25. jul 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 28

^A^AK, 25. JUL 2014. GODINE

CENA 30 DIN.

Nevreme ponovo nije zaobi{lo ^a~ak:

GROM ZAPALIO STOLARSKU RADIONICU

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs Subvencije za samozapo{qavawe

ZA PODSTICAJE 12 MILIONA DINARA strana 5. U susret 54. Draga~evskom saboru truba~a

OLUJA U BE^WU ^UPALA STABLA I NOSILA KROVOVE strana 4. strana 3.

^a~ani piju ispravnu vodu

strana 6.

KONTROLE SVAKOG SATA I SVAKOG DANA Iz neobjavqenih rukopisa DOMA]IN KWI@EVNIK RADOMIR ANDRI] strana 25.

NEZABORAVNI MO[A TRGOVAC

strane 14. i 15.

Ponovo rade semafori na raskrsnici Knez Milo{eve i Nemawine

LAK[E SE DI[E

Glumica

BRANKA VESELINOVI]

vju:

JE A DA LI JE? MLADA I U 96. I N D E B Z E B Inter

strana 7.

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strana 19.

strana 21.

Biciklizam

KUP SRBIJE U NEDEQU U ^A^KU

strana 31.

MARKETING

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

AKTUELNO

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

U PONEDEQAK I ^A^ANSKI KRAJ ZAHVATILO VELIKO NEVREME

Jako nevreme pra}eno olujnim vetrom, obilnom ki{om, grmqavinom i velikim gradom u pojedinim mestima, zadesilo je u ponedeqak u ve~erwim satima â~ak i okolna sela i nanelo {tete pojedinim doma}instvima u Qubi}u, Preqini, Mili}evcima, Rakovi, Sokoli}ima, Mr~ajevcima, Vujetincima, Be~wu, Bresnici, Zabla}u... U Mili}evcima je u poàru, izazvanom, najverovatnije, zbog udara groma, izgoreo krov jednog poslovnog objekta, a u nekim selima olujni vetar je o{tetio krovove ku}a, puteve i poqoprivredne kulture. ako }e tek nakon uvi|aja biti poznati uzroci poàra, koji je u ponedeqak, oko 17 sati, zahvatio poslovni objekat za proizvodwu plo~astog materijala u Mili}evcima, ~iji je vlasnik Dra{ko Vasovi}, pretpostavqa se da je vatra izbila na hali koju je pogodio grom. Dojavu o poàru vatrogasci su dobili ~etiri minuta posle 17 ~asova i na licu mesta ve} su bili u 17,20, da bi u 17,32 lokalizovali poàr, kaè komandant Vatrogasno spasila~kog bataqona â~ak Borivoje Ga~i}: - Na stolarskoj radionici je goreo kompletan krov i zahvaquju}i blago-

vremenoj intervenciji sedam vatrogasaca i tri vozila, spre~eno je {irewe po`ara na obli`we objekte, ku}u, trem i sewak. Osim ovog, dobili smo dojavu da gori i ku}a u Qubi}u. Ispostavilo se da se zapalio strujomer, ali ova vatra je uga{ena pre izlaska vatrogasne ekipe na teren. Iste ve~eri bilo je i nekoliko poziva gra|ana iz Qubi}a koji su tra`ili pomo} za izvla~ewe vode iz dvori{ta. Me|utim, po{to je uglavnom nivo vode iznosio samo oko 10 santimetara, vatrogasno spasila~ke ekipe nisu mogle da interveni{u. Pomo}nik gradona~elnika za mesnu samoupravu i komunalnu infrastruktu-

GROM ZAPALIO STOLARSKU RADIONICU Dra{ko Vasovi} vlasnik hale

ru Milan Bojovi}, koji je sa saradnicima iste ve~eri posetio podru~je pogo|eno nevremenom, napomiwe da su buji~ne vode napunile korito Di~ine i ^emernice, koje su se na pojedinim mestima izlile i ugrozile podrumske i pomo}ne objekte u brojnim doma}instvima: - Veliko nevreme zahvatilo je potes od Rakove i Sokoli}a, prema Bresnici, Be~wu, Mr~ajevcima, gde su olujni vetar i grad najvi{e o{tetili krovove ku}a i puteve. U ve~erwim satima u pojedinim selima nije bilo struje, ali, zahvaquju}i blagovremenoj intervenciji ekipa Elektrodistribucije, ve} sutradan snabdevawe elektri~nom energijom je normalizovano.

Dugogodi{wi problemi koje izazivaju mnogi nesavesni gra|ani, koji povr{insku kanalizaciju ukqu~uju u fekalnu, i po~etkom ove sedmice eskalirali su u nasequ “Sajmi{te”, u kome su se izlile otpadne vode. I me{tani u Ulici 562, strahovali su od poplave, jer se izlio kanal “Bunkovac” koji nije mogao da primi velike povr{inske vode iz Ulice \or|a Toma{evi}a, ka`e Bojovi}, napomiwu}i da i ovo posledwe nevreme treba da “uozbiqi” i nadle`ne i gra|ane i podstakne ih da blagovremeno preduzmu sve preventivne mere, da bi bile predupre|ene ve}e {tete od u~estalih elementarnih nepogoda. I ovog puta apelovao je na gra|ane da sme}em i svako-

O^ISTITI KANALE OD RASTIWA I OTPADA! Svi gra|ani i pravni subjekti du`ni su da postoje}e odvodne kanale pored ulica i puteva o~iste i “oslobode” ih od fizi~kih prepreka, rastiwa i otpada, kako bi obezbedili nesmetan protok vode tokom buji~nih padavina i dugotrajnih ki{a. Ovaj nalog, u svom obave{tewu za javnost, izdalo je u utorak JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve “Gradac”, upozoriv{i da }e nadle`ne inspekcijske slu`be Grada sistematski kontrolisati, da li i kako gra|ani sprovode ove aktivnosti.

Vatrogasci stigli u Mili}evce za 16 minuta

jakim otpadom ne zatrpavaju kanale i propuste i najavio da }e Skup{tina grada doneti uredbu, ili pravilnik koji }e precizno definisati ovu oblast, a posebno obaveze lokalne samouprave i wenih `iteqa. Sude}i po re~ima predsednika MZ Preqina dr Aleksandra Radojvi}a, u nepogodama koje su po~etkom sedmice zadesile ~a~anski kraj, “najgore je pro{lo” nekoliko doma}instava u ovom selu, ~iji su objekti tre}i put ove godine poplavqeni: - Poplavqeno je petnaestak doma}instava, fudbalsko igrali{te, privatna firma pored wega i ~itavo preqinsko poqe. Ranije su se buji~ne vode slivale sa vi{ih delova sela, prelazile preko Ibarske

magistrale i oticale prirodnim tokovima, takozvanim jazom u êmernicu. Me|utim, “Koridori Srbije” su ga pregradili nasipom, prilikom gradwe nove saobra}ajnice, koja treba da spoji magistralu sa auto - putem. Radojevi} kaè da je nivo vode, koja je u{la u podrumske i prizemne prostorije, {tale, pomo}ne objekte, dostizao i pola metra i da su se predstavnici MZ i me{tani “samoorganizovali” i pomogli ugroènim sugra|anima, iz ~ijih dvori{ta se voda sutradan ve} povukla, oti~u}i kroz cev malog promera, koju je izvo|a~ postavio na novom propustu, rekao je za “â~anski glas” dr Aleksandar Radojevi}. M. N. foto Gvozden Nikoli}

GRAD

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

ZAKON USPORIO PODELU POMO]I POPLAVQENIM DOMA]INSTVIMA

POSLE BUXETA I DONATORA, POMA@E I DR@AVA rocedura usvajawa Zakona o poplavama i pravilnika o wegovoj primeni usporili su i skoro prekinuli dodelu pomo}i doma}instvima stradalim u majskim poplavama. Zakon je stupio na snagu u ponedeqak i Kancelarija za obnovu bi tokom ove sedmice trebalo da izradi program obnove zemqe, koji }e, pored ostalog, sadràti i detaqne instrukcije lokalnim samoupravama kako da nastave podelu pomo}i stanovni{tvu ~iji su objekti i imawa o{te}eni u elementarnim nepogodama. Prema prvim informacijama i najavama, pomo} iz dràvnog buxeta }e biti ispla}ivana u zavisnosti od o{te}ewa objekata, na osnovu kojih su oni svrstani u {est kategorija, obja{wava pomo}nik gradona~elnika za mesnu samoupravu i komunalnu infrastrukturu Milan Bojovi}: - Na osnovu dosada{wih informacija, o{te}eni objekti na podru~ju â~ka bi}e svrstani u prvu kategoriju, odnosno u grupu onih koji su pretrpeli mawa o{te}ewa. Sude}i po zakqu~cima sa sastanka u Vladi Srbije, dràva }e za wihovu sanaciju obezbediti po 180 do 200 hiqada dinara, s tim {to }e ti iznosi biti umaweni za sredstva koja su wihovim vlasnicima ve} uplatili lokalna samouprava i donatori. Bojovi} podse}a da je sa pozicije stalna buxetska rezerva, koja je iznosila 10 miliona dinara, {est potro{eno tokom odbrane od poplava, “oja~awe” odbrambenih nasipa pored êmernice i u Parmencu, i za najurgentniju sanaciju posledica ove elementar-

ne nepogode u najugroènijim mesnim zajednicama Kowevi}i, Preqina, Baluga, “Sajmi{te” i Qubi}ki kej. Taj novac ispla}en je javnim preduze}ima, uglavnom za gorivo utro{eno tokom intervencija, nabavku vre}a za pesak i druge aktivnosti kojima su brojne firme doprinele da posledice katastrofalnog nevremena budu koliko - toliko ublaène. - Va`no je napomenuti da su svi podaci dostupni na sajtu Grada i da je dosada{wa pomo} podeqena na osnovu spiskova koje su nam dostavili saveti mesnih zajednica, a ne wihovi predsednici, koji su neopravdano trpeli velike pritiske i kritike svojih sugra|ana. Posle protestnog zbora gra|ana Kowevi}a, na kome je utvr|eno da nije evidentiran odre|eni broj porodica koje se nisu vratile u svoje ku}e, zatraìli smo od saveta MZ da do kraja pro{le sedmice dostave precizne spiskove i imena tih qudi. Dobili smo podatke da jo{ 32 porodice iz Kowevi}a, dve iz Qubi}a i 15 iz MZ Qubi}ki kej nisu imale uslove da se vrate u svoje domove, {to je na terenu konstatovala i nadle`na gradska komisija. Ukoliko Grad obezbedi po 40.000 dinara tim porodicama, {to je minimalna suma potrebna za stvarawe uslova za ponovno useqewe, dràva }e svoju pomo} umawiti za taj iznos, napomiwe Bojovi} i nagla{ava da je po tre}em osnovu pravilnika, koga je usvojilo Gradsko ve}e, podneto oko 400 zahteva gra|ana, koji traè nadoknade za sanaciju objekata, {teta na poqoprivredi i u privredi.

Bojovi} podse}a da je, osim ove nov~ane pomo}i, pro{le sedice 460 poqoprivrednika dobilo oko 8.000 litara goriva, prispelog od Ministarstva poqoprivrede i namewenog za presejavawe poplavqenih parcela koje su bile pod kukuruzom. Osim toga, oko 180 ratara iz Kowevi}a, Preqine, Baluge, Mr~ajevaca, Katrge, Mr{inaca i Parmenca podelilo je 91 tonu kukuruza i sto~ne hrane, 7.200 bala sena, 5,5 tona semenskog kukuruza za 392 “setvene jedinice” u 27 mesnih zajednica i 1,5 tonu semenskog krompira, dobijenih od donatora i resornog ministarstva. I pored svega ovoga i ~iwenice da je ugro`nom stanovni{tvu, odmah nakon poplava, uru~ena i velika koli~ina humanitarne pomo}i sakupqene u distributivnom centru, po~ev od hrane, do sredstava za higijenu, mnogi gra|ani pogo|eni nepogodom su nezadovoqni, {to je bio i povod za organizovawe protestnih sku-

pova. Bojovi} kaè da “nije ni za o~ekivati” da u ovakvim okolnostima i posle svega {to su preìveli, budu zadovoqni: “Moj utisak sa terena je da qudi, uz svo nezadovoqstvo, ipak, imaju razumevawa, ali da èle da ~uju prave informacije. Uglavnom se àle {to ih niko od nadle`nih nije posetio, {to je i nerealno i nemogu}e, ako se ima u vidu podatak da je poplavqeno i ugroèno 532 doma}instva”, nagla{ava Bojovi} i nagove{tava da }e pomo} dràve i nov~ane isplate krenuti do kraja ovog meseca. Bi}e razmatrano, napomiwe on, svih 532 zahteva za sanaciju {tete, koji su Republici dostavqeni u sklopu izve{taja o ukupnoj {teti na podru~ju â~ka, procewenoj u iznosu od 1,75 milijardi dinara. - Po{to sredstva koja }e obezbediti dràva i ona prikupqena na donatorskim ra~unima, sasvim sigurno ne}e biti dovoqna za otklawawe posledica nezapam}enog nevremena, nadle`ni ve} razmi{qaju da prilikom dono{ewa odluke o rebalansu buxeta planiraju dodatni novac, da bi bili re{eni problemi ugroènog stanovni{tva. Treba napomenuti da lokalna javna preduze}a nisu za maj napla}ivala usluge poplavqenim doma}instvima, prvenstveno ra~une za vodu, koju su najvi{e tro{ili u maju za ~i{}ewe i prawe poplavqenih objekata. Iako smo dobili instrukcije Republi~ke vlade da zbog toga ne bi trebalo mewati godi{we programe poslovawa javnih preduze}a, postoje predlozi da te olak{ice budu uvedene za celu godinu - kaè pomo}nik gradona~elnika Milan Bojovi}

BUXET - PRVA POMO] Stalna buxetska rezerva je bila “prva pomo}” u vanrednoj situaciji, tokom koje su otvoreni dinarski i devizni ra~uni, na koje su brojni prilo`nici uplatili 5,76 miliona dinara, 4, 212 dolara i 15.929 evra. Sa dinarskog ra~una pro{log meseca “skinuto” je u prvom navratu nepunih milion i 300 hiqada dinara, od kojih je 69 doma}instava dobilo po 19.320 dinara (koliko je iznosila minimalna prose~na zarada), za hitne i neodlo`ne intervencije u poplavqenim i o{te}enim doma}instvima. U “drugom krugu” jo{ 20 stanovnika najugro`enijih mesnih zajednica dobilo je po 21.120 dinara, podse}a Milan Bojovi} i nagla{ava da je na osnovu odluke Gradskog ve}a, po drugom osnovu pravilnika, nedavno jo{ 13 porodica, koje su se nalazile u prihvatnim centrima, dobilo izme|u 33,5 i 79,8 hiqada dinara, odnosno ukupno oko 730.000 dinara, {to bi one trebalo da iskoriste za stvarawe minimalnih uslova za povratak u poplavqene i o{te}ene domove. i podse}a da je Grad, i pre poplave, doneo odluku da sve gra|ane ove godine oslobodi obaveze pla}awa poreza na poqoprivredno i {umsko zemqi{te. M. N.

NEVREME KAKVO NE PAMTE NI NAJSTARIJI ME[TANI, U PONEDEQAK ZADESILO BE^AW

VETAR ÛPAO STABLA I NOSIO KROVOVE ako nevreme, koje je u ve~erwim satima u ponedeqak pogodilo â~ak i nekoliko sela, u Be~wu je ostavilo pravu pusto{ i, osim {to je pri~inilo materijalne {tete na objektima, uni{tilo je gotovo sve poqoprivredne kulture. Najstariji me{tani kaù da ne pamte ovakvu nepogodu, u kojoj su stradali brojni stambeni i pomo}ni objekti, vo}waci, povrtwaci, wive pod p{enicom i kukuruzom... Olujni vetar je nosio

sve pred sobom, rekla je sedamdesetogodi{wa Desanka Pavi}: “Odjednom se nebo zamra~ilo, i po~elo je stra{no nevreme, ki{a, oluja i grad. Vetar je odneo crep sa krova i povadio {qive iz korena. Ja ovo ne pamtim za mojih 70 godina”. - Ovo je bilo ~udo nevi|eno. Meni je 50 godina i ovo nisam do`iveo, ni video, niti sam na televiziji ikad video. Izgledalo je kao da }e smak sveta - sumirao je utiske posle ne-

zapam}ene oluje Milan Beli}, kome je nevreme uni{tilo ceo vo}wak, a oluja i{~upala u dvori{tu jelu staru vi{e od 50 godina. Od kukuruza, zobi, p{enice, koji su bili pred `etvom, na ve}ini parcela u Be~wu skoro ni{ta nije ostalo, `ale se me{tani. Drugima su stradali vo}waci u kojima su {tete do 100 odsto, jer su potpuno o{te}eni i “omla}eni” plodovi {qive, jabuke, kajsije, kru{ke,

ili su na mnogim zasadima stabla izvaqena i po~upana. I u vo}waku Toma Stani}a su polomqena gotova sva stabla {qive, a “~itave” nisu ostale ni “mladice” kru{ke i jabuke. Da zlo i {teta budu ve}i, oluja je skinula crep sa ku}e i pomo}nih objekata Stani}a i po~upala drve}e u dvori{tu. Zbog velikih atmosferskih pra`wewa i olujnog vetra, selo je u ponedeqak ostalo i bez struje.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

GRAD

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

SUBVENCIJE ZA SAMOZAPO[QAVAWE DOBILO 60 LICA SA EVIDENCIJE NSZ

ZA PODSTICAJ PRIVATNOG BIZNISA 12 MILIONA DINARA prisustvu gradskog rukovodstva u sredu su nezaposlenim licima koja su ispunila uslove konkursa Nacionalne slu`be za zapo{qavawe uru~ene odluke o dodeli subvencija iz buxeta Grada, namewenih za sprovo|ewe jedne od ~etiri mere aktivne politike zapo{qavawa. Po 200.000 dinara za samozapo{qavawe, odnosno pokretawe sopstvenog biznisa, dobilo je 60 nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji NSZ. Gra|anima koji su se obavezali, pored ostalog, da u roku od 30 dana prikupe svu neophodnu dokumentaciju i registruju privatnu delatnost, kojom }e se baviti najmawe godinu dana, uspeh u budu}em poslu po`eleo je gradona~elnik Vojislav Ili}, naglasiv{i da Grad nastavqa dobru praksu subvencionisawa zapo{qavawa, imaju}i u vidu prvenstveno da je velika nezaposlenost, ne samo u ^a~ku, ve} i u ~itavoj Srbiji: - Iz godine u godinu izdvajamo sve vi{e sredstava za ovaj vid zapo{qavawa, jer smatramo da je ovo dobar na~in i put da odre|e-

ni broj sugra|ana dobije posao. Grad je spreman da im sa Gradskom upravom za lokalni ekonomski razvoj pomogne da uspe{no razviju privatni posao i ova sredstva iskoriste na najboqi na~in. O~ekujemo da }e slede}e sedmice biti potpisano i 65 ugovora o subvencionisawu novog zapo{qavawa, za koje je predvi|eno 13 miliona dinara i raspisani konkursi za javne radove i stru~nu praksu, ~iju realizaciju }e Grad pomo}i sa po pet miliona dinara. Za ove ~etiri mere aktivne politike zapo{qavawa u buxetu Grada izdvojeno je 35 miliona dinara, ili pet vi{e nego u 2013. godini - rekao je gradona~elnik Ili}. Grad i NSZ su i u 2014. godini realizovali mere aktivne politike zapo{qavawa, za koje su sredstva obezbe|ena u buxetu Grada, rekao je i Nikola Vojinovi} iz NSZ, naglasiv{i da je za subvencije za samozapo{qavawe, na osnovu javnog poziva, koji je trajao od 23. maja do 23. juna, konkurisalo 124 nezaposlena lica: - Subvencije je dobilo 60 lica i to uglavnom za

proizvodne i proizvodno uslu`ne delatnosti. Re~ je o gra|anima koji su ispunili kriterijume predvi|ene konkursom: da su se na evidenciji NSZ nalazili najmawe mesec dana pre podno{ewa zahteva, da su zavr{ili instruktivnu obuku za zapo~iwawe sopstvenog biznisa u organizaciji Slu`be, ili druge nadle`ne institucije i da su uz zahtev dostavili biznis plan koji zadovoqava uslove predvi|ene javnim pozivom. Vojinovi} ka`e da je NSZ radila analize za 2010, 2011 i 2012. godinu, i da su one pokazala da je od svih lica koja su dobila subvencije za samozapo{qavawe i pokretawe biznisa, skoro 75 odsto “ostalo aktivno” i da se i nakon isteka ugovorne obaveze od godinu dana, bavi poslom koga su zapo~eli uz pomo} sredstava iz gradskog buxeta. Po{to je nezaposlenima ~estitao na hrabrosti i odlu~nosti da u te{kim vremenima naprave “krupan korak i zapo~nu privatni posao”, predsednik Lokalnog saveta za zapo{qavawe Milan Bojovi} je

najavio izmene Lokalnog akcionog plana zapo{qavawa, koje }e omogu}iti svim licima, dobitnicima subvencija za samozapo{qavawe, da dobiju dodatnu podr{ku Grada za eventualno i novo zapo{qavawe, kako bi u svom poslu “ostali i opstali”: - Grad iz godine u godinu pove}ava sredstva za podsticaj zapo{qavawa, ali sa àqewem moram da konstatujem da je ove godine izostala podr{ka dràve. Da smo imali “dinar na dinar”, otprilike, svi podneti zahtevi bi bili ispuweni. Nadam se da }e taj propust biti ispravqen do kraja ove, ili tokom naredne godine. Bitno je naglasiti da ove godine nije bilo primedbi, niti pritisaka i intervencija i da je postupak bodovawa protekao na krajwe korektan na~in, bez ikakvih nesporazuma, tako da nije bilo primedbi, ni àlbi na spisak lica koja su dobila subvencije - rekao je Bojovi}, upozoriv{i sve koji su dobili podsticaje da su obavezni da se registrovanom delatno{}u bave godinu dana i da redovno upla-

DOVOQNO ZA POÊTAK Milenko Komadini} iz â~ka koji se, iako je po zanimawu ma{inski tehni~ar, vi{e od 10 godina bavi izradom elektro instalacija, podneo je zahtev za dodelu subvencija za razvoj uslu`ne delatnosti, odnosno izradu elektro instalacija, ugradwu video nadzora i pruàwe drugih usluga kojima se prakti~no “objediwuju svi poslovi u sklopu ku}nih instalacija”. - Ve} ~etiri godine sam na evidenciji Biroa, kao nezaposleno lice, i zahvaquju}i Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe saznao sam za ove subvencije Grada, koje }e mi mnogo zna~iti za pokretawe sopstvenog biznisa. Dobio sam 200.000 dinara, {to je nedovoqno za kupovinu potrebnog alata i opreme, ali su sredstva, ipak, dovoqna za uspe{an po~etak posla i izmirewe mese~nih obaveza. }uju poreze i doprinose i ujedno izraziv{i uverewe da oni dobijena sredstva i poverewe ne}e zloupotrebiti. Inicijativu i odluku nezaposlenih lica da krenu u preduzetni~ke vode pohvalila je i v. d. direktora Nau~no tehnolo{kog parka Danijela Milo{evi}, naglasiv{i da je zdrav privatni sektor osnov uspe{ne ekonomije i izraziv{i nadu da }e u narednim godinama ovi gra|ani, koji kre}u u sopstveni biznis, uspeti da pro{ire

poslovawe: - Nau~no tehnolo{ki park je institucija koja èli da pruì priliku svima onima koji pokre}u privatnu inicijativu i pomogne im, tako {to }e ustupiti poslovni prostor svima onima koji ga do sada nisu obezbedili. Osim toga, NTP pruà i ~itav spektar usluga budu}im preduzetnicima, koje im mogu koristiti da se uspe{no nose sa konkurencijom - ponudila je Milo{evi}ka pomo} privatnicima po~etnicima. M. N.

SAOP[TEWE PU U ^A^KU

UHVA]EN PQA^KA[ Brzom i efikasnom akcijom pripadnika ~a~anske kriminalisti~ke policije, 17. jula, oko 20 ~asova, uhva}en je i uhap{en B.\. (40) iz ^a~ka, zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tvo, u zgradi Po{te na Qubi}kom keju. Osumwi~eni je istog dana, oko 18 ~asova, uz pretwu no`em, od radnice Po{te oduzeo ve}u sumu novca, nakon ~ega se udaqio u nepoznatom pravcu. Odmah nakon izvr{ewa ovog krivi~nog dela, policija je identifikovala po~inioca i dva sata kasnije uhapsila B.\. u Bulevaru oslobo|ewa. Kod osumwi~enog je prona|en ve}i deo novca koga je oduzeo od radnika Po{te u Qubi}u.

