28. mart 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 28. MART 2014. GODINE

U Ivawici se gradi vi{e nego u susednim op{tinama

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Dragan Pavlovi}, mladi truba~ iz Gu~e

BROJ 12

CENA 30 DIN.

Iz TO Gorwi Milanovac

OTVORENO ATRAKTIVNA TURISTI^KA ZOV TRUBE SEDAM PONUDA I U NOVOJ NOSI U SRCU GRADILI[TA! strana 32. strana 30. SEZONI strana 29.

Istra`ivawe ~a~anskih gimnazijalaca

^A^AK, GRAD BEZ PERSPEKTIVEstrana 9. VIVA VOX ve~eras prvi put u na{em gradu

Ove godine slabije interesovawe penzinonera za besplatnu rehabilitaciju i oporavak

ODMOR O TRO[KU FONDA ZA 187 PENZIONERA strana 7. Obuka pilota u Aero klubu ^a~ak

KO SE BOJI VISINA JO[

INTERVJU

U HORU I DVOJICA ^A^ANA

strana

13.

strana 37.

Predah od `ivotne trke frizerka Svetlana Karaji} nalazi u qubavi prema kowima

KO[ARKA

CENTRUM

069 - 310-04-60 032 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

BORAC U SUPER LIGI

strana 35.

IZ SALONA U SEDLO

strana 15.

MARKETING

PETAK 28. MART 2014. GODINE

GRAD

PETAK 28. MART 2014. GODINE

FORENZIKA I RODNA RAVNOPRAVNOST

LAK[E DO BIOLO[KIH DOKAZA

^a~anska policija ima forenzi~ku laboratoriju, a uskoro }e dobiti noviju opremu iz [vedske koja }e omogu}iti pomak u prikupqawu dokaza biolo{kog porekla

saradwi sa Ministarstvom unutra{wih poslova, Nacionalnim kriminalisti~ko-tehni~kim centrom i [vedskim policijskim odborom, Policijska uprava ^a~ak organizovala je dvodnevni seminar, 26. i 27. marta, na temu “Primena forenzike u unapre|ewu rodne ravnopravnosti”. Konkretno, re~ je o prikupqawu dokaza krivi~nih dela nasiqa u porodici i protiv polnih sloboda. Osim {vedskih i srpskih eksperata za pitawe rodne ravnopravnosti, na seminaru odr`anom u hotelu “Beograd” u~estvovali su

forenzi~ki psiholozi i stru~waci sudske medicine Nacionalnog kriminalisti~ko-tehni~kog centra, predstavnici Vi{eg i osnovnog javnog tuìla{tva â~ak, Zdravstvenog centra “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, Centra za socijalni rad, Udruèwa Roma “Bibija}e ~ave”. - Ho}emo da iskustva {vedskih kolega primeni-

mo i kod nas. Sigurno }emo imati konkretnijih rezultata koji }e nam omogu}iti kvalitetnije i korektnije procesuirawe krivi~nih dela na bazi materijalnih dokaza - objasnio je Lazar Ne{i}, na~elnik Nacionalnog kriminalisti~kotehni~kog centra Srbije. Po wegovim re~ima, u domenu forenzike Srbija ne zaostaje za razvijenijim

evropskim zemqama. Ovaj seminar je deo projekta “Razvoj sistema za kriminalisti~ko-tehni~ku i forenzi~ku obuku u sklopu Ministrstva unutra{wih poslova Srbije SweSe II”. ^a~ak }e biti prvi srpski grad u kome }e projekat biti realizovan. - Za nas je ovo veliki skup, jer po~iwemo realizaciju jednog vrlo va`nog

projekta za na{u Policijsku upravu. Mi imamo forenzi~ku laboratoriju, ali }emo od [ve|ana dobiti novu opremu koja }e nam omogu}iti kvalitetniji rad i stru~no usavr{avawe - rekao je na~elnik PU â~ak Milovan Petrovi}. Od kada je omogu}en i zakonski osnov, od 2002. godine, ~a~anska policija prati ugroène grupe i krivi~na dela nasiqa u porodici i ona protiv polnih sloboda. Najve}i broj krivi~nih dela u porodici de{ava se zbog qubomore, poreme}enih odnosa, siroma{tva, nere{enih imovinsko-pravnih odnosa. @rtve su uglavnom ène, kao i mu{karci, a u Moravi~kom okrugu posledwih godina zabeleèna su dva slu~aja ~edomorstva. - Va`no je prikupiti dokaze, naro~ito biolo{kog porekla, ali ih je vrlo ~esto te{ko prikupiti, po{to `rtva i po~inilac ìve u istoj ku}i. Mi smo

Lazar Ne{i}

i ranije imali dobru opremu, ali }emo posle pomo}i {vedskih kolega posebnu pa`wu posvetiti dokazima biolo{kog porekla - naveo je Nenad Tutunovi}, PU ^a~ak. Iako nasiqe u porodici polako prevazilazi granice }utawa, mnoga krivi~na dela ostaju neprijavqena i nezapa`ena van ~etiri zida. [to je najgore, }utawe nikada nije potvrda da nasiqe ne}e biti ponovqeno. Z. J.

NESRE]A KOD „CERA“ AKTUELIZOVALA (NE)BEZBEDNOST PRU@NOG PRELAZA

ME[TANI TRA@E KONKRETNA RE[EWA tanovnici gradskog naseqa Kulinova~ko poqe ve} godinama poku{avaju da od gradskih vlasti i Javnog preduze}a „@eleznica Srbije“ dobiju adekvatno re{ewe prelaza preko pruge u svom nasequ. Ovaj potpuno neobezbe|en prelaz ispod nadvo`waka kod fabrike „Cer“ gotovo svake godine odnosi po jednu `rtvu. Pro{lonedeqna pogibija Milutina To{i}a (67), na koga je naletela teretna lokomotiva, aktuelizovala je ovaj problem i uznemirila me{tane, koji su se u znak protesta okupili na mestu gde je wihov kom{ija tog dana poginuo. Oni su ponovo od nadle`nih zahtevali da se na tom mestu postavi rampa, koja je obezbe|ivala prelaz u vreme rekonstrukcije vijadukta. Istim povodom pro{le nedeqe odr`an je i sastanak u Mesnoj zajednici „Sveti Sava“ kojoj pripada ovo naseqe. Kako je me{tanima preneo Blagoje Matovi}, ~lan Saveta MZ, u po-

ku{aju da se prona|e re{ewe ne samo ovog problema Kulinova~kog poqa, dan posle nesre}e odràn je sastanak sa ~elnicima â~ka i direktorima JP „Gradac“ Neboj{om Jovanovi}em i Neboj{om Jelu{i}em. Sastanak u gradskoj upravi organizovan je na inicijativu Saveta MZ, a wemu su prisustvovali i odbornici ove MZ Igor Trifunovi} i Vladica Gavrilovi}. - Sastanak je bio zakazan pre nego {to se dogodila nesre}a, koja je naàlost odnela ìvot jo{ jednog na{eg kom{ije. Na sastanku je zakqu~eno da je prioritet da se {to je mogu}e pre obezbedi denivelisan prelaz za pe{ake i bicikliste preko pruge, odnosno pasarela, ili ispod pruge, za {ta je potrebno mnogo vi{e novca i vremena zbog podzemnih voda. Tako|e, u sklopu ovog prelaza da se postavi dovoqno visoka i duga ograda du` pruge, koja bi spre~avala prelazak preko we. Re~eno nam

je da }e se nastaviti ranije zapo~eti razgovori sa „@eleznicom“. Grad je spreman da, dok se ne izgradi prelaz, organizuje besplatan autobuski prevoz svih osnovaca iz ovog dela MZ, kako bi se smawila mogu}nost da se dogode nove nesre}e – rakao je Matovi} i dodao da Savet MZ ne moè da donese odluku bez gra|ana. - O ovim predlozima gradskih ~elnika me{tani treba da se izjasne, zbog ~ega ih pozivamo da u {to ve}em broju do|u na slede}i zbor, koji }e biti odràn po~etkom aprila. Ne smemo dozvoliti da sve padne u zaborav do slede}e nesre}e. Stanovnici ovog dela grada koji se nalazi na svega dva kilometara od centra â~ka, kaù da ve} godinama upozoravaju vlasti i nadle`na preduze}a na opasnost koja im preti zbog neobezbe|enog prelaza, ali da do sada ni{ta nije ura|eno i da je sve ostalo na obe}awima. - Zbog gustog saobra}aja

Na deonici pruge od ^a~ka do Kraqeva, dugoj 35 kilometara, na kojoj je samo u posledwih {est meseci stradalo petoro qudi, postoji 18 prelaza, od ~ega devet na teritoriji ^a~ka i ve}ina nema fizi~ke mere za{tite. na vijaduktu, voz se gotovo ne ~uje, a zbog krivina nemogu}e ga je na vreme uo~iti. Sirene vozova se ~uju samo nekoliko dana posle nesre}a, a onda je sve po starom. Strahujemo pre svega za bezbednost dece koja svakodnevno na tom mestu prelaze prugu na putu do O[ „Milica Pavlovi}“. Oni, kao ni ostali pe{aci, nemaju alternativni prelaz, tako da roditeqi odlaze po wih, kako bi ih bezbedno doveli do ku}e. Nama

je ìvot svakodnevno ugroèn, jer preska~emo dve pruge, a nekada se dogodi da voz protutwi, samo {to ih prekora~imo. Jedina varijanta je da idemo magistralom, {to je tako|e opasno, ili da zaobilazimo dva kilometra, kako bismo do{li do grada. U ovom nasequ ìvi oko 1.500 stanovnika i èlimo da verujemo da }e grad kona~no u~initi ne{to da se na{i problemi re{e – kaù me{tani Kulinova~kog poqa.

Me{tani su posebno ogor~eni, jer su od prethodnih ~elnika grada dobijali obe}awa da }e problem brzo biti re{en vra}awem rampe, ali to do danas nije ura|eno. Prelaz kod „Cera“ bio je obezbe|en rampom u vreme rekonstrukcije vijadukta, a preko wega su se u to vreme kretali i automobili. Prelaz su, osim me{tana, koristili i radnici brojnih privatnih preduze}a koja se nalaze du` magistrale. V. T.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

POLITIKA

PETAK 28. MART 2014. GODINE

^LAN GRADSKOG VE]A I VLASNIK FIRME „JUTRO PRODAK[N” U SUKOBU INTERESA vonko Mitrovi}, ~lan Srpske napredne stranke i Gradskog ve}a, donedavno zaduèn za resor urbanizma, nalazi se u sukobu interesa, zbog ~ega u roku od 15 dana mora biti pokrenut postupak wegovog razre{ewa. Ovo mi{qewe dobijeno pro{le sedmice od Agencije za borbu protiv korupcije, na zahtev lokalnog Povereni{tva SNS, Mitrovi} je, me|utim “preduhitrio” i na posledwoj sednici GV zatraìo da bude razre{en obaveza u resoru koga je vodio skoro dve godine, {to je GV i prihvatilo. Osim ovog, stranka smatra da mu je ve}i “greh” pravosna`na presuda Osnovnog suda u â~ku, na osnovu koje je, zbog zloupotrebe pe~ata i falsifikovawa isprava, Mitrovi} osu|en na kaznu zatvora od tri meseca, uslovno na godinu dana. Ove informacije bile su kqu~na tema na konferenciji za novinare, koju su u utorak odràli poverenik SNS dr Aleksandar Radojevi}, Mirjana \okovi}, pomo}nik gradona~elnika, Milijan Mini}, ~lan Gradskog ve}a, i Nade`da Simovi}, {ef odborni~ke grupe napredwaka u lokalnom parlamentu. Osim ovog ~lana SNS, u sukobu interesa je i vlasnik preduze}a “Jutro prodak{n”, koji je odbornik u SG i korisnik buxetskih sredstava, rekao je dr Radojevi}. Odgovaraju}i na pitawa novinara ustvrdio je da }e ~iwenica da je Zvonko Mitrovi} osu|en, “nesumwi-

MITROVI] NAPU[TA REDOVE NAPREDWAKA? ocenili da nema elemenata krivi~nog dela. Podsetio je da je na posledwoj sednici GV doneto re{ewe o resornom razre{ewu Zvonka Mitrovi}a, oceniv{i simtomati~nom izjavu na~elnice GU za stru~ne poslove da ta procedura nije zapo~eta, jer je on na li~ni zahtev ve} razre{en: “Srpska napredna

stranka je unela sve`u krv u izvr{nu vlast. Koliko smo u tome uspeli, pokaza}e vreme. Zamenili smo na~elnike gradskih uprava koje su pripale SNS po koalicionom sporazumu, direktore nekih JP i za kratko vreme smo uvideli da smo bili u pravu.” M. N.

„PAO MU KAMEN SA SRCA”

vo imati uticaja na wegovu politi~ku i radnu karijeru” i da }e on biti smewen sa funkcije ~lana GV i najverovatnije i iskqu~en iz stranke: - Organi stranke su ve} o tome obave{teni, a o wihovim zakqu~cima javnost }e biti informisana. Naravno da }e to imati uticaja na wegovu politi~ku karijeru, jer SNS se u borbi protiv kriminala i korupcije, posebno kada se radi o pravosna`nim sudskim presudama, ne postavqa kao arbitar izme|u suda, nadle`nih dr`avnih organa i ~lanova nekih politi~kih organizacija, pa ni u ovom slu~aju, kada je re~ o ~lanu SNS .

Napredwaci nisu imali kompletan odgovor na pitawe, koliko je poslova koje je finansirao buxet Grada, dobio studio “Bauhaus”, ~iji je vlasnik Zvonko Mitrovi}. Po{to je podsetila da su 2012. godine na konstitutivnoj sednici SG izabrani gradona~elnik, zamenik i ~lanovi GV, kojima je resore “dodelio” gradona~elnik dva meseca kasnije, Mirjana \okovi} je naglasila da je na drugom oglasu Slu`be za javne nabavke studio “Bauhaus” dobio posao projektovawa prihvatili{ta za nezbrinute `ivotiwe i to na osnovu predvi|ene zakonske procedure. “Studio je u~estvovao i na tenederu za pro-

jektovawe transfer stanice, ali ovaj posao nije dobio, jer nije bio najpovoqniji ponu|a~. Nemam podatke o tome da li je u~estvovao u ostalim poslovima koje je finansirao Grad, niti zvani~nu informaciju da je na mnogim gradili{tima Mitrovi} bio nadzorni organ. Te podatke ima Slu`ba za javne nabavke.” Predstavnici SNS u Gradskom ve}u su stalno ukazivali na odre|ene probleme i propuste, rekao je Milijan Mini}, i naveo primer imovine biv{eg “Tehnosa” koju je “Komunalac” bez naknade davao na kori{}ewe nekim privatnim firmama, a nadle`ni organi, i pored toga,

Postupaju}i po preporuci Agencije za borbu protiv korupcije, i zbog pisawa medija o sudskoj presudi iz 2008. i 2009. godine, koje je, kako je rekao u izjavi za Ozonpres, nanelo veliku {tetu wegovoj porodici, Zvonko Mitrovi} je u utorak podneo ostavku na ~lanstvo u Gradskom ve}u. To je, smatra, bila wegova moralna obaveza, nakon ~ega mu je “pao kamen sa srca”. On je demantovao navode nekih medija da je, kao vlasnik projektantske firme, dobio brojne poslove od lokalne samouprave: “Moja firma je u~estvovala na pet tendera i dobila samo jedan posao - projektovawe azila za pse. Na javnom tenderu u~estvovalo je 19 firmi iz Srbije. Voleo bih da bilo ko na|e bilo kakvu nepravilnost. Posao sam uradio u rekordnom roku i za taj objekat je dobijena gra|evinska dozvola,” rekao je Mitrovi} i naglasio da je Gradu donirao pet projekata, me|u kojima su i projekti rekonstrukcije odmarali{ta u Ulciwu i sto~ne pijace u Mr~ajvcima.

U ^A^KU FORMIRANA „NOVA SRPSKA OPOZICIJA”, NA ^ELU SA POKRETOM DVERI

„SRPSKA OPOZICIJA PROTIV NATO VLADE” redstavnici povereni{tava Dveri iz gradova i op{tina u kojima je ovaj pokret na proteklim vanrednim parlamentanrim izborima pre{ao cenzus i osvojio tre}e, ~etvrto i peto mesto, formirali su u â~ku pro{log petka “novu srpsku opoziciju”, pod sloganom “ako traì{ opoziciju u Srbiji, javi se Dverima”. Protekli izbori su pokazali da u delu Srbije, od Prijepoqa do Beograda i od Leposavi}a do Aran|elovca, postoji jako upori{te Dveri, zbog ~ega je na tom prostoru simboli~no podignut barjak nove srpske opozicije Aleksandru Vu~i}u i wegovom li~nom reìmu, rekao je ~lan Stare{instva i nosilac liste Dveri Bo{ko Obradovi}, naglasiv{i da }e Dveri ubudu}e imati tri centra: u â~ku, Beogradu i, radi priprema za pokrajinske izbore, i u Novom Sadu. Na ovom prostoru prakti~no }e biti formiran savez povereni{tava pokreta, kao budu}i savez gradova i op-

{tina u kojima }e Dveri biti na vlasti, uveren je on. Re~ je o novoj srpskoj opoziciji koja }e se suprostaviti NATO vladi i parlamentu, jer u Srbiji opozicije prakti~no nema. Wu su u petak konstituisale Dveri i odmah krenule u brobu protiv Vu~i}evog reìma, ne ~ekaju}i ni formirawe Vlade, i ne daju}i joj ni 100 dana, jer Dveri nemaju dilemu da je nova vlast klasi~an agent stranih interesa i da radi protiv srpskog naroda, rekao je Obradovi} i najavio po~etak “paralelne opozicione delatnosti”, odnosno osnivawe “vlade u senci” koja }e }e neprekidno “pratiti” vladaju}i reìm. - Veliki dràvni mediji su pre}utali rezultate koje su u skoro tre}ini Srbije postigle Dveri, osvojiv{i u â~ku 11,6, u Kraqevu 6,8, Lu~anima, 5,8, Gorwem Milanovcu 5,5, u Poègi 6,2 odsto glasova. Izborni cenzus pre{le su i u Kosjeri}u, Ariqu, Qigu gde su ostvarile drugi najboqi izborni

rezultat sa 7,5 odsto glasova, a u Novoj Varo{i, Uìcu, Prijepoqu, Kraqevu zauzele ~etvrto, ili peto mesto. Ovaj pokret je u{ao i u lokalnu vlast u Aran|elovcu, na ~elu sa Vladanom Gli{i}em. Glavna poruka koju su poslali bira~i iz ovih gradova i op{tina je da, pored SNS i SPS, u Dverima vide budu}nost srpske politike i jedinu alternativu vladaju}em reìmu, koji strahuje od istinske opozicije - rekao je Obradovi} i najavio da }e Dveri raditi “jo{ vi{e i ja~e, dok ne postignu izborni rezultat koji }e ih uvesti u Skup{tinu Srbije, gde }e pokazati da su porodi~na politika, doma}a ekonomija i prekid pregovora sa Rusijom zapravo politika budu}nosti, koju }e prepoznati gra|ani Srbije.” Li~ni reìm Aleksandra Vu~i}a zna ko mu je najozbiqnija opozicija i sa kim }e imati problema, zbog ~ega beogradski mediji jo{ uvek }ute o izbornim rezultatima ovog pokreta, rekao je Vla-

dan Gli{i}, koji je od 16. marta na ~elu odborni~ke grupe Dveri u SG Aran|elovac: “Mi ho}emo da mu budemo problem, ali ne zbog toga {to smo problemati~ni qudi, ve} zbog toga {to se ovaj pokret bori za narodnu samoupravu i protiv Zakona o radu, prodaje Telekoma, EPS- a i poqoprivrednog zemqi{ta strancima, protiv genetski modifikovane hrane...” Posle Nove Varo{i i

Qiga, najve}i rast izbornog rezultata zabele`en je na severu Kosova i Metohije, gde su Dveri 2012. godine bile izpod cenzusa, da bi 16. marta, uprkos brojnim nepravilnostima i, kako je naglasio Obradovi}, ~iwenici da je “komisija izmestila izbore iz ustavno pravnog sistema Srbije i predala ih OEBS”, u pojedinim mestima osvojile od {est do sedam odsto glasova. Borba ovog pokreta za KIM u sastavu

Srbije i protiv izdajni~kog re`ima i Briselskog sporazuma se nastavqa, rekao je Obradovi}, a Slavko Stevanovi}, prvi ~ovek Povereni{tva Dveri iz Leposavi}a i predsednik Skup{ine KIM, podsetio da su Dveri duplirale rezultat, iako su i pre i tokom izbora bile u medijskom mraku i nisu imale sredstva za promociju, zbog ~ega su u kampawi delovale “od ~oveka, do ~oveka”. M. N.

POLITIKA

PETAK 28. MART 2014. GODINE

ODR@ANA 75. SEDNICA GRADSKOG VE]A

u~e je odr`ana 75. sednica Gradskog ve}a. Ve} na po~etku odbijen je amandman na predlog odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2014. godini. Odbornica Mirjana Milenkovi} podnela je pet amandmana u kojima je predlo`ila da Skup{tina grada bude osniva~ Komisije za dodelu podsticajnih sredstava, da ona donosi odluke o raspodeli i kontroli{e sred-

stva, da i opozicioni odbornici u~estvuju u podeli dela bexetskog novca. Bez mnogo rasprave, ve}nici su jednoglasno odbili amandmane Mirjane Milenkovi}.

DODATNA SREDSTVA ZA BESPLATAN PREVOZ Izmena odluke o osnivawu Doma zdravqa, koja je tom prilikom razmatrana, odnosila se na promenu ku}nog broja. Kako je ~lanove Gradskog ve}a informi-

sala Nade`da Vuksanovi}, na~elnik Gradske uprave za dru{tvene delatnosti, Dom zdravqa nalazi se u Ulici Veselina Miliki}a broj 9, a ne 3, kako je bilo ranije. Ju~e je usvojena i odluka o davawu saglasnosti na statut ove

zdravstvene ustanove. Ve}nici su podràli predlog odluke da Zanatsko trgova~ka radwa “ÂL â~ak” moè u svom nazivu sadràti ime grada. Usvo-

no dodatnih ~etiri miliona dinara za finansirawe besplatnog prevoza. Pravo na besplatan prevoz u gradskom i prigradskom saobra}aju na teritoriji ^a~ka do

ni popust mogu imati u~enici sredwih {kola koji za odlazak i dolazak u {kolu koriste gradski ili prigradski prevoz. Grad }e izdvojiti i 200 hiqa-

jene su i odluke o davawu u zakup poslovnog prostora u Ku`eqevoj ulici “Pertini igra~ke” DOO i u @elezni~koj “Dan plus internacional”. ^lanovi Gradskog ve}a slo`ili su se da iz buxeta bude izdvoje-

kraja 2014. imaju osobe starije od 65 godina, nezaposlene trudnice, deca i odrasli sa posebnim potrebama koji poha|aju Ustanovu za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetwama u razvoju “Zra~ak” i [kolu za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar” i wihov pratilac, korisnik materijalnog obezbe|ewa za negu i pomo} drugog lica, korisnik socijalne pomo}i. Pravo na dodat-

da dinara za le~ewe te{ko obolelog Luke Marke{evi}a. Zahtev za pomo} podneli su wegovi roditeqi, a osim Grada, u akciji za prikupqawe pomo}i Luki u~estvova}e Centar za socijalni rad. Kako je ~lanove Gradskog ve}a obavestio gradona~elnik Vojislav Ili}, mladi}u je za le~ewe potrebno pet hiqada evra. Z. J.

SAOP[TEWE GO DS-A

ANALIZA REZULTATA PARLAMENTARNIH IZBORA ednicama Gradskog odbora, Izvr{nog odbora kao i Izbornog {taba Demokratske stranke ^a~ak nastavqen je proces analize rezultata vanrednih parlamentarnih

dividualne odgovornosti lokalnog rukovodstva Demokratske stranke. Bez ikakve ambicije da se abolira bilo ko za ~etvrti rezultat u ^a~ku, istina je da je on samo refleksija lo-

izbora od 16. marta, koji }e biti zavr{en odr`avawem sednice Glavnog odbora DS u nedequ, 30. marta, kada }e biti doneta odluka o na~inu i terminu odr`avawa izbora u DS. Nema nikakve dileme da je izborni rezultat DS lo{iji od o~ekivanog i da se saglasno tome opravdano postavqalo i pitawe in-

{eg izbornog rezultata DS na nivou Srbije. Tako|e, istina je da je GO DS u ^a~ku napravio jedan od boqih rezultata ju`no od Beograda. I pored toga, svakako }e u narednim danima biti re~i o kosenkvencama onih koji su svojim neradom, ili lo{im radom, doprineli da stranka u ^a~ku napravi

lo{iji izborni rezultat. U analizi izborne kampawe, ostaje potpuno jasno da nijedna stranka u modernoj istoriji nije pro{la kroz medijsku satanizaciju i tabloidizaciju, ni sli~nu ovoj kroz koju DS prolazi ve} skoro dve pune godine. Tako|e, nijedna stranka nije doìvela da se u toku izborne kampawe od ~lanova sopstvene stranke kandiduje druga izborna lista i tako uti~e na zna~ajan deo bira~kog tela DS. Nesporno je i da je ishod parlamentarnih izbora bio najizvesniji od 1945. godine i da se u modernoj istoriji Srbije nije pojavio ~ovek sa kojim Srbija postepeno ulazi u otvorenu diktaturu. Danas je u Srbiji apsolutnu vlast preuzela stranka koja je preuzela program svojih protivnika, koja je zaustavila zaduìvawe, tako {to ga je drasti~no uve}ala, stranka koja je dràvu pretvorila u strana~ku, stranka koja borbu protiv

korupcije vodi u tabloidima i na televiziji... Ostaje da se vidi da li su gra|ani ^a~ka, glasaju}i za Aleksandra Vu~i}a, glasali i za SNS u ^a~ku, koja u protekle dve godine lokalne vlasti nije uradila apsolutno ni{ta da se

kvalitet `ivota unapredi u na{em gradu, da li su glasali i za ~lanove Gradskog ve}a koji je u sukobu interesa od dana imenovawa, da li su glasali i za Ili}e i NS i za daqe uni{tavawe grada ^a~ka... Na DS u narednom peri-

odu je da nastavi da bude opozicija lokalnoj vlasti, a ne gra|anima ^a~ka, kojima iskreno zahvaqujemo na podr{ci koju su dali izbornoj listi DS na proteklim izborima. Informativna slu`ba GO DS ^a~ak

DRU[TVO

PETAK 28. MART 2014. GODINE

DAN SE]AWA NA STRADALE U NATO BOMBARDOVAWU 1999. GODINE

ZLO^IN SE NE SME ZABORAVITI

arastosom koga je sluìlo sve{tenstvo ~a~anske crkve i polagawem venaca i sve}a ispred spomenika `rtvama ratova od 1991. do 1999. godine, u ponedeqak je obeleèn Dan se}awa na stradale i 15 godina od NATO bombardovawa, koje je na SRJ i â~ak zapo~eto u ve~erwim satima, 23. marta 1999. godine, akcijom NATO alijanse “Milosrdni an|eo”. U vazdu{nim napadima koji su trajali 78 dana, u â~ku je poginulo {est i povre|eno desetine gra|ana, podsetio je gradona~elnik Vojislav Ili}: - NATO projektilima bombardovani su kompanija “Sloboda”, Tehni~ki remontni zavod, “Cer”, “Mehanizacija”, “Prvi oktobar”, “Naftagas”. Tokom agresije trajno je o{te}eno i za stanovawe onesposo-

bqeno oko 3.000 objekata, koje su Grad i Republike, ulaù}i velike napore, uspeli da saniraju i obezbede prihvatqive uslove za stanovawe. Na Moravi~ki okrug je ispaqeno 273 projektila, od kojih oko 215 na industrijsku zonu, privredne, civilne i infrastrukturne objekte. Iako su posledice tog razarawa nesagledive, one mogu da se saniraju, ali qudski ìvoti nikada ne mogu da se vrate. Zbog toga je na{a obaveza da ~uvamo uspomene i se}awa na `rtve NATO bombardovawa, pomognemo porodicama nastradalih u svim ratovima i u~inimo sve da posledice budu ublaène. Agresija je trajala neprekidno 78 dana i tom prilikom u ~itavoj zemqi i na{em gradu o{te}eni su infrastruktura, privredni objekti, {kole, spome-

nici kulture, i drugi objekti koji uop{te nisu kori{}eni u vojne svrhe, podsetio je Nikola Davidovi}, predsednik Udru`ewa ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca: - Srbija je pretrpela ve-

like qudske `rtve i izgubila, ne samo vojnike i policajce koji su poginuli ~uvaju}i svoju zemqu i narod, ve} i mnoge civile. Tokom bombardovawa kori{}ena je municija sa osiroma{enim uranijumom i kasetne bombe, zabrawene

OBELE@EN NACIONALNI DAN BORBE PROTIV RAKA DOJKE

DOSTA ZAVISI I OD NAS bog sve ve}eg broja obolelih, Srbija drugu godinu za redom obeleàva 20. mart, Nacionalni dan borbe protiv karcinoma dojke. Ciq je informisati ène o ovoj bolesti i podsetiti ih da prevencija i rano otkrivawe karcinoma mogu imati presudan zna~aj. U â~ku je 20. marta na inicijativu lekara Zavoda za javno zdravqe odràno predavawe o karcinomu dojke. Govorila je dr Du{ica Isailovi}, specijalizant ginekologije. Doprinos malom ~asu zdravstvenog obrazovawa dali su i ~lanovi Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti “Diabetes melitus”, u ~ijim prostorijama je odràno predavawe, kao i Polivalentno patrona`na slu`ba. - Rizik za nastanak raka dojke moè biti genetski (ako su bolovale majke, bake, tetke), pojava prve menstrucije pre 12. godine, zakasnela menopauza kod èna starijih od 50 godina, nera|awe, ra|awe dece posle 30, kori{}ewe hormonskih preparata bez konsultacija sa lekarom... Na pojavu karcinom dojke ~esto ne moèmo

uticati, ali moèmo na wegovo blagovremeno otkrivawe. Sve devojke posle 20. godine trebalo bi da savladaju samo pregled dojke i da se svake promene obrate svom lekaru, a poèqno je i podvrgavawe klini~kom pregledu, bar jednom godi{we. U Srbiji su ve} po~eli skrining (preventivni) pregledi u dvadesetak gradova i u Moravi~kom okrugu }e po~eti od 1. jula. @ene izme|u 50. i 60. godine bi}e pozivane na mamografske preglede, koji mogu otkriti karcinom dojke u ranoj fazi - podsetila je dr Qiqana Moji}evi}, {ef Odeqewa za promociju zdravqa ZZJZ â~ak. Latentna faza raka dojke moè trajati pet, {est godina. Za to vreme ne dolazi do pojave metastaza i tada otkrivena bolest daje nadu u boqi ishod. Karcinom dojke je naju~estaliji u ènskoj populaciji. Oboqevaju i mu{karci, ali vrlo retko. Broj obolelih, kao i umrlih na godi{wem nivou za sada su poraàvaju}i. Z. J.

DANAS SE ODR@AVA 29. SEDNICA SKUP[TINE GRADA

MERE PODR[KE I PODSTICAJNA SREDSTVA ZA POQOPRIVREDU a dana{woj, 29. sednici Skup{tine grada ^a~ka, odbornici }e razmatrati predlog programa mera podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za ovu godinu, predlog odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2014, kao i predlog odluke o utvr|ivawu elemenata poreza na imovinu za teritoriju grada ^a~ka. Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede koristi}e se za finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu i unapre|ewu proizvodwe, u ciqu osavremewavawa tehnologije proizvodwe i prilago|a-

vawa standarda i kvaliteta tr`i{tu EU, sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu i za druge svrhe u skladu sa ovom Odlukom, navodi se u skup{tinskom materijalu. Finansijska podr{ka koristi}e se za povrtarsku, sto~arsku, vo}arsku i ratarsku proizvodwu, prera|iva~ke kapacitete, kopawe bunara, izgradwu mini akumulacije, opremu za navodwavawe poqoprivrednih kultura, podsticaje za organsku proizvodwu i osigurawe useva, plodova i `ivotiwa. Na dnevnom redu dana{we Skup{tine bi}e i izve{taji o poslovawu za 2013. godinu Javnog preduze}a za

vodosnabdevawe “Rzav” Ariqe, Javno komunalnog preduze}a “Vodovod”, JP “Gradac”, JKP “^a~ak”, JKP “Komunalac”. Odbornici }e, izme|u ostalog, odlu~ivati i o predlogu odluke o uslovima i na~inu sticawa prava na uplatu doprinosa licu koje je steklo status lica koje samostalno obavqa umetni~ku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Na sednici }e ~uti i izve{taj Anketnog odbora za utvr|ivawe ~iwenica i sagledavawe rada direktora i svih problema u funkcionisawu Centra za socijalni rad ^a~ak, kao i predlozi Komisije za kadrove i mandatno imunitetska pitawa. N. R.

me|unarodnim sporazumima. Postavqamo pitawe Evropi i svetu: za{to? Kao i svi ratovi i ovaj je za sobom ostavio mnogo ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca. U na{em gradu, prema evidenciji, ima 59 invalida i 83 ~lana porodica, mada ove brojke nisu kona~ne, jer pojedinci su odbili da budu registrovani. U Srbiji je, naglasio je on, osnovan veliki broj udruèwa koja se “pozivaju” na za{titu interesa ratnih vojnih invalida, od kojih su se mnoga pretvorila u institucije za ostvarivawe ambicija pojedinaca i umesto humanitarnih, postale politi~ke organizacije koje zloupotrebqavaju RVI i wihove porodice. Za razliku od wih, Udruèwe RVI i porodica poginulih boraca u â~ku, osnovano je kao dobrovoqno, nestrana~ko, socijalno, humanitarno i neprofitno udruèwe, radi ostvarivawa ciqeva iz oblasti za{tite invalida i wihovog lak{eg ukqu~ivawa u svakodnevni ìvot, rekao je wegov predsednik Davidovi}: - Nismo se skrivali, nismo beàli od poziva otax-

bine i pogazili zakletvu koju smo dali Srbiji. Zbog toga bi svaka dràva koja drì do svog nacionalnog identiteta, ponosa i dostojanstva morala da se se}a `rtava i pomaè invalidima i porodicama stradalih, {to u Srbiji nije slu~aj. To je obaveza i lokalne samouprave, svih organizacija, ustanova, javnih preduze}a i pojedinaca, koji bi trebalo barem da izraze po{tovawe prema `rtvama ratova i wihovim porodicama. Po{to je apelovao na gra|ane da se se}aju onih koji su dali najve}e `rtve za narod i otaxbinu i najteèg vremena kroz koje je Srbija prolazila, jer “zlo~ini ne smeju da se zaborave”, Davidovi} je citirao re~i uklesane na spomeniku u “malom parku” pored èlezni~ke stanice: “Neka wihova borba ne bude zaboravqena, a `rtva uzaludna, ve} neka novim pokoqewima posluì kao primer rodoqubqa. U te{ka i stradalna vremena po srpski narod, u vreme NATO bombardovawa Srbije 1999. godine, nastrada i na{ grad i wegovi ìteqi, na pravdi boga. Neka se ne zaboravi.” M. N.

