26. septembar 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

BROJ 37

CENA 30 DIN.

Osnovni sud ustupio izvr{iteqima tu`be za dugove za vodu

Dr Jeroslav Ku`eq

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

POLA VEKA LEÎO I PROSVE]IVAO ÂÂNE strane 8. i 9.

TAKSE VE]E OD OSNOVNOG DUGA!

strana 3.

Obele`ena stogodi{wica od po~etka Velikog rata

DVA VEKA OD PODIZAWA HAXI PRODANOVE strana 6. BUNE

DIPLOMATE PRED SPOMENIKOM ^ETIRI VERE

strana 7.

Odr`ani 14. Me|unarodni mr~ajeva~ki pesni~ki susreti

VELIKO LIRSKO U[]E KRAJ MORAVE strane 16. i 17.

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

Obele`eno 58 godina postojawa i uspe{nog rada ^a~anske banke

NASTAVQEN TREND STABILNOG POSLOVAWA strana 5.

27. MEMORIJAL NADE@DE PETROVI]

SUTRA SVE^ANO OTVARAWE

MARKETING

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

GRAD

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

OSNOVNI SUD USTUPIO IZVR[ITEQIMA TU@BE ZA DUGOVE ZA VODU IZ 2013. I OVE GODINE

TAKSE VE]E OD OSNOVNOG DUGA! P

roteklih dana JKP “Vodovod” je u nekoliko medija objavio saop{tewe u kome nadle`ni podse}aju da su za podru~je koje pokriva Vi{i sud u â~ku imenovani izvr{iteqi koji su po~eli da rade i da je ovo javno preduze}e obavezno po zakonu da svoja potraìvawa napla}uje preko tih slu`benih lica. Va`nije od ovog podse}awa je upozorewe da su “tro{kovi postupka kod izvr{iteqa veoma visoki, da se obra~unavaju prema propisanoj tarifi i da padaju na teret du`nika”. Zbog toga je JKP apelovalo na potro{a~e da u najkra}em roku izmire svoje obaveze, da bi izbegli izvr{ewe prinudnim putem i samim tim i visoke tro{kove ovog postupka. Za dugovawa iz 2013. godine “Vodovod” je tuìo oko 900 potro{a~a, od kojih potraùje vi{e od 4.000

dinara, a u ovoj godini vi{e od 650, obja{wava finansijski rukovodilac Gradimir ]ur~i}, nagla{avaju}i da je nadle`ni sud samo ove predmete ustupio izvr{iteqima, zbog toga {to je lane stupio na snagu Zakon o izvr{iteqima: - Odre|eni broj ovih korisnika je u me|uvremenu izmirio svoje obaveze, dok }e predmete onih koji ni{ta nisu platili po tu`bama, dobiti izvr{iteqi i prakti~no sprovesti izvr{ewe presude. “Vodovod” je prilikom utu`ewa bio obavezan da sudu plati taksu od 1.900 dinara po svakoj tu`bi i sada prakti~no treba da je doplati izvr{iteqima i to od tri do tri i po hiqade po svakoj tu`bi. Osim toga, izvr{iteqi imaju zakonsko pravo da naplate i takozvanu nagradu, tako da se mo`e desiti da gra|ani koji, na

primer, duguju 6.000 dinara, imaju jo{ toliko dodatnih tro{kova - upozorava ]ur~i}, nagla{avaju}i da preduze}e nema interes da wegovi potro{a~i plate ovu “globu”, ali da, jednostavno, nema izbora. On isti~e da je firma ve} dobila predra~un od izvr-

{iteqa da plati dodatnu taksu za oko 50 du`nika, koje je sud “izabrao” i uvrstio na prvi spisak i da }e se, ukoliko ove obaveze ne izmiri u roku od pet dana, smatrati da je JKP odustalo od tu`be. -Zog toga apelujemo na potro{a~e da do|u u “Vodo-

REPROGRAM ZA 500 DU@NIKA Apelu “Vodovoda” da do|u u preduze}e i sa nadle`nima se dogovore o na~inu izmirewa zaostalih obaveza, odazvalo se oko 500 potro{a~a. Sa wima je do 31. marta potpisan sporazum o reprogramu duga i oni sada redovno pla}aju rate, kaè Gradimir ]ur~i}. Me|utim, oko 1.500 se oglu{ilo o brojne pozive i molbe, zbog ~ega je rukovodstvo firme zauzelo ~vrst stav da oni budu iskqu~eni sa mreè i za tu odluku zatraìlo saglasnost Gradskog ve}a. Po{to ni gradsko rukovodstvo nema jedinstven stav kada je re~ o ovim posledwim merama prema gra|anima koji neredovno pla}aju komunalne usluge i “Vodovod” je odloìo ovu akciju, ali ne zadugo, jer je, napomiwe ]ur~i} “na wegovoj strani zakon”, koji kaè, “ako potro{a~i ne plate u roku od osam dana, preduze}e ima pravo devetog dana da ih iskqu~i.”

vod”, interesuju se sa svoja zadu`ewa i predmete koji su prosle|eni sudu, da plate dug, ili postignu sporazum o wegovom reprogramu, da bismo izbegli pla}awe taksi izvr{iteqima, koje }e, kao i prethodne, biti prevaqene na ra~un korisnika. U protivnom, gra|ani vi{e sa nama “ne}e imati ni{ta”, jer su upu}eni na izvr{iteqe koji }e im sve dugove naplatiti na na~in predvi|en zakonom obja{wava finansijski rukovodilac i nagla{ava da }e u tom slu~aju preduze}e biti namireno i da mu, osim galvnog duga, pripadaju i kamate i iznosi obe takse, upla}ene sudu i izvr{itequ. Preduze}e je, ina~e, za dugovawa, ne samo iz pro{le i ove, ve} i iz ranijih godina, utu`ilo individulane korisnike ~iji su ra~uni “te{ki” oko 48 miliona dinara i preduze}a za neiz-

mirene obaveze od 28, od ukupnog duga od oko 160 miliona dinara. Iako je posledwih meseci naplata prili~no pove}ana, ukupan dug koji oteàva poslovawe preduze}a dostigao je sumu od skoro 450 miliona dinara, od kojih 300 “otpada” na doma}instva. ]ur~i} podse}a da su Gradskom ve}u nedavno dostavqeni spiskovi potro{a~a koji duguju vi{e od po 30.000 dinara i da ni svi me|u wima nisu utuèni, prvenstveno zbog visoke takse, koju je “Vodovod” do saada te{ko uspevao da povrati. Osim toga, protiv najve}ih neplati{a nisu preduzimane ni druge mere prinude, odnosno iskqu~ewe sa mreè, koje je tehni~ki mogu}e izvesti u individualnim objektima, ali ne i u stambenim zgradama u kojima je gro velikih du`nika, obja{wava ]ur~i}. M. N.

ZAPOSLENI U JKP „GRADSKO ZELENILO” OBELE@ILI 59 GODINA OD OSNIVAWA FIRME

MAPIRAWE GROBQA REVOLUCIONARNI PROJEKAT

prisustvu brojnih gostiju, predstavnika lokalne samouprave, javnih preduze}a i poslovnih partnera, zaposleni u JKP “Gradsko zelenilo” obele`ili su 23. septembra 59 godina od osnivawa firme. Prigodna proslava bila je prilika i da direktorka Jasminka Lazi} podseti na razvojni put kolektiva, od septembra 1955. godine, a posebno od 1998, kada je ono dobilo dana{wu fizionomiju. Direktorka je naglasila da je tokom proteklih decenija preduze}e do`ivelo nekoliko orga-

nizacionih transformacija, da je mewalo ime, a da kao JKP “Gradsko zelenilo”, u ~ijem sastavu su radne jedinice “Zelenilo”, “Proizvodwa” i “Grobqe” posluje od 3. jula 1998. godine. Poseban akcenat stavila je na projekte realizovane u posledwem dvogodi{wem periodu, u kome je ona na ~elu ovog javnog preduze}a, naglasiv{i da je od decembra 2012. zapo~eta promena fizionomije preduze}a i “wegovo prilago|avawe vremenu u kome `ivimo i radimo”: - Posebna pa`wa posve}ena

je podizawu nivoa rasadni~ke proizvodwe, koja je godinama bila marginalizovana, promeni poslovnih aktivnosti sa analognog na digitalni oblik i na~ina ure|ewa i odr`avawa gradskog grobqa. Osim toga, vr{eno je i stru~no i profesionalno obu~avawe zaposlenih, kako bi preduze}e “stiglo” korak koje dana{we vreme i poslovno okru`ewe zahtevaju. U proteklom periodu “Zelenilo” je realizovalo neke aktivnosti i projekte, od izuzetnog zna~aja ne samo za preduze}e, ve} i za ~itav grad, naglasila je direktorka Jasminka Lazi} i izdvojila “Zelenu oazu” i projekat “Bio masa”. U prvom slu~aju re~ je o ekolo{kom projektu koga je firma sprovela pod pokrovi-

teqstvom grada, “pokrenutog i realizovanog stalnim inovirawem i modelirawem sadnog materijala na zelenim povr{inama u centru grada, a sve u ciqu stvarawa povoqnog ambijenta za boravak gra|ana”. I program “Bio masa” kojim je predvi|eno iskori{}avawe drvnog ostataka, prikupqenog tokom redovnog odràvawa drvoreda, kao sirovine za grejawe upravne zgrade preduze}a, staklenika i plastenika. Su{tina i ovog ekolo{kog projekta je u{teda elektri~ne energije i upotreba bio mase kao obnovqivog izvora energije, naglasila je Lazi}ka. Oba ova projekta predstavqena su na Sajmu za{tite ìvotne sredine i prirodnih resursa “EKO FER”, odrànom

pro{le godine, na kome su privukli zna~ajnu pa`wu posetilaca. Zahvaquju}i pomo}i Grada koji je obezbedio buxetska sredstva, preduze}e je pre dva meseca zavr{ilo i kopawe i ure|ewe dva bunara, ~ija je izda{nost pet litara hemijski i bakteriolo{ki potpuno ispravne vode u sekundi, neophodne za podizawe nivoa rasadni~ke proizvodwe. -U saradwi sa gradskom vla{}u pokrenut je i program mapirawa i izrada softvera za gradsko grobqe, koji bi trebalo da bude zavr{en u novembru. Re~ je o revolucionarnom projektu na ovim prostorima, koji }e obezbediti veliku bazu podataka svih korisnika, sa elementima potrebnim za efikasniju evi-

denciju i naplatu usluga. Ona }e doprineti da evidencija bude maksimalno ta~na i {to je veoma va`no, omogu}i}e gra|anima jednostavan uvid i informacije o wihovim zaduèwima. Oni }e putem mape i fotografije i vizuelno mo}i da “pristupe” traènoj lokaciji - navela je direktorka jo{ neke najaktuelnije ativnosti zaposlenih u “Gradskom zelenilu”, naglasiv{i da su, zahvaquju}i, pored ostalog, i pomo}i ministarke Sneàne Bogosavqevi} Bo{kovi} pokrenute i brojne lokalne, regionalne i prekograni~ne aktivnosti u oblasti za{tite ìvotne sredine, a sve u ciqu aplicirawa za sredstva iz predpristupnih fondova EU. M. N.

GRAD

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

STRU^WACI JP “GRADAC” IZRADILI PLAN GENERALNE REGULACIJE „ATENICA - KULINOVCI” ao {to su i najavqivali, stru~waci iz urbanisti~ke slu`be JP “Gradac” su ispo{tovali dinamiku izrade {est planova generalne regulacije, kojima se “razra|uje” GUP â~ka do 2015. godine i posle plana “Qubi} poqe - Kowevi}i”, usvojenog u julu, na posledwoj sednici GV prezentovali jo{ dva predloga PGR: “Atenica - Kulinovci” i “Industrijska zona, kompleksi Bolnice i kasarni”, koje su ve}nici usvojili i uputili odbornicima SG na razmatrawe. Kako je naglasila predstavnik obra|iva~a Nata{a Strugarevi}, re~ je o veoma sloènom podru~ju za planirawe, “sme{tenom” na jugoisto~nom delu naseqenog mesta, odnosno u delovima katastarskih op{tina â~ak, Atenica, Kulinovci, Loznica i delimi~no u KO Trnava i Kowevi}i. Prostor koji tretira ovaj PGR nalazi se u jugoisto~nom delu terena “obuhva}enog” Genaralnim urbanisti~kim planoma, s tim {to se ju`ni deo prostire na obroncima planine Jelice, do najvi{eg nivoa pobr|a od oko 370 metara nadmorske visine, sa nagibom ka reci Zapadnoj Moravi i lokacijama zaravwenim na oko 230 metara nadmorske visine, objasnila je Nata{a Strugarevi} i naglasila: - Prilikom izrade ovog planskog dokumenta ispo{tovani su i pravni i planski osnov, odnosno Zakon o planirawu i izgradwi i Generalni urbanisti~ki plan â~ka, usvojen u decembru 2013. godine. Obuhvat plana je 531 hektar i on velikim delom tretira prostor KO Loznica, Atenica i Kulinovci, a mawim delom â~ak, Kowevi}i i najmawe KO Trnava. Planski deo - pravila ure|ewa, posebni uslovi, pravila parcelacije, gra|ewa, granice parcela, ure|eni su u skladu sa zakonom i u zavisnosti od prostora dati parametri prema urbanisti~kim celinama i podcelinama. U grafi~kom delu i kartama predstavqeni su postoje}e i planirano stawe, namena povr{ina, saobra}aj, hidrotehni~ka, elektroenergetska, telekomunikaciona i termotehni~ke instalacija... Plan obra|uje, istakla je Strugarevi}ka, i deo prostora koji je izvan gradskog gra|evinskog zemqi{ta, odnosno deo poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta. U centralnom delu prostora planirano je stanovawe sredwih gustina, a po obodnim delovima, na pobr|u Jelice, u Loznici i Kulinovcima niskih gustina, s tim {to

SLO@ENO PODRU^JE ZA PLANIRAWE

su planeri predvideli i “kombinaciju” stanovawa sa poslovnim zonama. Poseban deo plana predstvqa karta na kojoj su prikazani javni objekti i povr{ine, ka`e obra|iva~ i najavquje da }e ovaj PGR biti daqe razra|ivan u planovima detaqne regulacije i da su ve} izdvojeni PDR za Loznicu koji “pokriva” prostor od oko 14,5 hektara i dokument koji obra|uje lokacije pored Ateni~ke reke i sa leve strane sportske hale u Atenici, pored puta ^a~ak - Kraqevo, jer je ove celine trebalo detaqno planski razraditi. - U planu su pravilno raspore|eni i funkcionalni centri, kakvi su centri

DOBRE SAOBRA]AJNE VEZE Izme|u podru~ja koje “tretira” ovaj PGR i gradskog jezgra postoje dobre saobra}ajne veze, a komunikacija sa {irim okruèwem obavqa se preko dràvih puteva broj 23 i broj 179. Sredi{nim delom prostora, pravcem zapad - istok, prolazi koridor èlezni~ke pruge Poèga - â~ak - Kraqevo, dok na isto~nom delu plan “~uva” koridor za planirani krak pruge od â~ka ka Gorwem Milanovcu. Na ovom podru~ju izgra|en je i industrijski kolosek do fabrike “Sloboda”, koji ve} duè vreme nije prometan, navodi se jo{ u odeqku “pravila ure|ewa” u PGR “Atenica Kulinovci” i konstatuje da povr{ine uz reku Zapadnu Moravu nisu dovoqno iskori{}ene, i da }e to realizacijom predloènih palnskih re{ewa biti ispravqeno. mesnih zajednica, Spomen dom “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, {iri prostor na kome se nalazi ugostiteqski objekat “Babi}”, a koga bi tek planski trebalo obraditi. Osim toga, postoje i drugi neizgra|eni delovi gde je Grad suvlasnik sa privatnim licima i na kojima treba formirati

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

nove funkcionalne centre. Osim reonskog, planirani su i lokalni sportski centri, odnosno otvoreni tereni u Loznici, Atenici i u Kulinova~kom poqu, ravnomerno raspore|eni na ~itavom podru~ju koje “pokriva” ovaj PGR. Pravilima gra|ewa date su mogu}nosti za pro{irewe i dogradwu ve} postoje}eg vrti}a obja{wava obra|iva~ i napomiwe da je predvi|eno i pro{irewe grobqa u Atenici na prostor od oko jednog hektara. Plan generalne regulacije “Atenica Kulinovci” nije zanemario ni zelene po-

vr{ine, ve} naprotiv, predvideo je reonski park u neposrednoj blizini crkve u Atenici i u Kulinova~kom poqu, koji bi trebalo da odvoji industrijsku i zonu poslovawa od sportskog i centara stanovawa. U ovom dokumentu zna~ajno mesto zauzima prostor planiran za pro{irewe objekata Policijske uprave i zatvora, isti~e Nata{a Strugarevi}, kao i povr{ine za komunalne delatnosti u Ateni~kom poqu, neposredno pored Zapadne Morave. Re~ je o lokaciji planiranoj za izgradwu postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, kvanta{ke pijace i za {irok spektar komunalnih i sa wima kompatibilnih delatnosti. Planom je predvi|eno i ure|ewe bedema i korita zapadne Morave, regulacija Lozni~ke, Trnavske i dela Ateni~ke reke ka planini Jelici i zacevqewe Kulinova~kog potoka koga bi, predla`u urbanisti, trebalo “uvesti” u atmosfersku kanalizaciju u Ulici Dr Dragi{e Mi{ovi}a. M. N.

GRADSKO VE]E ODBACILO 13 AMANDMANA NA PREDLOG ODLUKE O REBALANSU BUXETA ZA 2014. GODINU

PRIHVA]ENA SAMO JEDNA IZMENA PGR a posledwoj sednici Gradskog ve}a, odr`anoj u sredu, razmatrani su amandmani na predlog odluke o izmenama i dopunama odluke o buxetu za ovu godinu i na Plan generalne regulacije “Industrijska zona, kompleksi Bolnice i kasarne”. Od 13 amandmana podnetih na predlog ovogodi{weg rebalansa op{tinske kase, dva su pristigla od odbornika vladaju}e ve}ine (dr Draga Milo{evi}a i Lazara ^ikiriza), a 11 od opozicionih odbornika. Po{to su ~elnici Gradske uprave za finan-

sije objasnili da tehni~ki nije mogu}e promeniti odluku na osnovu nekih predlo`enih amandmana, zbog toga {to su planirana sredstva za odre|ene pozicije utro{ena i na wima se ne o~ekuje novi priliv, ve}nici nisu prihvatili nijedan od 13 predloga. Re~ je o sredstvima koja se prenose iz republi~kog buxeta i ubiraju od naplate naknade za ure|ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta, naglasio je na~elnik GU za finansije Zoran Todosijevi}. On je ocenio i da su pojedini amandmani nedore~eni,

ali i da ima dobrih predloga, koji }e biti razmotreni i uvr{}eni u odluku o buxetu za 2015. godinu. Za razliku od ovih, amandman odbornika Bojana Dra{kovi}a na predlog PGR “Industrijska zona, kompleksi Bolnice i kasarne”, koji je predloìo da radijus krivine u Ulici Nikola Tesla bude smawen sa 350 na 250 metara, je prihva}en. Uvaèno je i obrazloèwe da }e ove korekcije doprineti nesmetanom pro{irewu saobra}ajnice, bez angaòvawa buxetskih sredstava za eksproprijaciju zemqi{ta, a privrednom dru{tvu NIS omogu}iti da okon~a postupak legalizacije dogra|enog objekta. To je potvrdio i na~elnik Gradske uprave za urbanizam Milo{ Milosavqevi}, oceniv{i da je Dra{kovi}ev predlog opravdan i da se sve izmene mogu uraditi u saglasnosti sa tehni~kim, bezbednosnim normativima i pozitivnim propisima. M. N.