GRAD

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

VODA IZ SISTEMA “RZAV” ISPUWAVA SVE KRITERIJUME PREDVI\ENE PRAVILNIKOM O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI

KONTROLE SVAKOG SATA I SVAKOG DANA ojava algi u uì~kom vodovodu, drugi put u ovoj godini, i zabrana upotrebe vode sa izvori{ta “Su{i~ko vrelo” za pi}e i kuvawe, aktuelizirala je pitawe, kakvu vodu piju â~ani i da li im ovih dana, kada spoqne temeparature prelaze trideseti podeok, prete eventualne nesta{ice i restrikcije u snabdevawu. Najpozvaniji da odgovori na ovo pitawe, Qubo Lazovi}, direktor JP “Rzav” iz Ariqa, koje vodom snabdeva â~ak i op{tine Ariqe, Poèga, Lu~ani i Gorwi Milanovac, tvrdi da je voda dobrog kvaliteta i da ispuwava

sve kriterijume predvi|ene pravilnikom o higijenskoj ispravnosti: - Kvalitet vode iz sistema “Rzav” svakodnevno kontroli{u Zavod za javno zdravqe iz Uìca, Zavod za javno zdravqe iz â~ka i laboratorije svih komunalnih preduze}a. Dosada{wi rezultati svih analiza su bili zadovoqavaju}i. Osim wih, i stru~waci iz JP “Rzav” svakog sata kontroli{u kvalitet sirove vode u tehnolo{kom procesu, dok eksternu kontrolu svakodnevno obavqaju dva ZZJZ na merno regulacionim blokovima, gde se voda sa regionalnog sistema “predaje” gradskim mreàma i rezervoarima. Svi

ostalog, da se ustanovi kako se on pona{a u letwem i zimskom periodu, da bi bile preduzete odgovaraju}e mere sanacije i koliko raspolo`ivi buxeti preduze}a i osniva~a dozvoqavaju, i eventualne modernizacije. Imaju}i u vidu novi Zakon o javnim nabavkama, JP “Rzav” je zapo~elo izradu projekta poja~ane kontrole i sanitarne za{tite privremenog vodozahvata parametri, ra~unaju}i i prisustvo hlora i ozona su u propisanim granicama. Nedavno smo izvr{ili dezinfekciju i prawe svih proizvodnih pogona i na taj na~in ih pripremili

KOMEMORATIVNA SVE^ANOST ISPRED SPOMENIKA PORED BOR^EVOG STADIONA

SE]AWE NA PRVE @RTVE U OKUPIRANOM Â^KU organizaciji GO SUBNOR- a, u nedequ je, ispred spomenika podignutog pored stadiona FK Borac, odràna komemorativna sve~anost. Tom prilikom poloèni su venci ispred spomen obele`ja, a mladi Bor~evi fudbaleri poloìli su 12 karanfila na centar igrali{ta, na kome su {est pripadnika àndarmerije 20. jula 1941. godine streqali 12 rodoquba. Re~ je o prvim `rtvama u okupiranom â~ku, me|u kojima su bili dr Mom~ilo Katani}, advokat Aleksandar ]ur~i}, profesor David Naftali, u~enik @ivota Petronijevi}, Aleksandar Gajovi}, zemqoradnik iz Mr~ajevaca, Branko Radovi}, zemqoradnik iz Katrge, Milo{ Milo{evi}, stolar iz â~ka, Branislav Blagojevi}, zemqoradnik iz Gorwe Gorevnice, @ivko Gruji~i} i we-

gova majka Sofija i Sreten Blagojevi} iz istog sela, i U`i~anin Obrad Arsenijevi}. Prisutnim po{tovaocima i rodbini streqanih rodoquba obratio se predsednik bora~ke organizacije Grada Pantelija Vasovi}, podsetiv{i da je policija ranije pripremila spiskove istaknutih pripadnika naprednog radni~kog pokreta i Komunisti~ke partije ^a~ka, koji su 20. jula streqani. Interesantno je da su tokom Drugog svetskog rata jedino ~a~ansko igrali{te i stadion u Kijevu u Ukrajini bili strati{ta na kojima su stradali rodoqubi. Na komemorativnoj sve~anosti evocirana su i se}awa na 79 sportista, poginulih na brojnim rati{tima u borbama za oslobo|ewe Srbije i Jugoslavije. M. N.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

za letwu proizvodwu i potro{wu. Povremene obilne padavine, posle kojih nastupaju visoke letwe temperature, nisu uticale na nivo vode na privremenom vodozahvatu “[eveq”, sa koga se voda ispumpava u fabriku za preradu, kaè Lazovi}, te tako ni proizvodwa nije umawivana. Naprotiv, vodostaj Rzava je, upravo zbog ~estih padavina, ve}i nego {to je uobi~ajeno za ovo doba godine, kaè Lazovi} i izraàva uverewe da u nastupaju}em periodu ne}e biti ograni~ewa u isporuci vode. Ovih dana, ina~e, stnovni{tvo ~etiri op{tine i â~ka dobija u proseku od 500 do 550 litara vode u sekundi ( Ariqe od 50 do 60 litara, Poèga 70, Gorwi Milanovac od 40 do 60, Lu~ani oko 60, i â~ak oko 300 l/sec.)

TUNEL „SKRE]E” REKU Po{to je Republika kao ve}inski finansijer radova na brani i akumulaciji “Svra~kovo” u 2014. godini za tu investiciju opredelila samo 200 miliona dinara, radovi na ovom objektu se izvode prema “usporenoj”, ali, ipak, planiranoj dinamici. Direktor Qubo Lazovi} isti~e da je u toku izrada iskopa za branu i za{titnih kosina, koje treba da omogu}e “silazak u korito reke”: - Izvo|a~ je angaòvan najvi{e na za{titi kosina, da bi stigao do glavnog objekta, odnosno, takozvanog opto~nog tunela, kojim }e biti skrenuta reka, da bi izgradwa brane mogla da bude zapo~eta na suvom terenu. Lazovi} podse}a da je, posle pro{logodi{we havarije na magistralnom cevovodu, formirana ekipa koja svakodnevno “prati” i kontroli{e mreù, popravqa i “sre|uje” objekte na cevovodu, “doteè” i mewa zatvara~e i poja~ano kontroli{e distribuciju vode ovim sistemom. Ciq je, pored

i projekta unapre|ewa proizvodwe ozona iz kiseonika. Re~ je o kqu~nim zahvatima u oblasti tehnolo{kog unapre|ewa poslovawa, ka`e Lazovi} i najavquje da }e ovi va`ni dokumenti biti zavr{eni do kraja godine, a ukoliko budu obezbe|ena sredstva, oni i u praksi primeweni ve} slede}e godine. M. N.

NEGOVAWE SLOBODARSKIH TRADICIJA ovodom navr{enog stole}a od po~etka Prvog svetskog rata, ~a~ansko Dru{tvo za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine planira da u drugoj polovini 2014. ostvari nekolike prikladne aktivnosti. O glavnim pozicijama iz doti~nog plana, sekretar Dru{tva, Dragoslav Veqovi}, kaè: „Spremi}emo delegaciju koja }e prisustvovati obeleàvawu 100. godi{wice Cerske bitke – na dan 14. avgusta, u~estvova}emo u sve~anostima koje }e biti odràne kraj monumentalnog spomenika i Spomen-muzeja na Tekeri{u. Ima}emo i delegaciju koja }e u tre}oj dekadi septembra putovati u Gr~ku. Poku{avamo da sa~inimo dvadesetpeto~lanu grupu koja }e na{e Dru{tvo, grad â~ak, a i ~itav Moravi~ki okrug, predstavqati na komemoracijama na Krfu i Vidu, kao i u krfskom gradi}u Agios Mateos, a zatim i u Solunu, gde }e u~estvovati dràvne delegacije svih zemaqa-saveznica, ali i predstavnici zemaqa koje su ratovale na suprotnoj strani. Glavni doga|aj na Krfu i Vidu tempira se za 24. septembar. Na{a delegacija polazi 22, a povra-

tak se planira za 28. septembar. Koristim priliku da pozovem na{e aktiviste, kao i ostale zainteresovane gra|ane sa podru~ja Okruga, da se prijave za ovaj pokloni~ki pohod (na{ kontakt telefon je 032 224-742, pozive primamo svakodnevno, sem nedeqom: radi dobijawa bliìh informacija, zvati u prepodnevnim satima, u intervalu od 8 do 12 ~asova, i u vremenu od 18 do 20 sati). Tako|e, na kraju godine, 15. decembra, prisustvova}emo komemoraciji u Lazarevcu, gde u Crkvi Svetog Dimitrija, postoji kripta u kojoj po~ivaju posmrtni ostaci poginulih srpskih ratnika i palih austrougarskih vojnika.“ â~ansko Dru{tvo za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine najstarija je dru{tvena organizacija takvog profila u Srbiji. Ipak, ona ne uìva gotovo nikakvu finansijsku potporu. U vezi sa tim, Veqovi} dodaje: „Na{e ovogodi{we aktivnosti bile bi i obuhvatnije, ali kako od Skup{tine Grada ne dobijamo ni dinara, jasno je da se finansijski momenat ovde pokazuje kao ograni~avaju}i.“ B. Jevtovi}

GRAD

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

PONOVO RADE SEMAFORI NA RASKRSNICI KNEZ MILO[EVE I NEMAWINE ULICE

LAK[E SE DI[E, A DA LI JE BEZBEDNIJE?

a uglu Knez Milo{eve i Nemawine ulice od utorka ponovo rade semafori. Dok nije bilo svetlosne signalizacije, na tom mestu se za kratko vreme dogodilo vi{e saobra}ajnih nesre}a u kojima je teè ili lak{e povre|eno nekoliko osoba. U najteèm udesu, koji se desio pro{le sedmice, prilikom sudara kombi i taksi vozila, teè su povre|eni putnica i voza~ taksija.

Semafor je na raskrsnici privremeno iskqu~en zbog rekonstrukcije toplovodne mre`e, ali kako napomiwu izvo|a~i radova, postojale su vertikalne i privremene signalizacije na koje su voza~i morali da obrate pa`wu. Sa druge strane, ~ule su se i povike o{te}enih i pojedinih voza~a da ovo mesto nije bilo dovoqno obezbe|eno. - Svuda na raskrsnici postoji stalna vertikalna signalizacija, a prilikom

izvo|ewa radova bila je postavqena i privremena. I znaci “stop” su se nalazili na svojim mestima. Kada je re~ o sudaru kombi i taksi vozila, voza~ kombija je pro{ao dva znaka “stop”, kao i znakove da su radovi na putu i da je brzina ograni~ena - 20 kilometara na sat. On se kretao br`e od 60 km/h. Jesu na{i voza~i navikli na semafore, ali, ako nestane struje, zna~i li to da bi na svim raskrsnicama trebalo da se de{avaju saobra}ajne nesre}e? Glavni uzrok udesa, koji su se dogodili posledwih dana je nepa`wa i nepo{tovawe vertikalne signalizacije - smatra Milan Jerini}, odgovorni izvo|a~ radova u firmi “Putevi [trabag”. On podse}a i da je u toku rekonstrukcija ~etiri i po kilometra toplovodne mre`e u gradu i da je nemogu}e obaviti sve te radove bez zaustavqawa saobra}aja. - Vrednost tih radova je ve}a od milion i po evra i oni teku po ugovorenoj di-

namici, Uz to, dva semafora na uglu Knez Milo{eve i Nemawine su se nalazila na trasi toplovoda i morala su biti ukloweni. Niko se nije zapitao za{to i kako su ba{ tu postavqeni navodi Jerini}. Na promene u ovom i drugim delovima grada morali su brzo da se naviknu svi u~esnici u saobra}aju. Obi~no se voza~i vi{e bune nego pe{aci, ali svaka promena brzo pre|e u naviku.

- Ne `ivim blizu hotel “Morave”, ali skoro svaki dan tu dolazim kod sestre. Nije bilo lako bez semafora. Da li sam ja malo vi{e pla{qiv, ali ~ini mi se, vreba opasnost sa svih strana. I kada rade semafori, pomalo {trecam od vozila koja skre}u levo ili desno. Nikad se ne zna ka`e iz ugla pe{aka penzioner Miroslav Stefanovi}. - Kada nema semafora, mora{ da otvori{ ~etvore

o~i. U slu~aju udesa, a naro~ito ako neko nastrada, ne}e mi mnogo zna~iti da li su odgovorni izvo|a~i radova ili drugi voza~i. Stalno bih se pitao da li je moglo da bude druga~ije nagla{ava jedan iskusni voza~. Radove na toplovodnoj mre`i na raskrsnici Nemawine i Knez Milo{eve ulice izvodi JKP “^a~ak”, a za saobra}ajnice je nadle`no preduze}e “Putevi [trabag”. Z. J.

^A^AK ME]U PRVIM GRADOVIMA KOJI JE FORMIRAO BAZU PODATAKA U GIS OKRU@EWU

OSNOV ZA REALNO I RACIONALNO PLANIRAWE ahvaquju}i Programu podr{ke op{tinama (MSP), koga finansira {vajcarska Vlada, i italijanskom programu “Habitat TIS”, JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve “Gradac” formiralo je sopstvenu bazu podataka u GIS okruèwu (geografsko informacioni sistem). Imaju}i u vidu zna~aj ovog projekta, nadle`ni u preduze}u su, u sklopu urbanisti~ke slu`be, otvorili kancelariju za GIS. ^lan tima Nata{a Strugarevi} napomiwe da su uz finansijsku podr{ku {vajcarske i italijanske vlade nabavqeni i neophodni softveri i hardveri i organizovana obuka zaposlenih: - Nova saznawa, veliko interesovawe i kreativnost koje su zaposleni iskazali u obavqawu svakodnevnih poslova, rezultirali su formirawem i razvijawem sopstvene baze podataka o ulicama, putevima, gra|evinskom fondu, prirodnim i kulturnim dobrima, komunalnoj opremqenosti... Sve podatke neophodne za izradu planova i obavqawe drugih poslova u delokrugu ovog javnog preduze}a, koje je “Gradac” ranije, od gradskih i republi~kih institucija i preduze}a dobijao u “papirnom obliku”, prevedeni su u GIS format i sme{teni u jedinstvenu bazu podataka. Trenutno, pripremamo za objavqivawe vaè}e prostorne i urbanisti~ke planove, a ciq nam je da u budu}em periodu formiramo i jedinstvenu bazu podataka â~ka na sajtu Grada. Ovo je bio dug i zahtevan posao, ali je doprineo zna~ajnom poboq{awu efikasnosti u radu preduze}a. Jedinstvena baza podataka sadrì i katastarske i to-

pografske podatke za oko 1.300 hektara gradskog gra|evinskog zemqi{ta, kaè Strugarevi}ka i nagla{ava da je JP “Gradac” iz sopstvenih izvora finansiralo snimawe i izradu topografije i digitalno katastarskog plana. Javno preduze}e “Gradac” je direktan partner i u realizaciji projekta “Unapre|ewe upravqawa zemqi{ta na nivou lokalne samouprave u Srbiji”, koji se sprovodi na osnovu ugovora o saradwi Grada â~ka i nema~ke organizacije za tehni~ku podr{u GIZ, podse}a zamenik direktora Zorica ôlovi} Suboti}: -Planiramo da pripremimo i u WEB GIS formatu predstavimo i Generalni urbanisti~ki plan grada â~ka. Zahvaquju}i tome, gra|ani i drugi zainteresovani subjekti mo}i }e, putem interneta, na sajtu Grada i JP “Gradac” da izvr{e uvid u ovaj najva`niji planski dokument i dobiju podatke o mogu}nostima gradwe i ure|ewa, javnim objektima i povr{inama, kao i sve informacije o planiranim saobra}ajnicama i prate}oj komunalnoj infrastrukturi za konkretne katastarske parcele. O~ekujemo da u narednom periodu od Republi~kog geodetskog zavoda - Katastra u â~ku dobijemo digitalne

katastarske planove, {to je, ako se zna da oni predstavqaju aùrno stawe nepokretnosti i vlasni{tva, od velikog zna~aja za formirawe jedinstvene baze podataka. Geografsko informacioni sistem je osnov za realno, racionalno i efikasno planirawe, zbog ~ega }e zaposleni u kancelariji za GIS u JP “Gradac” u narendom periodu nastojati da i drugim preduze}ima i institucijama u gradu preporu~e ovaj program i ukaù na sve dobre strane posedovawa validnih podataka u ovom formatu, najavila je ôlovi} Suboti}, uverena da ovo JP, koje poseduje sve neophodne kapacitete i stru~ne kadrove, moè biti nosilac implementacije GIS-a u ~itavom gradu. - Neophodno je sve podatke objediniti na jednom mestu, kako bi sistematizovani mogli da se koriste za razli~ite potrebe. To je posebno zna~ajno za uspostavqawe vremenske i prostorne koordinacije izme|u izvo|a~a, prilikom izgradwe infrastrukture, ~ime bi se izbegli neracionalnost u radu i konfliktne situacije, koje se javqaju kada se, na primer, jedna ulica raskopava vi{e puta u toku godine za razli~ite potrebe. M. N.

DRU[TVO

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

UDRU@EWE “SNOVALICA” IZ DOWEG DUBCA I ÂÂNSKI “BOSIQAK” NA ISTOM ZADATKU Duboko uverene da su seoski turizam i doma}a radinost od ogromnog zna~aja za selo, ~lanice Udruèwa “Snovalica” ne odustaju od namere da obnove Draga~evsku zadrugu èna “Rajka Borojevi}”, koja je pre nekoliko godina uga{ena. U tragawu za podr{kom, one su uspostavile saradwu sa Narodnim muzejom iz â~ka i Udruèwem socijalne zadruge doma}e radinosti “Bosiqak”

a{ u vreme kada su Muzej i “Bosiqak” organizovale {kolu tkawa i pletewa u Gimnaziji, susreli smo se sa Danicom Pilipovi}, Marijom Gobi} i Marijom Vuli}evi}, ~lanicama Udruèwa “Snovalica” iz Doweg Dubca. Iako tkaqe sa velikim iskustvom, one su poha|ale i ovu obuku, vi{e zbog toga da bi se upoznale sa novim razbojima i bile u dru{tvu sa ènama koje umeju da prepoznaju vrednost ru~nog rada i èle da i same steknu odre|ene ve{tine. Saradwu sa “Bosiqkom” Draga~evke su zapo~ele pro{le godine, posredstvom etnologa Narodnog muzeja, jer su smatrale da }e udruènim snagama ostvariti svoju veliku èqu - da obnove Draga~evsku zadru-

@ELE DA OBNOVE DRAGAÊVSKU ZADRUGU @ENA Zadruge je nanela veliku {tetu svim stanovnicima Dupca, a naro~ito ènskoj populaciji. Selo je u apatiji, a mlade ène odlaze u Gu~u po bensedine. Mora da se pomogne ruralnoj èni - kategori~na je Danica. Za Zadrugom àli i Marija Gobi}, koja se tkawem bavi vi{e od pola veka, a jo{ u mladosti je nau~ila i

^lanice „Bosiqka” i „Snovalice”

gu èna “Rajka Borojevi}”, koja je osnovana polovinom pro{log veka, a oti{la u ste~aj 2010. godine. - Nije se smelo dozvoliti da Zadruga propadne posle 57 godina rada. Ona je bila glavni pokreta~ razvoja sela. Kada je uga{ena, zamro je i seoski turizam, ekskurzije vi{e ne dolaze, autobus ne saobra}a - kaè, sa àqewem, Danica Pilipovi}, gra|evinski tehni~ar u penziji i veliki prijateq draga~evskih tkaqi. Poreklom je Piro}anka, ìvela je i radila u Beogradu, a u Dowi Dubac je sa suprugom Nikolom, gra|evinskim inèwerom, do-

{la 70 - ih godina pro{log veka, kao turista. Zavoleli su ovaj kraj i qude, kupili plac u Dupcu i sagradili ku}u. Danica najve}i deo vremena provodi u ovom selu i ose}a se wegovim `iteqom. Oduvek je bila vi~na ru~nim radovima, a u Draga~evu je savladala i ve{tinu tkawa. Posle propasti Zadruge, inicirala je osnivawe i postala predsednica Udru`ewa “Snovalica”, koje ima 12 ~lanica, iz Doweg Dupca, Milatovi}a i Vlasteqica. - Htele smo da o~uvamo tradiciju i zanat do nekih boqih vremena. Propast

IZRADA NAME[TAJA PO MERI I OPREMAWE INTERIERA. U PONUDI IMAMO 400 DEZENA MATERIJALA KAO I CEO ASORTIMAN BRENDIRANOG OKOVA! U TOKU JE AKCIJA NA ODRE\ENE EGGER DEZENE!

[tof je izatkala Marija Gobi} (desno), a pon~o kreirala i sa{ila Qiqana Uro{evi}

JO[ JEDNA AKCIJA DOBROVOQNOG DAVALA[TVA KRVI

DANAS ISPIT HUMANOSTI I

nstitut za transfuziju krvi Srbije i Crveni krst ^a~ak danas organizuju akciju dobrovoqnog davala{tva krvi na Gradskom trgu. Mobilni auto-

Izrada name{taja po meri, tr`ni centar Partizanka II sprat, telefon: 064 4057005, 065 3911900

da prede, plete, veze ... - Ru~ni rad je veliko bogatstvo i preporu~ila bih svakoj mladoj èni da se wime bavi. Ja sam ranije donosila tkawe u Zadrugu, a sada pomalo radim za jedan butik u Uìcu - kaè iskusna tkaqa iz Milatovi}a, ~iji je svekar Radojica Gobi} nekada bio direktor Draga~evske zadruge èna. Tkawe je nekada bilo i osnovna preokupacija Marije Vuli}evi}, koja je bila i pretposledwi direktor Zadruge. - Neophodno je da Zadruga ponovo krene, ali je to nemogu}e bez pomo}i op{tine Lu~ani - smatra ona. Prilikom posete “Bosiqku” Draga~evke su donele svoje rukotvorine - tkane zavese, krpare, torbe i nove zalihe {tofova od kojih ~lanice ~a~anskog udruèwa {iju odevne predmete. Oba udruèwa imaju {ta da pokaù, a vrata “Bosiqka”, koji je od pre nekoliko meseci sme{ten u Ulici kneza Milo{a (prostorije nekada{we kafane “Tri bagrema”) otvorena su za svaku zainteresovanu osobu. “Bosiqak” i “Snovalica” intenziviraju saradwu i pripremaju se za zajedni~ki nastup na Saboru truba~a u Gu~i, gde }e svoje radove prodavati na {tandu u crkvenoj porti. E.V.

bus Instituta bi}e parkiran na platou kod Doma kulture od 9 do 16 ~asova. Organizatori pozivaju sve punoletne i zdrave osobe da u~estvuju u akciji do-

brovoqnog davala{tva i pomognu Letwu kampawu, koja je realizovana ili }e tek biti odr`ana i u drugim gradovima Srbije.

GRAD

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

NA GRADSKIM BAZENIMA

SEZONA KUPAWA U JEKU

bog majske poplave i lo{eg vremena, ovogodi{wa sezona kupawa na gradskim bazenima otvorena je tek po~etkom jula. Posle duèg perioda nestabilnog vremena, pro{log vikenda, sunce i temperatura vazduha iznad 30 stepeni obradovali su mnoge â~ane, pa je vi{e od dve hiqade na{ih sugra|ana uìvalo na bazenima, {to je prema re~ima direktora SC “Mladost” Aca Jakovqevi}a, skoro rekordan broj posetilaca. Najmla|i su se br~kali u bazenu za nepliva~e, ne{to sta-

riji su u`ivali na novom toboganu koji je postavqen na malom bazenu, a mnogi su se kupali u velikom bazenu. - Poplave su nanele veliku {tetu objektima SC “Mladost”, ali ulo`ili smo veliki napor da osposobimo bazene za kupali{nu sezonu, uspeli smo da saniramo pumpe i postrojewa, kao i korita bazena. Prvih dana jula, nakon ki{nog i lo{eg vremena za kupawe, otvorili smo kupali{ta za na{e sugra|ane. Iako suo~eni sa izuzetnim te{ko}ama i proble-

mima, obezbedili smo da na{i brojni posetioci i ove sezone imaju dobre uslove na gradskim bazenima, jer se ina~e trudimo da svake godine poboq{amo sadr`aje, pre svega za nepliva~e i malu decu. Prethodnih godina smo napravili dva mala bazena za nepliva~e, postavili smo i tobogan koji je veoma pose}en i koji predstavqa atrakciju i za na{e {kolarce - ka`e Aco Jakovqevi}, apeluju}i na posetioce kupali{ta da vode ra~una o svojoj, ali i o bezbednosti ostalih kupa~a. I

bazeni i Gradska pla`a pored Morave “pokriveni” su spasila~kom slu`bom i ostalim merama obezbe|ewa. Na{i sugra|ani moraju da po{tuju znakove upozorewa, koji se odnose pre svega na ustave na brani, isti~e Jakovqevi} i podse-

}a da su obele`ene zone za nepliva~e, kao i zone zabrawene za kupawe. Prema re~ima direktora, voda na Moravi je ove godine hladna i mutna, pa ne pogoduje na{im sugra|anima za kupawe. Radno vreme bazena, kao

[KOLA PLIVAWA Kao i prethodnih godina, na bazenu je po~ela da radi [kola plivawa, u kojoj }e mali{ani nau~iti da plivaju pod instrukcijama profesora fizi~kog vaspitawa. Ovu [kolu je u prethodnim godinama poha|alo na hiqade na{ih sugra|ana koji su savladali “tajne” plivawa, a ~asovi se odr`avaju svakog dana od 9 do 11 sati. Za [kolu plivawa, odnosno za 20 ~asova obuke, treba izdvojiti 1.500 dinara. Roditeqima koji uplate [kolu plivawa za dvoje i vi{e dece, SC “Mladost” nudi posebne povoqnosti.

Aco Jakovqevi}

i prethodnih sezona, je od 10 do 19 ~asova, svakog dana. Odlukom Upravnog odbora cene ulaznica su nepromewene u odnosu na proteklih pet sezona. Cena dnevne ulaznice je 150 dinara, mese~na iznosi 1.900, a sezonska 3.200 dinara. S obzirom na to da je, kao gradska ustanova za fizi~ku kulturu, SC “Mladost” organizator svih sportsko - zabavnih aktivnosti na bazenima, verovatno }e i ove godine biti odr`ane igre na vodi. N. R.

