i deteta. Tema ovogodi{we kampawe “Dojewe - pobedni~ki poen za ìvot”, izabrana je u skladu sa Milenijumskim ciqevima razvoja i sa ciqem da skrene pa`wu javnosti na zna~aj pruàwa podr{ke majkama da obezbede detetu ishranu dojewem, {to u kriznim i vanrednim situacijama moè spasiti ìvot deteta, a ~esto i majke, naglasila je dr Qiqana Pi{~evi} Moji}evi}, {ef Odeqewa za promociju zdravqa ZZJZ â~ak.

Kampawa je, isti~e doktorka, i prilika da se uka`e na prednost iskqu~ivog dojewa u prvih {est meseci `ivota odoj~eta, kao i na zna~aj nastavka dojewa uz dopunsku ishranu do kraja druge godine starosti deteta. Iskqu~ivo dojewe i adekvatna dopunska nemle~na ishrana su glavni faktori pravilnog rasta i razvoja dece. Dojewe podsti~e razvoj i sazrevawe odbrambenog sistema, smawuje rizik od gojaznosti, omogu}ava detetu da nau~i da pojede koliko mu je potrebno, ~ime se smawuje rizik od nastanka prekomerne ishrawenosti i gojaznosti u kasnijem uzrastu, podsti~e razvoj inteligencije, {titi od mnogih bolesti i infekcija, smawuje rizike od proliva, pojave alergija i

sindroma iznenadne smrti odoj~eta. Doktorka je podsetila i na to da dojewe majci pomaè u uspostavqawu emocionalne veze sa detetom, smawuje krvarewe posle poro|aja, doprinosi normalizaciji telesne mase, smawuje rizike od pojave osteoporoze, malignih oboqewa dojke i jajnika, postporo|ajne depresije i pojave anemije. Zavod za javno zdravqe â~ak je i ovu akciju organizovao u saradwi sa partnerima, Dispanzerom za za{titu zdravqa èna i Polivalentno patrona`nom slu`bom Doma zdravqa, uz u~e{}e pred{kolaca iz vrti}a i u~enika osnovnih {kola Moravi~kog okruga, sa likovnim radovima, na izlo`bi sa temom ovogodi{we kampawe. N. R.

UBLA@AVAWE TEGOBA MENOPAUZE vi{e od 1,1 miliona èna u Srbiji, uzimaju}i u obzir opseg èna starosti od 45 do 67 godina nalazi se u periodu menopauze, pri ~emu je 580.000 èna starosti od 45 do 55 godina. U svetu oko 75 procenata èna u menopauzi ima klimakteri~ne tegobe, kao {to su valunzi, nesanica, razdra`qivot i rasejanost. Najbo-

UBISTVA SA MONOGRAMOM

„Ubistva sa monogramom“ – novi roman o najslavnijem detektivu na svetu Herkulu Poarou autorke Sofi Hane. Novo tajanstveno ubistvo koje mogu da re{e samo male sive }elije slavnog belgijskog detektiva. Poaroovu mirnu ve~eru u jednom londonskom kafeu prekida mlada èna koja mu poverava da }e uskoro biti ubijena. Vrlo upla{ena ipak moli Poaroa da ubicu ne traì i ne privodi zakonskoj kazni – jer pravda }e biti ispuwena kada ona bude bila mrtva. Ne{to kasnije te iste ve~eri Poaro saznaje da je u otmenom londonskom hotelu ubijeno troje gostiju, a svakome od wih u usta je stavqeno po jedno dugme za manètnu. Da li je mogu}e da su ova ubistva nekako povezana s upla{enom ènom? Dok se Poaro trudi da sastavi neobi~ne komadi}e slagalice, ubica priprema hotelsku sobu i za ~etvrtu `rtvu... Vo|en rukom Sofi Hane, autorke svetskih bestselera, Poaro zarawa u tajanstveni doga|aj u Londonu dvadesetih godina. \avolski pametno smi{qenu zagonetku ne bi mogao da razre{i niko osim darovitog belgijskog detektiva i wegovih nenadma{nih malih sivih }elija.

POEN ZA @IVOT

VESNA DEDI] MILOJEVI] ZA[TITNO LICE PROIZVODA FEMIPAUSE

Agata Kristi Najzanimqiviji kwi`evni doga|aj godine – Novi slu~aj slavnog detektiva Herkula Poaroa

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

armaceutska kompanija PharmaS, sa proizvodwom u Zrewaninu, predstavila je Femipause preparat za hormonsku ravnoteù i ublaàvawe simptoma menopauze. To je drugi po redu brend razvijen u kompaniji, nakon {to je u maju ove godine predstavqen inovativni probiotik PharmaS PROBalans. Femipause je novi prirodni preparat na na{em trì{tu koji ima jedinstvenu kombinaciju sastojaka u dnevnoj i no}noj formuli. Stru~na javnost je podràla Femipause, jer zna~ajno poboq{ava kvalitet ìvota èna u menopauzi, dok je za{titno lice proizvoda Vesna Dedi} Milojevi}. Ona je istakla da se o menopauzi jo{ uvek nedovoqno govori i da na àlost postoje brojne predrasude, a zapravo je re~ o prirodnom razdobqu u ìvotu svake ène: “Zato mi je zadovoqstvo da predstavqam PharmaS Femipause kao prirodno re{ewe za ublaàvawe tegoba u menopauzi i kampawu kojoj je ciq podizawe svesti javnosti o menopauzi.“ Ginekolog prim. dr med. sci Aleksandra Mladenovi} Mihailovi}, istakla je da je PharmaS Femipause odli~no prirodno re{ewe, kombinacija fitoestrogena i melatonina koja pozitivno deluje na dva glavna simptoma menopauze, nagle napade vreline i poreme}aj sna. - Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku,

qa alternativa za uklawawe ili ublaàvawe tegoba i posledica menopauze je kori{}ewe biqnih preparata. To potvr|uju velika svetska istraìvawa koja su pokazala da se pri uzimawu fitoestrogena u menopauzi u~estalost valunga smawuje za 45 procenata, smawuju se promene raspoloèwa, nervoza i nesani-

ca do 30 odsto, smawuje se nivo lo{eg holesterola u krvi, prirast telesne te`ine, a pove}ava elasti~nost ko`e do 20 odsto. Dodatno, pri kori{}ewu fitoestrogena vr{i se prevencija osteoporoze i kardiovaskularnih oboqewa - rekla je doktorka Mihailovi}.

a~ak je jedna od 24 lokalne samouprave u kome }e ve} polovinom ovog meseca, na osnovu Programa pomo}i Evropske unije poplavqenim podru~jima, biti zapo~eta sanacija 14 doma}instava u Kowevi}ima, Balugi, Preqina, MZ Qubi} kej i u Ciglarskoj ulici, koja su pretrpela najve}a o{te}ewa tokom majskih poplava. Osmo~lana komisija, sastavqena od predstavnika Grada, Kancelarije za pomo} i obnovu poplavqenog podru~ja i Danskog saveta za izbeglice (DRC), izabrala je 14, od 25 predselektovanih potencijalnih korisnika. Oni }e narednih dana, na osnovu specifikacije koje su sa~inili in`eweri iz Danskog saveta, dobiti odgovaraju}e koli~ine gra|evinskog materijala, osnovne elemente name{taja i belu tehniku, pod uslovom da do sada nisu koristili pomo} drugih donatora, {to su morali da garantuju i potpisivawem ugovora, koje su predstavnici Danskog saveta, u prisustvu gradona~elnika Vojislava Ili}a i wegovog pomo}nika Milana Bojovi}a, organizovali u ponedeqak. Osim DRC, ovaj program, koga sa 30 miliona evra Evropska unija finansira iz pretpristupnih fondova IPA, u Srbiji realizuju jo{ ~etiri organizacije UN. Procedura je zapo~eta sagledavawem stawa na terenu i pregledom spiskova, na kojima je bilo 60 prijavqenih doma}instava, koja nisu imala uslove da se posle majskih poplava vrate u svoje objekte, podse}a pomo}nik gradona~elnika za mesnu samoupravu i komunalnu infrastrukturu Milan Bojovi}: - Ekipe Danskog saveta su posetile sva ta doma}instva i na preliminarni spisak uvrstile 25, od kojih je komisija izabrala 14 doma}instava, iako je prvobitno bilo planirano da pomo} ovog donatora dobije 10 najugro`enijih porodica. Osim usmenih reakcija pojedinih gra|ana, koje je interesovalo za{to se i oni nisu na{li na tom spisku, u zakonskom roku nije bilo zvani~-

DRU[TVO

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

SREDINOM OVOG MESECA O TRO[KU EU BI]E ZAPOÊTA SANACIJA 14 POPLAVQENIH DOMA]INSTAVA U ÂÂNSKOM KRAJU

DANSKI SAVET POMA@E NAJUGRO@ENIJIMA ni, zbog ~ega }e, uprkos ~iwenici da je istekao zakonski rok za podno{ewe zahteva, koji je trajao dva meseca, Grad nastojati da izna|e mogu}nost i sredstva da bi i tim licima pomogao, a sve u skladu sa lokalnim pravilnikom koga je usvojilo Gradsko ve}e. Ovaj problem je aktueliziran zbog pojedinaca koji su prakti~no dobi-

„HLEB @IVOTA” nih primedbi i prigovora na odluku komisije. Va`no je naglasiti da su svih osam ~lanova bili saglasni da je upravo 14 izabranih doma}instava najugro`enije i da im je pomo} najpotrebnija. Osim toga, donator je ispo{tovao i ostala pravila - da su re{eni imovinsko pravni odnosi, nasledna prava, da vlasnici ku}a poseduju informacije o lokaciji, {to nije bio slu~aj kod podnosilaca molbi iz MZ “Sajmi{te”, zbog ~ega su wihovi zahtevi odbijeni. S obzirom na to da }e ovaj projekat biti brzo i uspe{no realizovan, predstavnici

Danskog saveta su najvili nastavak saradwe sa na{om lokalnom samoupravom. Po{to su u ponedeqak potpisani ugovori i donator izabrao izvo|a~a radova, ve} krajem ove, ili tokom naredne sedmice, trebalo bi da bude zapo~eta sanacija objekata, najavio je Bojovi}. On je naglasio da na poplavqenom podru~ju ima desetak porodica, uglavnom stara~kih doma}instava, koja nisu dobila nikakvu pomo}. Re~ je uglavnom o gra|anima koji nisu znali da treba da se prijave, da tra`e pomo}, da blagovremeno budu evidentira-

Do danas }e u mesnim zajednicama Kowevi}i i Baluga (preqinska) biti primani zahtevi za pomo} koju dodequje humanitarna organizacija “Hleb ìvota”, koja pomaè vlasnicima poqoprivrednih gazdinastava, malih preduze}a i objekata, uni{tenih, ili o{te}enih u majskim poplavama. Ciq je da gra|ani obnove makar i deo onoga od ~ega su zara|ivali i prihodovali, a {to su im elementarne nepogode razorile, ili znatno o{tetile, odnosno da urgentno saniraju objekte, ili zemqi{te od kojih su ìveli, da bi se koliko - toliko “podigli na noge”, kaè Bojovi}.

TEHNI^KA VODA ZA „LUGOVE“ Obilne pro{lonedeqne padavine o{tetile su cevovod koji sa izvori{ta “Ba~evac” snabdeva oko 450 doma}instava u Mesnoj zajednici “Lugovi”. O{te}ewa su sanirana u nedequ, kada su korisnici dobili tehni~ku vodu, dok se vodom za pi}e snabdevaju iz cisterni, koje je obezbedilo JP “Vodovod”. Posle hlorisawa i dezinfekcije cevovoda, stru~waci iz Zavoda za javno zdravqe }e obaviti kontrole i neophodne analize i ukoliko wihovi rezultati budu zadovoqavaju}i, odobriti za pi}e vodu sa ovog izvori{ta. Gradona~elnik Ili} je najavio da }e ve} tokom ove sedmice biti zavr{en projekat trajne sanacije izvora “Ba~evac”, jer je havarija izavana visokim vodostajem i velikim padavinama, u nedequ samo privremeno otklowena.

li ve}u pomo} nego {to im je potrebna, napomiwe Bojovi}, i smatra da je to jo{ jedan razlog zbog koga su wihove kom{ije ostale bez ikakve pomo}i, {to je nedopustivo, ka`e on: “Ciq nam je da Grad ima ravnopravan odnos prema svim gra|anima sa poplavqenog podru~ja i da sve eventualne nepravilnosti otklonimo u narednom periodu.” Slede}e sedmice izvo|a~i }e u}i u objekte 14 najugro`enijih doma}instava koja }e dobiti i

najosnovniji name{taj i elektri~ne aparate, izrazio je zadovoqstvo saradwom sa Danskim savetom i gradona~elnik Vojislav Ili}, naglasiv{i da ove porodice, koje su dobile donacije od Evropske unije, ne}e imati vi{e pravo da koriste pomo} od bilo koga. On je najvio da }e Grad nastojati da pomogne i me{tanima koji do sada uop{te nisu dobili nov~anu, ili materijalnu podr{ku od dràve i lokalne samouprave. Posle pet meseci, pojedine delove Kowevi}a i Baluge ponovo je krajem pro{le sedmice “zahvatila” vodena bujica koju su iz êmernice “donele” obilne padavine, podsetio je gradona~elnik Ili}. Na svu sre}u, ovog puta voda nije poplavila stambene i privredne objekte, ve} se izlila na poqoprivredne parcele: - Preduze}e “Srbijavode” je obe}alo da }e odmah raspisati tender i ~itavu proceduru sprovesti po skra}enom postupku, da bi za desetak dana izabralo izvo|a~a radova koji }e zapo~eti sanaciju bedema pored êmernice. Vrednost projekta je oko 40 miliona dinara i novac }e biti obezbe|en iz donacija japanske Vlade. Ovih dana sagleda}emo situaciju i u Zabla}u i najugroènijim doma}instvima, na osnovu pravilnika koje je donelo Gradsko ve}e, dodeliti odre|ena sredstva koja Grad jo{ ima od donacija i u svom buxetu. Najvqeno je i da }e Vlada Srbije i Ministarstvo poqoprivrede obezbediti paket pomo}i, odnosno seme, ve{ta~ko |ubrivo i gorivo za doma}instva koja ìve iskqu~ivo od poqoprivrede, a ~ije useve su odnele majske i nove poplave. M. N.