PRIVREDA

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

OBELE@ENO 58 GODINA POSTOJAWA I USPE[NOG RADA ^A^ANSKE BANKE

NASTAVQEN TREND STABILNOG POSLOVAWA Tokom pedesetosmogodi{we poslovne istorije â~anska banka je pre{la put od lokalne banke, koja je dugo godina poslovala sa klijentima sa podruja ~a~anske i okolnih op{tina, do finansijske institucije, prepoznatqive u ~itavoj Srbiji. Zahvaquju}i predanom radu svih zaposlenih, wihovoj posve}enosti klijentima i stalnom unapre|ewu kvaliteta i vrsta usluga, banka sara|uje sa vi{e od 10.000 klijenata, pravnih i oko 100.000 fizi~kih lica. Svoje poslovne ciqeve i planove realizuje uz stalnu brigu o razvoju dru{tvene zajednice i za{titi ìvotne sredine, zbog ~ega je tokom svih proteklih godina finansijski pomagala brojne kulturne, humanitarne i sportske manifestacije, rekao je na prigodnoj sve~anosti, odrànoj 24. septembra, povodom obeleàvawa 58 godina uspe{nog rada â~anske banke, predsednik wenog Izvr{nog odbora Dragan Jovanovi}.

prvoj polovini ove godine ^a~anska banka je ostvarila pozitivne rezultate i tako nastavila trend stabilnog poslovawa, o ~emu svedo~e podaci da je bilansna suma Banke 30. juna iznosila 32,3 milijarde dinara i da se ona po veli~ini bilansne aktive nalazila na 19. mestu u bankarskom sektoru Srbije. Osim toga, i ukupni plasmani ^A BA na kraju prvog polugo|a bili su za 4,90 odsto ve}i nego na kraju 2013. godine i iznosili su 23 milijarde dinara. U prvom polugodi{tu Banka je ostvarila bruto dobitak od 9,7 miliona dinara, {to ju je plasiralo na 18. mesto me|u svim bankama. U ovoj godini nastavqena je uspe{na realizacija i “Business Up” kreditne linije, za koju Evropski investicioni fond obezbe|uje garancije i delimi~no pokriva rizik banke prilikom odobravawa kredita, {to mikro preduze}ima i preduzetnicma olak{ava pristup finansijskim sredstvima. U okviru ove linije plasirano je 1.160 kredita, u ukupnom iznosu od 12,7 miliona evra, a u junu ove godine i 721 kredit sa subvencionisanom kamatnom stopom, vrednosti 2,4 milijarde dinara. Kao jedan od lidera u oblasti kreditirawa energet-

ske efikasnosti, Â BA je u ovoj godini finansirala projekte 700 fizi~kih lica, vredne vi{e od dva mliona evra. PODR[KA KRAQICI SPORTOVA Kao dru{tveno odgovorna kompanija, â~anska banka je pomagala brojne sportske manifestacije, organizacije i klubove, a pre godinu dana je potpisala ugovor o partnerstvu sa Atletskim savezom Srbije i obezbedila finansijsku podr{ku reprezentativcima Tatjani Jela~i i Asmiru Kola{incu i wihovim trenerima Dragi{i \or|i}u i Nikoli Tomasovi}u za pripreme i u~e{}e na letwim Olimpijskim igrama 2016. godine. - Saradwa sa â~anskom bankom, koja je zapo~ela posle Svetskog prvenstva u Moskvi, umnogome mi je olak{ala put do srebrne medaqe na nedavno zavr{enom Seniorskom prvenstvu Evrope u Cirihu. Nadam se da }e ona biti nastavqena i da }e mi pomo} ove institucije omogu}iti i da ostvarim svoj krajwi ciq i osvojim medaqu na Olimpijskim igrama u Brazilu 2016. godine - rekla je, zahvaliv{i na poverewu â~anskoj banci, Tatjana Jela~a koja je u ovoj godini na doma}im i me|unarodnim takmi~ewima u disciplini bacawa kopqa osvo-

jila tri prva i jedno drugo mesto. Protekla sezona bila je uspe{na i za Asmira Kola{inca, drugog reprezentativca koji je u ovoj godini trenirao i takmi~io se pod pokroviteqstvom â~anske banke, u disciplini bacawe kugle. Po{to je naglasio da mu pomo} Banke izuzetno mnogo zna~i, ne samo kao finansijska, ve} i kao moralna podr{ka, jer moè rastere}enije da trenira, podsetio je da “nije imao dovoqno sre}e, zbog ~ega je izostala jedna od medaqa koju je prièqkivao”, ali, da je, ipak, zadovoqan, imaju}i u vidu to da je u 2014. postigao dràvni rekord. “QUBAVNO PISMO” ZA ZAPOSLENE I KLIJENTE Ve} tradicionalno Banka, povodom obeleàvawe svake godi{wice, svojim klijentima, poslovnim partnerima i zaposlenima poklawa pozori{nu predstavu. Ovog puta izbor je pao na komediju “Qubavno

pismo”, koju igraju glumci “Ateqea 212”. Tim povodom prigodnoj sve~anosti u â~anskoj banci u sredu je prisustvovala i glavna junakiwa predstave Tawa Bo{kovi}, podsetiv{i da je “Ateqe 212” takore}i “parwak” banke, koja je od wega starija samo mesec dana: - Pola svog ìvotnog veka igram ovu predstavu, strahovito je sme{na, u po~etku je trajala sat, a sada igramo tri sata, jer ne moèmo publiku da smirimo od smeha - rekla je, pored ostalog, Bo{kovi}ka, poèlev{i zaposlenima atmosferu u kolektivu, kakvu imaju glumci u “Qubavnom pismu”. Ove godine banka }e obradovati i najmla|e sugra|ane kojima }e pokloniti predstavu “U cara Trojana kozje u{i”, u izvo|ewu dramskog umetnika Milutina Gigija Jev|enijevi}a. Predstava }e biti izvedena 2. oktobra u 10 ~asova za u~enike prvog razreda i sutradan u 9,30 i u 11 sati za decu iz pred{kolskih

ustanova. - Moja predstava, ~iju sam premijeru odigrao u Amsterdamu, ìvi ve} 25 godina. Veliki zanat igrawa za decu nau~io sam prevashodno u pozori{tu “Du{ko Radovi}” i od mog najve}eg u~iteqa Branka Kockice, barda de~jeg teatra. Predstava je vrlo specifi~na, sazdana je od etno elemenata, a svi likovi u predstavi plod su interaktivne igre sa decom i odraslima - rekao je Jev|enijevi} i za ro|endan â~anskoj banci poklonio slogan: “Ko ne {tedi, ostane u bedi, a ko {tedi, mnogo vi{e vredi - â~anska banka”. DEVETI PUT “PELCER USPEHA” Nastavqaju}i tradiciju nagra|ivawa najuspe{nijih u~enika i studenata, ustanovqenu povodom obeleàvawa velikog jubileja - 50 godina uspe{nog rada, â~anska banka je deveti put darovala najboqeg u~enika zavr{ne godine Gimnazije (sa 300 evra) i dva

najuspe{nija studenta Ekonomskog fakulteta u Beogradu (sa po 500 evra). Predsednik Izvr{nog odbora Â BA Dragan Jovanovi} uru~io je nagradu “Pelcer uspeha” Neboj{i Uro{evi}u, najboqem u~eniku ~a~anske Gimnazije u {kolskoj 2013/2014. godini, Katarini Vidovi}, najboqem studentu zavr{ne godine Ekonomskog fakulteta sa podru~ja â~ka i Nataliji Mati}, najuspe{nijoj studentkiwi zavr{ne godine EF u Beogradu, na smeru finansije, bankarstvo i osigurawe. - Ova nagrada za mene predstavqa veliku ~ast i privlegiju, kao i priznawe za uloèni rad i trud - izjavila je Natalija Mati}, koja ima prosek ocena 9,72 i planira da zavr{i master studije i da se usavr{ava u sferi finansija. “Pelcer uspeha” je priznawe za rad i trud koji je tokom {kolovawa uloìla, rekla je Katarina Vidovi}: “Nagrada predstavqa i podsticaj i motivaciju da nastavim da se {kolujem i usavr{avam svoja znawa. Nadam se da }u ove godine upisati master studije i na}i posao.” Nagrada }e biti podstrek za nove uspehe i Neboj{i Uro{evi}u: “Drago mi je {to sam dobio ovu nagradu i {to neko ceni uloèni trud i rad mladih qudi. Od ove godine sam student Elektrotehni~kog fakulteta i nadam se da }u uspe{no nastaviti {kolovawe i po zavr{etku studija na}i adekvatan posao u struci.” M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

DRU[TVO

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE Pi{e: Lela Pavlovi}

Upravni sistem Otomanske imperije u potpunosti se uru{ava po~etkom XIX veka, procesom osloba|awa srpskih teritorija u doba Prvog srpskog ustanka, koji je zapo~eo 1804. godine, kao buna Srba protiv dahija u Beogradskom pa{alukuu. Ubrzo se pokazalo da se vi{e nije radilo samo o buni protiv dahijskog na~ina uprave i jani~arskog nasiqa, ve} o borbi s carevinom i {irewu oslobodila~ke borbe i na prostore drugih oblasti, izvan Beogradskog pa{aluka, gde je srpski narod bio pod turskom vla{}u. Istovremeno je to bila borba i za promenu dru{tveno – ekonomskih odnosa, tj. likvidaciju turskog feudalnog sistema i za temeqne nacionalne i socijalne promene. Po re~ima znamenitog nema~kog istori~ara Leopolda Rankea, radilo se o narodnoj revoluciji, koja je otvorila proces balkanskih narodnih revolucija vo|enih u XIX veku. Polaze}i od stava da je buna bila nastavak ustani~ke borbe i kontinuitet srpske revolucije 1804 – 1815. i kao takva predstavqala je nesumwivo zna~ajan istorijski doga|aj. Haxi Prodan, kao ugledni haxija i starovla{ki vojvoda, bio je najzna~ajnija li~nost na wenom ~elu. To se videlo i po tome {to su Turci obe}ali amnestiju za sve, izuzimaju}i Haxi Prodana, i {to su po wegovom prelasku preko Save od austrijskih vlasti traìli da ga izru~e. Osim toga, Haxi Prodan je u tim burnim vremenima svojim ìvotom i aktivno{}u povezao Stari Vlah – sjeni~ki i moravi~ki kraj, sa Draga~evom, â~kom i [umadijom. Posle poraza na brdu Nebo{u oti{ao je u [umadiju, a glavna bitka se vodila u Kni}u.

DVA VEKA OD PODIZAWA HAXI PRODANOVE BUNE (1814 – 2014)

â~ku se tokom jula i avgusta 1814. pojavila kuga, zbog koje se narod sklonio u manastir Stjenik. U isto vreme muselim ~a~anski Latif aga smestio se u manastir trnavski, Blagove{tewe, gde je Haxi Prodan bio sa svojom porodicom. Dok je turski stare{ina bio na putu sa Haxi Prodanom, izbije sukob izme|u Mijaila, sredweg brata Prodanovog, Pajsija Ristovi}a, igumana manastira Trnave, i Josifa Altobabi}a, barjaktara Haxi Prodanovog, i osmorice muselimovih momaka, koji su ostali u manastiru. Ovaj sukob desio se oko Krstovdana 1814. Obave{ten o sukobu Haxi Prodan se iskrade. îm je uo~io wegovo bekstvo Latif aga, prepla{en, ode u Karanovac, dana{we Kraqevo. Nameravao je, ako bude prinu|en, da se tamo zatvori i brani. Odmah je obavestio vezira u Beogradu o buni u Poè{koj nahiji i zatraìo pomo}. Okolnim stare{inama pisao je da su se Srbi ponovo digli na oru`je. Me|u Turcima u ovoj nahiji nastalo je kome{awe. Veliki broj wihovih porodica iz â~ka,

Karanovca i Trstenika po~ne odlaziti i primicati se Ni{u. Kad je vest o buni stigla u Beograd (28. septembar), Sulejman pa{a hitno je poslao 700 kowanika (delija) pod komandom svoga }ehaje Im{ir pa{e, sa naredbom da idu na pobuweni kraj oko ^a~ka i u Draga~evu. U isto vreme naredio je A{in begu da sa knezom Milo{em Obrenovi}em odmah krene u Trnavu. Na pobuwenike sa svih strana krenula turska vojska – od Beograda Im{ir pa{a, iz rudni~kog kraja A{in beg, od Kragujevca i Karanovca jedan od Karafejzinih krxalija i Latif aga. U Draga~evo je stigao ba{ibozluk novopazarskog Adem pa{e s kojim je Haxi Prodan ratovao u toku Prvog ustanka. Stigav{i u ^a~ak, A{in beg ostane da sa~eka pa{inu vojsku. Milo{a Obrenovi}a mobilisanim Srbima iz rudni~kog kraja i turskim zapovednikom ]or – Zukom koji je predvodio Turke, odredi da idu u Trnavu i na planinu Jelicu radi gu{ewa bune. Turci su obe}ali da }e svakome ko se preda biti opro{teno, osim Haxi Pro-

O Haxi Prodanu se zna da je iz Zemuna preba~en u Petrovaradin, zatim preme{ten u Moha~, a kasnije, po odobrewu Meterniha i za Rusiju. Stalno insistirawe Porte da bude izru~en turskim vlastima, primoralo je austrijske vlasti da proture pri~u da je umro. Slede}e saznawe dolazi nam iz rumunskih izvora, da je kao kapetan haxi Prodan aktivno u~estvovao u ustanku u Vla{koj 1821. Usled poraza ustanika, haxi Prodan je oti{ao u Besarabiju. Uskoro je i umro u Hotinu (Besarabija), na obali Dwestra, 1826. godine. Kakav je odjek buna imala me|u Srbima, videlo se u jedinstvenom stavu naroda i sve{tenstva – jedina buna iz koje su potekla dva srpska sveca, predobnimu~enici |akon Avakum i iguman Pajsije, ~iji se dan praznuje 17/30. decembra.

POBIJENI NA NAJSVIREPIJI NA^IN

danu i wegovoj bra}i. U me|uvremenu Haxi Prodan se sa glavninom svoje vojske povukao u Nebo{, vrh na planini Jelici. Sude}i po nekim podacima, pobuweni~ka vojska nije bila velika. Dràwe kneza Milo{a i jednog broja srpskih knezova obeshrabrilo je i samog vo|u pobuwenika Haxi Prodana. Iznenada napadnuta, pobuweni~ka vojska nije se mogla odràti. Ve}ina ustanika se povukla u {ume planine Jelice i uputila se u grupama i pojedina~no na razne strane. Za Haxi Prodanom je poslana potera. Predvodili su je ]or Zuko i Arsenije Lomo, koji je bio pod Milo{evom komandom. Vo| bune je uspeo da umakne goniocima i sa svojim momcima i bra}om pobegne preko Morave u Rudni~ku nahiju. Iguman Pajsije i Haxi Prodanova porodica probiju se i sakriju u draga~evsko selo Gora~i}e. Uskoro su tu uhva}eni i u ropstvo odvedeni. Iz jednog Haxi Prodanovog pisma upu}enog Milo{u Obrenovi}u od 6. maja 1818. saznajemo da je wegova familija bila izbavqena uz pomo} kwaza, na ~emu mu Prodan zahvaquje. Turska vojska i krxalije kretali su se svuda po terenu i svirepo se svetili u~esnicima bune i narodu. Otpo~ele su te{ke represalije: ubistva, hap{ewa, odvo|ewe u robqe, pqa~ka imovine po selima ove nahije, posebno u Draga~evu i trnavskim selima. Ne{to kasnije od Trnave i Draga~eva pobunili su se Gruà i Lepenica u Kragujeva~koj i Leva~ i Temni} u Jagodinskoj nahiji. Kad je Haxi Prodan napustio Draga~evo, buna se razbuktala u ovim dvema nahijama. Ovde je trajala oko mesec dana sa ve}im brojem u~esnika i ja~im intenzitetom. Posle ustani~kog poraza u Trnavi i Draga~evu, neke hajdu~ke grupe ostale su i daqe na okupu i povukle se dubqe prema Starom Vlahu,

mada buna nije zahvatila ovu teritoriju. Turski stare{ina iz Uìca Ahmet beg Dolan~i} u~estvovao je sa vojskom u gu{ewu bune. Znamo da je on kasnije od kneza Milo{a traìo da mu plati 600 dukata za hranu koju je utro{io na srpsko robqe u toj prilici. Kad se ra{~ulo da se pobunila Kragujeva~ka nahija, osobito Gruà, ]aja pa{a odredi A{in bega i Milo{a Obrenovi}a da idu na ustanike i sti{avaju narod. U Kni}u su nai{li na oko 1.000 pobuwenika spremnih na otpor. Osetiv{i da mnogi Srbi koji su bili sa wim ne èle da se tuku sa bra}om, knez Milo{ stupi u pregovore sa buntovnicima. Neki od predvodnika su mu se na veru predali, pa su ostali momci kod wega: Sima Milosavqevi} Pa{trmac, biv{i barjaktar kod vojvode Antonija Pqaki}a, Toma Vu~i} Peri{i}, ranije Kara|or|ev momak, i neki drugi. Ostali pobuwenici sa Nikolom Vuki}evi}em i Haxi Prodanom sutradan se u Kni}u sukobe sa Turcima i pobede ih. Opisuju}i te doga|aje, Konstantin Nenadovi} isti~e: „A sve ostale vo|e pod Haxi Prodanom, kao i svi ustav{i ne htednu se na poziv Milo{ev predati, nego se sutra dan u Kni}u pobiju, pa iako je usta{a samo 5 - 600 bilo, opet Milo{a sa 2.000 Srba i 100 Turaka suzbiju i megdan odrè.“ U me|uvremenu se i ]aja pa{a sa vojskom primakao Kni}u. Uvidev{i da Milo{ Obrenovi} ide sa Turcima i da je spreman da se sa ustanicima i daqe bije, da me|u buntovnicima ima onih koji nisu èleli da se sa svojima tuku, kao i da tolikoj turskoj sili ne mogu uspe{no dati otpor, pobuwenici se po~nu kolebati i razilaziti. Neki su oti{li ku}ama i tamo se prikrivali, drugi se razi|o{e po {umama. I Nikola Vuki}evi} ode svojoj ku}i. Turci su ga kasnije po-