DESETA OV^ARSKO-KABLARSKA REGATA

ATRAKTIVNIH JEDANAEST KILOMETARA UZVODNO ro{le subote na jezeru Me|uvr{je odràna je 10. jubilarna Ov~arsko-kablarska regata, jedina koja plovi uzvodno u na{oj zemqi, ~iji su organizatori Udruèwe gra|ana vlasnika vikendica iz Ov~ar Bawe, Mesna zajednica Ov~ar Bawa, restoran DOM i Turisti~ka organizacija â~ka. Qubiteqi reke Zapadne Morave, jezera i prirodnih lepota imali su priliku da razgledaju, uìvaju u plovidbi rekom, prirodi i druèwu, koje je trajalo oko pet ~asova, na relaciji dugoj 11 kilometara, koja se smatra najatraktivnijim delom Ov~arsko-kablarske klisure. Regata je startovala, kao i ranijih godina, kod restorana “Lanterna” sa pristajawem kod restorana “Dom” u Ov~ar Bawi. Ove godine rekom je plovilo oko 250 u~esnika i

sve je proteklo u odli~noj atmosferi. Nestabilne vremenske prilike koje prate ~itavu sezonu, bitno su uticale na mawi odziv u~esnika regate, kojih je ranijih godina bilo i vi{e od 400 sa 40 plovila, primetio je direktor Turisti~ke organizacije â~ka Dragomir Savi}. Goran Nikoli}, iz TO â~ak kaè da je ovo druga regata na mutnoj Moravi, a pove}an vodostaj jezera zbog obilnih padavina poja~ava ose}aj te plovidbe uzvodno. Upoznati jednu od najlep{ih klisura Srbije sa vode je retka prilika i privilegija za mnoge, tvrdi Nikoli}, dok ~lan Gradskog ve}a Nemawa Trnavac smatra da bi ova regata, uz minimalna ulagawa za rekreaciju i odmor, trebalo da bude deo stalne turisti~ke ponude u Srbiji. Z. L. S.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

REPORTA@A

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

DRAGAN JEVTI], VRTLAR IZ HOBIJA

MOJA BA[TICA MOJA SLOBODICA U ba{tovanskim poslovima, koji mu krepe telo i du{u, Dragan svakog dana provede najmawe pet sati, a dru{tvo mu prave pas Maza i korwa~a Laza

a{tu koju je proteklih godina odnegovao {ezdesetdvogodi{wi Dragan Jevti} mogli bismo, a da ne zvu~i pateti~no, nazvati vrtom iz snova. Ovo nesvakida{we mesto, u Ulici Milutina Vujovi}a, posetioca daruje obiqem ti{ine, boja i mirisa. Draganova ba{ta predstavqa spoj cve}waka, vo}waka i povrtwaka, a na prostoru od sedam ari `ivi, u dobrosusedskim odnosima, 2. 200 biqaka razgrani~enih u 210 vrsta. Iza ku}e je povrtwak. Nema ukusnije salate od one koja je napravqena od paradajza, luka i krastavaca iz sopstvene ba{te, a sti`u i tikvice, paprike i qute papri~ice.

- Sam proizvodim rasad, iz Italije sam nabavio dobro seme. Koristim iskqu~ivo organsko |ubrivo, glistewak - obja{wava Dragan i pokazuje dva bureta, u kojima ameri~ke gliste obavqaju svoj deo posla. U povrtwaku rastu i vo}ke, a one su zaposele i predwi deo dvori{ta, gde `ivotni prostor dele sa cve}em. Dok je doma}in bio zaposlen (najpre je radio kao pogonski in`ewer u “Slobodi”, a potom se privatno bavio uvozom ju`nog vo}a) wegovo dvori{te nije bilo ni nalik dana{wem. - Oduvek sam voleo vo}e i cve}e, ali sam, zbog obaveza, i{ao na lak{u varijantu i posadio tuje. Kada sam se penzionisao, povadio sam ih i posadio patuqasta stabla

Sadnicu banane dobio je na poklon

raznog vo}a - uvodi nas Dragan u istoriju svog vrta. Danas se u wemu ne {epure samo doma}e sorte, nego i japanske jabuke, {qiva, mu{mula i kru{ka istog porekla. Tu su i mandarina, limun, obi~an i sibirski, koji preko zime ne mora da se unosi u ku}u, i, verovali ili ne, stablo prave pravcate banane. - Dobio sam je pro{le godine za ro|endan od jednog prijateqa. Ra|a svake druge godine, za mesec i po trebalo bi da se pojavi plod, a iza{ao je i nov mladar - obja{wava Dragan. Usred dvori{ta se ko~operi rasko{na smokva, ~iju je sadnicu tako|e dobio na dar. To je specijalna, turska smokva, koja ra|a znatno krupnije plodove od obi~ne.

U kilogramu ih je pet, tvrdi Dragan, i pokazuje jedini plod koji je uspeo da odoli ovogodi{wim ki{ama. - Pro{le godine ih je bilo 300, ubrao sam vi{e od 120 kilograma i podelio deci, rodbini i prijateqima. Ponosan je i na vinovu lozu, posebno na ~okot koji raste iz stabla ukrasnog duda. Napravio je malo udubqewe u dudovom stablu, posadio u wu mladar loze i uspeo da stvori simbiozu koja lepo “radi” i divno izgleda. Pri obilasku vrta uo~avamo maline i kupine, ribizle u sve tri boje, nar i kivi, badem i le{nik, pitomi drewak i aroniju. Crvene se plodovi jagoda, to su one koje ra|aju sve do novembra, a Dragan ukupno uzgaja desetak vrsta.

Za zalivawe ba{te potrebno je dva sata

Cve}em je ukrasio i dvori{te i terase, a od 50 vrsta srcu mu je najblià surfinija. Vlasnik ovoga neobi~nog vrta u wemu svakog dana provede najmawe pet sati. - Sve sam radim. Samo za zalivawe su mi potrebna dva sata. Ali, ni{ta nije te{ko kada se radi iz qubavi. Ta~no je da se umorim, ali to je sladak umor i dobar na~in da ispunim vreme i odràvam kondiciju. Te{ko da bih bez ove ba{te mogao da ìvim - konstatuje Dragan Jevti}. Priznaje da koristi literaturu i da se povremeno obrati stru~wacima za savet. Kada je re~ o sopstvenim idejama, one mu obi~no dolaze na um dok se odmara u delu dvori{ta koje naziva letwi-

Balkon u punom cvetu

kovcem. Instalirao je radio i televizor, a dru{tvo mu obavezno pravi pas Maza. Pre nekoliko godina Draganovo dvori{te je dobilo jo{ jednog stanovnika. Korwa~a, koja je stekla ime Laza, pojavila se bez najave i iz nepoznatog pravca, a u Mazi ubrzo stekla najboqeg prijateqa. - Ka`u da korwa~a donosi sre}u. Uverio sam se da je to ta~no, po{to sam u me|uvremenu postao deda - veli vrtlar iz hobija. Nema sumwe, Dragan Jevti} je zadovoqan ~ovek, jer je od svoje avlije uspeo da napravi mali raj, koji obiluje lepotom i u kome sazrevaju ukusni i zdravi plodovima, najlep{i darovi za decu i unu~i}e u Beogradu. E.V.

SELO

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

SRBOQUB \URI], VLASNIK FIRME “VODOIN@EWERING”, O PROBLEMIMA SEOSKIH VODOVODA

NEOPHODNO VE]E ANGA@OVAWE SVIH SUBJEKATA

Podatak da skoro polovina stanovni{tva na teritoriji Republike Srbije koristi vodu van centralnih vodovodnih sistema, name}e obavezu ve}eg angaòvawa svih subjekata iz ove oblasti. Rezultati ispitivawa kvaliteta vode sa tih vodovoda govore da je prisutna hemijska i mikrobiolo{ka neispravnost, kao i da je pove}an epidemiolo{ki rizik od izbijawa hidri~nih epidemija. Istovremeno, tro{kovi sanacije vodovoda i le~ewe obolelih znatno prema{uju tro{kove preventivnog i redovnog odràvawa vodovodnog sistema, kaè Srboqub \uri}, vlasnik firme “Vodoinèwering”, prenose}i svoja iskustva u re{avawu problema seoskih i lokalnih vodovoda, kao rezultat dugogodi{weg bavqewa ovom problematikom.

- Teritoriju Grada â~ka karakteri{e prisustvo velikog broja izvora od kojih neki pripadaju tzv. kra{kim vrelima. Snabdevawe seoskog stanovni{tva na podru~ju â~ka je dvojako. Jedan broj mesnih zajednica, pre svega bliìh gradu, vodu koristi sa regionalnog vodosistema “Rzav”, u okviru koga je op{tina u prethodnom periodu u mesnim zajednicama uradila vi{e od 40 rezervoara po razli~itim visinskim zonama. Mawi deo seoskog stanovni{tva koristi vodu sa ranije izgra|enih vodovoda. Prema nepotpunim podacima iz prethodnog perioda, na teritoriji â~ka postoji oko 150 javnih i vi{e od 300 individualnih vodovoda. Relativno je mali broj stanovnika koji ne koriste vodu sa nekog vodovoda. Sve {kole sa seoskog podru~ja prikqu~ene su na neki od vodovoda izgra|enih u periodu od 1970. do 1980. godine - zapo~iwe pri~u Srboqub \uri}. Prema \uri}evim re~ima, sada{we stawe seoskih vodovoda, koji nisu prikqu~eni na regionalni sistem, moè se oceniti kao nezadovoqavaju}e. Generalno posmatrano, kaè na{ sagovornik, problem seoskih vodovoda moè se svesti na odsustvo redovnog snabdevawa seoskog stanovni{tva sanitarno ispravnom vodom. Povremeni prekidi u snabdevawu sa vodovodnih sistema uslovqavaju kori{}ewe bunara, koji usled neredovne eksploatacije i odràvawa, tako|e, imaju sanitarno neispravnu vodu. \uri} smatra da se ovi problemi mogu re{iti sinhronizovanom akcijom vi{e subjekata, u kojoj bi u~estvovali lokalna samouprava sa svojim stru~nim slu`bama i inspekcijskim organima, stru~ne ustanove, pojedinci specijalizovani za ovu oblast i sami korisnici vode iz seoskih vodovoda. Kao najva`nije sanitarno - tehni~ke mere, na{ sagovornik predlaè prawe, ~i{}ewe i dezinfekciju (hiper hlorisawe) vodovodnog sistema, nabavku i mon-

i dezinfekcijom, ustupawe pumpe i sredstava za dezinfekciju. Uz pomo} stru~waka ove firme, pruèna je tehni~ka pomo} u nekoliko seoskih vodovoda, u MZ “Atenica” (“Ateni~ko vrelo”), MZ “Baluga” (vodovod “Bawa”) i u Mr{incima (rezervoar “Petronijevi}a”). - Na{a pomo} podrazumeva sanitarno ure|ewe objekta, a ne brigu o pla}awu i raspodeli vode, kao i ispravnosti {ahti i vodomera. Ideja stru~nog tima Grada i nas koji smo se angaòvali da pomognemo je da iniciramo i podstaknemo me{tane sela da re{e ovaj dugogodi{wi problem. Ali, mi ne moèmo da pomognemo, ako oni ne èle da se organizuju, da odrede reìjski odbor i najzad da po~nu redovno i po ekonomskoj ceni da pla}aju vodu. Vodovod “Bawa” u MZ “Baluga” je odli~an primer kako se reìjski odbor organizovao i do-

Vodovod „Bawa“, MZ Baluga

taù opreme za dezinfekciju vode, edukaciju radne snage razli~itih profila i permanentnu kontrolu higijenske ispravnosti vode. Doslednim sprovo|ewem ovih sanitarno - tehni~kih mera, moè se smawiti epidemiolo{ki rizik i vodovod dovesti u zadovoqavaju}e sanitarno higijensko stawe, isti~e on i dodaje da je navedene mere, organizaciono i tehni~ki, relativno jednostavno sprovesti. - Nakon objavqivawa u sredstvima informisawa spiska neispravnih vodovoda i rezultata da mesne zajednice van regionalnog sistema imaju neispravnu vodu, organizovan je sastanak predstavnika Grada i mesnih zajednica, u ciqu re{avawa ovog problema. Predstavnici Grada su kazali da }e, zajedno sa Zavodom za javno zdravqe “â~ak” i firmom “Vodinèwering”, po-

Lokalni vodovodni sistem u Kuki}ima

PROBLEMI I ZBOG NAPLATE VODE Nenad Mitrovi}, predsednik MZ “Baluga” i ~lan re`ijskog odbora za vodu, i prethodni predsednik Slobodan [ekeqi}, podse}aju da su rezervoari vodovoda “Bawa” me{tani o~istili posle poplava, jer su usled velikih padavina imali problema zbog zamu}ivawa vode. - U saradwi sa Srbom \uri}em o~istili smo rezervoare, uradili dezinfekciju i po~eli hlorisawe vode. Wegova firma je uradila hlornu stanicu, dobili smo stru~ne savete u vezi sa dezinfekcijom rezervoara, kao i sva neophodna sredstva za to. Nije veliki problem pokrenuti se i o~istiti vrzine, ali te{ko je raditi sa qudima. Sada imamo problem zbog naplate vode. Pojedini qudi nemaju dovoqno savesti, nehumano se pona{aju prema vodi, ne odr`avaju svoje sisteme i {ahte, ne za{ti}uju vodomere u zimskom periodu. Problem nastaje i prilikom me{awa tu|ih voda, drugih izvora sa na{om vodom. Ipak, mnogi me{tani se pona{aju savesno, redovno ispla}uju svoje dugove. Ali, apelujemo na one koji to ne ~ine, da po~nu da pla}aju vodu, jer ona nije skupa, kod nas je 10 dinara po kubiku - pri~aju Mitrovi} i [ekeqi}.

Srboqub \uri}

mo}i i me{tanima ovih mesnih zajednica, podse}aju}i da je u vi{e od 80 odsto MZ re{en problem. Pozitivna ~iwenica je da je â~ak najvi{e uradio u ure|ewu regionalnog sistema i podsistema. Ostali seoski vodovodi van regionalnog sistema su i daqe u veoma lo{em stawu. Pri~a o tim vodovodima duga je vi{e od 20 godina i, naàlost, i daqe je aktuelna, ni{ta se nije promenilo. Godinama se bavim ovom temom i bio sam u stru~nom timu devedesetih godina, kada smo uradili izve{taj, po kojem je zapo~eta sanacija dvadesetak najve}ih vodovoda. Posle duge pauze, ta pri~a se danas nastavqa - kaè Srboqub \uri}, ~ija je firma “Vodoinèwering” ponudila svoju stru~nu i organizacionu pomo}, {to podrazumeva angaòvawe stru~nih qudi koji vr{e nadzor nad ~i{}ewem

kaz da qudi mogu sve kad ho}e. Vodovod “Bawa”, koji snabdeva Viqu{u, deo Bawice i Balugu, ima svoj rezervoar, jer su me{tani napravili hlornu stanicu koju redovno odràvaju. Moja firma im je ponudila stru~nu pomo}, a oni su sve uradili. To je ono {to sam ja èleo, da nau~im qude kako se ~iste i odràvaju seoski vodovodi. Videli smo i kako izgleda “Sari}a” rezervoar u Viqu{i, gde je, naàlost, krug rezervoara zarastao u korov. Naravno, i ovim ìteqima }emo pomo}i, ukoliko se organizuju - isti~e \uri}. Na{ sagovornik, kao odli~an primer navodi i lokalni vodovodni sistem u Kuki}ima, odakle se ìteqima sedam pomoravskih sela, Vape, Jeèvice, Zabla}a, Lipnice, Kuki}a, Mr{inaca i Slatine, isporu~uje voda vrhunskog kvaliteta. Za ovaj veliki i savremeni sistem, Grad je uloìo zna~ajna sredstva, a stru~waci firme “Vodoinèwering” prona{li su modus za prelazak sa relativno skupog, na jeftinije sredstvo za dezinfekciju. \uri} podse}a da ovaj besprekoran sistem odràva mr~ajeva~ki “Moravac” i istovremeno napomiwe da je trenutno veliki problem naplata vode. Uz stru~an nadzor radnika ove firme, i “Lisa” u Ivawici je postala dobar primer ure|enog vodovoda, sa novim rezervoarima za skladi{tewe vode, ure|ajem za hlorisawe i sistemom za kontrolu. N. R.

SELO

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

ZEMQORADNI^KA ZADRUGA “CREPAJA” DONIRALA 23 TONE KUKURUZA

U DUHU SOLIDARNOSTI

emqoradni~ka zadruga “Crepaja” iz ju`nog Banata, jedna od najstarijih u Srbiji, u utorak je donirala 23 tone sto~ne hrane poqoprivrednim proizvo|a~ima na{eg kraja, koji su pretrpeli {tete od poplava. S obzirom na to da je duh solidarnosti tradicionalan u srpskom narodu, ova Zemqoradni~ka zadruga je odlu~ila da donira merkantilni kukuruz, vrednosti vi{e od 400.000 dinara, rekao je Milorad Brankov, direktor ZZ “Crepaja”. - Lepo je pomo}i i dobro je {to smo mogli da pomognemo poqoprivrednim doma}instvima ~a~anskog kraja. ^lanovi na{e Zadruge su pomogli i poplavqenima u Krupwu. Na{a Zadruga je jedna od najstarijih, uglavnom se bavi organizacijom proizvodwe, izlazi u susret zahtevima na{ih kooperanata i proizvo|a~a - izjavio je Brankov, izraziv{i nadu da }e posle ove posete saradwa sa ^a~kom biti jo{ boqa. Predsednik Komisije za prikupqawe i distribuciju sto~ne hrane Vladan Mili}, kazao je da }e ku-

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

kuruz za ishranu stoke dobiti oko 40 - 50 velikih poqoprivrednih proizvo|a~a. Model za raspodelu sto~ne hrane je ve} napravqen i deli}e se sukcesivno. Prioritet }e imati doma}instva koja su najugro`enija i koja su pretprela najve}u {tetu. - U dogovoru sa donatorom odabrali smo velike poqoprivredne proizvo|a~e i napravili smo spi-

sak, a kukuruz }e biti podeqen slede}e sedmice. Pomo} }e dobiti izme|u 40 i 50 doma}instava. Iako je zavr{ena raspodela u Kowi~kom klubu, nastavqamo zapo~et posao tima za raspodelu sto~ne hrane. Kako budu stizale donacije mi }emo se organizovati i raspodeliti potrebne koli~ine doma}instvima koja su bila ugro`ena u poplavama - rekao je Mili}, napomenuv{i da

je jedna i po tona kukuruza poklowena Kowi~kom klubu, u znak zahvalnosti za saradwu tokom prethodne raspodele sto~ne hrane. Do sada je iz donacija poqoprivrednicima ~a~anskog kraja, koji su pretrpeli {tete od poplava, podeqeno 90 tona kukuruza, 8.000 bala sena, 15 rolo - bala sena`e i oko {est tona koncentrata za stoku, podsetio je Mili}. N. R.

krompir 50 pasuq 300 - 350 paprika 70 - 100 paradajz 70 - 100 krastavac 60 praziluk 150 tikvice 40 brokoli 300 boranija 120 - 150 kupus 35 karfiol 200 per{un 30 {argarepa 50 - 60 cvekla 80 zelena salata 40 crni luk 50 beli luk 400

VO]E

PROTEKAO OPTIMALAN PERIOD ZELENE REZIDBE JABUKE

ZA BOQI KVALITET PLODOVA I SIGURNIJU RODNOST dràvawe redovnih, stabilnih i visokih prinosa plodova dobrog kvaliteta u zasadima jabuke uspe{no je jedino kombinovanom primenom agro i pomotehni~kih mera, od kojih je zna~ajna i zelena rezidba. Redovno izvo|ewe ove operacije posebnu va`nost ima u intenzivnim zasadima sa gustim sklopom stabala, i kod sorti koje poseduju sklonost ka alternativnom ra|awu, nagla{ava mr Branko Tanaskovi}, savetodavac iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak. - U visokoproduktivnoj, komercijalnoj proizvodwi jabuke, zelena rezidba je obavezna i neizostavna mera. Ona se posebno odraàva na razvoj habitusa vo}ke, smawewe bujnosti, ali i na mogu}nosti boqe osvetqenosti plodova, a samim tim i na wihovu boqu obojenost. Redovno sprovo|ewe ove mere kod starijih zasada omogu}ava izvo|ewe mnogo slabije zimske rezidbe, dok kod mla|ih i zasada koji tek stupaju u stadijum rodnosti prednost bi trebalo, prvenstveno, dati povijawu grana. Ovom rezidbom trebalo bi, prevashodno, da obezbedimo uslove za obrazovawe rod-

nih pupoqaka za narednu godinu. Eliminisawem previ{e suvi{nih mladara smawuje se broj suvi{nih potro{a~a vode i hrane, obezbe|uje lak{e prodirawe svetlosti u unutra{wost krune, a samim tim i wena boqa provetrenost obja{wava mr Branko Tanaskovi}. Prema wegovim re~ima, ova mera se posebno preporu~uje za bujnije sorte jabuka, kao {to su greni smit, gloster, melroze, jonagold i druge. Kvalitet i uspeh ove pomotehni~ke mere uslovqen je, kako ka`e, i wenim pravovremenim izvo|ewem. Vo}ne zasade trebalo bi orezivati posle zavr{enog aktivnog vegetativnog rasta, a to je, uglavnom, u drugoj polovini juna i po~etkom jula, ka`e Tanaskovi} i dodaje da su ovogo-

di{wi vremenski uslovi odgovarali vo}arima za izvo|ewe ove operacije, jer se ona ne preporu~uje na temperaturama vi{im od 35 stepeni C. - Nakon obavqene zelene rezidbe, vo}na stabla pove}ane vi{kove hraniva i vode koriste za daqi razvitak plodova, kao i za diferencijaciju rodnih pupoqaka za narednu godinu. Osim toga, letwi period, u kome vo}ke intenzivnije di{u, odlikuje smawewe vlage u zemqi{tu sa prose~no vi{im temperaturama vazduha. Zbog toga je neophodno odstraniti i jedan mawi deo li{}a, da bi se preostala zelena masa normalnije snabdevala vodom i hranom - podse}a na{ sagovornik i isti~e da ovakva zakasnela pomotehnika ne pru`a zadovoqavaju}e

rezultate, osim pojedinih godina, kod izrazito bujnih sorti jabuke. Tehnikom zelene rezidbe trebalo bi odstrawivati mladare koji su u porastu neposredno uz vr{ne mladare primarnih i sekun-

darnih grana, kao i sve prebujne mladare koji nisu upotrebqivi za zamenu rodnih grana, odnosno za planirawe roda u slede}oj vegetaciji, ka`e Tanaskovi}. Takvi mladari, kako obja{wava, u najve}em broju slu~ajeva, izbijaju sa gorwih strana grana, bujniji su od ostalih, a prepoznatqivi su i po o{trom uglu granawa na vodilici. - Sorte jabuke sa kratkim rodnim drvetom (“spur” mutanti ) na umereno bujnim podlogama se, po pravilu, ne orezuju u ovom periodu, ve} u zimskoj rezidbi, tokom mirovawa vegetacije vo}aka - nagla{ava Tanaskovi}. N. R.

sve`e {qive 50 suve {qive 250 - 300 {umske jagode 1.000 jabuke 50 - 90 kru{ke 60 borovnica 800 kajsije 100 breskve 50 - 60 maline 300 lubenice, diwe 40, 60 ju`no vo}e 100 - 250 orasi 850 - 1.000

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 pili}i 350 - 370 jaja 5 - 12 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 350 - 800 suxuk 800 - 850

STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 230 - 250 ovce - 120 jagwad 230 - 250 p{enica 25 kukuruz 24 je~am 25

SE]AWE

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

IZ NEOBJAVQENIH RUKOPISA Sve do sedamdesetih godina 20. veka u â~ku je ìveo ~ovek ~ije je ime bilo Dragoqub Andri}. Pod ovim imenom retko ko ga je znao, bio je poznatiji po nadimku Mo{a. Bavio se trgovinom i drào kolonijalno - bakalsku radwu na Korzou, dana{wem Gradskom {etali{tu. Nadimak Mo{a dala mu je ~ar{ija, verovatno zbog toga {to je po malo bio „stipsa“, a ova osobina se, znamo, pripisuje Jevrejima. ije poznat ta~an datum kada je Mo{a po~eo da radi. Me|utim, postoje podaci da je Milisav Jovanovi}, ro|en 1921. godine u Jezdini kod â~ka, radio u Mo{inom du}anu kao trgova~ki pomo}nik jo{ 1932. godine. Milisav je u Beqini zavr{io ~etiri razreda osnovne {kole. Wegov otac Tihomir imao je èqu da mu sin nastavi {kolovawe, ali zbog materijalnih te{ko}a i op{te krize u zemqi nije mogao da je ostvari, pa je Milisava 1932. godine za-

Nezaboravni

MO[A TRGOVAC

poslio kod Mo{e. Tu je on radio kao trgova~ki pomo}nik sve do 1938. godine, kada je primqen u Vazduhoplovnu podoficirsku {kolu. Poginuo je 1942. kao pripadnik Jugoslovenske vojske u otaxbini. Mo{in du}an se nalazio u naju`em centru varo{i, u zgradi na samom uglu Krenovog prolaza i Korzoa, preko puta tada{weg hotela “Kren” (sada “Beograd” ). Prva na uglu bila je radwa @ike berberina, a odmah uz wu Mo{in du}an. Krajem 19. veka zgrada je pripadala industrijalcu Ferdinandu Krenu, a kada mu se }erka Jelena udala, uz ostali miraz je dobila i ovu gra|evinu. Mo{in du}an i radwa @ike berberina nalazili su se u prizemnom delu zgrade, dok su u prostorijama na spratu po~etkom 20. veka bile sme{tene kancelarije i uprava Elektri~nog dru{tva “Ov~ar i Kablar”. Posle Jelenine smrti, zgradu je nasledio wen sin Kosta Hadija i u wegovom vlasni{tvu je ostala sve do dana kada je izvr{ena nacionalizacija 1958. godine. Od tada su se u wenom prizemnom delu nalazile razne institucije, pored ostalih

Milisav Jovanovi}, Mo{in pomo}nik, ispred du}ana

Redakcija lista “^a~anski glas” i [ah klub, a na spratu je neko vreme bila kancelarija Mesne zajednice, zatim stanovi i dr. Mewala je svoju namenu sve do devedesetih godina pro{log veka, kada je sru{ena, a na wenom mestu podignut je novi objekat koji i danas postoji, u nizu ostalih, tada izgra|enih. Na uglu gde se nekad nalazio Mo{in du}an i @ikina berberska radwa danas postoje dve prodavnice `enske konfekcije: „Conto bene“ i „Navona“.