POLICIJSKA UPRAVA ÂÂK DOBILA POLILAJT, NAJSAVREMENIJI FORENZI^KI APARAT ako je nastao pre 30 godina, polilajt je jo{ uvek jedan od najsavremenijih alata u forenzici. Wegov tvorac Milutin Stoilovi}, srpskoaustralijski fizi~ar, doneo je u Srbiju dva aparata. Jedan, vredan 25 hiqada evra, poklonio je ~a~anskoj, a drugi Policijskoj upravi u Novom Sadu. Ovih dana boravio je u â~ku i na{im forenzi~arima odrào vi{e predavawa i radionica o primeni polilajta u praksi. Jedno od tih predavawa odràno je i u ovda{wem Nau~no-tehnolo{kom parku. - Do osamdesetih godina pro{log veka u forenzici su kori}eni samo belo i ultraqubi~asto svetlo. Kako su mnogi tragovi ostajali skriveni, Australijska federalna policija inicira-

LAK[E DO SKRIVENIH TRAGOVA la je projekat za pronalazak ure|aja koji }e koristiti novi izvor svetlosti. Ta nova svetlost trebalo je da otkrije do tada te{ko uo~qive

tragove krvi, sperme, otiska prstiju... Realizacija ~itavog projekta poverena je meni i zapo~eo sam da ga radim 1980. na Australijskom na-

POMO] AUSTRALIJE I [VEDSKE Posle vi{e radionica i predavawa koje je odrào Milutin Stoilovi}, polilajt aparat dostupan je i ~a~anskoj policiji. - Imali smo privilegiju da dobijemo polilajt i da nas wegov tvorac obu~i da ga koristimo. Za nekoliko dana stekli smo neprocewiva iskustva. Sada }e nam biti lak{e da otkrijemo ispranu ili krv na tamnim materijalima, na primer na bordo tepihu, te{ko uo~qive tragove stopala, najsitnije ~estice droge, baruta... - navodi Nenad Tutunovi}, {ef forenzi~kog odseka PU â~ak. I pre polilajta, ~a~anska forenzika spadala je u razvijenije u Srbiji. â~ani su nedavno po~eli realizaciju zajedni~kog projekta sa [vedskim nacionalnim kriminalisti~kim odborom i Nacionalnim centrom Srbije.

cionalnom univerzitetu u Kamebri. Za nekoliko godina primenom te~nog azota, umesto dotada{weg nihidrina, uspeo sam da razvijem novu svetlost koja je otkrivala skrivene tragove. Po~eli su odjednom masovno da stiù zahtevi australijske policije i uspeo sam da re{im dosta teìh slu~ajeva. Ubrzo sam nau~no-istraìva~ki rad zamenio prakti~nim i pre penzionisawa, proveo sam 20 godina u Federalnoj policiji Australije. îtav projekat je 1985. godine otkupila kompanija “Rofin” iz Melburna i nastao je polilajt. - Za ovaj aparat bile su zainteresovane mnoge dràve i obu~a-

vao sam policajce {irom sveta kako da ga koriste. Do mog penzionisawa pre nekoliko godina, Australija je imala 32 polilajta. Najboqi dokaz koliko oni ula`u u razvoj forenzike je ~iwenica da jedan aparat ko{ta 25 hiqada evra - podsetio je Milutin Stoilovi}. Pre odlaska u Australiju, Stoilovi} je radio kao asistent na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Iz Srbije je oti{ao zbog nere{enog stambenog pitawa, najpre u Sidnej, a potom je stigao poziv iz Kambere. Imao je i u tu privilegiju da na izradi polilajt aparata radi potpuno samostalno, bez i~ijeg uplitawa i sugestije. Svi ti uslovi za

rad, relativno brzo su doveli do rezultata. U razvojnom putu Milutina Stoilovi}a, nije zanemarqiva ni ~iwenica da se wemu i wegovoj porodici, suprugi i }erki, Kambera izuzetno dopala. Grad je planski izgra|en, kao park u kome su sme{tene ku}e. U blizini naseqa nema prodavnica, niti bilo kojih drugih ustanova koje neminovno doprinose bu~nijem `ivotu u jednom gradu. Izumiteq polilajta ro|en je u okolini Ra~e Kragujeva~ke. U Kamberi za sada postoji jedna ulica koja nosi naziv po aparatu koji je otkrio, a jednoga dana zva}e se po wegovom tvorcu. Z. J.

SAOBRA]AJ

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

STRU^WACI O OBRAZOVAWU I VASPITAWU DECE U SAOBRA]AJU

JEDNOSTAVNE LEKCIJE, PRAVI PRIMERI sali Gradske skup{tine 27. septembra odr`an je seminar “Unapre|ewe saobra}ajnog vaspitawa dece u saobra}aju”. Govorili su profesori Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, stru~waci Agencije i Srpskog komiteta za bezbednost saobra}aja. Predavawe je bilo nameweno vaspita~ima, u~iteqima, ~lanovima ovda{weg Saveta za bezbednost saobra}aja, saobra}ajnim policajcima, vlasnicima i predava-

~ima u auto {kolama. Sagledav{i stawe u praksi, profesori Saobra}ajnog fakulteta, kojima je bezbednost u`a specijalnost, zakqu~ili su da se u Srbiji saobra}ajno obrazovawe i vaspitawe dece uglavnom zavr{ava u u~ionicama. Nije zanemarqiva ni i ~iwenica da su roditeqi, vaspita~i, u~iteqi i ostale odrasle osobe ~esto na ulicama lo{ primer najmala|ima. - Ni{ta ne zna~i ako u~iteqi na ~asovima deci

Profesor dr Milan Vujani}

ispredaju pri~e o saobra}ajnim pravilima, a oni ih napoqu vide da prelaze ulicu van pe{a~kog prelaza. Nisu dobar primer ni roditeqi koji najpa`qivije, dr`e}i dete za ruku, pre|u kolovoz na nedozvoqenom mestu. Deca brzo i lako usvajaju pogre{ne primere i zato moramo strogo voditi ra~una kako se pona{amo u saobra}aju upozorio je dr Milan Vujani}, profesor beogradskog Saobra}ajnog fakulteta. Kako je napomenuo, profesorsko zvawe i predsedni~ka funkcija u Komitetu za bezbednost saobra}aja wega su obavezali na to da bude uzor gra|anima i najmla|ima. Na ulicu profesor Vujani} ne izlazi bez fluorescentne jakne, osim kada su ekstremne vru}ine: - Rukovode}i polo`aji nisu uvek slatki. Oni nas i dodatno obavezuju da budemo drugima pravi primer. Na seminaru u subotu stru~waci Agencije za bezbednost saobra}aja i Srp-

skog komiteta predstavili su i novi koncept o saobra}ajnom vaspitawu “Deset lekcija koje `ivot zna~e”. On sadr`i jednostavne i elementarne lekcije za pred{kolce i u~enike prvog razreda. - Nismo hteli u~enike da zatrpavamo obimnim gradivom, ve} da oni jednostavno i brzo usvoje osnovna znawa. Pi{u}i ovaj priru~nik bio nam je ciq da deca steknu znawe, ali jo{ va`niji su pravilni stavove i pona{awe. Nadamo se da }e u~iteqi vrlo

brzo po~eti da predaju ove lekcije i da }emo uskoro na ulicama ^a~ka vi|ati opreznije pe{ake, voza~e, bicikliste... Namera nam je i da, uz pomo} vaspita~a i u~iteqa, animiramo i roditeqe. Wihova uloga mo`e biti presudna u saobra}ajnom obrazovawu i vaspitawu dece - podse}a profesor dr Krsto Lipovac, direktor Agencije za bezbednost saobra}aja i predava~ na beogradskom Saobra}ajnom fakultetu. Kao vrlo va`nu ~iwenicu, profesor Lipovac je ista-

BAHATOST JAVNOG SEKTORA Zakonom o bezbednosti saobra}aja predvi|eno je da svi prekr{aji na~iweni u prisustvu dece budu sankcionisani dva puta ve}im kaznama. Blaìh kazni ne bi trebalo da bude ni u slu~aju da ti prek{aji nisu ugrozili bezbednost dece. - Srbija ima jedno od najsavremenijih re{ewa u svetu. Ono {to je neophodno promeniti je primena tog Zakona. Retki su hrabri policajci koji }e pisati prijave takvim voza~ima i sudije koje }e izre}i dva puta o{triju sankciju - smatra profesor dr Krsto Lipovac. Kao jedan od velikih problema on navodi i bahatost u javnim slu`bama. - Ne sme policajac da ne veè pojas ~im u|e u automobil. Druga~ije pona{awe, osim zakonom predvi|enog, nedopustivo je direktorima, ministrima, predsednicima dràva. Svaki rukovodilac bi u svom ministarstvu ili preduze}u trebalo da naredi zaposlenima, a gra|ane da zamoli da po{tuju saobra}ajna pravila. Na lo{e primere moramo svakodnevo ukazivati i javno opomiwati, bez obzira da li je re~ o ministrima, premijerima, direktorima - nagla{ava profesor Lipovac.

Profesor dr Krsto Lipovec

kao i da bi saobra}ajno obrazovawe trebalo da bude zastupqeno u svim {kolskim predmetima. U novom konceptu u~enici saznaju o pravilnom i nepravilnom kretawu u saobra}aju i prelasku preko ulice, koja teritorija pripada voza~ima, a koja pe{acima... Ono {to deca usvajaju tek kasnije, u tre}em razredu je prelazak na raskrsnici, kada im u susret dolaze vozila sa leve i desne starne. - U saobra}aju najvi{e stradaju devetogodi{waci. Otprilike, u drugom ili tre}em razredu ih pustimo same na ulicu, ali {to je najva`nije, ve}ina wih je nepripremqena za takve poduhvate. Na`alost, odavno je poznata ~iwenica da je saobra}aj najve}i ubica u mirnodopskim uslovima. Vi{e od 30 odsto qudi strada u drumskom saobra}aju - navodi profesor Vujani}. Govore}i o va`nosti saobra}ajnog vaspitawa, on nagla{ava i da je saobra}aj jedina delatnost u kojoj smo svi ravnopravni. - Ako je crveno svetlo na semaforu, vozilo mora zaustaviti i predsednik dr`ave i propustiti pe{aka. Na putevima i ulicama nije va`no koliko smo obrazovani ili bogati, da li smo vi|eniji ili obi~ni qudi. Jedino je bitno da svojim pona{awem ne ugrozimo ni sebe ni druge qude - poru~io je profesor Vujani}. Z. J.

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

Gradsko ve}e grada â~ka, raspisuje: OGLAS ZA OTU\EWE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U JAVNOJ SVOJINI I LOKACIJE PREDVI\ENE ZA IZGRADWU INDIVIDUALNIH STAMBENO - POSLOVIH OBJEKTA 1. Lokacija se nalazi u ulici broj "7" u Atenici, naseqe Obre`, na KP br. 345/84 u K.O. Atenica u povr{ini od 482,00m2. Katastarska parcela broj 345/84 u K.O. Atenica obuhva}ena je Odlukom van snage DUP-a '' Atenica'' (''Sl. list op{tine â~ak'' br.3/75, 3/77 i 10/78 ) i primenom R.P. ''Obre`'' Izmene i dopune DUP-a ''Atenica'' (''Slu`beni list op{tine â~ak'' broj 2/98), koji se mogu primewivati do dono{ewa novog urbanisti~kog plana (''Slu`beni list op{tine â~ak'' 6/2003) i prema navedenoj odluci nalaze se u zoni porodi~nog stanovawa. Uz ulice br. 3, br. 7 i br. 26 planirani su slobodno stoje}i objekti individualnog stanovawa. Gabariti objekta su 9,00h11,00m, a prose~na povr{ina parcele je 4,5a, sledi da je prose~an procenat izgra|enosti 22%. Objekat postaviti u odnosu na gra|evinsku liniju prema saobra}ajnici koja je definisana grafi~kim prilozima. Spratnost objekta P+Pk. U objektu je shodno potrebama korisnika dozvoqeno otvarawe lokala ili radionica maksimum do 30% povr{ine objekta. U individualnim objektima dopu{teno je razvijawe samo onih delatnosti koji ne proizvode buku i zaga|ewa bilo koje vrste, dakle trgovina, usluge i odre|enih proizvodnih delatnosti. Investitor je duàn da pribavi lokacijsku i gra|evinsku dozvolu, a u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi. Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi 1.193.014,90 dinara. Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je 4.045,39 din/m2 neto povri{ine stambenog prostora, a za poslovni prostor je 6.061,93 din/m2 neto gra|evinske povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriterijumima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada â~ka. 2. Lokacija se nalazi u ulici broj "7" u Atenici, naseqe Obre`, na KP br. 345/85 u K.O. Atenica u povr{ini od 487,00m2. Katastarska parcela broj 345/85 u K.O. Atenica obuhva}ena je Odlukom van snage DUP-a '' Atenica'' (''Sl. list op{tine â~ak'' br. 3/75, 3/77 i 10/78 ) i primenom R.P. ''Obre`'' Izmene i dopune DUP-a ''Atenica'' (''Slu`beni list op{tine â~ak'' broj 2/98), koji se mogu primewivati do dono{ewa novog urbanisti~kog plana (''Slu`beni list op{tine â~ak'' 6/2003) i prema navedenoj odluci nalaze se u zoni porodi~nog stanovawa. Uz ulice br. 3, br. 7 i br. 26 planirani su slobodnostoje}i objekti individualnog stanovawa. Gabariti objekta su 9,00h11,00m, a prose~na povr{ina parcele je 4,5a, sledi da je prose~an procenat izgra|enosti 22%. Objekat postaviti u odnosu na gra|evinsku liniju prema saobra}ajnici koja je definisana grafi~kim prilozima. Spratnost objekta P+Pk. U objektu je shodno potrebama korisnika dozvoqeno otvarawe lokala ili radionica maksimum do 30% povr{ine objekta. U individualnim objektima dopu{teno je razvijawe samo onih delatnosti koji ne proizvode buku i zaga|ewa bilo koje vrste, dakle trgovina, usluge i odre|enih proizvodnih delatnosti. Investitor je duàn da pribavi projekat lokacijsku i gra|evinsku dozvolu, a u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi. Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi 1.205.390,57 dinara. Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je 4.045,39 din/m2 neto povri{ine stambenog prostora, a za poslovni prostor je 6.061,93 din/m2 neto gra|evinske povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriterijumima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada â~ka. 3. Lokacija se nalazi u ulici broj "7" u Atenici, naseqe Obre`, na KP br. 345/86 u K.O. Atenica u povr{ini od 485,00m2. Katastarska parcela broj 345/86 u K.O.Atenica obuhva}ena je Odlukom van snage DUP-a '' Atenica'' (''Sl. list op{tine â~ak'' br. 3/75, 3/77 i 10/78 ) i primenom R.P. ''Obre`'' Izmene i dopune DUP-a ''Atenica'' (''Slu`beni list op{tine â~ak'' broj 2/98), koji se mogu primewivati do dono{ewa novog urbanisti~kog plana (''Slu`beni list op{tine â~ak'' 6/2003) i prema navedenoj odluci nalaze se u zoni porodi~nog stanovawa. Uz ulice br. 3, br. 7 i br. 26 planirani su slobodnostoje}i objekti individualnog stanovawa. Gabariti objekta su 9,00h11,00m, a prose~na povr{ina parcele je 4,5a, sledi da je prose~an procenat izgra|enosti 22%. Objekat postaviti u odnosu na gra|evinsku liniju prema saobra}ajnici koja je definisana grafi~kim prilozima. Spratnost objekta P+Pk. U objektu je shodno potrebama korisnika dozvoqeno otvarawe lokala ili radionica maksimum do 30% povr{ine objekta. U individualnim objektima dopu{teno je razvijawe samo onih delatnosti koji ne proizvode buku i zaga|ewa bilo koje vrste, dakle trgovina, usluge i odre|enih proizvodnih delatnosti. Investitor je duàn da pribavi lokacijsku i gra|evinsku dozvolu, a u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi. Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi 1.200.440,31 dinara.