Turci su iskoristili Haxi Prodanovu bunu da zavedu strahovit teror u Srbiji, posebno u pobuwenim krajevima. Svedo~ewa savremenika i arhivski izvori pokazuju da su pobuweni krajevi, a zatim i Beograd, postali prava „kasapnica“ Srba. Prema proti Matiji Nenadovi}u, do po~etka januara 1815. godine u Draga~evu je pose~eno ili na dugi na~in ubijeno 60 qudi, u â~ku 78, u Kragujevcu 86, a u Beogradu su pose~ene 173 srpske glave. Me|u pobijenim bilo je na glasu starih vojvoda i stare{ina iz Prvog ustanka, duhovnika i drugih vi|enijih Srba: Stanoje Glava{, Milija Zdravkovi}, Stevan Jakovqevi}, pop Simo Sjeni~anin, iguman Pajsije Ristovi}, |akon Avakum... Neki su pobijeni ili umoreni na najsvirepiji na~in. Mnoge vi|enije ustani~ke i srpske stare{ine doveli su pred Stambol kapiju u Beogradu (nalazila se izme|u spomenika Knezu Mihajlu i Narodnog pozori{ta, Srbi su je iz temeqa sru{ili), gde su u najve}im mukama izdahnuli na o{trom koqu. Igumana Pajsija i jo{ 36 qudi (me|u kojima je i Teofilo Palali}) nabili su ìve na koqe. Jedan od wegovih najbliìh saradnika |akon Avakum svojim juna~kim dràwem na gubili{tu zadivio je i neprijateqa, pa su mu, umesto da ga ìvog nabijaju na kolac, najpre hanxarom probili srce, pa mrtvog na kolac stavili. Veliki broj svezanih Srba stradao je na putu za Beograd. U pobuwenim krajevima, od Draga~eva do Temni}a, posle Haxi Prodanove bune stradawa su bila teà od onih posle sloma Prvog ustanka, a turska svirepost prevazi{la dahijsku pred ustanak. Turski ministar spoqnih poslova u jednoj prilici izjavio je „da ta raja mora pomreti, koja se tako ~esto buni“. U takvim okolnostima i zbog verolomnosti Sulejman pa{e, pokolebale su se i one stare{ine i druge vi|enije li~nosti koji su se, uz Milo{a Obrenovi}a, zalagali za pomirqiviju politiku. Sazrevalo je saznawe da je politika „uslovnog sluèwa Turcima“ pretrpela neuspeh. Uvi|alo se da je nu`no braniti se od Turaka, {to }e do}i do izraàja podizawem Drugog srpskog ustanka 1815. godine. sekli. Haxi Prodan se sa svojom bra}om i momcima uputi na sever ka Savi. Iz Kni}a, preko Kragujevca, pa{a je krenuo u Jagodinu radi gu{ewa bune. Uz put je pohvatao i u lance stavio dosta qudi. U Jagodinsku nahiju poslao je A{in bega i kneza Milo{a da i tamo „pogase raspaqene bune vatru“. Kad ustanici vide da je turska vojska u{la u vilajet, a da je buna u Poè{koj i Kragujeva~koj nahiji uga{ena, a i da ih Milo{ poziva da se predaju, stanu se razilaziti ku}ama. Predvodnici ostanu jo{ u {umi, ali se i oni po~nu predavati. I u Jagodinskoj nahiji Turci pohvataju znatnije qude i drugo robqe me|u kojim i vojvode iz Prvog ustanka Stevana i Jovana Jakovqevi}a, i kao su`we odvedu u Beograd ]ehaja pa{a se zadrào nekoliko dana u â~ku, domamio je istaknutije qude, ne samo one koji su mogli bi-

ti u vezi sa bunom nego i druge uglednije li~nosti, poveza ih u sinxire i uzme im silan novac, obe}avaju}i da }e da ih pusti, a u stvari spremao im je koqe i ve{ala. Isto to u~ini u Kragujevcu i Jagodini, pa sa 95 qudi i 11 porodica vrati se 12. novembra 1814. u Beograd sa svoga pohoda protiv buntovnika, gde bude sve~ano do~ekan. Haxi Prodanova buna bila je uga{ena. Najve}i broj Srba pogubqen je na Savindan (Sv Sava osve}eni) 5 /17. decembra 1814, a jedan deo ba{ na Svetog Savu 1815. Za Haxi Prodanom je krenula potera, on uspe{no prelazi u Srem, {to je razqutilo Skopqak pa{u i krivicu prebaco na Stanoja Glava{a, jer je wemu poverio da ~uva Carigradski drum. Po izri~itoj pa{inoj naredbi, ubijen je Glava{, jedan od posledwih stare{ina koji je ostao u Srbiji posle sloma Prvog ustanka.

VEÊRAS SVEÂNA AKADEMIJA Povodom proslave 200 godina podizawa Haxi Prodanove bune, ve~eras u 19 ~asova u velikoj sali Doma kulture bi}e odràna Sve~ana akademija. Program proslave nastavqa se sutra u 9 ~asova Svetom liturgijom u manastiru Blagove{tewe u Trnavi, posle koje }e u 11 ~asova biti odràne {kolske i duhovne sve~anosti u manastirskoj porti.

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

DRU[TVO

DIPLOMATE SVIH ZARA]ENIH STRANA I RUKOVODSTVO GRADA POLO@ILI VENCE NA SPOMENIK ^ETRI VERE

PORUKA HUMANOSTI, TOLERANCIJE, PO[TOVAWA I MIRA rad â~ak i Me|uop{tinski istorijski arhiv organizovali su u utorak dvostrukim povodom centralnu proslavu obeleàvawa stogodi{wice od po~etka Prvog svetskog rata, i to 23. septembra, na dan kada je 1934. godine na Gradskom grobqu osve{tana Spomen kosturnica podignuta izginulim ratnicima obe zara}ene strane, od 1912. do 1918. godine. Poznatiji kao Spomenik ~etiri vere, po ~emu je jedinstven u svetu, na kome se nalaze simboli svih konfesija, hri{}anski pravoslavni i katoli~ki krst, jevrejska Davidova zvezda i muslimanski srp sa polumesecom, podignut je pre ta~no 80 godina na inicijativu èna ~a~anskog kraja, koje su organizovane u pododbor FIDAK-a, u saradwi i uz razumevawe tada{wih op{tinskih vlasti, i u nameri da prona|u grobove vojnika obeju zara}enih strana, izginulih ili umrlih u oba Balkanska i Velikom ratu, i sahrane ih zajedno na jednom mestu. Ovaj Spomenik ratnicima svih nacija i vera podignut pre osam decenija, simbol je dubokog humanizma i tolerancije qudi ~a~anskog kraja, i simbol pomirqivosti i hri{}ankog ~ovekoqubqa srpskog naroda, uprkos ~iwenici da je u tim ratovima

najvi{e stradao. Direktorka Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Lela Pavlovi} istakla je da su podaci o postradalima prikupqani {est godina i da je do sada otkriven identitet 920 boraca pohrawenih u zajedni~koj grobnici, koju je te, 1934. godine u ime Aleksandra Kara|or|evi}a, otkrio i predao na ~uvawe tada{wem predsedniku ~a~anske op{tine Ra{u Gavrovi}u, potpukovnik Oskar ^aska, komandant mesta iz ^a~ka. U za-

jedni~koj grobnici nalaze se ^esi, Nemci, Ma|ari, Rumuni, Italijani, pripadnici islamske veroispovesti koji su ratovali na strani Austrougarske vojske, ali najvi{e je Srba, istakla je Lela Pavlovi}. Sve~anost je zapo~ela prijemom ambasadora i izaslanika diplomatskih predstavni{tava zemaqa ~iji su vojnici pohraweni u ovoj Spomen kosturnici kod gradona~elnika Vojislava Ili}a, a u prisustvu ministra Vlade RS Velimira Ili}a, predsednika Gradske Skup{tine Veqka Negovanovi}a i drugih funkcionera lokalne samouprave. Po~ast vojnicima svih nacija i vera, koji su, kako je re~eno “Svako se borio i umro za

istakao da ovo obele`je na{ narod ceni, ~uva i po{tuje, i da nikada, ni u najteìm vremenima nije bilo wegovog skrnavqewa. Naprotiv, ovaj spomenik je simbol mira, razumevawa, tolerancije i po{tovawa svih ratnih `rtava, a humanost i pra{tawe moraju biti na{a ideja vodiqa za budu}nost. Istog dana u holovima Doma kulture arhivsku izlo`bu posve}enu podizawu Spomenika otvorio je Darko Domanovi}, na~elnik Moravi~kog upravnog okruga, podsetiv{i na istorijske okolnosti wegovog stvarawa i tuàn dan te 1934. godine, kada je â~ak bio iski}en zastavama svih nacija i vera zara}enih strana, kada su â~ani “odali zahvalnost srpskim sinovima za slobodu i ujediwewe naroda Jugoslavije, a pred svetom pokazali svoju qudsku {irinu, svest i humanost”. Ambasador Ruske Federacije u Beogradu

Foto: Zoran Milo{evi}

svoju otaxbinu”, polagawem venaca na Gradskom grobqu odali su: U ime Vlade RS ministar Velimir Ili} i predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva unutra{wih poslova, Grada â~ka, Moravi~kog upravnog okruga, op{tina Gorwi Milanovac i Lu~ani i Kola srpskih sestara iz â~ka. U ime Ambasade Republike Austrije venac je poloìo wegova ekselencija Johanes Ejgner; u ime Ambasade Ruske Federacije wegova ekselencija ambasador Aleksandar Vasiqevi~ êpurin; u ime Ambasade Republike Turske, wegova ekselencija Mehmet Kemal Bozaj; u ime Ambasade Republike ê{ke, pomo}nik izaslanika odbrane Franti{ek Bajer. Polagawu venaca prisustvovali su i predstavnici verskih organizacija: u ime Srpske pravoslavne crkve arhijerejski namesnik protojerej Sa{a Jolovi}, predstavnik Beogradske nadbiskupije vele~asni Gregor Hudek, emisari Islamske zajednice, efendija Sead Nasufovi}, sekretar Fakulteta islamskih nauka i efendija Mensur Zukorli}, direktor Medrese Sinan-beg u Novom Pazaru, dok je rabin Isak Asijel bio spre~en da do|e jer je jevrejska zajednica upravo te no}i proslavqala svoju Novu godinu. Program pred Spomenikom izginulim ratnicima 1912-1918. je vodio profesor Slobodan Nikoli}, himnu “Boè pravde” i “Tamo daleko” pevale su Aleksandra Markovi} i An|ela Manojlovi}, a po~asnu straù drào je stroj pripadnika Vojske Srbije. Ministar Velimir Ili} je tom prilikom

Aleksandar êpurin je rekao da mu je ~ast {to je tog dana bio u â~ku i da je na{a zajedni~ka obaveza da se se}amo qudi koji su u~estvovali u odbrani otaxbine, istakav{i da je tokom osloba|awa Srbije poginulo 31.000 sovjetskih vojnika, me|u kojima je bilo Ukrajinaca, Kazahstanaca, Jevreja i drugih naroda. - U Prvom sveskom ratu, poginulo je 9.000 Rusa, ako ra~unamo i one koji su branili Srbiju, a bili u zarobqeni{tvu. Srbija ih po{tuje i moramo ih se zauvek se}ati. Dana{wa sve~anost poru~uje da su na{em kontinentu potrebni mir i dobra voqa, ni Srbima, ni Rusima nisu potrebne konfrontacije. Zato je potrebno pa`qivo gledati u pro{lost i oprezno graditi budu}nost - naglasio je, pored ostalog ambasador êpurin. - Srbiju i Austriju danas vi{e ni{ta ne razdvaja. Postoji boqi na~in da se u~ini ne{to za svoju otaxbinu, da se gradi. Sada èlimo da gradimo zajedni~ku budu}nost u ujediwnoj Evropi – rekao je ambasador Austrije Johanes Ajgner, istakav{i da mu je ~ast {to prisustvuje ovom doga|aju. Ambasador Turske Mehmet Kemal istakao je ovaj ~in kao primer velike tolerancije i na~in na osnovu koga mogu i druge zemqe da se okupe, posebno izdvojiv{i kao vrednost ~iwenicu, da je to bila inicijativa èna, {to, po wegovim re~ima, potvr|uje da se ukqu~ivawem èna u dru{tveni ìvot rat pretvara u mir. “To {to smo mi danas ovde pokazuje da nisu uzalud izgubili ìvote”. Z. L. S.

SE]AWE

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

DR JEROSLAV KU@EQ ÔVEK KOJI JE POLA VEKA LEÎO I PROSVE]IVAO ÂÂNE Gotovo da nema â~anina koji nikada nije pro{ao Kuèqevom ulicom, ali je veliko pitawe koliko na{ih sugra|ana zna ko je bio Jaroslav Kuèq, kako je ìveo i ~ime se bavio. U {kolama se u~i o svemu i sva~emu, ali ne i o istoriji sopstvenog grada, u porodicama nema vremena za pri~e o pro{losti, a i sami smo, prizna}ete, nedovoqno zainteresovani za li~nosti koje nas podse}aju na prave vrednosti i upu}uju na put znawa, rada i morala. Upravo takav je bio dr Jaroslav Kuèq, ~ovek koji je svo svoje znawe, ste~eno u evropskim {kolama, stavio u slu`bu â~ka i wegovih ìteqa. Ne samo da je le~io na{e pretke, nego ih je u~io kako da se {tite od zaraznih bolesti, gaje p~ele i lak{e obra|uju zemqu.

ada je Jaroslav do{ao na svet, 1846. godine, wegov otac je, kao upravnik carine, slu`bovao u selu Najsorgenu, na staroj granici izme|u ê{ke i [lezije. Od ranije slabog zdravqa, Karol Kuèq je umro tri dana po ro|ewu sina, a wegova udovica Ana se, verovatno iz ekonomskih razloga, ve} naredne godine preselila u varo{icu Trìblice, u severozapadnoj ê{koj, gde de~ak kasnije kre}e u {kolu. Samohrana majka i daqe mewa mesto boravka, pa Jaroslav {kolovawe nastavqa u Pragu i Litomjericama, gde i zavr{ava gimnaziju. Medicinu je studirao u Be~u, a odmah po sticawu diplome je, kao odli~an student, dobio posao pomo}nog

lekara na De~ijem odeqewu Be~ke gradske bolnice u Lepold{tatu. DO[AO DA POMOGNE U SRPSKO - TURSKOM RATU Pred mladim i sposobnim lekarom sigurno bi se u budu}nosti otvorila vrata mnogih zdravstvenih ustanova u sredi{tima evropske znanosti i kulture, ali wega }e `ivot odvesti u sasvim drugom pravcu. Vreme Jaroslavqeve mladosti poznato je u zemqama Habzbur{ke monarhije kao period Bahovog apsolutizma, a obelele`avali su ga diktatura, centralisti~i na~in upravqawa i germanizacija za koje je najzaslu`niji bio austrijski ministar unutra{wih poslova Aleksandar fon Bah. U pod-

Dr Jaroslav Ku`eq sa suprugom Milevom

jarmqenim zemqama su, kao odgovori na apsolutizam, ja~ale nacionalna svest i `eqa za samostalno{}u. Nema sumwe da je Ku`eq kao student upoznao vr{wake iz drugih slovenskih zemaqa koji su, kao i ~e{ki studenti, bili poneti ose}awem rodoqubqa, i da je me|u wima bilo i pripadnika na{eg naroda.

Ku}a u kojoj je `iveo dr Ku`eq. Crte` Dragana ]irkovi}a

Kada je Srbija, 1876. godine, objavila rat Turskoj i kada se wena vlada, zbog nedostatka medicinskog osobqa, obratila za pomo} zemqama sa kojima smo imali prijateqske odnose, Ku`eq se na{ao u grupi ~e{kih medicinara koji su, odu{evqeni slobodarskim duhom i hrabro{}u malog naroda sa Balkana, re{ili da mu

pruè direktnu podr{ku. Posle nepunih pet meseci rada, napustio je be~ku bolnicu i stigao u Srbiju, gde ga je Ministarstvo vojno postavilo za â&#x20AC;&#x153;sanitetskog kontraktualnog kapetana II klaseâ&#x20AC;?. Raspore|en je u Ivawicu, kao vojni lekar jedinice koja se borila u Javorskom ratu. U vreme prekida rata, 1876. i 1877. godine, radio je u Rezervnoj vojnoj bolnici u â~ku, da bi godinu dana kasnije, ponovnim ulaskom Srbije u rat protiv Turske, bio upu}en u Kru{evac, na du`nost komandira poqske bolnice Moravskog kora. Ubrzo napu{ta vojnu slu`bu i biva postavqen za op{tinskog lekara u â~ku. Poslove vojnog lekara ponovo }e obavqati kada bude u penziji, u vreme balkanskih i Prvog svetskog rata, na ~elu vojne bolnice u Kragujevcu. U BRAKU SA SRPKIWOM MILEVOM Mladi êh je bio veoma druèqubiv i ve} na po~etku boravka u Srbiji, tokom Javorskog rata, stekao nove prijateqe. Jedan od wih je bio ~a~anski sve{tenik Sreten Popovi}, u ~ijem }e domu upoznati wegovu k}erku Milevu. Naklonost je bila obostrana i krunisa-

na je brakom, 1. maja 1877. godine, a da bi dvoje mladih moglo da se ven~a bilo je neophodno da verenik iz katoli~ke pre|e u pravoslavnu veroispovest, {to je i u~inio, uprkos protivqewu familije u dalekoj domovini. Majka mu vi{e nije bila me|u ìvima, ali od strica, biskupa u ê{koj, stiglo mu je pismo puno prekora, kao i pretwa da }e ga rodbina izop{titi iz nasledstva. Zasnivawem porodice dr Kuèq se trajno vezao za â~ak, a toplina porodi~nog doma je verovatno bila i osnovni motiv za napu{tawe vojne slu`be. Kao op{tinski lekar, brzo je svojom stru~no{}u i energijom stekao simpatije pacijenata, ali i privukao pa`wu zdravstvene vlasti, pa mu je od strane dr Vladana \or|evi}a, na~elnik Sanitetskog odeqewa u Ministarstvu unutra{wih dela, stigao poziv da pre|e u Beograd. Na du`nost sekretara Sanitetskog odeqewa stupio je 1880. godine i, po{to je to bilo vreme velike reorganizacije zdravstvene slu`be, u~estvovao u izradi va`nih zakonskih akata, kao {to su Zakon o ~uvawu zdravqa u narodu i na doma}oj stoci (wime su, pored ostalog, regulisane du`no-

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

sti prava op{tinskih, sreskih i okru`nih lekara, privatna lekarska praksa, pravila o sahrawivawu i grobqima, za{tita javnog morala) Zakon o narodnom sanitetskom fondu, zakoni o bolnicama i apotekama. Wegov boravak u prestonici, me|utim, nije dugo trajao. Supruga mu je ìvela u â~ku, ba{ u to vreme rodila mu se k}erka, a preminuo tast, pa su izmewene okolnosti zahtevale da bude uz porodicu. Po sopstvenoj èqi, razre{en je du`nosti u Beogradu i postavwen za okru`nog lekara i upravnika Okru`ne bolnice u â~ku, na mesto vreme{nog dr Stevana Teren~ina koji je oti{ao u penziju. ZASLU@AN ZA IZGRADWU SAVREMENE BOLNICE U vreme kada se dr Kuèq latio lekarskog posla u Srbiji, â~ak je bio palanka sa samo nekoliko kaldrmisanih ulica, bez kanalizacije i mesta za odlagawe sme}a, a wegovi ìteqi nisu mnogo marili za li~nu higijenu, ~isto}u ku}nih prostorija i dvori{ta. Uslovi za zarazne bolesti bili su vi{e nego povoqni, pa su epidemije bile ~este i odnosile veliki broj stanovnika. Od difterije, {arlaha, tifusa, bogiwa i sli~nih po{asti najvi{e su stradala deca, pa se de{avalo da pojedine porodice za nekoliko dana izgube i nekoliko potomaka. U nedostatku stru~nih babica, poro|aje su obavqale samouke ène, pa je bila i velika smrtnost me|u porodiqama i tek ro|enim bebama. Qudi su nerado prihvatali le~ewe u bolnici, u wu su i{li samo oni koji su morali - siromasi i besku}nici. Dr Kuèqa nisu obeshrabrili ovoliki problemi, ve} se sa wima uhvatio u ko{tac. Naro~ito mu je bilo stalo da od bolnice, koja se nalazila u radila u neodgo-

Dr Ku`eq, 1915.

varaju}im zgradama u Palilulama, napravi ugodnije mesto, a kod sugra|ana razvije svest o neophodnosti stru~nog le~ewa u bolnicama. Sa~uvani podaci govore da je u tome, uz pomo} mladih lekara koje je okupio, i uspeo - na po~etku wegovog rada u bolnici se godi{we le~ilo 375 osoba, da bi taj broj narednih godina nadma{io 5.000 bolesnika. Po{lo mu je za rukom da ostvari i svoj san o novoj bolnici, ustanovi u kojoj bi se â~ani le~ili u skladu sa savremenim standardima i uz brigu stru~nog osobqa. Zahvaquju}i wegovoj inicijativi, pripreme za gradwu po~ele su krajem 19. veka, po ulasku u novo stole}e odre|eno je mesto za novu bolnicu, a izgradwa zavr{ena 1910. godine, kada je dr Kuèq ve} bio penzioner. NARODNI LEKAR I PROSVETITEQ Dr Kuèq je na svom kowu stizao do najzabitijeg sela,

Ulica dr Ku`eqa, ^a~ak 2014.