PRVE KOM[IJE: MO[A TRGOVAC I @IKA BERBERIN U Mo{in du}an se ulazilo sa Korzoa. Samo nekoliko stepenika i ve} smo u pove}oj odaji sa olajisanim podom. Iza du}ana je bila prostorija koja je sluìla kao magacin. Po potrebi, tu se nekada i ru~avalo. U produètku, iza radwe @ike berberina, nalazila se soba u kojoj je Mo{a spavao i u kojoj se odvijao wegov privatni ìvot. Ove dve prostorije odvajao je uzan hodnik, kojim se izlazilo u dvori{te, u kome su bile ~esma i WC. Avlija se prostirala sve do Pivarske ulice, a iz we se izlazilo u ulicu “Krenov prolaz”. Mo{a je bio neèwa i ìveo je sam. Slobodno vreme provodio je u dru{tvu mnogobrojnih poznanika ili u sobi koja je, ustvari, bila wegov stan. Po{to se preko puta wegove sobe nalazio magacin, u kome se zbog obiqa prehrambenih proizvoda namnoìlo dosta mi{eva, nije im bilo daleko da se uvuku i u Mo{in kutak. On ih se mnogo pla{io, pa je preduzimao i neke mere da se za{titi od wih. Pri~alo se da je zbog toga krevet na kome je spavao izdigao na neuobi~ajenu visinu, pa je jedva uspevao da se uvu~e u wega. Deca iz kom{iluka, me|u wima i ja, slu{ali smo ove pri~e, pa smo iz radoznalosti poku{avali da nekako provirima kroz prozor wegove sobe, koji je gledao na Krenov prolaz, i vidimo kako sve to izgleda. Peli smo se na cigle, a onda se de{avalo da nam se, iza le|a, pojavi Mo{a i sve nas razjuri. Umeo je tada mnogo da se razquti, iako je bio

veoma dobro}udan ~ovek. I pored toga {to je bio neèwa, Mo{a se nije hranio u kafani. Zahvaquju}i svom prvom kom{iji @iki, on je uspevao da jede najboqu mogu}u hranu. Supruga @ike berberina, gospo|a Mika, stanovala, zajedno sa muèm i }erkom Kajom u dana{woj Ulici vojvode Stepe. Ona je bila poznata kao jedna od najboqih kuvarica u â~ku, a po{to je ìvela veoma blizu muèvqeve radwe, nije joj bilo te{ko da svakodnevno donosi hranu svom @iki, a pored we-

se velike tegle ~etvorougaonog oblika. One su na tezgu nalegale svojom du`inom, a otvor im je bio okrenut ka Mo{i. U ovim teglama su bile razne vrste bombona, a mi deca smo najvi{e voleli takozvane svilene bombone. One su za nas bile ne{to posebno. Iz ovih tegli Mo{a je lopaticom vadio bombone i pakovao ih u fi{eke koje je pravio od papira za pakovawe, a ponekad i od obi~nih novina. Vaga za merewe mawih koli~ina bila je sme{tena levo od mesta na kome je on stajao

vreme veoma poznat gra|anin ^a~ka. I moj otac Josif Baudi{, koji je u to vreme bio direktor ~a~anske Fabrike hartije, ~esto je dolazio kod Mo{e. Bio je i mu{terija @ike berberina, kod koga se brijao i pod{i{ivao. Pri~alo se da mu je ostavqao tolike napojnice da je @ika mogao dva dana posle wegove posete uop{te da ne radi. Kada bi se du}an uve~e zatvarao, svo dru{tvo je prelazilo preko puta u hotel „Kren“ i tu bi se razgovori nastavqali. Mo{a je

Jedina sa~uvana fotografija trgovca Mo{e

ga i Mo{i. Tako je Mo{a imao priliku da uìva u raznim |akonijama iz gospo|a Mikine kuhiwe. Prema re~ima gospodina Dobrivoja Jovanovi}a, brata pomenutog Milisava, hrana koju je gospo|a Mika pripremala bila je tako ukusna da bi, da je kojim slu~ajem u~estvovala u nekom takmi~ewu, sigurno bila dobitnik prve nagrade. TAJNE MO[INOG DU]ANA U prostranoj odaji, odmah levo od ulaza, nalazila se velika vaga, koja je sluìla za odmeravawe ve}ih koli~ina robe, pri prijemu ili prodaji. Tezga iza koje je stajao Mo{a i prodavao robu prostirala se levo od vage, od izloga du}ana pa sve do magacinske prostorije, izuzimaju}i, naravno, prostor koji se koristio za prilaz tezgi. Desno od mesta opsluìvawa, koje je bilo na sredini, nalazile su

i na woj, pored ostalog, merio fi{eke sa bombonama. Ispred tezge, levo i desno od mesta na kome je stajao kupac, nalazili su se xakovi sa razli~itom robom, uvek otvoreni i pomalo zavrnuti, pa se lepo moglo videti {ta se u wima nalazi. Bilo je tu {e}era, pirin~a, kafe u zrnu, bra{na i drugih namirnica. Iza Mo{inih le|a prostirale su se police sa robom od porcelana i stakla, razni konopci, kanapi... Kako se Mo{in du}an nalazio u naju`em centru varo{i, a pri tom uvek bio snabdeven najboqom robom, izuzetno dobro je radio. ^esto su u wega navra}ali i mnogi vi|eniji gra|ani, ponekad radi kupovine, ali i radi razgovora. U Mo{in du}an svra}ali su Dragi Markovi}, tada{wi direktor Gimnazije, mnogi profesori, lekari, a posebno ~est gost bio je u~iteq Dragoslav Uro{evi}, u to

tako bio odli~no informisan o de{avawima u ~ar{iji a i van we. Moja familija bila je veliki prijateq sa Mo{om, pa bi preko wega uvek saznavala najaktuelnije novosti. Prijateqstvo sa Mo{om po~elo je verovatno jo{ u vreme kada je on otvorio du}an, koji je bio veoma blizu na{e ku}e, te smo najve}i broj namirnica nabavqali kod wega. Pored toga, on je bio i kirajxija Koste Hadije, bratanca Stevana i Pauline Kren, pa je Paulini redovno donosio kiriju za Kostu, {to je tako|e moglo imati uticaja na razvoj wihovog prijateqstva. Na mnogim nedeqnim i prazni~nim ru~kovima je, pored najboqe prijateqice moje bake Pauline, gospo|e Sajfert, poreklom Francuskiwe, bio i Mo{a. Tako sam ja i wega i gospo|u Sajfert na neki na~in do`ivqavala kao delove na{e familije. Kada bi Mo{a dobijao

SE]AWE

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

IZ NEOBJAVQENIH RUKOPISA novu robu, moja majka Emilija i tetka Franciska redovno bi odlazile u wegov du}an kako bi, me|u prvima, videle novoprido{le stvari i pri tom ne{to kupile. Iz tog vremena sa~uvala sam dve plave {oqice za kafu sa tacnama, za koje je Mo{a govorio da su izra|ene od nesalomqivog materijala, {to se i pokazalo ta~nim, jer su izdràle vi{e od 70 godina. U podne bi se zatvarala obi~na vrata na Mo{inom du}anu i ostajala zatvorena dok je trajala podnevna pauza. Ali, uve~e, po isteku radnog vremena, zatvarana su i velika, metalna vrata. Dawu su na unutra{woj strani ovih vrata, {irom otvorenih, bili oka~eni konopci, kanapi, ~etke, feweri i druga roba, {to je predstavqalo svojevrsnu reklama za ono {to se unutar du}ana nalazi. Mnogo sam se radovala kada su me slali u kupovinu kod Mo{e jer bih tada, uz ono {to sam pazarila, od wega dobijala po nekoliko svilenih bombona. UMALO DA STRADA U RACIJI Mo{in du}an radio je odli~no sve do 1941. godine, kada je na{u zemqu zahvatio vihor Drugog svetskog rata. Na Uskrs, 6. aprila, bombardovan je Beograd. Bombardovawe je trajalo tri dana, potom su Nemci na tenkovima u{li u prestonicu, a onda i u druge gradove na{e zemqe. Muwevitim napredovawem za kratko vreme zauzeli su celu zemqu. Promene u celokupnom ìvotu stanovni{tva bile su ogromne. Nastale su velike oskudice, narod je bio uàsnut i prepla{en. U Mo{inom du}anu bivalo je sve mawe robe. Zalihe su nestajale, a do nove robe bilo je skoro nemogu}e do}i. Odmah po dolasku okupatora po~ele su da se formiraju grupacije, koje su pruàle otpor Nemcima. Ve} u maju 1941. godine vojska koja je ostala u zemqi organizovala se kao Jugoslovenska vojska u otaxbini. Na ~elu ove vojske bio je general Draà Mihailovi}. Zatim su u julu 1941. godine komunisti, na ~elu sa Titom, formirali svoje redove. U po~etku su se obe grupacije zajedno borile protiv okupatora. Kao rezultat wihove borbe stradali su mnogi iz redova okupatora. Zbog akcija koje su okupatoru nanosile kako materijalnu {tetu, tako i gubitke u qudstvu, Nemci su ubrzo doneli naredbu kojom su za jednog ubijenog nema~kog vojnika streqali 100, a za

rawenog 50 Srba. Po~ele su racije, u slu~ajevima kada je neko od Nemaca bio ubijen ili rawen, ali i u slu~ajevima kada je okupator traìo neku li~nost iz organizacije otpora. Ove zastra{uju}e mere unosile su veliki nemir i strah u gra|anstvo. I Mo{a je bio prepla{en, posebno zbog svog nadimka, koji je asocirao na Jevreje, a zna se kako su Nemci postupali sa ovom nacijom. I tako, jednog dana do{la je racija, organizovana zbog toga {to se pro~ulo da se u varo{i nalazi neka va`na li~nost iz pokreta otpora. ûv{i sirenu, Mo{a je u pani~nom strahu zatvorio svoj du}an i pobegao kroz zadwi izlaz, pravo u Krenov prolaz, a zatim kroz Pivarsku ulicu dotr~ao do soka~eta koje je vodilo do na{eg dvori{ta. Moja majka i ja stanovale smo u to vreme na uglu Pivarske ulice i Ulice kneza Milo{a. Mo{a je gurnuo kapiju, protr~ao kroz dvori{te i uleteo u na{ podrum. Podrum je bio vrlo mra~an i imao je {iroke stubove od cigala, pa je Mo{a verovao da je tu siguran. Ali, on nije bio jedini u podrumu. Slede}i Mo{u, za wim je istim putem, u podrumu potraìo uto~i{te jo{ jedan ~ovek. Gore, u stanu bile smo moja majka i ja. Ja sam u to vreme imala oko deset godina. Nijedna od nas nije imala pojma da se u na{em podrumu neko nalazi. Mo{a u strahu nije, sigurno, vremena da se javi, a onaj drugi verovatno to nije ni èleo. Odjednom su na ulazna vrata upali Nemci sa oru`jem u rukama i lentom na grudima. Upitali su: „Ima li u ovoj ku}i mu{karaca?“. Mama je na nema~kom jeziku, koji je odli~no govorila, rekla: „Ne, ovde ìvimo samo nas dve, moja }erka i ja“. Tada su zahtevali da obi|u celu ku}u, a potom, pogledav{i vrata koja su vodila u dvori{te, obi{li i avliju i krenuli u podrum. Nas dve smo bile prepla{ene zbog wihovog upada, ali ne i zbog wihovog silaska u podrum, po{to nismo uop{te znale kakva je tamo situacija. Ostale smo u ku}i i ~ekale da odu. Utom su se oni pojavili, ali ne sami, ve} vode}i Mo{u kome je u le|a bila uperena pu{ka. Mamu su upitali qutito: „A ko je ovo?“. Ona se nekako sna{la i rekla: „A, to je na{ veliki prijateq, trgovac Mo{a, a kako se na{ao u na{em podrumu ni meni nije jasno.“ U tom trenutku, pomalo zamuckuju}i, javio se Mo{a i rekao: „Vrata koja iz ku}e vode u dvori-

U prizemqu zgrade na uglu Korzoa i Krenovog prolaza nalazio se Mo{in du}an i radwa @ike berberina. Na spratu je bilo sedi{te Elektri~nog dru{tva „Ov~ar i Kablar”. Osoba koja stoji na terasi je Stevan Kren.

Dana{wi izgled dela grada gde je radio i `iveo Mo{a trgovac

{te bila su zatvorena, a ja sam jure}i odgurnuo kapiju, protr~ao kroz dvori{te i videv{i otvorena podrumska vrata, utr~ao u podrum. Kada sam stigao dole, shvatio sam da se nisam javio. Ali bilo je kasno da to u~inim, jer sam bio mnogo upla{en. Pri tom nisam ni mislio o tome kakvu neprijatnost mogu da izazovem uku}anima.“ Mama je Mo{ine re~i prevela na nema~ki i ponovo poku{ala da objasni Nemcima da se radi o pogre{nom ~oveku, dobrom poznaniku. Sigurno da nije bila ba{ najubedqivija. Ipak, nisu ga odveli, ali su naredili da se Mo{a svakodnevo, u roku od sedam dana, mora javqati policiji. Pripretili su mami da }e ona odgovarati ukoliko ne bude tako postupao. Posle svega ovoga ìvot je nastavqao da te~e uobi~ajeno. U Mo{i je ipak ostao veliki strah, sa kojim je ìveo do kraja okupacije. A i mama se, mada to nije htela da pokaè, zbog svega ovoga dobro uzortirala. Kasnije nam je Mo{a ispri~ao da on u podrumu nije bio sam, da se jo{ jedan ~ovek tamo

krio. Ko je on bio, ostalo je nepoznato. Na svu sre}u bio je ve{tiji od Mo{e, pa ga Nemci nisu uhapsili. Verovatno da je u podrumu ostao sve dok se racija nije zavr{ila. A onda je, opet neopa`en, iza{ao iz dvori{ta i oti{ao svojim putem. Mo`da je on bio osoba koju su Nemci tra`ili? Ne smem ni da pomislim {ta bi se desilo sa mojom majkom da je tako i bilo. IZDR@AVAO SE PAKUJU]I PAKETE Mo{a je nastavio da radi sa svojim du}anom i radio je sve do 1958. godine. Tada je cela zgrada nacionalizovana, a ubrzo potom, nova vlast ga je iselila i ostao je bez posla. @iveo je sve bednije, bez ikakvih prihoda, tro{e}i ono {to je do tada zaradio. Posle nekog vremena, kada je gotovina skoro nestala, uspeo je da u Po{ti, u kojoj se danas obavqa telefonski i telegrafski saobra}aj, dobije jedan kutak. Tu je on qudima pakovao pakete. Sedeo je skromno na stolici u uglu i sa svojim priborom, koji se sastojao od papira za pakovawe, makaza, pe~ata i

olovke, pripremao pakete za slawe. Iznajmio je jednu sobu u dana{woj Ulici vojvode Stepe i tu ìveo. Ja sam mu ~esto donosila hranu koju je rado primao, ali novac nikako, bio je isuvi{e ponosan. I daqe je navra}ao kod nas. Kada je baka Paulina umrla, 1957. godine, majka i ja smo se preselile u wenu ku}u, na uglu Pivarske ulice i Krenovog prolaza. Ja sam se udala 1958. godine i sa muèm pre{la u drugi stan, a mama je u toj ku}i ìvela sve do kraja ìvota, 1984. godine. Samo pola godine kasnije cela zgrada, odnosno mamin stan i lokal, kafana „Pivara“, su sru{eni. U lokal koji se nalazio uz stambeni deo, posle rata uselila se {tamparija „Oslobo|ewe“, a neposredno pred ru{ewe objekta tu se nalazio fudbalski klub „Borac“. Danas se na tom mestu nalazi zgrada â~anske banke. Oko 1970. godine Mo{a je jo{ uvek ìveo u â~ku. Ja sam u to vreme ve} imala dvoje dece. On je i daqe dolazio u staru bakinu, u to vreme maminu ku}u. Pamtim ga kako, sa slamnim {e{i-

rom, koji je uvek nosio, i rukama na le|ima, prilazi na{oj ku}i iz pravca hotela „Kren“, tada ve} preimenovanog u „Beograd“. Mojoj deci je uvek donosio po nekoliko dinara, a oni su se tome radovali isto kao ja nekad, kada sam od wega dobijala svilene bombone. Bivao je sve stariji i nemo}niji. Jednoga dana ~uli smo da ga je wegova familija iz sela Du{kovci kod Kosjeri}a, iznenada odvela u selo. Oti{ao je bez pozdrava. Nikada ga vi{e nismo videli. Raspitivali smo se za wega i najzad uspeli da saznamo da je jo{ uvek ìv. Jako sam èlela da jo{ jednom vidim Mo{u. U varo{i sam srela Bo{ka Paunovi}a poznatijeg kao „Bo{ko batlija“, koji je bio Mo{in kolega trgovac i koji je tako|e izrazio èqu da poseti Mo{u. Dogovorili smo se da to u~inimo, odredili vreme i na~in putovawa u Du{kovce. Me|utim, ja sam u to vreme bila zaposlena na odgovornoj du`nosti i desilo se da sam morala da idem na neki neodlo`ni sastanak u Beograd. Bo{ko je oti{ao sam. Ubrzo smo ~uli da je Mo{a umro. Nema vi{e ni ku}e u kojoj se nalazio Mo{in i @ikin du}an, nema ni kafane „Draga~evo“ koja se nalazila desno od wih na uglu, nema ni ku}e koju je Ferdinand Kren izgradio daleke 1887. godine, a ~iji je posledwi stanovnik bila moja majka Emilija. Ceo kraj je izmenio izgled. Sada su tu razni kafi}i, butici i veliki objekat â~anske banke. Ovim i zavr{avam pri~u o Mo{i trgovcu, li~nosti koja je ostavila duboke tragove u mojim se}awima na dane detiwstva i mladosti. Marija Bokarev

KULTURA

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

OTVOREN 20. ME\UNARODNI SIMPOZIJUM „UMETNOST I PAPIR”

POKLON KWIGE

EKOLO[KA DIMENZIJA UMETNOSTI O

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

tvarawem izlo`be “Umetnost i papir” pro{log ~etvrtka u Likovnom salonu Doma kulture, u organizaciji Centra za vizuelna istraìvawa “Krug” i Kulturno-obrazovnog programa zapo~eo je 20. Me|unarodni simpozijum “Umetnost i papir”, ~iji je osniva~ likovni umetnik Boìdar Plazini}. Ova umetni~ka kolonija je godinama realizovana u Fabrici hartije “Boò Tomi}” u â~ku, a kroz wu je do sada pro{lo 328 umetnika iz 24 zemqe, od SAD, Japana, Islanda, Jermenije, do biv{ih jugoslovenskih republika, Gr~ke, Bugarske i drugih. - Brojni umetnici su dolazili ovde da bi stvarali umetni~ka dela od recikliranog materijala, koji je, kao {to je poznato zaga|iva~ ìvotne okoline, tako da ovaj projekat spada u one koji se bave ekolo{kom dimenzijom umetnosti, koja svojom kreativno{}u uti~e na podizawe svesti o mogu}em kori{}ewu otpadnog materijala u neke

druge svrhe – ka`e Bo`idar Plazini}. Pored radionica, u kojima profesionalci stvaraju umetni~ka dela, svake godine se organizuje i predavawe nekog od zna~ajnih umetnika koji

se na isti na~in bavi ovom problematikom. Organizuju se i studentske i |a~ke radionice, a umetnici, u~esnici simpozijuma, su neka vrsta instruktora tim mladim kreativnim qudima. Na ovogodi{wem 20. Simpozijumu u~estvuju umetnici iz Srbije,

BiH, Bugarske i Rumunije. U toku trajawa kolonije, bi}e otovrena izlo`ba vi{e od 45 eksponata nastalih u prethodnom sazivu, u kome su u~estvovali umetnici iz Slovenije, Francuske, Rumunije, Bugarske, Srbije i BiH, ~ime ovaj simpozijum u punom smislu te re~i opravdava epitet – me|unarodni. Program ovogodi{weg simpozijuma bi}e prakti~no zaokruèn video radom jedne bugarske umetnice. Radionice su do ove godine odràvane i u Domu u~enika, u Ov~ar Bawi, i Trep~i. - Ove godine smo dobili pozive od kriti~ara da radove nastale na ovim simpozijumima izlaèmo u Sofiji i Temi{varu, ali po{to se idu}e godine odràva Balkanska izlo`ba, verovatno }emo taj program odloìti za 2016. godinu, a posebno nas raduje {to su za ovaj projekat veoma zainteresovane balkanske zemqe – isti~e Plazini}. Z. L. S.

UMETNI^KA PRAKSA KONCEPTUALISTE VLADIMIRA PERI]A

DESTRUKCIJOM DO KONSTRUKTIVNOG redavawe na temu “Destrukcijom do konstruktivnog” multimedijalnog konceptualnog umetnika Vladimira Peri}a i mr Milice Stojanov, istori~ara umetnosti koje je usledilo u petak, u organizaciji Centra za vizuelna istraìvawa “Krug” i Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture, predstavilo je jednog od najzna~ajnijih srpskih savremenih likovnih umetnika, ~iji se opus uklapa u ideju 20. Me|unarodnog simpozijuma “Umetnost i papir”. Peri} radi na Fakultetu primewenih umetnosti kao saradnik na predmetu fotografije, bio je na{ predstavnik na Venecijanskom bijenalu, a kao umetnik se od po~etka svoje karijere bavi stvarala{tvom od reciklaè i ekologijom u umetnosti. Vladimir Peri} je tvorac ~uvenog i aktuelnog desetogodi{weg projekta “Muzej detiwstva” (2006-2016), u kome se nalazi oko 120.000 eksponata, od fotografija do predmeta vezanih za odrastawe dece, a razvija ga zajedno sa Milicom Stojanov. Kao konceptualista, on se bavi i industrijskom estetikom, wegovi eksponati su vezani i za estetiku ma{ine i industrijske proizvodwe, u okviru koje pravi redimedije asamblaè, odnosno, predmete koji su bili u upotrebi ili delove predmeta stavqa u novi koncept, u novu celinu, i tako im mewa zna~ewe. Na ovaj segment wegovog rada odnose se periodi stvarala{tva “Talenat” od 1986. do 1996. i “Talent Factory” od 1996. do 2006.

Vilijem Golding

NASLEDNICI d autora Gospodara muva, iznena|uju}a rekonstrukcija izgubqenog sveta i zabriwavaju}a vizija po~etka nove ere. Osam neandertalaca susre{}e novu rasu bi}a koja su sli~na wima, pa opet uznemiruju}e razli~ita. Ova nova rasa, homosapiensi, zadivquju}ih sposobnosti i ve{tina, zastra{uju}i u svojoj okrutnosti, sposobni za ose}aj krivice ali i prapokvarenost, done}e propast nevinijem narodu ~iji }e svet naslediti. Kada je prole}e stiglo, pleme, barem oni koji su preostali, vratilo se starim putevima koji su vodili od mora. To je bila godina neobi~nih doga|aja, zastra{uju}ih stvari kakvih nikada ranije nije bilo. Neobja{wivi zvuci i mirisi; nova, nezamisliva bi}a izvirivala su kroz li{}e. Ono {to pleme nije znalo, a verovatno nikada i ne}e znati, bilo je to da je wihovo sunce ve} za{lo. Ovaj Goldingu najdraì roman retka je kwièvna, emocionalna i intelektualna prilika da se vratimo do samih korena misli i shvatawa sopstvenog postojawa. Uvu~eni u svet surovih uslova, a opet sasvim jasnih i gotovo idili~nih ìvotnih pravila, postepeno shvatamo da taj svet posmatramo o~ima bi}a koja su nestala pred najezdom na{ih prapredaka, verovatno ba{ zbog svoje blage prirode. Golding uspeva da za nas prona|e izgubqeno doba na{e predistorije zbuwuju}i nas otkri}em koliko smo se su{tinski malo promenili u odnosu na period zore ~ove~anstva. Ser Vilijam Golding je dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost (1983) i Bukerove nagrade za kwièvnost (1980). Kao zajedni~ki imeniteq brojnih dela ovog plodnog pisca navodi se ànr alegorijskog romana, kao i obiqe aluzija na klasi~nu kwièvnost, mitologiju i hri{}ansku tradiciju. Mnoga Goldingova dela, ukqu~uju}i i roman Gospodar muva, adaptirana su za film i televiziju.