SAOP[TEWE PU ^A^AK

U MRÂJEVCIMA ZAPLEWENO KILOGRAM MARIHUANE a~anska kriminalisti~ka policija presekla je jo{ jedan lanac krijum~arewa narkotika i zaplenila vi{e od jednog kilograma biqne materije za koju se osnovano sumwa da je opojna droga marihuana. Zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga policija je, po nalogu Vi{eg javnog tuìoca u â~ku, odredila meru zadràvawa M. R. (1995) i \. R. (1993), oba iz â~ka. Kriminalisti~ka policija je, na magistaralnom putu, u mestu Mr~ajevci, grad â~ak, zaustavila taksi vozilo, u kome su se nalazila pomenuta lica i prilikom kontrole prona{la i zaplenila pomenutu koli~inu narkotika.

PETAK 28. MART 2014. GODINE

GRAD

NA 74. SEDNICI GRADSKOG VE]A RAZMATRANO I POSLOVAWE JKP „^A^AK”

MARTOVSKI RAÛN ZA GREJAWE MAWI OD FEBRUARSKOG - najavquje direktor Obrad Stevanovi} ovratka na stari sistem naplate grejawa po kvadratnom metru vi{e nema. To od nas zahtevaju Evropska unija, Vlada Srbije i Grad. Energiju moramo {tedeti i zato smo zapo~eli pregovore sa skup{tinama stanara u stambenim zgradama o ugradwi deliteqa toplote u stanovima. Jedan deliteq ko{ta 50 evra, kako u stanovima prose~no ima oko ~etiri, pet radijatora, gra|ane bi wihova ugradwa ko{tala 200, 250 evra, ili vi{e ako imaju ve}e stanove. Na sastancima sa stanarima u~estvuju i isporu~ioci deliteqa koji su spremni da gra|anima omogu}e da ih plate i u 12 mese~nih rata. Ugradwa je brza i omogu}ava korisnicima da {tede toplotnu energiju. Gleda}emo i da za sve deliteqe u gradu isporu~i jedan ponu|a~, kako ne bi bilo oscilacija u ceni i otplati - rekao je direktor JKP “â~ak” Obrad Stevanovi}. Kako je najavio, martovski ra~uni za grejawe bi}e mawi od februarskoih, po{to je JKP “â~ak” za prvu polovinu ovog meseca dobilo za deset miliona mawi ra~un, nego u prvoj polovini pro{log. Javno komunalno preduze}e “â~ak” poslovalo je pozitivno u 2013. godini. Po Stevanovi}evim re~ima, preduze}e je otkazalo punomo}je advokatima koji su ih do sada zastupali kod

neredovnih plati{a i taj posao }e ubudu}e obavqati wihovi pravnici. ^lanovi Gradskog ve}a zadu`ili su Stevanovi}a da im do kraja grejne sezone dostavi spisak svih du`nika. Poznato je da pojedinci grejawe nisu pla}ali vi{e od 10 godina. Na 74. sednici Gradskog ve}a re~eno je i da je ovo preduze}e u sporu sa biv{im radnikom Radomirom Beli}em. Ukoliko ga izgubi, izgubi}e i 10 do 12 miliona dinara. Na dnevnom redu 74. sednice ve}a bilo je i poslovawe JKP “Komunalac”. Direktor Qubomir Sikora je, kao goru}e probleme, istakao zastareli vozni park, neselektovawe ku}nog otpada, pad prometa u RJ “Pijaca”. Sve ve}i broj privatnih trgovinskih radwi i hipermarketa uti-

~u na promet na pijaci koja posluje na granici rentabilnosti. Ve}nici Miladin Ristanovi}, Ostoja Mijailovi} i Zvonko Mitrovi} pozvali su gra|ane da selektuju ku}ni otpad, jer }e tako i ra~uni za izno{ewe sme}a biti mawi. Prema Sikorinim re~ima, svega tri odsto gra|ana selektuje otpad i ako bi se duplirao broj odgovornijih gra|ana, to bi se videlo i na ra~unima. PODSTICAJI ZA REGISTROVANA DOMA]INSTVA Gradski ve}nici usvojili su i program mera podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog razvoja ^a~ka za 2014. i predlog odluke o uslovima i na~i-

nu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi. - Mere Grada i Ministarstva poqoprivrede su usagla{ene, ali se ne poklapaju, {to poqoprivrednicima omogu}ava da konkuri{u i za jedna i za druga. Ove godine iz gradskog buxeta je izdvojeno 50 milona dinara. Uskoro }e biti realizovane direktne subvencije proizvo|a~ima, potom drugi deo mera za sto~arstvo putem konkursa. Komisija }e voditi ra~una da sredstva ne budu samo investiciona, {to zna~i da nisu opredeqena jedino velikim, ve} i ma-

wim gazdinstvima. Za sredstva iz buxeta mogu konkuristai svi proivo|a~i koji imaju registrovana doma}instva - napomiwe Vladimir Grujovi}, na~elnik Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj. KONTROLA U TO^-U I CRVENOM KRSTU U nastavku sednice razmatrani su izve{taji o radu buxetske inspekcije o izvr{enoj inspekciji od 1.

juna do 31. decembra 2013. i gradskih uprava. Na~elnik Slu`be za buxetsku inspekciju Milorad Rubakovi} podsetio je da su kontrolisali poslovawe Turisti~ke organizacije â~ak i Crvenog krsta. Vanredna kontrola sprovedena je na zahtev Upravnog odbora TO^-a. - Ustanovqeno je da su sredstva tro{ena nenamenski, vi{e od dva miliona dinara. Javna nabavka za kupovinu vozi}a je iseckana, a re~ je o velikoj sumi. Kako po na{em nalogu TO^ nije vratio u buxet vi{e od 144 hiqada dinara, pokrenut je prekr{ajni postupak protiv biv{eg direktora Miodraga Stevani}a i sada{weg Dragomira Savi}a. Izve{taj o kontroli u Crvenom krstu bi}e podnet u narednom periodu - rekao je Rubakovi}. Ve}nici su odlu~ili i da iz gradskog buxeta bude izdvojeno 46 miliona za pomo} doma}instvima u Gorwoj Gorevnici koja su o{te}ena u poàru, kao i 150 hiqada dinara za obnovu manastira Hilandar. â~anski privrednici skupili su na prethodnoj donatorskoj ve~eri 670 hiqda za Hilandar. Z. J.

OVE GODINE SLABIJE INTERESOVAWE PENZIONERA ZA BESPLATNU REHABILITACIJU I OPORAVAK

ODMOR O TRO[KU FONDA ZA 187 PENZIONERA a oglas Republi~kog fonda PIO, o upu}ivawu penzionera na besplatni desetodnevi oporavak i rehabilitaciju u nekoj od dvadesetak bawa i odmarali{ta u Srbiji, koji je bio otvoren od 1. do 16. marta, prijavilo se 859 najstarijih ^a~ana. Posle obrade dostavqenih podataka i bodovawa kandidata, odlu~eno je da ovo pravo u 2014. godini iskoristi 187 penzionera. U kategoriji onih koji su u mirovinu oti{li iz radnog odnosa je 165, starijih osoba koje su penziju stekle rade}i u samostalnim delatnostima 17 i pet u`iva-

laca poqoprivredne penzije, od 152 prijavqena, odnosno od 3.800 ukupno registrovanih na podru~ju Grada. Milorad Mari}, predsednik Gradske organizacije penzionera, kaè da su spiskovi “dobitnika” besplatnog odmora istaknuti u zgradi u Balkanskoj ulici i da }e kona~na lista, nakon eventualnih àlbi i primedbi, biti utvr|ena za osam dana. U koju bawu }e penzioneri oti}i narednih meseci, odlu~i}e nadle`ni lekari, kaè on i napomiwe da su za ovda{we penzionere uglavnom “rezervisane” Vrwa~ka, Mata-

ru{ka Bawa, Gorwa Trep~a, rehabilitacioni centri u Ivawici, na Zlatiboru: - Ve} posle 28. marta penzioneri }e na ku}nu adresu dobiti informaciju o tome u koju bawu mogu da idu i po{to Fond PIO dostavqa spiskove bawama, one }e pozivati korisnike kada budu imale slobodne termine. Prethodnih godina na{i penzioneri su odlazili na oporavak uglavnom tokom jeseni i zime, a po{to je iskori{}enost bawskih kapaciteta u ovom periodu mawa, verujemo da }e pozivi po~eti da sti`u ve} u maju.

Materijalni cenzus bio je odlu~uju}i prilikom konkurisawa, tako da su na oglas Republi~kog fonda mogla da se jave lica sa mese~nim prinadle`nostima mawim od 24.170 dinara i ona koja prethodnih pet godina nisu koristila ovaj vid pomo}i penzionerima sa najniìm primawima. Ova “najvi{a” penzija “vu~e” deset, a najniè od 12.000 dinara 40 bodova, obja{wava Mari}, napomiwu}i da svaka godina radnog i penzijskog staà “vrede” po jedan bod i da najstarije osobe koje imaju pravo i na tu|u negu i pomo}, prilikom bodovawa

dobijaju dodatnih 10 poena. Pro{le godine je, ina~e, pravo na besplatnu rehabilitaciju i boravak u bawama Srbije koristilo 170, od oko 1.200 lica koja

su se prijavila na konkurs, {to je relativno mali broj, ako se zna da ~a~anska penzionerska populacija broji skoro 27.000 qudi. M. N.

GRAD

PETAK 28. MART 2014. GODINE

„GRADSKO ZELENILO” ODR@AVA 22 HEKTARA JAVNIH ZELENIH POVR[INA

EVIDENCIJA GROBNIH MESTA NAJOZBIQNIJI PROJEKAT Javno komunalno preduze}e “Gradsko zelenilo”, zaduèno za odràvawe zelenih povr{ina u gradu, osnovano je 1955. godine i ove godine }e prvi put proslaviti 23. septembar, Dan osnivawa. U okviru svog delokruga rada preduze}e podiè, ure|uje i odràva postoje}e i projektuje i formira nove zelene povr{ine. Osim toga, bavi se i rasadni~kom proizvodwom i pruà usluge u pogrebnoj delatnosti, predstvqa li~nu kartu preduze}a direktorka Jasminka Lazi}. - Usluge odràvawa javnih zelenih povr{ina spadaju u grupu komunalnih usluga, ~ije krajwe korisnike nije mogu}e identifikovati, zbog ~ega wih finansira buxet Grada. Va`no je napomenuti da

nisu sve zelene povr{ine pod ingerencijom JKP “Gradsko zelenilo”, {to ~esto stvara zabunu kod gra|ana, koji se obra}aju na{em preduze}u, da bi re{ili neke probleme u ovoj oblasti. Iako su mnoga pi-

tawa prakti~no upu}ena na pogre{nu adresu, nastojimo da, pokazuju}i maksimalno strpqewe i razumevawe, na obostrano zadovoqstvo, udovoqimo wihovim zahtevima i re{imo odre|ene probleme. Ovom JKP su gra|ani na prvom mestu, zbog ~ega im i u takvim slu~ajevima izlazimo u susret, kada god je to mogu}e. Prema planu i programu JP “Gradac”, ovo preduze}e odràva oko 22 hektara javnih zelenih povr{ina, kaè direktorka Lazi}, napomiwu}i da je re~ o mawem delu zelenila, ako se ima u vidu podatak da je Generalnim urbanisti~kim planom predvi|eno da na podru~ju Grada, ne ra~unaju}i zelenilo izvan gra|evinskog podru~ja, ima 400 hektara zelenila razli~itih kategorija i namena. - Obavqaju}i delatnosti koje se finansiraju iz buxeta, ovo preduze}e je i prethodnih godina u tom delu poslovalo na granici rentabilnosti. To potvr|uje podatak da je Grad za ovu vrstu usluga u 2013. godini izdvajao 26,91 dinar po glavi stanovnika, a u 2014 - 26,99 dinara. Ve}ina gradova i op{tina u Srbiji izdvaja za iste namene mnogo vi{e sredstava: Poèga 37,35, Kosjeri} 73,47, Ub 400,70, Kraqevo 74,04 dinara... Prepoznav{i ove i druge “prikrivene” probleme preduze}a, novi menaxment je, u saradwi sa osniva~em, pro{le godine iz buxeta finansirao neke

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

Direktorka Jasminka Lazi}

ve}e projekte, od kojih su pojedini realizovani u 2013, a drugi zapo~eti u ovoj godini - nagla{ava Lazi}ka i navodi projekte koji su ulep{ali sliku Grada i olak{ali i unapredili poslovawe “Gradskog zelenila”. Krajem pro{le godine uspe{no je okon~an projekat “^a~ak - zelena oaza”, koga je finansirao buxet grada iz fonda za ekologiju. Wime je predvi|ena sadwa 120 stabala, kojima su ure|eni blokovi stambenih zgrada u Ulici Svetozara Markovi}a i postavqawe `ardiwera i metalnih

konstrukcija sa cve}em na Gradskom trgu. Ovaj program ure|ewa Grad je odobrio i poverio “Gradskom zelenilu”, na inicijativu Zavi~ajnog dru{tva “^a~ani”. Osim toga, u martu pro{le godine, u centru grada otvorena je cve}ara “Narcis”, koja predstvqa takore}i statusni simbol ovog JKP. Krajem pro{le godine je zapo~eto i jo{ uvek je u toku instalirawe grejawa na biomasu u upravnoj zgradi preduze}a, mno`ari i stakleniku. Ciq ovog projekta, koga tako|e finansira fond za ekologiju gradskog buxeta,

je postizawe ve}e energetske efikasnosti. Odlukom o buxetu Grada, napomiwe direktorka Lazi}, predvi|ena su i sredstva za uvo|ewe sistema za zalivawe u postoje}em stakleniku i rasadniku, u kojima se proizvodi sadni materijal, ~ijom cenom i kvalitetom }e firma mo}i da konkuri{e na trì{tu ostalim proizvo|a~ima. Veoma vaàn i sigurno “najzahtevniji” projekat, koga tako|e finansira Grad, je sre|ivawe evidencije i utvr|ivawe statusa svih grobnih mesta na gradskom grobqu. Zavr{etkom ovog obimnog posla, gra|anima }e biti omogu}en potpuni i precizan uvid u broj, raspored, kapacitet mesta i wihova zaduèwa za zakup i odràvawe. Od ovog projekta }e, uverena je direktorka, velike koristi imati i preduze}e, jer }e poboq{ati godinama lo{u naplatu usluga, posebno u oblasti zakupa grobnih mesta i odràvawa slobodnih zelenih povr{ina. - Svet u kome ìvimo suo~en je sa izraènom dinamikom promena dru{tvenih normi i sistema vrednosti, informati~kom revolucijom, sve ve}im pritiskom na prirodne resurse, velikom finansijskom krizom i izraènom tendencijom socijalnog raslojavawa. Sve te promene neminovono uti~u i na poslovawe ovog javnog preduze}a, ali zahvaquju}i inicijativi i entuzijazmu svih zaposlenih, uspevamo da na najboqi na~in prevazilazimo i re{avamo svakodnevne probleme - optimisti~ki zakqu~uje direktorka Jasminka Lazi}. M. N.

PETAK 28. MART 2014. GODINE

OBRAZOVAWE

ISTRA@IVAWE ^A^ANSKIH GIMNAZIJALACA

^A^AK JE GRAD BEZ PERSPEKTIVE

Za 10. regionalnu konferenciju sredwo{kolaca u Pri{tini, posve}enoj socijalnim problemima mladih, gimnazijalci Qubica Darkovi}, Aleksandra Markovi} i Aleksa Li{an~i} sproveli su istra`ivawe o prisustvu apatije me|u wihovim vr{wacima i do{li do zakqu~ka da ve}ina ispitanika svoju budu}nost ne vidi u rodnom gradu

a Regionalnoj konferenciji, koju je organizovala Ameri~ka {kola Kosova, ~a~anski gimnazijalci su rezultate istra`ivawa saop{tili na engleskom jeziku, da bi po povratku iz Pri{tine sa wima upoznali i svoje sugra|ane - na javnom ~asu gra|anskog vaspitawa i uz pomo} profesora - mentora Vladimira @ivanovi}a. Istra`ivawe je obuhvatilo 130 u~enika prvog i ~etvrtog razreda, a ve}ina je na pitawe “Mo-

è li se za tebe re}i da si apati~na osoba?” dalo pozitivan odgovor. Vi{e od polovine ispitanika nema “jasan plan za budu}nost”, a samo 9, 4 odsto bi volelo da po zavr{etku {kolavawa ìvi u â~ku. Budu}nost u inostranstvu prièqkuje 34 odsta u~enika obuhva}enih anketom, dok 56,6 odsto sebe u budu}nosti vidi u nekom od ve}ih gradova Srbije, kao {to su Beograd i Novi Sad. Za najve}i broj ispitanika, 43,4 odsto, “posao iz snova” je rad u inostranoj kompaniji jer, iako je stresan i zahteva veliki trud, donosi dobru zaradu i omogu}ava neprestano usavr{avawe. Iz drugih razloga, zato {to se ne radi mnogo, a prihodi su solidni i stabilni, veoma poèqni su i poslovi u dràvnim ustanovama, koje prièqkuje 37, 7 odsto

gimnazijalaca. Svega 18,9 odsto `eli da se bavi privatnim biznisom, uz obja{wewe da rad u sopstvenoj firmi podrazumeva veliki trud i stres, ali i predu-

Neki od saveta istraìva~a svojim vr{wacima glase: “Suo~iti se sa problemom i razumeti ga. Ceniti znawe, a ne mo} novca ... Podràvati javne aktivnosti i peticije. Upu}ivati apele za revitalizaciju kulture i onda kada raniji poku{aju nisu urodili plodom. Ne predavati se, traìti mogu}nosti da budete svoji i da to ostanete.”

SARADWA PREHRAMBENO UGOSTITEQSKE I [OSO “1. NOVEMBAR”

ovodom desetogodi{wice Prehrambeno - ugostiteqske {kole, pro{le godine je objavqena kwiga “Svedo~anstvo o nama”, a ona sadr`i i podatke o uspe{noj saradwi ove obrazovne ustanove sa [OSO “1. novembar”, koju poha|aju osobe ometene u razvoju. Na wenim stranicama je i svedo~anstvo o zajedni~koj pozori{noj predstavi, koju su februara 2011. godine na sceni Doma kulture izveli u~enici dveju {kola. Zbog toga su autorka kwige Qiqana Babi} i direktor {kole Dragan Kova~evi} u utorak posetili specijalizovanu {kolu i

svim u~esnicima u predstavi poklonili ovu kwigu. Qiqana Babi} je podsetila da je u predstavi “Gde nas to qubav vodi” u~estvovala 53 u~enica Prehrambeno ugostiteqske {kole i 20 polaznika [OSO “1. novembar”. - Bila je to prva inkluzivna predstava u na{oj sredini, koja je nai{la na izuzetan prijem publike - naglasila je Babi}. U ime specijalne {kole monografiju na dar primio je direktor Milorad \ondri}, koji je podsetio da [OSO “1. novembar” ove godine proslavqa 40. godi{wicu. E. V.

zetni~ki rizik. Kao glavne uzroke apatije gimnazijalci su navodili ekonomsko - politi~ku situaciju u zemqi, nedostatak perspektive, lo{ obrazovni sistem, slabu kulturnu ponudu... Indikativni su i odgovori na pitawe “Kako naj~e{}e provodi{ slobodno vreme?” Vi{e od tre}ine ispitanika vreme provodi “na Internetu”, a svega 5, 7 odsto pose}uje koncerte, izlo`be i

pozori{ne predstave. Sli~an je i procenat onih koji ~itaju ili se bave sportom. Ve}ina anketiranih smatra da se li~nom inicijativom ne moè mnogo uticati na prilike u dru{tvu. Ipak, 45,3 odsto misli da je li~na inicijativa najva`nija za uspeh u ìvotu, dok je 18, 9 odsto uvereno da je presudno ~lanstvo u partiji na vlasti. Mali broj gimnazijalaca, svega 3,8 odsto, bavi se dru{tveno korisnim radom, ali raduje podatak da je vi{e od polovine ispitanika izjavilo da bi se rado prikqu~ilo nekoj volonterskoj organizaciji. - Ovo je sjajan impuls gradu i organizacijama koje se bave mladima da svoj posao ozbiqnije shvate i mobili{u potencijal koji o~igledno postoji - kazao je profesor @ivanovi}. I autori istraìvawa su uo~ili da mladi imaju veliku unutra{wu snagu. - Oni èle da se dokaù, ali ne znaju kako da to u~ine u sredini sa malo mogu}nosti - rekla je Aleksandra Markovi}. E. V.

U USTANOVI ZA DNEVNI BORAVAK “ZRA^AK”

OBELE@EN SVETSKI DAN OSOBA SA DAUNOVIM SINDROMOM ovodom Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom, 21. marta, odnosno prvog dana prole}a, u ~a~anskoj ustanovi za dnevni boravak osoba sa posebnim potrebama prire|en je muzi~ko - scenski program, u kome su, osim osoba sa Daunovim sindromom, u~estvovali u~enici O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}” i ~lanovi plesnog ansambla “Luna”. Ujediwene nacije su ovaj praznik ustanovile 2012. godine, a datum je odabran

zbog toga {to brojke 21. 3. ozna~avaju hromozom koji je jedinstven za osobe sa ovim sindromom. Simbol praznika su i razli~ite ~arape, koje se toga dana nose kao gest podr{ke Daunovcima i wihovoj integraciji u dru{tvo. U svetu se sa Daunovim sindromom ra|a jedno na 1.000 dece, a karakteri{u ih specifi~ne crte lica i umna zaostalost. E.V.

BUDU]I PRVACI POSETILI O[ “VUK KARAXI]”

DAN UPOZNAVAWA SA [KOLOM I U^ITEQIMA ro{le subote, 22. marta, O[ “Vuk Karaxi}” je otvorila vrata za budu}e prvake. Oni su imali priliku da se upoznaju sa uslovima u kojima }e od septembra sticati osnovno obrazovawe, nastavnim i vannastavnim aktivnostima i zaposlenima u {koli. - Manifestacija “[kola po meri prvaka” je tradicionalan doga|aj u na{oj {koli. Pokazalo se da je ovo dobar na~in da se deca oslobode treme i straha od polaska u {ko-

lu, a roditeqi, u susretu sa zaposlenima, razjasne nedoumice vezane za upis i nastavni proces - kazao je direktor {kole Dragan Parezanovi}. U~iteqi su budu}e |ake proveli kroz u~ionice, u kojima je organizovano nekoliko radionica. U {kolskoj kuhiwi za goste je prire|eno poslu`ewe, a uz pomo} nastavnika fizi~kog vaspitawa mali{ani su u {kolskom dvori{tu savladali prve ve`be. E. V.

PETAK 28. MART 2014. GODINE

DRU[TVO

POTOMCI O DR DRAGI[I MI[OVI]U vr{ewu du`nosti prema bolesniku, ne}e na mene delovati nikakvi obziri vere, nacionalnosti, rase, politi~ke i klasne pripadnosti. Ni pod pretwom, ne}u dopustiti da se iskoriste moja medicinska znawa, suprotno zakonima humanosti.” U skladu sa ovim izvodom iz Hipokratove zakletve tokom celog svog lekarskog i humanog rada pona{ao se na{ ujak dr Dragi{a Mi{ovi}. Da li su se kasnije generacije, u koje spadaju i autori ovog teksta, pridràvale pomenutih na~ela? Da li smo podlegli pritisku ili nov~anoj ponudi radi ~iwewa ili ne~iwewa neke radwe? Za dr Mi{ovi}a se moè re}i da je bio imun na sve pritiske, {to ga ~ini velikanom, kao lekara i humanistu. Ova tvrdwa ide u prilog konstataciji da samo dobar ~ovek moè da bude dobar lekar. Ujka Dragi{a se opredelio za medicinu, kako kaè dr Du{an Nedeqkovi}, “jer se od malena u seoskoj sirotiwi porodi~ne radne zadru`ne zajednice, od svoje majke nau~io da je najve}a sre}a oko drugih se truditi”. Do izraàja su, zna~i, do{li nasle|e i utisci iz detiwstva, se}awe i podsvesno ugledawe na roditeqe. U vreme svoje relativno kratke medicinske prakse i nadasve kratkog ìvotnog veka oformio se u vrhunskog dijagnosti~ara, i to u uslovima skromnih tehni~kih mogu}nosti. Osim rendgena i tada{wih osnovnih laboratorijskih nalaza, drugih pomo}nih sredstava nije bilo. Morao je da se osloni na osnovne stubove medicinskog delovawa - posmatrawe bolesnika, detaqnu anamnezu, razmi{qawe, a od fizi~kih metoda na palpaciju, perkusiju i auskultaciju. Ove tri metode su bile paradigma u lekarskoj praksi, kojom je na{u generaciju obrazovao profesor dr Jevrem Nedeqkovi}, jedan od pionira klini~ke propedevtike. U obavqawu lekarske prakse dr Mi{ovi} se bavio i zdravstvenim prosve}ivawem pacijenata i wihovih porodica, davao savete o zdravoj ishrani i higijenskim uslovima ìvota. Kratko vreme je radio u ku}i mla|eg brata Jovana u Kulinovcima kod â~ka. Kasnije je otvorio privatnu ordinaciji u ku}i preko puta kafane “Car Lazar”. Ostaju}i dosledan svojoj humanoj prirodi, on

„U

NA[ UJAK ÔVEK KOJI SE RETKO RA\A je besplatno pregledao siroma{ne pacijente, a napla}ivao samo bogatima. U dogovoru sa apotekarom Aristidom Jovanovi}em, vlasnikom apoteke “Kod guslara”, recepte za siroma{ne pisao je crvenim mastilom. To je zna~ilo da }e lekove platiti dr Mi{ovi}, iako je i sam ~esto oskudevao u novcu. Zahvaquju}i na{oj ro|aki Dragi Lukovi} Mi{ovi} upotpunili smo znawa o porodi~nom stablu i delatnosti dr Mi{ovi}a. Ro|en je u Kulinovcima, kod â~ka, od majke Kate i oca Veqka. Imao je dva brata, Jovana i Mijalka, i dve sestre - Kosaru i Jermilu (Jelu), koja je majka dr Mirjane Matovi}. Drugi potpisnik ovog teksta, dr Konstantin Petkovi}, je unuk Dafine Mi{ovi} Popovi}, Dragi{ine sestre od strica. U na{im porodicama sva deca su ga zvala ujka Dragi{a. U â~ku je zavr{io pet

hvaquju}i ultimatumu ruskog cara Nikolaja II. Na àlost, 70.000 izmu~enih Srba ostalo je u brdima Albanije. Dragi{a je, sa ostalim |acima, preba~en u Francusku, gde je u srpskoj gimnaziji maturirao kao drugi u rangu. Pod utiskom svega {to je preìveo, odlu~io je da studira medicinu i pomaè bolesnima i siroma{nima. Na studijama u Francuskoj bio je stipendista vlade KSHS, ali mu je stipendi-

Brat Mijalko sa sestrama Jelom i Kosarom

Dragi{in mla|i brat Jovan

Dragi{ina sestra Jela

Lekarski recept iz 1936. godine

Dafina i Milan Popovi} sa porodicom

razreda gimnazije. U Prvom svetskom ratu u~estvovao je kao dobrovoqac, povla~e}i se sa srpskom vojskom preko Albanije. Iz kwige Radmila Kqaji}a saznajemo da je i{ao kroz albanske gudure gladan i

Dragi{ina smrt je nastala pod nerazja{wenim okolnostima. Volter je rekao: “@ivima smo du`ni obzira, a mrtvima istina”. [ta je sada istina? Najbli`a porodica smatra da je direktiva tada{weg partijskog vrha bila da se on preda vlastima, {to je zna~ilo smrtnu presudu, s obzirom na wegovu grandioznu i harizmati~nu li~nost. Da se nije predao, ostao bi u `ivotu, mada bi, mo`da, nekome smetao. Dr

prozebao, a jedne no}i zaspao, oslowen na pu{ku, ne znaju}i da se nalazi u ledenoj bari. Sawao je divne snove iz detiwstva, a slike iz `ivota su se re|ale kao na filmskoj traci, po ~emu je i poznata “bela smrt”.

Na wegovu sre}u, drugovi su ga probudili, pa je nastavio do San \ovanija. Francuzi i Italijani nisu `urili da to nesre}no pokolewe mladih prevezu preko mora, a u posledwem trenutku su to u~inili za-

ja ukinuta zbog politi~ke aktivnosti. [kolovawe je nastavio u Pragu, na Karlovom univerzitetu, i diplomirao 1925. godine. Novembra iste godine po~eo je da staìra u Beogradu. Kada je okon~ao sta`, do{ao u â~ak, sa namerom da se zaposli u ovda{woj bolnici, ali nije bio primqen zbog politi~kog opredeqewa. O politi~koj delatnosti dr Mi{ovi}a op{irno je pisano u kwizi Dimitrija Jawi}a i Dragi{e Petrovi}a, kwizi Radmila Kqaji}a, Izvorniku gra|e Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i dr. Konstantin Petkovi} se se}a kada se Dragi{a, 1938. godine, spremao da odrì govor u hotelu “Kren”. [etao je duboko zami{qen pred javni nastup. Izbile su demonstracije, koje je predvodio pravnik \oko Popovi}, ina~e sinovac Konstantinovog dede Milana Popovi}a, sve{tenika iz Jeèvice. Uzvikivane su parole “Zastave, zastave” i o~ekivao se izlazak àndarma na ulicu, ali je tada{wi sreski na~elnik, Arsenije Petkovi} (Konstantinov otac) naredio da ostanu u kasarni. Zbog toga je sreski na~elnik po kazni preme{ten u Berovo, a mo`da i zbog rodbinske veze sa dr Mi{ovi}em.

Dragi{a Mi{ovi} je umro od posledica montiranog sudara tramvaja i policijskih kola, a ovaj incident je opisan u listu “Politika”. ôvek ne ìvi ve~no, ali su wegova dela ve~na. Ime na{eg ujaka danas nose bolnice, ulice i {kole. Godine 1966. pokrenuta je inicijativa da se medicinska slu`ba u â~ku objedini, pa je formiran odbor za integraciju, kome je predsedavao dr Konstantin Petkovi}. Odbor je svesrdno radio i svakih sedam dana podnosio izve{taj tada{wem predsedniku op{tine Milisavu Parezanovi}u, jednom divnom ~oveku. Predloìli smo da nova ustanova nosi ime dr Mi{ovi}a, {to je i prihva}eno. Tako je 1. januara 1967. godine po~eo da radi Medicinski centar “Dr Dragi{a Mi{ovi}”. U znak se}awa na dr Mi{ovi}a podignut je spomen dom u wegovom rodnom selu. Postoji, tako|e, ~esma dar pekare “Dukat”, ko{arka{kog i kluba za mali fudbal. Neka je na{em ujaku ve~na slava i hvala. Dr Mirjana Matovi}, specijalista ginekolog Prim. dr Konstantin Petkovi}, internista dijabetolog

PETAK 28. MART 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

DRU[TVO

KOZMETI^KI SALON „MEDEJA”

NAJSAVREMENIJA NEGA itam modernog ìvota je sve brì, dinami~niji, pa je èna prisiqena da odrì i usavr{i svoj izgled, spoqa{wost, {arm, da bi {to potpunije izgradila svoju li~nost. To vi{e nije zahtev mode, niti stvar li~ne sujete, ve} potreba savremene ène. Zbog toga kozmetika dobija sve ve}e zahteve i {iri zna~aj, kaè Sla|ana Ristovi}, vlasnica kozmeti~kog salona “Medeja”. - Na{ zadatak u “Medeji” je da pomo}u kozmetike i na{ih najsavremenijih aparata istaknemo prirodne darove na ènskom telu, odnosno da popravimo i prikrijemo razne nedostatke. Zbog toga, za savremenu ènu kozmetika nije samo {minka, to je nauka koja nas uvodi u op{tu kulturu tela i duha. @ena lepe spoqa{wosti, ne moè da ostane izvan mode, bilo da je re~ o {minkawu, ili odevawu, pa sebe mora prilagodi-

PETAK 28. MART 2014. GODINE

PIRAEUS BANKA OBOGATILA SVOJU PONUDU

USKR[WI KREDIT

ti ukusu vremena. Samo `ena dobrog i negovanog izgleda ima ose}aj radosti i samopouzdawa. Zato smo mi tu da upotpunimo va{e samopouzdawe, i naglasimo va{u lepotu, kroz najsavremeniju negu u na{em kozmeti~kom studiju “Medeja” - poru~uje Sla|ana Ristovi}.

Salon “Medeja” pruà {iroku paletu usluga, kozmeti~ke tretmane, negu i terapiju problemati~ne koè, lifting tretmane, podmla|ivawe celog tela RF aparatima, tretmane ultrasonik skin sistemom, tretmane le~ewa koè Biolaserom DS100MW, depilacije, manikir, pedikir, obli-

kovawe obrva, najkvalitetnije {minkawe. Sve ove kvalitetne usluge, u salonu koji se nalazi u Bawalu~koj ulici 7/1, pru`i}e vam stru~ni tim, Sla|ana, Jelena i Nata{a. Tretmane mo`ete zakazati putem telefona: 032/348-561 i 063/355-147. N. R.

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ^A^AK

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! Visoka {kola TSS â~ak ve} 54 godine uspe{no {koluje inèwerski kadar za potrebe privrede. Budu}im studentima nudimo studije po akreditovanim studijskim programima, na osnovnim i specijalisti~kim studijama i sticawe diplome strukovnog inèwera. Na studije mogu konkurisati kandidati za zavr{enim trogodi{wim ili ~etvorogodi{wim sredwim obrazovawem. Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija u {kolskoj 2014/2015. godini upisuje 386 studenata na slede}e akreditovane studijske programe:

1. ELEKTROTEHNIKA I RA^UNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet)

2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: In`ewerska informatika (60 buxet) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (20 buxet)

3. GRAFI^KA TEHNIKA (40 buxet) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet) Studije traju tri godine i diplomirawem se sti~e 180 ESP bodova. Kako se upisati? Kandidati pola`u prijemni ispit iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru.