SE]AWE

gde god je lekarska pomo} bila potrebna. Imaju}i na umu va`nost preventive, zalazio je u doma}instva i u~io qude kako da odràvaju ~isto}u, neguju bolesnike i dezinfekuju prostoriju u kojoj je umrla osoba obolela od zarazne bolesti. Drào je predavawa, borio se protiv sujeverja, zalagao za boqe higijenske uslove u {kolama. Ukazivao je na potrebu da stanovni{tvo koristi zdravu vodu i da se grad za{titi od izlivawa reke i potoka. Radi suzbijawa veneri~nih bolesti, formirao je spisak bludnica koje su radile po ~a~anskim mehanama, insistirao da se redovno podvrgavaju lekarskom pregledu i vodio evidenciju o nalazima. Govorio je na na~in blizak obi~nim qudima, umeo da bude i strog, a u se}awu â~ana dugo je ìvela wegova uzre~ica “}oe}e boìji”, kojom se obra}ao onima koji nisu ozbiqno shvatali lekarska uputstva. Dr Kuèq je prvi me|u lekarima u unutra{wosti

Srbiji nabavio mikroskop i “wime se sluìo u svojoj ure|enoj ku}noj laboratoriji”. Iako je imao pune ruke posla, na{ao je vremena i da ne{to od svog velikog lekarskog iskustva zabeleì i objavi u stru~nim ~asopisima. Neka od zapaàwa i uputstava, sadràna u “Poukama o gu{oboqi”, “Poukama o srdoboqi” i drugim “poukama” koje je dostavqao ugroènim op{tinama da bi bile ~itane narodu, do danas nisu izgubile aktuelnost. U “Poukama o suzbijawu i le~ewu {arlaha” nai{li smo, na primer, na ovakvu sugestiju: “Ono {to bi se potro{ilo na pijan~ewe po slavama i da}ama, neka se preda op{tinskoj kasi za pomo} i kupovinu lekova sirotiwi koja od ove ili neke druge bolesti boluje”. “Srpski arhiv za celokupno lekarstvo” objavio je vi{e Kuèqevih radova, a u istoriju srpske medicine u{ao je time {to je u ratu prvi u na{oj zemqi primenio antisepti~ki metod, ali i kao lekar koji je “ustanovio entitet pegavca, prilikom wegovog epidemijskog javqawa u ~a~anskom okrugu 1901/2. godine”. DOBAR DOMA]IN I GRA\ANIN Dr Kuèq nije voleo kafane, koje su u Srbiji bile i ostale centar dru{tvenog ìvota, ali je u~estvovao u svim aktivnostima va`nim za razvoj grada i wegove okoline. Bio je akcionar Elektri~nog dru{tva “Ov~ar i Kablar”, podsticao gra|ane da {tede u tek osnovanoj â~anskoj {tedionici i sara|ivao sa Srpskim arheolo{kim dru{tvom u Beogradu. Prvi je u â~ak doneo ko{nicu “|erzonku”, naru~ivao je seqacima gvozdene plugove iz inostranstva, a od Poqoprivrednog dru{tva nabavqao paketi}e svilenih buba i, kada je i{ao na teren, delio ih è-

Kosara, k}erka Jaroslava i Mileve Ku`eq

nama po selima i u~io kako da proizvedu svilu. Izgled ku}e u kojoj je porodica Kuèq ìvela ovekove~io je slikar Dragan ]irkovi}, ali se pouzdano ne zna gde se ona nalazila. Po svemu sude}i, Kuèqevi su stanovali u sada{woj Kablarskoj ulici (u neposrednoj blizini Zanatskog centra), a dvori{te je vaìlo za jedno od najlep{ih u â~ku. Krasile su ga ure|ene staze, raznovrsno drve}e i {ibqe, kalemqene ruè i retko cve}e, za koje je semena doktor nabavqao u inostranstvu, i hladwak pod kojim se odmarao od letwih vru}ina i napornog rada. U dnu dvori{ta je oformio p~eliwak, a od avlije prema Moravi prostiralo se wegovo imawe. Da bi tokom leta uvek imao leda, na mestu dana{we Qubi}ke ulice izgradio je lednicu, a â~ani su ovu parcelu nazivali “Kuèqeva lednica” i po{to je promenila namenu i vlasnika. Dr Kuèq je voleo prirodu, upra`wavao ve~erwe {etwe i kupawe na Moravi, a deo obale pored wegovog imawa, koju je podzidao da bi zemqi{te za{titio od izlivawa reke, u narodu je ostalo poznato kao “Kuèqevo kamewe”. Jaroslav i Mileva su imali troje dece - k}erku Kosaru i sinove Dragoslava i Sretena. Mla|i, Dragoslav, vodio je avanturisti~ki ìvot {irom Evrope, verovatno se bavio i {pijunaòm i to za nekoliko zemaqa u isto vreme, a svojim sumwivim poslovima zadavao dr Kuèqu velike brige. Iz wegove posmrtnice, koja se ~uva u ~a~anskom Istorijskom arhivu, vidi se da je umro od tuberkuloze, 1921. godine, u 32. godini, i da je slede}eg dana sahrawen u

â~ku. Sreten, na~elnik ministarstva socijalne politike u penziji, rezervni kapetan II klase i nosilac Ordena Svetog Save III stepena, preminuo je {est godina kasnije u Zagrebu, u 46. godini ìvota. Roditeqe je nadìvela jedino k}erka Kosara, koja se udala za artiqerijskog potpukovnika Svetislava Tasovca, i sa wim izrodila troje dece. Zahvaquju}i Kosari Kuèq Tasovac, sa~uvani su i dragoceni podaci o dr Kuèqu, a wene zabele{ke (Istorijski arhiv u â~ku) izda{no su koristili svi prou~avaoci ìvota i rada ovog zaslu`nog lekara i izuzetnog ~oveka. Povodom 50. godi{wice rada, â~ani su svom doktoru priredili banket u hotelu “Kren”, a tada mu je saop{tena odluka Suda op{tine ~a~anske da je progla{en po~asnim gra|aninom â~ka i da }e se jedna ulica zvati po wemu. Ostareo, slabog zdravqa i ophrvan bolom zbog gubitka sinova, sa suprugom je napustio â~ak 1927. godine, ispra}en na @elezni~koj stanici od velikog broja sugra|ana. Posledwe dane Jaroslav Kuèq je proveo kod k}erke u Zagrebu. Preminuo je 1928, sahrawen je na pravoslavnom delu grobqa Mirogoj, a u umrlici su, kao oàlo{}eni, navedeni supruga Mileva, k}erka Kosara, sestra Karolina, zet Svetislav, unuci Sini{a i Borivoj i unuka Branka Tasovac. Kosarini sinovi Sini{a i Borivoj su, biraju}i poziv, krenuli dedinim stopama. Obojica su postali ugledni beogradski lekari, univerzitetski profesori i akademici. Emilija Vi{wi}

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

TV PROGRAM

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Pajper Kerman

CRNO VI[E NIJE U MODI zvan granica slobode, ène toliko razli~ite da se ina~e nikada ne bi srele otvaraju vrata nesvakida{weg iskustva... Pajper Kerman ima blistavu karijeru, podr{ku porodice i sre}no je zaqubqena. Nije nimalo nalik nesmotrenoj mladoj èni sa koferom punim prqavo zara|enog novca, kakva je bila pre deset godina. Me|utim, kada se pro{lost vrati po svoje, nekada{wa studentkiwa presti`nog kolexa mora}e da izuje visoke potpetice i zakora~i u surovu arenu unutar zatvorskih zidina. Uprkos neumoqivim pravilima koja caruju ovim svetom izop{tenih, Pajper }e vrlo brzo otkriti da se ìvot ipak ne moè zauzdati - naizgled mirna svakodnevica ovde zapravo vrvi od zbivawa, ìvopisnih likova i neobuzdanih emocija koje }e prevazi}i sve razlike i potpune neznance pretvoriti u pravu porodicu. U srcu ove jedinstvene pri~e su ène – intrigantne, hrabre ène velikog srca koje }e vas naterati da preispitate sve u {ta ste verovali.

Salman Ru`di

MAVROV POSLEDWI UZDAH itez britanske krune i jedan od najboqih savremenih svetskih pisaca jo{ jednom pokazuje svu rasko{ svog neverovatnog talenta. Ova pronicqiva i duhovita pri~a, proèta razli~itim kulturnim uticajima, pripoveda o usponu i padu porodice Da Gama Zogoibi od po~etka veka do savremenog doba. Sa egzoti~nog juga Indije, obeleènog portugalskim uticajem, do ulica bombajske metropole, magija ìvopisnih svetova i junaka vodi vas na nezaboravno putovawe veli~anstvenih razmera. Epski portret qudske du{e oslikava potragu za korenima u modernom svetu – istom onom svetu kojim hodamo, ~iji vazduh di{emo, izmu~enom nacionalisti~kim udarcima, nasiqem i bezgrani~nom qudskom pohlepom.

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DEÎJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU r. 15:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r. 14:50 DOKUMENTARNI FILM - ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E

13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

ODR@AN SIMPOZIJUM UDRU@EWA PRIVATNIH DOKTORA MEDICINE I STOMATOLOGIJE ^A^AK

NOVI TRENDOVI U MEDICINI I STOMATOLOGIJI druèwe privatnih doktora medicine i stomatologogije â~ak ove godine je obeleìlo jubilej, 20 godina postojawa. Tim povodom, a s ciqem promocije medicinskog turizma, u saradwi sa Turisti~kom organizacijom â~ka, koja je zapo~eta pre tri godine, pro{log petka je i formalno potpisan ugovor izme|u ove dve organizacije, u hotelu Aveny, u kojem je slede}eg dana odràn simpozijum pod nazivom “Novi trendovi u medicini i stomatologiji”. Protokolom o saradwi koji su potpisali direktor TO^-a Dragomir Savi} i predsednik Udruèwa privatnih doktora medicine i stomatologije â~ak Milojko Jovanovi}, zapo~eta je promocijija medicinskog turizma na{eg kraja. Medicinski turizam je oblik turizma koji predstavqa objediwenu medicinsku uslugu sa turisti~kom ponudom destinacije u kojoj se realizuje. Konkretnim programima u oblasti medicinskog turizma, TO^ }e pruìti podr{ku u promociji i realizaciji programa boravka u â~ku, namewenih korisnicima medicinskih usluga koji dolaze iz inostranstva, kao i u organizaciji stru~nih skupova i doga|aja u oblasti i medicine i turizma koji se odràvaju u zemqi i inostranstvu. - â~ak koji je poznat kao grad bawskog, verskog i kulturnog turizma, ove godine }e poku{ati da razvije i me-

DRU[TVO

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

Milojko Jovanovi} i Dragomir Savi}

dicinski turizam. Potpisivawe protokola sa Udru`ewem privatnih doktora medicine i stomatologije je prvi korak, a ovaj ugovor }e, nadamo se, doprineti napretku ove oblasti. Turisti~ka organizacija }e, {to je i ciq ovog protokola, putem {tampanog i ostalog reklamnog materijala, promovisati medicinski turizam na sajmovima, kako u zemqi, tako i u inostranstvu. Ciqna grupa je inostranstvo, zapadna Evropa, gde postoji interesovawe za ovu vrstu turizma. Naravno, tamo gde ne budemo prisutni neposredno, TO^ }e preko TOS plasirati programe, flajere i kataloge. Nadamo se da }e sve to zna~ajno poboq{ati turisti~ku ponudu Grada ^a~ka - istakao je Dragomir Savi}. Prema re~ima Gordane Majstorovi}, rukovodioca slu`be za marketing, u inostranstvu postoje specijali-

zovane agencije i organizatori putovawa za medicinski turizam, tako da TO^ u narednom periodu nastojati da {to vi{e informacija plasira o mogu}nostima le~ewa u na{im privatnim klinikama i turisti~kim sadràjima koji su im na raspolagawu u â~ku i okolini. Predsednik Udruèwa privatnih doktora medicine i stomatologije Milojko Jovanovi}, podsetio je da Udruèwe ove godine slavi 20 godina postojawa i istakao da je potpisivawe sporazuma obostrani interes, kao i da }e se uskoro videti efekti ove saradwe. Na stru~nom sastanku, dr stom. spec. Mladen Behara govorio je na temu “Uloge i perspektive privatne lekarske prakse”. Kada je Udruèwe osnovano, usavr{avawe je bilo moralna obaveza, a od 2007. godine je i zakonska obaveza.

- Stomatologija i uop{te medicina zahtevaju stalno usavr{avawe. Nauka izuzetno napreduje, otkrivene su nove metode, novi lekovi. â~ak, Moravi~ki okrug i Srbija su potpuno u svetskim trendovima. Naàlost, strah kod pacijenata i daqe postoji, i to ne samo od stomatologa, nego uop{te da se jave lekaru. Mi moramo znati da je preventiva najboqi i najsigurniji lek. Idite kod lekara i stomatologa i kada vas ni{ta ne boli. Stomatologija je bezbolna, a privatna lekarska praksa mnogo pa`we posve}uje pacijentima. U skoro svim privatnim ordinacijama pregledi i saveti su besplatni. Makar jednom godi{we treba oti}i na kontrolni pregled - poru~io je dr Behara, naglasiv{i da Udruèwe ima izuzetnu saradwu sa lokalnom samoupravom, Zavodom za javno zdravqe, TO^, kao i sa predstavnicima vladinih slu`bi koje egzistiraju u na{em gradu. Udruèwe privatnih doktora medicine i stomatologije â~ak je jedinstveno u Republici Srbiji, zvani~no je registrovano u APR-u, a u Moravi~kom okrugu obuhvata: dve specijalne bolnice, dve poliklinike, 40 lekarskih i 55 stomatolo{kih ordinacija. Sve ove ordinacije, uz vlasnike zapo{qavaju vi{e od 300 medicinskih i drugih radnika. N. R.

„POLETARAC” NA JESEWOJ PROMENADI

JESEN U DEÎJOJ MA[TI esewa promenada u Gradskom parku okupila je pro{log petka i decu iz vrti}a “Poletarac”. Tu priliku najmla|i su iskoristili da pokaù svoju neobi~nu ma{tovitost i kreativnost. Uz pomo} roditeqa i vaspita~a, obukli su raznovrsne kostime, bogate bojama i motivima jednog godi{weg doba. Angaòvali su se svi, i oni u sredwim, starijim i pred{kolskim grupama. Do novog maskembala i novih kreativnih izazova, u se}awima posetilaca osta}e upam}ene neobi~ni plodovi jeseni i najupe~atqiviji modeli koji su ih nosili.

DOM KULTURE PROGRAM PETAK, 26.SEPTEMBAR 2014. - SVE^ANA AKADEMIJA POVODOM PROSLAVE 200 GODINA HAXI PRODANOVE BUNE; velika sala u 19:00 SUBOTA-PONEDEQAK 27-29. septembar 2014. - ^AROBWAK

IZ OZA: DOROTIN POVRATAK (3D) animirani film; velika sala u 16:00 SUBOTA-PONEDEQAK 27-29. septembar 2014. - MALI BUDO, doma}i igrani film velika sala; subota i nedeqa, 27. i 28. septembar u 18:00 i 20:00 ponedeqak, 29.septembar u 18:00

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i od naredne srede u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Ali Haris

PRVI POSLEDWI POQUBAC li Haris je romanom Prvi posledwi poqubac ispri~ala veliku qubavnu pri~u koja nimalo ne zaostaje za klasi~nim pri~ama o qubavi. Moli i Rajan su se prvi put poqubili kao tinejxeri i oboje su bili veoma razo~arani. Ali nekoliko godina kasnije dolazi do wihovog prvog pravog poqupca i Moli tad shvata da èli da bude s Rajanom do kraja ìvota. Oboma je jasno da im je su|eno da budu zajedno. Ali sudbina nije uvek blagonaklona prema èqama mladih qubavnika. Moète li da se otrgnete od pro{losti kad znate {ta je u budu}nosti? I kad znate da je svaki poqubac odbrojavawe do opro{taja? Podelite svoje poqupce tako {to }ete posetiti www.firstlastkiss.co.uk i postaviti fotografiju va{eg poqupca ili pri~u. Pratite prve poqupce, posledwe poqupce i sve one izme|u na Tviteru #firstlastkiss. Moli i Rajan su neodoqivi junaci ~ije }e vas pri~e nasmejati, naterati na razmi{qawe, ganuti i kona~no rasplakati. Ali Haris je wihovom pri~om na originalan na~in objasnila za{to ne smemo protra}iti nijedan poqubac s voqenom osobom.

Kejti Simpson Smit

PRIÂ O ZEMQI I MORU rvi roman mlade ameri~ke istori~arke o qubavi, gubitku i iskupqewu u posledwim godinama Ameri~ke revolucije. Pri~a o zemqi i moru, iako ~vrsto i dosledno utemeqena u istorijskom, i daqe je smirena, te~na i topla, obojena ekstremima emocija, i savr{eno opisuje doba u kojem nastaje – kraj 18. veka. Pri~om koja se odigrava u malom primorskom mestu u Severnoj Karolini, u godinama kada se Ameri~ka revolucija ve} bliì kraju, ovaj briqantni roman prati tri generacije jedne porodice, junake koji ùde za iskupqewem usred omamquju}eg vrtloga rata, otmica, ropstva i qubavi. Xon, gusar koji se zbog qubavi vezao za kopno vra}a se na more u nadi da }e morska so izle~iti wegovu k}er Tabitu od smrtonosne ùte groznice. Godinama ranije, wegova èna Helen gazi sve konvencije i èqe pobo`nog oca Ejse, kako bi se udala za ozlogla{enog gusara Xona na~iniv{i time odluku koja }e im svima promeniti ìvote. Helenina dru`benica iz detiwstva, robiwa Mol, i daqe ìvi u vlasni{tvu sve povu~enijeg Ejse. Jedina uteha joj je sin Dejvi koga }e {tititi sa stra{}u koja raskida stege ropstva. @ivotne pri~e Xona, Ejse i Mol prepli}u se u ve{tom mozaiku strasti, qubavi i o~aja u ovom istan~anom, evokativnom i nezaboravnom romanu, koji prikazuje jedinstvenu qubav izme|u roditeqa i deteta, ali i samotni~ke staze kojima putujemo u ime preporoda. Pri~a o zemqi i moru jeste u svemu intimna i emocionalna, ali ujedno je i pripovest koja nagove{tava gra|ewe novih qudskih odnosa i, zajedno s wima, jednog novog dru{tvenog poretka Amerike.

PONEDEQAK, 29.SEPTEMBAR 2014. - ^UVARI GALAKSIJE, igrani film; velika sala u 20:00 ^ETVRTAK, 2.OKTOBAR 2014. IZLO@BA GRUJICE LAZAREVI]A Likovni salon i sredwi hol u 19:00

RETROSPEKTIVNA

SAOBRA]AJ

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

USKORO JEDINSTVENI DOSIJE ZA VOZA^E, INSTRUKTORE, ISPITIVA^E

PRIORITET BEZBEDNOST K U SAOBRA]AJU ako je nedavno najavqeno, u budu}e }e u Srbiji svaki voza~ imati dosije. Taj dokument sadr`a}e sve neophodne podatke, od obuke za vo`wu do prekr{aja, kazni, saobr}ajnih nezgoda. Osim voza~a, dosije }e imati instruktori u auto {kolama i ~lanovi ispitne komisije. - Uvo|ewe informacionog sistema je definitivno pravi potez. Tako }e biti

omogu}eno spajawe voza~a i instruktora koji ga je obu~avao. Dosijei, koji sada ne postoje, moraju biti vrlo precizni i sadr`ati podatke o voza~u od wegovog prvog ~asa obuke. Na taj na~in mogu}e je i pravovremeno reagovati u slu~aju prekr{aja ili saobra}ajne nezgo-

de. U Srbiji nije poznato ni koliko ima voza~a, a nemamo ni pravilnik o zdravstvenoj sposobnosti onih kojima je oduzeta dozvola, a potom vra}ena - prokomentarisao je zamenik direktora Agencije za bezbednost saobra}aja Jovica Vasiqevi}.