Ratko Dmitrovi}

BELE@NICA PROFESORA MI[KOVI]A ele`nica profesora Mi{kovi}a je roman o tajnama oko nas i qudima koji su sa wima povezani. Ni o jednima ni o drugima ne znamo ni{ta, a onda se desi ne{to {to neke od nas natera da krenemo putem za koji nismo ni znali da postoji. To }e se dogoditi novinaru beogradskog lista Argument Bo{ku Stevanovi}u kad u prole}e 2002. godine dobije zadatak da napi{e tekst o nau~noj ostav{tini preminulog srpskog etnologa Arsenija Mi{kovi}a. Tog dana, umesto o~ekivano dosadnog razgovora s udovicom Mi{kovi}, ènom u godinama koja ~eka posledwe ìvotno putovawe, on }e se susresti sa serijom misterioznih i nau~no neobja{wivih doga|aja o kojima nije ni sawao da su mogu}i, a kamoli da su se odigrali i da jo{ uvek traju u Srbiji. Ti doga|aji ~ine sadràj jedne male bele`nice sa crnim koricama, koju }e udovica Mi{kovi} pokloniti novinaru Stevanovi}u. Ono {to tamo pi{e dugogodi{wa je opsesija nekih qudi iz inostranstva – Be~a, Londona, Moskve... i jednog gradi}a u Arizoni. Vest o smrti etnologa Mi{kovi}a pokrenula je lavinu ~udnih doga|aja koji }e porodicu i prijateqe beogradskog novinara Bo{ka Stevanovi}a dovesti u ìvotnu opasnost...

godine, koji se zasniva na preuzimawu odba~enih predmeta i materijala iz okru`ewa i wihovoj primeni u umetni~kom kontekstu, u okviru koga poprimaju nove uloge i zna~ewa. To je umetnik koji se apsolutno bavi prirodom, ekologijom, dru{tvom kao okolinom, polo`ajem umetnika u dru{tvu, dakle, jedna vrlo kompleksna i zna~ajna li~nost srpske umetnosti. U okviru predavawa, umetnike je predstavila urednica programa Verica Kova~evi}, napomiwu}i da je Peri} do sada imao 57 samostalnih i vi{e od 200 kolektivnih izlo`bi. Autorska tipografija FeO2, donela mu je zna~ajno me|unarodno priznawe time {to je uvr{tena u pregled grafi~kog dizajna u publikaciji Stivena Helera i Marka Ili}a Icons and

Graphic Design, dobitnik je i “Politikine” nagrade za izlo`bu “Made in Yugoslavia”. Oba umetnika svoj opus zasnivaju na prikupqawu, uglavnom na buvqim pijacama, predmeta koji pripadaju razli~itim aspektima detiwstva: ambala`u, igra~ke, literaturu, garderobu, fotografije i druge stvari, koje postaju deo obimne kolekcije i ujedno predmeti umetni~ke obrade i forme. Kroz muzeolo{ki i umetni~ki pristup ovi predmeti dobijaju potpuno novu ulogu u ~itawu i rekonstrukciji privatne i dru{tvene istorije, pro{losti, nasle|a i identiteta na kolektivnom i individualnom nivou, {to su potkrepili obimnom video prezentacijom radova iz li~nog opusa. Z. L. S.

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

KULTURA

TRE]A IZLO@BA LIKOVNE KOLONIJE “MR^AJEVCI” U NARODNOM MUZEJU

ANGA@OVANO ZA UMETNOST I NAUKU O

snovana 2008. godine uz podr{ku Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, O[ “Tatomir An|eli}” u Mr~ajevcima i profesora likovne umetnosti Mom~ila Paunovi}a, akademskog slikara i Bojana Nedeqkovi}a, profesora filozofije, Likovna kolonija “Mr~ajevci” traje ve} {est godina, a od 2009. wen suorganizator postala je i tamo{wa mesna zajednica. Izlo`bu posledweg saziva otvorila je u ponedeqak u Galeriji Narodnog muzeja direktorka ove ustanove Delfina Raji}, koja je pored prisutnih Mr~ajev~ana pozdravila i na~elnika [kolske uprave Ministarstva prosvete u ^a~ku Danila Beodranskog, direktora ~a~anske Gimnazije Ivana Ru`i~i}a, autora dokumentarnog filma o aka-

Ilija Paunovi}, autor dokumentarnog filma o Tatomiru An|eli}u i Bojan Nedeqkovi}, pokreta~ ideje o kulturnom progresu Mr~ajevaca

ma, deluju kao jedna slikarska celina i zato {to su dobri poznavaoci osnovnih likovnih zakonitosti i time svojim radovima tragaju za samom prirodom umetnosti - rekla je pored ostalog Raji}ka. Kao naro~iti kvalitet ove kolonije ona je istakla ~iwenicu da ova likovna kolonija povezuje generacije likovnih pedagoga i u~enika, neguju}i kreativnost, vizuelno mi{qewe mladih, vizuelnu kulturu kao sastavni deo op{te kulture, ali i razumevawe savremenih strujawa u umetnosti, jer “Znawe i mudrost tra`e nove izvore kreativnosti, a stalni lanac obnove odr`avaju nove generacije. Svetu kao nejasnoj zbrci, umetnici

demiku Tatomiru An|eli}u, mladog Iliju Paunovi}a i osniva~e kolonije. Prvobitna ideja, da u~esnici ove kolonije budu profesori i nastavnici likovnog vaspitawa u osnovnim i sredwim {kolama, ubrzo je pro{irena i ovom umetni~kom susretu pridru`ili su se i u~enici sredwih umetni~kih {kola, studenti i profesori umetni~kih fakulteta i akademija. Ove godine, na najboqi na~in predstavqena su ostvarewa 18 u~esnika, koji `ive ili poti~u iz Mr~ajevaca i ovog dela Srbije.

Izlo`eni su radovi: Miodraga Dragutinovi}a, profesora FPU, Gordana Nikoli}a, profesora FLU, slikara Mom~ila Paunovi}a, Miroslava Nikoli}a, Bobana Bosi}a, Ra{a Jovani}a, Ane Bogi}evi}, Tawe Gavrilovi}, Predraga Te{i}a, Milana ^akajca, Jova Pu{kara, studenata FLU Aleksandra Terzi}a, Marije Paunovi} i Anastasije Puno{evac, studenta FPU Marije Sretenovi}, studenta FILUM Dragana Vu~i}evi}a, Ane Prodanovi} i u~enice Marte Radmilac.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

X. D. Rob (Nora Roberts)

OBRED U SMRTI Pri~a koja osvaja ve} prvom scenom i dr`i u neizvesnosti do samog kraja! ila je okru`ena smr}u. Suo~avala se s wom svakog dana, sawala je svake no}i. @ivela je s wom stalno. Sada je gledala smrti pravo u o~i. Iv Dalas zaputila se u svet kojim gospodari najve}a tama. Policijski narednik, wen dobar prijateq, prona|en je mrtav. Upu{taju}i se u grozni~avu potragu za ubicom, Iv odli~no zna da profesionalna etika i moralna na~ela moraju stajati ~vrsto ispred odanosti i prijateqstva. Uskoro }e se na}i o~i u o~i sa najzanosnijim vidom zla koje ikada hodalo ovom zemqom. Zlom koje }e progutati sve {to je ~isto i plemenito.

Akademik Tatomir An|eli}, fizi~ar, astrofizi~ar i matemati~ar, bio je jedini ~ovek sa ovih prostora kome su bila otvorena vrata svemirskih programa SAD i SSSR. Zahvaquju}i wemu Jugoslaviju su posetili svi astronauti tog vremena

IZLAGA^I

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

TORBICA ZA MALE PRINCEZE iblioteka Moja prva kwiga-torbica predstavqa prve edukativne kwige za va{e mali{ane koje }e ih upoznati sa svetom `ivotiwa, boja, brojeva, ma{ina, i pomo}i im da lako nau~e prve re~i. Zanimqiv oblik torbice i ru~kica na vrhu omogu}avaju detetu da ih sa lako}om ponose gde god da krene.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA

Ivan Ru`i~i} i Danilo Beodranski podr`ali ideju o osnivawu spomen muzeja u rodnoj ku}i akademika An|eli}a u Mr~ajevcima

- Ova tre}a izlo`ba je izuzetna prilika da sagledamo likovnu scenu na{eg kraja u malom, ali je u isto vreme bitan segment sveukupnih kulturnih de{avawa na ovom prostoru. Ona nudi raznovrsnost u~esnika kako u likovnim koncepcijama, tako i u stilovima i poetikama. Me|u wima imamo impresionista, ekspresionista, slikara fantasti~nih sadr`aja, neorealista, predstavnike apstraktnog slikarstva. Bez obzira na poglede, iskustvo i reference, svi umetnici su veoma temeqni u poznavawu medija koje koriste i osetqivi za slikarsku materiju. Uz to, i pored o~igledno o{trih razlika u shvatawi-

su se suprotstavili svojim slikarstvom koje je za wih raskrsnica gde se susre}u ~ovek, vreme i ìvot.” Tom prilikom prikazan je i angaòvani Dokumentarni film “Tatomir P. An|eli} i Mr~ajevci”, autora Ilije Paunovi}a, koji je pokrenuo pri~u o osnivawu spomen muzeja, legata ili zadu`bine u ku}i jednog od prvih srpskih akademika, koja u wegovom rodnom kraju, naàlost i na sramotu svih nas, propada. Ideju o revitalizaciji ove ku}e i wenoj prakti~noj primeni i za radionice, pored spomen odeqka, podràli su i Beodranski i Ruì~i}. Z. L. S.

PONEDEQAK, 21. JUL - PONEDEQAK, 28. JUL 2014. - LIKOVNA KOLONIJA „ÂÂK 2014“ U~esnici: Vladimir Vlaji} (Beograd), Sweàna Vlatkovi}( Beograd), Dragana Gruji~i}(Beograd), Miodrag Jeremi}(Montreal/Beograd), Vesna Markovi}( Pariz/Beograd), Vesna Milunovi} (Beograd), Milorad Mladenovi}(Beograd), Mirko Trim~evi}(Beograd) i Qiqana [uwevari} Arbajter(Beograd). Ov~ar Bawa SUBOTA, 26. JUL 2014. - JEDNOÎNKE, po tekstu Antona Pavlovi~a êhova, u reìji Branka Kneèvi}a, u izvo|ewu ansambla Milanova~kog amaterskog pozori{ta. Organizacija: Dom kulture â~ak Splav restorana „Dom“ u Ov~ar Bawi, od 20:30

INTERVJU

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

BRANKA VESELINOVI], GLUMICA SA LUTKAMA, HUMANISTA, ^OVEK...

NASMEJANA I MLADA I U 96. de optimista i vesela i svojim veseqem uveseqava i druge qude...

- Verujem u qubav, Bogu se molim i ceo svet volim - ka`e vesela glumica

o|ena je 16. septembra 1918. godine u Be~eju, tada{wa Austrougarska, kao {esto dete majke Jovanke i oca Aleksandra ]osi}a. Studirala je Glumma~ku {kolu pri Narodnom pozori{tu u Beogradu od 1936. U gluma~kom poslu je od 1938. kada je, posle dve godine studija, ve} sa 19, premijerno zaigrala u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, tada Narodnom pozori{tu Dunavske banovine, u komadu “Karlova tetka”. Ne znamo da li neko od ìvih glumaca u Srbiji ima duì gluma~ki sta` od we. I znamo da se dami ne broje godine, ali susret sa Brankom, punom energije i osmeha, nas je izbacio iz tog stereotipa. Svojom mati~nom ku}om smatra Jugoslovensko dramsko pozori{te, u kome je igrala od prve predstave 1948. godine. Pamte je i scene ratnog Umetni~kog, zatim Narodnog pozori{ta, Ateqea 212... Dobila je nebrojene nagrade za gluma~ka ostvarewa, “Sterijinu” jo{ 1964, “Vukovu nagradu” za ìvotno delo pre pet godina... Osta}e upam}ena po jedinstvenim lutkarskim rolama. Kao strastveni kolekcionar, mnogo lutkica kupovanih po celom svetu je poklonila muzejima, pa i ~a~anskom. Dugo je svoj profesionalni ìvot vezala za ove lepe kreacije, koje su joj nekada bile igra~ka i saradnik na sceni, neka-

Lutke su Brankin „za{titni znak“

da suvenir, nekada simbol, ali i umetni~ko delo. S Desankom Maksimovi} je drugovala 25 godina, a sretala je i Ivu Andri}a, Miru Ale~kovi}, Tita, drugovala s ven~anom kumom Mirom Stupicom, Marijom Crnobori... Zbog qubavi i posve}enosti poslu, na kojima je uvek insistirala, ustanovila je i godi{wu Plaketu “Branka i Mla|a Veselinovi}” i deo sredstava donirala JDP-u za to priznawe. Prvi dobitnik plakete 2012. bio je Neboj{a Glogovac. Prezime Veselinovi}, kao da joj je predodredilo sudbinu, da ~itav `ivot bu-

Imate 96 godina i puni ste energije, optimizma, nasmejani, tako da Vam na tome mogu pozavideti mnoge mla|e generacije. Odakle crpite svoju ìvotnu radost? - Volim qude, decu, ìvot. I u starosti treba dobar biti i umeti se boriti. Verujem u qubav, Bogu se molim i ceo svet volim. Ja sam Branka Veselinovi}, gra|anin sveta, volim da pevam, sviram, igram, imam mali klavir, usnu harmoniku i pi{em pesme i pri~e za decu. I posle bra~nog staà dugog 64 godine, sa glumcem i prevodiocem Mladenom Veselinovi}em, koji se pre dve godine preselio u ve~nost, Vi o svom Mla|u govorite s puno àra i kaète da ste “ostali bez dela svog srca’’. Rekli ste da su Vas spojili “po{tovawe, strast i odanost i da ste U sre}nom braku sa Mla|om 64 godine trajno sa~uvali svoje qubavne ì{ke”. Kako ste uspeli u tome, koliko Vam je ta- im donose nesre}u u ìvotu. Prijateqi su kav brak zna~io za karijeru, ìvotnu sre}u vam veoma va`ni u ìvotu. Ja sam doìuop{te? votni me|unarodni ambasador UNICE- Moj dragi suprug Mla|a i ja, voleli FA. Kao humanisti, svugde smo bili najsmo se i bili veliki drugari u ìvotu, na- lep{e primqeni. Qubav i èqa da se svi àlost, bez dece. Obi{li smo gotovo ceo u ìvotu volimo i pomaèmo jedni drugisvet, pa i tamo se druìli sa decom, zdra- ma je iskrena i hri{}anska poruka. Ja vlavom i bolesnom. Pre nepune dve godine izgubila sam moga dragog Mla|u, koji je tako|e bio predan humanizmu, zavr{io tri fakulteta, bio prevodilac sa engleskog jezika, preveo mnoga pozori{na dela, bio sekretar me|unarodnog pozori{ta. Osim po glu- Uvek sa decom, sve za decu... ma~kom, Vi ste kao umetni~ki par prepoznatqivi i kao dam sa ~etiri jezika: ruski, engleski, maosniva~i Fonda “Branka i Mla|a Veseli- |arski i nema~ki. I to mi je pomoglo da novi}” za mali{ane sa invaliditetom. Iz prenosim tople poruke u svetu... radosti, koju ste uneli u ìvote ove i mnoPonosni ste i na po~asti koje ste doìge druge dece, nastao je i, kako kaète, veli od dva grada... Va{ ìvotni moto: “Veselinovi} Branka, - Po~asni sam gra|anin Novog Sada vis decom bez prestanka”. {e od pola veka, tako|e i “De~jeg sela” u - To je i naziv jedne od mojih kwiga, a Sremskoj Kamenici, gde ìve deca bez rouskoro izlazi moja nova de~ija kwiga “O diteqa, uz najlep{u negu dobrih vaspitaDobroti”. U woj }e biti stihovi mojih ~a. ûvam svim srcem ta dva kqu~a. prijateqa pesnika. Radost mi pri~iwava Svoju “mladost” i u ovim godinama tuQubivoje R{umovi} R{um, koji je i sarad- ma~ite jednostavnom maksimom “@ivot nik na kwizi. Bi}e tu i de~ji crteì, pe- treba da se ìvi svaki tren”, i za to nije sme, lepe fotografije sa decom slikane u bitan broj godina. Neumorni ste bili i u toku mnogih godina.Treba se druìti sa Atomskoj Bawi u kojoj smo se nedavno sredecom i starima, jer i stari su nekada dele? ca, kao i ja, na primer. Ne zaboravqam mo- Eto me u septembru opet sa mojom prije prijateqe invalide. Toliko sam nagra- jateqicom, gospo|om Qubicom \urovi}, da dobila umetni~kih, ali i za humani koja je sekretar Fonda Branke i Mla|e Verad. Obilazila sam domove starih, bolni- selinovi}, sa kojom odli~no sara|ujem u ce, {kole, humanitarne koncerte... divnoj Bawi Trep~i, gde sam na{la sjajne Va{ glas je postao za{titni znak jedne prijateqe, vredne i dobre qude. Imali kultne emisije Radio Beograda... smo jedno humano ve~e, ja sam u~estvovala - Da li se se}ate emisije “Veselo ve~e” uz mlade frula{e iz okolnih mesta, i saRadio Beograda, koja je trajala pola veka. kupili smo ne{to novca za bolesnu i siSa ^kaqom, Mijom i ostalim divnim ko- roma{nu decu. legama. Hvala Vam {to ste u Va{im godinama Humanost i humanitarni rad su izrazi- pristali na ovaj razgovor! te crte Va{eg ìvotnog puta. Tako ste i - Pozdravqam sve va{e ~itaoce i zahvapostali ambasador UNICEF-a... qujem {to su na{li vremena da pro~itaju - Ja sam i vatrogasni oficir... Pitajte ovaj ~lanak. Voli Vas va{a Branka, uz tome za{to? U~ili smo decu humanosti, da se ple pozdrave va{im kolegama. ne igraju vatrom i drugim nevoqama koje Zorica Le{ovi} Stanojevi}

SAOBRA]AJ

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

PO^ELA KAMPAWA #MLADOSTNELUDOST

NEOPHODNO SAOBRA]AJNO OBRAZOVAWE A

gencija za bezbednost saobra}aja predstavila je ovih dana nacionalnu kampawu # MladostNeLudost, koju zajedni~ki organizuje sa Ministrstvom omladine i sporta, uz podr{ku Ministarstva gra|evine, saobra}aja i infrastrukture i Uprave saobra}ajne policije MUP-a, #MNEL i EXIT za bezbednu avanturu. Primarni ciq kampawe je

smawewe stradawa mladih u saobra}aju, kao i wihova motivacija da promene negativne stavove i izbegnu rizi~na pona{awa. Bi}e realizovana putem raznih vidova savremene komunikacije. - Agencija ve} drugu godinu za redom sprovodi aktivnosti u ciqu smawewa stardawa mladih u saobra}aju. Kampawa }e, osim u medijima, biti realizova-

na na Internetu, dru{tvenim mre`ama, radionicama, tribinama i na terenu. Na{ zadatak je i da u godinama koje dolaze bude uspostavqen odgovaraju}i sistem saobra}ajnog obrazovawa i vaspitawa mladih u saobra}aju, {to je glavni preduslov za promenu wihovog pona{awa - naveo je Stojadin Jovanovi}, direktor Agencije za bezbednost saobra}aja.

Ideju o sistemskom obrarazovawu mladih o bezbednosti u saobra}aju podr`ao je i ministar sporta Vawa Udovi~i}. - Bezbednost mladih je, pored zapo{qavawa, osnovni problem na{eg dru{tva. I jedno i drugo zahtevaju multisektorski pristup, a Ministarstvo omladine i sporta }e radi-

ti na tome da pobedimo porazne statistike. Kada je re~ o bezbednosti u saobra}aju, najva`nija su dva parametra, obrazovawe i sankcije. Sankcije moraju biti o{trije, a obrazovawe svakodnevno i stalno, od vrti}a do fakulteta predlo`io je Udovi~i}. Prva #MladostNeLudost aktivnost realizova-

na je na Egzitu, a kampawa }e biti sprovedena i putem elektronskih medija, ogla{avawem na bilbordima {irom Srbije, na dru{tvenim mre`ama... U sklopu pripremnih aktivnosti sprovedena je i anketa me|u mladima i odr`ana pilot radionica u Kragujevcu. Z. J.

RIZICI VO@WE U ALKOHOLISANOM STAWU

KAKO ALKOHOL DELUJE NA VOZA^E? obro je poznato da voza~i najve}i broj korisnih informacija za bezbedno upravqawe vozi-

REAKCIJE VOZA^A Pijanom voza~u je potrebno vi{e vremena da proceni situaciju u saobra}aju, prepozna opasnost i brzo reaguju, ako je uop{te u stawu da to u~ini. Redosled izvo|ewa radwi i postupaka je naru{en, a koordinacija pokreta ruku i nogu postaje neuskla|ena. Alkohol se sporo razgra|uje u organizmu i posle obilnijeg konzumirawa, zadr`ava se najmawe 24 sata. Potpuno tre`wewe traje dva dana. â&#x20AC;&#x153; Ne sedajte za volan, ako ste piliâ&#x20AC;?, upozoravaju sve nadle`ni organi, ali da li ih svi i poslu{aju?

MAMURLUK Mamurluk je pojava nakon opijawa - otre`wewe ili povratak u normalu. Centralni nervni sistem se ne moè odmah vratiti u normalu. Mamurluk se manifestuje glavoboqom, mu~ninom, malaksalo{}u, èluda~nim tegobama. I za takvo stawe su karakteristi~ni neuskla|enost pokreta, neraspoloèwe, oteàno mentalno rasu|ivawe. Zvani~na i narodna medicina predlaù nekoliko lekova i pomagala za mamurluk, ali ni{ta nije tako efikasno kao dobar san, ko moè da spava, kao i boravak na ~istom vazduhu. Za vo`wu je opasan i period otre`wewa.

lom dobijaju pomo}u ~ula vida. U jasnom i o{trom centralnom vidu ~ovek istovremeno percipira sedam, osam pojmova koji mu omogu}avaju sigurnost (put, znakovi, pe{aci, druga vozila...) i isto toliko u perifernom vidokrugu. Za razliku od treznog stawa, voza~i pod dejstvom alkohola jedva mogu opaziti jednu pojavu i vidno poqe im je su`eno samo na o{tri deo ~ula. I tada su u wemu naj~e{}e pogre{no percipirane brzina, udaqenost drugih automobila, kretawe ostalih u~esnika u saobra}aju... Voza~ pod uticajem alkohola postaje nekriti~an, slobodnije se pona{a, dobija la`no samopouzdawe i precewuje svoje sposobnosti. Pod uticajem alkohola raste i razdra`qivost i voza~i ~esto prema drugim u~esnicima u saobra}aju pokazuju agresivnost i ulaze u konflikte. Procene opasnosti od rizika nema ili je pogre{na.

KULTURA

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

OD SUTRA U PRISLONICI 27. SABOR FRULA[A SRBIJE „OJ MORAVO”

FRULE I FRULICE, DRAME, „LEPI JOVA” I TOPALKO

uristi~ka organizacija â~ak, MZ Prislonica i Savet Sabora organizatori su 27. Sabora frula{a Srbije “Oj Moravo”, koji }e biti odràn u Prislonici u subotu i nedequ, 26. i 27. jula, a tradicionalno zapo~iwe slavom manastira Vujan, na dan Svetog Arhangela Gavrila. Vi{e od 80 frula{a kvalifikovanih na regionalnim predtakmi~ewima u sedam gradova i varo{i Srbije, na kojima je u~estvovalo oko 200 takmi~ara, pojavi}e se ovog vikenda na saborskoj sceni. Frula{i }e se nadmetati u {est kategorija, tri kategorije za mlade i tri kategorije seniora. Po~asni gost ovogodi{weg Sabora je novinar i kwièvnik Ratomir Rale Damjanovi}, stare{ina Sabora je maestro Bora Dugu}, a umetni~ki direktor i selektor Katarina Azawac, k}erka osniva~a ove manifestacije profesora Miodraga Azawca. Pokroviteq Sabora frula{a je Grad â~ak, koji je ove godine iz buxeta izdvojio 2,1 milion dinara, dok je generalni sponzor manifestacije Apatinska pivara. Doma}in Sabora je privrednik Ostoja Mijailovi}, koji je kao ìteq Prislonice i li~no zainteresovan da Sabor protekne u najboqem redu i afirmi{e na najlep{i na~in ovaj deo Srbije, narodnu umetnost

i stvarala{tvo, re~eno je na konferenciji za novinare pro{log petka u sali Gradskog ve}a, koja je zapo~ela izvo|ewem saborske himne “Oj Moravo”, uprili~enoj povodom najave manifestacije. Uprkos smawenom buxetu, Sabor ne}e izgubiti na kvalitetu sadr`aja, rekao je direktor TO^-a Drago-

svetskog rata. Tim povodom bi}e predstavqena kwiga “Raspe}e Srbije”strani autori o Srbima i Srbiji u Prvom svetskom ratu i izvedena monodrama “^eli~ne ratnice - `ene dobrovoqci u Prvom svetskom ratu”, u izvo|ewu glumice i autorke teksta Jelene Mile. O programskim novinama koje su zna~ajno podigle nivo kulturne ponude Sabora, uvedenim pro{le godine, kada se na fruli izvodila klasi~na muzika, sa veoma pozitivnim odjecima u javnosti, ove godine }e posetioci sabori{ta biti u prilici da ~uju frulu u xez-rok varijanti, koju }e izvesti grupa “Lepi Jova” iz Novog Sada, rekao je Zoran Raji~i}, predsednik Programskog saveta i dodao da je to “poku-

BESPLATAN PREVOZ DO SABORI[TA Organizatori Sabora frula{a Srbije obezbedili su u subotu i nedequ besplatan prevoz iz ^a~ka za posetioce Prislonice i qubiteqe frule. Autobusi }e u subotu u pravcu Prislonice polaziti ispred ~a~anske Gimnazije nepranim satima po~ev od 13, u 15, 17 i 19 ~asova, a parnim satima }e se vra}ati iz Prislonice u 14, 16, 18 ~asova, sa posledwim povratkom u 23 sata, ka`e Dragomir Savi}, direktor TO^-a. Polasci planirani za nedequ su u 12, 14, 16 i 18 ~asova, a povratak iz Prislonice je u 13, 15, 17 i 23 sata.

mir Savi}, dok je doma}in Ostoja Mijailovi} zahvalio i drugim sponzorima koji su dali podr{ku ovoj tradicionalnoj manifestaciji, napomenuv{i da se i ove godine radilo na ure|ewu infrastrukture sela. Uz prioritetan zvuk frule, koji }e dominirati prisloni~kom dolinom ovog vikenda, organizatori su pripremili i veoma sadr`ajne prate}e programe, a najve}i broj wih, uz bogat kulturno umetni~ki program, bi}e posve}en stogodi{wici po~etka Prvog

{aj da se pokaè da frula nije samo stari pastirski instrument, ve} da se na woj moè izvoditi i moderna muzika”. Priznawa koja }e dobiti frula{i pobednici su autorsko re{ewe likovnog umetnika Boìdara Plazini}a. Koncert, koji je zbog bolesti pro{le godine otkazao Milan Topalovi} Topalko, bi}e odràn ove subote, rekao je Ostoja Mijailovi} i nagovestio da }e za idu}u godinu nastojati da obezbedi snimawe emisije “@ikina {arenica” u toku samog Sabora. Z. L. S.