Piraeus banka je u duhu predstoje}ih praznika trì{tu ponudila Uskr{wi kredit kao novi kreditni proizvod sa dodatnim pogodnostima. Re~ je o vremenski ograni~enoj ponudi, koja vaì do 30. aprila 2014. i to u okviru Fresh paket ra~una. Posebna pogodnost Uskr{weg kredita, uz povoqne kamatne stope, ogleda se u poklon putnom osigurawu koje vaì za celu porodicu. Kredit podrazumeva kamatu koju ~ini zbir tromese~nog Belibora i fiksne marè od 8%. Rok otplate je do 84 meseca, a maksimalan iznos kredita od 800.000 RSD. Klijenti sa Fresh paket ra~unom, uz minimalan tro{ak odràvawa ra~una od 195 dinara, obezbe|uju upravo povoqnije kamate za kredite, kreditne kartice bez godi{we ~lanarine, e-banking, m-payment i uslugu podele duga po kreditnim karticama na jednake mese~ne rate. Do kraja aprila korisnike Fresh paket ra~una, koji prilikom refinansirawa zaduèwa iz druge banke prenesu minimalno 70.000 dinara na bilo koju Piraeus kreditnu karticu, o~ekuje i tablet ra~unar na poklon!

Polagawe prijemnog ispita organizuje se po~etkom jula (prvi rok) i septembra (drugi rok) svake godine u terminima koje objavi Ministarstvo prosvete. Zbirka za pripremu prijemnog ispita moè se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782 i 222-321. [kolarina za samofinansirawe iznosi 70 000 dinara i pla}a se u 10-12 rata. Besplatna pripremna nastava [kola i ove godine organizuje besplatnu pripremnu nastavu za polagawe prijemnog ispita za upis u prvu godinu studija koju drè nastavnici i asistenti {kole. Besplatna pripremna nastava }e se realizovati u prostorijama [kole, svake subote po~ev od 9. aprila 2014. godine po rasporedu koji }e biti objavqen na sajtu [kole. Prijavqivaqe zainteresovanih putem telefona 032-222-321 svakog radnog dana od 8-15, sredom od 8-17 ~asova, ili elektronskim putem na adresi www.visokaskolacacak.edu.rs. Drugi termin za pripremnu nastavu odrà}e se u junu mesecu i odvija}e se radnim danima, za one koji se kasnije opredele.

DOKUMENTA POTREBNA ZA PRIJAVU NA KONKURS - Prijavni list (na obrascu [kole), - Kopije svedo~anstava svih razreda sredwe {kole (orginali na uvid), - Kopija diplome zavr{ene sredwe {kole (original na uvid), - Kopija izvoda iz mati~ne kwige ro|enih (original na uvid), - Dokaz o uplati naknade za polagawe prijemnog ispita na teku}i ra~un [kole 840-998666-72. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksu u najboqim firmama u okru`ewu, - saradwu sa ustanovama u inostranstvu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - nagrade i priznawa najboqima. Dobrodo{li! Za sve informacije: 032- 222-321, 302-755 www.visokaskolacacak.edu.rs

PETAK 28. MART 2014. GODINE

INTERVJU HOR VIVA VOX VE^ERAS PRVI PUT U ^A^KU

- U Pekingu podigli publiku na noge, pevali i na kineskom pred predsednikom ove dr`ave. - Od pro{log prole}a na turneji po gradovima Srbije. Uskoro i prvi studijski album

E N E V T S N A @ O B E N U R T S E K S R LI

Sa koncerta u centru „Sava”

evaju a kapela, bez muzi~ke pratwe, i svojim glasovima dose`u do neba. Takav je ose}aj svakoga ko je bar i na kratko slu{ao mlade qude okupqene u horu, koji je nastao devedesetih godina kao hor Gimnazije u Zemunu pod upravom dirigentkiwe Jasmine Lovren. Od 2005. oni slave qudski glas pod nazivom “VIVA VOX” ili “@iveo glas”. Senzacionalan nastup imali su pro{le godine u Wujorku povodom srpskog, 67. predsedavawa Generalnom Skup{tinom UN, na preporuku Ivana Tasovca. Na repertoaru su im sve vrste svetske i doma}e muzike, rok, pop, pank, srpske narodne i patriotske: “Mar{ na Drinu”, “Tamo da-

leko”, “Ajde Jano” Najavquju oboga}ivawe repertoara sa jo{ deset pesama, a me|u 40 ~lanova, koliko ih u ovom trenutku hor ima, su i dvojica mladi}a poreklom iz â~ka: Ivan Propadovi} i Marko âpqi}. Qubazno{}u portparolke hora Milice Damjanovi} dobili smo odgovore na nekoliko pitawa, u susret ve~era{wem, prvom koncertu u Domu kulture u â~ku. Da li Vam je pro{logodi{wi nastup za Srpsku Novu godinu u sedi{tu Generalne Skup{tine UN u Wujorku otvorio jo{ neka vrata u svetu? - Kontakti koje smo napravili u Wujorku nakon koncerta, rezultirali su pozivom u

Peking, tako da se mo`e re}i da nam je koncert u Ujediwenim Nacijama na najdirektniji mogu}i na~in otvorio vrata za slede}e veliko putovawe. Osim toga, pozivi za nastupe u inostranstvu pristi`u stalno, ali velike turneje je te{ko organizovati sa ovako mnogoqudnim sastavom, tako da se tek mali procenat tih poziva zaista realizuje. U novembru ste imali veliki koncert u Pekingu, u Kini. Znamo da muzika “govori” univerzalnim jezikom, ipak, kako su Vas primili i razumeli u ovoj dalekoj, mnogoqudnoj zemqi ~ija se kultura razlikuje od evropske? - Kinezi su jako gostoprimqiv narod, pa nije bilo

ÂÂNI, IVAN I MARKO Kakav je ose}aj do}i u zavi~aj i nastupati pred rodbinom, prijateqima? Koga }ete sresti? êga se rado se}ate kada se pomene â~ak? [ta Vam je donelo, koliko Vas je kao qude obogatilo iskustvo sa horom? Najja~e impresije? - Ivan Propadovi}: Ose}aj je lep, drago mi je {to kona~no dolazimo u â~ak. Ve}ina moje rodbine je iz â~ka i nadam se da }u ih videti sve. Celo detiwstvo sam proveo ovde i imam mnogo dragih se}awa koja me veù za ovo mesto. Uglavnom, to je dobra hrana i nanina kuhiwa. Neka od najlep{ih iskustava u ìvotu sam imao sa horom, a pre svega mislim na nastupe pred velikim brojem qudi, divna putovawa i mnogo magneta na friìderu iz raznih zemaqa. - Marko âpqi}: Jako sam uzbu|en, jer sam oduvek hteo da do|emo u â~ak, ali nekako do sada nije bilo prilike. Kada god do|em u posetu pitaju me “kad }e koncert?”, pa sam sada sre}an {to }e se to napokon desiti. Sre{}u dragu, blisku familiju u velikom broju, bi}e preduga~ak ~lanak ako krenem sve da nabrajam. Uvek sam voleo da spavam i jedem kod babe i dede, nekako mi je wihov krevet uvek bio najudobniji kada sam bio klinac, a sve kulinarske èqe mi se ispune. Nije ni{ta druga~ije ni danas. VIVA VOX mi je pre svega doneo prijateqe za ceo ìvot, i na to sam najponosniji na svetu, ~ak i pre svega {to je sam hor uradio. îwenica jeste da qude od nas pravi iskustvo, a mo`da ba{ zato {to smo svi, ceo taj put pro{li zajedno, dobili smo priliku da uradimo ne{to posebno, ne{to {to }e se pamtiti. Najja~e impresije je kod mene ostavila poseta Wujorku, koji sam ceo ìvot èleo da vidim, a nastupa za pam}ewe ima koliko i moje rodbine u â~ku, pa }emo to ostaviti za neki drugi put.

Otvarawe

13. EXIT-a 20

problema. Moram priznati da smo pomalo strahovali zbog reakcije tamo{we publike. Upozorili su nas da ne o~ekujemo ovacije, jer se u kineskoj kulturi ceni suzdràvawe i svedenost u izraàvawu emocija. Veliko mi je zadovoqstvo {to mogu da kaèm da smo i to osporili, jer je na kraju koncerta publika bila na nogama, traè}i bis. Ni razumevawe nije bilo problem, jer smo se potrudili i pripremili dve popularne kineske pesme specijalno za ovaj koncert. Mislim da ne preterujem kada kaèm da je u~ewe tekstova na kineskom jeziku bilo jedan od najzahtevnijih poduhvata koje smo preuzeli, ali na kraju se isplatilo. Tako|e, dobili smo informaciju da je na koncertu bio i predsednik Kine. Ima li ve}e ~asti? Hor VIVA VOX je pro{le godine otovorio i Festival EXIT. Kako se to suptilno pevawe a kapela uklopilo u intenzitet naboqeg rok festivala u Evropi, po oceni evropskih muzi~kih kriti~ara? - Za nastup na otvarawu EXIT-a probrali smo “najtvr|e” pesme sa repertoara.

Publika je reagovala kao da slu{a pravi rok bend. Takvu razmenu energije nismo do`iveli nikada ranije. Za muzi~ke kriti~are ne znam, ali Najl Roxers i ekipa iz wegovog benda “Chick”, koji su nastupali posle nas, prilazili su nam sa re~ima da nikada nisu ~uli tako ne{to i obe}awem da }e nas preporu~ivati po raznim festivalima u svetu. Nadam se da }e zaista biti tako. Dobili ste i nekoliko novih ~lanova, zna~i li to poja~awe u “kadrovskom” smislu, ili qudi jednostavno odlaze za svojim obavezama, a novi dolaze? - U pitawu je poja~awe, tako da nas sada ima okruglo 40. Ne verujem da }emo prelaziti taj broj u budu}nosti, ali nikad se ne zna. Koncert u ^a~ku je rasprodat jo{ pre mesec dana, a realizujete ga u sklopu turneje po svim gradovima Srbije jo{ od pro{log prole}a. Koliko ste nastupa imali, kako publika reaguje na horsko pevawe, u Lazarevcu je bilo takvo interesovawe da ste imali dva koncerta? - Te{ko je nabrojati sve koncerte koje smo imali u Srbiji u posledwih godinu dana.

Nave{}u samo neke: Sombor, Bor, Svilajnac, Kwaèvac, Para}in, Vaqevo, pa ta dva koncerta u Lazarevcu... Odziv je svaki put neverovatan i ~esto se traì repriza, ali nismo svaki put u mogu}nosti da je izvedemo. Da li ste dopuwavali repertoar i kojim pesmama? Da li }ete u â~ku pevati i ne{to premijerno, ako nije tajna? - Aktivno radimo na novim pesmama, i plan je da u narednih nekoliko meseci obogatimo repertoar sa bar 10 novih numera. Nemamo obi~aj da odajemo repertoar pred koncerte, pa to ne}emo u~initi ni ovog puta. Ostavi}emo publici da se iznenadi... Kakvi su planovi hora za ovu godinu? - Slede}i veliki projekat koji imamo u planu je izdavawe na{eg prvog studijskog albuma. [to se ti~e ostalih planova, nau~ili smo da vam ìvot ne dozvoqava da uvek sve radite po planu. Na kraju krajeva, ko je mogao da isplanira poziv na koncert u sali Generalne skup{tine UN? Plan nam je da radimo na repertoaru i nastavimo da napredujemo. ^vrsto verujemo da }e taj rad biti nagra|en, kao i uvek do sada. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. MART 2014. GODINE

REPORTA@A

PETAK 28. MART 2014. GODINE

PREDAH OD @IVOTNE TRKE FRIZERKA SVETLANA KARAJI] PRONA[LA JE U QUBAVI PREMA KOWIMA

IZ SALONA U GALOP

ve je vi{e onih koji se okre}u prirodi i u woj nalaze svoju oazu za odmor od „trke ìvota“. â~anka Svetlana Karaji} to je prona{la pre ~etiri godine u qubavi prema kowima. Svetlanin ìvot do tada tekao je uobi~ajnim pravcem. U~ila je za babicu i taj posao kratko radila, a frizerski zanat „pekla“ je na raspustima i onda sebe prona{la u tome. Ubrzo su stigla i deca i dani su li~ili jedan na drugi. Posao u frizerskom salonu „Trend“, deca, porodica, ku}a... Iako je dugo godina sa suprugom Milovanom igrala folklor u „@elu“, a sada su ~lanovi veterana â~ka, to je nije potpuno ispuwavalo. Onda je odlu~ila da potraì svoj kutak za beg od svakodnevnice i kako ona kaè puwa~ pozitivne energije. U tom svom kutku vratila se svojoj detiwoj qubavi – kowima. Okrenula je 988 i na{la broj telefona Kowi~kog kluba „Milenko Nik{i}“ u Preqini. Od tada svaki wen slobodan trenutak „kradu“ ove predivne ìvotiwe, a pored we kowe i jahawe zavoleli su i }erka Jelena (21) i sin Aleksa (15). - Odrasla sam u gradu, ali je deda Isailo imao kowa u Gorevnici i brat i ja smo uìvali da nas deda stavi na wega i da ga kao ja{emo... Ali od detiwstva, pa sve do pre ~etiri godine nisam imala vremena za wih. Udala sam se mlada i nekako je ìvot prolazio u ~etiri zida salona i ku}e. U frizerskom

kada ja{e sa svojim instruktorom Brankom Paji}em u „Grivi“ i sa Vladimirom Rai~evi}em u Preqini. Iako pored wih shvata da ima mnogo toga jo{ da u~i, kaè da je uvek ponovo odu{evi na~in na koji oni prilaze kowima, kako znaju svaki wihov pokret da protuma~e na pravi na~in. Sa kowa je, kaè, padala nekoliko puta. Iako jaha~i ne vole da pri~aju o tome, Svetlana kaè: -îm padnem, ustanem i odmah se ponovo vratim u sedlo. ôvek mora da se nau~i da pada, ali i da zna da ustane i nastavi daqe. Jahawe se u~i do kraja ìvota. @elim i nadam se da }u jahati dok budem mogla da se popewem na kowa. Svaki odlazak u ergelu i na teren u prirodi sa kowima, to je kao da iz sebe izbacite sve ono {to ne vaqa, a zauzvrat dobijete toliko pozitivne energije i snage – kaè Svetlana. Prema wenim re~ima, kao i suvlasnika „Grive“ Vladana Blagojevi}a i

Svetlana kaè da je posebno ponosna {to je i svoju decu uvela u ~udesni svet kowa i {to su na vreme spoznali zadovoqstvo u pravim stvarima, {to su svoj dom prona{li i u prirodi. I Jelena i Aleksa kaù da wihovi vr{waci ne shvataju wihovu strast i da su wihovi naj~e{}i komentari kako im kowi smrde na {talu. -Poku{ao sam neke drugove da dovedem u ergelu i da ih razuverim, ali nisam uspeo. Ne znaju {ta propu{taju u ìvotu – poru~uje Aleksa.

Sa mezimcem Zorom

poslu sam postigla mnogo, bila na brojnim takmi~ewima, tri puta osvojila dr`avno prvenstvo. Deca su porasla, imala sam vi{e slobodnog vremena, trebalo mi je mesto za sebe. I prona{la sam ga me|u kowima, jer fascinirana sam wihovom lepotom, graciozno{}u, pame}u, snagom, slobodom... Jahawe je ekstremni sport, a volim sve ono {to u ~oveku budi adrenalin – poku{ava Svetlana da nam objasni razloge svoje stare-nove qubavi. Kada je prvi put oti{la u ergelu u Preqini, Svetlana je to tajila od svoje porodice. Nije bila sigurna kako }e reagovati, jer kako ona ka`e, ipak je to „mu{ki svet“. A onda kada je sela na kowa i osetila deo slobode koju oni imaju

– za wu vi{e nije bilo dileme. -Rekla sam sebi: „To je tvoj san i kada }e{, ako ne sada“. Porodica me je podràla, jer su videli koliko sam sre}na. Jelena i Aleksa su odmah poèleli da i sami po~nu da ja{u, a suprug voli da nas gleda i to je za wega dovoqno – kaè Svetlana uz osmeh. Sada ja{e i u KK „Milenko Nik{i}“, kao i u pre dve godine osnovanoj „Grivi“ u Prijevoru, gde smo zajedno sa porodicom Karaji} imali priliku da vidimo deo lepote i sre}e koje druèwe sa kowima pruà. Svetlana je tu na svom terenu. Dok ih hrani, miluje, timari, pri~a, posmatra..., o~i i lice joj blistaju u osmehu, kao da je u woj probu|eno dete. Kaè da je nikakve vremenske ne-

Zajedno sa drugim ~lanovima KK „Griva“ Svetlana je ove godine jahala u Boì}noj povorci, a onda i u litiji za Bogojavqewe. Pored predivnih kowa i jaha~a kojima su se â~ani divili, pa`wu su privla~ile neobi~ne i lepe „kreacije“ kowskih griva. -]erka Jelena je kozmeti~ar, a uz mene se bavi i frizerskim zanatom, pa volimo da pravimo „frizure“ i kowima. A kowi su ponosni na svoje grive i svoju lepotu – kaè Svetlana.

prilike ne mogu spre~iti da bar dva-tri puta nedeqno ode do ergela. -Kowi su sada postali sastavni deo mog `ivota, energija koju punim kad god sam u wihovoj blizini... Taj ose}aj kada kow krene u galop te{ko je opisati, jer to izgleda kao da lebdim na oblacima. Za jahawe je, kao i za sve drugo, potreb-

na qubav i ose}aj, da verujete kowu i da on vama veruje, ali je potrebna i upornost –ka`e ona i dodaje da posebno voli da ja{e svoju mezimicu Zoricu. Zahvaquju}i kowima i jahawu, Svetlana je upoznala nove qude, stekla prijateqe koji dele istu strast i qubav prema kowima. Najve}e joj je zadovoqstvo

Branka Paji}a, svaki kow je pri~a za sebe i ima svoj karakter kao i qudi. Ako ih zavoli{ i ako te prihvate, to ostaje do kraja ìvota. Kroz „Grivu“ je za dve godine pro{lo pedesetak jaha~a, od 7 do 45 godina. Za po~etak u~ewa, kaù oni, nikad nije kasno, najbitnija je èqa i iskrena qubav. V. T.

SELO

PETAK 28. MART 2014. GODINE

VO]KA VI[ESTRUKE UPOTREBNE VREDNOSTI

ORAH, ZNA^AJNA I TRA@ENA

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

JEZGRASTA VRSTA VO]A

rah je veoma zna~ajna jezgrasta vrsta vo}a, vi{estruke upotrebne vrednosti. Plodovi su veoma bogati uqem, vitaminima, mineralnim i svim neophodnim materijama u ishrani qudi. Orah je brzorastu}a vo}ka, koja ne daje izdanke, a veoma je skromna u pogledu zahteva prema agrotehni~kim i pomotehni~kim merama. Dugog je `ivotnog veka, od 60 do 80 godina, ka`e mr Svetlana Paunovi} koja je, sa dr Radom Mileti}em, objavila monografiju pod nazivom “Orah”, u izdawu Instituta za vo}arstvo. Monografija “Orah” posve}uje pa`wu hranqivoj i upotrebnoj vrednosti plodova, poreklu, istorijatu gajewa, obimu proizvodwe, mestu oraha u sistematici biqaka, divqim vrstama, oplemewivawu, populaciji oraha u Srbiji, morfologiji, fiziologiji i ekologiji, izboru sorti i podloga, proizvodwi sadnog materijala, podizawu zasada i tehnologiji gajewa oraha, za{titi od prouzrokova~a bolesti i {teto~ina, berbi, ~uvawu i kvalitetu plodova i jezgre.

HRANQIVA I UPOTREBNA VREDNOST Autori monografije su posebnu pa`wu posvetili upotrebnoj vrednosti ploda oraha, o ~emu se vrlo malo zna. Jezgro oraha blagotvorno deluje na qudski organizam. Dnevnim konzumirawem od 30 do 50 grama oraha sni`ava se nivo lo{eg holesterola i spre~avaju sr~ana oboqewa. Uno{ewe oraha je dobro i protiv anemije, rahitisa, ko`nih bolesti..., zato se i ka`e da orah ima vi{estruku upotrebnu vrednost. Ali, pored ploda, i svi ostali delovi oraha imaju upotrebnu vrednost, quska i klapina, rese, pupoqci, kora, drvo, koren. Naj~e{}e se klapina, jezgra, rese koriste za spremawe ~ajeva, ali i za dobijawe jestivog uqa, kao i uqa koja se primewuju u industriji boja. Klapina se koristi i za dobijawe aktivnog ugqa, o ~emu se vrlo malo zna, ili za proizvodwu nekih

abrazivnih sredstava, koja se primewuju za ~i{}ewe stakala, nakita. Drvo se upotrebqava za pravqewe elitnog name{taja, izradu muzi~kih instrumenata, u vojnoj industriji...

TEHNOLOGIJA PODIZAWA I GAJEWA ORAHA - Sastavni deo monografije predstavqaju i poglavqa koja se bave tehnologijom podizawa i gajewa oraha. Ovaj deo je jako vaàn za na{e proizvo|a~e i one koji u narednom periodu nameravaju da se ozbiqnije bave proizvodwom oraha. Orah je vekovima i u Srbiji i u Evropi razmnoàvan iskqu~ivo iz semena, a ta tehnologija gajewa, kao spontana stabla pored wiva, potoka, u dvori{tima, bila je stihijska, nesigurna i nekvalitetna. Prelaskom na kalemqene sadnice orah dobija na zna~aju kao vo}na vrsta, kojoj treba da se pokloni pa`wa da bismo dobili odgovaraju}e prinose - kaè dr Rade Mileti}. Priprema zemqi{ta za podizawe zasada zavisi od plodnosti zemqi{ta, {to moè da se reguli{e preko hemijskih analiza i meliorativnog |ubrewa. Za podizawe zasada oraha su va`ni izbor sadnica, rastojawe sadwe i nega od sadwe pa do perioda plodono{ewa. Prema re~ima na{eg sagovornika, visoke prinose, one

ekonomski zna~ajne, orah dostiè tek posle desete godine. - Jako je va`no da proizvo|a~i “ne zaborave” zasad u periodu od sadwe do visokih prinosa, ve} da mu sve vreme posve}uju pa`wu, koja nije obimna kao kod nekih drugih vrsta. Najva`niji su obrada zemqi{ta, |ubrewe i eventualno navodwavawe. Vremenske prilike, klimatske promene, globalne koje se sve vi{e ispoqavaju i kod nas, a koje karakteri{u drasti~no smawewe padavina i pove}awe temperature vazduha, odraàvaju se i na orah. Adekvatnim |ubrewem i navodwavawem proizvo|a~i bi mnogo poboq{ali prinos i kvalitet ploda - isti~e dr Rade Mileti}. Iako se ranije smatralo da orah ne treba da se orezuje, on zahteva izuzetno racionalnu rezidbu, kako u periodu nege i formirawa uzgojnog oblika, tako i kasnije, u periodu eksploatacije. Povremeno su neophodne interventne mere rezidbe, jer postoji nesklad izme|u veli~ine stabla, obima krune i rodnog potencijala. Rezidbom moè da se pove}a rodni potencijal oraha, jer se pravovremenom i pravilnom rezidbom pove}ava broj rodnih gran~ica i prinos po stablu, nagla{ava na{ sagovornik. U organizovanoj proizvodwi nije iskqu~eno, posebno na velikim povr{inama, da se manifestuju bolesti, odnosno {teto~ine. U monografiji su date preporuke za preventivnu za{titu protiv bolesti. Prilikom sadwe i gajewa, proizvo|a~i treba da prate i zdravstveno stawe vo}aka u zasadu, da bi mogli pravovremeno da interveni{u i elimini{u napade parazita i {teto~ina. - [to se ti~e na~ina berbe oraha, va`noje znati da kada se odvoji zeleni omota~, klapina, plodovi u qusci treba da se su{e, ali ne na direktnom suncu, {to ~esto rade na{i proizvo|a~i, ve} na promajnim mestima. Ranije se orah otkupqivao u qusci, a danas uglavnom u jezgri. Zato je va`no da se orah, jezgra do momenta plasmana, sa~uva u adekvatnim temperaturnim uslovima - isti~e dr Rade Mileti}. N. R.

krompir 30 - 50 pasuq 300 - 500 paprika 300 paradajz 180 krastavac 220 praziluk 100 rotkva 50 tikvice 250 tikva 30 brokoli 350 kupus 15 - 20 karfiol 250 per{un 30 {argarepa 50 - 60 cvekla 50 spana} 80 zelena salata 20 - 30 crni luk 30 - 70 beli luk 400 - 500 rotkvice 60 VO]E

suve {qive 200 - 300 jabuke 20 - 50 ju`no vo}e 100 - 200 orasi 700 - 800 MLE^NA PIJACA

MIKROKLIMATSKI USLOVI U [TALI a bi ìvotiwa bila zdrava mora postojati ravnoteà izme|u ìvotiwe i wene okoline. Kod stajskog dràwa je potrebno za{tititi zdravqe ìvotiwa i wihove proizvodne sposobnosti. Faktori koji uti~u na bolesti koje se javqaju kod intenzivnog na~ina dràwa, a u vezi su sa okruèwem su kvalitet vazduha, voda, hrana, vla`nost, temperatura, osvetqenost, kaè Qiqana ]ur~i}, savetodavac iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak. - Ventilacioni sistemi u {talama su va`ni, ne samo da bi se stoka dobro ose}ala, ve} i da ne bi do{lo do pada proizvodwe. Oni omogu}avaju kravama da kontroli{u svoju telesnu temperaturu. U svim vremenskim uslovima je va`no snadbevawe sveìm vazduhom, koje je neophodno za uklawawe {tetnih gasova, kao {to su karbondioksid i amonijak, za smawewe toplote priozvedene od ìvotiwa, kao i smawewe vla-

DOBRA VENTILACIJA I VLA@NOST VAZDUHA

`nosti u {talama - obja{wava Qiqana ]ur~i}. Prema wenim re~ima, grla boqe podnose niske temperature ukoliko je suvo i nema promaje, nego visoke. Optimalna temperatura mora da bude 12-18° C. Kako niske temperature uti~u na pad proizvodwe, tako uti~u i visoke. Padom temperature ispod ~etiri stepena, deo hrane se tro{i na zagrevawe organizma, dok temperatura iznad 25 stepeni uti~e na pad apetita, a time i na pad mle~nosti, kaè na{a sagovornica. - Krave imaju potrebu za sveìm vazduhom, s obzirom na to da provode dosta vremena u leè}em poloàju, glave neposredno iznad poda, gde je velika koncentracija neprijatnih gasova (vodonik-sulfat, ugqen-dioksid, dok je amoni-

jak lak{i i zastupqen je u gorwim slojevima vazduha). Ukoliko do|e do nakupqawa velike koli~ine ovih gasova, ìvotiwe smawuju konzumirawe hrane. Moè da se primeti i wihova uznemirenost pra}ena ~estim ustajawem i legawem. Da bi spre~ili ove pojave va`no je obezbediti dobru ventilaciju - isti~e ]ur~i}ka i dodaje da treba obratiti pa`wu i na vla`nost vazduha. Pove}ana relativna vla`nos uti~e na pojavu mnogih bolesti, dok smawena vla`nost oteàva disawe i uti~e na pad apetita. Poèqna vla`nost bi bila izme|u 60 i 80 procenata. Dobra ventilacija zavisi od veli~ine {tale. U velikim {talama je lak{e posti}i dobru ventilaciju.

- Razlikujemo dve vrste: vertikalnu i horizontalnu. Danas se preporu~uje horizontalna ventilacija sa otvorenim bo~nim zidovima na {tali, pri ~emu se oni mogu zatvarati sa mobilnim plasti~nim zavesama kada je vreme lo{e. Najboqa i najjeftinija je prirodna ventilacija. Topao vazduh je lak{i od hladnog, pa se toplota koja se stvara kre}e prema krovu {tale. Zato se ostavqaju otvori na krovu kako bi topao vazduh mogao izlaziti vani, a sa wim i amonijak, vlaga i karbondioksid. Koliki }e otvor da bude zavisi od broja krava. Nagnutost krova bi trebalo da bude oko 25 stepeni, kako bi se obezbedila dobra prirodna ventilacija - obja{wava Qiqana ]ur~i}. N. R.

projino bra{no 80 90 pili}i 350 - 370 jaja 6 - 12 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 850 suxuk 900 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici 180 prasi}i 250 - 280 ovce - 130 jagwad - 260 - 300 p{enica 25 je~am 25 kukuruz 22

KULTURA

PETAK 28. MART 2014. GODINE

ETNOLOG SNE@ANA [APOWI] A[ANIN O SVOM FILMU “GRA\ANSKA SLAVA - TRI REDA KOLA^A”

NEMATERIJALNO KULTURNO NASLE\E

oslenicima kulture i qubiteqima starih obi~aja poznato je da je kraqeva~ki Narodni muzej finansirao snimawe etnolo{kog filma o slavqewu gra|anske slave u ku}i istori~ara umetnosti Marine Luki} Cveti} iz Kraqeva. Budu}i da je film “Gra|anska slava - Tri reda kola~a”, autorke Sneàne [apowi} A{anin, ~a~anskog etnologa, sniman ne samo na Svetog Mratu 2012, ve} i 2013. godine, druga dopuwena verzija je nedavno premijerno prikazana u Narodnom muzeju u Kraqevu, a potom i u Etnografskom muzeju u Beogradu. Predstoji premijera u Kragujevcu, a u â~ku je film prikazan u prvoj verziji, pro{log oktobra, kada je autorka odràla i predavawe na ovu temu. - Film smo snimali u staroj kraqeva~koj porodici Cveti}. Wihova snaja Marina Luki} Cveti} odlu~ila je da obnovi stari obi~aj, odnosno da se u ku}i wenog supruga slavi na gra|anski na~in, kao {to su nekada na{i preci. I pro{le, i 2012. godine, imali su puno gostiju koji su do{li da vide kako se nekada slavila slava. Ciq porodice Cveti} je da

podstakne i ostale sugra|ane da o`ive nekada{we slavske obi~aje, koji su ne samo mnogo ekonomi~niji, ve} i lak{i i za doma}ine i za goste, jer se ne prete-

|u u~enim qudima koji su `iveli u gradu. Do}i kod nekoga na gra|ansku slavu zna~ilo je biti vi|en, i imati ~ast da ~estitate slavu, nagla{ava autorka.

nom sluìla za slavu, svakog gosta trebalo da obredi po tri puta. Pored slavskog ìta i slavskog vina, sluìlo se slatko, kafa i sitni kola~i, kojih je uglavnom bilo mnogo. Ukoliko neka slava ima puno sve~ara, kao {to je za Svetog Nikolu ili za

ca koja je primala goste i zvanice bili sve~ano obu~eni. Zanimqiv je i podatak da su nekada muzikanti ta~no znali koja porodica koju slavu slavi, pa su dolazili u dvori{te i pevali, a zauzvrat bi ih doma}in po~astio jelom ili

ruje sa hranom i sasvim je dovoqno sitno posluèwe - obja{wava autorka filma Sneàna [apowi} A{anin, podse}aju}i da je re~ o lepom gra|anskom obi~aju koji seè iz perioda nakon osloba|awa Srbije od turske vlasti, stvarawem prvog gra|anskog dru{tva, koji se postepeno gubi posle Drugog svetskog rata, a posledwih decenija potpuno nestaje. Prema wenim re~ima, gra|anska slava se razlikovala od klasi~ne tradicionalne slave. Ona se organizovala u uglednim gradskim porodicama, ~inovni~kim, trgova~kim, zanatlijskim, odnosno me-

- Slava u gradu se druga~ije spremala. Porodi~ni ru~ak je bio samo za naju`e ~lanove porodice, a popodne se dolazilo u vizitu, na ~estitawe slave. Moj film ima simboli~an naziv “Tri reda kola~a”, jer je devojka, koja je uglav-

\ur|evdan, onda su pojedini qudi morali da udostoje sve doma}ine, odnosno da ~estitaju svima koji slave, bilo da su ~lanovi porodice, prijateqi, poznanici ili kom{ije - ka`e na{a sagovornica, napomiwu}i da su i porodi-

novcem. Na gra|ansku slavu se nisu vodila deca, a sa gostima nisu boravila ni doma}inova. Pokloni su uglavnom bili simboli~ni, cve}e i eventualno neki slatki{ za decu, jer svrha slave nije bila da

USPEH ÂÂNSKIH BALERINA subotu, 15. marta, u Beogradu je, u organizaciji Baletske {kole “Lujo Davi~o”, odràno {kolsko takmi~ewe u klasi~nom baletu. Nastupile su i tri u~enice izdvojenog odeqewa ove {kole pri Domu kulture â~ak. An|ela Gruji~i} i Lana Radmilovi}, u~enice ~etvrtog razreda, u klasi nastavnice baleta Ivane Duwi}, izvele su varijacije “Rajmonda” iz istoimenog baleta, dok je Nikolina Poledica, u~enica tre}eg razreda, u klasi nastavnice baleta Nikolete \uri}, izvela varijaciju iz baletskog komada “Krcko Ora{~i}”. An|ela Gruji~i} je osvojila prvu II nagradu, a Lana Radmilovi} i Nikolina Poledica su pohvaqene za scenski nastup. Sve tri takmi~arke su se plasirale na Republi~ko takmi~ewe, koje }e biti odràno 29. marta, u Beogradu.

doma}ini dobiju poklone, nego upravo da se porodica potro{i, da priloì `rtvu svom svecu za{titniku, na taj na~in {to }e svi koji do|u na slavu biti dobro ugo{}eni, isti~e autorka filma: - Sve je bilo u sve~anom, ali u hri{}anskom duhu, uz slavsko ìto, kola~, sve}u i vino. Velika se pa`wa posve}ivala slavskom kola~u koji je bio rasko{an, pun ukrasa, sa {to vi{e simbola. Kola~ se nije sluìo gostima, on je pripadao porodici. Krsna slava, kao obi~aj Srba, predloèna je za UNESKO-vu listu za nematerijalno kulturno nasle|e. Identitet jednog naroda zasniva se na kulturnom nasle|u i spremnosti da se ono prenese na mlade generacije, a slava govori da mi ispuwavamo tu obavezu, kaè etnolog Sneàna [apowi} A{anin, koja je kao regionalni koordinator za centralnu Srbiju, zajedno sa Centrom za nematerijalno kulturno nasle|e pri Etnografskom muzeju u Beogradu, u~estvovala u podno{ewu predloga UNESKO-u. N. R.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE

PETAK, 28. MART - koncert hora VIVA VOX iz Beograda Velika sala u 20:00 SUBOTA-PONEDEQAK, 29-31. MART - ]URKE NA SLOBODI (3D) dugometra`ni animirani film Velika sala: subota u 14:00, nedeqa u 12:00 i ponedeqak u 16:00 SUBOTA-PONEDEQAK, 29-31. MART - GOSPODIN PIBODI I [ERMAN (3D)- dugometra`ni animirani film Velika sala: subota i nedeqa u 16:00 i 18:00 i ponedeqak u 18:00 SUBOTA-PONEDEQAK, 29-31. MART - NOJE - igrani film rediteqa Darena Aronovskog (SAD) Velika sala u 20:00 SUBOTA, 29. MART - 45. SMOTRA RECITATORA ''PESNI^E NARODA MOG'' Dom u~enika sredwih {kola, od 09:00 do 20:00 UTORAK, 1. APRIL - ''OBLACI I REFLEKSIJE'' - izlo`ba mr Jelene Sredanovi}, akademskog grafi~ara iz Novog Sada Likovni salon u 19:00 SREDA, 2. APRIL - Kwi`evno ve~e - predstavqawe kwige ''VODOPADI SRBIJE'' Mala sala u 19:30

NARODNI MUZEJ - IZLO@BA "PROTA RADOSAV SIMI]" , Galerija Narodnog muzeja ; Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a: radnim danima od 9 do 17, subotom i nedeqom od 9 do 13 ~asova; ponedeqkom izlo`beni prostor nije otvoren za posete;

PETAK 28. MART 2014. GODINE

KULTURA

VULKANOV DAN RASTU]IH POPUSTA utra, 29. marta, od 10 do 22 sata, u svim kwiàrama Vulkan {irom Srbije, odrà}e se nova manifestacija posve}ena qubiteqima kwige - Vulkanov dan rastu}ih popusta. A popusti na cene kwiga }e rasti, kako dan bude odmicao, ujedno }e se smawivati i broj naslova ponu|enih na ovoj akciji. Po~etni popust je 20 odsto, a bi}e ponu|eno svih 200 hit naslova. Do kraja dana, ~ak 50 kwiga bi}e na popustu od 50 odsto. Od 10 do 13 sati, na popustu od 20 posto bi}e svih 200 kwiga. Od 13 do 16 sati popust se uve}ava na 30 odsto, a broj naslova smawuje na 150. Tre}a etapa popusta je od 16 do 19 sati, kada }e popust biti 40 odsto, a broj naslova 100. Finalni popust, od ~ak 50 odsto, za preostalih 50 naslova, traja}e od 19 do 22 sata. Vidimo se u subotu, 29. marta u kwiàri Vulkan u â~ku.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Gari Van Has

IKONA Tajna ~uvana vekovima. ôvek koji }e staviti ìvot na kocku da bi otkrio istinu. Zavera u koju su upletene najmo}nije svetske sile.Beskrupulozni trgovac umetni~kim delima poverava umetniku Gariju Hansonu zadatak da napravi repliku svetski poznate ikone, koja prema legendi ima ~udesne isceliteqske mo}i. Me|utim, dok boravi na obli`wem ostrvu Mikonos, saznaje uznemiruju}e vesti o svom bliskom prijatequ Xonu Ralstonu, poznatom umetniku koji je tako|e dobio zadatak da kopira drugo remek-delo, i doìveo nervni slom iz tajanstvenih razloga. Progowen sumwom, Gari odlu~uje da istraì taj doga|aj, zbog ~ega }e biti uvu~en u svet izdaje, ubistava i obmane, gde se istina i obmana prepli}u u smrtonosnom vrtlogu iskrivqene stvarnosti. I dok nema kome da veruje, Gari postaje opsednut razotkrivawem istine koja se krije iza ikone – drevne, stra{ne tajne koja bi, kada bi se otkrila, mogla da promeni svet kakav poznajemo. Neizbe`no, ikona mora biti sa~uvana pre nego {to padne u pogre{ne ruke i ugrozi temeqe moderne civilizacije.