Po{to }e dosijei vaìti i za ispitiva~e i instruktore, predstavnici auto {kola u â~ku, sa kojima smo razgovarali, smatraju da su oni potrebni i korisni, ali pre nego {to zaìve u praksi, va`no je obaviti detaqne pripreme. - Imali smo vi{e primera

da razni pravilnici budu izmeweni, dopuwivani, promeweni u hodu. Pou~eni ranijim iskustvom, sada bi trebalo boqe reagovati. Najva`nije je da ti dosijei doprinesu bezbednosti u saobra}aju, zato bi wihovu primenu vaqalo dobro osmisliti i tek tada spro-

vesti u delo - kaè Sawa Ostoji}, predstvanik auto {kola Moravi~kog okruga. Na obuku u auto {kole dolaze punoletne, ve} formirane li~nosti. Vlasnik {kole “Krimleks ûpo” Radoqub Vuli}evi} smatra da je saobra}ajno obrazovawe neophodno sticati od malih nogu, najpre u porodici, potom u obdani{tu i {koli. - Mi obu~imo kandidate i kod nas oni sti~u dozvolu, ali kako moèmo da kontroli{emo wihovo pona{awe na drumu. Naravno da nismo odgovorni za voza~e koji kasnije prekora~e brzinu, voze pod uticajem droge ili aklkohola, preti~u na punoj liniji... Mi smo samo jedna karika u celom sistemu. Najboqe bi bilo da prvi saobra}ajni u~iteqi budu roditeqi, pa vaspita~i... Dolazak u auto {kolu je zavr{na faza u formirawu jednog voza~a i u~esnika u saobra}aju. Naravno, saobra}ajnu kulturu moraju svi imati, pe{aci, voza~i bicikla, motora... Trebalo bi da svi mi ponesemo svoj deo odgovornosti, ali definitivno je jasno da mi ne moèmo prevaspitati bahate voza~e i nekulturne pojedince - napomiwe Vuli}evi}. On i Sawa Ostoji} isti~u da u â~ku na polagawima voza~kih ispita odavno vaì stara srpska izreka: “Ni po babu, ni po stri~evima”. Godinama unazad niko ne moè da interveni{e da ispitiva~i kandidatima progledaju kroz prste. - Garantovano, kod nas nema ni korupcije. “Sre|ivawe” za ispite i dobijawe voza~ke dozvole je u â~ku davna pro{lost, ako je ikada ne{to tako i postojalo. Moram da napomenem, da ne bi ispalo da se sami hvalimo, da nas i u Privrednoj komori auto {kola prepoznaju po rezultatima. U toj instituciji na{ grad i Novi sad su poznati po strogim kriterijumima rada - potvr|uje Sawa Ostoji}. Trenutno u â~ku radi {est auto {kola. Ba{ zbog rezultata koji su prepoznatqivi u zemqi, smatraju na{i sagovornici, ovda{we auto {kole zasluùju da trajno re{e problem poligona za obuku voza~a. Trenutno koriste poligon, vlasni{tvo firme “Slovas”, koji se nalazi kod fabrike “Cer”. Z. J.

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

LU^ANI

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

ODR@ANA DRUGA DRAGA^EVSKA [TRAPARIJADA

MARINKO \OKI] IZ LOZNICE OSVOJIO NAJZNAÂJNIJE NAGRADE M ilosavqevi}i iz Dqina organizovali su, nedavno jo{ jednu nezaboravnu {traparijadu u Lu~anima, odnosno takmi~ewe u vu~i balvana kowima. Iako je padala ki{a, {traparijada je imala dosta posetilaca, koji nisu èleli da propuste najnoviju priliku da uìvaju u lepoti ovog neobi~nog takmi~ewa. U nadmetawu je u~estvovalo vi{e od 100 grla, na stazi od 100 metara i uz vremensko ograni~ewe od pet minuta. Takmi~ewe se odvijalo u ~etiri kategorije: lakoj, te{koj, za samce i parove. Apsolutni pobednik {traparijade u svim takmi~arskim kategorijama je Marinko \oki} iz Loznice, kome su pripale vredne nagrade. Uprkos ki{i, ovogodi{wa {traparijada u Lu~anima je okupila mnogo qubiteqa kowa iz Rume, [apca, Novog Sada, Loznice, Kraqeva i drugih mesta, koji su do{li da se takmi~e, ali i uìvaju u druèwu sa prijateqima. Kako ocewuju weni organizatori, duplo je bila pose}enija nego pro{logodi{wa. Posetioci su uìvali u svim sadràjima manifestacije: u wenom takmi~arskom delu, lepoti i snazi kowa, druèwu pod {atrom i dobroj pesmi. Milosavqevi}i uveliko razmi{qaju o narednoj {traparijadi, koja }e, kako se nadaju, okupiti jo{ ve}i broj takmi~ara, a svakako i posetilaca. O~ekuju da }e naredne godine imati vi{e sre}e i sa sponzorima, jer ovakva manifestacija treba Draga~evu.

Organizovawe ovogodi{we {traparijade je ko{talo 380.000 dinara. Ina~e, {traparijada je nastala kao rezultat napornog rada drvose~a, koji su kowima izvla~ili debla iz {ume sa nepristupa~nih brdskih i planinskih terena na prostoru Balkana. Nekada su mnogi qudi `iveli od tog izuzetno napornog posla, a od wega danas `ivi i osmo~lana porodica Milosavqevi} iz Dqina,

Bra}a Milosavqevi} iz Dqina, organizatori [traparijade

u kojoj svi odrasli mu{karci od 365 dana u godini - najmawe 200 provode u {umi. Bra}a Velimir, Veqko i Vladimir, organizatori lu~anske {traparijade, nisu uzmakli pred te{kim poslom. @ive u rodnom selu, temeqe}i svoj `ivot na disciplinovanom radu i porodi~noj slozi. U~estvovali su do sada na brojnim {traparijadama u Srbiji. Wihovi kowi svuda su osvajali nagrade. Uvidev{i koliko su lepe takve manifestacije, odlu~ili su da u svojoj op{tini organizuju takav doga|aj. To im prvi put po{lo za rukom u septembru pro{le godine, kada je wihova {traparijada okupila vi{e od 40 takmi~ara iz ~itave Srbije. Kako ka`u, vi{e ne streme pobedi u {traperskim nadmetawima, ve} iskqu~ivo tome da wihova manifestacija preraste u tradicionalnu. V. S.

STRU^NO USAVR[AVAWE ZA DRAGA^EVSKE STO^ARE

POSETA AUSTRIJI I NEMA^KOJ!

kolo{ko dru{tvo Draga~evo i Udru`ewe poqoprivrednika Draga~eva iz Gu~e, u saradwi sa vode}im organizacijama iz Austrije (ZAR - Centralna radna organizacija govedarstva Austrije u Be~u, AGOEF Udru`ewe odgajiva~a goveda simentalske rase u Cvetlu i AAK â&#x20AC;&#x201C; Austrijski poqoprivredni klaster, Ministarstvo poqoprivrede Bavarske, Institut za sto~arstvo Bavarske, Sto~arski centar Bajern Genetik u Minhenu i ASR - Savez odgajiva~a goveda dowe Nema~ke), organizuju za draga~evske sto~are stru~nu posetu Austriji i Nema~koj. Ciq putovawa je upoznavawe sa osnovnim principima savremenog

govedarstva u ovim razvijenim dr`avama. Sto~arstvo je osnova poqoprivrede, govedarstvo je osnova sto~arske proizvodwe, a Austrija i

Nema~ka su poznati odgajiva~i goveda, prete`no simentalske rase, sa zna~ajnim izvozom priplodnih grla. Programom posete je predvi|eno da se srpski

sto~ari u Austriji bli`e upoznaju sa funkcionisawem svih va`nih organizacija, koje uti~u na ostvarivawe dobrih efekata u sto~arstvu, sa stawem u gove-

darstvu, delovawem organizacija proizvo|a~a i savetodavnih slu`bi, proizvodwom mleka, radom centra za aukciju i sto~arskim farmama. Osnovni ciq posete Bavarskoj jeste Centralna izlo`ba goveda simentalske rase, koja se ove godine odr`ava u poznatom centru Mizbah - Rosenhaj, ju`no od Minhena. Na ovoj manifestaciji, uz bogat program i aukciju, bi}e uprili~ena izlo`ba vi{e od 130 elitnih priplodnih grla simentalske rase, {to je itekako interesantno za srpske sto~are. Pored izlo`be, program predvi|a i posetu bavarskom Ministarstvu poqoprivrede, Institutu za sto~arstvo i Sto~arskom centru Bajern

- Genetik u Minhenu, kao i razgovore o mogu}nostima saradwe u oblasti sto~arske proizvodwe. Poseta }e biti organizovana od 22. do 26. oktobra, a stru~ni vodi~ na putovawu je prof. dr Milan To{i} sa Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu. Cena aran`mana po osobi je 220 evra, u dinarskoj protivvrednosti. U cenu je ura~unat autobuski prevoz sa taksama, dva no}ewa sa doru~kom, tro{kovi organizacije i osigurawe putnika. Rok za prijavu isti~e 30. septembra. Sve informacije o studijskom putovawu se mogu dobiti na telefone 032/855-760 i 063/416-614. V. S.

LU^ANI

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

IZLIVAWE PRITOKA BJELICE PO^ETKOM SEDMICE NIJE UGROZILO DOMA]INSTVA

VATROGASNOJ JEDINICI U GU^I URU^ENO VOZILO IZ JU@NOG VELSA

VODA O[TETILA SEOSKE PUTEVE

ZA EFIKASNIJE DELOVAWE U SLU^AJU PO@ARA!

bog obilnih padavina, po~etkom ove sedmice izlile su se pojedine pritoke reke Bjelice na podru~ju op{tine Lu~ani. U no}i izme|u ponedeqka i utorka, korito je napustila Negri{orska reka,

su bili u pripravnom stawu na kriti~nim ta~kama, da u slu~aju potrebe interveni{u. Nedostajalo je 25 do 30 centimetara da voda iz Bjelice, na u{}u u Zapadnu Moravu, prelije regionalni put Gu~a - Lu~a-

ali na svu sre}u, ovoga puta nije ugrozila doma}instva. Tako|e je najavio da }e biti raspisani tenderi po skra}enom postupku i da }e radovi na ~i{}ewu re~nog korita biti zapo~eti slede}e sedmice, kako bi se

ugi niz godina Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutra{wih poslova Srbije ostvaruje izuzetnu saradwu sa Vatrogasno spasila~kom slu`bom Ju`nog Velsa. U okviru te saradwe, vatrogasci Ju`nog Velsa poklonili su op{tini Lu~ani jedno vatrogasno vozilo, koje je pro{le sedmice predato na kori{}ewe teritorijalnoj vatrogasnoj jedinici u Gu~i. - Op{tina Lu~ani je u svemu ovome u~estvovala samo skromnim buxetskim sredstvima. Obezbedili smo novac za prepravku sistema upravqawa vatrogasnog vozila i u~estvovali smo u pokrivawu tro{kova sme{taja vatrogasaca iz Ju`nog Velsa, koji su u na{u zemqu dopremili {est ovakvih vozila. Zahvalni smo Ju`nom Velsu i svima onima koji su pomogli da se jedno od wih dodeli op{tini Lu~ani. Op{tinsko

nanose}i ogromne koli~ine muqa kod mosta u Puhovu. I Tijawska reka je u dobrom delu svog toka poplavila poqoprivredno zemqi{te. Izvesna o{te}ewa je pretrpela i putna mre`a, ali se u utorak, 23. septembra, nakon prestanka ki{e voda povukla. Na svu sre}u, nije do{la do doma}instava, izjavio je predsednik op{tine Lu~ani Mladomir Sretenovi} pre zakqu~ewa ovog broja â&#x20AC;&#x153;^a~anskog glasaâ&#x20AC;?. Qudstvo i mehanizacija

ni, ali je nakon podneva do{lo do opadawa vodostaja, izjavio je na~elnik odeqewa za vanredne situacije Moravi~kog okruga Dragi{a Bro}i}. I ministar za vanredne situacije Velimir Ili} je u utorak, 23. septembra, posetio kriti~na podru~ja, na kojima je moglo do}i do ve}eg izlivawa vode i tom prilikom najavio novu uredbu vlade o vodotokovima u op{tini Lu~ani. On je konstatovao da se Bjelica po peti put izliva,

problem trajno re{io. Ili} je precizirao da je za ovaj slo`eni posao ve} ura|ena projektna dokumentacija i revizija projekta, a uskoro }e biti poznat i izvo|a~ predvi|enih radova. Sretenovi} i Ili} su jo{ jednom podsetili da je Kanada donirala 38 miliona dinara, a sredstva }e biti utro{ena za ure|ewe re~nih korita na podru~ju op{tine Lu~ani, kako bi se mogu}nost poplava svela na minimalnu meru. V. S.

ve}e je odlu~ilo da ga ustupimo na kori{}ewe Vatrogasnoj jedinici u Gu~i - rekao je predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}, prilikom uru~ivawa kqu~eva od vozila Dragi{i Bro}i}u, na~elniku odeqewa za vanredne situacije Moravi~kog okruga, izra`avaju}i uverewe da }e ovo vatrogasno vozilo svojim karakteristikama upotpuniti tehni~ku opremqenost Vatrogasne jedinice u Gu~i. Istovremeno je izrazio i nadu da se ovo vozilo ne}e mnogo koristi-

ti. Kako je istakao Bro}i}, Sektor za vanredne situacije je jo{ pre nekoliko godina ostvario saradwu sa Ju`nim Velsom, gde wihovi vatrogasci doniraju vozila Republici Srbiji. Dosada{wa iskustva su pozitivna, jer se pokazalo da su wihova vatrogasna vozila br`a i boqe opremqena. Ovakva donacija je posebno zna~ajna za op{tinu Lu~ani, tim pre {to ona nije do sada raspolagala vozilima ovakvog tipa, zakqu~io je Bro}i}. V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

OBELE@ENA 70. GODI[WICA MISIJE “HALIJARD” Velikom proslavom u Prawanima, u ponedeqak, 22. septembra, obeleèna je 70. godi{wica misije „Vazdu{ni most“, poznate i kao „Halijard“, koja predstavqa najve}u akciju spa{avawa savezni~kih trupa iza neprijateqskih linija u Drugom svetskom ratu. U ovoj akciji evakuisano je preko 500 savezni~kih pilota. Doga|aju su prisustvovali izaslanik predsednika Republike Srbije Oliver Anti}, prvi sekretar ambasade Sjediwenih Ameri~kih Dràva Gordon Dugud, predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, op{tine Gorwi Milanovac, fondacije “Halijard” i potomci srpskih i ameri~kih veterana. Ceremonija obeleàvawa sedamdesetogodi{wice misije “Halijard” zapo~eta je odavawem po~asti palima i polagawem lovorovih venaca na spomen-obele`ju na Galovi}a poqani, podignutom povodom uspe{ne evakuacije savezni~kih avijati~ara.

POLO@ENI VENCI NA GALOVI]A POQANI bra}aju}i se prisutnima, Oliver Anti} je podsetio da su Prawani istorijsko mesto u kome su srpski narod i jugoslovenska vojska u otaxbini podneli velike `rtve u spasavawu savezni~kih pilota, {to predstavqa potvrdu trajnog prijateqstva srpskog i ameri~kog naroda. Prenose}i ~estitke predsednika Baraka Obame srpskom narodu za doprinos u spasavawu ameri~kih pilota, prvi sekretar ameri~ke ambasade Gordon Dugud je rekao da se u Prawanima evociraju uspomene na one koji su nazvani “zaboravqenih 500” i da se hrabar podvig jugoslovenske vojske nikada ne}e zaboraviti. Prvi sekretar ameri~ke ambasade Dugud je posetio i doma}instvo porodice Jeftovi}, gde su ameri~ki avijati~ari bili sme{teni do evakuacije. Gosti su obi{li i O[ „Ivo Andri}“, koja je obnovqena zahvaquju}i donaciji ambasade SAD. Odigrana je i revijalna utakmica izme|u lokalnog FK “Brezak” i tima ameri~ke ambasade, a po~etni udarac izveli su Oliver Anti} i Gordon Dugud. Ina~e, misija “Halijard” je jedna od najve}ih akcija evakuacije oborenih save-

GORWOMILANOV^ANI PODR@ALI AKCIJU EVROPSKE NEDEQE MOBILNOSTI

DAN BEZ AUTOMOBILA!

zni~kih avijati~ara u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu. Od avgusta 1944, do februara 1945. godine, sa imrovizovanih pista u Srbiji i Bosni i Hercegovini preba~eno je u ameri~ke baze u Italiji oko 600 vazduhoplovaca. Tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je spa{eno vi{e od 1.000 ~lanova savezni~kih posada, od ~ega polovina na teritoriji Srbije. Oboreni piloti, koji su nala`eni na podru~ju od Ivawice, Ariqa, Zlatibora, Gu-

~e, Beograda, do isto~ne Srbije i zapadne Rumunije, skrivani su i kasnije evakuisani. U maju 1944. godine uspostavqen je vazdu{ni most Prawani - Bari. U prvom letu u Italiju je preba~eno pedesetak savezni~kih pilota. Operacija “Vazdu{ni most” se ubraja me|u najuspe{nije spasila~ke misije iza neprijateqskih linija u istoriji ratovawa. Najve}i broj pilota je evakuisan sa improvizovanog aerodroma u Prawanima.

VOLONTERKE „INTERKULTURE” POSETILE GIMNAZIJU

RAZMENA U^ENIKA - [ANSA ZA PROMOCIJU SRBIJE!

redsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} pozvao je zaposlene u lokalnoj samoupravi, javnim preduze}ima i ustanovama da u ponedeqak, 22. septembra, ne koriste automobile, kako bi podràli akciju Evropske nedeqe mobilnosti. Republi~ka Agencija za bezbednost saobra}aja obavestila je rukovodstvo lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije da je u toku Evropska nedeqa mobilnosti, koja se obeleàva od 16. do 22. septembra. Prema podacima ove agencije, u pro{logodi{woj Evropskoj nedeqi mobilnosti u~estvovao je 1.931 grad iz 47 zemaqa. Svake godine Evropska nedeqa mobilnosti se bavi razli~itim temama, vezanim za odrìvu mobilnost, a ovogodi{wa, pod sloganom

olonterke me|unarodne organizacije “Interkultura” Ela Bruner, Miranda Fitler, Fabijan Kuler i Viktorija Fluk iz [vajcarske posetile su gorwomilanova~ku Gimnaziju „Takovski ustanak“. Tokom svog boravka u Gorwem Milanovcu, od 2. do 5. septembra, bile su sme{tene kod gimnazijalki Emilije Vu~i}evi}, Bojane i Tijane Talovi}, Emilije Quti} i Bo`ane Soluji}. Wihov zadatak je bio da snime promotivni film o Srbiji, koji }e predstaviti u svojoj zemqi. - Ovakve posete su za na{ grad, ali i {kolu veliko iskustvo i ve} smo svi navikli da u klupama imamo strance. Deca iz inostranstva znaju za{to dolaze kod nas i to je ono {to je osnovno u “Interkulturi”, tako da prihva-

V „Na{e ulice, na{ izbor“, fokusirana je na efekte transporta, kvalitet ìvota u gradovima i ravnoteù prostora koji koriste automobili, pe{aci i biciklisti. Prema instrukcijama republi~ke Agencije za bezbednost saobra}aja, Evropska nedeqa mobilnosti zavr{ena je 22. septembra akcijom „Dan bez automobila“, a kako bi se promovisala dobrobit javnog prevoza i nemotorizovanih vidova transposrta i za{tita ìvotne sredine, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} pozvao je sve zaposlene u Op{tinskoj upravi, javnim preduze}ima i ustanovama da u ponedeqak, 22. septembra, automobile ostave kod ku}e i na posao do|u pe{ice, biciklom ili javnim prevozom.

taju sve ono {to im se ovde nudi, a nama daju mnogo. Postoji godi{wa razmena u~enika, zatim na tri meseca i na nedequ dana, pa su tako deca iz na{e {kole boravila sedam dana u Italiji. Po prvi put su nas posetile ~etiri devojke iz [vajcarske i to razli~itih godi{ta (od 17 do 22), {to govori da se “Interkulturom” ne moraju baviti samo sredwo{kolci, nego i studenti - rekla je profesorka francuskog jezika Olivera Stefanovi}, ~lanica tima “Itnerkulture” u Gimnaziji „Takovski ustanovak“. Kako su istakle volonterke iz [vajcarske, Srbija im se dopada prvenstveno zbog gostoprimqivosti naroda, kulture, hrane i zbog svojih sjajnih utisaka preporu~i}e je kao dobrog kandidata za redovnu razmenu u~enika.