MARKETING

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

TV PROGRAM

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

LU^ANI

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

HUMANITARNA AKCIJA U GORWEM DUPCU redstavnici Centra za socijalni rad op{tine Lu~ani i beogradske humanitarne organizacije EMITY posetili su u petak, 18. jula, Gowi Dubac i razgovarali sa ìteqima ovog draga~evskog sela, kako bi se bliè upoznali sa wihovim problemima. Socijalno najugroènijim stanovnicima Gorweg Dupca i Gloga uru~ili su pakete ìvotnih namirnica i higijenskih sredstava, ali za stare, usamqene i bole{qive qude, iako im je pomo} neophodna, najdragocenije je bilo {to se neko i wih setio. Prema popisu iz 2011. godine, u Mesnoj zajednici Gowi Dubac ìvelo je 206 stanovnika, a kako isti~u ìte-

POMO] STARIM I UGRO@ENIM ME[TANIMA qi ovog draga~evskog sela, danas ih je, svakako, mawe. U selu ima samo {est |aka, a u posledwe dve godine nije se rodila ni jedna beba. Statistika kaè da upravo u ovom mestu ìvi najstarije stanovni{tvo u ~itavom Moravi~kom okrugu. Prose~an vek stanovnika je 55,8 godina, a prete`ni broj ìteqa su stara, samohrana i bolesna lica. Milinko Panteli} iz Gorweg Dupca, ina~e vojni invalid, ìvi sam i ima ì-

votnu èqu da u wegovoj oronuloj ku}i zasija sijalica. - Kada bih dobio svetlo, bio bih veoma sre}an. Ne o~ekujem da mi izgrade put i ku}u, ali bez struje se te{ko ìvi. Iako sam star i bolestan, uvek pomalo sejem i kopam, da bih mogao da se prehranim. Imam malo i malina. @ivim od socijalne pomo}i i snalazim se kako umem - kaè Milinko, a wegova ìvotna pri~a nije usamqen primer u Gorwem Dupcu, gde preovla|uju stara~ka

doma}instva. Mla|i qudi su mahom oti{li u gradove, gde su i osnovali svoje porodice, jer svoju budu}nost nisu videli u selu. - Sara|ujemo sa Me|unarodnim klubom èna iz Beograda, koji nov~ana sredstva sa svojih novogodi{wih bazara poklawa u humanitarne svrhe. Ove godine smo se opredelili da pomognemo najstarije, najugroènije i samohrane ìteqe seoskog podru~ja i to u najsiroma{nijim op{tinama u Srbiji. Obezbedili smo humanitarnu pomo} za 20 socijalno najugroènijih lica u mesnim zajednicama Gorwi Dubac i Glog - rekla je mr Nade`da

Satari}, predstavnik humanitarne organizacije EMITY, obja{wavaju}i da se Srbija svrstava u zemqe Evrope sa najstarijim stanovni{tom. Prosek starosti na{eg stanovni{tva je ve}i od 42, a u Gorwem Dupcu iznosi skoro 56 godina. Gotovo polovina ìteqa ovog sela ima vi{e od 65 godina. Ima mnogo stara~kih doma}instava, u kojima ìve usamqeni qudi. Iako mnogi od wih imaju potomke, teret ìvota nose sami, jer ne èle da u ovim kriznim godinama optere}uju decu. Najve}i problemi sa kojima se susre}u stanovnici ovog i sli~nih sela su: zdravstvena za{tita, jer su

im ambulante veoma udaqene, i prevoz do gradova, zbog nedostatka autobuskih linija ili nedovoqnog broja polazaka. Stana Proti}, direktor Centra za socijalni rad, isti~e da op{tina Lu~ani ima veoma razu|enu teritoriju i da se u najteòj poziciji nalaze stara~ka doma}instva u najudaqenijim selima od varo{ica. Konkretno u Gorwem Dupcu i Grabu, starim i socijalno najugroènijim licima, najneophodnija je pomo} u ku}i. Lokalna samouprava je u buxetu izdvojila odre|ena sredstava za te namene, ali bez pomo}i dràve nema novog zapo{qavawa gerontodoma}ica. V. S.

MLADI VATROGASCI IZ GU^E OSVOJILI PRVO I TRE]E MESTO NA DR@AVNOM TAKMI^EWU U KAWI@I

DOBRIM DOBRIM TRENINGOM DOBRIM DOBRIM TRENINGOM TRENINGOM TRENINGOM DO DO SJAJNIH REZULTATA! DO DO SJAJNIH SJAJNIH SJAJNIH REZULTATA! REZULTATA! REZULTATA! marketing 032/342-276

U\ITE U SVET IGLE I KONCA, [ARENI SVET KRPICA. BUDITE KREATIVNI I ORIGINALNI. DIZAJNIRAJTE SVOJU GARDEROBU, MI ]EMO VAS NAUÎTI DA TO I OSTVARITE. KURS [IVEWA I MODELOVAWA. FORMIRAWE GRUPA JE U TOKU, PRIJAVITE SE. akon osvajawa prvog mesta na okru`nom takmi~ewu, mladi vatrogasci Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva iz Gu~e ostvarili su izuzetne rezultate na 5. Dràvnom takmi~ewu vatrogasnog podmlatka Srbije, odrànom u Kawiì. U konkurenciji deset ekipa, uzrasta od {est do 11 godina, predstavnici Moravi~kog okruga osvojili su prvo mesto u mu{koj i tre}e u ènskoj konkurenciji. Na sve~anom prijemu, koji je lokalna samouprava specijalno uprili~ila za mlade vatrogasce, predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} im je uputio srda~ne ~estitke i istakao da se ovakvim podmlatkom Draga~evo ponosi. Poèleo im je puno sre}e u budu}em radu i podsetio prisutne da su aprilskim i majskim poplavama pripadnici vatrogasno-spasila~kih jedinica iz Gu~e pruìli veliki doprinos u borbi protiv vodene stihije i zbriwavawu ìteqa ugroènog podru~ja.

Kurs vodi diplomirani tekstilni inèwer sa vi{egodi{wim iskustvom u radu u konfekcijama. Objediweni kurs od 2 nivoa ukqu~uje sve faze izrade ode}e, od upotrebe pribora i ma{ine za {ivewe do konstrukcije ode}e i {ivewa po èqi. Rad se izvodi u malim grupama. Ciq je da po zavr{etku kursa moète izraditi svaki odevni predmet koji zamislite. Kurs se izvodi iz 2 nivoa. -osnovni: Nau~i}ete da koristite alat i ma{inu za {ivewe, da koristite gotove {niteve iz burde

i da ih modelujete po `eqi, da sa{ijete jednostavne odevne predmete(sukwa, pantalone) -vi{i: Rad na obi~nim i specijalnim industrijskim ma{inama, kori{}ewe alata i specijalnih aparata. Svaki nivo traje 8 nedeqa, 3 puta nedeqno po 2 ~asa, po`urite, formirawe grupa je u toku. ZA NAJUSPE[NIJE POLAZNIKE OBEZBE\ENO RADNO MESTO Za sve informacije: tel: 061/22-91-801

ateljedobrihkrojeva@gmail.com facebook.com/kurskrojenjaisivenja

Mladi vatrogasci Luka An|eli} i Svetlana Boòvi} su istakli da je wihov plasman na dràvnom takmi~ewu rezultat velikog rada i dobrog treninga, pa otuda zasluga za ostvarene rezultate podjednako pripada i wihovim trenerima. Dobrovoqno vatrogasno dru{tvo iz Gu~e je u posledwih 20 godina beleìlo odli~ne rezultate na dràvnim prvenstvima. Kako je istakao Jovan Vuji~i}, predsednik DVD, vi{e od 400 de~aka i devoj~i-

ca je pro{lo vatrogasnu obuku u wihovom dru{tvu, a zahvaquju}i kvalitetnim treninzima u Gu~u je stiglo oko 250 medaqa. ^lanovima podmlatka Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva su na sve~anom prijemu uru~ene specijalne zahvalnice lokalne samouprave za sjajne rezultate, koje su ostvarili u Kawi`i. Zbog dobre saradwe i podr{ke, koju pru`a Dru{tvu, predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} dobio je priznawe Vatrogasnog saveza Srbije. V. S.

LU^ANI

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

U SUSRET 54. DRAGA^EVSKOM SABORU TRUBA^A

DOMA]IN SMOTRE KWI@EVNIK RADOMIR ANDRI]

Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu

vih dana u Gu~i se obavqaju posledwe pripreme za 54. Sabor truba~a, koji }e biti organizovan od 6. do 10. avgusta. Organizatori manifestacije su i ovoga puta za velike qubiteqe truba{tva pripremili bogate programske sadràje. Najve}a truba~ka smotra na svetu bi}e sve~ano otvorena, uz zvuke truba~kog orkestra Gorana Rankovi}a, u sredu, 6. avgusta, u 10 ~asova ispred Spomenika truba~u. Doma}in ovogodi{weg Sabora je kwièvnik Radomir Andri}, predsednik UKS. Nakon podizawa saborske zastave i slova doma}ina manifestacije, u Muzeju trube bi}e otvorena izlo`ba posve}ena istorijatu Draga~evskog sabora truba~a. Prvog saborskog dana bi}e prire|en i specijalni program povodom obeleàvawa 100. godi{wice od Prvog svetskog rata. Privredna izlo`ba }e biti otvorena u 14 sati.

U kulturno-umetni~kom programu “Pobedili su zasluìli su”, koji po~iwe u 20 ~asova na pozornici Centra za kulturu, nastupi}e pobednici pro{logodi{weg Sabora - truba~ki orkestri Kristijana Azirovi}a iz Bojnika, Ekrema Mamutovi}a iz Vrawa, Dejana Jev|i}a iz Poège i Stojana Krsti}a iz Lepenice. U ~etvrtak, 7. avgusta, na pozornici Centra za kulturu u 18 sati bi}e organizovano takmi~ewe mladih truba~a, u kome }e se nadmetati tri pionirska i 13 omladinskih orkestara. U 20 ~asova, na velikoj pozornici na stadionu, bi}e odràno Me|unarodno takmi~ewe u kome }e u~estvovati deset truba~kih orkestara. Koncert majstora trube Elvisa Ajdinovi}a po~iwe u 22, a koncert Svetlane Cece Ra`natovi} u 23 ~asa. U petak, 8. avgusta, u ranim jutarwim ~asovima zvuci ~uvene “truba~ke bu-

dilice” odjeknu}e ulicama Gu~e, a nakon toga posetioci Sabora ima}e priliku da uìvaju u takmi~ewu zdravi~ara, izboru najlep{e narodne no{we, narodnom vi{eboju i bogatim kulturno-umetni~kim programima “ûvarku}a” i “Muzika spaja qude”. U 17 ~asova bi}e uprili~en defile u~esnika programa. Ve~e }e obeleìti nastup majstora trube Dejana Petrovi}a i pono}ni koncert u kome }e svoje ume}e pokazati 12 najboqih truba~kih orkestara sa predtakmi~ewa. U subotu, 9. avgusta, nakon “Truba~ke budilice” i defilea u~esnika programa, posetioci truba~ke smotre }e uìvati u improvizaciji stare draga~evske svadbe i bogatom kulturno-umetni~kom programu na pozornici Centra za kulturu. Finalno takmi~ewe seniorskih truba~kih orkestara, na velikoj pozornici na stadionu, bi}e orga-

nizovano u 21 ~as, a nakon toga }e uslediti koncert majstora trube Dejana Lazarevi}a. Sabor truba~a se zavr{ava 10. avgusta bogatim kulturno-umetni~kim programom i koncertima “Magnifika” i Miroslava Ili}a. Kako isti~e Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu, ovogodi{wi Sabor truba~a }e imati oko 1.000 u~esnika. U finalnom takmi~ewu }e u~estvovati 17 seniorskih orkestara, u konkurenciji mladih truba~a ume}e }e odmeriti 16, dok }e na me|una-

rodnom takmi~ewu nastupiti 10 orkestara. U programu }e u~estvovati i brojna kulturno-umetni~kih dru{tava iz zemqe i inostranstva, peva~ke grupe, zdravi~ari... O~ekuje se da }e prestonicu trube i ovog avgusta posetiti od 350 do 400 hiqada qudi. - Ove godine smo zabele`ili odli~an odziv truba~kih orkestara i publike na predtakmi~ewima. O~ekujemo da }e predstoje}i Sabor truba~a biti podjednako dobro pose}en kao i pro{logodi{wi. Pripremili smo veoma bogat kulturno-umetni~ki program, u kome dominantno mesto ima takmi~ewe truba~kih orkestara - ka`e

Tadi}. On dodaje da postoji veliko interesovawe i stranih i doma}ih turista za ovu manifestaciju i da svakodnevno stiù nove rezervacije. Truba~i }e biti u privatnom sme{taju u Gu~i, a ~lanovi kulturnoumetni~kih dru{tava iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Poqske, Slova~ke i drugih zemaqa bi}e sme{teni u domovima u~enika u â~ku, Poègi i Ivawici. Sude}i prema rezervacijama, strani turisti su veoma zainteresovani za Sabor, a za wima ne zaostaju ni doma}i. Cena sme{taja varira u zavisnosti od ekskluzivnosti i kre}e se od 25 do 50 evra u Gu~i. V. S.

ZAVR[ENO PREDTAKMI^EWE TRUBA^A NA ZLATIBORU

NAJBOQI ORKESTAR IVANA JOVANOVI]A IZ U@ICA Na predtakmi~ewu na Zlatiboru, prema odluci stru~nog ìrija, pobedio je truba~ki orkestar Ivana Jovanovi}a iz Uìca, a presti`no zvawe najboqeg truba~a poneo je Radi{a Vitezovi} iz Tubi}a (zlatna truba). Danijeli Veselinovi} iz Ariqa je, prema oceni publike, zasluèno pripala “prva truba Zlatibora”. Na predtakmi~ewu na Zlatiboru snage je odmerilo devet truba~kih orkestara, a u~e{}e na Saboru u Gu~i obezbedili su truba~i Ivana Jovanovi}a, Radi-

{e Vitezovi}a, Dejana Jev|i}a, Danijele Veselinovi} i Marka Gligorijevi}a. Nagrada za najizvornije muzicirawe pripala je orkestru Marka Gligorijevi}a, dok su za najboqe truba~e progla{eni Milojko \uri} i Qubivoje Dikovi} iz Po`ege. Najboqi tenorista je Milan Sretenovi} iz orkestra Branka Ostoji}a. Na listu najboqih su se upisali basista Nikola [u{i}, koji svira u truba~kom orkestru Dejana Jev|i}a, i bubwar Milutin Negovanovi} iz sastava Ivana Jovanovi}a.

GORWI MILANOVAC

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

USPE[NO VEÊ BAROKNE MUZIKE aroq Maro~ik, vanredni profesor na Filolo{ko-umetni~kom fakultetu u Kragujevcu, odsek flauta i ~lan “Trija flauta”, i Magdalena Popovi}, profesora klavira u Muzi~koj {koli “Mokrawac” u Kraqevu, odràli su 16. jula koncert u Gorwem Milanovcu. Ovaj vrhunski muzi~ki i kulturni doga|aj uprili~en je u Modernoj galeriji Kulturnog centra, u ambijentu reprezentativne izlo`be “Srpske ène slikari”. Na programu koncerta na{la su se dela: Benedeta Mar~ela, Roberta Valentina, Domenika Skarlatija, Leonarda Vincija i Xorxa Fridriha Hendla, tokom

SJAJAN NASTUP KAROQA MARO^IKA I MAGDALENE POPOVI] kojih su priznati i nagra|ivani srpski umetnici demonstrirali vrhunsko ume}e muzicirawa na flauti i klavinovi. Sjajna muzi~ka izvedba je poklonike milozvu~nih kompozicija baroka provela kroz zemqe zapadne, sredwe i ju`ne Evrope, preko francuskog i italijanskog stila do klasi~nog engleskog baroka. Kompozicije, izvedene u nekoliko kra}ih blokova, ostavile su dubok utisak na publiku,

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA

Utorak, 29. jul, Norve{ka ku}a u 20 ~asova

PREDSTAVA “ÔRBA OD KANARINCA”, ULAZ SLOBODAN Predstava “ôrba od kanarinca”, u produkciji Udruèwa ,,Dobri qudi’’ i izvo|ewu vaqevskih pozori{nih stvaralaca, na sceni Norve{ke ku}e u Gorwem Milanovcu bi}e uprili~ena u utorak, 29. jula, od 20 sati.

koja je svaku numeru pozdravqala burnim aplauzima. Karoq Maro~ik je diplomirao na beogradskom Fakultetu muzi~ke umetnosti (flauta) u klasi prof. Miodraga Azawca. Bio je ~lan umetni~kog ansambla “Hor flauta”, sa kojim je realizovao veliki broj koncerata i trajnih snimaka, kao i dva kompakt diska u produkciji RTS. Magdalena Popovi}, diplomirala je na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beo-

gradu, odsek klavir. [kolovala se kod profesora: Vladimira Steqma{enka, Gordane Manojlovi}, Milice [najder Huterer i Milo{a Ivanovi}a. Od 1994. godine radi kao profesor klavira, najpre u ^a~ku u M[ “Dr Vojislav Vu~kovi} “, a potom u Kraqevu u sredwoj Muzi~koj {koli “Mokrawac”. Organizator koncerta je Kulturni centar Gorweg Milanovca. V. S.

Na suptilan na~in predstava predo~ava zna~aj bra~ne zajednice i, ne nude}i kona~no re{ewe i model uspe{nosti braka, otvara poligon za razmi{qawe i time postaje mali bra~ni savetnik. Predstavu je na scenu postavila rediteqka Bojana Lazi}, a uloge tuma~e Angelina i Dragan Luki}. Re~ rediteqke:

“ôrba od kanarinca” je predstava o istinskoj qubavi izme|u mu{karca i ène. Onoj koja, kada jednom po~ne, nema kraja. Qubavi velikoj koliko i sam ìvot, koju svi mi prièqkujemo i kojoj se divimo. Tako|e, ovo je komad o pra{tawu i razumevawu. O strahu od samo}e, kao i o strahu od bliskosti. O jednoj Jeleni i jednom Mihailu. Ali i o svima nama koji ~ekamo da nam se desi qubav, kao i o svima vama kojima se ona ve} dogodila. Opustite se i uìvajte u “ôrbi od kanarinca” jer smo je pripremili za vas, sa puno truda i qubavi! (Bojana Lazi}) Projekat “ôrba od kanarinca” sufinansiran je iz buxeta Grada Vaqeva na konkursu za finansirawe i sufinansirawe projekata u kulturi koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i prezentaciji umetnosti i kulture u Vaqevu za 2013. godinu.

Iako je “^orba od kanarinca”, po maestralno napisanom tekstu Milo{a Radovi}a, igrana mnogo puta na srpskoj i inostranoj pozori{noj sceni, zbog teme koju obra|uje i visoke umetni~ke vrednosti aktuelana je ve} 15 godina. Komad govori o qubavi i predstavqa ne`nu, komi~nu, ali u isto vreme veoma surovu pri~u o braku. Istovremeno, ona je priru~nik za one koji razmi{qaju da u brak u|u, ali i ogledalo onih koji su ve} u wemu.

FILMOVI ZA DECU Povodom zna~ajnog priznawa koje je dodeqeno Kulturnom centru za produkciju na 43. Reviji filmskog stvarala{tva dece i omladine Srbije, Ustanova za kulturu, umetnost i van{kolsko obrazovawe iz Gorweg Milanovca tokom avgusta, kao dar svojim budu}im saradnicima, na brojnim lokacijama u gradu, ali i {irom op{tine, organizova}e besplatne filmske projekcije za decu.

ziv Kulturnog centra, u ~etvrtak, 31. jula, u 18 sati na Trgu kneza Mihaila (u slu~aju ki{e Norve{ka ku}a) u Gorwem Milanovcu, izve{}e de~ju predstavu “In pi ~arapin, }iju }i, xiv xiv, uz’o jagwe div”. Qubomir i Irina Jankovi}, autori teksta, inspiraciju za predstavu prona{li su u narodnom stvarala{tvu za decu. Razbrajalice, rugalice, brzalice, zagonetke, poslovice i narodne de~je pesme su osnova i polazi{te dramskog teksta i dramske radwe predstave. Wen ciq je

„TETRA PAK” OSVOJIO WorldStar NAGRADU ZA 2014. GODINU “Tetra Pak”, svetski lider u re{ewima za preradu i pakovawe hrane, osvojio je WorldStar nagradu za 2014. godinu za Tetra Brik® Aseptic 1000 Edge kartonsko pakovawe i to je {esta nagrada u nizu, koju je osvojio ovaj tip ambala`e. Predlozi za WorldStar nagrade razmotreni su krajem 2013. godine. Predstavnici 24 udru`ewa, koja se bave pakovawem i ~lanovi Svetske organizacije za pakovawa (World Packaging Organization) pregledali su 249 projekata iz 35 zemaqa. Predstavnicima kompanije “Tetra Pak” presti`na nagrada je dodeqena nedavno na

U KORAK SA SVETOM! Svetskom sajmu procesne opreme i ma{ina za pakovawe, koji se od 1958. godine odràva u Diseldorfu. Inovacija je zasnovana na poznatom obliku Tetra Brik® Aseptik ambalaè i potro{a~ima omogu}uje izuzetno lako rukovawe, sipawe, otvarawe i zatvarawe pakovawa. Osim toga, kako je navedeno u obrazloèwu prilikom dodele nagrade, ovakva ambalaà zadovoqava odgovaraju}e standarde u za{titi ìvotne sredine i ima jedinstven grafi~ki dizajn. - Vest nacionalnih razmera o presti`noj nagra-

Pored animiranih ostvarewa, projekcije }e obuhvatiti kratke i mini filmove za decu i omladinu, koji su premijerno prikazani na festivalima “Kratka forma”. Realizacija ove ideje startova}e projekcijama u Kamenici, 31. jula, u okviru “Ilindanskih dana”. ^etvrtak, 31. jul , Trg kneza Mihaila u 18 sati

di koja je pripala “Tetra Paku” me obradovala kao i svakog Milanov~anina, s obzirom na to da se jedna od najboqih fabrika u Evropi ove kompanije nalazi upravo u Gorwem Milanovcu. Ipak, nisam se

iznenadio, jer “Tetra Pak” dugi niz godina uspe{no posluje i doprinosi ne samo lokalnom, ve} i dr`avnom privrednom prosperitetu - rekao je predsednik op{tine Milisav Mirkovi}.

DE^JA PREDSTAVA “IN PIN ^ARAPIN...”, ULAZ SLOBODAN Pozori{na trupa “Tricikl” iz Beograda, na po-

da arhai~an jezik narodnog stvarala{tva za decu, mali{anima u~ine razumqivim i bliskim kroz scensku igru. Radwa pri~e se odvija na proplanku u {umi, gde brat i sestra, ~oban~i}i, u igri zaborave na jagwe koje odnese div. U potrazi za jagwetom nailaze na fantasti~na i mitolo{ka bi}a od kojih u~e odre|ene ve{tine i mudrosti. Predstavu, koja je prilago|ena deci uzrasta od tri do deset godina, na scenu je postavio rediteq Branislav \akovi}, a scenografiju, kostime i muziku potpisuju Irina Jankovi} i Radivoj Kne`evi}, koji istovremeno tuma~e uloge u woj.

SPORT

PETAK 25. JUL 2014.

Страну припремио М. Ристић

КУДА ИДЕ СРПСКИ ФУДБАЛ?