OGLASI

Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je 4.045,39 din/m2 neto povri{ine stambenog prostora, a za poslovni prostor je 6.061,93 din/m2 neto gra|evinske povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriterijumima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada â~ka. 4. Lokacija se nalazi u prigradskom nasequ Trbu{ani , Ulica br. 3 , na KP br. 1095/6 u KO Trbu{ani, ukupne povr{ine 315 m2. Katastarska parcela broj 1095/6 K.O. Trbu{ani, obuhva}ena je Odlukom o odre|ivawu delova Generalog plana naseqa â~ak 2015. godine ("Sl. list op{tine â~ak" ,br.6/2001), koja se moè primewivati do dono{ewa novog planskog akta ("Sl. list op{tine â~ak" br.8/2003) i prema navedenoj odluci nalazi se u zoni stanovawa gustine naseqenosti 50 - 150 st./ha. - koeficijent izgra|enosti: 0,5 - 0,8 ; - stepen iskori{}enosti 40 %; - maksimalna spratnost P+2, odnosno tri etaè. Dozvoqena namena objekta porodi~no stanovawe sa mogu}no{}u izgradwe poslovnih objekata koji ne ugroàvaju ìvotnu sredinu i funkciju stanovawa. Parkirawe vozila obezbediti na parceli ili u garaì, koja ~ini sastavni deo sa osnovnim objektom. Investitor je duàn da pribavi lokacijsku i gra|evinsku dozvolu, a u skladu sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi. Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi 779.667,41 dinara. Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je 3.097,18 din/m2 neto povri{ine stambenog prostora, a za poslovni prostor je 5.113,71 din/m2 neto gra|evinske povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriterijumima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada â~ka. II - Izbor najpovoqnijeg ponu|a~a za zakqu~ewe ugovora o otu|ewu gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini izvr{i}e se prikupqawem ponuda. III - Za u~e{}e u oglasu vr{i se i uplata garantnog iznosa u visini od 10% od po~etnog iznosa naknade za otu|ewe zemqi{ta ili bankarska garancija u visini garantnog iznosa. IV - Oglas za prikupqawe ponuda objaviti u listovima ''â~anski glas'' i ''Politika'' a otvarawe ponuda sprove{}e Komisija za gra|evinsko zemqi{te. V - Rok za pono{ewe prijava na Oglas je 30 dana, od dana objavqivawa u listovima ''Politika'' i ''â~anski glas''.

USLOVI OGLASA Otu|ewe zemqi{ta u javnoj svojini }e se izvr{iti prikupqawem ponuda javnim oglasom, a zemqi{te se dodequje licu koje ponudi najve}i iznos naknade za zemqi{te. Prijave na oglas sa ponudom visine naknade podnose se u roku od 30 dana od dana objavqivawa oglasa u listu ''Politika'' i ''â~anski glas''. Obrazac prijave moè se dobiti na pisarnici Skup{tine grada â~ka , {alter br. 9. Visina naknade za otu|ewe zemqi{ta u ponudi mora biti precizno odre|ena i ne moè biti nià od po~etne cene u oglasu. (Ponude koje sadrè ''nudim 100,00 dinara po m2 vi{e od drugih ponu|a~a'' i sl. izraze smatra}e se nepotpunim i bi}e odba~ene). Uz prijavu se podnosi i dokaz o uplati garantnog iznosa za u~e{}e na oglasu, u visini od 10% od po~etnog iznosa naknade za otu|ewe zemqi{ta ili bankarska garancija u visini garantnog iznosa. Garatni iznos se upla}uje na teku}i ra~un Javnog preduze}a za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve ''Gradac''â~ak broj: 840-965804-09, sa naznakom "ZA OGLAS- NE OTVARATI" U~esniku kome se otu|i zemqi{te iz javne svojine, garantni iznos se zara~unava u iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta, a u~esnicima koji nisu uspeli, garantni iznos se vra}a po zavr{etku postupka otu|ewa zemqi{ta. U~esnik kome je otu|eno zemqi{te iz javne svojine, a iz bilo kog razloga odustane od gradwe, na otu|enom zemqi{tu, garantni iznos se ne vra}a. U~esnik na oglasu, kome je otu|eno zemqi{te iz javne svojine, duèn je da u roku od 30 dana, od dana dobijawa re{ewa o otu|ewu zemqi{ta iz javne svojine, sa Javnim preduze}em za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve ''Gradac'' â~ak, zakqu~i ugovor o otu|ewu zemqi{ta iz javne svojine, kojim }e se bliè urediti uslovi otu|ewa zemqi{ta i obaveze zakupca, u pogledu privo|ewa nameni. Iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iz javne svojine pla}a se odjednom u celosti pri zakqu~ivawu ugovora ili u najvi{e {est mese~nih rata. U~esnik na oglasu kome je otu|eno zemqi{te u javnoj svojini, duàn je da zemqi{te privede nameni u svemu prema uslovima za ure|ewe prostora. Rok za privo|ewe nameni zemqi{ta je 5 godina, od pravosna`nosti re{ewa o otu|ewu zemqi{ta iz javne svojine. Obaveza investitora je da plati porez na prenos apsolutnih prava. Pored naknade za otu|ewe zemqi{ta, investitor pla}a i naknadu za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta saglasno Odluci o kriterijumima i merilima za utvr|ivawe naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta. Prijave na oglas dostavqaju se u na adresu: Skup{tina grada â~ka -Gradska uprava za urbanizam, sa naznakom ''Prijava na oglas za otu|ewe gra|evinskog zemqi{ta iz javne svojine'', ulica @upana Stracimira broj 2, 32 000 â~ak ili direktno na pisarnicu Gradske uprave grada â~ka. Otvarawe ponuda izvr{i}e se 06. 11. 2014. godine u zgradi Grada â~ka na I spratu, soba broj 6, sa po~etkom u 11,00 ~asova, a svi u~esnici Oglasa mogu prisustvovati otvarawu ponuda. Blià obave{tewa o detaqima mogu se dobiti u JP ''Gradac'', telefon br. 303-200 i 303-203.

LU^ANI

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

PRO[LE SEDMICE PODRU^JE DRAGA^EVA ZAHVATILA DVA TALASA POPLAVE

U STALNOM STRAHU OD VODENE STIHIJE!

Voda je dva puta tokom pro{le sedmice ugrozila pojedina podru~ja op{tine Lu~ani. Za razliku od utorka, 23. septembra, kada je reka Bjelica poplavila samo poqoprivredno zemqi{te i do{la do puta Lu~ani - Gu~a u selu \era}, drugi vodeni talas podse}ao je na situaciju iz maja. Najnovijom poplavom je pogo|eno 12 doma}instva u \era}u, iz kojih je evakuisano 35 qudi. Voda je prodrla u fabri~ki krug i upravnu zgradu preduze}a “Milan Blagojevi}”. I preduze}e “Maksima” je zahva}eno poplavom.

- Za razliku od majskih poplava, ovoga puta {tete nisu tako dramati~ne. Utica}e, svakako, nepovoqno na poslovawe privrednika, ali jo{ ve}i problem imamo {to smo stalno izlo`eni opasnosti. One institucije, koje bi trebalo da se bave re{avawem ovog problema, ne preduzimaju apsolutno ni{ta. Posle 15. maja dolazile su na na{e podru~je ekipe, koje bi trebalo da se bave

razre{avawem ovog velikog problema, ali, objektivno, nakon toga niko se vi{e nije pojavio. Svi na{i poku{aji i predlozi nisu urodili plodom. Klima se mewa i svesni smo da je opasnost od poplava stalno prisutna. Postoje re{ewa, koja nisu preterano skupa, da se za{titi industrijska zona i deo naseqa, i to sa mnogo mawe para, nego {to je iznosila {teta. Privatni sektor je imao tokom ovogodi{wih poplava {tetu oko milion evra. Sa tim novcem je moglo da se uradi mnogo na predupre|ewu ne`eqenih posledica. Mo`da poplava od 15. maja ne bi bila spre~ena, ali bi {tete bile daleko mawe. Ovo {to se sada dogodilo, moglo je da se spre~i gotovo minimalnom sumom novca u odnosu na veli~inu pri~iwene {tete. Recimo, iz jednog potoka, koji prolazi kroz Lu~ane voda se izlila, a mogli smo to da spre~imo podizawem nasipa. Za to nam je bilo potrebno samo 10 kamiona materijala. Imali bismo daleko mawe {tete. U ovom poplavnom talasu o{te}eni su mahom gotovi proizvodi, a sirovine smo uspeli da sklonimo, jer smo na vreme dobili upozorewe rekao je Milija Jankovi} iz “Maksime”. Na sednici Op{tinskog ve}a, odr`anoj u utorak, 30. septembra, razmatran je i usvojen deta-

qan izve{taj Op{tinskog {taba za vanredne situacije o svemu onome {to je preduzeto u {estom talasu poplave, koja je podru~je op{tine Lu~ani zadesila 26. i 27. septembra. Ve}nici su detaqno upoznati sa merama, koje su sproveli Op{tinski {tab za vanredne situcije, javna preduze}a, Zavod za javno zdravqe, Dom zdravqa i Sektor za vanredne situacije. - Op{tinski {tab za vanredne situacije je reagovao pravovremeno i uz pomo} Sektora za vanredne situacije Moravi~kog okruga i Vatrogasne jedinice iz Gu~e preduzeo sve neophodne mere na ugro`enom podru~ju, kako

bi se spasili qudi i materijalna dobra. Reka Bjelica i wene pritoke izazvale su poplavu po {esti put. Poplavqena su doma}instva u \era}u, fabri~ki krug i upravna zgrada “Milana Blagojevi}a”, preduze}e “Maksima” rekao je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, analiziraju}i posledice najnovijeg talasa poplave. Nakon povla~ewa vode u re~no korito Bjelice, Javno preduze}e “Komunalac” je opralo sve saobra}ajnice, ukqu~uju}i i put Lu~ani - Gu~a u \era}u, a Zavod za javno zdravqe je dezinfikovao ugro`ena doma}instava. - Mnoge od tih ku}a u \era}u

su popravqene posle aprilskih i majskih poplava i sada, na àlost, ti qudi su prinu|eni da ponovo ulaù novac u wih. Neku skromnu svotu novca su dobili iz humanitarnih sredstava, koja su stigla na namenski ra~un lokalne samouprave tokom prethodnih meseci. U neophodne radove uloìli su najvi{e sopstvenih sredstava, a sada }e biti prinu|eni da sve rade iz po~etka. A kako i ko }e im pomo}i? Formirali smo komisije za procenu {tete u doma}instvima, privredi, poqoprivredi i na infrastrukturi. Pojavila su se i nova klizi{ta. Izve{taje o {teti prosledi}emo Vladi Republike Srbije, bez odlagawa, a da li }e i kada sti}i pomo} ugroènim doma}instvima jo{ uvek se ne zna. Do sada je Op{tinska uprava uradila 26 re{ewa, koja se odnose na majske poplave. Neka od wih su izvr{na, ali sredstva iz Kancelarije za obnovu jo{ uvek nisu stigla na ime tih vlasnika, odnosno nosilaca stanarskog prava - rekao je Sretenovi}. Dobra vest za ìteqe op{tine Lu~ani je da je objavqen tender za ~i{}ewe reke Bjelice i wenih pritoka i izgradwu ustava. Tender bi trebalo da se zavr{i 10. oktobra, kada }e biti poznat i izvo|a~ radova. V. S.