Prema re~ima profesorke italijanskog jezika Marije Veqovi}, tako|e ~lanice ovog tima, u okviru dosada{we “Interkulturne” razmene nije zabele`ena praksa da u Gorwi Milanovac dolaze u~enici iz [vajcarske, {to je, najverovatnije, posledica predrasuda vezanih jo{ za period stare Jugoslavije. - Zahvaquju}i promociji Grada i [kole, mnogi u~enici iz inostranstva bi vrlo rado do{li da upoznaju na{u zemqu, kulturu, tradiciju, ali je jako te{ko na}i porodice koje }e ih prihvatiti. Qudi uglavnom smatraju da je finansijski naporno izdr`ati tu godinu, {to su samo predrasude. Dete u novoj porodici ne bi trebalo da se ose}a kao wen gost, ve} kao ~lan - dodala je Marija Veqovi}.

GORWI MILANOVAC

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

GORWOMILANOV^ANI POSETILI SLOVENA^KU BRATSKU OP[TINU STAR[E

U DUHU JA^AWA ME\USOBNE SARADWE...

vogodi{wu tradicionalnu manifestaciju “Pozdrav jeseni 2014”, koja je nedavno odràna u prijateqskoj op{tini Star{e u Sloveniji, posetili su predstavnici gorwomilanova~ke lokalne samouprave, a susretima su prisustvovali i gosti iz Hrvatske, Bosne, Slovenije i Austrije. Manifestacija je trajala ~etiri dana, od 18. do 21.septembra, i realizovana je kroz program „Evropa za gra|ane“, zahvaquju}i finansijskim sredstvima Evropske unije. Smotra je obuhvatila vi{e tematskih susreta na kojima se razgovaralo o budu}nosti mladih iz ruralnih podru~ja i wihovoj me|usobnoj saradwi. I ìvot èna u seoskim sredinama predstavqao je posebnu temu manifestacije. @ene su u kulinarskim radionicama pripremale svoja nacionalna jela i

predlagale na koji na~in da se unaprede uslovi `ivota na selu. Na kraju susreta, `ene su uradile zajedni~ku bro{uru recepata za tipi~na jela koja se spremaju u bratskim op{tinama iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Slovenije i

Austrije. Poqoprivrednici su na {tandovima predstavili druge svoje proizvode, zanatske i zanatske rukotvorine. Odr`an je i okrugli sto o aktuelnim poqoprivrednim temama i kli-

„RUDNIK” OBELE@IO 10 GODINA OD PRIVATIZACIJE

U MODERNIZACIJU ULO@ENO 8,5 MILIONA DOLARA reduze}e “Rudnik” i flotacija “Rudnik” obeleìli su u utorak, 23.septembra, 10 godina od privatizacije. Povodom jubileja ovog gorwomilanova~kog kolektiva i desetogodi{wice uspe{nog poslovawa, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} uputio je vlasniku firme Darku Vukobratovi}u i svim zaposlenima najsrda~nije ~estitke, sa èqom da u narednoj deceniji wihovi poslovni rezultati budu jo{ boqi. Kako navode u „Rudniku”, ovo preduze}e je na dan privatizacije imalo 295, a danas u wemu radi 420 zaposlenih. Od momenta privatizacije, pa do danas, u modernizaciju rudnika, infrastrukturu, opremu, informacione tehnologoje i mehanizaciju, uloèno je vi{e od 8,5 miliona dolara. “Rudnik” poseduje tri ISO standarda i u okviru svoje delatnosti prvi je dobio potvrdu ovakve vrste. Preduze}e ima overene rezerve za minimalno jo{ 10 godina rada rudnika. Zaposleni u ovom preduze}u su tokom pro{le godine otkopali i preradili 263.000 tona rovne rude, {to predstavqa pove}awe od 111 procenata u odnosu na 2004. godinu, kada je preduze}e privatizovano. U istraìvawe i pronalaèwe novih rezervi rude permanentno se ulaè. U toku 2013. godine izbu{eno je 24.711 metara istra`nih bu{otina {to predstavqa apsolutni rekord u istoriji ovog preduze}a.

Masa za plate radnika je od momenta privatizacije pove}ana za 6,3 puta, sa 64.000 dosegla je 400.000 dolara. Najboqi rudar ima neto platu od 1.200 dolara. Sprovode}i praksu dru{tveno odgovornog poslovawa, “Rudnik” je ukqu~en u sve aktivnosti usmerene na poboq{awe kvaliteta ìvota na teritoriji op{tine Lu~ani. Pomaè i izgradwu infrastrukturnih objekata i odràvawe brojnih kulturnih manifestacija. U 2013. godini zabeleèno je samo sedam povreda na radu, {to je najboqi rezultat u istoriji ovog rudnika. U ovoj godini bilo je ukupno tri slu~aja povre|ivawa radnika, a ciq poslovodstva firme je da se povrede svedu na minimum. U “Rudniku” brinu o ìvotnoj sredini i po{tuju zakonom propisane mere. Daju podr{ku i organizacijama za za{titu ìvotne sredine i projektima, koji se sprovode u okviru lokalne zajednice.

KWI@EVNO VE^E

“DOK USNULE PAMTE...” wi`evni klub “Mom~ilo Nastasijevi}”, u saradwi sa Kulturnim centrom, priredi}e u utorak, 30. septembra, u Modernoj galeriji poetsko ve~e pod nazivom “Dok usnule pamte...” Bi}e to prilika da se ~lanovi Kwi`evnog kluba, ali i svi poklonici lepe re~i podsete stihova preminulih ~lanova Kluba:

Petra Jovanovi}a, Mihaila Spalevi}a, Qubomira Ki}anovi}a, Du{ana Stefanovi}a, Milomira Todorovi}a, Olge Stevanovi}, Marije Vulovi}, Silvije Pavi} i Vladana Maksi}a. O preminulim ~lanovima Kluba govori}e Ksenija Stankovi} i Milos Carevi}. Program po~iwe u 19 sati.

matskim promenama. Na kraju manifestacije, organizatori su za goste organizovali studijsku posetu uspe{nim slovena~kim firmama, koje su koristile sredstva EU. Gosti su obi{li pogone za proizvodwu hleba, obradu povr}a i preradu mesa. Gorwomilanova~ku op{tinu su predstavili Rajko Ne{kovi}, direktor Javnog komunalnog preduze}a „Gorwi Milanovac“ i Neboj{a Ivovi}, sekretar Crvenog krsta. Unapre|ewe saradwe u svim oblastima `ivota i mogu}nosti kori{}ewe evropskih fondova, posebno namewenih mladima, bile su osnovne teme razgovora sa slovena~kim doma}inima, a celokupnu posetu i susret prijateqskih delagacija zabele`io je gorwomilanova~ki novinar @ivko Peri{i}. Prijateqstvo op{tina Gor-

wi Milanovac i Star{e datira jo{ iz Drugog svetskog rata, kada su Gorwomilanova~ni iz Srezojevcaca pru`ili pomo} Slovencima. Zahvaquju}i dugogodi{wem prijateqstvu, ali i li~nom anga`ovawu predsednika op{tine Star{e Bojana Kirbi{a, gorwomilanova~ko vatrogasno dru{tvo dobilo je jedno potpuno opremqeno vatrogasno vozilo. Tako|e, u op{tini Star{e je organizovana humanitarna akcija, nakon majskih poplava u Srbiji, u kojoj je prikupqena zna~ajna pomo} za Gorwomilanov~ane - paketi hrane, bebi oprema, }ebad, posteqine... Slede}i susret predstavnika prijateqskih op{tina bi}e organizovan u aprilu naredne godine. Delegacija iz op{tine Star{e prisustvova}e proslavi dva veka od podizawa Drugog srpskog ustanka u Takovu.

OTVORENA JAVNA RASPRAVA O NACRTU STRATE[KOG MASTER PLANA RAZVOJA RUDNIKA

SVI PREDLOZI DO 13. OKTOBRA! rojekat „Izrade Strate{kog master plana odrìvog razvoja planine Rudnik“ za podru~ja gradova Kragujevac i â~ak i op{tina Gorwi Milanovac, Topola i Kni} stigao je do faze sprovo|ewa postupka javne rasprave. Projekat je stavqen na uvid javnosti i otvorena je javna rasprava o nacrtu Strate{kog master plana odrìvog razvoja planine Rudnik od 2014. do 2024. godine, koja }e trajati do 13. oktobra. Nacrt Strate{kog master plana odrìvog razvoja planine Rudnik od 2014. do 2024. godine objavqen

je na zvani~noj prezentaciji op{tine Gorwi Milanovac, kako bi svi zainteresovani gra|ani mogli da upute svoje predloge, primedbe i sugestije na ovaj dokument. Predlozi se mogu dostaviti na pisarnicu op{tine Gorwi Milanovac, u zgradi Op{tinske uprave, Ulica Takovska broj 2, ili po{tom na adresu: Op{tina Gorwi Milanovac - Takovska br. 2, 32300 G. Milanovac ili elektronski na e-mail: master.rudnik@gorwimilanovac.rs

DOKUMENTARNI FILM O KOSOVU ulturni centar Gorwi Milanovac, u saradwi sa Filmskim centrom Srbije i Filmkulturom, u okviru projekta “Dan doma}eg filma”, koji se realizuje u jedanaest gradova Srbije, u ~etvrtak, 2. oktobra, u 19 sati predstavi}e u Modernoj galeriji film “Kosma”. Re~ je o dokumentarnom ostvarewu Sowe Blagojevi}, koje govori o Kosovu. To je pri~a o `ivotu izvan okvira vlasti i politike, a sve to kroz neuobi~ajenu prizmu radijske mre`e “Kosma”, koja je jedina veza izme|u izolovanih srpskih sredina na

Kosovu i Metohiji. Zvuk radio-emisija putuje preko opustelih predela i napu{tenih ku}a probijaju}i barijere nepremostive za wihove slu{aoce. Nestanci struje i vode, strah, nadletawe helikoptera, napadi i protesti upleteni u jednostavne qudske `eqe, ambicije i postupke u prostorima bogate, `ive i prisutne istorije i vi{evekovne tradicije. Radio-programi koji glasom i muzikom svedo~e o svakodnevici, qudskim vezama, va`nim doga|ajima i prisustvu nade.

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO! KU]A 80 m2, plac 5.6 ari, kod O[ FILIP FILIPOVI]. CENA 50.000 E

STANOVI P- 20 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 E P-27 m2, Hotel Morava, 5. sprat, cena 19.000 E P-31 m2, centar, 5. sprat, TA, cena 25.000 E P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, cena 32.000 E P-38 m2, Qubi} kej, prizemqe, CG, cena 23.000 E P-37 m2, Qubi} kej, VP, CG, cena 20.000 E P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 25.500 E P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 E P-42 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, TA, terasa, cena 25.000 E P-45 m2, Nemawina, noviji, 4. sprat, lift, CG, cena 34.000 E P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 E P-49 m2, stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 E P-49 m2, K.V. Popovi}a, 6. sprat, lift, CG, cena 32.000 E P-52 m2, Hotel Morava, 6. sprat, lift, CG, terasa, cena 33.000 E P-53 m2, Avenija 1, 2. sprat, lift, CG, cena

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-53 m2, Alvaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 25.500 E P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 E P-58 m2, Qubi} kej, 10. sprat, lift, CG, terasa, cena 30.000 E P-60 m2, nov, Balkanska, 4. sprat, CG, cena 32.000 E P-60 m2, Alvaxinica, 4. sprat, zgrada od fasadne cigle, CG, terasa, cena 38.000 E P-61 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, lift, cena 36.000 E P-63 m2, Hotel Morava, nov, 4. sprat, CG, terasa, cena 33.000 E P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, terasa, cena 47.000 E P-66 m2, O[ Filip Filipovi}, 2. sprat, TAGAS, terasa, cena 39.000 E P-66 m2, centar, 3. sprat, CGm, terasa, cena 48.000 E P-74 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 E P-76 m2, nov, Hotel Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 52.000 E P-78 m2, K.V.Popovi}a, 6. sprat, CG, lift, terasa, cena 48.000 E P-82 m2, Hotel Morava, 9.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

sprat, CG, terasa, lift, cena 45.000 E BEOGRAD - VRA^AR, Prodajem novu garsoweru na 1. spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva,cena 36.000 E CRVENI KRST-NOV, trosoban stan, 1.sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 90.000 E KU]E P-80 m2, plac 1 ar, centar, cena 40.000 E P-45 m2, plac 12 ari, Trbu{ani, cena 12.000 E P-60 m2, plac 4 ara, Alvaxinica, cena 50.000 E P-102 m2, plac 5.90 ari, kod Hotel Morave, cena 70.000 e ili zamena za dva stana LOKALI P-18 m2, Qubi} kej, cena 16.000 E P-135 m2, Rakova, cena 10.000 E P-169 m2, Viqu{a, plac 10 a, cena 7000 E P-75 m2 + 120 m2, 3. ara, Obili}eva, cena 30.000 E

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

SUPER MODERAN DELUKS STAN, 77 M2, 3 ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 SPAVA]E SOBE, 2 /KOD GLAVNE PO[TE/ KUPATILA, NOV, AVLAXINICA

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CENTAR, 43.000 E

STANOVI JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VPR, CG, KEJ, 29.000 E DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E DVOSOBAN STAN 58 M2, 2. SPRAT, CG, LIFT, KEJ, 36.000 E DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3. SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGI CENTAR, NOVIJI 45.000 E TROSOBAN STAN 83 M2, 2. SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H.MORAVA, 47.000 E

TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR, 65.000 E ^ETIRI SPAVA]E SOBE, NOV, 110 M2, 73.700 E SA PDV-OM PET SPAVA]IH SOBA, NOV, 120 M2, 78.000 SA PDV-OM KU]E QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI PLACA, 36.000 E KMN 211 M2, 5 ARI PLACA, 80.000 E CENTAR 2 ARA, 86 M2, 46.000 E, POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE LOKAL NOV, QUBI]SKA 31 m2, 32.000 E

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvaxinica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvaxinica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

KK BORAC

USPEH ^A^ANA NA LETWIM IGRAMA SPECIJALNE OLIMPIJADE U BELGIJI

PRVENSTVO SVE BLI@E

Ra{ko Boji} i Nemawa Prolovi} edam dana pre zvani~nog po~etka nove sezone u Ko{arka{koj ligi Srbije, Borac odigrava posledwe kontrolne utakmice. Ju~e su gostovali Jagodini, a sutra kod ku}e ponovo igraju protiv Mornara iz Bara, koji je u â~ku na pripremama. Do susreta sa Jagodinom â~ani su odigrali 13 prijateqskih me~eva. Zabeleìli su devet pobeda i ~etiri poraza protiv rumunskog Asesorsa, Crvene zvezde i Smedereva. - Moèmo biti zadovoqni onim {to smo uradili prethodna dva meseca. Ostaje nam da do kraja sedmice odigramo posledwe kontrolne utakmice, a potom }emo se fokusirati na premijernu utakmicu protiv Vr{ca - kaè trener Borca Ra{ko Boji}. U pripremnom periodu Borac su poja~ali stari-novi igra~ Nemawa Prolovi}, Ivan Gavrilovi}, Stanoje Kneèvi}. Kako najavquje direktor Borca, do kraja ove sedmice trebalo bi da bude poznat kona~an sastav tima. Kada je re~ o novim poja~awima, na meti kluba su uglavnom igra~i iz â~ka koji su sa Borcem trenirali celo leto. Z. J.

KARATE

RESAVICA POBEDNIK „ÂÂK OPENA” arate klub Resavica pobednik je u generalnom plasmanu tradicionalnog karate turnira “â~ak open”, koji je ju~e odràn u hali “Mladost”. U~estvovalo je 260 karatista iz 25 klubova. Drugo mesto u generalnom plasmanu pripalo je klubu Kamikaze iz Velike Plane, a tre}e vaqevskoj Zvezdi. Kamikaze su iz â~ka ponele veliki pehar, kao najmasovniji klub. Organizatori, Karate klub Sloboda, ponovo su pokazali dominaciju na terenu. Marko Raji~i} je osvojio zlato u borbama (+75 kilogarama), kao i kadet Vladimir Savi} (-50 kg) i mla|i pioniri Milica Poluì} (+37 kg) i Andrej Gruji~i} (-40 kg). Danijel Stojanovi} bio je drugi u borbama pionira. Zlato u katama pripalo je Andreju Karovi}u, Ani Karovi}, Jefimiji Jovanovi}, Vawi Bojanovi}, Todoru Vasilijevi}u i Stefanu Miluinovi}u. Srebro u ovoj disciplini osvojili su Antonije Vu~eti}, Strahiwa Mari} i Elena Milo{evi}, a bronzu Milo{ Petrovi}, Boris Mari}, Vasilije Majstorovi}, Andrijana Milo{evi}, Filip Vlastelica, Luka Bojovi} i Mladen Vu~kovi}. Prvi put na ovom turniru nadmetali su se Stefan Poluì}, koji je kao jedan od najmla|ih takmi~ara bio prvi, Pavle Kova~evi} (tre}e mesto) i Nika Radowi} \or|evi}. Nika je bila druga u kategoriji poletaraca.

SPORT

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

MEDAQE ZA ATLETIÂRE, KO[ARKA[ICE NAJORGANIZOVANIJE astupiv{i za reprezentaciju Srbije, â~anka Zorica Spasi} postigla je najboqi rezultat u bacawu kugle (7,91 metar) na Evropskim letwim igrama Specijalne olimpijade, dok su na{e ko{arka{ice, iako nisu donele medaqu, nagra|ene za najboqe organizovanu junifajd reprezentaciju (ekipa sastavqena od u~enika redovnih i specijalnih {kola). Letwe igre odràne su u belgijskom Antverpenu od 9. do 21. septembra. â~ani, ~lanovi Sportskog kluba Morava, poja~a-

li su na{u reprezentaciju u ko{arci i atletici. Osim zlata u bacawu kugle, Zorica je bila ~etvrta u trci na 200 m. \or|e Gli{ovi} osvojio je dva srebra, u tr~awu na 100 m i bacawu kugle. Dve medaqe pripale su i Nikoli A{aninu, srebro na 400 m i bronza u bacawu kugle. Srpska `enska junifajd reprezentacija bila je peta, ali su na{e devojke, kao najboqe organizovana ekipa, ponele Pehar za fer plej. U ko{arka{koj ekipi, osim devojaka iz Pan~eva i Ni{a,

igrale su ovda{we gimnazijalke Mina Nikoli}, Ana Raketi} i Lidija Vujovi}, u~enica [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar”. Z. J.