р би се ка жу, раз у ме ју у две ства ри: фуд бал и све оста ло што им пад не на па мет. Оста ле ства ри ово га пу та тре ба пре пу сти ти спрем ни ма да ус по ста ве ди јаг но зу и из ле че на шу жи вот ну сва ко днев и цу, али још увек је не из бе жна исти на, ка ко при мо ра ти кри ти ча ре да нам све „јад ни ји” фуд бал на до ма ћим те ре ни ма ба рем за про мил бу де бли жи де ша ва њи ма на ме ђу на род ној сце ни. Бра зил је да ле ко и пре да ле ко, али је сли ка из зе мље кар не ва ла и фуд ба ла итека ко по слу жи ла као опо ме на да је Ср би ја иако мно го људ ни ја, фуд бал ски „ма ла” у по ре ђе њу са Чи ле ом, Уру гва јом... Док уче сни ци Мон ди ја ла већ са би ра ју ми ли о не евра, на на шој фуд бал ској сце ни тек

о глед у ре тро ви зор и осврт на так ми чар ске ре зул та те свих се лек ци ја Ор лов ца да ју за пра во Мр ча јев ча ни ма да бу ду по но сни на про те клу се зо ну. Се ни о ри су пр вен ство у зо ни Мо ра ва окон ча ли са мо ко рак иза во де ћих, на че твр том ме сту. За до вољ ство је још ве ће ка да се ана ли зи ра учи нак пе тли ћа и пи о ни ра. За бу дућ ност фуд ба ла у Мр ча јев ци ма не тре ба бри ну ти. Пе тли ћи су пр ва ци Град ске ли ге, пи о нири пр ва ци Окру га. На рав но не за ни ма нас ка ко то ра де дру ги, али је ја сно да смо ме ђу рет ким клу бо ви ма зон ског ран га, ако не и је ди ни, ко ји у свом по го ну има ју нај мла ђе се лек ци је. Од је се ни ће мо има ти раз ло га да бу де мо при мер српсколигашима. У так ми чар ском по го ну има ће мо и ка дет ску еки пуса за до вољ ством ис ти че се

по не ко се оку ра жио да упу ти кри ти ке све зна ли ца ма ко ји од јед ног ба ра жа пра ве два, од два три, сво је вре ме но А, Б, А1, Б1 ли ге, и та ко ре дом, го ди на ма. По ко зна ко ји пут не што би да про ме ни мо, али ни ка ко да пре се че мо у ко ре ну и фуд бал ску истину по ста ви мо на сво је ме сто. Иако је за бри ну тост као не из бе жна по ја ва, већ одав но за ку ца ла на вра та фуд бал ских ин сти ту ци ја и са ве за ме ђу ко ји ма има и пре ви ше „за лу та лих” још ни је ка сно да се са мо пи ше и при ча о фуд ба лу као из гу бље ном слу ча ју. До бро зна мо где и ко ли ко гре ши мо. Та ле на та има на пре тек, али је очи глед но да ма ло ви ше тре ба тре ни ра ти и гла ву. Мо жда ау тор ове фуд бал ске при че чи ни

ПЕТЛИЋИ И ПИОНИРИ ПОНОС МРЧАЈЕВЧАНА

кре тар Мр ча јев ча на Вла ди мир Да чо вић. Ка да је у пи та њу се ни ор ски тим, ни шта се у клуп ској по ли ти ци не ће ме ња ти

у по ре ђе њу са прет ход ним се зо на ма. Ве ћи на игра ча из се ни ор ског ти ма су ме шта ни, или мом ци из око ли не. Та ко ће би ти и у но вој се зо ни. Ве ли ки „плус” је успе шан до го вор са тре не ром Ми ло љу бом Ко ва че ви ћем. Са пар по ја ча ња ето нас, по но во у вр ху. Та ко ће би ти док не ста са ју де ча ци из мла ђих ка те го ри ја ко ји су „нај јеф ти ни ја” ин ве сти ци ја. На ста ди о ну у Мр ча јев ци ма, је ди но мла ди игра чи из на шег по го на мо гу по ве ћа ти по се ту и ин те ре со ва ње на ших су гра ђа на за ре зул та те и успе хе Ор лов цауве рен је Да чо вић.

Где ћу и на коју страну?

кар ди нал не пре ви де, али је убе ђе ња да брит ка тре нер ска, и са мо тре нер ска, „са бља” уз не ми но ван до да так „као не ка да” ра ђа игра че уз ви ше ног по што ва ња пре ма ра ду и оба ве за ма. Сва ко пре пу шта ње слу ча ју, им про ви за ци ји и не струч но сти, (са ве ти ро ди те ља) сле по ве ровање об ја шње њи ма, па пи ри ма, ави о ни ма, ка ми о ни ма, ми ли о ни ма, све број нијих ме на џе ра они нај мла ђи, пи о ни ри, ви ше не о се ћа ју ни ти раз у ме ју: Ко га по слу ша ти и шта ура ди ти та мо где је нај бит ни је, на фуд бал ском те ре ну!? Ако сва ки по сао, а бављење фуд ба лом да нас је све осим за ба ве озбиљ но

схва ти те он да тре ба би ти искрен, по штен, до сто јан ствен и ре а лан. Ма ло број ни, не у трал ни по сма тра чи на утак ми ца ма ре дов ни су све до ци струч ња ка у ли ку та та, ма ма, де да. Често се „сја те” це ле фа ми ли је у же љи да ства ри по ста ве на не ко сво је ме сто. На рав но при том опсу ју ра фал оних „соч них срп ских”, тре не ри ма, су ди јама и не чи јој ту ђој де ци ко ја ни ка ко ни су ни при бли жно јед на ка њиховим си но ви ма. До бру во љу ни ко им не мо же оспо ри ти, али у бо ље су тра збу ње них де ча ка на те ре ну, го то во је не мо гу ће по ве ро ва ти. На ста ви ће се...

OGLASI

U skladu sa Akcionim planom zapo{qavawa grada â~ka za 2014. godinu ("Slu`beni list grada â~ka" br.3/2014) i zakqu~enim Sporazumom o ure|ivawu me|usobnih prava i obaveza u realizaciji programa ili mera aktivne politike zapo{qavawa izme|u Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i grada â~ka za 2014. godinu, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak raspisuje JAVNI POZIV ZA REALIZACIJU PROGRAMA STRU^NE PRAKSE U 2014. GODINI I OSNOVNE INFORMACIJE Program stru~ne prakse namewen je nezaposlenim licima sa najmawe sredwim obrazovawem, sa prebivali{tem na teritoriji grada â~ka, a koja se nalaze na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe-Filijala â~ak, koja se prvi put stru~no osposobqavaju za zanimawe za koje je ste~eno odgovaraju}e obrazovawe-kvalifikacija ili koja su se stru~no osposobqavala kra}e od vremena potrebnog za polagawe pripravni~kog odnosno stru~nog ispita, radi sticawa iskustva za polagawe pripravni~kog odnosno stru~nog ispita, u skladu sa zakonom ili op{tim aktom poslodavca, bez zasnivawa radnog odnosa. Program stru~ne prakse traje u skladu sa zakonom, a najduè 24 meseca, odnosno u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca, i to: - do 6 meseci za pripravnike sa sredwim obrazovawem, - do 9 meseci za pripravnike sa vi{im ili visokim trogodi{wim obrazovawem, - do 12 meseci za pripravnike sa najmawe ~etvorogodi{wim visokim obrazovawem. Lice koje se stru~no osposobqavalo kra}e od vremena potrebnog za polagawe pripravni~kog/stru~nog ispita, u program se ukqu~uje za preostali period potreban za sticawe uslova za polagawe pripravni~kog/stru~nog ispita. II NAMENA I VISINA SREDSTAVA Sredstva kojima se subvencioni{e program stru~ne prakse iznose 5.000.000,00 dinara. Tokom trajawa programa stru~ne prakse Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe: 1. angaòvanim licima ispla}uje nov~anu pomo} u mese~nom iznosu od: - 12.000,00 dinara za lica sa sredwim obrazovawem, - 16.000,00 dinara za lica sa vi{im ili visokim trogodi{wim obrazovawem i - 20.000,00 dinara za lica sa najmawe ~etvorogodi{wim visokim obrazovawem; 2. vr{i obra~un i uplatu doprinosa za slu~aj povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom i 3. snosi tro{kove polagawa stru~nog/pripravni~kog ispita u visini jednomese~ne nov~ane pomo}i. III PODNO[EWE ZAHTEVA Uslovi Pravo u~e{}a u realizaciji programa stru~ne prakse moè ostvariti privatni poslodavac koji ima sedi{te na teritoriji grada â~ka pod uslovom: 1) da uredno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osigurawe; 2) da je zakonom/op{tim aktom poslodavca kao uslov za rad na odre|enim poslovima propisana obaveza obavqawa pripravni~kog staà; 3) da je izmirio ranije ugovorne obaveze prema Nacionalnoj slu`bi, osim za obaveze ~ija je realizacija u toku; 4) da ima najmawe jedno zaposleno lice; 5) da angaùje nezaposleno lice prijavqeno na evidenciju Nacionalne slu`beFilijale â~ak, a koje ima: - prebivali{te na teritoriji grada â~ka - ima sredwe, vi{e ili visoko obrazovawe - nema radnog iskustva u struci ili nema radnog iskustva u svojstvu pripravnika, dovoqnog za sticawe uslova za polagawe pripravni~kog /stru~nog ispita - u periodu od {est meseci pre podno{ewa zahteva nije bilo u radnom odnosu kod istog poslodavca 6) da ima kadrovske i druge kapacitete za stru~no osposobqavawe lica, odnosno ima zaposlenog mentora koji, ukoliko pozitivnim propisima nije druga~ije odre|eno, ispuwava slede}e uslove: - ima odgovaraju}u struku, najmawe je istog nivoa obrazovawa kao i pripravnik i - ima najmawe 12 meseci radnog iskustva u struci. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak u saradwi sa poslodavcem vr{i selekciju nezaposlenih lica koja }e biti ukqu~ena u program. Dokumentacija za podno{ewe zahteva: - zahtev za u~e{}e u programu na propisanom obrascu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe -Filijala â~ak - fotokopija re{ewa nadle`nog organa o upisu u registar, ukoliko podnosilac zahteva nije registrovan u APR; - obave{tewe Poreske uprave o podnetoj pojedina~noj poreskoj prijavi PPP PD,

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

izvod iz elektronske baze podataka Poreske uprave (EBP-PURS) i izvod iz banke o upla}enim pripadaju}im porezima i doprinosima za obavezno socijalno osigurawe na zarade/naknade, za posledwi mesec koji prethodi mesecu u kome je podnet zahtev; - izvod iz zakona/op{teg akta poslodavca, gde je kao uslov za rad na odre|enim poslovima propisana obaveza obavqawa pripravni~kog staà; - radna biografija mentora na propisanom obrascu Nacionalne slu`be; Nacionalna slu`ba zadràva pravo da traì i druge dokaze relevantne za odlu~ivawe o zahtevu podnosioca. IV DONO[EWE ODLUKE Odluka o sprovo|ewu programa stru~na praksa donosi se na osnovu provere i bodovawa podnetog zahteva za u~e{}e u programu. Provera podnetih zahteva Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe-Filijala â~ak proverava uskla|enost podnetog zahteva i priloène dokumentacije sa uslovima iz Javnog poziva. U ciqu provere ispuwenosti uslova iz Javnog poziva po podnetom zahtevu, Nacionalna slu`ba zadràva pravo da izvr{i slu`beni obilazak poslodavca. Bodovawe podnetih zahteva Prilikom bodovawa zahteva uzimaju se u obzir slede}i kriterijumi: program osposobqavawa lica, kadrovski kapaciteti poslodavca, duìna obavqawa delatnosti poslodavca, prethodno kori{}ena sredstva Nacionalne slu`be po programu stru~ne prakse i procena va`nosti podnetog zahteva za lokalno trì{te rada za podru~je Filijale. Kriterijumi za bodovawe zahteva i dinamika odlu~ivawa bi}e objavqeni na oglasnoj tabli Nacionalne slu`be za zapo{qavawe -Filijala â~ak danom objavqivawa Javnog poziva. Odluka o sprovo|ewu programa stru~ne prakse Odluku o sprovo|ewu programa stru~ne prakse donosi gradona~elnik grada â~ka, po pribavqenom mi{qewu Lokalnog saveta za zapo{qavawe V ZAKQUÎVAWE UGOVORA Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe-Filijala â~ak, grad â~ak i lice na stru~noj praksi, u roku do 30 dana od dana dono{ewa odluke o sprovo|ewu programa stru~ne prakse zakqu~uju ugovor, kojim ure|uju me|usobna prava i obaveze. U ciqu zakqu~ivawa ugovora, poslodavac je u obavezi da Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali â~ak dostavi potpisan ugovor o stru~nom osposobqavawu sa nezaposlenim licem na stru~noj praksi. Datum po~etka sprovo|ewa programa stru~ne prakse mora biti posle datuma dono{ewa odluke o sprovo|ewu programa stru~ne prakse. VI OBAVEZE IZ UGOVORA Poslodavac je u obavezi da: - stru~no osposobqava nezaposleno lice u duìni trajawa ugovorne obaveze; - osposobi nezaposleno lice za samostalan rad u struci, u skladu sa zakonom, odnosno aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova; - dostavqa Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali â~ak izve{taje o prisutnosti lica na stru~noj praksi, u skladu sa ugovorom; - dostavi Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali â~ak izve{taj o obavqenoj stru~noj praksi, u skladu sa ugovorom; - organizuje licu polagawe pripravni~kog/stru~nog ispita za samostalan rad, odnosno obezbedi dokaze o osposobqavawu neophodne za polagawe ispita pred nadle`nim organom, - izda potvrdu o obavqenoj stru~noj praksi, odnosno poloènom pripravni~kom/stru~nom ispitu; - omogu}i Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali â~ak kontrolu realizacije ugovornih obaveza i - obavesti Nacionalnu slu`bu za zapo{qavawe-Filijalu â~ak o svim promenama koje su od zna~aja za realizaciju ugovora u roku od 8 dana od dana nastanka promene. U slu~aju prekida stru~nog osposobqavawa lica, poslodavac moè da u roku od 30 dana od dana prekida stru~nog osposobqavawa, izvr{i zamenu sa drugim nezaposlenim licem istog nivoa obrazovawa, koji ispuwava potrebne uslove u skladu sa zakonom za preostalo vreme definisano ugovorom uve}anim za period sprovedene zamene. VII OSTALE INFORMACIJE Zahtevi se podnose Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali â~ak, ul. @upana Stracimira br. 35. Obrazac zahteva moè se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Filijala â~ak i na {alteru 8 Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka. Rok za podno{ewe zahteva je 30 dana od dana objavqivawa ovog javnog poziva u listu ,,â~anski glas". Nepotpuni i neblagovremeni zahtevi ne}e se uzimati u razmatrawe. Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe -Filijala â~ak.

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

OGLASI

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak raspisuje JAVNI KONKURS ZA ORGANIZOVAWE I SPROVO\EWE JAVNIH RADOVA U GRADU Â^KU U 2014. GODINI Javni radovi su mera aktivne politike zapo{qavawa koji se organizuju u ciqu zapo{qavawa, o~uvawa i unapre|ewa radnih sposobnosti i poboq{awa materijalnog poloàja nezaposlenih lica sa teritorije grada â~ka koja se nalaze na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe-Filijale â~ak kao i radi ostvarivawa odre|enog dru{tvenog interesa. Sredstva za javne radove iznose 5.000.000,00 dinara. Javne radove sprovodi poslodavac - izvo|a~ javnog rada, koga odre|uju grad â~ak i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe-Filijala â~ak na osnovu javnog konkursa. Maksimalna duìna trajawa javnog rada je 6 meseci. Javni radovi se organizuju u oblasti: - socijalnih i humanitarnih delatnosti - odràvawa i obnavqawa javne infrastrukture - odràvawa i za{tite ìvotne sredine i prirode. Poslodavac - izvo|a~ javnog rada zapo{qava lica sa teritorije grada â~ka, a sa evidencije nezaposlenih, ~iju je selekciju izvr{ila Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe-Filijala â~ak. Pri selekciji lica prioritet }e imati teè zapo{qiva nezaposlena lica i nezaposleni u stawu socijalne potrebe. Pravo u~e{}a u postupku sprovo|ewa javnih radova imaju: - organi jedinice lokalne samouprave, - javne ustanove i javna preduze}a, - privredna dru{tva, - preduzetnici, - zadruge, - udruèwa gra|ana sa sedi{tem na teritoriji grada â~ka. Sredstva namewena za sprovo|ewe javnih radova koriste se za: 1. isplatu neto zarade nezaposlenim licima ukqu~enim u javne radove, u visini od: - 23.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa I i II stepenom stru~ne spreme, - 24.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa III i IV stepenom stru~ne spreme, - 25.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa V i VI stepenom stru~ne spreme, - 26.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa VII stepenom stru~ne spreme. Utvr|eni iznos neto zarade uve}an za pripadaju}e poreze i doprinose ne moè biti niì od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa propisima o radu. 2. naknadu tro{kova dolaska i odlaska sa rada nezaposlenih lica ukqu~enih u javne radove, u visini do 1.500,00 dinara po licu za svaki mesec angaòvawa 3. naknadu tro{kova sprovo|ewa javnih radova po licu u visini od: - 1.500,00 dinara za sprovo|ewe javnih radova u oblasti socijalnih i humanitarnih delatnosti, - 3.500,00 dinara za sprovo|ewe javnih radova u oblasti odràvawa i obnavqawa javne infrastrukture i odràvawa i za{tite ìvotne sredine i prirode. Tro{kovi sprovo|ewa javnih radova isla}uju se u toku trajawa javnog rada u visini od 100% ukupnih sredstava odobrenih ugovorom za ove namene i ista se pravdaju. 4. naknadu tro{kova organizovawa obuke. U zavisnosti od vrste i sloènosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovo|ewe odre|enih javnih radova moè se organizovati obuka u toku trajawa javnog rada, po internom programu poslodavca ili programu obrazovne ustanove. Poslodavac - izvo|a~ javnog rada moè ostvariti naknadu za organizovawe obuke, u jednokratnom iznosu od 50.000,00 dinara po javnom radu. Odobrena sredstva su namenska i mogu da se koriste iskqu~ivo za sprovo|ewe javnih radova. Poslodavac - izvo|a~ javnog rada u obavezi je da obezbedi isplatu svih obaveza u skladu sa zakonom, a koje ne snose Nacionalna slu`ba i grad â~ak i to: tro{kove dolaska i odlaska sa rada u preostalom iznosu do visine cene prevozne karte u javnom prevozu, tro{kove minulog rada, naknadu zarade u periodu kori{}ewa godi{weg odmora, eventualnu razliku izme|u minimalne cene rada i visine neto zarade utvr|ene ovim javnim konkursom i pla}awe razlike doprinosa za obavezno socijalno osigurawe na utvr|enu razliku zarade. Uz prijavu (propisani obrazac) se dostavqa slede}a dokumentacija: - mi{qewe Lokalnog saveta za zapo{qavawe o opravdanosti izvo|ewa javnog rada, - fotokopija re{ewa nadle`nog organa o upisu u registar, - fotografije mesta izvo|ewa javnog rada - za javne radove koji se sprovode u oblasti odràvawa i obnavqawa javne infrastrukture i odràvawa i za{tite

ìvotne sredine i prirode (maksimalno tri fotografije za svaku lokaciju), - spisak lica korisnika usluga - za podnosioce javnih radova iz oblasti socijalnih i humanitarnih delatnosti. Ukoliko poslodavac - izvo|a~ javnog rada organizuje obuku, neophodno je dostaviti interni program obuke poslodavca ili program obrazovne ustanove. Ukoliko se sprovo|ewe javnih radova sufinansira u~e{}em podnosioca projekta - izvo|a~a javnih radova, ili iz drugih izvora, neophodno je dostaviti dokaz o u~e{}u u finansirawu. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe-Filijala â~ak zadràva pravo da traì i druge dokaze, relevantne za odlu~ivawe o odobravawu sprovo|ewa javnih radova. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe-Filijala â~ak proverava ispuwenost uslova Javnog konkursa i vr{i rangirawe primqenih prijava na osnovu unapred definisanih kriterijuma. Prioritet u izboru javnih radova imaju projekti kojima se obezbe|uje: - zapo{qavawe teè zapo{qivih nezaposlenih lica i nezaposlenih lica u stawu socijalne potrebe sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Filijale â~ak, - projekti kod kojih je obezbe|eno sufinansirawe u~e{}em podnosioca projekta - izvo|a~a javnog rada ( sopstvena sredstva ili iz poklona, donacija, legata, kredita i drugo), - projekti za koje se proceni da imaju ve}i interes za gra|ane i lokalnu sredinu u odnosu na druge projekte, a naro~ito ako realizacija javnog rada omogu}ava da se zapo~eti javni rad finansiran iz drugih izvora dovede do wegove potpune realizacije. Odluku o odobravawu sprovo|ewa javnih radova donosi Gradona~elnik grada â~ka, uz predhodno pribavqeno mi{qewe Lokalnog saveta za zapo{qavawe. Nacionalna slu`be za zapo{qavawe - Filijala â~ak, podnosilac prijaveizvo|a~ javnog rada i grad â~ak zakqu~uju ugovor o sprovo|ewu javnog rada, kojim se ure|uju me|usobna prava i obaveze. Rok za zakqu~ivawe ugovora o sprovo|ewu javnog rada je 30 dana od dana dostavqawa Odluke o odobravawu sprovo|ewa javnih radova. Dokumentacija za zakqu~ivawe ugovora: - ugovori o radu sa nezaposlenim licima i kopije prijava na obavezno socijalno osigurawe, kao dokaz o zasnivawu radnog odnosa na odre|eno vreme za lica koja se zapo{qavaju, - sredstvo obezbe|ewa ugovornih obaveza - dve istovetne blanko solo/trasirane menice, sa meni~nim ovla{}ewima (ukoliko je poslodavac - izvo|a~ javnog rada korisnik buxetskih sredstava i nije u mogu}nosti da priloì menicu, kao sredstvo obezbe|ewa ugovornih obaveza prilaè se izjava odgovornog lica da su obezbe|eni svi preduslovi za realizaciju projekta), - potvrda banke o otvorenom namenskom ra~unu i karton deponovanih potpisa. Po~etkom sprovo|ewa javnog rada smatra se datum prijave na osigurawe, odnosno po~etak rada prvog lica angaòvanog na javnom radu. Datum zasnivawa radnog odnosa koji je naveden u ugovoru o radu ne moè biti pre datuma zakqu~ewa ugovora o sprovo|ewu javnog rada, niti nakon 30 dana od dana dostavqawa Odluke o odobravawu sprovo|ewa javnih radova. Smatra}e se da je podnosilac prijave-izvo|a~ javnog rada odustao od odobrenih sredstava i realizacije projekta ako u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke ne dostavi dokumentaciju neophodnu za zakqu~ewe ugovora. Poslodavac - izvo|a~ javnog rada duàn je da: - obezbedi vo|u programa javnih radova i mentora za proces osposobqavawa nezaposlenih lica angaòvanih na javnom radu, - organizuje za{titu i bezbednost na radu zaposlenih, u skladu sa zakonom i zahtevom standarda za konkretne poslove javnog rada, - da zasnuje radni odnos na odre|eno vreme sa punim radnim vremenom sa novozaposlenim radnicima u duìni trajawa javnog rada, u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke o sprovo|ewu javnih radova i da izvr{i prijavu lica na obavezno socijalno osigurawe, - redovno vr{i isplatu zarada na teku}e ra~une lica, - redovno vr{i isplatu naknade tro{kova za dolazak i odlazak sa rada, - redovno upla}uje doprinose za obavezno socijalno osigurawe i dostavqa dokaze o uplati doprinosa za obavezno socijalno osigurawe za lica iz ugovora, - redovno dostavqa dokaze o utro{ku prenetih sredstava za tro{kove zarada,sprovo|ewa obuke, odlaska i dolaska sa rada i sprovo|ewa javnog rada, - u svakom momentu omogu}i kontrolu realizacije i uvid u svu potrebnu dokumentaciju i tok sprovo|ewa javnog rada, - dostavi fotokopiju potvrde/sertifikata o ste~enim kompetencijama nakon zavr{ene obuke, - blagovremeno izvesti Nacionalnu slu`bu za zapo{qavawe-Filijalu â~ak o svim promenama od zna~aja za realizaciju javnog rada, - da po zavr{etku javnog rada, Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali â~ak dostavi izve{taj o izvr{enom javnom radu. U slu~aju da korisnik sredstava ne realizuje obaveze definisane ugovorom, duàn je da vrati iznos ispla}enih sredstava. Prijave se podnose Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali â~ak, ul. @upana Stracimira br. 35. Obrazac prijave moè se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Filijala â~ak i na {alteru 8 Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka. Rok za podno{ewe prijava je 30 dana od dana objavqivawa ovog javnog konkursa u listu ,,â~anski glas". Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se uzimati u razmatrawe. Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijala â~ak.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

SPORT

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

ZAVR[ENE KAVLIFIKACIJE ZA PRVENSTVO SRBIJE “3X3”

BICIKLIZAM

OLIMP POBEDIO I U ^A^KU

KUP SRBIJE U ^A^KU

â~ku je pro{log vikenda odràn posledwi kvalifikacioni turnir Prvenstva Srbije u basketu “3x3”. Pobedio je beogradski Olimp, koji je trijumfovao i na turniru u Ni{u. U â~ku je igralo 10 timova. U prvoj polufinalnoj utakmici Olimp je dobio Xakove, a Orion mewa~nice bile su boqe od ê~ena. U finalu je Olimp savladao Orion mewa~nice sa 21:14. â~ak je bio posledwa prilika timovima da izbore

svoje mesto na finalnom turniru na beogradskom Kalemegdanu 16. avgusta. Pobednik finalnog turnira }e, osim {to }e biti {ampion Srbije, predstavqati na{u zemqu na “World Tour” u Pragu 23. i 24. avgusta. Zanimqivo je da Srbija ve} ima jednog

predstavnika na tom turniru, ekipu Basket “3x3” iz Novog Sada predvo|enu Du{anom Domovi}em Bulutom, trenutno najboqim “3x3” igra~em sveta, koji je na prvom mestu FIBA rang liste, a slede ga saigra~i Marko @dero i Marko Savi}. Z. J.

iciklisti~ki klub Borac u nedequ, 27, jula, organizuje u â~ku trku za Kup Srbije za sve kategorije. Prethodne trke odràne su u Novom Sadu, Beogradu, Apatinu i [idu. Skup svih takmi~ara je na Gradskom trgu od 9,30 do 9,45 ~asova, a start kod kafane “Kod Vlada” u Trbu{anima. Zbog biciklisti~ke trke saobra}aj }e biti zatvoren u Trbu{anima, Miokovcima i Prijevoru od 11 do 15,30 ~asova. Posle ~etiri odràne trke, seniori Borca su ekipno prvi, dok su pojedina~no Marko Danilovi} drugi i Jovan

Zekavica tre}i. Mla|i kadeti, kadeti i juniori su me|u tri najboqe ekipe. Mla|i kadet David Kosti} i kadet Aleksandar Petrovi} su prvi, a Stefan Sretenovi}, mla|i kadet, je tre}i. Pred doma}om publikom i na poznatoj stazi biciklisti Borca }e biti u prilici da poprave bodovni saldo, ali }e nastupiti oslabqeni. Seniori Stefan Stefanovi} i Goran Antonijevi} takmi~i}e se za reperezentaciju Srbije na tri trke Euro tura u Slova~koj i Ma|arskoj, od 25. do 27. jula, dok }e David Kosti} voziti na trci “Marca in bici” u Italiji. Z. J.