Karen Svon

SAVR[EN POKLON ora Kaningam èli da zakopa svoju intrigantnu pro{lost i da o~uva harmoni~an ìvot pored mora, uspe{an posao juvelira i dugogodi{wu vezu sa Dèkom. Me|utim, u wenu radwu u{eta}e Rob Blejk, koji naru~uje ogrlicu sa sedam ornamenata za ro|endan voqene supruge Ket. Svaki ornament Ketina je ìvotna pri~a, uspomena na weno detiwstvo, prvu qubav i prijateqe, simbol emocija i povezanosti sa najbitnijim osobama iz wenog ìvota. Otvorenog srca, Lora ulazi u potpuno nov svet, do dubina iz kojih je te{ko vratiti se... Uìva u {armantanom krugu wihove porodice i prijateqa, u kojem vazduh miri{e na lavandu, glamur i rasko{, a prepli}u se neobuzdana strast, qubav i qubomora.Kao i ornamenti na ogrlici, tako se i ogoqene tajne i razotkrivene istine niù jedna za drugom dok Ketin opojni ìvot sve vi{e obuzima Loru. Ket je sve ono {to Lora nije, ali {ta zaista leì ispod blistavog pokriva~a ovog ekstravagantnog ìvota a {ta iza Lorine pro{losti? Da li }e ostati svoja i vratiti se svetu kojem pripada ili }e se wen ìvot zauvek promeniti?

INTRIGANTNA TEMA PREDAVAWA PROFESORKE GIMNAZIJE NA 51. DISOVOM PROLE]U

VAMPIRI, U PROZI I ME\U NAMA... - Jo{ 1725. godine izvezli smo taj pojam u svet, postao je internacionalizam i naj~e{}e je upotrebqavana srpska re~ u ~itavom svetu...

sledwoj pesmi svog ciklusa “Sa Kosova” kaè: “U praznoj crkvi, gde kruè vampiri, napu{ten i stra{an Hristos ruke {iri, ve~no ~ekaju}i pastvu koje nema...” îni mi se da je to velika istina, da je on vizionarski sagledao ovo na{e doba. Preda-

ntrigantnu temu o “Vampirima u srpskoj realisti~koj prozi i me|u nama”, na poziv Gradske bibliteke “Vladislav Petkovi} Dis”, obradila je za gimnazijalce u okviru 51. Disovog prole}a profesorka srpskog jezika Ana Ran|i}. Predavawe je uprili~eno kao uvod u susret gosotovawu Aleksandra Te{i}a, autora trilogije “Kosingas”, pisca koji se bavi epskom fantastikom, a u sredwo{kolskoj lektiri su i pri~e na{ih realista, prvenstvano Milovana Gli{i}a o vampirima, {to je zainteresovalo |ake. Profesorka Ran|i} je zanimqivim, sistemati~nim i sveobuhvatnim pristupom temi, kroz prizmu savremenih komunikacija i medija, donela hronologiju ovog fenomena, od prvih pisanih tragova, Ovidija i Plutarha iz antike, preko Vuka Karaxi}a koji u svom Rije~niku poja{wava ovaj pojam, Getea, koji je u svom obra}awu Mefistu zapisao: “Deo sam one sile koja ve~no `eli da tvori zlo, a uvek dobro sazda”, Edgara Alana Poa, Polidorna, Turgeweva, do prvog filma “Drakula” Bele Lugo{ija, posle koga je ura|eno vi{e od 200 ostvarewa na ovu temu, do na{eg Milovana Gli{i}a, po ~ijoj je pri~i o Savi Savanovi}u 1973. godine \or|e Kadijevi} snimio najboqi srpski horor “Leptirica”, do stripova i savremenih fejsbuk naloga na kojima se nalaze “profili” poznatih srpskih vampira. - A onda se meni u~inilo da se svakodnevno suo~avamo sa avetima i da svi, na neki na~in s wima vodimo borbu, zli duhovi kovitlaju se i danas me|u nama, pa sam htela da uka`em i na te vampire. Navodim tu stihove Milana Raki}a, koji u pretpo-

vawe je tako koncipirano da se deca zainteresuju, jer ne}e da ~itaju ako ne progovorite wihovim jezikom. Kad uvide vezu izme|u kwige i stvarnosti, po~iwu u kwizi da trè odgovore, i to je bio moj najve}i motiv da pripremim ovo predavawe - rekla je pored ostalog profesorka Ana Ran|i}. Podsetiv{i da se mit o bi}ima koja se javqaju u poluqudskom obliku vezuje za slovenske narode i slovensku demonologiju i vezuje za kult du{a umrlih predaka, o ~emu se svedo~anstvo nalazi i u Vukovom Rije~niku: “Vampir, vampirus, vukodlak - se zove ~ovek u koga po pripovetkama narodnim posle smrti, 40 dana, u|e nekakav |avolski duh i oìvi ga, povampiri se. Potom vukodlak izlazi no}u iz grobqa i davi qude po ku}ama i pije krv wihovu. Po{ten se ~ovjek ne moè povampiriti, ve} ako

preko wega mrtva preleti kakva tica, ili drugo kakvo ìvin~e prije|e... Vukodlaci se najvi{e pojavquju zimi, od Boì}a do Spasova dne... Vrana `drijepca bez biqege odvedu na grobqe i prevode preko grobova u kojima se boje da je vuukodlak, i kaù da takovi `drijebac ne}e, niti smije prije}i preko vukodlaka. Ako se okom uvjere i dogodi se da ga iskopavaju, onda se skupe svi seqaci s glogovim koqem, jer se on samo glogova koca boji...kojim ga izbodu te ga bace u vatru da izgori...” Re~ vampir je postala internacionalizam i naj~e{}e je upotrebqavana srpska re~ u ~itavom svetu. Ozna~ava da je neko izgnanik, osu|en na prokletstvo, osu|en na ìvot izme|u ovog i onog sveta. Postoji sli~nost i izme|u ove re~i i pojma leptir, jer se verovalo da se vampir, ako preìvi, prilikom uni{tewa, pretvara u leptira. Jo{ 1725. godine izvezli smo tu re~ u svet, istakla je Ana Ran|i}, a to se dogodilo tako {to je svet obi{la vest o vampirskoj epidemiji koja se, navodno, pojavila ba{ u Srbiji. Jedan austrijski ~asopis “Be~ki dnevnik”, objavio je vest, o navodnom povampirewu Petra Blagojev}a iz sela Kiseqeva nedaleko od Poàrevca, jer je austrijska komisija, u kojoj je bio i lekar, poslala vest na osnovu pri~a upla{enih seqaka o tome kako su se u selu izde{avale neobja{wive smrti nakon smrti Petra Blagojevi}a. Istovremeno, dogodio se jo{ jedan slu~aj, Pavle, poznat po nadimku Arnaut, se navodno zarazio vampirskim ujedom negde u Gr~koj i preneo tu bolest na ove na{e prostore, pa je i ta vest stigla do Be~a, a odatle i do ~itave Evrope. Tako se ponovo motiv vampira javio i u kwièvnosti. Kao {to postoje gradovi “aveti”, kakav je rodni grad Xingisa Kana, danas kod nas, sve vi{e uvi|amo da postoje i sela “aveti” u kojima vi{e niko ne ìvi, {to nije daleko od one tvrdwe da su demoni ponovo me|u nama. Z. L. S.

IZLO@BA BRATISLAVA RADOVANOVI]A U LIKOVNOM SALONU eta samostalna izlo`ba slika i crteà, a prva u â~ku, mr Bratislava Radovanovi}a, akademskog grafi~ara iz Pri{tine, koji ìvi i radi u Beogradu, postavqena je u Likovnom salonu Doma kuture. Okre}u}i se figuraciji i Radovanovi} poput Karava|a, Direra i Boti~elija, ugra|uje u svoja platna i svoj autoportret, ~ine}i, na jednoj strani oma` velikim uzorima, a na drugoj, aktuelizuje svoju ideju uno{ewem savremenih, postoje}ih likova. Ideja je bila, kaè autor, da se bavi aktuelnim problemima i izgubqenim vrednostima savremenog ~oveka i dru{tva kroz ve~ite teme. A “Proro~i{ta”, naziv same izlo`be, su takve teme, koje prate ~oveka kroz razvoj civilizacije zbog wegove nesprestane èqe da bude u vezi sa bogovima. Poznavaocima istorije umetnosti nisu nepoznata takva kultna mesta poput Proro~i{ta

u Delfima ili na Maslinovoj gori, na kojima je objavqivana “voqa” bogova, davani saveti i predvi|ana budu}nost. Po{to shvata da je u 21. veku sve dehumanizovano, Bratislav Radovanovi} svojim uqima i crte`ima u tu{u, mo`da i kroz postpost moderno tuma~ewe arhetipskih mitova, kako ka`e kriti~ar, poru~uje da bi svaki ~ovek trebalo da se vrati qudskosti, uprkos tome {to se vremena i vrednosne skale mewaju. “Da qudi postanu qudi”, poru~uje autor. Bratislav Radovanovi} (1972) je ro|en je u Skopqu, diplomirao je na grafi~kom odseku Fakulteta umetnosti u Pri{tini u klasi Zorana Jovanovi}a Dobrotina, gde je i magistrirao. Bio je asistent ovog fakulteta od 1998. do 2004. godine, a 1999. je u~estvovao u ULUS-ovoj Otvorenoj grafi~koj radionici u Narodnom muzeju u Beogradu. Za svoj rad je vi{e puta nagra|ivan. Z. L. S.

PRORO^I[TA

PETAK 28. MART 2014. GODINE

KULTURA

PISAC MILISAV SAVI] O ANGA@OVANOJ KWI@EVNOSTI

POKLON KWIGE

U BORHESOVSKOM VEKU...

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

ve je mawe angaòvane kwièvnosti na na{im prostorima, a literatura koja „ne uznemirava, ne podriva sve vrednosti, i ne obru{ava se na sve ta~ke oslonca na{eg sveta, pa i na sopstvenu stvarnost“ - i nije kwièvnost, ustvrdio je kwièvnik Milisav Savi}, neka-

da{wi urednik i direktor beogradske „Prosvete“, dobitnik NIN-ove nagrade, glavni urednik vi{e presti`nih kwièvnih listova, dugo godina ìveo u Italiji, na kwièvnoj ve~eri, koju mu je u ~etvrtak organizovao Kwièvni program Doma kulture. Predstavqene su kwige „Qubavna pisma i druge lekcije“, „Fusnota“ i „Hleb i strah“, a o biografiji autora govorila je urednica ovog programa Milkica Mileti}. Odlomke je ~i-

tala @ivka Dmitrovi}. Napomiwu}i da se sve {to se stvara i pi{e ve} dogodilo, i da se vi{e ni{ta originalno u literaturi ne mo`e stvoriti, a da o tome ve} neko, nekad i negde nije ne{to napisao, i da pri tom, u istoriji civilizacije ne postoji, ili “nema ni~ega, ako nije zapisano”,

Milisav Savi} je, pored ostalog, rekao da ìvimo u Borhesovskom veku u kome se ozbiqno suo~avamo sa problemima falsifikovawa, podraàvawa i umnoàvawa. Odgovaraju}i na nekoliko pitawa Savi} je istakao da „pisac boqe pi{e, gde ima vi{e slobode, bez neke slobode nema ni velike umetnosti“, a poznato je da su velike kulture nastajale upravo u bogatim dru{tvima, ali i da je pisac „jedino u literaturi zaista slobodan“. Bilo je re~i i o reìmskim i nereìm-

skim piscima, a gost programa je naglasio pored ostalog i to da je „vrlo opasno u kwièvnosti pisati o savremenim temama, jer postoji opasnost da se „sklizne“ u reportaù i dnevnu politiku“. Priznaje da je svaki pisac pomalo i Prometej i Narcis, zagledan malo u sebe, malo u sudbinu sveta. Poznavao je Me{u Selimovi}a, Ki{a, Pavi}a i Mihajlovi}a, i kroz svoja dela pribliìo wihove qudske osobine. Iako tvrdi da su “pisci barabe” i da je pisawe “izuzetno mukotrpan posao i jedna vrsta usamqenosti”, kao izuzetno gospodstvene je ocenio Selimovi}a i Aleksandra Ti{mu. - Boqe je da se ne ponosite zavi~ajem, da ne pi{ete o zavi~aju, odmah }e vas svrstati u regionalnu kwièvnost ili folklor, jer, danas su na ceni apatridi, oni koji nemaju svoj zavi~aj. Andri} je o tom, trnovitom putu, pisao u “Vi{egradskim stazama”, a ja zavi~aja ne mogu da se odreknem, kakav je takav je, moj je... - rekao je Milisav Savi} i najavio da }e mu uskoro biti objavqeno i kapitalno delo pod nazovom „Dolina srpskih kraqeva“, u kome kroz svojevrstan putopis donosi istorijat 65 srpskih manastira nastalih u 12, 13. i 17. veku, poznatih i potpuno nepoznatih bisera, sve to ilustrovano wegovim fotografijama, uz tvrdwu da smo bili visokocivilizovan narod u sredwem veku. Z. L. S.

Jasmina Mihajlovi} „NA OBALI HAZARSKOG MORA“ Autobiografska proza odevena u putopis po egzoti~nom Azerbejxanu i u niz privatno-javnih se}awa, govori o qubavi dvoje srpskih pisaca koje ni smrt nije mogla rastaviti. Pisana pitko, ponekad jetko, ~esto setno, kwiga Jasmine Mihajlovi} „Na obali Hazarskog mora“ upozna}e ~itaoca kako izgleda „Evrosong“ u Evroaziji, za{to se u Azerbejxanu Kaspijsko more zove Hazarsko i kakvi su se ~udesni doga|aji odigravali na granici dva kontinenta. êtiri prozne celine koje ~ine ovu kwigu priredila je Jasmina Mihajlovi}, drè}i se ma{tovitih, originalnih i neobi~nih kwièvnih igrarija Milorada Pavi}a, i ve{to prepli}u}i dva razli~ita prozna rukopisa, svoj i Pavi}ev, u skladan kola` i iznena|uju}e pitku i sveù celinu.

O NA[OJ MITOLOGIJI NA 51. DISOVOM PROLE]U

@IVA SRPSKA EPSKA FANTASTIKA radska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” organizovala je u okviru 51. Disovog prole}a kwièvno ve~e “Srpska epska fantastika” Aleksandra Te{i}a, ro}enog â~anina, koji radi kao prevodilac u RTS-u, a poznat je kao autor trilogije “Kosingas” i dvotomnog romana “Zmaj i `dral”. O Te{i}evim kwigama i srpskoj epskoj fantastici i mitologiji govorio je profesor dr Sreten Petrovi}, filozof po obrazovawu, a kroz program je vodila bibliotekar Biqana Rai~i}. Odlomke je ~itao Qubi{a ]irkovi}. Te{i} je naglasio da nije ni{ta znao o srpskoj mitologiji, ali kad je pro~itao Petrovi}eve kwige, uspeo je da sklopi mozaik, tako da je pisawe wegove trilogije trajalo sedam godina. Istakav{i da su i na{a i ~itava indoevropska mitologija i obi~aji solarni, odnosno, vezani za kult Sunca, a govore}i o drevnim obi~ajima i mitovima, Petrovi} je ukazao i na neizbeàn uticaju gr~ke kulture i mitologije na osetqivu slovensku du{u, pa i mitologiju srpskog naroda. Bilo je re~i o lapotu, strièwu, kr{tewu, zna~aju institucije kumstva. Za kuma se smatralo da “kore-

Helen Filding „BRIXET XOUNS – LUDA ZA WIM“

spondira” izme|u porodice i Boga, “Bog, pa kum”, ka`e se u na{em narodu, a imenovawe deteta je ozna~avalo wegovo uvo|ewe u egzistnciju, sve do tada, dete je u demonskom svetu. Govorilo se o svadbenim obi~ajima, pokrivawu mlade, dovo|ewu devojke iz

drugog sela zbog mogu}ih rodbinskih veza, ubistvu kraqa, porodi~nom prokletstvu, simbolici broja devet i kletvi koja se prenosi do devetog kolena... [to je jedna zajednica ili bratstvo stroìje strukturirano, to je o~uvawe obi~aja ja~e, a to podràva i problem vere, rekao je pored ostalog Petrovi}. U Te{i}evim kwigama opisani su i Milo{ kao kosovski, a Marko Kraqevi} kao epski mit. Smatra se da je srpska mitologija lep{a od gr~ke, a wena vrednost se ogleda i u tome {to je veoma ìva i danas. O istrajavawu i zna~aju obi~ajnih rituala, jo{ je Vuk Karaxi} beleìo: “Boqe je da selo propadne, no u selu obi~aji”. Z. L. S.

„Bridèt Xouns – Luda za wim“ je aktuelan, neàn, dirqiv, duhovit, mudar, beskrajno sme{an roman koji ozna~ava dugo o~ekivani povratak voqene junakiwe. Saznajte {ta da radite kad va{a prijateqica pravi ùrku za svoj {ezdeseti ro|endan istog dana kad va{ de~ko slavi trideseti? Da li je odlazak s nekim u krevet posle dva sastanka i {est nedeqa razmewivawa SMS-ova isto {to je u vreme Xejn Ostin bilo stupawe u brak posle dva vi|ewa i {est meseci dopisivawa? Razmi{qaju}i o ovim i drugim modernim dilemama, Brixet Xouns sapli}e se o izazove samohranog roditeqstva, tvitovawa, SMS-ova i ponovnog otkrivawa sopstvene seksualnosti u godinama koje NEKI qudi, nepristojno i nadasve arhai~no, nazivaju „sredwim dobom“.

MARKETING

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

Kontakt telefon 063 635 033

PETAK 28. MART 2014. GODINE

elokupna arhivska gra|a koja je deponovana u Arhivu ima status kulturnog dobra, a pojedini fondovi uìvaju za{titu od izuzetno velikog zna~aja, za koje je Me|uop{tinski istorijski arhiv u â~ku pro{le godine od Ministarstva kulture dobio sredstva za nabavku pokretnih polica i opremawe jednog depoa u kome }e biti odloèna najvrednija arhivska gra|a koja upravo nosi ovu oznaku “od izuzetnog i velikog zna~aja”. U takve spadaju fragmentarno sa~uvani fondovi do 1918: Na~elstva okruga ~a~anskog, rudni~kog i desetak op{tina od pre Prvog svetskog vrata, rekla je Lela Pavlovi}, direktorka ~a~anskog Arhiva, dodaju}i da je svojevrsna dopuna ovih fondova za istraìva~e 19. veka i porodi~ni fond od velikog zna~aja “Ferdinand Kren i Stankovi}, 1826-1978, â~ak”, jer dokumentarno govori o prerastawu kasabe u modernu naseobinu. Arhiv je za period izme|u dva rata, od 1918. do 1941. preuzeo fondove nekada{wih ustanova i organizacija, me|u kojima su najzna~ajniji oni iz organa uprave, zadru`nih i zanatskih organizacija, iako nisu sa~uvani u celosti, izuzev fonda Gradskog poglavarstva. Zbog velikog broja uni{tenih i desetkovanih fondova iz ovog perioda, kao i zbog interesovawa istraìva~a, Arhiv je vi{egodi{wim istraìvawem fondova Kraqevske banske uprave Drinske banovine u Arhivu Bosne i Hercegovine (Sarajevo - posebno zna~ajno {to je u posledwim ratovima stradao deo fonda Drinske banovine) i Kraqevske banske uprave Dunavske banovine (Sremski Karlovci) uspeo u znatnoj meri da kserokskopijama dokumenata nadoknadi uni{tene originale. U ustanovi se ~uva i dokumentarna gra|a iz perioda Drugog svetskog rata (1941-1945). PREUZIMAWE GRA\E, IZDAVAWE UVEREWA... Prema Univerzalnoj deklaraciji o arhivskoj gra|i, koju je doneo Me|unarodni arhivski savet 2007, arhivskom gra|om se upravqa od samog wenog nastanka, jer se wena uloga u razvoju dru{tva ogleda u o~uvawu memorije pojedinca i dru{tva. Ovom Deklaracijom ponovo se isti~e zna~aj Spoqne slu`be arhiva, koja vr{i za{titu arhivske gra|e i registraturskog materijala van ustanove, jer od vo|ewa i ure|ewa 615 arhiva registratura zavisi vo-

PROGRAM ME\UOP[TINSKOG ISTORIJSKOG ARHIVA U 2014.

AKTIVNO OBELE@AVAWE ISTORIJSKIH DATUMA

|ewe i ure|ewe Arhiva. - Prva decenija 21. veka donela je ste~aj za mnoga preduze}a i firme. Ste~ajni upravnici koji su postavqeni da zavr{e sa ste~ajnom masom, imaju zakonsku obavezu da se jave nadle`nom Arhivu, koji preuzima celokupnu arhivsku gra|u, po principu nedeqivosti arhivskog fonda. Tokom 2014. nastavi}e se rad na novoj postavci depoa, reviziji svih fondova od organa uprave i pravosu|a do privrednih subjekata. Ovo je posao koji zahteva dugogodi{wi sistematski rad, koji ukqu~uje i novu organizacionu {emu u depou. Uobi~ajeni nastavak posle prijema, jeste sre|ivawe i obrada arhivske gra|e, kao i vo|ewe osnovnih evidencija (registar arhivske gra|e, op{ti inventar, kwiga prijema arhivske gra|e, registar mikrofilmovane arhivske gra|e, dosijea fondova i zbirki). I ubudu}e }e se redovno izdavati arhivska gra|a istra`iva~ima, a ostalim korisnicima uverewa o radnom sta`u (odnosi se obi~no na preduze}a u ste~aju) iz arhivske gra|e - nagla{ava Lela Pavlovi} i dodaje da su tu i zahtevi za izdavawe uverewa o {kolskoj spremi, imovinsko-pravnim odnosima i tehni~ka dokumentacija (projekti ku}a u privatnoj svojini i stambenih zgrada) i kopije gra|e-

- Sve civilne i vojne `rtve nisu broj, one imaju ime i prezime - re~eno je na konferenciji za novinare, povodom zapo~iwawa obimnog projekta, koji }e se realizovati u tri faze od 2014. do 2019. godine ponedeqak, 24. marta, na dan kada se navr{ilo 15 godina od po~etka NATO agresije na SRJ, nimalo slu~ajno, kao i u godini kada obeleàvamo stogodi{wicu po~etka Velikog rata i ogromnog stradawa srpskog naroda, u Me|uop{tinskom istorijskim arhivu predstavqen je projekat “Vek stradawa” - â~anski kraj u Oslobodila~kim i odbrambenim ratovima. Nastao je iz potrebe stvarawa jedinstvene baze podataka, kako o civilnim i vojnim `rtvama Balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata, tako i stradalima u posledwem jugoslovenskom gra|anskom ratu i NATO agresiji. Tim pre, {to posledwe stradawe srpskog naroda nije dobilo adekvatnu nau~no-istraìva~ku konotaciju, a kada se govori o ciframa, one variraju “od - do”, ali `rtve nisu brojke. Sve vojne i civilne `rtva imaju ime i prezime i ne smeju biti zaboravqene, i ovaj projekat je pokrenut upra-

KULTURA

vinskih i upotrebnih dozvola, u skladu sa zahtevima stranaka i zakonskim propisima. Rok za prikupqawe podataka oko restitucije, odnosno, povra}aja zemqe pojedincima, koju je dràva na razne na~ine otu|ila, kao i rehabilitacija lica u~esnika u Drugom svetskom ratu, {to je uslovilo znatno pove}awe broja zahteva i izdatih uverewa je bio 3. mart 2014. VI[E OD STOTINU STARIH I RETKIH KWIGA Najboqi na~in za{tite arhivske gra|e je weno snimawe i skenirawe. U toku 2014. godine nastavi}e se rad na ovom va`nom delu posla slu`be tehni~ke za{tite, jer je to, a pogotovu za najzna~ajnije fondove, koje zbog obiqa podataka istraìva~i naj~e{}e koriste, najpogodniji na~in kori{}ewa gra|e. Prvenstvo imaju najstariji fondovi, a u planu je da se uradi oko 10.000 snimaka, koji ujedno mogu biti kori{}eni i kao eksponati arhivskih izlo`bi. U zavisnosti od priliva materijala sa terena, radi}e se i na oboga}ivawu fototeke Arhiva. Po{to svaki arhiv ima specijalnu biblioteku koja vremenski i tematski prati arhivsku gra|u koja se ~uva, u na{ Arhiv je, uz arhivsku gra|u, pristigla stara i retka kwiga (1742-1867). Gorwa datumska granica starih kwiga prema Srpskoj bibliografiji je 1867, ta~nije do uvo|ewa Vukovog pisma i pravopisa u {kolama i dràvnoj administraciji Kneèvine Srbije. U Arhivu se ~uva 41 kwiga iz istorije srpskog naroda, putopisne bele{ke, molitvenici, {tampani ili pisani na staroslovenskom i crkvenoslovenskom jeziku. Za period od 1867. do 1900. Arhiv poseduje 66 kwiga. OBELE@AVAWE STOGODI[WICE POÊTKA VELIKOG RATA - Prikqu~uju}i se obeleàvawu stogodi{wice od po~etka Velikog rata, na{ zadatak kao regionalnog Arhiva, bi}e da na terenu prikupimo, ta~nije skeniramo i popi{emo

arhivsku gra|u i fotografije, koji se odnose na period 1912-1920. kod privatnih lica. To }emo realizovati kroz akciju “Nedeqa arhiva”, koja je prvi put sprovedena 1955. godine. Na{i saradnici u ovoj akciji su Regionalni centar za obrazovawe zaposlenih u obrazovawu i [kolska uprava, preko kojih }emo organizovati akciju prikupqawa-skenirawa dokumenata i fotografija u {kolama. Ovakav pristup i rad na terenu i saradwa sa fizi~kim licima koja poseduju dokumenta i fotografije u privatnoj kolekciji ili zbirci, jo{ jedan su od vidova za{tite arhivske gra|e i registraturskog materijala van ustanove. To }e nam omogu}iti stvarawe nove baze podataka, koja }e pomo}i da se zavr{i Spomenica izginulih u ratovima za oslobo|ewe 1912-1918. (u okviru nove edicije “Pam}enici”, kao peta kwiga) i objaviti 30. broj “Izvornika” . Ove godine obeleàva se 80 godina od podizawa Spomenika izginulim ratnicima (pobednika i osvaja~a) svih veroispovesti na teritoriji â~ka od 1912. do 1918. Na{ zadatak je da ovu godi{wicu obeleìmo kao polaznu ta~ku pra{tawa i razumevawa, koje su imale majke, supruge, ène i k}erke ratnika i junaka koji su vodili borbu za slobodu svoje otaxbine kaè Pavlovi}eva. PROTOKOL O SARADWI SA SPC I IZDAVA[TVO Arhiv Srbije, kao mati~na ku}a, potpisao je 2007. Protokol o saradwi sa Srpskom pravoslavnom crkvom, kojim je izme|u ostalog predvi|eno sre|ivawe i za{tita crkvene arhivske gra|e. U dogovoru i sa blagoslovom vladike @i~kog, arhivisti â~ka poseti}e crkve i manastire crkvene op{tine u â~ku, Gorwem Milanovcu i Lu~anima i utvrditi u kakvom je stawu arhivska gra|a koju ~uvaju i pomo}i im da to ~ine na adekvatan na~in. Zaposleni u ~a~anskom Arhivu su jo{ 1997. godine posetili sve manastire Male Srpske Svete gore i crkvu

Vaznesewa Hristovog u â~ku. Krajem marta Podru`nica Dru{tva arhivista Srbije, jedina aktivna, okupi}e u Kru{evcu tradicionalno arhiviste iz centralne i Zapadne Srbije. Kao jedan od izdava~a, zajedno sa Filosofskim fakultetima u Beogradu, Bawa Luci i Isto~nom Sarajevu, Arhiv je objavio 12 brojeva “Starog srpskog arhiva” u sklopu projekta “Srpska dràva i dru{tvo u izvorima sredweg veka”, isti~e Lela Pavlovi}, ~iji su odgovorni urednici profesori, â~anin Andrija Veselinovi} i Rade Mihaq~i}. Redakciju ovog jedinstvenog ~asopisa sa~iwavaju profesori Katedre za sredwi vek Filosofskog fakulteta u Beogradu, koji su i autori. Sli~nih ~asopisa nema mnogo ni u razvijenim evropskim zemqama, koje su odavno izdale svoje sredwovekovne poveqe. âsopis se bavi sredwovekovnim dokumentima pre svega kao istorijskim izvorima, ukqu~uju}i analizu i pomo}ne istorijske nauke - diplomatiku, hronologiju, sfragistiku, sigilografiju. PROMOCIJE I IZLO@BE Kulturno-prosvetno-propagandna delatnost Arhiva sastoji se od izlo`bi koje }e biti postavqene u na{em Arhivu, kao i u prostorima Gorweg Milanovca i Lu~ana, od Skup{tinskih zdawa do ustanova kulture. Nastavi}e se saradwa sa {kolama, organizova}e se predavawa, promocije kwiga kako na{ih, tako i drugih izdava~a. Dogovorene su promocije: edicije “Pam}enici”- prve ~etiri kwige u Arhivu Jugoslavije; promocija “Izvornika” i “Starog srpskog arhiva” u Arhivu i Gorwem Milanovcu i Lu~anima. Va`no pitawe je i pribliàvawe velike godi{wice Drugog srpskog ustanka 2015. zbog ~ega je organizovan Odbor za obeleàvawe i u â~ku i Gorwem Milanovcu, a na{ zadatak je da pomognemo u realizaciji proslave ovog velikog jubileja za srpsku dràvu - istakla je Lela Pavlovi}. Z. L. S.

BORBA ZA ISTINU KROZ PROJEKAT „VEK STRADAWA” ISTORIJSKOG ARHIVA

POPIS @RTAVA ÂÂNSKOG KRAJA U RATOVIMA OD 1912. DO 1999. GODINE vo zbog toga, istakla je u ponedeqak na konferenciji za novinare Lela Pavlovi}, direktorka ~a~anskog Istorijskog arhiva, ustanove, koja se na ovaj na~in prikqu~ila dràvnom projektu koji je zapo~eo Arhiv Srbije, kako bi rasvetlio istinu o krivici srpskog naroda za po~etak Velikog rata i dokumentovano dokazao istorijsku istinu da “prodor na istok” preko Srbije nisu osmislili Srbi, nego Ministarstvo inostranih poslova i Vlada Nema~ke. Projekat }e realizovati istori~ari Lela Pavlovi}, arhivski savetnik, Goran Davidovi}, vi{i arhivist i Danijela Davidovi}, profesor istorije u {koli u Zabla}u. - Narodi koji po{tuju sebe i ne zaboravqaju svoje `rtve i patwe za mir i slobodu, mogu ra~unati da ih drugi priznaju i po{tuju. Veli~ina jednog naroda ogleda se i u wegovom odnosu prema precima. Poraàvaju}a je ~iwenica da ni do danas nisu ni po-

pisane, ni pobrojane sve civilne i vojne `rtve stradale u proteklom veku, sa teritorije Grada ^a~ka i op{tina Gorwi Milanovac i Lu~ani i to nas je pokrenulo da zapo~nemo ovaj projekat - rekli su, pored ostalog, istori~ari. Realizacija projekta zapo~e}e ove i traja}e do 2019. godine, a odvija}e se u tri faze: Prva etapa (2014-2016) obuhvati}e popis civilnih i vojnih `rtava u toku Balkanskih i Prvog svetskog rata 1912-1919; Druga etapa (2016-2018) popis nastradalih tokom Drugog svetskog i gra|anskog rata (19411945. i nakon 1945); Tre}a etapa (2018-2019) obuhvati}e popis nastradalih tokom jugoslovenskog gra|anskog rata (1991-1995) i tokom NATO agresije (1999). Prikupqawe podataka obavi}e se pomo}u formulara koji se mo`e preuzeti na sajtu Arhiva ili li~no u ovoj ustanovi, a istori~ari su spremni da posete {kole, mesne kan-

celarije, do|u u ku}ne posete, skeniraju dokumenta i fotografije i odmah ih vrate wihovim vlasnicima, jer }e zbog sve ve}e vremenske distance, uni{tenih i rasturenih arhiva i velike demografske erozije, prikupqawe ovih podataka biti sve teè, a pomo} dràvnih organa, institucija kulture i drugih subjekata, neophodna. Ogledno istraìvawe obavqeno je u O[ “Vladislav Petkovi} Dis” u Zabla}u gde je profesorka Danijela Davidovi}, tokom prvog polugodi{ta {kolske 2013/14. godine utvrdila da na ovom terenu ima dosta novih i nepoznatih podataka. Svesrdnu podr{ku i pomo} u realizaciji projekta “Vek stradawa” pruìli su i [kolska uprava i Reginalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu. Obaveza organizatora je i da etapno prezentuje i publikuje rezultate ovog istraìvawa. Z. L. S.