VELIKA AKCIJA GRAND KAFE

VERNOST UVEK DONOSI SIGURAN DOBITAK ve verne potro{a~e omiqene Grand kafe od sada o~ekuje i miris i ukus i siguran dobitak! Grand kafa je ve} mnogo puta pokazala da je od su{tinske va`nosti za svaki brend da brine o svojim potro{a~ima. Prisnost i me|usobna povezanost poverewem uvek je nagra|ena dobrim, a upravo iz ovakvog stava nastao je novi program lojalnosti Grand kafe pod nazivom „Vidim ti siguran dobitak“, koji vernim potro{a~ima Grand Gold i Grand Aroma kafe donosi vredne poklone. Svi koji vole Grand kafu znaju da na{im potro{a~ima dajemo uvek vi{e i da

wihovu vernost nagra|ujemo vrednim poklonima. „Vidim ti siguran dobitak“ je program lojalnosti nastao u sinergiji sa na{im velikim proizvo|a~em posu|a “Metalcem” i iz zajedni~ke `eqe da vernim potro{a~ima Grand kafe poklonimo kvalitetno posu|e, dobrodo{lo svakom doma}instvu, poru~uju iz Grand kafe. U programu lojalnosti „Vidim ti siguran dobitak“ u~estvuju pakovawa Grand Gold i Grand Aroma kafe od 100 g, 200 g i 500 g, na kojima su od{tampani poeni u vrednosti 1,2 ili 5. Potrebno je da potro{a~ ise~e poen sa dna pakovawa (poen sa

mah preuzeti svoj poklon u najbli`oj “Metalac” prodavnici. Za sakupqenih 30 poena sa pakovawa Grand kafe u~esnici dobijaju na poklon aluminijumski teflon tigaw, za 40 poena duboki tigaw, a za 50 poena Grand kafa im poklawa duboku tavu sa staklenim poklopcem. Pokloni se mogu preuzeti u periodu od 1. oktobra do 1. decembra 2014.godine, u “Metalac “prodavnicama. brojem 1 sa 100 g, 2 sa 200 g ili 5 sa 500 g) i nalepi ih na poseban letak. Kada sakupi potreban broj poena potro{a~ mo`e od-

Vi{e informacija o programu lojalnosti Grand kafe mogu se prona}i na www.grandkafa.com

LU^ANI

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

RADOMIR VUKI]EVI] IZ MILATOVI]A, UGLEDNI DRAGA^EVSKI DOMA]IN, O POQOPRIVREDNOJ SEZONI I PERSPEKTIVAMA SELA

GRDNA GODINA ZA SEQAKA! va godina nije bila posebno pogodna za poqoprivrednike Draga~eva, ali i ~itave Srbije. Dobar deo letine odnele su nepovoqne vremenske prilike, elementarne nepogode - poplave i grad, a ono malo poqoprivrednih proizvoda, {to je ostalo, ne}e mo}i da pokrije visoka ulagawa u proizvodwu, a da se ne govori o ostvarivawu zarade. U draga~evskim selima su podbacile gotove sve poqoprivredne kulture, pa }e investirawe novoi ciklus proizvodwe u mnogim doma}instvima biti dovedeno u pitawe, tvrdi {ezdeset~etvorogodi{wi poqoprivrednik Radomir Vuki}evi} iz Milatovi}a, koji se poqoprivredom bavi od ranog detiwstva. [esto~lana porodica Vuki}evi} ìvi iskqu~ivo od poqoprivrednih prihoda. - Poqoprivredom se bavim od 12. godine. Uvi|aju}i koliko je velika moja qubav prema seoskim poslovima, qudi su ~esto govorili da }u daleko dogurati. [kola mi je zaista i{la od ruke. Imam tri zanata, ali mi je poqoprivreda uvek na srcu leàla. Najzadovoqniji sam bio sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka, kada se od ovog posla najboqe ìvelo. Svaki seqak

je dobro zara|ivao i to su bila zlatna vremena procvata poqoprivrede, koja }u pamtiti do kraja ìvota. Moè i danas da se ìvi od agrara, ali je mnogo te{ko. Sve se urotilo protiv sela. Nemamo sigurno trì{te, zadruge su nestale i svoju borbu za opstanak, u ovim ekonomski te{kim vremenima, vodimo sami. Kada bi dràva ozbiqnije poduprla na{e napore, slika na{ih sela bi se brzo promenila. Pomo} je najneophodnija mladim qudima, koji èle da napreduju, ali nemaju dovoqno sredstava da otpo~nu ozbiqniju proizvodwu kaè ugledni draga~evski doma}in, prave}i paralelu izme|u nekada{wih i sada{wih vremena. Radomir isti~e da draga~evska sela polako odumiru i da su mladi qudi, godinama unazad, odlazili sa ovog podru~ja. Ovo malo ìteqa, koji su ostali na svojim ogwi{tima, pripadaju starijim generacijama. Muku mu~e da odrè imawa, jer se besparica uvukla u sela. Suo~avaju se sa klimatskim promenama i vremenskim nepogodama, koje sve ~e{}e ubiraju letinu, oteànom prodajom robe, nestabilnim otkupnim cenama poqoprivrednih proizvoda, nedostatkom onih nekada{wih zadruga i vrlo oskudnom po-

dr{kom dràve. - @ao mi je {to na{e sto~arstvo polako zamire. Imamo idealne uslove za proizvodwu mleka, uzgoj ovaca i sviwa, ali pogodnosti, koje nam je priroda dala, sve mawe koristimo zbog visokih tro{kova u sto~arskoj proizvodwi. Kada bi dràva pomogla i garantovala cenu poqoprivrednih proizvoda, qudi bi radili, a mo`da bi se pojedinci i iz grada vratili da budu “svoji na svome”. Imamo dobre uslove za uzgoj maline i kupine, ali su mnogi odustali od te proizvodwe zbog niskih otkupnih cena - kaè Radomir, nagla{avaju}i da wegovo doma}instvo godi{we potro{i silno gorivo, a na kraju kada svedu ra~une, ispada da je najvi{e dràva vajdila. Vuki}evi}i su i ove godine zasejali krompir na {est hektara. Obi~no ostvaruju prinose od tri vagona po hektaru, ali }e, zbog lo{ih vremenskih prilika u ovoj sezoni, imati lo{ije efekte. - Skupi su |ubrivo, gorivo, semenski materijal... Iznesemo sve na svojim ple}ima, a ono odozgo udari grad ili navali ki{a. Ova godina je grdna za seqaka. [to nisu odneli mraz ili grad, uni{tile su ki{e i poplave. Kad sve sabere{, na nuli si. Kada

Poqoprivrednik Radomir Vuki}evi}: Ovo je katastrofalna sezona za poqoprivrednike Draga~eva bi dràva povela ra~una o tome, ne bi nam gorivo bilo toliko skupo - kaè Radomir i dodaje da Draga~evci imaju izuzetno kvalitetne poqoprivredne proizvode, jer se proizvodwa odvija u ~istoj ìvotnoj sredini. Osim krompira, Vuki}evi}i proizvode malinu, kupinu, p{enicu i kukuruz. Obra|uju deset hektara

sopstvene zemqe i isto toliko uzete u zakup. Kako isti~u u ovom doma}instvu, malina i kupina su u ovoj sezoni dobro rodile, ali nisu imale adekvatnu cenu. Za razliku od ostalih poqoprivrednih kultura, za koje su vremenske prilike u ovoj godini bile katastrofalne, kukuruz je na wegovim wivama boqi nego ikada i, kako tvrdi

Radomir, na rodu bi mu pozavideli i ratari iz ravni~arskog dela Moravi~kog okruga. - Obra|ujemo mnogo zemqe, jer se bavimo i sto~arskom proizvodwom. Imamo pet krava i ~etrdesetak ovaca. Da bismo pojeftinili proizvodwu, nastojimo da sami proizvedemo sto~nu hranu. Niska otkupna cena mleka nas prati godinama, pa su sto~ari prinu|eni da na svaki mogu}i na~in smawuju tro{kove, kako bi sa~uvali mle~na stada. Proizvodwa mleka je isplativa samo za doma}instva koja drè vi{e krava. Jedno ili dva grla su ~isti tro{ak i zbog toga su u na{im selima i nestali mali proizvo|a~i mleka - obja{wava Radomir. On dodaje da je “sva{tarewe” u dana{wim vremenima najboqa formula opstanka na selu. Radomir postiè dobre efekte u ratarskoj i sto~arskoj proizvodwi, ali pored toga veoma uspe{no se bavi kalemqewem vo}a i to starinskih sorata jabuke, kru{ke, mu{mule... Tu qubav je od dede nasledio, a sva svoja ste~ena saznawa o poqoprivredi, kako kaè, hvala Bogu, i on ima kome da prenese, jer istim stopama ide i wegov sin Dobrivoje, koji je ostao da ìvi u rodnom selu. V. S.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora Telenor d.o.o., za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "â~ak 16", na stambenom objektu u ulici Vladike Nikolaja Velimirovi}a br. 68, izgra|enom na k.p. br. 6229/1 KO â~ak, u â~ku 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa 3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

GORWI MILANOVAC

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

GORWOMILANOVÂNI OSVOJILI 13 MEDAQA NA OLIMPIJSKIM SEOSKIM IGRAMA SRBIJE treqa{i, {ahisti, vi{ebojci, stonoteniseri i fudbaleri iz gorwomilanova~kih sela Luwevica, Velere~, Jablanica, Brezna, Nevade, Takovo, Vra}ev{nica i Grabovica osvojili su 13 medaqa za prva tri mesta, ekipno i pojedina~no, na Olimpijskim seoskim igrama Srbije, odrànim u selu Ka~arevo kod Pan~eva.Vi{e od 1.000 takmi~ara iz 22 op{tine u Srbiji u~estvovalo je na ovogodi{woj seoskoj olimpijadi, na kojoj su se druìli i borili za {to boqi plasman. Op{tinu Gorwi Milanovac i Sportski savez na{e op{tine predstavqalo je 54 takmi~ara iz osam mesnih zajednica u {est disciplina. Za najuspe{niji grad na Olimpijskim seoskim igrama Srbije progla{en je Arana|elovac, a za najuspe{niju mesnu zajednicu ekipa doma}ina Ka~arevo. Najboqi Gorwomilanov~ani pojedina~no bili su Neda Baki},

DOPRINOS UNAPRE\EWU DRU[TVENOG @IVOTA

koja je osvojila prvo mesto u streqa{tvu i prvoplasirani u {ahu Dragan Kojovi}. Drugo mesto u {ahu osvojio je Ivan Sredojevi}, a tre}e Neboj{a Kosti}. Tre}e mesto pojedina~no u streqa{tvu osvojila je Bajki} Sofija, a u narodnom vi{eboju Borovwak Andrija je osvojio tre}e mesto. Ekipno zlatnu medaqu u streqa{tvu i {ahu osvojili su prestavnici mesnih zajednica Luwevica i Velere~, drugo mesto ekipno osvojili su u narodnom vi{eboju i `ene i mu{karci iz Jablanice i Brezne, tre}e mesto osvojila je mu{ka ekipa u streqa{tvu iz Nevada, a `enska ekipa izVra}ev{nice bila je tre}a ekipno u stonom tenisu. U malom

fudbalu mesna zajednica Grabovica osvojila je tre}e mesto. Predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} uputio je svim u~esnicima ~estitke na osvojenim medaqama i uspe{nom predstavqawu op{tine Gorwi Milanovac. On smatra da su ove manifestacije neophodne za predstavnike seoskih sredina, jer doprinose unapre|ewu dru{tvenog ìvota, sportskog duha, druèwu i razmeni iskustava ìteqa ruralnih sredina Srbije, zbog ~ega }e lokalna smaouprava uvek podràti wihove aktivnosti. Organizator ovogodi{we seoske olimpijade bio je Savez za rekreativni sport Srbije i Mesna zajednica Ka~arevo.