ATLETIKA

JOKOVI] DVOSTRUKI POBEDNIK PIONIRSKOG KUPA tleti~ar ~a~anskog kluba ^AAK Bogdan Jokovi} pobedio je u trkama na 800 i 2.000 metara u finalu Kupa Srbije, odr`anom u Sremskoj Mitrovici 20. i 21. septembra. Bogdan je u trci na 800 m postigao novi li~ni rekord (1:59, 44), dok je 2.000 m pretr~ao za 5:47,10. Wegova klupska drugarica Ka-

keptici kaù da ène i fudbal ne mogu zajedno, da je “najva`nija sporedna stvar na svetu” iskqu~ivo za ja~i pol. To me|utim, u praksi odavno ne vaì. Ipak, Klub malog fudbala Fontana oti{ao je korak daqe i imenovao Mariju Jevtovi} na funkciju portparola kluba. - Mu{karci su kod nas malo tradicionalniji, ali sam se odli~no sna{la na ovoj funkciji. Naravno, imam pomo} i podr{ku mog tima i zahvaquju}i wima, uspela sam da ostvarim ve}i deo plana. Iskreno, verujem da angaòvawe èna u srpskom futsalu moè samo da uti~e na dodatnu popularnost i da privu~e gledaoce na tribine. O~ekujem da u ponedeqak hala u Atenici ponovo bude popuwena i da â~ani budu {esti igra~ na{eg tima.

tarina Propadovi} bila je ~etvrta na 600 i 1.500 m i uspela je da popravi li~ne rekorde u ovim disciplinama. Na pionirski Kup Srbije plasirao se i Ogwen Nikoli}, ali zbog bolesti nije nastupao u Sremskoj Mitrovici.

@ENA NAJGLASNIJA I U FONTANI

LEP[A STRANA FUTSALA

TENIS

PETROVI] I MAJSTOROVI] NAJBOQI MLA\I VETERANI

a terenima Teniskog kluba Sloboda nedavno je odràn sedmi Teniski turnir za mla|e veterane. U~estvovala su 32 igra~a, odnosno 16 parova. Pobedio je dubl Petrovi} - Majstorovi} koji je u finalu savladao Novakovi}a i Filipovi} sa 2:1. Pobedni~ki par dobio je u polufinalu Bo{kovi}a i Kova~evi}a, 9:3, a Novakovi} i Filipovi} su savladali dubl Simonovi} - ]ur~i}, 9:7. Ve} po tradiciji, sedmi teniski turnir veterana obeleìli su zabava i druèwe. Najve}e zasluge za dobru organizaciju pripadaju Draganu ]irkovi}u i Slavku Simovi}u, kao i neizbe`nim sponzorima Milanu Kecovi}u i Milo{u Ivanovi}u. Z. J.

SPORT

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА

6. коло

СКУПО ПЛАЋЕНЕ ГРЕШКЕ

удбалери Младости славили су у комшијском дербију,Чачанима једино преостаје да жале за још једном приликом да освоје бод, можда и три, против , сада већ неугодног ривала, који је у своју ко рист решио и четврти узастопни међусобни дуел. Почетак сусрета протекао је у доминацији Борца. Прва шанса указала се ученицима Богића Богићевића, али није реализована.Дорезултатске предности домаћин је стигао у 30. минуту поготком најбољег актера утакмице, Патрика Фрајдеја.Само шест минута касније на асистен

цију интернационалца из Нигерије, уследила је још боља реакција Зоњића који је дуплирао предност Младости. Наставак сусрета донео је много више узбуђења.На говештај неизвесног тока утакмице уследио је после само десетак минута игре у другом полувремену, када је Ђенић, на додавање Јевтовића, погодио мрежу Немање Крзнарића.Атаковали су Чачани према голу Младости до последњег минута, створили и неколико зрелих прилика, али лопта није хтела у гол.Срећа је у појединим момен тима била савезник домаћина.

МЛАДОСТ – БОРАЦ 2:1(2:0)

БОРАЦ: Петрић, Боранијашевић, Кохене, Гојковић, С.Живковић, Божић, Јованчић, Милојевић(Машо вић), Зоћевић(Ђерић), Јевтовић(Ба бић), Ђенић

1:0

Црвена звезда

Борац

(0:0)

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ

ЈОШ ЈЕДАН РЕМИ У ГОСТИМА

Радник Слога (К) БСК Борча Бежанија Слога (ПМ) Пролетер Јединство Путеви Синђелић

а најближег гостовања, у Ужицу фудбалери Јавор Ма тиса нису успели да освоје више од бода.Сусрет са Јединство Путевима окончан је без голова.Шанси за промену резултата било је у оба шеснаестерца, али су мреже остале нетакнуте.Саско ром од три победе и исто толико нерешених исхода Ивањичани су и даље на другом месту иза лидера из Сурдулице.

ЈЕДИНСТВО ПУТЕВИ – ЈАВОР МАТИС 0:0 ЈЕДИНСТВО ПУТЕВИ: Маринковић, Божовић, Цветановић, Ђурић, Гојковић, Ораховац, Арсић(М.Петровић), Чанчаревић, Ајковић, Исидоровић(Јанковић), С.Петровић

ЈАВОР МАТИС: Ђогато вић, Гојачанин, Миле тић(Јосовић), Колаковић, Валиђо, Ђокић, Доцић, Ађуру, Чечарић, Мило шковић, Дражић

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Радник Јавор Матис Инђија Слога (ПМ) Пролетер Колубара Металац (ГМ) БСК Борча Бачка (БП) Јединство Путеви

Бежанија Слобода Моравац Орион Синдјелић Мачва Слога (К)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

КУП СРБИЈЕ

Стадион у Лучанима. Судија: Милорад Мажић(Врбас). Стрелци: Фрајдеј у 30. и Зоњић у 36. минуту за Младост, а Ђенић у 56. минуту за Борац. МЛАДОСТ: Крзнарић, Зоњић, Големић, Милуновић, Петровић, Гаврић(Стојановић), Радин, Јова новић(Пешић), Адамовић(Ахчин), Фрајдеј, Милосављевић

Раднички (Н) Чукарички Раднички 1923 ОФК Београд Младост Црвена звезда Јагодина Војводина

1:0 0:1 3:1 0:2 1:1 1:0 0:0 1:1 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4 3 3 3 3 3 3 2 3 2 2 1 1 1 0 0

0 0 0 1 2 2 0 1 3 2 3 3 4 4 3 6

12 9 9 6 5 5 9 8 7 6 3 4 5 5 2 2

3 3 4 5 4 8 3 6 5 7 7 7 8 9 5 13

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 5 5 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 0 1 0

Рад Доњи Срем Партизан Вождовац Борац Нови Пазар Напредак Спартак 0 1 0 2 1 1 3 2 2 1 1 2 1 3 0 0

0 0 1 1 2 2 1 2 2 3 3 3 4 3 5 6

21 9 16 9 8 6 8 6 4 7 9 7 1 4 5 2

4 +17 18 0 +9 16 6 +10 15 8 +1 11 7 +1 10 6 0 10 6 +2 9 5 +1 8 7 -3 8 8 -1 7 7 11 -2 5 11 -4 7 -6 4 -5 3 9 13 -8 3 14 -12 0

6. коло

УСПЕХ МИЛАНОВЧАНА

Моравац Орион Слобода Колубара Металац (ГМ) Инђија Бачка (БП) Јавор Матис Мачва 2 3 3 2 1 1 3 3 0 2 1 2 1 1 3 0

Партизан Црвена звезда Војводина ОФК Београд Младост Спартак Чукарички Борац Доњи Срем Нови Пазар Рад Јагодина Раднички 1923 Напредак Раднички (Н) Вождовац

3:0 1:1 0:3 1:0 2:1 2:0 1:1 5:2

+9 +6 +5 +1 +1 -3 +6 +2 +2 -1 -4 -3 -3 -4 -3 -11

14 12 12 11 10 10 9 9 9 8 7 5 4 4 3 0

удбалери Металца забележили су вредну победу на гостовању у Бежани ји. После нерешеног исхода у првом полу времену, у наставку сусрета Милановчани су на време обезбедили вођство, а потом поготком у финишу осигурали победу на „врућем“ терену.

БЕЖАНИЈА – МЕТАЛАЦ 0:2(0:0)

Стадион Бежаније. Стрелци: Слађан Никодијевић у 47. и Ћирковић у 78. минуту. БЕЖАНИЈА: Остојић, Лопес, Матовић, Јакшић, Становчић, Брујић(Ракић), Ђоковић, Ми лић, Ковачевић(Ђорђевић), Зорица, Шака(Јелић)

МЕТАЛАЦ: Пејовић, Саша Никодијевић, Симов(Влашић), Седлар, Панић, Ивановић, Ћирковић, Овусу, Слађан Нико дијевић(Стојковић), Мердо вић(Бркић), Младеновић

6. коло

ЧАБАРКАПА НАДМУДРИО ПОПОВИЋА

олет је остао непоражен на тешком гостовању у Белошевцу.Током сусрета било је шанси пред голом Чабаркапе и Костића, али су реализоване само две. Нај повољнију шансу у фудбалу, једанаестерац за Победу, није искористио Поповић. Његов ударац са беле тачке одбранио је Бојан Чабаркапа.

ПОБЕДА: М.Ко стић, Бјелановић, Миљуш, В. Петро вић(Ђорђевић), Л.Петровић, Љу јић(С. Костић), Ви довић(Љубисавље вић), Пејчиновић, Кељевић, Стојано вић, Поповић

ПОЛЕТ: Чабар Лозница капа, Вељовић, Рудар Ђорђиловић, Будућност К. 2014 Перишић, Кнеже Победа вић, Радисавчевић, Томић(Николић), Јединство Луковић, Михај Семендриа 1924 ловић(Петровић), Шумадија Василић(Протић), Железничар Камберовић

2:0 2:0 2:1 1:1 2:1 0:0 2:1 5:0

Звижд Карађорђе ГФК Јасеница 1911

Полет Слога (П) Шумадија 1903 Бане Јошаница

SPORT

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ЗОНА МОРАВА

ОКРУЖНА ЛИГА

6. коло

У МРЧАЈЕВЦИМА БЕЗ ПОБЕДНИКА

ОМЛАДИНАЦ ПРЕУЗЕО ТРОН

ерби шестог кола у Мрчајевцима између Орловца и Полета завршен је без голова.Победника није било у Тутину, где је гостовала Слобода.Састав из Велике Колоније пропустио је велику прилику да освоји три бода.Домаћи су до изједначења стигли у 89. минуту.Голове за Чачане пости гли су Феризовић, који је погодио своју мрежу и Стевлић. Утакмица између Такова и Рудара из Бреснице завшена је нерешеним резултатом, 2:2.Поготке за Милановчане пости гао је Мирковић, а за Рудар Марковић и Јовичић.Драгачево је доживело још један неус пех, у Зубином Потоку од Мокре Горе, 0:2. Таково Славија Мокра Гора Партизан Омладинац Тутин Металац Орловац 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Трепча Славија Полет Орловац Слобода Мокра Гора Тутин Омладинац Браћа Вуковић Таково Металац Водојажа Партизан Рудар (Бресн.) Драгачево Рудар (Баљев.)

2:2 2:0 2:0 0:0 2:1 2:2 3:0 0:0 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 0

Рудар (Бресница) Трепча Драгачево Браћа Вуковић Рудар (Баљевац) Слобода Водојажа Полет 0 3 2 2 2 1 1 1 2 1 1 1 3 2 1 1

2 0 1 1 1 2 2 2 2 3 3 3 2 3 4 5

12 7 8 7 7 9 8 7 6 8 6 6 6 7 2 3

3 3 5 4 4 3 5 6 6 8 9 9 8 8 12 16

+9 +4 +3 +3 +3 +6 +3 +1 0 0 -3 -3 -2 -1 -10 -13

12 12 11 11 11 10 10 10 8 7 7 7 6 5 4 1

Бацковац Јунајтед Напредак Спартак Слатина Младост (П) Овчар Парменац Луњевица 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Омладинац (З) Слатина Спартак Јединство (ГГ) Пријевор Парменац Котража Доња Врбава Овчар Луњевица Миоковци Бацковац Јунајтед Младост (П) Напредак Јединство (К) Младост (А)

28.09.2014 | 28.09.2014 | 28.09.2014 | 28.09.2014 | 28.09.2014 | 28.09.2014 | 28.09.2014 | 28.09.2014 |

15:30 15:30 15:30 15:30 15:30 15:30 15:30 15:30

1:4 0:3 3:2 0:0 2:3 7:1 1:2 2:0

6. коло

БИП НА ВРХУ ПЛАНИНЦА

Пријевор Омладинац (З) Јединство (К) Доња Врбава Котража Младост (А) Јединство (ГГ) Миоковци

Стрелац Пријатељи Лугови Кеј Полет Вујан БИП

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

5 4 4 4 3 3 3 3 3 2 2 2

0 2 1 0 1 1 1 1 0 1 1 0

1 0 1 2 2 2 2 2 3 3 3 4

16 9 13 11 14 14 13 6 18 6 6 10

7 2 8 5 6 10 13 7 9 9 10 13

+9 +7 +5 +6 +8 +4 0 -1 +9 -3 -4 -3

15 14 13 12 10 10 10 10 9 7 7 6

6 6 6 6

2 2 1 0

0 0 1 0

4 4 4 6

11 5 12 1

15 14 15 22

-4 -9 -3 -21

6 6 4 0

Миоковци Јединство (ГГ) Младост (А) Котража Доња Врбава Јединство (К) Омладинац (З) Пријевор

ГРАДСКА ЛИГА

6. коло

: : : : : : : :

Бацковац Јунајт. Луњевица Парменац Овчар Младост (П) Слатина Спартак Напредак

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

БИП Кеј Премећа Стрелац Задругар Будућност Морава (М) Морава (К) Ракова Лугови Полет Вујан Чачак 94 Планинац Пријатељи

0:5 1:6 3:1 4:1 1:5 4:1 3:0 5 6 5 6 6 5 6 5 6 6 5 5 6 6 6

4 4 3 3 3 2 3 2 2 2 2 1 1 0 0

Морава (К) Будућност Чачак 94 Морава (М) Задругар Ракова Планинац 1 1 2 2 1 3 0 2 2 1 0 1 0 2 2

0 1 0 1 2 0 3 1 2 3 3 3 5 4 4

11 13 11 13 14 13 8 11 8 10 9 8 6 3 1

2 6 2 10 11 5 10 5 9 9 11 11 18 15 15

+9 +7 +9 +3 +3 +8 -2 +6 -1 +1 -2 -3 -12 -12 -14

13 13 11 11 10 9 9 8 8 7 6 4 3 2 2

Фудбалски савез Града Чачка

ШКОЛА ЗА ФУДБАЛСКЕ СУДИЈЕ

удбалски савез Града Чачка и Стручна струковна органи зација судија, организују школу за фудбалске судије која почиње са радом 15. октобра. Школа је бесплатна. Кандидати се могу пријавити на телефон: 032/373-055, као и у пр осторијама наше организације ул. Булевар Ослобођења број 37.

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STENLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 IZDAJEM dvosoban stan za studente u centru kod crkve. Na istoj adresi izdajem i lokal. Tel. 063/ 644-221, 063/ 737-4-367

IZDAJEM jednosoban renoviran stan na po~etku Cviji}eve ulice u Beogradu. Tel. 064/ 24/54/179, Ne{ovi} Emilija Savska 4

IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan u Beogradu, U~iteqsko naseqe. Tel. 063/ 807-9-958

IZDAJEM name{tenu sobu u Beogradu, Krunska 24 A, za studentkiwu. Tel. 064/ 019-3-011

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979

PRODAJEM LIVADU U PRIJEVORU. HITNO! TEL. 063/ 898-4-913 PRODAJEM kabinu za traktor 539. Tel. 032/ 826 - 576

IZDAJEM stan u Beogradu, na Ceraku. Tel. 032/ 341-948

OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

PRODAJEM dvosoban stan 58 m2, Qubi}ski kej, ju`na strana, pogled na Moravu. Cena 27.000 eura. Tel. 064/834-51-49

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e. Tel. 064/ 1188-485

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

Na osnovu Re{ewa o bankrotstvu ste~ajnog sudije Privrednog suda u ^a~ku , broj predmeta St.br. 235 /2011 od 15.11.2011 godine, a u skladu sa ~lanovima 131., 132. i 133. Zakona o ste~aju ("Slu`beni glasnik Republike Srbije" broj 104/2009) i Nacionalnim standardom broj 5 o na~inu i postupku unov~ewa imovine ste~ajnog du`nika ("Slu`beni glasnik Republike Srbije" broj 13/2010.), ste~ajni upravnik ste~ajnog du`nika

â&#x20AC;&#x17E;AVANGUARDIA GROUPâ&#x20AC;&#x153; D.O.O. u ste~aju iz â~ka OGLA[AVA êtvrtu prodaju imovine javnim nadmetawem Predmet prodaje je pokretna imovina ste~ajnog du`nika razvrstana po slede}im prodajnim celinama: CELINA BR. 1 - putni~ko vozilo tip "Jugo koral 1,1", broj motora 128A0641594052, broj {asije VX1145A0001092903, snaga motora 40,50 KW, masa 840 kg, zapremina motora 1116 cm3, evro dizel, boja crvena 75, godina proizvodwe 2004, registarska oznaka Â 116-920, neregistrovan, neispravan. Po~etna cena: 25.000,00 dinara. Depozit: 20.000,00 dinara. CELINA BR. 2 - kancelarijska oprema . Specifikavija opreme ~ini sastavni deo prodajne dokumentacije . Po~etna cena: 13.700,00 dinara. Depozit: 10.960,00 dinara. CELINA BR. 3 - paletni viqu{kar-àba bez propraten dokumentacije Po~etna cena: 7.500,00 dinara. Depozit: 6.000,00 dinara. Pravo na u~e{}e imaju sva pravna i fizi~ka lica koja: 1. nakon dobijawa profakture, izvr{e uplatu radi otkupa prodajne dokumentacije u iznosu od 5.000,00 dinara. Profaktura se moè preuzeti svakog radnog dana u periodu od 8 do 14 ~asova u prostorijama ste~ajnog upravnika u Gorwem Milanovcu, ul. @elezni~ka 35/14, ili dogovorom putem telefona, najkasnije do 23. 10. 2014 godine; 2. uplate depozit za odgovaraju}u prodajnu celinu uz naznaku broja prodajne celine na teku}i ra~un Prodavca broj: 155-25833-14 kod "â~anske Banke" A.D. Filijala G.Milanovac, najkasnije do 23. 10. 2014 godine. 3. potpi{u izjavu o gubitku prava na vra}awe depozita. Izjava ~ini sastavni deo prodajne dokumentacije. Nakon uplate depozita a najkasnije 3 dana pre odràvawa javnog nadmetawa, potencijalni kupci, radi pravovremene evidencije, moraju predati obrazac "Prijave za u~e{}e" ste~ajnom upravniku. Javno nadmetawe odrà}e se dana 28.10.2014. godine u 12 ~asova na slede}oj adresi agencije "OFFICE GX" Gordana Haxi}, ul. @elezni~ka 35/14, Gorwi Milanovac . Registracija u~esnika javnog nadmetawa po~iwe dva sata pre po~etka javnog nadmetawa , a zavr{ava se 10 minuta pre po~etka javnog nadmetawa, odnosno u periodu od 10 ~asova do 11 ~asova i 50 minuta, na istoj adresi. Ste~ajni upravnik sprovodi javno nadmetawe tako {to: 1. registruje lica koja imaju pravo u~e{}a na javnom nadmetawu (imaju ovla{}ewa ili su li~no prisutni), 2. otvara javno nadmetawe ~itaju}i pravila nadmetawa, 3. poziva u~esnike da istaknu ponudu na ogla{enu cenu, koju su spremni da plate, 4. odràva red na javnom nadmetawu, 5. progla{ava kupca kada nijedna druga stranka ne istakne ve}u cenu od posledwe ponu|ene cene, 6. potpisuje zapisnik Kupoprodajni ugovor se potpisuje u roku od 3 dana od dana odràvawa javnog nadmetawa. Progla{eni Kupac je duàn da uplati preostali iznos kupoprodajne cene u roku od 8 dana od dana potpisivawa kupoprodajnog ugovora. Tek nakon uplate kupoprodajne cene od strane Kupca i nakon dobijawa potvrde od strane ste~ajnog du`nika o izvr{enoj uplati u celosti, moè preuzeti robu. Svako lice koje je steklo pravo na u~e{}e u skladu sa uslovima propisanim ovim oglasom, gubi pravo na depozit u skladu sa Izjavom o gubitku prava na vra}awe depozita. Ako progla{eni Kupac ne potpi{e zapisnik, kupoprodajni ugovor ili ne uplati kupoprodajnu cenu u propisanim rokovima i na propisan na~in, kao i u svim drugim slu~ajevima predvi|enim Izjavom o gubitku prava na vra}awe depozita gubi pravo na povra}aj depozita, a za Kupca se progla{ava drugi najboqi ponu|a~. Drugom najboqem ponu|a~u na javnom nadmetawu, depozit (garancija) se vra}a u roku od 15 dana od dana javnog nadmetawa. Kupac pla}a PDV. Ovla{}eno lice, ste~ajni upravnik Gordana Haxi}, Kontakt telefon: 032 721-620 ;063 /72- 52- 475