TV PROGRAM

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 28. MART 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

PETAK 28. MART 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

PETAK 28. MART 2014. GODINE

MARKETING

[TA DECA KA@U:

[ta zna~i otkrivawe? Aleksandra Jovanovi}:

- Otkrivala sam moju seku kada je spavala.

Darko Kova~evi}:

- Otkrio sam da imamo mi{i}e i kqu~nu kost.

PETAK 28. MART 2014. GODINE

DE^IJA STRANA Mina Kne`evi}:

Marija Petrovi}:

- Zna~i kad neko ne{to otkrije, da je neko ne{to uradio. Saznali smo {ta sve ima u telu.

- Otkrila sam se dok sam spavala i bilo mi je zima.

Vasilije Kne`evi}:

Aleksa Aleksi}:

- Kada neko ima neku tajnu, kad neko nekom {apne, pa se posle primakne i ~uje.

- Otkrio sam da moja vaspita~ica Ana pi{e.

Pred{kolska grupa vrti}a “Mali kapetan”, vaspita~ica Ane Naran~i} i Vesne Vu~kovi}.

role}e je, u pravom smislu re~i, stiglo i u gorwomilanova~ku Pred{kolsku ustanovu “Sunce”. Mali{ani uveliko uìvaju u likovnim radionicama, koje su, ovoga puta, specijalno posve}ene prole}nim motivima. Wihovi crteì najboqe odslikavaju sna`ne emocije i dobro raspoloèwe, koje im je donelo toplije vreme. Dok su lepili latice vesnika prole}a, me|usobno su se zadirkivali, a lica su im bila ozarena osmesima. Pitali smo ~etvorogodi{weg Luku kako se ose}a u likovnoj radionici i kako napreduje umetni~ki rad, a on nam je odgovorio: “Sjajno. Dobro sam se najeo }ure}eg pe~ewa i sada sam snaàn. Cvet jo{ uvek nisam zavr{io. Ja lepim latice, ali ih devoj~ice odlepquju. A sada }ao!” Lukin odgovor je izazvao pravu buru smeha, jer se de~ak naglo okrenuo i svoju pa`wu posvetio drugarima. To je zna~ilo i kraj dosadne konverzacije sa radoznalom tetom. Lukinim vragolijama najvi{e su se smejale vaspita~ice Gordana i Mira, koje su nam rekle da je wihov posao najlep{i, jer su deca najiskrenija i najneposrednija.

ali{ane lu~anske Pred{kolske ustanove “Na{a radost” smo fotografisili dok su uve`bavali koreografiju za priredbu koja }e biti organizovana 1. aprila povodom Dana ustanove. Re~ je o sredwoj vaspitnoj grupi, koju vode vaspita~ice Qiqana Milosavqevi} i Danica Ili}.

ke {ta male umetni Pitali smo jednoglasno su i on a , to rade odgovorili: VEZBAMO! e? A {ta ve`bat Tina: Muziku. ate? Za{to ve`b ! Za priredbu o: sn la og dn Svi je bu? ed ir pr u kv Ka de. iredbu za qu Opet svi: Pr

PETAK 28. MART 2014. GODINE

OGLASI

Na osnovu Re{ewa ste~ajnog sudije Privrednog suda u ^a~ku , St.br.12/2013 od 29. 03. 2013.godine, a u skladu sa ~lanovima 131., 132. i 133. Zakona o ste~aju ("Slu`beni glasnik Republike Srbije" broj 104/2009), Nacionalnim standardom broj 5 Nacionalni standard o na~inu i postupku unov~ewa imovine ste~ajnog ("Slu`beni glasnik Republike Srbije" broj 13/2010), kao i na osnovu saglasnosti odbora poverilaca od 13. 12. 2013 god.,ste~ajni upravnik ste~ajnog du`nika OD "LM PROMET"- ste~ajna masa iz ^a~ka OGLA[AVA

izvod iz registra privrednih subjekata i OP obrazac (ako se kao potencijalni kupac prijavquje pravno lice), ovla{}ewe za zastupawe, ukoliko na prodaji ne prisustvuje potencijalni kupac li~no (za fizi~ka lica) ili zakonski zastupnik (za pravna lica) Pozivaju se svi u~esnici koji su ispunili uslove za u~estvovawe u prodaji da pristupe neposrednoj pogodbi radi odre|ivawa kona~ne cene, koja }e se odràti dana 10. 04. 2014 god. u 12 ~asova na adresi: Privredni Sud â~ak , Cara Du{ana br. 6, â~ak, sudnica br. 3 Ste~ajni upravnik sprovodi neposrednu pogodbu tako {to: 1. otvara neposrednu pogodbu ~itaju}i pravila prodaje, 2. poziva u~esnike da istaknu odnosno upi{u cenu, koju su spremni da plate - ovaj korak }e se ponavqati 2 puta 3. odràva red na neposrednoj pogodbi, 4. progla{ava kupca ukoliko je najvi{a ponu|ena cena iznad 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje 5. potpisuje zapisnik.

Prodaju imovine neposrednom pogodbom uz prikupqawe pisanih ponuda

Procewena vrednost imovine nije minimalno prihvatqiva vrednost, niti je na drugi na~in obavezuju}a ili opredequju}a za ponu|a~a prilikom odre|ivawa visine ponude. Pravo na u~e{}e u postupku prodaje imaju sva pravna i fizi~ka lica koja: 1. nakon dobijawa profakture, izvr{e uplatu radi otkupa prodajne dokumentacije u iznosu od 2.000.00 dinara + PDV. Profaktura se moè preuzeti na adresi Raji}eva 7/1 , svakog radnog dana u periodu od 9 do 16 ~asova, uz obaveznu najavu povereniku ste~ajnog upravnika. Rok za otkup prodajne dokumentacije je 08. 04. 2014 god; 2. uplate nov~ani iznos za u~e{}e u postupku prodaje (sa pozivom na redni broj imovinske celine iz oglasa) na teku}i ra~un ste~ajnog du`nika br: 355-000320026543968 kod Vojvo|anske banke, â~ak , ili poloè neopozivu prvoklasnu bankarsku garanciju naplativu na prvi poziv, najkasnije do 08. 04. 2014. godine. U slu~aju da se na ime u~e{}a u postupku prodaje poloì prvoklasna bankarska garancija, original iste se radi provere mora dostaviti iskqu~ivo li~no ste~ajnom upravniku na adresu: Raji}eva 7/1 â~ak, najkasnije do 08. 04. 2014 godine do 12 ~asova po beogradskom vremenu (GMT+1), U obzir }e se uzeti samo bankarske garancije koje pristignu na nazna~enu adresu u nazna~eno vreme. 3. potpi{u izjavu o gubitku prava na povra}aj nov~anog iznosa za u~e{}e u postupku prodaje. Izjava ~ini sastavni deo prodajne dokumentacije. Imovina se kupuje u vi|enom stawu i moè se razgledati nakon otkupa prodajne dokumentacije, svakim radnim danom od 10 do 14 ~asova a najkasnije 1 dan pre zakazane prodaje (uz prethodnu najavu ste~ajnom upravniku). Nakon uplate nov~anog iznosa za u~e{}e u postupku prodaje a najkasnije do 09.04.2014.god., potencijalni kupci, radi pravovremene evidencije, moraju predati ste~jnom upravniku: popuwen obrazac prijave za u~e{}e na prodaji, dokaz o uplati depozita, potpisanu izjavu o gubitku prava na povra}aj upla}enog nov~anog iznosa,

Gradska uprava za urbanizam Grada ^a~ka, na osnovu ~lana 25. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOJ ODLUCI PO ZAHTEVU ZA DAVAWE SAGLASNOSTI NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe o izdavawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i to: Re{ewe broj 501-8/14-IV-2-01 od 25. 3. 2014. godine po zahtevu investitora "FEPLO" d.o.o. Kowevi}i, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu postrojewa za mehani~ki tretman vi{eslojnih ambala`nih materijala i proizvodwu termoizolacionih gra|evinskih plo~a na k.p. br. 51/1 KO Kowevi}i, grad â~ak. Re{ewem o davawu saglasnosti utvr|ena je obaveza investitora da gore navedeni projekat izvede u svemu u skladu sa merama za{tite ìvotne sredine utvr|enim u studiji. Overene mere za{tite ìvotne sredine sastavni su deo re{ewa o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i daju se na uvid tehni~ke kontrole glavnog projekta i tehni~kog pregleda objekta. Re{ewe o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu je kona~no u upravnom postupku. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu pokrenuti upravni spor podno{ewem tu`be nadle`nom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Kona~nu odluku o izboru kupca u postupku prodaje neposrednom pogodbom donosi odbor poverilaca, ako je najboqa ponuda nià od 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje. Ukoliko je ponu|ena cena iznad 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje, kupoprodajni ugovor sa najboqim ponu|a~em se potpisuje u roku od 3 dana od dana odràvawa neposredne pogodbe. Ukoliko je ponu|ena cena nià od 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje, kupoprodajni ugovor sa najboqim ponu|a~em se potpisuje u roku od 8 dana od dana prijema Obave{tewa od strane najboqeg ponu|a~a o prihva}enoj ponudi, a nakon dobijawa saglasnosti od strane odbora poverilaca. Progla{eni kupac je duàn da uplati preostali iznos kupoprodajne cene u roku od 3 dana od dana potpisivawa kupoprodajnog ugovora. U slu~aju da na neposrednoj pogodbi pobedi Kupac koji je poloìo bankarsku garanciju na ime u~e{}a u postupku prodaje, isti mora uplatiti iznos naveden u bankarskoj garanciji na ra~un ste~ajnog du`nika u roku od 3 dana od prijema Obave{tewa o prihvatawu ponude, a pre potpisivawa kupoprodajnog ugovora, nakon ~ega }e mu biti vra}ena garancija; U~esnik u postupku prodaje gubi pravo na povra}aj nov~anih sredstava za u~e{}e u postupku prodaje, u skladu sa Izjavom o gubitku prava na povra}aj nov~anog iznosa. U~esnicima koji u postupku prodaje nisu stekli status kupca, nov~ani iznos za u~e{}e u postupku prodaje se vra}a u roku od 3 radna dana od dana odràvawa prodaje metodom neposredne pogodbe Poreze i tro{kove koji proizlaze iz zakqu~enog kupoprodajnog ugovora u celosti snosi kupac. Ste~ajni upravnik nije obavezan da prihvati ni jednu dostavqenu ponudu. Ovla{}eno lice: Ste~ajni upravnik Slobodan Zo}evi} kontakt telefon: 032 342 406

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-300/13-IV-2-01 kojim je utvr|eno da investitor "Telekom Srbija" a.d. Beograd nije duàn da izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije na lokaciji "Jan~i}i", CA68/CAU68, na k.p. 1194/3 KO Jan~i}i, teritorija grada â~ka. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). (MO@E I ZAMENA ZA STAN) Telefon za informacije: 064/985-98-03

PETAK 28. MART 2014. GODINE

GORWI MILANOVAC

AMBASADOR [VEDSKE KRISTER ASP POSETIO GORWI MILANOVAC

ZA SNA@NIJU

SAOP[TEWE IZ KABINETA PREDSEDNIKA OP[TINE

ZARADE ZDRAVSTVENIH RADNIKA,

INGERENCIJA DR@AVE!

PRIVREDNU SARADWU Na poziv gorwomilanova~kog Kluba privrede, preduze}a “Metalac”, “Foka”, “Papir print” i “Swisslion” Takovo, Gorwi Milanovac je u ponedeqak, 24. marta, posetio ambasador Kraqevine [vedske u Srbiji Krister Asp. U razgovoru sa privrednicima i predstavnicima lokalne samouprave, Asp je istakao da u na{oj zemqi ve} radi oko 80 {vedskih kompanija i da je po~etak pristupnih pregovora za ~lanstvo Srbije u Evropskoj uniji uticao da srpsko trì{te postane jo{ interesantnije za strane investitore. S obzirom na to da je u Ambasadi [vedske u Beogradu nedavno otvorena kancelarija za unapre|ewe privredne saradwe dve prijateqske zemqe, ambasador Asp je posetom Gorwem Milanovcu trasirao put ~vr{}eg povezivawa {vedskih i srpskih privrednika. - Osim “Tetra Paka” u Gorwem Milanovcu, nedavno je otvorena i nova {vedska kompanija, koja se bavi uslu`nom proizvodwom za odràvawe cipela. Planirani su jo{ neki projekti, kao {to su proizvodwa papirnih kesa i sli~no- rekao je Petar Obradovi}, predsednik Kluba privrede i vlasnik “Papir Printa”. Prilikom razgovora sa uvaènim gostom iz Ambasade Kraqevine [vedske i privrednicima rudni~ko-takovskog kraja, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je odao priznawe gorwomilanova~koj privredi {to je i u ovako te{kim ekonom-

skim uslovima opstala i predwa~i u ~itavom regionu. Kako je istakao, “Tetra Pak”, koji je progla{en za najboqu kompaniju u Evropi, predstavqa istinski uzor i izuzetan primer dobrog poslovawa. Ni{ta mawe va`ne i uspe{ne kompanije za ~itavu srpsku privredu su “Metalac”, “Foka”, “Papir Print”, “Zvezda”, “Takovo”, “9. septembar”, “Spektar” i niz drugih firmi, koje svojim poslovawem svrstavaju op{tinu Gorwi Milanovac me|u najrazvijenije u Srbiji, naglasio je predsednik op{tine Mirkovi}. Ambasador Asp je ocenio da, pored Beograda, Gorwi Milanovac ima najve}i potencijal za ulagawe {vedskih kompanija, a tako|e i izvoz doma}e robe na tr`i{te [vedske. Porede}i standarde poslovawa u [vedskoj i Srbiji, {vedski ambasador je istakao da razlika nema i da upravo to i jeste osnovni razlog dobre saradwe. V. S.

Povodom neispla}enih zarada nekolicini zaposlenih u Domu zdravqa u Gorwem Milanovcu i {trajka u koji je nedavno stupio lekar hitne pomo}i Ivan Prodanovi}, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je istakao da primarna zdravstvena za{tita spada u ingerencije lokalne samouprave, ali da to ne podrazumeva obezbe|ivawe plata medicinskom i nemedicinskom osobqu. U razgovoru sa Prodanovi}em, Mirkovi} je rekao da }e rukovodstvo Op{tine nastojati da pomogne Domu zdravqa da razre{i problem neispla}enih zarada u granicama svojih mogu}nosti, ali da za ovakve i sli~ne slu~ajeve u oblasti zdravstva trajno re{ewe moraju prona}i nadle`ni na republi~kom nivou, stoji u saop{tewu koje je iz kabineta predsednika op{tine stiglo u na{u redakciju. Doktor Prodanovi} je

prilikom susreta sa Mirkovi}em naveo da nema ni{ta li~no protiv predsednika op{tine, ali da je jedino medijskim putem mogao da skrene pa`wu javnosti na svoj nere{iv problem isplate zaostalih zarada, sa kojim je suo~eno i nekoliko wegovih kolega. Mirkovi} je istakao da lokalna samouprava mo`e da finanisira odre|ene materijalne tro{kove Doma zdravqa i da je za te namene i ove godine opredelila buxetska sredstva u visini od sedam miliona dinara. Ukoliko Upravni odbor Doma zdravqa proceni da neki deo sredstava mo`e da upotrebi za isplate zarada, ta odluka ne}e biti osporena od lokalne samouprave, samo ukoliko je zakonita, naglasio je Mirkovi}, dodaju}i da trajnije re{ewe treba da izna|u nadle`ni u Republi~kom fondu zdravstvenog osigurawa u saradwi sa resornim ministarstvom.

Na intervenciju ministarske zdravqa Slavice \uki} Dejanovi}, a povodom iznala`ewa re{ewa za isplatu zaostalih zarada, u Gorwem Milanovcu je boravio prim. dr Zoran Kova~evi}, pomo}nik ministra iz Sektora za organizaciju zdravstvene slu`be. On je nakon vi{e~asovnog razgovora sa doktorom Prodanovi}em, rukovodstvom Doma zdravqa i predstavnicima lokalne samouprave predlo`io da se problem re{i tako {to }e dugovawa za isplate neugovorenih doktora biti podmirene iz opredeqenih buxetskih sredstava lokalne samouprave, koja }e Domu zdravqa kasnije biti refundirana sa republi~kog nivoa. Kako je najavio pomo}nik ministra Kova~evi}, i problem regulisawa stalnog zaposlewa za oko 1.000 doktora sa neugovorenih lista u Srbiji uskoro bi trebalo da dobije razre{ewe. V. S.

ZASEDAO ODBOR ZA OBELE@AVAWE VELIKOG JUBILEJA - DVA VEKA OD PODIZAWA DRUGOG SRPSKOG USTANKA U TAKOVU

USKORO PREDLOG PROGRAMA PROSLAVE

granizacija obeleàvawa velikog jubileja za Gorwi Milanovac i ~itavu Srbiju - dva veka od podizawa Drugog srpskog ustanka u Takovu 1815-2015, zapo~eta je prvim sastankom imenovanih ~lanova op{tinskog Odbora za organizaciju proslave. Odbor sa~iwava trideset predstavnika iz oblasti kulture, istorije, turizma, verskih institucija, udruèwa, komunalne infrastrukture, policije, vojske i nadle`nih odeqewa Op{tinske uprave. U svojstvu ~lanova Gorwomilanova~kog op{tinskog odbora sastanku su prisustvovale Vesna Marinkovi}, direktor Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Kraqeva, i Lela Pavlovi}, direktor Me|uop{tinskog istorijskog arhiva u â~ku.

Predsedavaju}i Odbora, predsednik op{tine Milisav Mirkovi}, smatra da su pripreme startovale blagovremeno u dogovoru sa Republi~kim odborom za negovawe tradicija. Pred Op-

{tinskim odborom je veoma odgovoran zadatak da se tokom ~itave godine maksimalno anga`uje, kako bi se osmislile i realizovale sve~anosti i programi za jubilarnu 2015. godinu, sa posebnim

akcentom na centralnim proslavama, koje }e se odvijati oko 23. aprila - Dana op{tine Gorwi Milanovac i god{wice obeleàvawa Drugog srpskog ustanka. Prema re~ima predsednika op{tine, nadle`no Ministarstvo za kulturu nedavno je za potrebe rekonstrukcije Milo{eve ku}e u Crnu}i i Muzeja u Takovu i drugih objekata vezanih za Milo{a Obrenovi}a, najistaknutijeg ustanika i dràvnika tog vremena, odobrilo nov~ana srsedstva koja }e, zajedno sa buxetskim, zna~ajno doprineti o~uvawu istorijskog nasle|a i dostojnom obeleàvawu jubileja. O detaqima neophodnih restauracija na pomenutim objektima i izve{taju predstavnika Zavoda za za{titu spomenika kulture Srbije, koji su obi{li ove istorijske desti-

nacije vezane za porodicu Obrenovi}, govorio je Aleksandar Maru{i} kustos Gorwomilanova~kog Muzeja. Na sastanku je formirana i uè specijalizovana radna grupa za izradu programa obeleàvawa jubilija, a obaveza svih ~lanova Op{tinskog odbora je da pripreme svoje predloge za slede}u sednicu Odbora, koja je zakazana za petanest dana. Pored kulturnih i istorijskih sadràja, planirano je da op{tini Gorwi Milanovac, kroz programe, izlo`be, publikacije i druge sadràje, ostanu obnovqeni i novi infrastruktururni sadràji kroz rekonstruisane objekte, puteve i druga mesta koja su povezana sa Drugim srpskim ustankom. V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 28. MART 2014. GODINE

IZ TURISTI^KE ORGANIZACIJE GORWEG MILANOVCA

ATRAKTIVNA TURISTI^KA PONUDA I U NOVOJ SEZONI!

rirodne lepote i kulturno-istorijsko bogatstvo rudni~ko-takovskog kraja predstavqaju odli~nu osnovu za razvoj razli~itih vidova turizma, tako da se op{tina Gorwi Milanovac moè svrstati me|u najatraktivnije turisti~ke destinacije u Srbiji. Otuda i ne ~udi {to, iz godine u godinu, ovo podru~je beleì sve zapaènije rezultate na poqu turizma. Samo u 2013. godini evidentirano je oko 60.000 no}ewa u raspoloìvim sme{tajnim kapacitetima. U oblasti seoskog turizma zabeleèno je oko 10.000 no}ewa, {to predstavqa impozantnu brojku. Gorwomilanova~ka sela imaju najve}i broj kategorisanih doma}instava, koja pruàju turisti~ke usluge. U 28 sela 95 doma}instava se bavi seoskim turizmom. Kapaciteti seoskog turizma su 630 leàja, {to predstavqa vi{e od 60 odsto ukupnih sme{tajnih potencijala ovog podru~ja. - Mi se maksimalno trudimo da iskoristimo prirodne i sve druge prednosti koje ima na{ kraj. Vodimo ra~una o o~uvawu ìvotne sredine. Moram da pohvalim doma}ine koji na pravi na~in odràvaju svoje posede, tako da se na{a op{tina moè svrstati me|u naj~istija i najure|enija podr~ja u Srbiji. Sva na{a sela su povezana asvaltiranim putevima sa gradom. Infrastrukturno su dobro opremqena, {to predstavqa veoma vaàn uslov za razvoj turizma. Imamo i izuzetno bogato istorijsko nasle|e. Sve {to je vezano za stvarawe moderne Srbije - vezano je i za na{ kraj. Veliki i prelomni istorijski doga|aji ostavili su veliki trag na na{em podru~ju, tako da op{tina Gorwi Milanovac nudi veoma bogate sadràje. Tu je i bogato kulturno nasle|e, jer je takovsko-rudni~ki kraj iznedrio brojne stvaraoce, {to daje jo{ jedan snaàn pe~at na{oj turisti~koj ponudi - isti~e Mira Mirkovi}, direktor Turisti~ke organizacije. Rudnik je veoma atraktivna turisti~ka destinacija, prepoznatqiva po tragovima starih civilizacija, po brojnim utvr|ewima, manastirima, crkvama, ostacima ve}eg broja rudarskih kopova i nalazi{ta. Za turiste je veoma atraktivna Ostrvica, sredwevekovno utvr|ewe, koje se nalazi na vrhu vulkanske kupe. Krajem 13. i po~etkom 14. veka na vrhu vulkanske kupe podignut je mali ùpski grad, ~iji se ostaci jo{ uvek nalaze na strmim i golim liticama U zaseoku Gradovi nalaze se ostaci ru{evina turske xamije. Krajem 13. veka Rudnik je pripadao kraqu Dragutinu i time je slovenski ìvaq tog podru~ja u{ao u sastav srpske dràve. U tom periodu Rudnik postaje druga kovnica srpskog novca, a dinar kraqa Dragutina prvi je srpski dinar sa }irili~nim natpisom. Zbog svojih prirodnih i istorijskih retkosti, Rudnik je privla~an za turiste u sva ~etiri godi{wa doba, pa su wegovi sme{tajni kapaciteti u hotelu “Neda”, Centru de~jih odmarali{ta Beograd, planinarskom domu, {umskoj ku}i i seoskim doma}instvima popuweni gotovo

godine, u znak prijateqstva dva naroda za~etog u Drugom svetskom ratu. Tu je i spomen-kompleks Brdo mira, koji se prostire na ~etiri i po hektara, gde se nalaze zna~ajna spomen obele`ja u znak se}awa na znamenite li~nosti i istorijske doga|aje, koji su utisnuli snaàn pe~at razvitku takovsko-rudni~kog kraja. - Mi smo osmislili flajer kojim smo mapirali sva mesta koja imaju bilo kakvu vezu sa dinastijom Obrenovi}a. Nameravamo da napravimo jednu turisti~ku trasu, koja }e postati sastavni deo na{e redovne turisti~ke ponude. To }e biti na{ doprinos jubileju koji se obeleàva naredne godine - 200 godina od podizawa Drugog srpskog ustanka u Takovu - kaè Mira Mirkovi}. Atraktivna turisti~ka destinacija je i prvo ekolo{ko selo Ko{tuni}i, koje je

}e Ko{tuni}i biti najprimamqivija destinacija za turiste tokom predstoje}eg leta. Ravna Gora, kao i izletni~ko mesto Kamenica, }e i u ovoj turisti~koj sezoni biti omiqena mesta koja }e posetiti brojni doma}i i strani turista, ka`u u Turisti~koj organizaciji Gorweg Milanovca. Gorwi Milanovac bele`i dobre rezultate u seoskom, manifestacionom, lovnom, planinskom, tranzitnom i rekreativnom turizmu. Zna~ajnu ulogu imaju i sakralni objekti. Manastir Vra}ev{nica je imao veoma va`nu ulogu u Prvom i Drugom srpskom ustanku. Za posetioce je veoma interesantan i Konak kneza Milo{a Obrenovi}a u Gorwoj Crnu}i, koji je bio prvi srpski dvor u novovekovnoj Srbiji. Manastiri Vra}ev{nica, Vujan i Savinac privla~e veliku pa`wu turista. Posebno su zna~ajni za programe ekskurzija. U kom-

prepoznatqivo po brojnim sadr`ajima i predstavqa perjanicu gorwomilanova~kog seoskog turizma. U wemu je izgra|en jedan od najlep{ih etno-kompleksa u Srbiji, etno-ku}a “An|elija Mi{i}”, komforni vajati, restoran “Ravna gora”, etnografski muzej “Prodanovi}a magaza”. Etno-selo Ko{tuni}i je 2013. godine dobilo najve}e priznawe Turisti~ke organizacije Srbije “turisti~ki cvet”. Tu je i muzej posve}en vojvodi @ivojinu Mi{i}u i Suvoborskoj bici. Turisti~ko-rekreativni centar Mom~ilo ^ekovi} je lepo opremqen i izuzetno atraktivan. O~ekuje se da

pleksu “Takovo” godi{we se beleì oko 10.000 poseta. Kako isti~u u Turisti~koj organizaciji, ekonomska kriza jeste uticala na smawewe broja posetilaca tokom prethodnih godina, ali u odnosu na neke druge krajeve Srbije, op{tina Gorwi Milanovac, ipak, beleì sjajne rezultate u oblasti turizma. Posebno je interesantan podatak da je u prethodne dve godine pove}an broj stranih turista. Turisti~ki radnici o~ekuju da }e i ove godine wihova op{tina biti veoma atraktivna turisti~ka destinacija. Osim prirodnih lepota i bogate kulturno-istorijske ba{tine, raznorodne manifestacije sa obiqem kulturnih i zabavnih sadràja bi}e razlog vi{e za strane, ali i doma}e turiste, da se zapute u ovaj kraj. Uz sve to, tu je i nenadma{na gostoqubivost ìteqa gorwomilanova~kog kraja. V. S.

~itave godine. Na planini, ali i u nasequ Rudnik razvijeni su omladinski, lovni, seoski i sportsko-rekreativni turizam. Kako isti~e Mira Mirkovi}, u toku je izrada master plana Rudnika, koji }e poslu`iti kao dobra osnovica daqeg razvoja tog podru~ja. Druga zna~ajna destinacija je Gorwi

Milanovac, koji je pro{le godine obele`io 160 godina svoga postojawa. Osnovao ga je knez Aleksandar Kara|or|evi}, a ime nosi po vojvodi Milanu Obrenovi}u. Knez Milo{ Obrenovi} je, po povratku na presto, 1859. godine doneo poseban ukaz o promeni naziva varo{i Despotovica u Gorwi Milanovac, u spomen na svog starijeg brata vojvodu Milana. Gorwi Milanovac je specifi~an po tome {to su planove izgradwe projektovali be~ki arhitekti. Crkva Svete Trojice, koja se nalazi u centru grada, posledwa je zadu`bina Milo{a Obrenovi}a. Zgrada Okru`nog na~elstva je najstarija gra|evina. U woj je 1914. godine vojvoda @ivojin Mi{i} izdao nare|ewe o po~etku Rudni~ke ofanzive, a tu se nalazila i komanda {taba u vreme ~uvene Kolubarske bitke. Ku}a srpskonorve{kog prijateqstva izgra|ena je 1987.

PETAK 28. MART 2014. GODINE

LU^ANI

DRAGAN PAVLOVI], MLADI TRUBA^ IZ GUÊ: „EGZIT” JE LEP, ALI PREDNOST DAJEM SABORU TRUBAÂ, JER JE ON NA[ DRAGAÊVSKI BREND

ZOV TRUBE U SRCU UVEK NOSI...

Dvadesetpetogodi{wi Dragan Pavlovi} iz Gu~e, student zavr{ne godine Fakulteta bezbednosti u Beogradu, kaè da je truba wegov omiqeni instrument, iako to nije shvatio na samom po~etku svog bavqewa muzikom. Prva wegova qubav bila je harmonika. Nau~io je da svira u izdvojenom odeqewu ~a~anske Osnovne muzi~ke {kole u Gu~i. Iako se sa trubom susreo vrlo rano, u startu nije imao èqu da postane deo truba~kog orkestra. Zvuk trube ga je, {tavi{e, iritirao, jer je wegov otac, u porodi~noj ku}i u Gu~i, vrlo ~esto sa ~lanovima svog orkestra ve`bao za nastupe. U tom ranom uzrastu, ni slutio nije da }e upravo taj duva~ki instrument za wega postati izvor jedne velike i neiscrpne energije, koja mu na svakom mestu i gotovo uvek donosi neki ~aroban mir i ulep{ava ìvot. Iako svira po notama, za razliku od velikog broja truba~a u Srbiji, smatra da se lepota muzike najvi{e nedri u du{i, a on, bez obzira gde je, u grudima nosi ogromnu qubav prema rodnom kraju i truba{tvu. Truba je, kako isti~e ovaj mladi nadareni muzi~ar, najupe~atqiviji simbol Gu~e i najboqi promoter dobrih tradicionalnih vrednosti draga~evskog kraja.

ragan smatra da truba danas nije mnogo popularna me|u mladima u wegovom rodnom kraju. Ukoliko imaju afiniteta prema muzici, ~e{}e se odlu~uju za neke druge instrumente. - Gu~a je prestonica trube. U woj se odr`ava najve}i truba~ki festival na svetu, ali je truba daleko popularnija kao instrument u nekim drugim kraje-

~a ìve u Gu~i, a petorica dolaze na probe iz Negri{ora, Poège, Uìca i Prawana. Svi pripadaju mla|im generacijama, osim Draganovog oca. Jovica ima bogato iskustvo, pa mladim truba~ima wegovi saveti dobro do|u. Kako kaè Dragan, svi momci u wegovom bendu su sjajni muzi~ari, ali zbog svojih redovnih obaveza ne mogu da izdvoje uvek dovoqno vremena za zajedni~ke probe. Neki od wih studiraju, a drugi rade. Kada se okupe, najvi{e pa`we posve}uju izvo|ewu izvornih pesama, koje predstavqaju veliko kulturno blago draga~ev-

KAD ZASVIRA DRAGA^EVSKA TRUBA

vima Srbije. Malo truba~a danas ima u Gu~i i to mo`da nekome izgleda ~udno. Ipak, zna se da je Draga~evo u nekim ranijim godinama iznedrilo mnoge truba~ke orkestre. Vremena su se promenila. Istina, mladi qudi su sve mawe zainteresovani za trubu, ali jo{ uvek ima onih pravih zaqubqenika u ovaj instrument. Bez obzira na sve, Gu~a }e uvek biti prepoznatqiva po trubi, jer se u woj odr`ava najlep{a truba~ka smotra na svetu, koja i daqe neguje izvornost - obja{wava Dragan. Draganov otac Jovica je, tako|e, imao svoj orkestar, koji je 2007. godine u Lobecu u Poqskoj osvojio nagradu za najizvornije muzicirawe, a svi u~esnici festivala su se ~udili kako im uspeva da sviraju bez nota. U o~evom orkestru

Dragan je svirao sve do wegovog ga{ewa. Ina~e, orkestar Jovice Pavlovi}a formiran je 1994, a samo dve godine kasnije prvi put je nastupio na finalnom takmi~ewu Draga~evskog sabora truba~a. Pobe|ivao je na predtakmi~ewima i vi{e puta u~estvovao u finalnom delu najve}e truba~ke smotre na svetu, ali nikada nije izborio pobedni~ko mesto. San svakog truba~a u Srbiji je da postane “prva truba” Sabora truba~a u Gu~i. Naravno, o ovoj presti`noj tituli su sawali i ~lanovi Jovi~inog orkestra, a danas o wemu ma{ta i Dragan. - San svakog truba~a je da nastupi u Gu~i i da se ku}i vrati kao pobednik. Na po~etku nisam o tome razmi{qao, a onda sam odjednom i sam postao sve-

ne, jer je me|u svojim kolegama prona{ao one koji imaju isti àr prema muzici. Kako kaè, voli on i druge vrste muzike. Oboàva da ide na “Egzit”, ali ako treba da bira izme|u dva najve}a i najpose}enija festivala - uvek prednost daje Saboru truba~a u Gu~i, jer svoj rodni kraj u srcu nosi. Osim {to àrko èli da jednoga dana pobedi u Gu~i, Dragan sawa i o tome da snimi CD. Dok u Beogradu provodi studentske dane, ~esto odlazi na svirke sa orkestrom “Aman-zaman” iz Svilajnca. Na nastupima sviraju rege muzi-

stan takve èqe. Sabor trube je veliki izazov, ali i odsko~na daska u karijeri. Onaj ko osvoji prvo mesto na na{oj truba~koj smotri, kako se nebrojeno puta do sada pokazalo, lak{e i brè napreduje u muzi~koj karijeri – isti~e mladi truba~, podse}aju}i na zvu~na imena iz sveta truba{tva, koja su se pro~ula u svetu zahvaquju}i upravo Draga~evskom saboru truba~a. Ipak, da bi neko ostvario uspe{nu truba~ku karijeru, neophodno je da mnogo radi na sebi i svojoj muzici, kaè Dragan. Po uzoru na oca, i Dragan je pre godinu dana osnovao svoj orkestar, koji nosi ime „Draga~evske trube“. Iako se Sabor odràva po~etkom avgusta, orkestar se uveliko sprema za takmi~ewe. êtiri trubaOTAC JOVICA U SINOVQEVOM ORKESTRU

@IVOT U STILU REGE MUZIKE

skog kraja. Vole da odsviraju stare dobre pesme „Sino} kad sam po{o u lov na jelene“ i „P{eni~ice, sitno seme“. Ovu drugu je, kako kaè Dragan, Svetozar Lazovi} iz Jeèvice kod Poège izveo na svom prvom nastupu na Saboru trube u Gu~i, a danas se ona smatra nekom vrstom diplomskog ispita za svakog truba~a. Dragan je trubu po~eo da svira kada je postao sredwo{kolac. Od tada se od we nije razdvajao. Ona mu ulep{ava i studentske da-

ku, koja je veoma popularna me|u mladima. - Truba je dobra za rege muziku. U`ivam u takvoj muzici i zahvaquju}i tome sam proputovao ~itavu Srbiju. Nastupamo u klubovima. Zaradi se i po koji dinar da se dopuni studentski xeparac - ka`e Dragan, dodaju}i da je, zahvaquju}i svojoj posve}enosti ovoj vrsti muzike, u~estvovao na pro{logodi{wem “Egzitu”, {to je, tako|e, bio wegov veliki san. V.S.