DE^JA NEDEQA U GORWEM MILANOVCU orwi Milanovac se i ove godine pridruùje obeleàvawu “De~je nedeqe“ koja }e, od 6 do 12.oktobra, u brojnim gradovima Srbije biti ispuwena mnogobrojnim zabavnim, sportskim i edukativnim sadràjima.Ciq obeleàvawa “De~je nedeqe“ je da se naj{iroj dru{tvenoj zajednici skrene pa`wam na decu i mlade, na po{tovawe wihovih prava, da se ~uju wihovi problemi, ali i afirmi{u wihove kreativne sposobnosti i aktivizam - kaè Dragan Arsi}, direktor Kulturnog centra. Ove godine posebna pa`wa je usmerena na osnaìvawe porodice i ostvarivawe prava svakog deteta da odrasta u porodi~nom okruèwu. Zato je i slogan manifestacije „Svako dete sre}nog lica

DA SE ÛJE GLAS MLADIH ~uva jedna porodica“. Program obeleàvawa “De~je nedeqe“ zvani~no }e zapo~eti u ponedeqak, 6. oktobra, od 19 sati, predstavqawem vi{e od 1200 de~ijih radova, pristiglih na pro{logodi{wi Minijaturni bijenale. Izlo`ba koja se realizuje u okviru projekta afirmacije de~jeg likovnog stvarala{tva, i koju je podràlo Ministarsvo kulture i informisawa, bi}e otvorena u Domu kulture u â~ku. Tradicionalni de~iji maskembal na Gradskom trgu predvi|en je u utorak, 7. oktobra, od 10 sati. Bi}e to prilika da na{i najmla|i sugra|ani, polaznici Pred{kolske ustanove “Sunce”, {iroj javnosti

predstave svoje bajkovite kreacije i kostime. Istog dana, od 19 ~asova, u Likovnoj galeriji bi}e predstavqena izlo`ba „Grad slikan mlado{}u“, koju potpisuju deca, u~esnici istoimene likovne kolonije, odr`ane aprila pro{le godine u Novom Pazaru. U istom prostoru od 19 sati, ali u sredu, 8. oktobra, Kulturni centar }e organizovati “Oktobarski zabavnik”, radionicu u okviru koje }e mladi umetnici, vodenim i suvim tehnikama mo}i da realizuju svoja nova umetni~ka dela. Igraonica {aha za decu uzrasta od 5 do 11 godina, predvi|ena je za petak, 10. oktobra od 18 sati u Modernoj galeriji. Za mlade filmofile intere-

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

santan program bi}e uprili~en 11. i 12. oktobra. Re~ je o projektu „Mali film“ - edukativnom programu za decu i mlade, koji se realizuje pod okriqem Filmskog centra Srbije i „Filmkulture“. Ciq programa je da kod dece probudi kreativnost i radoznalost, a pre svega da stvori preduslov za kriti~ki odnos prema onome {to se konzumira kroz savremene medije. Program }e biti zatvorenog, radioni~kog tipa, podeqen po starosnim grupama, a osmi{qen

kroz niz ve`bi, primera i razgovora, u kojima }e deca samostalno do}i do zakqu~aka i saznawa koja }e kasnije primewivati. Namenski osmi{qene igre podsta}i }e ih na aktivno u~e{}e u procesu stvarawa i na kraju ih dovesti do instinktivnog reagovawa na formu i kvalitet odre|enog sadràja. Glavna ideja projekta „Mali film” je da stvori priliku za kreativno izraàvawe dece, kao i da se napravi prostor za wihova zapaàwa, stavove, ne-

doumice i ose}awa prema brojnim audiovizuelnim sadràjima sa kojima svakodnevno dolaze u kontakt. Za subotu, 11 oktobar, predvi|en je i nastup plesnog studija “Domingo” i “Star dens studija” iz â~ka. Javni ~as bi}e odràn na Gradskom trgu u 18:30 sati. Kulturni centar }e De~ju nedequ obeleìti i upisom dece u likovni ateqe “In Gogh”, Dramske radionice i Baletsku {kolu. Radionice su namewene deci uzrasta od pet do 16 godina.

SUTRA I U NEDEQU FILMOVI „MALI BUDO” I „P^ELICA MAJA”

CENA ULAZNICA 250 DINARA rojekcije filmova “Mali Budo” i “P~elica Maja” odr`a}e se u sportskoj hali “Breza” u subotu, 4. oktobra i nedequ, 5. oktobra 2014 godine. Projekcije od 18:30 ~asova rezervisane

su za najmla|e i 3-D film “P~elica Maja”, a od 20,30 ~asova emitova}e se doma}i filmski hit “Mali Budo”. Cene ulaznica su 250 dinara po projekciji i mogu se kupiti na blagajni u sportskoj hali “Breza”, u Gorwem Milanovcu.

GORWI MILANOVAC

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

OP[TINSKO VE]E USVOJILO PREDLOG ODLUKE O TRE]EM OVOGODI[WEM REBALANSU BUXETA

DODATNA SREDSTVA USTANOVAMA, UPRAVAMA I JP O

p{tinsko ve}e op{tine Gorwi Milanovac usvojilo je predlog odluke o tre}em ovogodi{wem rebalansu buxeta, kojim je predvi|eno uve}awe za 35 miliona dinara. Ve}i priliv sredstava planiran je od poreza na imovinu, od drugih poreza i teku}ih namenskih republi~kih transfera. Rebalansom op{tinskog buxeta bi}e obezbe|ena dodatna sredstva Op{tinskoj upravi, javnim preduze}ima i ustanovama za obavqawe redovnih delatnosti. Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je ponovo apelovao na sve korisnike da buxetska sredstva tro{e zakonski, racionalano, {tedqivo i u skladu sa planovima, skrenuv{i im pa`wu da su buxetska sredstva, sredstva svih gra|ana, koja “prolaze” kroz javna preduze}a, ustanove i mesne zajednice. Prema najavi predsednika op{tine, nacrt buxeta za 2015. godinu bi}e predstavqen Op{tinskom ve}u do 15 oktobra, a po usvajawu ovog do-

kumenta, u decembru bi trebalo da budu usvojeni finansijski i planovi rada javnih preduze}a i ustanova, kako bi svi spremno zapo~eli novu buxetsku godinu. Ve}nici su usvojili i predlog izmena odluke o finansijskoj podr{ci za novoro|enu decu na gorwomilanova~koj teritoriji, kojom se podsti~e ra|awe. Izmenom ove odluke potrebno je obezbediti ve}a sredstva u buxetu za narednu godinu. Predlo`eno je da majke ostvaruju ovo pravo, pod uslovom da imaju prebivali{te na gorwomilanova~koj teritoriji na dan ro|ewa deteta, umesto, kako je bilo do sada, najmawe godinu dana pre ro|ewa. Nakon izve{taja o postupku raspodele bespovratnih podsticajnih sredstava poqoprivrednicima po tri osnova - obezbe|ivawe nove mehanizacije, sistema za navodwavawe i kupovinu rasada, sprovedenom po drugom konkursu, najavqeno je da }e ubrzo biti raspisan i tre}i kon-

kurs za raspodelu preostalih namenskih sredstava. Prema re~ima direktora gorwomilanova~kog Komunalnog preduze}a Rajka Ne{kovi}a, obezbe|eno je 200 tona mazuta za narednu grejnu sezonu. U toku je i rekonstrukcija kotlova, tako da }e i ova grejna sezona nesmetano po~eti za stanare stambenih zgrada, prikqu~enioh na daqinski sistem grejawa. Ve}nici su podr`ali zahtev ovog preduze}a da op{tina bude garanat da se ono zadu`i kod poslovnih banaka i podigne kredit od 25 miliona

ODR@AN POMEN \ENERALU BO@IDARU P. TERZI]U

ÛVENI VOJSKOVO\A I VELIKI DOBROTVOR redstavnici podru`nice Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije, Vojske Srbije i predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} prisustvovali su opelu i pomenu armijskom |eneralu Boìdaru P. Terzi}u, povodom 75. godina od |eneralove smrti i poloìli vence na porodi~ni spomenik ovog velikog vojskovo|e i wegove majke Jerine na gorwomilanova~kom grobqu. Boìdar Terzi} (7.septembra 1867, Gorwi Milanovac– Beograd, 1939), armijski |eneral, zadu`binar Gimnazije, ~uveni vojskovo|a i veliki dobrotvor. [kolovao se u Milanovcu i Kragujevcu, zatim na Vojnoj akademiji, da bi svoje znawe usavr{io u Nema~koj. Bio je a|utant kraqa Petra Kara|or|evi}a, 1912. unapre|en je u ~in pukovnika. Najzna~ajniji period u vojni~koj kari-

dinara, a sve u ciqu obezbe|ewa uslova za unapre|ewe rada grejnog sistema. Ve}nici su imali priliku da od arhitekte Predraga Dabi}a ~uju detaqan izve{taj o izvr{enim radovima u proteklih mesec dana u sklopu rekonstrukcije Doma kulture. Predsednik Mirkovi} je rekao da koordinatori, ina~e, dostavqaju sedmi~ne izve{taje investitoru - op{tini i da se o~ekuje da }e, i pored nekih administrativnih problema, lo{ih vremenskih uslova i prate}ih gra|evinskih pote{ko}a, ipak, objekat biti rekonstruisan u predvi|enom roku. Kako je rekao, izvo|a~ radova }e povu}i radnike sa ostalih gradili-

{ta po Srbiji i uve}ati broj izvr{ilaca u Milanovcu, kako bi do zime bili zavr{eni spoqa{wi radovi. Op{tinski ve}nici su doneli odluku da Op{tina raskine ugovor sa “Autoprevozom” i da za usluge prevoza u gradskom i prigradskom saobra}aju bude raspisan javni konkurs. Na posledwoj sednici informisani su i o po~etku prve faze sanirawa i ~i{}ewa reke Despotovice, koja je dosta ugro`ena majskim poplavama, za koje ej obezbe|eno oko sedam miliona dinara. Posao je poveren izabranom izvo|a~u radova DVP „Zapadna Morava“Kraqevo, ukupne vrednosti 6.521.530 dinara bez PDV.

Pored ovih radova, bi}e izvr{ena i hitna sanacija o{te}ewa korita reke, vredna oko 40 miliona dinara, za koju je postupak javne nabavke u toku. Ova sredstava obezbe|ena su iz donacija Vlade Japana, izvestio je ~lan Op{tinskog ve}a Desimir Jovanovi}. Op{tina Gorwi Milanovac je dobila 15 miliona dinara za rekonstrukciju Doma kulture od Ministarstva rudarstva i energetike, informisala je ve}nike na~elnica Op{tinske uprave Gorica Petrovi}. Naime, kako je rekla na~elnica uprave, od tri op{tine - Gorweg Milanovca, Bora i Ba~ke Topole, koje su podnele zahtev ovom ministarstvu za dodelu sredstava iz buxetskog fonda za unapre|ewe energetske efikasnosti, op{tina Gorwi Milanovac je bila prva na listi kojoj su dodeqena sredstva u iznosu od 15 miliona dinara, uz obavezu da ona iz svog buxeta obezbedi 442.611,58 dinara, kao svoje finansisjko u~e{}e, {to je i u~iweno, tako da sledi samo potpisivawe ugovora sa resornim ministarstvom, izvestila je ve}nike na~elnica Petrovi}.

NAJUSPE[NIJI CRVENI KRST IZ GORWEG MILANOVCA

OTVOREN PUT NA REPUBLI^KO TAKMI^EWE

a me|uregionalnom takmi~ewu Crvenog krsta Srbije u pruàwu prve pomo}i, na kome je u~estvovalo 12 ekipa, ekipa Crvenog krsta iz Gorweg Milanovca, predstavqaju}i Kragujeva~ko Kraqeva~ki region, postigla je navi{e uspeha u obe kategorije – omladina i podmladak. Nadmetawe ekipa omladine i podmladka u pruàwu prve pomo}i odràno je na terenima Sportskog centra u Vrawu. U obe kategorije najvi{e uspeha iz Ni{ko Ju`nomoravskog regiona imale su ekipe Vrawa, a iz Kragujeva~ko - Kraqeva~kog regiona ekipe Gorweg Milanovca. Time su stekle pravo da u~estvuju na Republi~kom takmi~ewu u Beogradu, koje je zakazano za 17. i 18. oktobar. - Na takmi~ewima iz prve pomo}i ekipe Gorweg Milanovca iz godine u godinu idu uzlaznom putawom i rezultati su sve boqi. Pro{le godine za Republi~ko takmi~ewe kvalifikovala se ekipa podmlatka, koja je osvojila drugo mesto u dràvi, a ove godine im se pridruìla i omladina, tako da o~ekujemo boqi uspeh u Beogradu, poru~uje Noboj{a Ivovi}, sekretar gorwomilanova~kog Crvenog krsta. Na vest o nedavnom uspehu gorwomilanova~kih aktivista na ovom takmi~ewu, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je rekao: -Ve} smo navikli da

N jeri Bo`idara Terzi}a svakako je bilo u~e{}e u oslobodila~kim ratovima. Kao komandant [umadijske divizije I poziva ostvario je presudne pobede na Drenku i Raj~anskom Ridu, koje su odlu~ile ishod Drugog balkanskog rata. Tokom prve dve godine svetskog rata sa svojom jedinicom u~estvovao je u svim najva`nijim operacijama srpske vojske. Rekonstrukcijom kabineta Nikole Pa{i}a 6. decembra 1915. postavqen je za ministra

vojnog, i na ovoj du`nosti ostaje do maja 1918. Za pokazanu sposobnost u obavqawu odgovornih poslova unapre|en je 3. jula 1916. u ~in generala. Po okon~awu aktivne slu`be nastavio je sa spisateqskim radom, u~estvovao je u pripremawu Invalidskog zakona i posvetio se dobrotvornom radu. O |eneralu Terzi}u na pomenu govorio je kustos Muzeja rudni~ko-takovskog kraja istori~ar Aleksandar Maru{i}.

na{a organizacija Crvenog krsta bude me|u boqima, tako je bilo i sada, a verujem u te mlade qude i da se rezultati ne}e promeniti ni u budu}e i da }e se dobro plasirati i na republi~kom takmi~ewu, na kome im `elim puno uspeha.Povodom odr`anog takmi~ewa, sekretar OO Crvenog krsta Ivovi} je zahvalio svim volonterima koji su doprineli ovom uspehu i Op{tini Gorwi Milanovac, koja im je omogu}ila odlazak na takmi~ewe u Vrawe.

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Dani Atkins

ZAUVEK S TOBOM ej~el ima sve {to je potrebno za sre}u: qubav, prijateqe, porodicu, a sme{i joj se i uspe{na karijera. Me|utim, jedan tren razbi}e obe}anu blistavu budu}nost, izmeniti smisao ìvota i ostaviti neizbrisiv trag. Pet godina kasnije, prvi put od kobne nesre}e, Rej~el se vra}a u zagrqaj rodnom gradu. Odjednom se budi u bolnici i shvata da se snovi ipak ostvaruju i da se wen ìvot nastavqa tamo gde je iznenada prekinut. Mu{karac kojeg je volela i izgubila je ìv – ali ona je obe}ana nekom drugom... Da li joj ìvot pruà drugu {ansu? I ko ili {ta se krije iza ove neobja{wive igre sudbine i stvarnosti? Ova neponovqiva pri~a koja uliva duboku nadu u snagu qubavi dirnu}e svakoga ko je ikada voleo.