OGLASI

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

060/434-2-190 STANOVI P-20 m2, 13. sprat, CG, K. MILO[A, 17.000 E P-31 m2, 7 sprat, CG, Avlaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 22.500 E P-43 m2, VP, TA, Alvaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, kod O[ “Dr. Dragi{a Mi{ovi}”, 25.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000 E P-63 m2,TA, Ov~ar Bawa, 19.000 E P-55 m2. 9.sprat, CG, S. Markovi}, 22.000 E P-51 m2, pr, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 E P-58 m2, CG, Kej, 27.500 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7 sprat, CG, Avlaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E P-67 m2, 12. sprat, CG, kej, dupleks, 43.000 E P-71 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 46.000 E P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 E P-85 m2, 3. sprat, CG, S. Markovi}a, dupleks, 36.000 E P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 E KU]E P-100 m2, 7 ari, Vapa, 10.000 E

P-60 m2, 15 ari, 4 km od grada, 16.000 E P-80 m2, 80 ari, Prislonica, 20.000 E P-129 m2, 1.5 ari, kod Ma{inske {kole, 26.000 E P-85 m2, 3.5 ari, Atenica kod {kole, 26.000 E P-90 m2, 11 ari, Preqina, 36.000 E P-114 m2, 2 ara, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 ara, {iri centar, 50.000 E P-90 m2, 3.8 ari, Balkanska, 55.000 E P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe, 30.000 E P-66 m2, 4 ara, kod bolnice, 45.000 E P-120 m2, 5 ari, Qubi}, 50.000 E P-90 m2, Balkanska, 60.000 E P-80 m2, 2 ara, centar, 60.000 E P-190 m2, 2.5 ari, {iri centar, 70.000 E IMAWA 50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.000 E 40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E 110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E 70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 30.000 E 50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E 70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E VIKENDICE 48 m2, 1.5 a, Ov~ar Bawa, 9.000 E 60 a, Kuki}i, 13.000 E 8 a, Jelica, 5.500 E IZDAVAWE 38 m2, name{ten, jednosoban, 120 E 50 m2, {iri centar, dvosoban, name{ten, TA, 150 e

GARSOWERE 23 m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30 m2, 3, lift, 21500 eura, Avenija 29 m2, 5, 14000 eura, [iri centar 27 m2, 4, lift , 24000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 9 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32 m2, 5, 22000 eura, [iri centar 32 m2, , 5, 23000 eura, [iri centar 36 m2, 4, 22500 eura, [iri centar 37 m2, 5, lift, 25000 eura , Qubi} kej 41 m2, 7, lift, 25000 eura, Qubi} kej 29 m2, vp, 18000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 27 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35 m2, 5, 24500 eura, [iri centar 37 m2 nov, 4, lift, sa stvarima, 32000 eura, Avenija 49 m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava 47 m2, vp , 28000 eura, Qubi} kej 38 m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej 50 m2, 5, 23000 eura, Qubi} kej 43 m2, 4, lift, 32000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49 m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57 m2, 14, lift, 20500 eura, Hotel Morava 54 m2, 1, lift, 33000 eura, Hotel Morava 47 m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 33 m2, dvori{ni stan, 18000 eura, Centar 54 m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 61 m2 , 4, lift, 36000 eura, Hotel Morava 53 m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej 58 m2, 2, lift, 34000 eura, Qubi} kej 57 m2, 3, lift, 34000 eura, Qubi} kej 52 m2, 3, 27500 eura, Qubi} kej

U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava. PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

58 m2, 6, lift, 29000 eura, Qubi} kej 53 m2, 3, 36500 eura, Avenija 53 m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica 49 m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 57 m2, 1, 31500 eura, Nemawina 45 m2, 3, 23000 eura, Nemawina 56 m2, 5, 28000 eura, Nemawina 51 m2, vp, 25500 eura,Centar 53 m2, vp, 30000 eura, Centar 64 m2, 1, 38000 eura, Vinara U ponudi jo{ 49 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 64 m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53 m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava 67 m2, 3, lift, 44000 eura, Hotel Morava 67 m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 59 m2, 6, 26000 eura, [iri centar 68 m2, 4, 40800 eura, Centar 68 m2, 1, 40000 eura, Centar 54 m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 79 m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej U ponudi jo{ 19 dvoiposobnih stanova TROSOBNI STANOVI 78 m2, 3, 36000 eura, Hotel Morava 75 m2, 5 , 38000 eura, Hotel Morava 80 m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej 69 m2 , 5, lift, 37000 eura, Qubi} kej 67 m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava 68 m2, 4, 40800 eura, [iri centar 80 m2, 1, 41000 eura, [iri centar 66 m2, 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 44 trosobna stana ^ETVOROSOBNI STANOVI 73 m2, 1, lift, 56000 eura, [iri centar 120 m2, 3, 74000 eura, Centar U ponudi jo{ 7 ~etvorosobnih stanova

^ITUQE / OGLASI

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

Dana, 30. 9. 2014. godine navr{ava se 20 godina od prerane smrti na{e {kolske drugarice

DVE GODINE od smrti na{eg dragog

Privredno dru{tvo "Vasovi}" doo ^a~ak raspisuje oglas za slede}e radno mesto:

VOZA^ 1 izvr{ilac

DRAGANA DRAGA NEDI]A

Uslovi: - III ili IV stepen stru~ne spreme - radno iskustvo na poslovima voza~a 3 godine - voza~ka dozvola C kategorije - posedovawe taho kartice - va`e}e lekarsko uverewe - potvrda od MUP-a da se protiv lica ne vodi krivi~ni postupak

Ostavio si trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i tugu koja nikada ne prolazi. TVOJA ZAHVALNA PORODICA

Probni rad 7 dana Rad je na odre|eno vreme

15711

MARIJANE GLI[OVI]

SE]AWE 27. 9. 2012 - 27. 9. 2014.

DRAGAN DRAGO NEDI] iz Trbu{ana

ro|. Markovi} Mo`da spava{ sa o~ima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota i sa tobom spava nevi|ena sva tvoja lepota...

OGLASI I ^ITUQE

Obave{tavamo sve wene drugarice i drugove da }emo tog dana u 15 ~asova posetiti wenu ve~nu ku}u. DRUGARICE I DRUGOVI IZ OSNOVNE [KOLE " MILICA VU^ETI]" TRNAVA 15720

Vreme koje prolazi ne mo`e izbrisati se}awe na tebe. Tvoja dobrota, iskrenost, veliko srce i dragi lik se ne mogu zaboraviti. Uvek si zauzimao posebno mesto u na{im srcima, tako }e i ostati zauvek. PORODICA JONTULOVI] 15712

MARIJANA GLI[OVI] MAKI DVADESET GODINA kako nisi sa nama. Uze{e ti tvoj mladi ìvot oni koji poloì{e Hipokratovu zakletvu. Mo}nici zata{ka{e, a nas ostavi{e da patimo dok smo ìvi. Neute{na mama CAKA i brat NIKOLA 15698

Prijave slati iskqu~ivo elektronskim putem na: finansije@vasovic.co.rs Oglas traje do popune radnog mesta. Bi}e kontaktirani samo oni koji u|u u u`i izbor.

U sredu, 1. oktobra navr{ava se POLA GODINE od smrti mog deka

032/342 - 276 SE]AWE

BLAGOJE OBRADOVI] iz Vrani}a 27. 9. 2003 - 27. 9. 2014. VREME TE^E, SAMO SE]AWE, BOL I TUGA OSTAJU VE^NO U NAMA. TVOJI NAJMILIJI 15721

MILOQUBA @IVKOVI]A @ILA Deko, ~ekam te, nadam ti se, ali ti nisi do{ao, tebe nema vi{e. Ostao sam `eqan tvog zagrqaja da ti ka`em koliko te volim. Unuk VUK

Dana, 1. 10. 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od kad nisi me|u nama

MILOQUB @IVKOVI]

15718

U subotu, 27. septembra navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg

SE]AWE 27. 9. 2008 - 27. 9. 2014.

S' ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Zauvek }e ostati tvoj lik u na{im se}awima. R. J. "SORTIRNICA" KOMUNALAC

RADIVOJA KRUNI]A iz Loznice

15709

I daqe je dovoqna re~ da te se setimo, a dani i no}i nam ne daju da te zaboravimo. MICA, BRANKICA i ACO 15710

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

U sredu, 1. oktobra navr{ava se POLA GODINE od smrti na{eg

VLADIMIR DULANOVI]

Sa ponosom i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe. MILENA, MLADEN i MIRJANA 15706

Dana, 25. 9. 2014. godine navr{ava se DVANAEST GODINA od kada je preminuo na{ dragi, nikad pre`aqen otac, deda i tast

VUK STRAWAN^EVI]

MARKETING

032/342 - 276

MILOQUBA @IVKOVI]A @ILA

Bol i tuga se ne mere ni re~ima ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Supruga VESNA, sin MILO[, }erka MAJA, snaha QIQA, zet @EQKO i unuk VUK 15717

iz Guberevaca Ne smemo te prepustiti zaboravu zbog svega {to si nam zna~io. Bio si dobar otac, deda i tast, zato uvek ostaje{ sa nama. Tvoji: }erka DRAGOJLA, unuk STOJAN i zet GOJKO VASOVI]

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Dana, 29. 9. 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

RATKA ILI]A Se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima, jer voqeni nikada ne umiru. Sin i }erka sa porodicom 15708

^ITUQE

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

Dana, 29. 9. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{e drage

DANIJELE PEROVI]

Istina je da te nema, ali to ne prihvatamo, jer ti si uvek sa nama u na{im mislima. Neka te an|eli ~uvaju. Sestra JELENA sa porodicom

U na{im du{ama ostala je pusto{, a u srcu neprebolna rana koja }e nas pratiti dok postojimo. ]erka NA\A, sin OGI, mama ZORICA i tata RADO[

Petnaest godina smo bez tvog milog osmeha i qubavi. TVOJI NAJMILIJI

15715

15714

15691

1942 - 1999.

SE]AWE 26. 9. 2014. godine navr{ava se DEVET GODINA od kada je preminuo na{

SLAVKOVI]

29. septembra 2014. godine navr{ava se PETNAEST GODINA od smrti

DRAGOMIRA LUKOVI]A iz ^a~ka

PORODICA LUKOVI]

Zaslu`io si na{e ve~no pam}ewe za: qubav, sre}u, „trenutke” koje si nam nesebi~no darivao. S' qubavqu, tugom i setom Tvoji: supruga i }erke sa porodicama

15704

15705

Danas, 26. 9. 2014. godine u 11: 30 sati na ^a~anskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI PARASTOS na{em voqenom

SE]AWE

Dana, 2. oktobra 2014. godine navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{e drage

ZORICE PROTI]

15690

U petak, 3. 10. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

TOMISLAV TOMO RA[EVI]

MILIVOJE MILENA 1999 - 2014. 2004 - 2014. Dragi roditeqi, Iako vreme neumitno prolazi kao vihor, va{ dragi lik i uspomene na vas nikad ne}e izbledeti. Dok `ivimo bi}ete u na{im srcima. Va{a }erka KAJA, unuke @AKLINA i KAROLINA sa porodicama

15703

I nakon devet godina, jo{ uvek si s nama, u na{im srcima, na{im mislima. Godine koje su pro{le nisu umawile bol i tugu, a vreme provedeno s tobom su na{e najdra`e uspomene. Puno nam nedostaje{. ]erke MILICA i NATALIJA, majka RADOMIRKA, otac MIKAILO, brat ZORAN sa porodicom i suprug DEJAN

RADICA ILI]

SLOBODANU BOBANU MILADINOVI]U MILAN

MILANKA

2. 10. 1994 - 2. 10. 2014.

7. 5. 2001 - 2. 10. 2014.

SIMEUNOVI] S' ponosom i qubavqu vas pomiwemo i ~uvamo od zaborava. PORODICA SIMEUNOVI]

U trenu si oti{ao, a nama je ostala tuga i praznina, se}awe na tvoje pri~e i {ale, na qubav i podr{ku koju si nam pru`ao. Sjaj sve}a i molitve neka te prate. Ponosni smo {to smo te imali. Tvoji najmiliji: }erka BIQANA, sin DRAGAN, unuka ANDRIJANA i unuk URO[ 15695

POSLEDWI POZDRAV MILOJ SESTRI

ZORE GLI[I] iz ^a~ka

PETAR PURI] PEREC

STANOJKI CANI KAROVI]

26. 9. 2004 - 26. 9. 2014.

ro|. Pani} U ~etvrtak 2. 10. 2014. godine u 15 ~asova dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na grobqu u Br|anima. O`alo{}eni: suprug ZORAN, sin DEJAN, k}i VESNA, snaha MARINA i unu~ad KOSTA, IVONA i MAKSIM

Zauvek u na{im srcima i mislima. TODOR i DRINKA sa porodicama

Petre, se}awe na tebe ne bledi jer si to `ivotom zaslu`io. TVOJE: ALEKSANDRA, NATA[A i GORDANA

15696

upl.

15699

^ITUQE

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

TATA

Ove nedeqe navr{ilo se ^ETRDESET DANA kako se ve~nom po~inku pridru`ila na{a voqena tetka, sestra i bratanica

MAMA

QUBISAV MILUTINOVI] ^EKI] 1923 - 1974.

Dana, 28. 9. 2014. godine navr{ava se 40 godina od tragi~no preminulog oca, i 40 dana od tragi~no preminule majke. Dragi o~e Veliko hvala. Draga majko Veliko hvala. Draga majko, hvala za qubav, brigu, po`rtvovanost koju si poklonila nesebi~no, meni i mojoj deci. Hvala na{i dragi roditeqi!! Ovim putem se zahvaqujemo svima, bliskoj i daqoj rodbini, kom{ijama i prijateqima koji su do{li da posledwi put isprate na{u majku i tako ubla`e na{u bol za wom. Sin MUJO i }erka MIRA

MILIJANA DANA MILUTINOVI] 1932 - 2014.

^etrdeset tu`nih dana nije sa nama na{ nezaboravni drugar, gospodin lovac

MILOMIR MILOVANOVI] GENIJE iz ^a~ka

MIRJANA MIRA RISTANOVI] ro|ena Bo{kovi} iz Rakove

Uspomenu i se}awe na dragi lik ~uvaju drugari - lovci: DEJAN, DRA[KO, JUGO, JABLAN, KAMPI[, MIKICA, TOZO i [ULE

Po~ivaj u miru, ponosu i dobroto na{a. Ostaje{ rode zauvek voqena u srcima svih tvojih BO[KOVI]A. Uspomene na sre}ne dane detiwstva i mladosti provedene u na{oj ku}i u RAKOVI ~uva}e tvoji ro|eni

15716

SLA\ANA, VESNA, SRBO, SLAVKO, BO[KO, RA[KO, BRANKA, QIQANA i COLA

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

15701

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je moj dragi suprug

Dana, 29. septembra 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg voqenog supruga i oca

MILADIN PETROVI]

Pet godina je pro{lo, a mi se jo{ uvek ne mirimo tvojim iznenadnim odlaskom. I ako je te{ka istina da te nema. Nestala je na{a zvezda vodiqa, podr{ka i oslonac u ìvotu. Svaki dan listamo zapo~ete pri~e i planove, prekinute èqe... Nedostaje{ za sve {to dolazi. Svaki korak napred, svaki uspeh je nepotpun kad ga ne moèmo podeliti sa tobom. Nedostaje{, nedostaje tvoja blizina, qubav i dobrota. Ostavio si nas da ve~no patimo i tugujemo za tobom. Sa qubavqu, ponosom i zahvalno{}u, ~uvamo uspomene na vreme provedeno uz tebe!

RACA MARINKOVI]A KRSTINA TALOVI] Draga majko, pro{lo je tu`nih JEDANAEST GODINA bez tebe, bez tvoje qubavi, dobrote i brige za sve nas. Po dobru }emo te pamtiti, a sa ponosom pomiwati. Po~ivaj u miru. Neka te an|eli ~uvaju. O@ALO[]ENI: }erka DANA i zet COLE

1933 - 2014. Posle kra}e bolesti preminuo dana 13. 9. 2014. godine. Sahrana je obavqena 15. 9. 2014. godine. Bio si moja podr{ka, oslonac i ponos. Posebnu zahvalnost dugujem sinovcu Zoranu i kom{ijama Verici i Bobanu. Zahvaqujem se i ostalim kom{ijama, rodbini i prijateqima. TVOJA SUPRUGA OLGA - "BUCA"

15692

15693

27. 9. 2003 - 27. 9. 2014.

Supruga MILENA 15694

IN MEMORIAM

29. septembra 2014. navr{ava se POLA GODINE od smrti na{eg dragog

U sredu, 1. 10. 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti

Dr TIOSLAV MATI]

MILORADA BUGAR^I]A

MIRJANE ]UR^I]

27. 9. 1994 - 27. 9. 2014.

1925 - 2014. Pulchra res est homo, si homo est. PORODICE MATI], MI[OVI] i STANKOVI] upl.

Vreme koje tek dolazi ne}e izbrisati se}awe na tvoj dragi lik. Uvek te spomiwemo. ]erka MILICA sa porodicom

iz ^a~ka Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Uspomenu na tvoj dragi lik ve~no }e ~uvati TVOJA PORODICA: suprug \URO, sinovi RADE i VLADE sa porodicama

^ITUQE

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE

Dana, 26. 9. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

TU@NO SE]AWE

MIRJANA MIRA

MIRKO 14. 1. 1957 - 13. 5. 2014.

27. 12. 1963 - 30. 9. 2012.

VUJOVI] MILOMIRA MILOVANOVI]A

ISTINA JE BOLNA, RE^I SU SUVI[NE, A TUGA SVE VE]A. SVE VI[E NAM NEDOSTAJETE!

ZAUVEK ]E[ BITI U NA[IM SRCIMA I MISLIMA. Supruga OLIVERA, sinovi DU[AN i MILO[, snahe BIQANA i JANA, unuci ANDRIJA i MATIJA i unuka MILICA

SA PONOSOM VA[I VUJOVI]I I POWAVI]I 15707

DRAGOJ MAJCI

KOSARI MI[OVI] iz ^a~ka 2. 10. 1984 - 2. 10. 2014. Jo{ jednom hvala za sve {to je u~inila za nas. Sin PREDRAG GAGILO KULA[EVI], snaja QUBICA i unuka BRATISLAVA 15702

upl.

PETAK 26. SEPTEMBAR 2014. GODINE