PETAK 28. MART 2014. GODINE

LU^ANI

ODR@ANO POQOPRIVREDNO SAVETOVAWE U GUÎ Udruèwe poqoprivrednika Draga~eva je 21. marta, u Centru za kulturu u Gu~i, organizovalo poqoprivredno savetovawe sa veoma aktuelnim temama iz oblasti agrara. Stru~nom skupu su prisustvovali brojni poqoprivrednici, koji su pozitivno ocenili napore novoformiranog udruèwa. ako je istakao Perica Velisavqevi}, potpredsednik Izvr{nog odbora Udruèwa poqoprivrednika Draga~eva, re~ struke i nauke je veoma bitna za unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe. Udruèwe draga~evskih poqoprivrednika, koje trenutno broji 70 ~lanova, registrovano je pre dvadesetak dana i wegovi ~lanovi su odmah otpo~eli svoje prve aktivnosti, me|u kojima je i organizovawe poqoprivrednog savetovawa. Prilikom izbora tema, prednost su imale one koje su u ovom periodu godine najaktuelnije. S obzirom na to da se poqoprivrednici uveliko pripremaju za prole}nu setvu, o sortama kukuruza, koje su podesne za agroekolo{ke uslove draga~evskog kraja, govorio je Marko Tadi} iz Instituta za kukuruz iz Zemun Poqa. Prihrana i za{tita poqoprivrednih kultura od bolesti i {teto~ina tako|e su bile zna~ajne teme o kojima su govorili predstavnici vi{e firmi. Miroslav Ja}imovi} iz Poqoprivredno stru~ne i savetodavne slu`be â~ak odrào je predavawe o proizvodwi silaè. U proteklih pet-{est godina, proizvodwa jagode u Draga~evu je doìvela istinsku ekspanziju, pa su brojni vo}ari prisustvovali predavawu, kako bi stekli nova saznawa na koji na~in da za{tite ovu vo}arsku kulturu. O za-

DOBRI SAVETI ZA PO^ETAK NOVE SEZONE

{titi jagode hemijskim preparatima kompanije BASF govorio je diplomirani inèwer Qubi{a Milenkovi}. On je istakao da su nove sorte jagode veoma osetqive na pruzrokova~a sive truleì, pa se otuda posebna pa`wa mora posvetiti izboru hemijskih preparata i vremenu izvo|ewa tretmana. Radovan [evarli} iz PSSS â~ak je govorio o aktuelnim uredbama Ministarstva poqoprivrede za 2014. godinu. U okviru uredbe za ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta, poqoprivrednici }e mo}i da konkuri{u za kori{}ewe podsticajnih sredstava za projekte navodwavawa, nabavku opreme za navodwavawe, kao i uslugu besplatne analize zemqi{ta. Poqoprivrednici bi

trebalo da do kraja ovog meseca obnove registraciju svojih gazdinstava. Prema zakonskim odredbama o podsticajima u poqoprivredi, jedino komercijalna gazdinstva mogu da koriste podsticajna sredstva. Novinu predstavqa to {to pla}awe doprinosa i penzijskog osigurawa po osnovu poqoprivrede vi{e nije osnovni kriterijum da li je neko gazdinstvo komercijalno. Presudnu ulogu imaju izjave proizvo|a~a kojima se oni izja{wavaju da proizvode poqoprivredne artikle iskqu~ivo za sopstvene potrebe ili u drugom slu~aju i za tr`i{te. Kada se govori o kreditnoj podr{ci, dr`ava }e u ovoj godini u saradwi sa poslovnim bankama obezbediti dinarske kredite sa povoqnom kamatnom

LOKALNA SAMOUPRAVA NASTAVQA DOBRU PRAKSU PODSTICAWA RA\AWA

POKLON ÊSTITKE NAJMLA\IMA p{tina Lu~ani ~etiri puta godi{we uru~uje poklon ~estitke novoro|enim bebama i ova praksa je ve} postala dobro prihva}ena tradicija. Svako novo druèwe sa bebama i wihovim roditeqima, za rukovodstvo lokalne samouprave predstavqa veliki doga|aj, jer su podsticaje ra|awu stavili na listu prioriteta. Za svako novoro|eno dete iz op{tinskog buxeta izdvaja se po 30 hiqada dinara. Na najnovijem prijemu, koji je za najmla|e ìteqe Draga~eva i wihove roditeqe organizovan u Gu~i u petak, 21. marta, uru~ene su poklon ~estitke za 32 bebe. Prisutni roditeqi nisu krili zadovoqstvo {to je lokalna samouprava ovim gestom pokazala da brine o natalitetu, ali i o ekonomskim prilikama u kojima ìve dana{wi nara{taji. - Op{tinsko rukovodstvo se opredelilo da svake godine izdvaja odre|ena sredstva za podsticaj ra|awu. I ove godine nastavqamo dobru praksu da bebama uru~ujemo skromne poklone, a wihovim majkama, ukoliko oba roditeqa ne rade, obezbe|ujemo u narednih godinu dana primawa, koja na mese~nom nivou iznose 20 odsto od prose~ne republi~ke zarade. Ovim gestom smo pokazali da je na{ ciq da pruìmo svoj doprinos da u ovim ekonomski te{kim vremenima porodice lak{e gaje svoju decu i da se mlade majke ~e{}e opredequju za ra|awe - istakao je predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} na sve~anom prijemu, najavquju}i novi sve~ani susret sa najmla|im stanovnicima Op{tine na Vidovdan. V. S.

stopom od ~etiri odsto za oblast sto~arstva, a za ratarstvo, povrtarstvo i kupovinu mehanizacije {est procenata. Rok otplate je do tri godine, a grejs period traje 12 meseci. Milan Damqanovi} iz PSSS ^a~ak je obavestio prisutne poqoprivrednike da je nedavno iza{la uredba za sistematsku kontrolu zemqi{ta i da se o~ekuje da }e vrlo brzo biti objavqen konkurs koji }e precizirati uslove kori{}ewa besplatne analize uzoraka zemqi{ta. On je preporu~io poqoprivrednicima da ve} sada pripreme uzorke zemqi{ta, ali sa parcela na kojima nije obavqena prihrana. Poqoprivrednici su imali priliku i da se informi{u o uslovima osigurawa poqopri-

vrednih kultura koje nudi kompanija Delta \enerali osigurawe. Udruèwe poqoprivrednika je sa predstavnicima te osiguravaju}e ku}e postiglo dogovor da svi poqoprivrednici sa podru~ja Draga~eva, koji se odlu~e da osiguraju svoje poqoprivredne kulture dobiju povra|aj sredstava u visini od 20 odsto ukoliko se potpi{e vi{e od 20 ugovora. U slu~aju da se za poqoprivredno osigurawe opredeli vi{e od 100 poqoprivrednika, osiguravaju}a ku}a im vra}a 30 odsto upla}enih sredstava. S obzirom da Republika i lokalna samouprava zajedno regresiraju 60 odsto polise osigurawa, uz ovaj novi aran`man Udruèwa, poqoprivrednici Draga~eva }e ste}i i dodatnu prednost. Dr Stevan Babi} je odrào predavawe o kori{}ewu agrougqa u poqoprivredi i najavio skoro otvarawe fabrike za wegovu proizvodwu u Vi~i. - Primenom bio-ugqa jedan deo ugqenika se vra}a u zemqi{te i ublaàva se globalno zagrevawe planete. Glavne osobine bio-ugqa su zadràvawe vlage u zemqi{tu i pove}avawe prinosa i kavaliteta svih gajenih kultura. Osnovna sirovina za wegovu proizvodwu su sve vrste biomase - istakao je Babi} i dodao da se upotrebom agro-ugqa postepeno umawuje potreba za novodwavawem parcela, a da bi se postigao maksimalno dobar efekat, neophodno je da se poboq{a zemqi{te smawivawem wegove kiselosti i uve}awem sadràja kalijuma, jer je upravo taj element odgovoran za vodni reìm. V. S.

IVAWICA TAKMI^LI SE „ISTORI^ARI” I „GEOGRAFI”

PETAK 28. MART 2014. GODINE

U PONEDEQAK NAVR[ENO 15 GODINA OD PO^ETKA NATO AGRESIJE

OKRU@NA TAKMI^EWA 13. APRILA BILO, NE PONOVILO SE a op{tinskom takmi~ewu sredwo{kolaca iz istorije, odr`anom u Tehni~koj {koli, u~estvovalo je 20 gimnazijalaca i dva u~enika Tehni~ke

{kole. Na okru`no takmi~ewe plasirali su se gimnazijalci: Nevena ^ubri}, Vladimir Rajkovi}, Jadranka Vuki}evi}, Lazar Axi}, Oqa Haxi Vidakovi}, Filip

Dukanac i Nenad Stamatovi}, kao i u~enici Tehni~ke {kole Igor Rogovi} i Nikola Mijailovi}. Okru`no takmi~ewe bi}e odràno 13. aprila u â~ku. Osnovna {kola “Kirilo Savi}” bila je doma}in op{tinskog takmi~ewa iz geografije. Takmi~ilo se 19 u~enika sedmog i sedam u~enika osmog razreda. Na okru`no takmi~ewe koje, }e biti odràno 13. aprila, u Prilikama, plasiralo se osmoro |aka. To su u~enici sedmog razreda: Vladimir Stevani} iz O[ “Milan Vu~i}evi} Zverac” - Bratqevo, Jovana Filipovi} iz O[ “Mi}o Matovi}” - Kati}i, Milica Popovi} iz O[ “Kirilo Savi}” i Aleksandar Peri{i} iz O[ “Milinko Ku{i}”. U konkurenciji osmaka plasirali su se: Zorana Bogdanovi} i \ur|ina Avramovi} iz O[ “Kirilo Savi}”, Ivana Mitrovi} iz O[ “Vu~i} Veli~kovi}” Me|ure~je i Ivana To{ovi} iz O[ “Sreten Lazarevi}” - Prilike.

PROVERITE SVOJE DIMWAKE

IZGORELA KROVNA KONSTRUKCIJA poàru, koji je izbio u porodi~noj ku}i Miroquba Petrovi}a u [umama, u nasequ Bukovica, izgorela je krovna konstrukcija, ali na sre}u nije bilo povre|enih. Poàr je izbio u subotu, ne{to posle dva sata po pono}i. Svega nekoliko minuta posle dojave na lice mesta je stiglo pet vatrogasaca sa tri vozila, koji su lokalizovali vatru, ali su je ugasili tek oko 5,15 sati. Izgorela je ~itava krovna konstrukcija od oko 60 kvadratnih metara, a vodom su o{te}eni sprat i name{taj. [teta }e biti naknadno utvr|ena, kao i uzrok. Nezvani~no, poàr je izbio usled paqewa dimwaka. Na~elnik Odeqewa za vanredne situacije Moravi~kog okruga Dragi{a Bro}i}, apeluje na sve vlasnike ku}a, izgra|enih

’70-tih godina, da provere svoje oxake i utvrde da li su elementi drvene konstrukcije u wih ugra|eni, jer su to, kako tvrdi, naj~e{}i uzroci po`ara na ku}ama u ivawi~kom kraju. On dodaje da je to brza i jeftina intervencija.

NOVI BODOVI ZA KMF „IVAWICA”

UBEDQIVA POBEDA lub malog fudbala “Ivawica” pobedio je u gostima ekipu “Kosjeri}a” sa 11:6. Ivawi~ani su poveli sa 3:0, a prvi deo utakmice je zavr{en sa 5:2. U drugom poluvremenu “Kosjeri}” se trudio da smawi razliku, ali je Ivawica

ponedeqak se navr{ilo 15 godina od po~etka NATO agresije na Srbiju i nekada{wu SR Jugoslaviju. Na teritoriju Moravi~kog okruga, prema podacima vojske, ispaqeno je tokom NATO bombardovawa oko 300 projektila. Poginulo je {est civila i 18 pripadnika vojske, dok je raweno wih 50, naveo je za Ivawi~ki radio na~elnik Moravi~kog okruga Darko Domanovi}. Na ivawi~ku op{tinu, tokom 79 dana, koliko je trajala agresija, pale su 64 bombe. Pored Satelitske stanice, koja je ga|ana u tri navrata i vojnog objekta u Osonici, na udaru su bili i civilni ciqevi u Me|ure~ju, Kumanici, Koviqu i Brusniku - kaè Budislav Vuka{inovi}, koji je u to vreme bio {ef odseka odbrane. - Na sva mesta su iza{li predstavnici MUP-a i civilne za{tite, vr{ena je provera radioaktivnosti, koja nije potvr|ena. Na teritoriji ivawi~ke op{tine nije bilo civilnih `rtava, ali su poginula dva pripadnika vojske, Dragan Tankosi} i Slobodan Mirkovi}, koji su bili na redovnom odsluèwu vojnog roka - kazao je Vuka{inovi}. Po~etak bombardovawa je jo{ u ìvom se}awu sugra|ana. Ve}ina samo odmahne rukom uz komentar: “Bilo, ne ponovilo se”. Mnogima, poput Rade Petrovi}, najteè je palo bombardovawe ivawi~kog simbola, Satelitske stanice. Tih dana, kaè, prise}ala se u ponedeqak uz prvu kafu sa kom{ijama, kako su se skrivali po podrumima, organizovali da bi ìvot, {kola i sve druge aktivnosti i{le koliko toliko normalnim tokom. Milica Rai~evi} je po~etak bombardovawa do~ekala na putu za Beograd sa tek ro|enim sinom:

- Uop{te nismo bili svesni {ta nam se de{ava. @ivot nam se okrenuo naglava~ke, jer smo morali da se vra}amo za Ivawicu, rizi~no je bilo putovati sa malim detetom. Tokom 79 dana bombardovawa ubijeno je najmawe 2.500 qudi, raweno i povre|eno vi{e od 12.500, a kori{}ena je i municija sa osiroma{enim uranijumom, koja ve} godinama ostavqa posledice na zdravqe gra|ana. Predsednik Dru{tva Srbije za borbu protiv raka Slobodan îkari}, kaè da su stru~waci utvrdili da je na Srbiju tokom NATO bombardovawa palo 15 tona radioaktivnog materijala, zbog ~ega se ove godine moè o~ekivati “eksplozija” oboqewa od raka. Podse}amo, povodom 20. marta, Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, dr Milena Davidovi}, ginekolog u ivawi~kom Domu zdravqa, iznela je strahovawa da }e ova bolest dobiti epidemijske razmere. Ilustrovala je to podatkom da je pro{le godine od ove bolesti obolelo 10 èna, a za prva tri meseca ove, ve} {est. Toliko ih je bilo 2003. godine.

U IVAWICI SE GRADI VI[E NEGO U SUSEDNIM OP[TINAMA

OTVORENO SEDAM GRADILI[TA

U ovom trenutku u ivawi~koj op{tini otvoreno je sedam gradili{ta, ~etiri u prigradskom podru~ju i tri u gradu, a to su Jeseni{te, ulice Milana Za-

ga`ovano je ovda{we preduze}e “Putevi”, a wihova vrednost je oko 45 miliona dinara. Prema re~ima Vladimira Glavini}a, direktora Direkcije za puteve,

ri}a i Radisava Karapetrovi}a. Na ~etiri putna pravca radi se uz sufinansirawe gra|ana, a re~ je o relacijama Grobqe - Dubovi, Mateks - Bukovica Milutinovi}i, delu [umqanske ulice i jednom kraku puta prema Buku. Na ovim radovima, osim u Ulici Milana Zari}a, an-

gra|evinsko zemqi{te i izgradwu, po obimu radova Ivawica ubedqivo predwa~i u odnosu na susedne op{tine. - Ivawi~ka op{tina izdvojila je znatna sredstva za investicije, vi{e nego u susednim op{tinama. U Direkciji smo zadovoqni visinom buxeta i obimom

sigurno dr`ala vo|stvo i na kraju zabele`ila ubedqivu pobedu. U slede}em, posledwem kolu KMF “Ivawica” do~ekuje ekipu “Kragujevac 2011”.

U NAREDNOM KOLU “JAVOR” DO^EKUJE EKIPU NOVOG PAZARA

PORAZ JAVORA OD ÛKARI^KOG “Javor Matis” je i u 20. kolu Jelen super lige poraèn. Izgubio je na gostovawu od “ûkari~kog” sa 2:1. Doma}in je poveo preko Nenada Mirosavqevi}a u 39, ali je “Javor” izjedna~io u 60. minutu, golom \or|a Iveqe. Pobedni~ki pogodak za “ûkari~ki” postigao je Stefan Dimi}, iz kontranapada u 90. minutu. U narednom kolu “Javor” do~ekuje uvek neugodnu ekipu Novog Pazara.

radova - kaè Glavini}. Pored toga, Direkcija je raspisala 11 javnih nabavki. Me|u wima su one koje se odnose na postavqawe kompletne vertikalne i horizontalne signalizacije, izgradwu fekalne kanalizacije u [qivi}ima i Glije~kom potoku, kao i hitne intervencije na seoskim i nekategorisanim putevima. Nere{eni imovinsko - pravni odnosi i nedostatak kadra su najve}i problemi sa kojima se Direkcija susre}e. - Odavno smo ukazali na nu`nost da se popune mesta koja su predvi|ena sistematizacijom. Imamo saglasnost op{tine, ali problem je u zabrani zapo{qavawa u javnim preduze}ima. Ukoliko dobijemo “zeleno svetlo” od dràve, raspisa}emo konkurs. U pitawu su dva gra|evinska inèwera sa visokom stru~nom spremom - obja{wava Glavini}. Ina~e, za ovu godinu buxet Direkcije za izgradwu iznosi 366 miliona dinara.

ODR@ANA SMOTRA RECITATORA

DOBRODO[LA DONACIJA

STIGLA OPREMA ZA PLASTENIKE

IZABRANO 10 NAJBOQIH U^ENIKA a smotri recitatora “Pesni~e naroda mog” izabrano je 10 najboqih u~enika, koji }e ivawi~ku op{tinu predstavqati na Okru`nom tak-

mi~ewu u Gorwem Milanovcu, 5. aprila. Po oceni `irija, najuspe{nija me|u u~enicima od prvog do ~etvrtog razreda bila je Kristina Milutinovi}, u~enica ~etvrtog razreda, O[ “Milinko Ku{i}”. Druga je Katarina Koturovi} iz O[ “Kirilo Savi}”, a tre}a Martina Milutinovi} iz O[ “Prof. dr Nedeqko

Ko{anin” Devi}i. Ema Fon~eva iz petog razreda {kole “Milinko Ku{i}” je pobedila me|u starijim osnovcima. Drugoplasirani je Tomislav Milenko-

vi}, u~enik sedmog razreda O[ “Kirilo Savi}”, a tre}a u~enica osmog razreda O[ “Sreten Lazarevi}” iz Prilika Zlata [ar~evi}. Najboqa sredwo{kolka je Marina Cvetkovi}, u~enica tre}eg razreda Gimnazije. Slede Milan Zari} i Milo{ Rajkovi}, u~enici ~etvrtog razreda i Janko Jovan~i} iz tre}eg razreda.

Praznik lepe re~i, u organizaciji Doma kulture, okupio je oko 80 recitatora iz Ivawice, Prilika, Me|ure~ja, Devi}a, Koviqa i Mo~ioca. @iri je bio veoma zadovoqan izborom pesama, istakav{i nedostatak u ostvarivawu misaonih vrednosti, kao i monotono i jednoli~no kazivawe pesama. Ciqevi smotre recitatora su razvijawe kod dece ose}awa za osnovne eti~ke i esteti~ke norme koje sadrì poezija, upu}ivawe omladine u sloène sadràje poezije, koja nastoji da odgonetne smisao ìvota i obuhvata sveukupno qudsko iskustvo; kultivisawe govornog izraza i razvijawe {to humanije komunikacije me|u qudima, tragawe za su{tinskim vrednostima pesme i {to sugestivnije iskazivawe misli i ose}awa pesnika, popularisawe poezije i {irewe kruga recitatora i qubiteqa poezije.

PRVA, OBNOVQENA OLIMPIJADA NAJVEROVATNIJE U KU[I]IMA

OLIMPIJADA U SEOSKIM [KOLAMA portski savez Ivawice, u saradwi sa Savezom za {kolski sport Srbije, uskoro ponovo uvodi olimpijadu u seoske {kole. Na sastanku u O[ “Sreten Lazarevi}” bi}e utvr|en broj disciplina, a doma}in prve, obnovqene olimpijade, najverovatnije }e biti {kola u Ku{i}ima, isti~e predsednik Sportskog saveza Ivawice Miladin Bo`ovi}: - Ciq nam je da sport

IVAWICA

PETAK 28. MART 2014. GODINE

ponovo vratimo u male seoske {kolske sredine. Za sada smo to uspeli u Prilikama, gde ve} {est - sedam godina {kola ima svoju olimpijadu. Takmi~imo se sa Kotra`om, Karanom i Latvicom. Ukqu~ila se i O[ “Milinko Ku{i}”, koja se takmi~i sa decom Ariqa, Po`ege i Lu~ana. Sada nam je ostalo da se mawe {kole organizuju. Dogovori}emo se oko broja disciplina i najverovat-

nije }e doma}in prve, obnovqene olimpijade biti {kola u Ku{i}ima, jer ima ne{to boqe uslove od ostalih. Bi}e to nadmetawe u~enika ni`ih razreda, po pravilima Saveza za {kolski sport Srbije - objasnio je Bo`ovi}.

vadeset ivawi~kih poqoprivrednika, koji su uspe{no pro{li konkurs op{tinskog Fonda za razvoj poqoprivrede, dobilo je kompletnu opremu za plastenike. Vrednost pojedina~ne opreme je 175 hiqada dinara, a u pitawu je donacija turske agencije TIKA od 30.000 evra. Uslov da konkuri{u bio je da se bave iskqu~ivo povrtarstvom, ili da su nezaposleni. Plastenici, tipa “hermes 5”, dimenzije su 105 metara. Poqoprivrednici su dobili i cisterne za navodwavawe, kapaciteta oko 300 litara, a subvencija je podrazumevala i wihovu besplatnu monta`u. Poqoprivrednici ka`u da im je, imaju}i u vidu op{tu besparicu, ova donacija dobrodo{la, i da }e je maksimalno iskoristiti. - Sam radim i na ivici sam egzistencije. Do sada sam imao plastenik “ru~ni

rad”. Ovo je ekstra, da se qudi malo oporave - ka`e pedesetdvogodi{wi Rade Dukanac, otac ~etvoro dece, iz Osonice. Mirjana Bugar~i} iz Prilika isti~e da }e im ova pomo} dobro do}i, a da }e ovaj, za razliku od dva plastenika koji ve} imaju, koristiti zimi. Wena zemqakiwa Mila Simeunovi}, poru~uje da ova dona-

cija zna~i po~etak za wu i wenu decu. Predsednik UO Fonda za razvoj poqoprivrede Zoran Radovanovi}, zahvalio je donatorima i izrazio o~ekivawe da }e nastaviti saradwu, a poqoprivrednicima poru~io da opremu koriste savesno i namenski, za dobrobit, ne samo svoje porodice, ve} i op{tine.

U OKVIRU PROGRAMA CENTRA ZA RADNO ANGA@OVAWE MLADIH

OBJAVQEN KONKURS ZA PRAKTIKANTE okviru programa Centra za radno anga`ovawe mladih, ivawi~ka Kancelarija za mlade raspisala je konkurs za program radne prakse. Mladi praktikanti mogu da se prijave u 13 ivawi~kih preduze}a, ustanova i organizacija. Izme|u ostalih, potrebu za wihovim anga`ovawem izrazili su TV “Golija”, O[ “Kirilo Savi}”, Dom u~enika, De~iji vrti}, kao i Ivawi~ki radio. Program radne prakse traje tri meseca, tri dana po ~etiri sata u nedeqi, ili ukupno 48 sati mese~no, uz nadoknadu od 5.000 dinara. Projekat, kao primer dobre prakse, preporu~ila je Nacionalna asocijacija za mlade, a sprovodi se

uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta i nema~ke nevladine organizacije “Giz”, isti~e koordinator za mlade Ivan Stameni}. - Ciq je da se mladi svojim anga`ovawem usavr{e u odre|enim oblastima i da se preporu~e tokom tri meseca poslodavcima za prijem u radni odnos. Veliko je interesovawe poslodavaca. Pozivam mlade od 18 do 30 godina da svoje prijave predaju kod nas u Kancelariji za mlade, mi }emo ih uputiti poslodavcima, koji }e odabrati praktikante - obja{wava Stameni}, dodaju}i da je konkurs stalno otvoren.

KORAK NAPRED SA EU PROGRESOM

IVAWI^KA OP[TINA JEDNA OD NAJUSPE[NIJIH utorak, na zavr{noj konferenciji u Ni{u, predstavqeni su projekti koje je EU Progres realizovao u 25 op{tina ju`ne i jugozapadne Srbije, ukqu~uju}i i ivawi~ku. Po oceni Progresa, ivawi~ka op{tina je jedna od najuspe{nijih. Na podru~ju ove op{tine realizovano je 13 projekata. Najzna~ajniji su vrti} na Bukovici i nabavka rendgena. U wihovoj realizaciji op{tina je u~estvovala sa ne{to vi{e od 82 hiqade evra, a EU Progres je izdvojio oko 250 hiqada evra. Po oceni EU Progresa ivawi~ka op{tina bila je jedna od najuspe{nijih, a zadovoqstvo saradwom isti~e i predsednik op{tine Milomir Zori}. On podse}a da je, upravo zahvaquju}i dobroj saradwi sa wegovom prethodnicom, PRO programom, koji je tada okupqao osam op{tina, Ivawica u{la i u EU Progres. - Preko Progresa smo dobili oko 100.000 evra za zavr{etak vrti}a i oko 70.000 evra za rendgen. Bilo je tu edukativnih, zatim projekata opremawa {altera, kan-

celarija, kao i pomo} u organizaciji “Nu{i}ijade”. Puno je projekata u vezi sa izradom tehni~ke dokumentacije za, na primer, ure|ewe Moravice kod pijace, zatim urbanisti~ke planove Devi}a, Ku{i}a. Po oceni Progresa, Ivawica je jedna od op{tina, koja je na vreme odra|ivala projekte, dobijali smo pohvale, pa smo pri kraju samog programa dobili opremu za Dom zdravqa, odnosno rendgen - nagla{ava Zori}. U prethodne ~etiri godine u 25 op{tina ju`ne i jugozapadne Srbije realizovano je 255 projekata, ukupne vrednosti oko 20, 6 miliona evra, otvoreno 300 radnih mesta, a u najavi je otvarawe novih 3.000, istakao je za Ivawi~ki radio Dejan Drobwak, menaxer za komunikacije. On dodaje da }e se ovaj program nastaviti, ali pod nazivom “Evropski progres”.

Izvor: Ivawi~ki radio Strane pripremila: Nela Radi~evi}

SPORT

PETAK 28. MART 2014. GODINE

FK BORAC

NERE[ENO PROTIV SLOGE

udbaleri Borca igrali su nere{eno protiv Sloge u Petrovcu na Mlavi, 1:1 (0:0). Prvo poluvreme pro{lo je uglavnom mirno, bez ve}e opasnosti po golove Milinovi}a i Petri}a. Drugo poluvreme donelo je uzbu|ewe ve} na po~etku. Petrovac je poveo u 50. minutu golom ^uki}a. Upornost gostuju}ih igra~a kona~no se isplatila pred kraj, a izjedna~uju}i pogodak za Borac postigao je Milutinovi} u 88. minutu. U 20. kolu Prve lige Sr-

bije Borac do~ekuje In|iju, ekipu koja je pretposledwa na tabeli sa svega 17 bodova. - Ozbiqno se spremamo za ovu utakmicu, jer bi mogla da nam bude prekretnica, da i mi polako po~nemo da se pewemo ka vrhu tabele i bele`imo rezultate u skladu sa Na{im kvalitetom. Nikako ne bismo smeli da potcenimo In|iju, bez obzira na wihov trenutni plasman. Oni su dobra ekipa i ako bi tek sada po~iwalo prvenstvo, siguran sam da bi wihov rezultat bio dosta boqi. Ipak,

mislim da smo mi ja~i, ali to bi trebalo da pokaèmo na terenu - kaè igra~ Borca Ivica Milutinovi}. Za sada je izvesno da na ovoj utakmici ne}e igrati Boranija{evi} zbog ùtih kartona, a ekipu }e najverovatnije poja~ati \eni}. Me~ Borac - In|ija bi}e odigran u subotu, 29. marta, na stadionu FK Borac. Po~etak je u 14,30 ~asova. Posle 19. odigranih kola â~ani su sedmi na tabeli sa 26 bodova. Mladost iz Lu~ana je i daqe na liderskoj poziciji sa 39, dok

je Metalac drugoplasirani sa 34 boda. U prethod-

nom kolu Metalac je savladao u`i~ko Jedinstvo Pu-

teve, 2:0, a Mladost je izgubila od In|ije, 2:1. Z. J.

OKRU@NA LIGA

MLADOST PREUZELA LIDERSKU POZICIJU

SRPSKA LIGA ZAPAD

derbiju 16. kola Okru`ne lige Mladost iz Preqine savladala je Jedinstvo iz Gorwe Gorevnice sa 4:1 i preuzela liderstvo od Rudara koji je na svom terenu odigrao bez golova protiv Omladinca. Dva gola za Mladost postigao je Avramovi}, a [i{ovi} i Aleksi} po jedan. Strelac za Jedinstvo bio je Milovanovi}. Ubedqivu pobedu protiv Backovca zabele`ila je i Mladost Atenica, 4:0. Golove za Mladost dali su Kne`evi}, Palibrk, [arenac i Guduri}. Jedinstvo iz Kowevi}a je golom Branka @ivani}a savladalo Moravu iz Katrge, 1:0, dok je Dowa Vrbava bila boqa od Napretka, 2:0. Spartak je sa 3:1 pobedio Miokovce. Ov~ar je slavio minimalnim rezultatom na gostovawu u Slatini, 0:1. [est golova vi|eno je u Vi~i, gde su Goru{ica i Prijevor igrali nere{eno 3:3.

POLET POBEDIO SLOBODU U U

gradskom derbiju 17. kola Srpske lige Zapad fudbaleri Poleta savladali su Slobodu 2:1 (2:0). Polet je oba gola postigao u prvom poluvremenu. Najpre se u listu strelaca upisao Ne{ovi} u 23. minutu pogodiv{i mre`u Slobode iz slobodnog udarca. Na 2:0 povisio je Vasili} u 39. minutu. Na 2:1 smawio je Dejan \ogo. - Polet je boqe igrao u prvom poluvremenu. Drugi gol smo primili zbog klasi~ne gre{ke na{eg igra~a. To je neiskustvo mladih igra~a koji tek dolaze do izra`aja. Polet je lako poveo, prvi gol smo primili iz slobodnog udarca - prokomentarisao je trener Slobode Zoran Lutki}. - Kontrolisali smo igru 75 minuta i imali {ansi. Nismo srqali, bili smo strpqivi i stigli do prednosti u prvom poluvremenu. U drugom je Sloboda napadala, ali su moji igra~i koje sam

uveo 20 minuta pre kraja bili indolentni. Ostaje nam da popravimo te gre{ke, jer smo mogli da ugrozimo pobedu. U svakom slu~aju, va`na pobeda za nas - prokomentarisao je trener Poleta Vladimir Stanisavqevi}. Posle 17. odigranih kola Polet je drugi na tabeli sa 34, dok je Sloboda 16. sa svega ~etiri boda. U 18. kolu Sloboda do~ekuje GFK Jasenicu 1911, a Polet gostuje u Loznici. Z. J.