Kolin Falkoner

GORKI MESEC ajanstvena pri~a o beskompromisnoj ambiciji, nedosawanim snovima i jednom sudbinskom susretu. Istina je da je napravio najve}u gre{ku u ìvotu. Do{ao je ovde bez i~ega; sada odlazi s mnogo mawe. Zapadna Australija, Brum, 1913. godina. Kameron Makenzi pro{ao je pola sveta da prona|e biser koji }e mu promeniti ìvot. Umesto toga, potraga }e ga odvesti do Kejt Flin, ène ~ije o~i zra~e mudro{}u, a lice ~e`wom za dalekim horizontima. Zahva}eni vrtlogom strasti, ovo dvoje neustra{ivih qudi po prvi put }e dozvoliti svom srcu da prigovori razumu. Me|utim, sudbina jo{ jednom pokazuje svoj maestralni smisao za humor: Kejt je k}erka Kameronovog najve}eg neprijateqa, ~oveka kojeg se zakleo da }e uni{titi... Postoje biseri koji spavaju na dnu srca. Biseri koji su izgubqeni. Biseri koji su ukradeni. Neke ne prona|ete nikada i nestanu va{om ili tu|om krivicom. I naposletku, ima onih ~ijeg postojawa niste ni svesni sve do trenutka kada im se trag zauvek izgubi.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE - Ponedeqak, 6. oktobar 2014. u 19 ~asova MINIJATURNI BIUJENALE 5; gorwi hol - Ponedeqak i utorak, 6. i 7. oktobar u 11 ~asova - SNE@ANA I SEDAM PATUQAKA, pozori{na predstava Gluma~ke radionice Doma kulture; velika sala - ^etvrtak, 9. oktobar u 20 ~asova - VARVARI doma}i film; velika sala KUD "FRA" - Subota, 4. oktobar 2014. - 6. Me|unarodni festival folklora "Sa Ov~ara i Kablara"; Gorwa Trep~a; U~esnici: dru{tva iz Srbije, Italije, Makedonije i BiH

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DEÎJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU r. 15:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r. 14:50 DOKUMENTARNI FILM - ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E

13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

SPORT

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

ZA VIKEND STARTUJE KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE

BORAC GOSTUJE U VR[CU ezonu 2014/15. u Ko{arka{koj ligi Srbije Borac otvara u subotu, 4. oktobra, gostovawem u Vr{cu. Posledwa dva meseca â~ani su odigrali 15 prijateqskih utakmica i zabeleìli deset pobeda i dva poraza. Poraze su doìveli i od realno ja~ih protivnika, Crvene zvezde i prvaka Rumunije Asesofta. Ove sedmice ekipa je usredsre|ena na pripreme za prvi prvenstveni duel protiv Vr{ca. - O~ekuje nas teà i komplikovanija sezona. Ono {to je bilo do nas, uradili smo na vreme, doveli nove igra~e, odigrali kontrolne utakmice, sagledali stawe u klubu... Realno neke me~eve smo od-

igrali iznad granice na{ih mogu}nosti i optimista sam pred start sezone ka`e trener KK Borac Ra{ko Boji}. Vr{ac je mlada ekipa, ali tu su i iskusni Bocke, Balmazovi}, Kasabi}, koji je pro{le sezone bio jedan od vode}ih igra~a. U prethodnom periodu Borac se suo~io sa povredama pojedinih igra~a. - Nadam se da }e one biti sanirane i da }emo takmi~ewe do~ekati kompletniji. Neizvesni su nastupi Ilije Cvetkovi}a, Filipa Dumi}a, Nemawe Prolovi}a i Stanoja Kne`evi}a - navodi Boji}. Prvi prvenstveni me~ kod ku}e Borac igra 11. oktobra protiv OKK Beograda. Z. J.

TRESA^ U BORCU

Raspored prvog kola KLS

KK MLADOST

OSLONAC NA MLA\IM SNAGAMA a Ko{arka{ki klub Mladost u sezoni 2014/15. takmi~i}e se juniori, kadeti, pioniri i mla|i pioniri. Prvi tim u pro{lom prvenstvu ispao je iz Druge mu{ke lige Srbije. - Zbog odlaska velikog broja igra~a, ove godine ne}emo imati seniorsku ekipu. Dosta igra~a je `elelo da ode u ve}e klubove, tako da }e se juniori, pioniri i mla|i pioniri takmi~iti na regionalnom nivou, dok }e kadeti poku{ati da se izbore za Kadetsku ligu Srbije. Nastavi}emo i daqe da stvaramo dobre igra~e u {koli ko{arke i da se nadme}emo u “Mini Z. J. basket ligi” - ka`e direktor KK Mladost Dobrilo Joji}.

Vr{ac - Borac Sloga - Napredak Jagodina - FMP Smederevo - Crnokosa Tami{ - Konstantin Spartak - OKK Beograd Slobodan tim Vojvodina

PAUNOVI] U SLOBODI ekada{wi kapiten pionirske i kadetske selekcije Mladosti Bratislav Paunovi} narednu sezonu igra}e u u`i~koj Slobodi. U novom timu na}i }e se sa jo{ ~etvoricom ^a~ana, Jovanom \ura{evi}em, Stefanom ]iri}em, Milanom Ni-

koli}em i Sretenom Kneèvi}em. - Imamo mlad i perspektivan tim i dvojicu iskusnih igra~a. Ambicije su nam da {to duè ostanemo na okupu i izborimo plasman u Ko{rka{ku ligu Srbije. @elim da se dokaèm u Slobodi. U

pripremama me je trener Milo{ Obradovi} uvodio u igru po 20 minuta - ka`e Paunovi}. Posle odlaska iz Mladosti, Branislav je dve godine igrao u Zemunu i nastupao u juniorskoj i srpskoj ligi.

KLUB EKSTREMNIH SPORTOVA ARMADIQO

OSVOJENI KAWONI U SRBIJI I CRNOJ GORI ^

lanovi kluba ekstremnih sportova Armadiqo ve} godinama osvajaju najlep{e, ali i najopasnije destinacije u Srbiji i Crnoj Gori. Osim kawona Nevidio, kod [avnika, u susednoj dr`avi osvojeni su [kurde kod Kotora i Bogutova~ki potok u blizini manastira Mora~a. Za razliku

od Nevidia, koji je dug tri i po kilometra i pun skokova u vodu, kawoni Bogutova~ke reke i [kurde su vrlo tehni~ki zahtevni, sa visinskom razlikom od 700 metara i nemogu}e ih je pro}i bez alpinisti~kih u`adi. Ove destinacije krase i vetrikalne stene i vodopadi. U Srbiji Armadiqo je ove

Posle uspe{ne sezone u bugarskom ^erno Moru, \or|e Tresa~ se vratio u Borac, klub u kome je odigrao 11 sezona. - Radujem se povratku u Borac. Trenirao sam sa ekipom, poznajem saigra~e i nadam se da }emo uspe{no sara|ivati. Kre}emo maksimalno ve} od prve utakmice protiv Vr{ca - najavquje Tresa~. - Plej \or|e Tresa~ je do{ao u klub na obostrano zadovoqstvo. O~ekujem da }e u velikoj meri pomo}i na{oj mladoj ekipi - prokomentarisao je direktor Borca Marko Ivanovi}.

PLIVAWE

ÂÂK DONEO MEDAQE IZ BEOGRADA I KIKINDE R onila~ki klub â~ak u~estvovao je nedavno na takmi~ewima u Beogradu u Kikindi. Zlato na Adi Ciganliji, na “Trofeju Beograda”, u kategoriji devoj~ica do 14 godina osvojila je \ur|ina Parezanovi} u trci na 500 metara. U istoj disciplini, u kategoriji de~aka do 12 godina, \or|e Bojovi} je bio drugi. Zlatna medaqa pripala je i senioru Nenadu Stojkovi}u na 2.000 m. Na takmi~ewu Lige Srbije u Kikindi u brzinskom plivawu i podvodnim ve{tinama \ur|ina Parezanovi} ponovo se domogla zlata na 50 i 100 m, dok je u kategoriji podvodnih ve{tina bila druga. Martin @ivkovi} i \or|e Bojovi} osvojili su tri medaqe. Martin je bio prvi u trci na 50 m i podvodnim ve{tinama, a \or|u je pripala bronza u podvodnim ve{tinama. Takmi~are â~ka u narednom periodu o~eku-

ju dr`avno prvenstvo u Kikindi 18. oktobra. Slede}eg meseca putova}e u Sarajevo i ponovo u Kikindu na Otvoreno prvenstvo Srbije.

BILIJAR

USKORO „ÂÂK OPEN” subotu, 11. oktobra, Bilijar klub Libero 5 organizuje turnir “â~ak open”. U~estvova}e 64 igra~a iz Srbije i okolnih zemaqa, a nagradni fond turnira je 143 hiqade dinara. - Dolazak su najavili najboqi igra~i Srbije i jedan biv{i prvak Evrope. â~ak ima ~etiri pojedina~na, a klub Libero 5 je ekipni prvak dràve - kaè Martin Martinovi}, igra~ i vlasnik kluba Libero 5. Turnir po~iwe ujutru u 10 sati i traja}e ceo dan. Posle dva kola repasaà, 32 igra~a }e se takmi~iti u nokaut sistemu.

godine osvajao kawone Tribu}e, Dubra{nice i Lazawske reke. Na spisku za narednu godinu su Su{ice, Knezovo, Selski potok i kawon Ra~e koji su tako|e, tehni~ki zahtevni i ne mogu se osvojiti bez alpinisti~ke opreme.

SPORT

PETAK 3. OKTOBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА 7. коло БОРАЦ, ЦРВЕНА ЗВЕЗДА И НАВИЈАЧИ

ДОПУНИЛИ ИСТОРИЈСКЕ КЊИГЕ ЧАЧАНСКОГ ФУДБАЛА

О БОРАЦ – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:1 (0:1)

Стадион крај Мораве. Гледалаца: 6.000. Судија: Алексан дар Васић(Нови Жедник). Стрелац: Гаврић у 23. минуту. БОРАЦ: Петрић, Борани јашевић, Кохене, Гојковић, Радуновић(Милојевић), Мутавџић(Машовић), Божић, Јевтовић(Ђерић), Јованчић, С.Живковић, Ђенић.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Рај ковић, Петковић, Лазић, Павићевић, Мијаиловић, Ко вачевић, Лазовић(Ристић), Босанчић(Гогић), Печник, Гаврић, Ракић(Деспотовић).

Спартак

1:0

Раднички (Н)

Напредак

0:1

Војводина

Нови Пазар

3:0

Јагодина

Борац

0:1

Црвена звезда

Вождовац

2:0

Младост

Партизан

одложено

ОФК Београд

Доњи Срем

1:0

Раднички 1923

Рад

1:3

Чукарички

1 Црвена звезда

+10

2 Партизан

+17

3 Војводина

+11

4 Спартак

5 Чукарички

6 ОФК Београд

7 Доњи Срем

-2

8 Нови Пазар

9 Младост

-1

10 Борац

11 Рад

-4

12 Јагодина

-7

13 Раднички 1923

-7

14 Напредак

-6

15 Раднички (Н)

-9

16 Вождовац

-10

дбројавали су Чачани дане до доласка Црвене Звезде и нису зажалили што су били сведоци спортског догађаја који је окупио више од 6.000 гледалаца. Бројније „Делије“напусти ле су трибине стадиона крај Мораве задовољне, због минималне победе, можда и податка да је мрежа младог голмана Рајковића и после Чачка остала нетакнута. На вијачи Борца , упркос поразу имају разлога за оптимизам и много лепше вести у на ставку првенства.Ученици Богића Богићевића , платили су цех бојажљивој игри. До одласка на одмор, примили су погодак у 23. минуту, што је, испоставило се,одлучило победника. Домаћину није помогла знатно боља игра у наставку сусрета. Покушаји да се поравна резултат нису уродили плодом.

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ

МЕТАЛАЦ – СЛОГА(ПМ) 2:0(0:0)

ПЕТРОВЧАНИ ПАЛИ У ДРУГОМ ПОЛУВРЕМЕНУ Стадион Металца. Стрелци: Мердовић у 58. минуту и Ћир ковић у 81. минуту. МЕТАЛАЦ: Зоговић, Са. Никодијевић, Овусу, Панић, Вла шић, Седлар, Ћирковић, Ивановић(Бркић), Сл.Никодије вић(Стојковић), Младеновић(Плећић), Мердовић. СЛОГА(ПМ): Ранковић, Лепојевић, Ђоковић, Ракић(Око ро), Стевић, Планић(Младеновић), Антанасијевић, Ђорђе вић(Трипковић), Рељић, Банда, Стојановић.

7. коло

Мачва

0:1

Радник

Јавор Матис

3:2

Синдјелић

Бачка (БП)

3:1

Јединство Путеви

Инђија

2:1

Пролетер

Металац (ГМ)

2:0

Слога (ПМ)

Колубара

2:1

Бежанија

Слобода

3:3

БСК Борча

Моравац Орион

2:0

Слога (К)

1 Радник

+10

2 Јавор Матис

3 Инђија

4 Колубара

-2

5 Металац (ГМ)

6 Бачка (БП)

7 Слога (ПМ)

-1

8 БСК Борча

9 Пролетер

10 Јединство Путеви

-3

11 Моравац Орион

-1

12 Бежанија

-5

13 Слобода

-3

14 Синдјелић

-5

15 Мачва

-4

16 Слога (К)

-13

ЈАВОР МАТИС – СИНЂЕЛИЋ 3:2(1:1)

ТЕСНА ПОБЕДА ИВАЊИЧАНА Стадион крај Моравице.Стрелци:Ђокић у 11, Милошковић у 47, Доцић у 70. Минуту за Јавор Матис, Мирковић у 44, Ко лаковић (аутогол) у 62.минуту за Синђелић. ЈАВОР МАТИС: Ђогатовић, Гојачанин(Гајић), Милетић, Миловић, Колаковић, Доцић, Ађуру, Ђокић(Ивеља), Чеча рић(Јосовић), Милошковић, Дражић. СИНЂЕЛИЋ: Живковић, Попадић(Петрушић), Маловић, Митић, Пешић(Маринковић), Пишчевић, Калачевић, Ша кић(Стаматовић), Зврко, Мирковић, Караклајић.

SPORT

PETAK 3. OKTOBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ШАМАР ЗА ПРЕПОТЕНТНОСТ И УОБРАЖЕНОСТ

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД

ПОЛЕТ – ЈЕДИНСТВО (УБ) 0:3(0:0)

Стадион Полета. Стрелци: Петрашевић у 48. и 58. минуту, Јовановић у 78. минуту. ПОЛЕТ: Чабаркапа, Камберовић, Вељовић (Радаковић), Луковић, Калајановић, Радисавчевић, Нешовић, Петровић (Василић), Михајловић, Протић, Николић (Стојић).

ЗОНА МОРАВА

ОКРУЖНА ЛИГА

7. коло

ЈЕДИНСТВО: Ракић, Арсеновић, Стојановић (Панић), Марјановић, Брадоњић, Милојевић, Рашић, Тадић, Ранковић (Деспотовић), Јовановић, Петрашевић (Живковић).

ГРАДСКА ЛИГА

7. коло

Полет

4:2

Таково

Миоковци

6:5

Бацковац Јунајтед

Ракова

одложено

БИП

Водојажа

1:1

Орловац

Јединство (ГГ)

2:0

Луњевица

Задругар

1:3

Вујан Полет

Слобода

3:1

Металац

Младост (А)

1:3

Парменац

Морава (М)

3:0

Рудар (Баљевац)

0:4

Тутин

Котража

0:1

Овчар

Чачак 94

1:1

Кеј

Браћа Вуковић

3:3

Омладинац

Доња Врбава

0:0

Младост (П)

Будућност

2:1

Лугови

Драгачево

2:1

Партизан

Јединство (К)

2:0

Слатина

Морава (К)

6:0

Пријатељи

Трепча

0:1

Мокра Гора

Омладинац (З)

4:2

Спартак

Премећа

0:2

Стрелац

Рудар (Бресница)

2:2

Славија

Пријевор

одложено

Напредак

ВЕТЕРАНИ ЗАДРУГАРА УГОСТИЛИ ПАРТИЗАН И КОПЕНХАГЕН

ротекле су пуне две деценије од када су ветерани Задругара из Доње Трепче, поклоницима фудбала у нашем крају подарили сијасет лепих и зани мљивих спортских догађаја и дружења. Пријатељско одмеравање снага почело је, најпре са локалним ривалима, на

У ЧАЧКУ ОДРЖАНО ПРВЕНСТВО У ФУТСАЛУ ЗА ГЛУВЕ И НАГЛУВЕ

ТРИЈУМФ ДОМАЋИНА

портско удружење глувих и наглувих Чачка и Спортски савез глувих Србије организовао је 28. септембра првенство Србије у малом фуд балу. Првенство је одржано у хали “Младост”, а учествовало је девет екипа. Победио је ССГН Чачак, друго место је припало клубу Нишава из Ниша, а треће смедеревском Деспоту. Осим такмичења, мали фудбал је поново збли жио глуве и наглуве спортисте, а дружења и при јатељства допринела су позитивној првенственој атмосфери. У име градске власти, такмичење су отворили Владица Гавриловић, председник Ко мисије за спорт и члан Градског већа Немања Тр навац. З. Ј.

ставило се дуелима са Борцем, Црвеном Звездом, а већ неколико година редовни гости на предивном фудбалском објекту у Доњој Трепчи су „црно-бели” из Бео града. Ова година остаће упамћена по још једној новотарији, која је привукла па

жњу више од 200 гледалаца. Одигран је интернационални „тријагонал“ уз учешће ветерана, данског Копенхагена, Партизана и Задругара. Задругар је у првом сусрету поготком Васовића савладао Данце, 1:0, Партизан је два пута погодио мрежу Копенхагена

(стрелци, Алексић и Станковић), а потом и голмана домаћих(Ракић и Вучићевић). Жири је за најбољег играча прогласио Небојшу Вучићевића(Партизан), нају спешнијег чувара мреже Леуфа Демил сена(Копенхаген), а гостима из Данске додељено је и признање за фер плеј.

КАРАТЕ

НЕМАЊЕ У ФОРМЕ И ПОСЛЕ ОДМОРА

аратисти Немање учествовали су 28. септембра на Купу “УНСУ” у Лесковцу. Такмичење је окупило више од 240 каратиста из 27 клубова. Иако су наступили после летње паузе, каратисти Немање су постигли запажене резултате. Сенорка Марија Пауновић је освојила злато у катама појединачно, а на овом такмичењу је наступила и као судија. Матија Милосављевић (10) узео је бронзу у катама и злато у јуи-ипону. Бронза у катама припала је и Страхињи Пауновићу (8), као и злато у договореном спарингу. Тренер Немање Зорана Којић на овом такмичењу је била у улози врховног судије. Куп у Лесковцу организовао је Карате клуб “УНСУ”. З. Ј.

ПРИПРЕМЕ НА РУДНИКУ

Три члана Карате клуба Немања и ове године су учествовала на академији Свети Прохор Пчињски на Руднику. Тродневни семинар водили су браћа Илија и Владимир Јорга, а дошли су каратисти из Немачке, Америке, Швајцарске, Кипра, Италије, Шведске, бивших југословенских република, свих крајева Србије. Немању су представљали тренер Зорана Којић и каратисткиње Марија Пауновић и Драгана Јаковљевић. Као и сваке године, спортисти су на акаде мији стекли нова искуства, усавршили вештине и форму и стекли енергију за нове изазове. Каратисте Немање у наредном периоду очекују првенствена такмичења, а 18. октобра у Прехрамбено-угоститељској школи организују дру ги Меморијални турнир “Немања Булатовић”. Турнир ће бити отворен у 10,30 часова.

ПОБЕДНИК У ЗНАКУ ПОБЕДЕ

а квалификацијама за пр венство Србије у Нишу млађи каратисти чачанског клуба Победник вратили су се кући са медаљама. Лука Петко вић у конкуренцији такмичара до 16 година, у борбама, био први и изборио учешће на пр венству Европе у Цириху. Пр

венство ће бити одржано од 25. до 30. новембра. У истој дисциплини Андреј Достанић заузео је треће ме сто у конкуренцији дечака до десет година, док је у катама био други. Алекса Смиљанић истакао се у катама, освојивши друго ме

сто у рангу дечака до девет го дина. Иако су у Нишу остали без ме даља, Милица Јеренић, Матеја гавриловић и Страхиња Гаври ловић, успели су да се пласи рају за првенство Србије. До маће првенство биће одржано у Ваљеву 22. новембра. Тренер

Победника Јелица Петковић наступила је на квалификаци јама у Нишу као национални судија. Организација квалифи кација припала је ЈКА Шотокан федерацији Србије, а домаћин такмичења био је нишки клуб Анамарија.

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs STANOVI P-20 m2, 13. sprat, CG, K. MILO[A, 17.000 E P-31 m2, 7 sprat, CG, Avlaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 22.500 E P-43 m2, VP, TA, Alvaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, kod O[ “Dr. Dragi{a Mi{ovi}”, 25.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000 E P-63 m2,TA, Ov~ar Bawa, 19.000 E P-55 m2. 9.sprat, CG, S. Markovi}, 22.000 E P-51 m2, pr, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 E P-58 m2, CG, Kej, 27.500 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7 sprat, CG, Avlaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E P-67 m2, 12. sprat, CG, kej, dupleks, 43.000 E P-71 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 46.000 E P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 E P-85 m2, 3. sprat, CG, S. Markovi}a, dupleks, 36.000 E P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 E KU]E P-100 m2, 7 ari, Vapa, 10.000 E

P-60 m2, 15 ari, 4 km od grada, 16.000 E P-80 m2, 80 ari, Prislonica, 20.000 E P-129 m2, 1.5 ari, kod Ma{inske {kole, 26.000 E P-85 m2, 3.5 ari, Atenica kod {kole, 26.000 E P-90 m2, 11 ari, Preqina, 36.000 E P-114 m2, 2 ara, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 ara, {iri centar, 50.000 E P-90 m2, 3.8 ari, Balkanska, 55.000 E P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe, 30.000 E P-66 m2, 4 ara, kod bolnice, 45.000 E P-120 m2, 5 ari, Qubi}, 50.000 E P-90 m2, Balkanska, 60.000 E P-80 m2, 2 ara, centar, 60.000 E P-190 m2, 2.5 ari, {iri centar, 70.000 E IMAWA 50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.000 E 40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E 110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E 70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 30.000 E 50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E 70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E VIKENDICE 48 m2, 1.5 a, Ov~ar Bawa, 9.000 E 60 a, Kuki}i, 13.000 E 8 a, Jelica, 5.500 E IZDAVAWE 38 m2, name{ten, jednosoban, 120 E 50 m2, {iri centar, dvosoban, name{ten, TA, 150 e

060/434-2-190

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30m2, 3, lift, 21500 eura, Avenija 29m2 , 5, 14000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 9 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 36m2, 4, 22500 eura, [iri centar 37m2, 5, lift , 25000 eura, Qubi} kej 41m2 , 7, lift, 25000 eura, Qubi} kej 29m2, vp , 18000 eura, [iri centar 50m2, 5, lift, 27000 eura, Vinara 30m2, 3, lift, 23000 eura , Vinara U ponudi jo{ 27 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 37m2, nov, 4, lift, sa stvarima, 32000 eura, Avenija 49m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava 47m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej 38m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej 50m2, 5, 23000 eura, Qubi} kej 43m2, 4, lift, 32000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2,14, lift, 20500 eura, Hotel Morava 54m2,1, lift, 33000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 33m2, dvori{ni stan, 18000 eura, Centar 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 61m2, 4, lift, 36000 eura, Hotel Morava 53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej 58m2, 2, lift, 34000 eura, Qubi} kej 57m2, 3, lift, 34000 eura, Qubi} kej 52m2, 3, 27500 eura, Qubi} kej 58m2, 6 , lift, 29000 eura, Qubi} kej 53m2, 3, 36500 eura , Avenija

U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava. PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

53m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 57m2, 1, 31500 eura, Nemawina 45m2, 3, 23000 eura, Nemawina 56m2, 5, 28000 eura, Nemawina 51m2, vp, 25500 eura, Centar 53m2, vp, 30000 eura, Centar 64m2, 1, 38000 eura, Vinara U ponudi jo{ 49 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 64m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava 67m2, 3, lift, 44000 eura, Hotel Morava 67m2, 7, lift, 37000 eura , [iri centar 59m2, 6, 26000 eura, [iri centar 68m2, 4, 40800 eura, Centar 68m2, 1 , 40000 eura, Centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej U ponudi jo{ 19 dvoiposobnih stanova TROSOBNI STANOVI 78m2, 3, 35000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 80m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej 69m2, 5, lift, 37000 eura, Qubi} kej 67m2, 4, 30000 eura , Hotel Morava 80m2, 1, 41000 eura, [iri centar 66m2, 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar 71m2 , 1, 40000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 44 trosobna stana ^ETVOROSOBNI STANOVI 73m2, 1, lift, 56000 eura , [iri centar 120m2, 3, 74000 eura, Centar U ponudi jo{ 7 ~etvorosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO! KU]A 80 m2, plac 5.6 ari, kod O[ FILIP FILIPOVI]. CENA 50.000 E

STANOVI P- 20 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 E P-27 m2, Hotel Morava, 5. sprat, cena 19.000 E P-31 m2, centar, 5. sprat, TA, cena 25.000 E P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, cena 32.000 E P-38 m2, Qubi} kej, prizemqe, CG, cena 23.000 E P-37 m2, Qubi} kej, VP, CG, cena 20.000 E P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 25.500 E P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 E P-42 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, TA, terasa, cena 25.000 E P-45 m2, Nemawina, noviji, 4. sprat, lift, CG, cena 34.000 E P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 E P-49 m2, stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 E P-49 m2, K.V. Popovi}a, 6. sprat, lift, CG, cena 32.000 E P-52 m2, Hotel Morava, 6. sprat, lift, CG, terasa, cena 33.000 E P-53 m2, Avenija 1, 2. sprat, lift, CG, cena

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

35.000 E P-53 m2, Alvaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 25.500 E P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 E P-58 m2, Qubi} kej, 10. sprat, lift, CG, terasa, cena 30.000 E P-60 m2, nov, Balkanska, 4. sprat, CG, cena 32.000 E P-60 m2, Alvaxinica, 4. sprat, zgrada od fasadne cigle, CG, terasa, cena 38.000 E P-61 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, lift, cena 36.000 E P-63 m2, Hotel Morava, nov, 4. sprat, CG, terasa, cena 33.000 E P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, terasa, cena 47.000 E P-66 m2, O[ Filip Filipovi}, 2. sprat, TAGAS, terasa, cena 39.000 E P-66 m2, centar, 3. sprat, CGm, terasa, cena 48.000 E P-74 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 E P-76 m2, nov, Hotel Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 52.000 E P-78 m2, K.V.Popovi}a, 6. sprat, CG, lift, terasa, cena 48.000 E P-82 m2, Hotel Morava, 9.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

sprat, CG, terasa, lift, cena 45.000 E BEOGRAD - VRA^AR, Prodajem novu garsoweru na 1. spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva,cena 36.000 E CRVENI KRST-NOV, trosoban stan, 1.sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 90.000 E KU]E P-80 m2, plac 1 ar, centar, cena 40.000 E P-45 m2, plac 12 ari, Trbu{ani, cena 12.000 E P-60 m2, plac 4 ara, Alvaxinica, cena 50.000 E P-102 m2, plac 5.90 ari, kod Hotel Morave, cena 70.000 e ili zamena za dva stana LOKALI P-18 m2, Qubi} kej, cena 16.000 E P-135 m2, Rakova, cena 10.000 E P-169 m2, Viqu{a, plac 10 a, cena 7000 E P-75 m2 + 120 m2, 3. ara, Obili}eva, cena 30.000 E

\OR\EVI] NEKRETNINE

SUPER MODERAN DELUKS STAN, 77 M2, 3 ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 SPAVA]E SOBE, 2 /KOD GLAVNE PO[TE/ KUPATILA, NOV, AVLAXINICA