ZONA MORAVA 17. KOLO Orlovac - Mokra Gora 0:0 Polet Trbu{ani - Draga~evo 2:2 TABELA 5. Orlovac 6. Polet T

26 26

18. KOLO Arsenal - Polet T Slavija - Orlovac

TABELA 1. Mladost P 2. Rudar 3. Ov~ar 4. Spartak 5. Jedinstvo K 6. Dowa Vrbava 7. Mladost A 8. Miokovci (-1) 9. Napredak 10. Prijevor 11. Slatina 12. Morava 13. Omladinac 14. Backovac 15. Jedinstvo GG 16. Goru{ica

35 34 31 28 27 27 23 23 21 20 19 15 15 14 12 12

17. KOLO Subota i nedeqa, 15,30 ~asova Goru{ica - Slatina Prijevor - Mladost P Jedinstvo GG - Mladost A Backovac junajted - Sparta, subota Miokovci - Jedinstvo K Morava - Dowa Vrbava Napredak - Rudar Omladinac - Ov~ar

GRADSKA LIGA

MALI FUDBAL

FONTANA POBEDILA RA[KU

om{ijski derbi ^a~ka 94 i Keja pripao je gostima koji su slavili sa 0:2. Golove za Kej postigli su prido{lice u zimskoj prelaznoj fazi Ran|i} i Mitrovi} i tako pokazali da su pravo poja~awe. Lider Parmenac je, tako|e, na gostovawu savladao Preme}u, 2:0. Na doma}em terenu Planinac je pobedio Strelac, 2:1, a istim rezultatom trijumfovala je i Morava nad Rakovom. Vujan je bio ubedqi-

udbaleri Fontane savladali su u ^a~ku Ra{ku sa 8:5. Tri gola za doma}i tim postigao je Ivan Sejdi}, a u listu strelaca upisali su se Jovanovi}, Rackovi}, Milinkovi}, ]iri} i Mili}evi}. - Ovo je veliki uspeh, s obzirom na to da je pred po~etak

sezone ciq bio opstanak. Odigrali smo prole}ni deo bez gre{ke, zabeleìli osam pobeda i u subotu idemo u Kragujevac po tri nova boda i plasam u Prvu futsal ligu. â~ak zasluùje prvoliga{a i o~ekujem i u subotu podr{ku â~ana koji su nam tokom sezone bili {esti igra~

- rekao je potpredsednik Fontane Veqko Stevani}. Utakmica Ma{inac - Fontana bi}e odigrana u subotu, 29. marta, u Drugoj kragujeva~koj gimnaziji. Po~etak je u 18,30 ~asova. Ulaz i na ovu utakmicu bi}e besplatan i deo tribine nemewen je navija~ima Fontane.

viji protiv Poleta, 3:0, dok su Zadrugar i Lugovi podelili bodove, 1:1.

15. KOLO 29. i 30. mart, 15,30 ~asova Vujan - Olaninac Polet - Preme}a Parmenac - Budu}nost Kej - Morava Rakova - Zadrugar Lugovi - Strelac Slobodan ^a~ak 94

TABELA 1. Parmenac 2. Vujan 3. ^a~ak 94 4. Rakova 5. Kej 6. Budu}nost 7. Planinac 8. Zadrugar 9. Morava 10. Preme}a (-1) 11. Lugovi 12. Strelac (-2) 13. POLET g (-1)

37 26 21 20 20 19 19 18 18 13 9 8 4

iguran put ka Super ligi ko{arka{i Borac Mocart sporta ostvarili su pro{log petka pobedom protiv OKK Beograda, 87:93, u 25. kolu Ko{arka{ke lige Srbije. Plasman u elitu i pre zavr{etka sezone omogu}ila im je i pobeda Smedereva protiv Konstantina. Tako su ko{arka{i Borac Mocart sporta postigli ciq zacrtan na po~etku prvenstva. - I pored silnih problema tokom sezone zbog povreda igra~a, Mandi}a, [qivan~anina, Cvetkovi}a, Proti}a, Dedijera, uspeli smo da ostvarimo plan. ^estitam igra~ima, stru~nom {tabu, rukovodstvu, generalnom i svim sponzorima, jer smo na~inili pomak od pro{le godine. Zahvalan sam i igra~ima iz prethodnih sezona kojima dugujemo novac zato {to su imali razumevawa, pre svega Branku Jorovi}u i Rastku Drami}aninu - ka`e

DRUGA MU[KA LIGA Ko{arka{i Mladosti pobedili su u 20. kolu Radni~ki iz Obrenovca sa 82:69. Ovog vikenda izgubili su u Beogradu od Beovuka, 72:65. Trenutno su 14. na tabeli Druge mu{ke lige sa 26 bodova. U petak, 28. marta, u hali Mladost sastaju se sa Kolubarom iz Lazarevca. Utakmica po~iwe u 19,30 ~asova. PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD U 21. kolu @elezni~ar je na svom terenu pobedio Zlatar, 93:79. Na tabeli zauzima {estu poziciju sa 32 boda. U slede}em kolu gostuje u Velikoj Plani. DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD â~ak basket tim je savladao Uìcesa 89:59, a â~ak 94 izgubio od Mionice, 103:58. U 19. kolu â~ak 94 do~ekuje

SPORT

PETAK 28. MART 2014. GODINE

KO[ARKA

BORAC U SUPER LIGI

Utakmica BMS - FMP bi}e odigrana u subotu, 29. marta, u hali KK Borac. Po~etak je u 19 ~asova.

@elezni~ar iz Lajkovca, a Â basket tim gostuje Kliku u Ariqu. Â basket tim je ~etvrti na tabeli sa 27, a â~ak 94 {esti sa 23 boda. JUNIORSKA LIGA SRBIJE 20. KOLO Mladost - Polet Kraqevo 97:47 TABELA 4. Mladost 34 21. KOLO Nibak Ni{ - Mladost â~ak KADETSKA LIGA SRBIJE 18. KOLO Borac Mocart sport - Sloga 76:48 TABELA 8. Borac Mocart sport

direktor Borac Mocart sporta Marko Ivanovi}. U subotu, 29. marta, BMS igra posledwe kolo KLS sa FMP-om, a potom ih o~ekuje

i takmi~ewe u Super ligi. - Moramo da prona|emo dvojicu igra~a koji }e se uklopiti u ekipu. Nije lako prona}i prave i kvalitetne

SLAVQE NAVIJAÂ Iako se ko{arka{i Borac Mocart sporta ovih dana uveliko pripremaju za posledwe kolo Ko{arka{ke lige Srbije i nastavak u vi{em rangu takmi~ewa, navija~i su se pobrinuli da ulazak u Super ligu ne pro|e tek tako. - Svi smo presre}ni, ali nemamo mnogo vremena za slavqe. Kako ~ujemo, navija~i su planirali da u subotu posle utakmice svi zajedno proslavimo ulazak u Super ligu. Zasluìli su i na{i navija~i da ih obradujemo ovakvim plasmanom. Za utakmicu sa FMP-om pripremamo se maksimalno odgovorno, iako nam od we ne zavisi kona~an ishod - kaè igra~ Borac Mocart sporta Nikola Pe{akovi}.

19. KOLO Partizan - Borac Mocart sport

PLIVAWE

igra~e koji }e nadomestiti Panti}a, koji je oti{ao u Gr~ku, i povre|enog Dedijera. Vide}emo i da li }e Mandi} mo}i da nam pomogne do kraja narednog takmi~ewa. Ove sedmice mo`emo da u`ivamo u postignutim rezultatima, da sa~ekamo susret sa FMP-om i ~estitamo im na prvom mestu. Nadam se da }emo ih dobiti, kao i u Kupu podse}a Ivanovi}. Rukovodstvo kluba re{ilo je da nagradi sve navija~e besplatnim ulazom na utakmicu u subotu. Do sada su im bili velika podr{ka u svim prvenstvenim i Kup utakmicama. Prema Ivanovi}evim re~ima, obaveza Borca je da generalnog sponzora kompaniju “Mocart sport”, kao i

KK NEMAWA

grad promovi{e na najboqi mogu}i na~in, dobrom igrom. U Super ligi ih o~ekuju Partizan, Crvena zvezda, Mega Vizura, Radni~ki Kragujevac, finansijski dosta mo}niji klubovi od Borac Mocart sporta. Ali, ^a~ani se jednoga dana moraju vratiti tamo gde im je mesto, u ABA ligu. - Pravi put je razvijati sopstvene potencijale, jer je ^a~ak grad ko{arke, regionalni centar koji je iznedrio mnoge reprezentativce, vrhunske evropske igra~e, trenere. Osim u igra~e, moramo ulagati i u infrastrukturu. Pred nama je mnogo obaveza - napomiwe Ivanovi}. Z. J.

KARATE

ZAGREVAWE ZA EVROPSKO PRVENSTVO

USPEH SLOBODE U ZVORNIKU

[EST MEDAQA ZA MORAVU Zrewaninu je 22. marta odràno dràvno prvenstvo Specijalne olimpijade Srbije u plivawu. U~estvovalo je 60 pliva~a iz 11 klubova, kao i pet takmi~arki Sportskog klub Morava. â~anke su donele {est medaqa, tri zlata, dva srebra i bronzu. Lidija Vujovi} je na 25 metara prsno osvojila zlatnu medaqu, dok je na istoj distanci kraul bila ~etvrta. Danica Topalovi} je bila ubedqivo najboqa na 50 m prsno, a na 50 m kraul ~etvrta. Na najduòj stazi 100 m prsno Milena Krstovi} je osvojila zlato, dok je u disciplini 50 m kraul na ciq je stigla peta. Zorici Spasi} su u Zrewaninu pripale dve medaqe, srebro na 50 m kraul i bronzu na 50 m prsno. U trci na 25 m prsno

Milena Barali} osvojila je srebrnu medaqu. - Rezultati na{ih takmi~arki su dobri, mada smo o~ekivali jo{ dve medaqe, na 25 i 50 m kraul. Zahvaqujem menaxmentu zatvorenog bazena u Ov~ar Bawi koji nam je omogu}io da se za ovo takmi~ewe pripremamo pet dana u idealnim uslovima. Planiramo da u narednom periodu u dogovoru sa wima organizujemo {kolu plivawa za na{e u~enike i sportiste SK Morava - kaè Milorad \ondri}, direktor [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar”. Sportski klub Morava i [OSO “1. novembar” organizova}e 5. aprila dràvno prvenstvo Specijalne olimpijade u ènskoj odbojci. Turnir }e biti odràn u Osnovnoj {koli “Preqina”.

roteklog vikenda u Kragujevcu je odr`an peti Kup “Tigar” na kome su u~estvovali i karatisti Nemawe i postigli dobre rezulate. Seniorka Marija Paunovi} osvojila je dva zlata u katama pojedina~no i kata timu. Uspe{ni su bili i ostali karatisti ovog kluba: Dejan Nedeqkovi} - zlato kate pojedina~no. Leonardo Markovi} srebro kate pojedina~no i zlato u jiu iponu. Awa Krsmanovi} - srebro u katama pojedina~no i jiu iponu. Luka Beli} - zlato kate

pojedina~no. Aleksa Rakovi} - srebro u pojedina~nom nastupu. Matija Milosavqevi} zlato kate pojedina~no. Sara Stanojkovi} - zlato kate pojedina~no. Lazar Milovanovi} bronza u pojedina~nom nastupu. Na ovom takmi~ewu sudile su trenet KK Nemawa Zorana Koji} i Marija Paunovi}. Kup “Tigar” bio je i prava priprema za karatiste Nemawe koji }e se ove godine takmi~iti na Evropskom prvenstvu u Rumuniji. Prethodno }e u ^a~ku organizovati Memorijalni turnir “Nemawa Koji}”.

aratisti Slobode takmi~ili su se pro{log vikenda na internacionalnom karate turniru “Kup Zvornika”. U jakoj konkurenciji, 600 takmi~ara iz 45 klubova Srbije i Republike Srpske, ^a~ani su postigli zapa`en rezultat. U borbama u kategoriji +70 kilogarama Marko Raji~i}

je osvojio zlato, a pionir Andrej Gruji~i} srebro u konkurenciji -30 kg. Pionirka Andrijana Milo{evi} bila je tre}a u katama. Kup u Zvorniku organizovao je KK Srpski soko, jo{ jedno u nizu kontrolnih takmi~ewa pred Prvenstvo Srbije koje }e biti odr`ano 26. aprila.

SPORT

PETAK 28. MART 2014. GODINE

ODBOJKA

MOTO KROS

TRKA NA JEQENU U KALENDARU TAKMIÊWA omisija za moto kros i Upravni odbor Moto saveza Srbije uvrstila je trku na Jeqenu u kalendar takmi~ewa za 2014. Moto kros trka na Jeqenu, koja ima tradiciju duù od tri decenije, ove godine }e biti odràna 1. juna. Za Auto moto sportski klub â~ak u ovoj sezoni nastupa pet takmi~ara. U klasi MX65 takmi~i}e se pro{logodi{wi vice{ampion Mili} Zimowi} i Matija Stojanovi}, u klasi MX85 Milo{ Radulovi}, u klasi MX1 kapiten ekipe Vlade Rajevi}, a u MXB Milan Stojanovi}. Oni }e poku{ati da ponove pro{logodi-

{wi uspeh i odbrane prvo mesto u ekipnoj konkurenciji. U novoj sezoni najve}e nade su najmla|i Mili} Zimowi} i Milo{ Radulovi}. Otvoreni {ampionat

Srbije u moto krosu startuje u nedequ, 30. marta, u Horgo{u. Problem koji je nastao pro{le godine na stazi Jeqen zbog nedostatka povr{inskog habaju}eg sloja na

pojedinim mestima, bi}e saniran nano{ewem zemqe. U naredne dve godine sledi rekonstrukcija staze. Osim Grada ^a~ka i sponzora, pomo} pru`aju i prijateqi Auto moto sportskog kluba.

Rukometa{ice Ko{utwaka izgubile su od Metalca u 18. kolu Prve lige grupe zapad za `ene. ^a~ak je u ovom kolu bio slobodan.Za vikend rukometa{ice Ko{utwaka igraju u Aran|elovcu

LIGA ZLATIBORSKOMORAVI^KOG OKRUGA U 15. kolu Ariqe je pobedilo â~ak, a Tara Borac 2 identi~nim rezultatom 3:0. Libero Â 2 dobio je Stars, 1:3. Utakmicu 16. kola odbojaka{ice â~ka u subotu, 29.

marta, igraju protiv Starsa u Poègi. Po~etak je u 18 ~asova. Ovo }e biti prvi susret sa ekipom koju su â~anke dobile u prvom delu sezone na svom terenu. Doma}ini }e sigurno èleti revan{ i zato je za o~ekivati dobar me~. To }e biti i podstrek za â~ankekoje }e se potruditi da pruè publici pravi uìtak. U 16. kolu Libero Â 2 do~ekuje Formu, a Borac 2 Ariqe. PIONIRI Prethodnog vikenda pionirke Borca pobedile su â~ak, 3:0. U narednoj utakmici pionirke â~ka sastaju se sa ariqem. Utakmica }e biti odigrana u nedequ, 30. marta, u Osnovnoj {koli “Milica Pavlovi}”. Po~etak je u 19,30 ~asova.Z. J.

PRVA IZBORNA TRKA ZA REPREZENTACIJU

MLADOST POBEDILA PRIBOJ ukometa{i Mladosti pobedili su Priboj u 18. kolu Prve lige Zapad sa 29:27. Mladost je osma na tabeli sa 15 bodova. Slede}u utakmicu igraju u Kraqevu protiv Metalca.

dbojak{ice Libero ^A nisu iza{le iz gubitni~ke serije. U 20. kolu izgubile su od Varadina, 0:3, a u narednom u Kragujevcu igraju protiv Radni~kog. Borac je opet “profitirao”, u 14. kolu Druge lige Zapad pobedio je Puteve Trandeks, 3:2. Sloboda S je izgubila od Gimnazijalca, 3:0. Borac je trenutno drugi na tabeli sa 33, a Sloboda osma sa 16 bodova.. U 15. kolu Borac u ^ajetini igra protiv Zlatibora, Sloboda do~ekuje Tajm.

KAJAK

RUKOMET

NEZAUSTAVQIVI BORAC

protiv ekipe Kwaz Milo{ 2, a ^a~ak gostuje So~anici. Posle 18 odigranih me~eva ^a~ak je peti sa 12, dok je Ko{utwak na 11. mestu sa svega dva boda.

uniori Kajak kluba ^a~ak u~estvova}e u nedequ, 30. marta, na takmi~ewu za izbor u reprezentaciju Srbije. Trka }e biti odr`ana na Drini u mestu Crvica. U disciplini klasik takmi~ari }e vozi-

marketing 032/342-276

ti pet hiqada, a u sprintu 500 metara. Seniori i juniori takmi~i}e se u kategorijama K1, C1 I C2. Organizator trke za izbor u reprezentaciju je KK Drina.

ATLETIKA

TRI MEDAQE U BACA^KIM DISCIPLINAMA Sremskoj Mitrovici na Prvenstvu Srbije u baca~kim disciplinama medaqe su osvojile dve takmi~arke Atletskog kluba ^AAK. Mla|a juniorka Tijana Joki} bila je druga u bacawu kugle. Seniorka Mari-

ja Vojinovi} osvojila je srebro u bacawu diska i bronzu u bacawu kugle. Tijana je na ovom takmi~ewu postigla li~ni rekord, a Mariji je ovo prva sezona takmi~ewa u seniorskoj konkurenciji. Z. J.

MILENA JELI] PORTPAROL FK BIP

NAJGLASNIJA U MU[KOM KLUBU udbalski klub BIP karakteristi~an je i po tome {to je jedini ~a~anski klub koji ima ènu portparola. Od nedavno u BIP-u ovu funkciju obavqa Milena Jeli} (20), student Akademije za poslovnu ekonomiju. Milena je i rukovodilac projekta besplatne {kole fudbala “Sto â~ana, jedan klub”. - U toku je upis novih ~lanova. Otvoreni smo za sve de~ake i devoj~ice do 14 godina. Nameravamo da u â~ku osnujemo prvi podmladak ènskog fudbalskog kluba. Prvi trening u besplatnoj {koli fudbala bi}e odràn 13. aprila na stadionu FK BIP. Tada }emo deci podeliti dresove i {orceve - najavquje Milena. Ona poziva sve qude dobre voqe da pomognu humanitarni projekat FK BIP i omogu}e svoj deci da se bave sportom. Z. J.

REPORTA@A

PETAK 28. MART 2014. GODINE

OBUKA PILOTA U AERO KLUBU ^A^AK

KO SE BOJI VISINE JO[ ero klub ^a~ak uskoro }e u Preqini formirati jedinstveni Centar za obuku pilota. Centar }e biti regionalni i tu }e se obu~avati budu}i piloti ne

samo iz ^a~ka, ve} iz Kraqeva, Milanovca, U`ica. Prvi polaznici po~eli su obuku jo{ jesenas, ali nije i za nove kandidate. Me|u najupornijima su i dve devojke, sredwo{kolka Mina Mar-

kovi} i studentkiwa Ana Kali~anin. Obe je povukao brat i momak Vuk Markovi}. - Ovde je sjajno dru{tvo, svi su qubazni, komunikativni, rado primaju nove ~lanove. Nije kao u pojedi-

nim udruèwima u kojima starosedeoci formiraju svoje lobije. Slobodno i opu{teno razgovaramo o svemu, svi su spremni da nam pomognu i da nas sa~ekaju da na pravi na~in usvojimo novo znawe - obja{wava Ana razloge svog dolaska u {kolu za pilote. U na{oj sredini ène piloti su jo{ uvek nepoznanica i mo`da }e nam biti potrebno vi{e vremena da ih prihvatimo, ali svakoj generaciji se skriva neka Amelia Ehart, prva èna koja je samostalno preletela Atlanski okean. U svakom slu~aju, Anu i Minu ~eka jo{ dug put do prvog samostalnog leta i ko zna, mo`da ni Atlantik nije tako daleko. ME\U PILOTIMA PÊLAR I KO[ARKA[ Me|u najiskusnijim studentima-pilotima pre nekoliko dana u Preqini smo sreli i Nikolu Vujo{evi}a (28). Osim ~asova letewa, Nikola je posve}en p~elarstvu i poqoprivredi. Iako na prvi pogled tako ne deluje, nije nespojiva kombinacija. Ve}ina p~elara je smirena, odmerena, strpqiva. Ba{ takve osobine potrebne su i jednom dobrom pilotu, kada ve} nemaju pravo na gre{ku. - Ovo nije ektremni sport, kao {to je na primer padobranstvo. Ho}emo da uìvamo u vo`wi aviona, da doìvimo svet oko nas u nekoj drugoj, lep{oj dimenziji - kaè Nikola. I on i Vuk (23), momak koji je pilotirawem zarazio sestru i devojku, po~eli su obuku jesenas. Jo{ uvek savladavaju teoriju. Isti odnos snaga, dva

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 28. mart

Subota, 29. mart

momka i dve devojke, u korist mu{karaca naru{io je Lazar Paunovi} (18), u~enik i ko{arka{ ~a~anskog @elezni~ara. Iako je najmla|i, od svojih kolega studenatapilota odudara po visini, 2:08 metara. Lazar je pro{log petka trebalo da ima prvi ~as u vazduhu. Nadao se da }e lepo vreme potrajati i `eqa mu se ispunila. ZDRAVQE, ZNAWE, TEHNIKA U formirawu budu}ih pilota najva`niji su dobri instruktori, tehnika, staza i ostala infrastruktura. Aerodrom AK ^a~ak gra|en je posledwih 15 godina, ali tek sada ima uslove za obuku novih pilota. Sa ostalim polaznicima i na{im sagovornicima za sada radi pilot Bori{a Mandi}. Kada Centar bude zvani~no otvoren u maju, Aero klub }e poja~ati novi instruktori i

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 30. mart

Ponedeqak, 31. mart

polaznici. - Na{ Centar }e raditi po najsavremenijim svetskim standardima. Najva`nije je da su studenti zdravi, da dobro savladaju teorijsku nastavu i vo`wu u vazduhu. Tek kasnije dolaze dozvola i usavr{avawe. Moramo ove momke {to pre obu~iti da oni jednoga dana u~e druge da pilotiraju. Imamo dovoqno aviona i nudimo vi{e profila obuke - navodi Bori{a Mandi}. Svi avioni AK ^a~ak su doma}e proizvodwe, prizvodi ih jedna firma iz Kraqeva, a zadovoqavaju najo{trije kriterijume. Kada u maju bude zvani~no otvoren Centar za obuku pilota, klub za posetioce priprema i aero miting. Svi zainteresovni, budu}i piloti i oni koji se dvoume uskoro }e o Centru za obuku pilota detaqnije saznati i na sajtu Aero kluba ^a~ak. Z. J.

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 2. april

Utorak, 1. april

^etvrtak, 3. april

30C

50C

70C

50C

90C

120C

180C

200C

230C

260C

210C

240C

Mogu}a slaba ki{a

Obla~no

Vedro

Slaba ki{a

Vedro

OGLASI

PETAK 28. MART 2014. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija 2. Cena 29.500 eura P-53 m2,3. sprat, cg, Draga~evska, 35.000 eura P-43 m2, 3. sprat, TA, Qubi} kej. Cena 20.000 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva, nov. Cena 41.000 evra sa PDV-om P-74 m2, 2. sprat, cg, Obili}eva. Cena 49.000 evra P- 40 m2, prizemqe, TA, B. Jankovi}, 30.000 evra

P- 41 m2, VP, CG, Qubi}ska, 36.000 evra P-41 m2, 1. sprat, eta`no, kod H. Morave, 22.000 evra P-58 m2, VP, eta`no, {iri centar, 28.000 evra P-82 m2, 4. Sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 evra P-29 m2, 5 sprat, CG, kod H. Morave, 20.000 evra P-32 m2, 5 sprat, CG, Nemawina, 23.500 evra P-49 m2, 5 sprat, CG, kod Brvnare, 32.000 evra P-60 m2, 1 sprat, TA, kod M. Pavlovi}, 35.000 evra P-82 m2, 4. sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 evra KU]E P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura P-50 m2, 60 ari, Kuki}i,

sre|ena P-120 m2, 8 ari, kod Po{tinog magacina, 45.000 eura P- 110 m2, 34 ara, Loznica, 20. 000 evra P-80 m2+Pk, 4 ara, Prijevor, 50.000 evra P-80 m2+Pk, 4 ara, Prijevor, 50.000 evra IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000 eura sa stvarima 2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e, 43.000 eura 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 eura 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 35.000 eura 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica. Cena 26.000 eura 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 eura LOKALI 37 m2, Obili}eva, 41.000 eura 60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 eura

STANOVI P-27.4 m2, 5.sprat, CG, nov, Alvaxinica, 730 E+PDV P-34 m2,CG, Nemawina, 21.000 E P- 35 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-26 m2, PR, TA, Qubi} kej, 18.500 E P-48 m2, 7. sprat, CG, {iri centar, 26.500 E P-46 m2, 1. sprat, CG, nov, Obili}eva, 800 E + PDV P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2, 22.500 E P-41 m2, 6. sprat, Qubi} kej, 25.000 E P-34 m2, 3. sprat, TA, Nemawina, 18.500 E P-52 m2, 2. sprat, TA, Hotel Morava, 27.000 E P-60 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 35.000 E P-67 m2, 4. sprat, CG, Avenija 2, 39.000 E P-56 m2, 4.sprat, CG, H.Morava, 35.000 E P-50 m2, 1.sprat, CG, Qubi} kej,

30.000E P-57 m2, 4.sprat, CG, Avenija 2, 31.000 E P-54 m2, 5. sprat, CG, Avenija 1, 33.000 E P-47 m2, 2. sprat, CG, Nemawina, 29.900 E P-53 m2, 12.sprat, CG, Qubi} kej, odli~an, 31.000 E P-73 m2+ 6 m2,1. sprat, CG, Alvaxinica, 59.000 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Qubi} kej, 45.000 E P-64 m2, 4.sprat, CG, nov, kod H. Morave, 37.000 E

KU]E P-80 m2, 4.3. ari placa, Atenica, 35.000 E P-60 m2, 6.3. ari placa, Atenica, 29.000 E P-160 m2, 17 ari placa, Atenica, 32.000 E P-70 m2+ 90 m2, 3.5 ari placa, Kqu~ka, 22.000 E P-290 m2, PR+2, novo, 135.000 E

MALI

OGLASI

PETAK 28. MART 2014. GODINE

OGLASI

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM stan na Alvaxinici, name{ten. Tel: 064/36-66-325 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM nov trosoban stan od 93 m2 na Vinari kod Gradskog parka, 1. sprat, CG, 2. terase. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 70 m2. Cena 37. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM trosoban stan u centru, VP, gas, pogodan za poslovni prostor, sa zidanom gara`om. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 82 m2 u U~iteqskoj ulici, cg, lift. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2 u blizini O[ “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM dvoiposoban stan od 65 m2. Cena 36. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 64 m2 u Bawalu~koj ulici. Cena 37. 000 evra. Tel. 060/ 3489-270 PRODAJEM dvoiposoban stan od 58 m2 u Aveniji, 1. sprat, CG. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2. Cena 29. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 63 m2 u {irem centru, sa CG. Cena 29. 500 evra. Tel. 064/ 67329-69 PRODAJEM dvosoban komforan stan od 62. 80 m2. Cena 30. 000 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 29.500 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 26.000 evra. Mo`e

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

065/2004-115 Marija

IZDAJEM jednosoban stan sa parnim grejawem, Nemawina ulica, kod {kole “ Milica Pavlovi}”. Povoqno. Tel. 032/345-738, 062/550933 PRODAJEM plac od 24 ara u Qubi} poqu, ispod sto~ne pijace, kod kanala. Tel. 061/61-61-222 korekcija. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, cena 30. 000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2. Cena 27. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 51 m2, strogi centar. Cena 480 evra/m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 u Lu~nim zgradama. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2. Cena 28. 000 evra, korekcija. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, cena 25. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 43 m2 + 10 m2. Cena 29. 500 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM HITNO dvoiposoban stan na Alvaxinici. Cena 35. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM povoqno dvosoban stan od 51 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 065/ 608-2-644 PRODAJEM jednoiposoban stan od 36 m2 u blizini pijace, ul. S. Markovi}a. Tel. 064/ 67329-69 PRODAJEM jednoiposoban stan od 46 m2 u Aveniji 1, sa CG. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2, noviji u {irem centru. Cena 25. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2. Cena 25. 000 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u blizini Medicinske {kole. Tel. 064/ 673-29-69

DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike â~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski PRODAJEM novu garsoweru u Beogradu, na Vra~aru, 1. sprat, odmah useqiva. Cena 38. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM povoqno garsoweru od 24 m2 na Qubi} keju. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM garsoweru od 28 m2 u Aveniji 1, CG, cena 16.500 eura. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM noviji stan od 31 m2 u centru na 2. spratu. Cena 18. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM stan od 73 m2 + 6 m2 u strogom centru. Cena 43. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 58 m2 u Radi{e Po{ti}, renoviran. Cena 35. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 54 m2 u centru grada. Cena 22. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 evra/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 48 m2 na Avlaxinici. Cena 30.500 evra. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dvori{ni stan od 47 m2, 26. 000 evra. Tel. 060/ 4342-190 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini H. Morave. Cena 24. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 42 m2, jednosoban, stari, 2 terase, garaà. Cena 23. 000 evra. Tel. 063/ 469444 PRODAJEM povoqno nov stan od 38 m2 u blizini {kole “M. Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 33 m2 , sa novim stvarima u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 28 m2, u Aveniji 1, CG, lift, odmah useqiv. Cena 16. 500 evra. Tel. 064/ 141-43-24 PRODAJEM ku}u od 300 m2 na dva nivoa u Aveniji, cena 90. 000 evra. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM ku}u od 240 m2, Po+Pr+Pk, sa 2. ara placa, sre|ena, sa stvarima. Tel. 064/ 2629-109 PRODAJEM ku}u od 80 m2+Pk, 4 ara placa i pom. objekti, u Prijevoru. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 80 m2 u

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. Atenici, plac 3.50 a. Cena 25. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM povoqno prizemnu ku}u u {irem centru. Cena 14. 000 evra. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM ku}u – trosoban stan u blizini vrti}a “Neven”. Tel. 065/ 346-5-411 PRODAJEM ku}u od 40 m2 na bedemu, plac 4 a. Cena 16. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dve ku}e , Alvaxinica, plac 4 ara, cena 73. 000 evra. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u na Zlatiboru, kod Titove vile od 80 m2, plac 6 a. Cena 70. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u od 80 m2, Baluta Zabla}ka, {tala 200 m2, plac 26 ari. Tel. 061/ 185-3-754 PRODAJEM ku}u u Ov~ar Bawi od 80 m2, plac 3 a, kod bazena. Cena 25. 000 evra. Tel. 062/ 514429 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 5 ari placa, vlasnik, cena 16. 000 evra. Tel. 064/ 666-3-268 PRODAJEM vikendicu sa 15 ari placa u Loznici. Tel. 064/ 46-21-222 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM lokal od 49 m2, {iri centar. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM lokal na Zelenoj pijaci povr{ine 5 m2, ima struja i voda. Cena 500 evra. Tel. 061/ 289-25-16 PRODAJEM lokal od 25 m2 nova gradwa, pogodan za sve delatnosti preko puta restorana “ Talija”. Cena 20. 500 evra. Tel. 064/ 103-0-066 PRODAJEM nov, odmah useqiv lokal od 37 m2 u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM nov lokal od 41 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM lokal u Rakovi, kod Doma, od 135 m2, sa magacinom i mokrim ~vorom. Cena 10. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM na Zlatiboru stan od 47 m2. dvoiposoban, 3. sprat sa name{tajem. Cena 47. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM u Beogradu jednoiposobni kompletno name{ten stan, CG, dobra lokacija, Vra~ar, vlasnik. Tel. 064/ 396-5-610 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Vukovog spomenika u Beogradu, na du`e. Tel. 064/ 250-9119 IZDAJEM nename{ten stan u ^a~ku, povoqno. Tel. 064/ 229-9952 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2 sa CG, Nemawina ulica. Tel. 064/ 158-9-363 IZDAJEM name{ten stan od 43 m2 na Keju, drugi sprat. Tel. 065/ 383-3-033 IZDAJEM sobu za devojke, u~enice, KTV, kupatilo, upotreba kuhiwe, ul. S. Prvoven~anog. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM name{ten stan od 40

EKSTRA POVOQNO ÂSOVI IZ MATEMATIKE 064- 260-57-63 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM name{ten stan od 70 m2 u centru grada. Tel. 064/ 2882-067 IZDAJEM nov, name{ten jednosoban stan u Novom Beogradu, blok 45. Tel. 065/ 424-4-105 IZDAJEM name{ten deo ku}e kod Bolnice. Tel. 062/ 362-082 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u u uèm delu grada. Tel. 225646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM u Sokobawi apartmane i sobe sa kupatilima. Tel. 063/ 875-7-021 IZDAJEM sobe za sezonu u Baru i [u{wu. Tel. 0038230350562, 38267852878 IZDAJEM lokal od 25 m2 nova gradwa, pogodan za sve delatnosti preko puta restorana “ Talija”. Cena 120 evra. Tel. 064/ 103-0-066 IZDAJEM ILI PRODAJEM dvosoban name{ten stan, 3. sprat, CG, lift, video nadzor. Tel. 066/487-792 PLACEVI PRODAJEM placeve u centru Kotraè, selo 7. km udaqeno od Gu~e, pored puta, dva placa jedan pored drugog ukupne povr{ine 16, 81 ar, i jedan plac sa druge strane puta, ukupne povr{ine 6.26 ari. Tel. 064/ 1188485 PRODAJEM livadu od 54 ara, pored seoskog puta, 2 km od puta Vu~kovica – D. Dubac. Cena 300 evra. Tel. 064/ 12-41-806 PRODAJEM wivu prve klase od 156 ari, struja, vod, put, u Zabla}koj Baluzi. Tel. 064/ 177-0767 PRODAJEM wivu od 36 ari u Vapi. Tel. 064/ 177-07-67 PRODAJEM plac od 25 ari, moè i u delovima, u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i vajat, kameni most Trbu{ani. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 5 ari u Aveniji 2, svi prikqu~ci. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM plac od 5 ari u Qubi}u, ulica 1300 Kaplara, sa temeqom . Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM povoqno plac u Bajinoj Ba{ti, blizu reke Drine. Tel. 065/ 610-8-186 PRODAJEM imawe od 0. 90 ha u Pridvorici, dozvoqena gradwa. Mogu}a zamena. Tel. 065/ 60-86977 IZDAJEM 1 ar ogra|enog placa, pogodan za postavqawe monta`nog objekta, na kraju Balkanske ulice. Tel. 060/ 363-8-612 RAZNO PRODAJEM klub garnituru, trosed, stilsku trpezariju i ostali name{taj. HITNO! Tel. 032/ 371-037, 064/ 186-7-354 PRODAJEM bojler od 80 litara od prohroma. Tel. 061/ 641-7105 PRODAJEM 4 letwe i 4 zimske gume sa felnama. Tel. 063/ 118-3333 PRODAJEM agregat nema~ki od 3 kv. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM rasnog ovna i dva mlada jarca za priplod. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM {poret nema~ki na struju. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM {poret Gorewe pola plin, pola struja. Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM me{aonu sto~ne hrane ( kosa) u kompletu sa prekrupa~em- kruwa~em “ Oxaci”. Tel. 381-459, 063/ 648-573 PRODAJEM solarnu su{aru od Arthur Solara , povoqno. Tel. 065/ 985-8-213 PRODAJEM cerova drva u oblom stawu za ogrev, povoqno. Tel. 032/ 877-382 PRODAJEM postoqa za suncobrane. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM trimer Iskra i trimer Donser. Tel. 061/ 641-7105 PRODAJEM pasirku za ko{ti~avo vo}e. Tel. 065/ 865-4-999 PRODAJEM ~etiri radijatora. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM bagremove direke. Tel. 032/ 877-382 PRODAJEM trosed, dvosed i fotequ, vrlo povoqno. Tel. 032/ 365-679 PRODAJEM seno, slamu i zob. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM stog sena. Tel. 064/ 417-5-628 PRODAJEM ma{inu za prawe ve{a Gorewe. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM kaveze za koke nosiqe od 60 i 120 komada, proizvo|a~ “ Vos” @abaq. Tel. 032/ 381-459, 063/ 648-573 PRODAJEM dvori{ne i prenosive su{ilice za ve{, izuzetnog kvaliteta. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM usisiva~ elektroluks. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM sadnice maline Tulamin. Tel. 064/ 433-6-456 PRODAJEM kosa~icu na benzin nema~ka. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM sadnice ùte smokve, upotreba, sveà, su{ena, skuvana. Tel. 032/ 344-026 PRODAJEM televizore marke Soni, Gruding i Samsung. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM dve ma{ine za prawe auta. Cena 250 evra komad. Tel. 063/ 643-534 PRODAJEM o~uvanu veliku cerovku. Tel. 064/ 417-5-628 PRODAJEM I IZRA\UJEM traktorske korpe, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM internet domene borac.football i sloboda.football. Tel. 060/ 558-9-296 OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855 AUTOMOBILI PRODAJEM Fiat 500 L, kredit ili gotovina. Tel. 064/ 467-4338 PRODAJEM Golf 2, benzin-gas, registrovan do januara 2015. godine, nove gume. Moè zamena za Golf 4 ili Audi A4, uz moju doplatu. Tel. 064/ 255-15-17 PRODAJEM Pasat 1.8 GL, sa ugra|enim plinom, registrovan do jula 2014, u odli~nom stawu. Tel. 063/ 635-894, 032/ 333-604 USLUGE USLUGE popravke bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE pobijawa cevi za vodu – pumpa u dvori{tu 6/4 i 2 cola. Tel. 064/ 373-0-156 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-889 USLUGE masaè u va{em domu, dolazim na poziv. Tel. 063/ 8613-243 DAJEM ~asove matematike. Tel. 060/ 558-9-296 ZAPOSLEWE POTREBAN posao za momka od 26 godina. Tel. 064/ 108-6-677

OGLASI

GRAD ÂÂK GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA Â^KA U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadrìni, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata («Slu`beni glasnik RS», broj 31/10, 69/10 i 16/11)

OGLA[AVA JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE “QUBI] – KOWEVI]I”.