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CENTAR, 43.000 E

STANOVI JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VPR, CG, KEJ, 29.000 E DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E DVOSOBAN STAN 58 M2, 2. SPRAT, CG, LIFT, KEJ, 36.000 E DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3. SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGI CENTAR, NOVIJI 45.000 E TROSOBAN STAN 83 M2, 2. SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H.MORAVA, 47.000 E

TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR, 65.000 E ^ETIRI SPAVA]E SOBE, NOV, 110 M2, 73.700 E SA PDV-OM PET SPAVA]IH SOBA, NOV, 120 M2, 78.000 SA PDV-OM KU]E QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI PLACA, 36.000 E KMN 211 M2, 5 ARI PLACA, 80.000 E CENTAR 2 ARA, 86 M2, 46.000 E, POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE LOKAL NOV, QUBI]SKA 31 m2, 32.000 E

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvaxinica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvaxinica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

OGLASI / ^ITUQE

MALI OGLASI PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STENLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

IZDAJEM jednosoban renoviran stan na po~etku Cviji}eve ulice u Beogradu. Tel. 064/ 24/54/179, Ne{ovi} Emilija Savska 4

PRODAJEM dvosoban stan 58 m2, Qubi}ski kej, ju`na strana, pogled na Moravu. Cena 27.000 eura. Tel. 064/834-51-49

PRODAJEM ILI MEWAM PLAC U QUBI]U ( KOD DOMA ) ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 064/ 383-0-688

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979

PRODAJEM LIVADU U PRIJEVORU. HITNO! TEL. 063/ 898-4-913 PRODAJEM kabinu za traktor 539. Tel. 032/ 826 - 576

OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

IZDAJEM garsoweru na du`i vremenski period, pod vrlo povoqnim uslovima, ulica U~iteqska, ulaz 2, stan 13, preko puta De~jeg dispanzera. Tel. 032/ 343-104, 064/ 470-35-48

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

IZDAJEM STAN U AVENIJI LIPA, UL.B.VUKA KARAXI]A 146, 1. SPRAT, KVADRATURA 40.5 M2, PARNO GREJAWE NA REGULACIJU, IMA I TELEFON. TEL. 063/106-42-80

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

OD 7.11. DO 11.11.2014.GODINE (JESEWI RASPUST) BE^-PRAG-BUDIMPE[TA, TRI NO]EWA SA DORU^KOM U HOTELIMA SA TRI ZVEZDICE. POSETA TRI GRADA SA LOKALNIM VODI^IMA. CENA 93 EVRA + 5.000,00 DINARA, PLATIVO U 4 MESE^NE RATE. INFORMACIJE I REZERVACIJE NA TELEFON 345-270, 341-177, KAO I KOD PROFESORA BRKOVI]A 064/ 153-8-096 ORGANIZATOR PUTOVAWA JAZZ TRAVEL ( TEMPO U ^A^KU)

Dana, 25. 9. 2014. godine preminuo je na{ dragi

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e. Tel. 064/ 1188-485

PRODAJEM plac od 4.5 ari u Qubi}u, ulica Kaplareva 1300. Tel. 064/124-8-370, 032/ 5813-869

IZDAJEM lokal od 34 m2, do ulice u Obili}evoj 32, blizu centra. Pod - granit, lepog izgleda. Mo`e za razne delatnosti. Tel. 064/ 366-6-325

Na{u dragu,

MILENKO TANASKOVI] 1947 - 2014. ZAUVEK U NA[IM SRCIMA. Supruga GORDANA, }erka ANA, sin SA[A, unuka PETRA, unuci PAVLE i LUKA, zet DEJAN i snaja SLA\A

TOMISLAV JAKOVQEVI] 1932 - 2014.

Preminuo u sredu, 1. oktobra. Sahrana }e biti obavqena danas u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu. Porodice JAKOVQEVI] i DRA@I]

SLAVICU VOJVODI] ro|enu DOSTANI] 4. 09. 1951 - 2. 9. 2014. Poseti}emo i obeleìti ÊTRDESETODNEVNI POMEN 11. 10. 2014. godine u 12 ~asova na grobqu Orlova~a. Lepotice na{a, ni slutili nismo da se ovako ne{to moè dogoditi. @ivot se poigrao sa nama, Slaci, i tamo neki kao odgovorni qudi - neki odgovorni -. Najdraà na{a, znala si da te volimo, ali mo`da nisi znala koliko. Dok nam srca budu kucala i tvoje }e u svakoj sekundi kucati u nama. Qubimo te i volimo. TVOJE TU@NE majka VERA i sestra ZORICA

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

Povodom 100 GODINA od pogibije u Prvom svetskom ratu na{eg dragog pradede

SE]AWE

RADENKA STEVANOVI]A iz Lisa Dana 11. 10. 2014. godine odr`a}e se pomen kod spomen ~esme u Lisu.

RADE BUREVI] BURKO

SNE@ANA POPOVI]

DRAGOQUB POPOVI] DRAGO

iz Gori~ana 3. 10. 2014. navr{ava se GODINU DANA

iz Gori~ana 24. 10. 2014. navr{ava se GODINU DANA

iz Gori~ana 13. 10. 2014. navr{ava se OSAMNAEST MESECI

Oti{ao si pre nego {to smo ro|eni, ali su nam na{e majke i o~evi pri~ali o tvojoj dobroti i hrabrosti. TVOJI PRAUNUCI I PRAUNUKE: MI]A DRAGOVI], MILADIN, DRAGAN I QUBO MILEKI], MIRKO I MILO[ RU@I], ACO ANDRI], VERA PAVLOVI], DOBRINKA DRAGOVI]-SMAILOVI], MILKA STEVANOVI] I SNE@ANA MILEKI]

Sa qubavqu i po{tovawem uspomenu na wih ~uva}e wihovi najmiliji: ANA, RAKICA, DALIBORKA, ALEKSANDRA i KRISTINA 14674

14654

U ~etvrtak, 2. 10. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od iznenadne smrti na{eg dragog

Preminula je na{a draga

MILA ZIMOWI] @IVORADA MI[OVI]A iz Kulinovaca

PORODICA Dana, 10. oktobra 2014. godine navr{ava se PETNAEST GODINA od kada nije sa nama na{ dragi TALE i \EDO

VESELIN JELI] 1999 - 2014. Uspomenu na wegov dragi lik, qubav i dobrotu ~uvaju od zaborava WEGOVI NAJMILIJI Dana, 4. 10. 2014. godine u 13 ~asova na grobqu u Grabu obavi}emo godi{wi pomen na{oj dragoj majci

MILORADI VASOVI] Se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima, jer voqeni nikada ne umiru. ZAHVALNA DECA SE]AWE iz ^a~ka 1993 - 2014. 21. godina bola i tuge koja se ne meri ni re~ima ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Vreme ne}e izbrisati tvoju dobrotu i veliko srce, gde je bilo mesta za sve nas. Zahvalni smo ti za sve {to si u~inio za nas. TVOJI NAJMILIJI: supruga MLADENA, sinovi ZORAN i RADOVAN sa porodicama

DANIJELE PEROVI]

Bila si Tetka, bila si prijateq, bila si primer kako se s vedrinom i duhom kora~a kroz `ivot. Po~ivaj u miru, uspomenu na Tebe u svojim srcima nosi}e: Sestri} ZORAN, snaha @ANKA, unuka JOVANA i unuk IVAN

Dan po dan je pro{ao, evo pro|e i godina. Godina koja je pro{la nije umawila bol i tugu, a vreme provedeno s tobom su na{e najdra`e uspomene. Baba PERUNIKA, tetka DRAGICA, te~o NE\O i bra}a IVAN i NIKOLA sa porodicama

14663

14666

SE]AWE Dana, 6. 10. 2014. godine navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{e

QIQANE MARI^I] Draga na{a Lili, nema re~i da ubla`i bol, nedovoqno je suza da izbri{e tugu, ne postoji vreme da premosti jaz, nedostaje{ nam svakim danom sve vi{e i vi{e. Voleli smo te, volimo te i vole}emo te. TVOJI NAJMILIJI

Dana, 4. oktobra 2014. godine navr{ava se 45 godina od smrti

DRAGOMIRA DRAGA TOPALOVI]A Se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima. Supruga MILIJANKA - CILA, sin PERO i }erka ZORICA sa porodicom Dana, 1. oktobra 2014. godine navr{ila se GODINA DANA od kada je preminula na{a draga majka i baka

MIODRAG MILO[EVI]

OLGA KATANI]

ro|. 20. 12. 1909. godine umro 4. 10. 2006. godine Rado ga se se}aju: sin MILIVOJE i }erka RADA, kao i porodica RANKOVI] i porodica PANI] iz Las Vegasa - Amerika 14668

14657

QUBOMIR VASOVI] QUBO

Dana, 29. 9. 2014. godine navr{ilo se GODINU DANA od smrti na{e unuke, sestri~ine i sestre

Dana, 2. 10. 2014. godine navr{ilo se DESET GODINA od kako je preminuo na{ dragi

iz ^a~ka Pomen je obavqen na ^a~anskom grobqu u nedequ 28. septembra. O@ALO[]ENI: sin GORAN, }erka JASNA, snaha SLOBODANKA, zet SLOBODAN, unuke DUBRAVKA, ANA, ISIDORA, unuk PAVLE i brat BRANISLAV sa porodicom 14667

Dana, 5. 10. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg supruga, oca i dede

QUBIVOJE STEFANOVI] Se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima, jer voqeni nikada ne umiru. PORODICA STEFANOVI] 14651

GORANA STOJANOVI]A „GOCA” 2013 - 2014.

Na{oj najdra`oj

MILICI MIMI ]ENDI]

BRANKO MAJSTOROVI]

6. 10. 1995 - 6. 10. 2014.

Se}awe na tebe nikad ne}e izbledeti. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI 14653

5. 10. 1995 - 5. 10. 2014. Kako je tu`no ìveti bez tebe, bez osmeha na licu, sa tugom u srcu. Mima, ti si deo nas, ti ve~no ìvi{ u na{im rawenim srcima. Toga dana poseti}emo wen grob u 15 ~asova na â~anskom grobqu. TVOJI NAJMILIJI 14658

VE^ITA @EQO I SUZO U OKU TVOJIH BEBE, SA[E i BOJANE 14656

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

Dana, 8. 10. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

U ponedeqak, 6. oktobra, navr{ava se ^ETRDESET DANA od kako nije sa nama na{a

GODI[WI POMEN

STOJANA LOMOVI] @ARKA BAJI]A Ostavio si trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i tugu koja nikad ne prolazi. Supruga CANA, sin DEJAN i k}erka DANIJELA sa porodicama

DRAGOQUB ME^ANIN 1929 - 2013. PORODICA

14652

Dana, 5. oktobra 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

upl.

Oti{la si iznenada, tako tiho i dostojanstveno kako si i `ivela. Zaspalo je jedno veliko srce, utihnula je jedna plemenita du{a. Ostala je tuga, bol, neverica. Ponosni smo {to si bila na{a supruga, majka, baka i ta{ta. Tvoji: PETAR, SLA\ANA, SVETLANA, NIKOLA, NEVENA i NENAD 14661

6. oktobra navr{ava se ^ETRDESET tu`nih dana kako nije sa nama na{a sestra

SE]AWE

STOJANA LOMOVI] RACA RADIVOJEVI]A

ALEKSANDAR STAR^EVI]

ro|ena Petri} iz ^a~ka

Istina je da te nema, ali to ne prihvatamo jer ti si uvek sa nama, u na{im mislima. Ti si bio na{ ponos i to si ostao. Za nas ne umire{ jer si u na{im srcima. Za sve ti hvala i neka te an|eli ~uvaju. PORODICA VASOVI]

1. 10. 2000 - 1. 10. 2014. Pro{lo je ~etrnaest godina od kako nisi sa nama. Nema re~i kojima bi opisali koliko nam nedostaje{. @ive}e{ u na{im srcima. Tvoji: majka DOBRILA, otac RADOMIR i brat DU[AN sa porodicom

Bila si voqena, bila si dama, ve~no }e{ ostati u na{im se}awima. Oti{la si ne~ujno, tiho iza{la i svoje mesto kod an|ela na{la. Neute{ne sestre: OLGA, VINKA, MILENA i MIKA

14671

14664

14662

Na{oj predivnoj majci, baki i prabaki

DEJAN KI]ANOVI]

RADI BO[KOVI]

DEJAN KI]ANOVI]

dipl. pravnik 1969 - 2013.

1. 12. 1969 - 10. 10. 2013.

1926 - 2013. U subotu, 4. 10. 2014. godine u 14:30, dava}emo godi{wi pomen na{em Dej~uli. dava}emo GODI[WI POMEN 4. oktobra u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu.

Zauvek u na{im du{ama.

Na{a dobroto, na{ ponosu, na{a za{tito.

S qubavqu, WENI NAJMILIJI

Supruga IVANA i sinovi MIHAILO i MILAN

Neute{ni MAJKA i SEKA

14650

14655

14660

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE

Dana, 5. oktobra 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

RACA RADIVOJEVI]A I nakon deset godina, jo{ uvek si s nama, u na{im srcima, na{im mislima. Godine koje su pro{le nisu umawile bol i tugu, a vreme provedeno sa tobom su na{e najdra`e uspomene. Puno nam nedostaje{.

DEJAN KI]ANOVI] NEDOSTAJE[... PORODICE: NIKOLI], MILOVANOVI] I TATALOVI]

Brat DU[KO i snaha JOVANA sa porodicom 14670

Dana, 5. oktobra 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg sina

RACA RADIVOJEVI]A Godi{wi pomen dava}emo u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu. @ivot nestaje u trenutku, a se}awa ostaju zauvek. Vreme koje prolazi nikada ne}e doneti zaborav. Tvoju dobrotu pamti}emo zauvek. Majka DANKA i otac ZORAN 14669

14672

PETAK 3. OKTOBAR 2014. GODINE