Nacrt Plana Generalne regulacije “Qubi} - Kowevi}i”, obuhvata podru~je povr{ine od 960.60 ha.

JAVNI UVID O NACRTU PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualni i grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 28. MARTA 2014. godine do 28. APRILA 2014. godine. U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana Generalne regulacije bi}e izloèn na javni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, III sprat, soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, u centralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada â~ka, www.cacak.org.rs. U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da podnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana Generalne regulacije i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, na {alter broj 8, pisarnice Grada â~ka ili putem po{te. KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA Â^KA zaseda na javnoj sednici dana 12. maja 2014. godine sa po~etkom u 11 ~asova u sali Skup{tine grada â~ka, kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve „Gradac“ iz â~ka. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

PETAK 28. MART 2014. GODINE

^a~anska banka a.d. ^a~ak, uz saglasnost vlasnika nepokretnosti OGLA[AVA PRODAJU

I - Porodi~ne stambene zgrade, broj zgrade 1, u ulici Osije~koj broj 19, postoje}oj na K. P. br. 13049/16 KO ûkarica, sve upisano u Listu nepokretnosti broj 1967 KO ûkarica, II - Pet prostorija poslovnih usluga na adresi Republike broj 68, povr{ine 82 m2, broj posebnog dela 1, prizemqe, broj ulaza 1, broj zgrade 2, izgra|enih na K. P. br. 96/1 KO Gu~a, sve upisano u Listu nepokretnosti 25 KO Gu~a, - stana od tri sobe na adresi Republike broj 68, povr{ine 79 m2, broj posebnog dela 1, potkrovqe, broj ulaza 2, izgra|ene na K. P. br. 96/1 KO Gu~a, sve upisano u Listu nepokretnosti 25 KO Gu~a, - porodi~ne stambene zgrade povr{ine u osnovi 37 m2, broj zgrade 3, na K. P. br. 96/1 KO Gu~a, sve upisano u Listu nepokrenosti 25 KO Gu~a. Napred navedene nepokretnosti se prodaju kao dve celine, pri ~emu jednu prodajnu celinu ~ini nepokretnost izgra|ena na K. P. br. 13049/16 KO ûkarica, a drugu prodajnu celinu ~ine nepokretnosti izgra|ene na K. p. br. 96/1 KO Gu~a. Prodaja se vr{i prikupqawem pisanih ponuda, po po~etnoj ceni od 138.000 EUR-a za nepokretnost na K. P. br. 13049/16 KO ûkarica i 76.550 EUR-a za nepokretnosti na K. P. br. 96/1 KO Gu~a. Isplata kupoprodajne cene je u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu NBS na dan pla}awa. Pravo u~e{}a imaju lica koja uplate depozit u iznosu od 13.800 EUR-a za nepokretnost u Beogradu, odnosno 7.655 EUR-a za nepokretnosti u Gu~i. Otvarawe ponuda i progla{ewe najpovoqnijeg ponu|a~a, izvr{i}e se u prostorijama â~anske banke a.d. â~ak ulica Pivarska 1, dana 30. 04. 2014. godine u 11 ~asova, u kancelariji broj 36. Prilikom otvarawa ponuda svaki od ponu|a~a ima mogu}nost da jo{ jednom pove}a svoju pisanu ponudu. Ukoliko progla{eni kupac ne zakqu~i kupoprodajni ugovor po uslovima iz prihva}ene ponude, u roku od 7 dana od dana dobijawa obave{tewa o izboru najboqeg ponu|a~a, gubi pravo na povra}aj depozita, a za kupca se moè proglasiti drugi najpovoqniji ponu|a~. Ponu|a~ima koji nisu stekli status progla{enog kupca ili drugog najpovoqnijeg ponu|a~a, depozit se vra}a u roku od 3 radna dana, od dana izbora progla{enog kupca. Nepokretnosti se prodaju u vi|enom stawu. Porez na prenos apsolutnih prava, tro{kove overe potpisa na ugovoru, kao i ukwi`be, snosi kupac. Pisane ponude, sa dokazom o uplati depozita, mogu se dostaviti do 25. 04. 2014. godine na adresu: â~anska banka a.d. â~ak, Slu`ba za naplatu spornih potraìvawa, ulica Pivarska broj 1, sa naznakom "NE OTVARAJ ponuda za oglas"

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

Za sva blià obave{tewa kao i za instrukcije za uplatu depozita, zainteresovani se mogu javiti â~anskoj banci a.d. â~ak, Pivarska broj 1, na telefon 032302-117 .

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032 342 276

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO!! Prodajem dvosoban stan na Qubi} keju, 2. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena – POVOQNO! STANOVI - P-20 m2, ul. Nemawina, 6. sprat, CG, renoviran, 17.000 evra - P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA, 15.500 evra - P-29 m2, Hotel Morava, NOV, 3. s- prat, 19.000 evra sa - PDVom - P-28 m2, Hotel Morava, 5. sprat, 19.000 evra - P-31 m2, Obili}eva, 2. s- prat, 17.000 evra - P-30 m2, 1. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-32 m2, centar, 2. s- prat, CG, 18.000 evra - P-34 m2, centar, 1. s- prat, CG, 23.000 evra - P-36 m2, centar, 2. s- prat, CG, 28.000 evra - P-36 m2, Nemawina, 1. s- prat, renoviran, sa novim stvarima, 26.000 evra - P-38 m2, Medicinska {kola, 3. s- prat, renoviran, 24.000 evra - P-40 m2, centar, 4. s- prat, CG, sa stvarima, renoviran, 31.000 evra - P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, 36.000 evra sa PDV-om - P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, 25.000 evra - P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za - poslovni - prostor, 35.000 evra

OGLASI

PETAK 28. MART 2014. GODINE

- P-39 m2, Vinara, 8. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-48 m2, centar, 4. s- prat, CG, terasa, 33.000 evra - P-45 m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5. s- prat, lift, CG, 30.000 evra - P-50 m2, Hotel Morava, TA, 2. s- prat, 30.000 evra - P-52 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, TA, terasa, 28.000 evra - P-55 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, 30.000 evra - P-54 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, za - poslovni - prostor, 28.000 evra - P-50 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, noviji, 33.000 evra - P-55 m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa, 32.000 evra - P-52 m2, Obili}eva, 1. s- prat, TA, terasa, 30.000 evra - P-60 m2, Balkanska, 4. s- prat, CG, nov, 33.000 evra - P-66 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, - pogodan za - poslovni prostor, 50.000 evra - P-68 m2, centar, 2. s- prat, TA, terasa, 40.000 evra - P-69 m2, centar, 1. s- prat, gas, - pogodan za - poslovni - prostor, 43.000 evra - P-70 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, CG, terasa, 42.000 evra - P-72 m2, Avenija 2, 2. s- prat, CG, terasa, 37.000 evra - P-76 m2, Hotel Morava, 5. s-

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

prat, CG, terasa, odmah useqiv, 38.000 evra - P-76 m2, Balkanska, 2. s- prat, CG, 2. terase, 40.000 evra - P-77 m2, centar, 3. s- prat, CG, terasa, 50.000 evra - P-78 m2, Vinara, 6. s- prat, lift, CG, 2. terase, 46.000 evra - P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade, 50.000 evra KU]E - P-60 m2 ( - P+1), - plac 10 a, Pakovra}e, 18.000 evra - P-70 m2, - plac 4.13 a, kod Proletera, 42.000 evra - P-125 m2, - plac 5 a, centar, blizu KMN-a, dogovor - P-80 m2, - plac 3 a, Trbu{ani, 21.000 evra - P-92 m2, - plac 5 a, {kola “ R. Mitrovi}”, 45.000 evra - P-98 m2, - plac 2 a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan - P-105 m2 ( - P+1), - plac 2 a, Amixina, 50.000 evra LOKALI - P-38 m2, nov, Obili}eva, 40.000 evra - P-18 m2, Qubi} kej, 18.000 evra - P-49 m2, Alvaxinica, 38.000 evra - P-72 m2, S. Markovi}a ( mogu}a - podela na dva lokala od - po 36 m2 sa mokrim ~vorom)

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura JEDNOSOBNI P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura DVOSOBNI P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura TROSOBNI P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura KU]E P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000 eura P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000 eura P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000 eura P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50. 000 eura P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000 eura P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000 eura P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

P- 26 m2, Qubi} kej, prizemqe, TA, cena: 18 500 eura P- 20 m2, novija gradwa, 5.sprat, sa stvarima P- 20 m2, Nemawina, CG, cena: 16 500 eura P- 25 m2, Alvad`inica, 1.sprat, cena: 15 500 eura P- 30 m2, Avenija 2, 3.sprat, CG, cena: 22 500 eura P- 32 m2, Nemawina, 4.sprat, CG, cena: 21 000 eura P- 34 m2, kod Hotel Morave, TA, 2.sprat, cena: 22 500 eura P- 34 m2, Nemawina, CG, 5.sprat, cena: 20 500 eura P- 42 m2, kod Medicinske, 5.sprat, cena: 21 000 eura P- 43 m2, Balkanska, 4.sprat, cena: 22 000 eura P- 38 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, TA, cena: 25 000 eura P- 37 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 39 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Hotel Morava, 4. prat, cena: 26 000 eura P-43 m2, kod O[ Milice Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27 000 eura P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena: 29 500 eura P- 47 m2, Svetozara Markovi}, nov, CG, cena: 36 000 eura P- 49 m2, centar, kod parka, 5.sprat, lift, CG, cena: 30 000 eura P- 41 m2, Qubi} kej, 5.sprat, lift, CG, cena: 26 000 eura P- 45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Qubi} kej, TA, 4.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 46 m2, renoviran, Nemawina, 2.sprat, CG P- 48 m2, novija gradwa, Alvad`inica, 4.sprat, CG, cena: 30 500 eura P- 47 m2, Hotel Morava, 1.sprat, TA, cena: 27 000 eura P- 51 m2, Kalu|erice, 6.sprat, CG P- 52 m2, Nemawina, 3.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 54 m2, Centar, 1.sprat, TA, cena: 22 000 eura P- 51 m2, Qubi} kej, CG, nov, cena: 27 500 eura P- 55 m2, Qubi} kej, renoviran, TA, cena: 26 000 eura P- 56 m2, Avenija 2, 6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura P- 57 m2,Ciglarska,nov,4.sprat, mo`e subvencionisani kredit, 35 000 eura P- 62 m2, Hotel Morava, 8.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 51 m2, Centar, 4.sprat, TA, cena: 26 000 eura P- 63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 52 m2, Avenija 1, 5.sprat, CG, cena: 36 000 eura P- 68 m2, Centar, 1.sprat, cena: 40 000 eura P- 83 m2, strogi centrar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P- 68 m2, Centar, 2. lifta, CG, cena: 37 000 eura P- 64 m2, Hotel Morava, CG, cena: 35 000 eura P- 71,20 m2, Obili}eva, nov, odmah useqiv, 2.sprat, cena: 800 eura/m2 P- 68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 600 eura/m2 P- 90 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena. 47 000 eura PLAC 5 ari , u Qubi}u, ulica 1300 kaplara. Na placu ima temeq 10 x 11 m. Cena 8.500 evra. Tel. 064/ 673-2-969

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 28. MART 2014. GODINE

SE]AWE

Dana 31. 3. 2014. navr{ava se DESET GODINA od odlaska u nezaborav

RADE MILUNOVI] abaxija iz ^a~ka 25.8.1950 - 25.8.2014.

BO@A JANO[EVI]A

supruga PERSA doma}ica 3.6.1964 - 3.6.2014.

taksiste iz ^a~ka sin SLOBODAN student 28.1.1943 - 28.1.2014. Se}awe na tvoju dobrotu nikada ne}e izbledeti. TVOJI NAJMILIJI: supruga LEPOSAVA, sin BO@O, snaja BIQANA i unuci BOJAN i DARKO. upl.

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se dana 29. marta 2014. u 12:30 na ~a~anskom grobqu odr`ati 40-to dnevni pomen na{oj dragoj

DELFI BOGI]EVI]

Sa qubavqu uspomenu na wu ~uva}e weni najmiliji. O@ALO[]ENA PORODICA 17020

}erka NADE@DA DUDI] ro|ena Milunovi} doma}ica 27.3.1994 -27.3.2014.

Dana 26. marta 2014. godine u 84-oj godini `ivota preminuo je na{ dragi

PORODICA

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI

U PETAK

Dana 29. 3. 2014. navr{ava se GODINU DANA od smrti

MILORADA BOGDANOVI]A 1933 - 2013 iz Trbu{ana Znao si koliko smo te voleli, ali nikad ne}e{ saznati u kakvom bolu `ivimo od kada te nema. Postoji ne{to {to ne umire, a to su qubav i se}awe na tebe. Tvoju dobrotu, plemenitost i beskona~nu qubav uvek }emo pamtiti. Sa qubavqu te ~uvamo u na{im srcima. Po~ivaj u miru, bol je ostao kod nas. TVOJI NAJMILIJI 17031

OGLASI I ^ITUQE

032/ 342 - 276

MILAN PAVLOVI] u~iteq u penziji Sahrana }e se obaviti dana 28. marta 2014. godine u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu. O@ALO[]ENI: supruga KI]A, sin GORAN, }erka BIQANA, unuci VEQKO i NIKOLA, unuke NEVENA i IVANA, sestra OLGA, brat BO@IDAR, snaja MIRA, zetovi MILORAD i MLADEN i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

^ITUQE

PETAK 28. MART 2014. GODINE

Navr{ava se ^ETRNAEST GODINA od smrti na{e drage majke, bake i ta{te

OLGE RAKETI]

Dana 3. aprila 2014. navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{e drage

TU@NO SE]AWE Pro{lo je [EST MESECI od kako nije sa nama na{

MANDELINE MACE BO@I]

RAJKO VEQOVI] ro|en 1942. godine iz ^a~ka

31. mart 2000 - 31. mart 2014.

Godine prolaze, a se}awe i qubav ~uvaju k}erke PELADIJA i MILANKA sa porodicama. U ponedeqak, 31. marta 2014, navr{ava se ^ETRDESET DANA otkako je preminuo na{ suprug, otac, svekar i deda

ALEKSANDAR LEKO TEOFILOVI] iz Trbu{ana ^ETRDESETODNEVNI POMEN dava}emo u ponedeqak, 31. marta 2014. godine, u 13 ~asova, na Grobqu u Vrn~anima... Te{ko nam je bez Tvoje blage re~i, bez Tvog umnog saveta, bez Tvoje ve~ite spremnosti na pritek!... Bio si veliki ^ovek, i Tvoje ime }e, u nama, trajati urezano samo velikim slovima! Se}a}emo Te se uvek - s ponosom, izuzetnim po{tovawem i zahvalno{}u!... O@ALO[]ENI: supruga Miroslava, sinovi: Darko i Bojan, snahe: Ana i Jelena, unuci: Nina i Veqko i ostala mnogobrojna rodbina.

Dana 23. 3. 2014. godine, navr{ilo se GODINU DANA od smrti na{eg kolege i saradnika, zamenika javnog tu`ioca

Uvek si u na{im mislima i srcima. S ponosom te pomiwemo. Tvoji: suprug \URO, }erka SLA\ANA, zet DRAGAN, unuk STEFAN i unuka AN\ELA

Vreme koje je pro{lo nije umawilo tugu i se}awe na tebe. Tvoj lik i veliko srce nikad ne}e zaboraviti tvoja porodica. Supruga MILENA, sinovi DRAGAN i MILAN, unuk LAZAR i snaha DRAGANA

17027

Dana 31. 03. 2014. godine, navr{ava se GODINA DANA od kako nije sa nama na{ dragi

Dana 1. aprila 2014. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{e drage

MILICE MICE ANDRI]

MIROSLAV FILIPOVI] MIRO

Tri godine nisi sa nama, ali si u na{im pri~ama i se}awima. Sa po{tovawem i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

Bol nije u re~ima nego u srcu gde }e{ ostati voqen i nikad zaboravqen. Zauvek }e{ ostati u na{im mislima, se}awima i pri~ama. TVOJI NAJMILIJI: supruga ZORA, sinovi DEJAN i DRAGAN sa porodicama.

TVOJI NAJMILIJI: suprug MILAN, sin GORAN, snaha NELA, unuke ISIDORA i SOFIJA i unuk NIKOLA

17026

17025

SE]AWE 29. mart 2001 - 29. mart 2014.

31. marta 2014. navr{ava se [EST GODINA od kako nije sa nama na{ voqeni

RADOVAN DRAMLI]

DEJANA VUJOVI]A

Sa velikim po{tovawem i uvaàvawem se}awe na dragog kolegu ~uva kolektiv Osnovnog javnog tuìla{tva u â~ku. fak.

Dana 2. aprila 2014. godine, navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

Uvek }emo sa ponosom izgovarati tvoje ime. Neka te na{e misli zagrle, neka te na{e suze poqube, neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a beskrajna qubav. JOKA, JADRANKA i RADICA sa porodicama. upl.

SE]AWE 31. 3. 2004 - 31. 3. 2014.

MILORAD JAKOVQEVI] - VIDOVAC

SIBINA MIRKOVI]A

Ve} 10 godina kako nisi sa nama. Oti{ao si u ve~nost, a mi te ~uvamo od zaborava. Vole te tvoji: SLOBA i ZORAN

Zauvek }emo pamtiti wegovu vezanost za porodicu, neumornu predanost radu i mudre savete koji su nam mnogo zna~ili. TVOJA PORODICA

17021

17024

2. aprila je PETNAEST GODINA od kada si oti{ao i nisi se vratio.

Neka mu je ve~na slava i hvala. WEGOVI NAJMILIJI 17022

28. marta 2014. navr{ava se DESET GODINA od kad nije sa nama na{a majka

JELISAVETA ZIMOWI] Uspomenu na wu ~uvaju k}erke SLAVICA i BISERKA sa porodicama. 17025

DRAGI[A BO[KOVI]

DU[AN - DULE KALAJXI] 2. 4. 1999 - 2. 4. 2014. Vreme prolazi tebe nema, tuga i bol ostaju, patimo za tobom, a se}awe na tebe pamtimo. Seka NATA[A, zet ZORAN, sestri~ine ANA i KRISTINA

DU[AN DULE KALAJXI] 2. 4. 1999 - 2. 4. 2014. U sredu, 2. aprila se navr{ava 15 dugih godina od kada si nas ostavio. Tog dana u 13 ~asova poseti}emo tvoj grob i okititi ga cve}em. Ostavio si nas da patimo i tugujemo do groba. Tvoji: majka MILOSAVA i otac SRETEN

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

17023

^ITUQE

Dana 27. marta 2014. navr{ilo se DESET GODINA od smrti na{e

BRANKE SPASOJEVI]

PETAK 28. MART 2014. GODINE

Dana 29. 3. 2014. navr{ava se [EST MESECI od kako nije sa nama na{a unuka, sestri~ina i sestra

POSLEDWI POZDRAV dragom bratu

DANIJELA PEROVI] DAKI Dr RADOQUBU ]OJBA[I]U

Svakim danom je teè i teè, bol je sve ve}a i ve}a. Znamo da tvoje mesto ne moè niko da zameni ali smo na{li utehu u tvoja dva an|ela Na|e i Ogwena. Oni nam daju snagu da se borimo i da lak{e podnesemo najve}i bol koji nas je zadesio. Po~ivaj u miru, me|u an|elima jer si ti bila na{ an|eo.

Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati brat MATIJE ]OJBA[I] sa porodicom.

Tvoji: baba PERUNIKA, tetka DRAGICA i bra}a IVAN i NIKOLA sa porodicama.

Sa ponosom se se}amo na{e majke, supruge i bake. MIKI, BIQANA, MILO[, URO[, NINA i NEDA

17029

Dana 26. marta 2014. godine, posle du`e bolesti napustio nas je veliki otac, deda i brat

29. 9. 2013 - 29. 3. 2014.

Dr RADOQUB ]OJBA[I]

Sahrana dragog nam pokojnika do wegove ve~ne ku}e obavi}e se dana 28. marta u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu. PORODICE ]OJBA[I] i ^OLOVI]

DRAGO PRODANOVI] 2. 4. 2001 - 2. 4. 2014.

Dana 31. marta 2014. godine navr{ava se SEDAM GODINA od kako nije sa nama na{ dragi

DANKO ^KOWEVI] Plemenitom du{om i ~asnim `ivotom zaslu`uje{ ve~no se}awe. Toga dana u 14 ~asova bi}emo kraj tvog groba. TVOJI NAJMILIJI fak.

iz ^a~ka Zahvalni za svu qubav, dobrotu i po`rtvovawe koju si nam pru`io u srcu }e te nositi i od zaborava ~uvati tvoji: supruga NADA, sinovi DEJAN i DU[KO sa porodicama.

Dana 31. marta 2014. navr{ava se 20 godina od smrti na{e drage

mart 1984 - 2014

MILICE GRUJOVI]

GAVRILO - GAJO DOLOVI]

iz ^a~ka

iz Lipnice HVALA ZA SVE [TO SI U^INIO ZA NAS. ZAHVALNA PORODICA

DANIJELA PEROVI] Ostavila si nas pre {est meseci. Svaki dan te ~ekamo, jo{ ne verujemo... TVOJI NAJMILIJI: sin OGWEN, }erka NA\A, majka ZORICA, otac RADO[, sestra JELENA sa porodicom. 17030

U subotu, 29. marta 2014. godine u 13 ~asova dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu i ocu

@ELIMIRU LEPOSAVI]U

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Suprug RADOVAN sa porodicom.

Vreme prolazi a uspomenu ~uvaju WEGOVI NAJMILIJI

17004

17016

SE]AWE 2004 - 2014

U subotu, 29. 3. 2014. godine, navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog

Dana 28. 03. 2014. godine, navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{e drage supruge i majke

MILUTIN MIRKOVI]

STRA[IMIRA ]OJBA[I]A

DOBRILE DOCE OBRENOVI]

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. TVOJI NAJMILIJI

^etrdeset dana je pro{lo a uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji: supruga NADE@DA, }erka VIOLETA, zet VLADAN, unu~ad ANA, ALEKSA i ANDREA.

iz Qubi}a Vreme prolazi, bol i tuga ostaju. Ve~no }emo je pamtiti i voleti. Suprug i }erka

17007

17008

17011

SE]AWE

MILAN KOVA^EVI] BELI 29. 3. 1994. - 29. 3. 2014. Pro{lo je 20 godina od smrti na{eg dragog oca i dede. Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wega. Sinovi MOMO i RA[O sa porodicama i unuka ZORICA.

U subotu, 29. marta 2014. godine u 12 ~asova na grobqu u Gora~i}ima obavi}u 40-to dnevni pomen mom dragom bratu

MILADINU PETKOVI]U - KELU

VLADISLAV RAJI^I] VLAJO 26. 3. 2002 - 26. 3. 2014.

Uspomenu na wega ~uva}e sestra BRENA sa porodicom.

Vreme koje prolazi ne ubla`ava bol i tugu. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava. TVOJI NAJMILIJI

17013

17015

^ITUQE

PETAK 28. MART 2014. GODINE

U subotu, 29. marta 2014. u 14 ~asova na grobqu u Slatini obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom Ra}u.

26. 3. 1984 - 26. 3. 2014.

MILAN ]OSI] - KIKI - MI]ANA -

NISMO TE ZABORAVILI. PERO i JOCO 17002

RASTISLAV RA]O BO[KOVI]

29. marta navr{ava se 40 tu`nih dana od kada nas je napustila na{a sestra, supruga, tetka i baka

(1937 - 2014)

(1937 - 2014) Se}awe na pro{le dane, kada smo bili sre}ni. Bilo je radosti, smeha, igrali smo {ah. Pesma se orila, nismo mislili o starosti ni o smrti. Ipak, smrt je zakucala na vrata, pa ostah bez tebe. Ro|eni. Tako si me zvao. Supruga STANICA

Prolazi ~etrdeset tu`nih dana bez tebe. Ne postoje re~i utehe koje mogu da nadomeste tvoj odlazak. @elimo da verujemo da je ovo samo privremeni rastanak. Ti `ivi{ u srcima i du{ama onih koji te vole. Sin MILAN sa porodicom

16998

16999

POSLEDWI POZDRAV dragom kom{iji

Dana 29. aprila 2014. godine navr{ilo se DESET GODINA od smrti na{e drage

ANDRIJI SAVI]EVI]U

16994

RADO[ SREDOJEVI] iz Atenice

Osam godina nisi sa nama, ali si u na{im srcima. Sa ponosom te pomiwemo. TVOJI NAJMILIJI: supruga RADMILA, }erka CICA i sin DRAGAN sa porodicama. 16914

U subotu 5. aprila 2014. navr{ava se GODINA DANA kako je preminula na{a draga i zauvek voqena supruga, majka i baka

17003

Dana 30. marta navr{ava se {est meseci od smrti

iz Trnave

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na wu. Sa ponosom je pomiwemo. Weni: sestre MILUNKA, MITRA, EMILIJA, SLAVICA, BRANKA, DESANKA, sestri} ZORAN i ostala rodbina.

Dana 20. marta 2014. godine u 83-oj godini `ivota preminuo je na{ dragi i voqeni

28. 03. 2006 - 28. 03. 2014.

O@ALO[]ENI WENI NAJMILIJI

MIQOJKE KOVA^EVI]

SAVKE - SAJE NIKOLI]

Uspomenu na wega ~uva}e kom{ije iz ulaza ulice Stoje To{i} broj 2

MILA - MIQA VITOROVI]

ANDRIJA SAVI]EVI]

Zauvek }emo te pamtiti i ~uvati uspomenu na tebe. Tvoj sin JOLE i snaja JASNA 16992

SE]AWE na dragog supruga i oca

MILUTINA VU^ETI]A

1932 - 2014 iz â~ka Sahrana je obavqena 22. marta na â~anskom grobqu. Ovim putem èlimo da se zahvalimo svima koji su izjavama sau~e{}a i prisustvom na sahrani ublaìli na{ bol. Uspomenu na na{eg dragog Andriju ve~no }e ~uvati wegovi najmiliji. O@ALO[]ENI: supruga Vera, sinovi Zoran i Vladan, snaje Biqana i Svetlana, unuke Jovana i Lana, unuk Pavle i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

29. 3. 2001 - 29. 3. 2014.

Godine koje su pro{le nisu umawile se}awe na tebe. Uvek }emo te voleti i ~uvati uspomenu na tvoju beskrajnu qubav i dobrotu. S qubavqu tvoji najmiliji: supruga DRINKA, k}i MIRJANA i sin RADOMIR sa porodicama. 16993

IN MEMORIAM

U ~etvrtak 3. 04. 2014. navr{ava se JEDANAEST GODINA od prerane smrti na{e drage i voqene majke, supruge i snaje

QIQANA VUKADINOVI]

VU^ICE JAKOVQEVI] iz Qubi}a

Ne postoje re~i i dela kojima bi ti se zahvalila za svu qubav koju si nam pru`ala. Ponosni smo {to smo te imali. S qubavqu i ponosom ~uvamo te od zaborava. Suprug DRAGI], }erka MILA, unuke MILICA i JULIJANA.

MILOQUB VUKOVI] RU@ICA VUKOVI] VUKAS RU[KA 1. 9. 1943 - 17. 2. 2014. 5. 9.1945 - 29. 3. 2008. Boli va{ odlazak. Uvek ste i zauvek }ete biti u na{im srcima. Sestra MILA s porodicom.

Uvek se se}amo tvog osmeha, tvog vedrog pogleda i tvoje dobrote. DANKA, ANDRIJA, VIDOJKO i STANISAVA

17005

upl.

17014

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 28. MART 2014. GODINE

VASA \UKI] 14. 08. 1978 - 2. 04. 2004.

Vaso, sestro na{a An|ele krila belih zvezde sad sviraju muziku nota umilnih kojom te dozivaju. Putuje zlatnim stazama mlada ti du{a nevina, pra}ena divnim notama zvezdanih pijanina. Pesme ti pevaju an|ela horovi, uzalud te dozivaju, tu gde oblaci igraju nestaju tvoji tragovi. Lik tvoj nam donesu dugine divne boje u wima na{ ponosu, jo{ slutimo o~i tvoje.

Sestre VERONIKA i NATA[A, sestri}i VID, MARKO, EVA i MAJA, i zetovi DEJAN i SLAVI[A. 69136

SE]AWE 2. 4. 2004 - 2. 4. 2014.

VASA \UKI] VASA \UKI]

VASA \UKI]

Tvoju mladost i lepotu ~uvamo ve~no od zaborava kroz najlep{e uspomene.

Vreme neumitno te~e, ali su uspomene trajne. Stric MILUN, QIQA, DARKO i MIQAN

TVOJI: tetka VIKTORIJA, sestre MARIJA i JASNA sa decom.

17019

17018

Draga Vaske, Kaù da smrt odnosi hrabre i jake a to si bila Ti. Sudbina je bila ja~a od èqe svih nas koji smo te voleli. Voqeni ne umiru. Tvoja divna mladost i plemenita du{a zasluùju ve~no se}awe i po{tovawe. Puno nam nedostaje{. Tvoj vedar lik, osmeh, {ale... Uvek }emo te nositi u srcu i ~uvati od zaborava. Prijateqi i kom{ije porodica Majstorovi} 17017

30. marta navr{ava se {est meseci od smrti na{e babe

4. aprila navr{ava se godina dana od smrti na{e drage

4. aprila navr{ava se godina dana od prerane smrti na{e nine

MIQOJKE KOVA^EVI]

SVETLANE CICE KOVA^EVI]

iz Trnave Baba, hvala ti za sve {to si u~inila za svoju unu~ad, na podr{ci, lepim re~ima i dobroti prema nama koje si mnogo volela. Tvoja unu~ad: NATA[A, SAWA, MILAN, MARIJA, BELI, SRBO i BRANA

iz Trnave Bol i tuga ne mere se re~ima i vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Tvoja JASNA i dever JOLE 16996

iz Trnave Draga nina, znala si koliko te volimo ali nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. Osta}e{ zauvek u na{im srcima. Sinovice NATA[A i SAWA i sinovac MILAN sa porodicama. 16995

Dana 29. marta 2014. navr{ava se TRINAEST GODINA od kako je na{ sin jedinac zauvek oti{ao

BOGOSAV BOBAN VUJOVI]

Dana 26. 03. 2014. god. navr{ava se [EST TU@NIH MESECI odkad nije sa nama na{ dragi

RADI[A PETRI] 2. 4. 2003 - 2. 4. 2014.

SLAVOQUB JO^I]

iz ^a~ka Tuga ne prestaje a bol ne prolazi. Ostavio si nas da patimo i tugujemo za tobom. Tvoji najmiliji: majka MARA i otac KUZMAN

Uspomenu na Tebe ~uvamo u na{im se}awima i na{im srcima. Supruga VERA i sin IVAN

Vreme koje je pro{lo nije ubla`ilo bol i tugu. TVOJI NAJMILIJI

upl.

17000

17001

^ITUQE

PETAK 28. MART 2014. GODINE

DESET GODINA kako nisi sa nama na{a voqena mezimice

VASA \UKI] 2. 4. 2004 - 2. 4. 2014.

U o~ima plavim nebo je potamnilo prestale su zvezde sijati u wima, mladost nestala, zlato na{e milo oti{la si pevati pesme s an|elima. Nema utehe, nikad vi{e nade, samo u se}awu ìvi mili lik, maj~ino je srce puklo na komade svaki je komad tebi spomenik. Deset je godina àlosti i tuge od kad te zemqa ~uva i pokriva, ~uje{ li makar tu na kraju duge kako jeca majka, kako te doziva... Oti{la si sa velikim bolom i mukom, a nas ostavi da ìvimo ìvot bez ìvota.

TVOJI NEUTE[NI MAMA DRAGICA I TATA JOVAN

69136

AN\A ILIJA NADA MIODRAGOVI] MIODRAGOVI] I^AGI] 2012 - 2014 2009 - 2014 2004 - 2014 Vreme prolazi, se}awe i tuga ostaju. Uspomenu na Vas ~uva}e Va{i: BRANKO, MILOMIRKA, BOBAN i BOJANA sa porodicom, SA[A i VIOLETA sa porodicama. 17006

40 dana je pro{lo od smrti na{eg dragog i voqenog

MILOQUBA VUKOVI]A - VUKASA Kako dani prolaze, bol i tuga ne prestaju. Sve je te`e podneti tvoj odlazak od nas, koji smo te neizmerno voleli. TVOJI NAJMILIJI: supruga VERA, }erke AN\ELKA i EMILIJA, unuci PAVLE i REQA i zetovi SA[A i BOBAN

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 28. MART 2014. GODINE