POBEDNICI

Miks 2000. i mla|i 1. Dijagonale 2. Kraqevi 3. Veseli miks

ODBOJKA

ZAVR[EN TURNIR “STREET VOLLEY” D anima su organizatori Odbojka{kog turnira “Street volley” gledali u nebo nadaju}i se da }e im vreme dozvoliti da odigraju sve utakmice do kraja. Posle odlagawa zvani~nog otvarawa turnira i vi{ednevne borbe sa ki{om, u nedequ su odigrani polufinale i finale. Iako je tek drugi po redu,

“Street volley” je, na igrali{tu kod Medicinske {kole, okupio vi{e od 100 igra~a, razli~itih uzrasta. Ve}ina momaka i devojaka je po ceo dan provodila na popularnom “Medicinskom”, ve`baju}i za utakmice ili bodre}i takmi~are. Osim odbojke, igrali su i ko{arku i malu fudbal. Najva`nije je bilo provesti vreme sa drugarima

Seniori 1996. godi{te i stariji 1. Back off 2. Povratak otpisanih 3. Misisipi Devoj~ice 2001. godi{te i mla|e

u igri i razonodi. Pobedni~ke ekipe osvojile su i nagrade. Mla|i su dobili medaqe, a stariji nov-

~ane nagrade i ve~ere u “Gradskoj ba{ti” i Kafeu “13”. Z. J.

TURNIR “PREDRAG VUÎ]EVI] PREVO” JO[ UVEK AKTUELAN reme i turnir u basketu “3X3”, koji je odigran pro{log vikenda na @elovom igrali{tu, produìli su 27. Memorijalni turnir “Predrag Vu~i}evi} Prevo”. Dok ostali jo{ uvek zavise od ki{e, mla|i pioniri i pioniri su usepeli da zavr{e takmi~ewa. U konkurenciji mla|ih pionira Diablos je savladao Pocepane mreìce, 2:1. Za

PIONIRI OKONÂLI TAKMIÊWA Diablos su igrali: Duwi}, êkovi}, Nikoli} i Jelu{i}, a u drugoplasiranoj ekipi Sre}kovi}, Aleksi}, Zlatanovi} i Obradovi}. U konkurenciji pionira Lejdi xim xim savladao je Televizuju Galaksija 32 sa 2:0. Pobedni~ki sastav ~inili su: Savi}, Pejovi}, Rakowac i Radovanovi}. Za “novina-

1. Igraonica Slon~e 2. TSNNS 3. Ekipa 14

Ostalo je da polufinalne i finalne utakmice odigraju kadeti, juniori i seniori. I ove godini u~esnici turnira }e se oprobati u {utirawu trojki. Z. J.

1. WM 2. Atrio 3. Trio sloboda De~aci 1997. godi{te i mla|i 1. MIG 2. Ne znam ko 3. MMK

OBNOVQEN PARKET U HALI BORAC

NOVI USLOVI ZA NOVE REZULTATE

osle desetak dana intenzivnog rada, zavr{na je obnova parketa u hali Ko{arka{kog kluba Borac. Skroz je zamewen deo pored reketa, a na ostalim delovima je popravqen i osve`en. Koliko su ovakvi radovi bili neophodni, govori i ~iwenica da parket u hali nije mewan ve} 15 godina i da je pod postao prili~no klizav. - Nekako smo uspeli da zavr{imo prethodnu sezonu, jer je deo terena kod oba reketa bio prili~no o{te}en. Uspeli smo da obnovimo ceo

re” su se takmi~ili: Zdravkovi}, Petkovi}, Babovi} i Nenadi}. Memorijal “Predrag Vu~i}evi} Prevo” bi}e nastavqen i narednih dana na igrali{tu KK @elezni~ar.

Devoj~ice 1998. godi{te i mla|e

parket i spremno do~ekamo predstoje}u takmi~arsku sezonu, kada je re~ o pojedinim elementarnim uslovima za igru - ka`e Marko Ivanovi}, direktor Borac Mocart sporta. U obnovi parketa klubu su pomogle firme “^A term”, “Tomovi} parketi” i “Vitorovi} parketi”. Mla|e selekcije su ve} po~ele pripreme i za sada treniraju na otvorenom. Od ponedeqka svi }e mo}i da ve`baju u hali, a seniorska ekipa Borac Mocart sporta pripreme }e zapo~eti, najverovatnije, 4. avgusta. Z. J.

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena 18.000 evra P-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG, cena 17.500 evra P-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat, cena 19.000 evra sa PDV-om P-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena 19.000 evra P-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena 24.000 evra P-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 23.000 evra P-30 m2, Nemawina, prizemqe, CG, cena 20.000 evra P-32 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 evra P-36 m2, dvosoban, centar, VP, CG, terasa, parking, cena 29.000 evra P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 25.000 evra P-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat, lift, CG, terasa, spava}a soba, cena 26.000 evra P-32 m2, Nemawina, spava}a soba, CG, cena 22.000 evra P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 27.000 evra P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, cena 750 evra/m2 P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 evra P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, cena 35.000 evra P-43 m2, centar, 4. sprat, TA, terasa, cena 27.000 evra P-43 m2, noviji, Balkanska, 2. sprat, CG, cena 26.000 evra

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

STANOVI

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, cena 31.000 evra P-47 m2, noviji, centar, 4. sprat, CG, terasa, cena 35.000 evra P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 evra P-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas, lift, cena 26.000 evra P-49 m2, Stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 27.000 evra P-54 m2, centar, 9. sprat, lift, CG, cena 32.000 evra P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa, cena 28.000 evra P-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG, terasa, cena 28.000 evra P-52 m2, centar, VP, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 evra P-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 27.000 evra P-52 m2, nov, Avlaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 evra P-58 m2, nov, Qubi} kej, trosoban, 4. sprat, lift, CG, terasa, cena 39.000 evra P-57 m2 , Avenija, VP, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, cena 28.000 evra P-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2. sprat, TA, terasa, cena 31.000 evra P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, cena 47.000 evra P-63 m2, nov, H. Morava, trosoban, cena 33.000 evra P-68 m2, centar, 1. sprat, TAGAS, terasa, cena 40.000 evra P-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2. sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 evra P-76 m2, ul. Svetog Save, trosoban, CG, terasa, cena 30.000 evra P-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 37.000 evra P-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, terasa, lift, cena 38.000 evra P-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, renoviran, cena 45.000 evra BEOGRAD-VRA^AR prodajem novu garsoweru na prvom spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva, cena 38.000 evra CRVENI KRST , nov, trosoban stan, 1. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 92.000 evra KU]E P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera, cena 42.000 evra P-125 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a, cena dogovor P-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~eve hale, ili zamena za stan P-50 m2, kod Hotel Morave, renovirana, cena 27.000 evra LOKALI P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000 evra P-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000 evra P-72 m2, S. Markovi}a, mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

OGLASI

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

OBAVE[TEWE O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Obave{tava se javnost da je podnet zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta RADIOBAZNE STANICE CAV-02, CAQ02 Dqin investitora "TELEKOM SRBIJA" AD BEOGRAD ~ija se realizacija planira na KP br. 683/1 KO Dqin na teritoriji op{tine Lu~ani. Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, moè se izvr{iti u prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, u ulici JA br. 5 u vremenu od 09 do 12 ~asova. U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa zainteresovana javnost moè dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu predmetnog projekta. Op{tinska uprava }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za priloèni projekat potrebna procena uticaja na ìvotnu sredinu. OP[TINSKA UPRAVA

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 20. stav 1. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009 ), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o JAVNOM UVIDU, PREZENTACIJI I RASPRAVI 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora TELENOR D.O.O. Beograd, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "Zabla}e ", na k.p. Broj 437/4 K.O. Jeèvica grad â~ak; 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti javni uvid u navedenu studiju o proceni uticaja objekta na ìvotnu sredinu u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba broj 12, svakim radnim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 27.08.2014.godine; 3. Javna prezentacija i javna rasprava o navedenoj studiji o proceni uticaja objekta na ìvotnu sredinu bi}e odràna dana 27.08.2014.godine u sali Gradskog ve}a grada â~ka, @upana Stracimira broj 2. u â~ku, sa po~etkom u 11,00 ~asova; 4. Zainteresovane organizacije, organi i gra|ani mogu svoje primedbe, predloge i mi{qewa o navedenoj studiji o proceni uticaja na ìvotnu sredinu dostaviti gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 27.08.2014.godine. NAÊLNIK UPRAVE Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30m2, 3, lift, 22500 eura, Avenija 29m2, 5, 14000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 7 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5, 22000 eura , [iri centar 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 37m2, 5, lift, 25000 eura, Qubi} kej 34m2, 1, 25000 eura, Centar U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 53m2, 6, lift, 29500 eura , Restoran Brvnara 37m2 nov, 4, lift, sa stvarima , 32000 eura,Avenija 49m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2 ,14, lift , 22000 eura , Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura , Hotel Morava 49m2 , 4, 25000 eura, Hotel Morava 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 58m2, 1, 36000 eura, Qubi} kej 57m2 , 3, 37000 eura, Qubi} kej 55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej

AGENCIJA

SIGMA

53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej 57m2 , 2, lift , 35000 eura, Qubi} kej 50m2 ,4 , 28000 eura , Nemawina 52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar 53m2, 3, 36500 eura , Avenija 55m2, vp, 28000 eura, Avenija 53m2, 3, lift, 26000 eura , Avlad`inica 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 51m2, 4, 25000 eura, Centar 55m2, 3 , 31000 eura, Centar U ponudi jo{ 51 dvosobni stan DVOIPOSOBNI STANOVI 64m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava 67m2 , 7 , lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stana TROSOBNI STANOVI 78m2, 3, 37000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 80m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej 71m2, 3 , 41200 eura, [iri centar 52m2, vp, 19000 eura, Lu~ani 67m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 47 trosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE HITNO PRODAJEM STAN, AVENIJA 1, P-34 M2, 21.500 E STANOVI P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-38 m2, 2. sprat, CG, kod Cara,29.500 E P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-62 m2, 2. sprat, CG, centar, 42.000 E P-20 m2, 13.sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 E P-32 m2, 5.sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-36 m2, VP,TA, kod H. Morave, 24.000 E P-31 m2, 7.sprat, CG, Avlaxinica, 21.000 E P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1.sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8.sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 E P-51 m2, PR, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 E P-46 m2, PR, CG, Obili}eva-nov, 34.000 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E P-47 m2, 1.sprat, CG, Obili}eva, nov, 41.000 E sa PDV-om P-52 m2, 8.sprat, CG, Avlaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija,

28.500 E P-60 m2, 1.sprat, TA, kod H. Morave, 35.000 E P-67 m2, 12.sprat, CG, Kej, 43.000 E P-74 m2, 2.sprat, CG, Obili}eva, 49.000 E P-82 m2, 4.sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-89 m2, 2.sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1.sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 1.sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 E KU]E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 E P-208 m2, 6.8 a, kod Slobode, 50.000 E P-80 m2, 16 a, Parmenac, 29.000 E P-70 m2, 4 a, Kulinova~ko poqe, 30.000 E P-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-80 m2, 2 a, centar, 60.000 E

P- 190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E IMAWA 5 a, Je`evica, 10.000 E P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E P-70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 35.000 E P-50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E LOKALI P-37 m2, Obili}eva, 41.000 E P-60 m2, B. Jankovi}, 52.000 E P-49 m2, B. Oslobo|ewa, 26.000 E VIKENDICE 60 a, Kuki}i, 13.000 E 8 a, Jelica, 5.500 E 60 m2, Me|uvr{je, 40.000 E

STANOVI P-49 m2 , stari Autoprevoz, , 4. sprat, CG, 25.500 E P-39 m2, jednoiposoban, Obili}eva, prizemqe, 32.000 E P-34 m2, jednosoban, Avenija 1, 1. sprat, CG, 22.000 E P-27 m2, garsowera, 4. sprat, lift, CG, 23.000 E P-47 m2, jednoiposoban, 1. sprat, TA, 30.550 E P-53 m2, centar, solid, 3. sprat, 34.450 E P-30 m2, jednosoban, 23.000 E P-37 m2, jednosoban, Nemawina, 6. sprat, CG, 23.000 E P-43 m2, jednoiposoban, Alvaxinica, CG, 25.500 E P-49 m2, jednoiposoban, Avenija 1, CG, 4. sprat, 25.500 E P-43 m2, centar, 4. sprat, 26.000 E P-57 m2, dvosoban, Kej, 8. sprat, CG, 31.000 E P-56 m2, dvosoban, B. Jankovi}, 2. sprat, TA, 31.000 E P-49 m2, Svetog Save, 2. sprat, TA, 31.000 E P-58 m2, Vinara, 3. sprat, CG, 39.000 E P-51 m2, Medicinska {kola, 8. sprat, 24.000 E

P-51 m2, dvosoban, VP, TA, 26.000 E P-63 m2, dvoiposoban, Bawalu~ka, 1. sprat, TA, 40.000 E P-56 m2, Radi{e Po{ti}a, 4. sprat, renoviran, 32.000 E KU]E P- 118 m2, Dragi{a Mi{ovi], P+1, 27.000 E P-54 m2+1/1 P-32 M2 + gara`a 30 m2, 7 ari, 37.000 E P-49 m2, 1300 kaplara, 4.4 ara, 25.000 E P-70 m2+90 m2, Kqu~ka, 3.5 ari, 22.000 E P-160 m2, 17 ari, Atenica, 32.000 E P-65 m2, “Sloboda” fabrika, 8 ari, 27.000 E P-80 m2, 5 ari, podrum, Somborska, 50.000 E P-78 m2, bolnica, 25.000 E P-71 m2+30 m2, 4.55 ari, Trnavska, 77.000 E P-150 m2, Lomina, 3 ara, 80.000 E P-274 m2, 3 ara, Avenija 1, 90.000 E P-125 m2+20 m2 lokal, 2.7 ari, 125.000 E P-420 m2, 4.65 ari, Ko{utwak, 95.000 E

OGLASI

MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STERLEJKE, ÂÂNSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 POVOQNO - ÂSOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 110 m2 kod hotela “ Morava”, CG, terasa od 20 m2. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban nov stan kod hotela “Morava”, 4. sprat. Cena 48.500 E sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2. Cena 37.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 3. sprat, CG, terasa, cena 50.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 71 m2. Cena 46.000 E. Tel. 342-190 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, gas, cena 40.000 E. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM trosoban stan na Qubi} keju -lamela , CG. Mogu}a zamena. Tel. 064/1414-324 PRODAJEM trosoban stan od 73 m2 + 6 m2, strogi centar, cena 43.000 E. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM trosoban stan od 71 m2. Cena 41.200 E. Tel. 060/ 76-76-060 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, lift, cena 38.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban stan, nov, kod hotela “ Morava”, dupleks, odmah useqiv. Cena 42.000 E. Tel. 064/ 3171-701 PRODAJEM trosoban stan u Beogradu, kod Crvenog krsta, nov, 1. sprat, CG, terasa, cena 92.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban nov stan , Balkanska, cena 32.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 66 m2. Cena 45.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2 u Kalu|ericama. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvoiposoban stan od 79 m2. Cena 42.000 E. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2. Cena 35.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, 35.000 E. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 22.000 E. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, cena 31.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, cena 30.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 na Alvaxinici, 4. sprat, lift, cena 27.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 . Cena 26.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 . Cena 36.500 E, mo`e korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2 , blizu “Tempa”, povoqno. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 . Cena 28.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 kod hotela “Morava”, 2. sprat. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Cena 32.000 E. Tel. 060/76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2. Cena 26.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 32 m2, 22.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici , cena 36.500 E. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan u Aveniji 2, prvi sprat, CG, useqiv, cena 29.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole, 3. sprat, cena 24.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 46 m2, Avenija 1. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 49 m2. Cena 25.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 33 m2 u centru grada, CG, lift. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 35 m2. Cena 24.500 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, 2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 E. Tel. 060/348-9-270

IZDAJEM sviwac sa boksevima i re{etkama. 060/015-20-25 PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, 3.sprat, CG, centar. Cena 25.500 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, blizu pijaca. Cena 27.000 E. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, kod Cara, CG, terasa. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 23.000 E. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM noviji stan od 31 m2 u centru, na 2. spratu. Cena 18.000 E. Tel. 064/ 3171-701 PRODAJEM jednosoban stan od 31 m2, 4. sprat, CG, kod Hotela” Morava”, cena 20.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM stan od 58 m2, HITNO, terasa, CG, na Qubi} keju. Tel. 064/ 291-9010 PRODAJEM stan od 34 m2, u Aveniji 1, 2. sprat, CG, 21.500 E. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 54 m2 u blizini hotela “Morava”. Tel. 064/ 230-4202 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 E/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 49 m2, 4. sprat. Cena 27.000 E. Tel. 064/146-8-732 PRODAJEM stan od 47 m2, dvori{ni, cena 26.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM stan od 49 m2, kod starog Autoprevoza, 4. sprat, CG, 25.500 E. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 46 m2, nov, Obili}eva. Tel. 065/346-541-1 PRODAJEM stan od 43 m2, centar, 4. sprat, CG, 26.000 E. Tel. 064/ 13-12-544 PRODAJEM stan od 42 m2, novija gradwa, u blizini hotela “ Morava”, CG. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, prizemqe. Cena 32.000 E. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 38 m2 u ul. S. Save. Cena 22.000 E. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM garsoweru od 29 m2. Cena 13.500 E. Tel. 060/ 3-43-190 PRODAJEM garsoweru u Beogradu, Vra~ar, 1. sprat, ulica G. Vu~i}a, cena 38.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM garsoweru na Qubi} keju, cena 15.000 E. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM garsoweru u centru G. Milanovca, ili mewam za mawu ku}u. Tel. 062/ 11-31-989 PRODAJEM stan - garsoweru od 19 m2 na Qubi} keju. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 26 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM ~etiri apart-

IZDAJEM u Beogradu dvoiposoban name{ten stan u Ulici vojvode Stepe ( CG,TELEFON, klima i kablovska ) u blizini FON, FPN, Saobra}ajni i Farmaceutski fakultet. Tel. 064/ 155-9-160

mana na Zlatiboru, ^olovi}a brdo, od 30 do 40 m2, na prizemqu i 1. spratu. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u od 118 m2, 15.5 ari placa. Cena 62.000 E. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM ku}u od 40 m2 u centru, povoqno. Tel. 064/ 208-6-115, 034/ 384-044 PRODAJEM ku}u od 44 m2, kod “Slobode”, na 3.2 ara placa, u procesu legalizacije. Tel. 064/ 337-4-240 PRODAJEM ku}u od 88 m2, 4.10 ari placa. Cena 35.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 11 ari placa, u Preqini iznad crkve, sva infrastruktura, 36.000 E. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM novu monta`nu ku}u i 50 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 4.12 ari placa. Cena 28.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 91 m2, 3.8 ari placa u Beqini, svi prikqu~ci, u postupku legalizacije, 22.000 E.Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u u Gorwem Milanovcu, cena 19.000 E. Tel. 064/ 119-3-932 PRODAJEM ku}u od 78 m2 u Atenici, 25.000 E. Tel. 060/ 348-9-270, 064/ 13-12-544 PRODAJEM seosko imawe u Rajcu, 5.5 ha zemqe, 2 ha pod {umom, 100 stabala tre{we , 180 stabala {qive. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM seosko imawe u Ka~ulicama, sa 2.5 ha zemqe, sva infrastruktura, 90 m2, sa pomo}nim objektima. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u kod Titove Vile na Zlatiboru od 80 m2, plac 6 ari. Cena 70.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM radionicu iznad bolnice sa 3 ara placa u legalizaciji. Tel. 064/ 666-3-268 PRODAJEM - MEWAM 2 ku}e sa placem od 4 ara, Alvaxinica. Mogu} svaki dogovor. Tel. 064/ 392-0-325 KUPUJEM mawu ku}u na relaciji ^a~ak - Gori~ani, do 50 ari placa. Tel.55-63744 NEKRETNINE - IZDAVAWE BEOGRAD - VO@DOVAC izdaje se vi{e stanova za po dva i tri studenta. Sve je novo i name{teno. Useqivi od 1.9.2014. godine. Tel. 064/ 668-66-01 IZDAJEM trosoban stan na Autokomandi u Beogradu, 2. sprat, lift, CG, 250 E + depozit. Tel. 064/ 177-4-707 IZDAJEM garsoweru na Mirijevu, name{tena, CG, telefon, 130 E mese~no. Useqiva od 1.8.2014. Tel. 060/ 709-9-213

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

OGLA[AVAM IZGUBQENOM RADNU KWI@ICU NA IME KOVA^EVI] BOSIQKE IZ PREQINE.

IZDAJEM jednosobn name{ten stan u Aveniji 1. Tel. 063/ 844-8-409 IZDAJEM name{ten jednosoban stan, strogi centar, za dva |aka ili studenta. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM jednosoban name{ten stan. Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM stan za u~enice kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 182-2-722 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, novija gradwa, CG, KTV, lift, Qubi}ska ulica. Tel. 064/ 403-7-359 IZDAJEM ku}u u ^a~ku, ul. Nade`de Petrovi} 17, 100 m od Kule. Pogodno za agencije. Tel. 066/ 366-854 IZDAJEM jednosoban stan blizu fakulteta. Tel. 064/ 420-9-920, 064/ 556-9-192 IZDAJEM nov, prazan stan od 33 m2 u Pigovoj, CG. Tel. 060/ 026-1060 IZDAJEM jednosoban stan na Alvaxinici sa CG, poluname{ten, samo kuhiwski elementi. Useqiv odmah. Tel. 060/ 349-8-490 IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Tel. 063/ 600-938 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 346-541-1 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu na Zvezdari. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM dvosoban name{ten stan sa CG, kod hotela “ Morava”. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, pogodan za restoran, pekaru. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM name{tenu garsoweru blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 064/ 218-0327 IZDAJEM konforan jednosoban stan, parking, grejawe na gas i struju. Tel. 064/ 33-44-061 IZDAJEM vrlo povoqno dvosoban nename{ten stan sa grejawem u Ciganmali. Tel. 5372-816, 064/ 5426-726 IZDAJEM kancelaru u Obili}evoj , od 15 do 50 m2. Tel. 060/063-5-033 IZDAJEM 3 hektara imawa za rad, u Prisloni~kom poqu. Tel. 060/ 575-8-700, 727-026 IZDAJEM skladi{te od 500 m2, u ^a~ku, sa kancelarijom, asfaltiranim dvori{tem, vi{estruke namene. Tel. 032/ 5561-495 POSLOVNI PROSTOR 200 m2 i 12 ari placa uz magistralni put u Preqini izdajem ili prodajem. Tel. 061/ 111-6-439 PLACEVI PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, sa svim prikqu~cima kod “Slobode”. Tel. 064/ 544-0508 PRODAJEM ili mewam za

stan plac od 9 ari, kod Slobodine raskrsnice, komunalije, ogra|en, voda, struja. Tel. 063/ 27-00-25 PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotraè. Tel. 064/11-88-485 PRODAJEM plac od 12 ari u Loznici. Cena 5.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM parcelu od 1.2 ha u Preqini, blizu Intereksa. Tel. 064/ 004-5726, 064/ 427-3-378 RAZNO PRODAJEM prstewe {panski cvet. Tel. 065/ 675-9-331 PRODAJEM nov bansek za strugawe drva. Tel. 064/ 2861-564 PRODAJEM dve crvene vrbe u pawu, 70 cm. Tel. 826576 PRODAJEM autoprikolicu, nova, garancija, atest. Tel. 064/ 071-1-543 PRODAJEM crep velika kikinda, 1100 komada. Tel. 064/ 99-34-026 PRODAJEM raniju za zagrevawe vode i prekrupa~. Povoqno. Tel. 066/016-905 PRODAJEM postoqa za suncobrane. Tel. 064/ 294-2141, 032/ 374-125 PRODAJEM o~uvanu svetle}u reklamu. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM traktor Tomo Vinkovi} 420, 1985. god, sa prikqu~cima. Tel. 880-028, 064/ 16-00-876 PRODAJEM ~etiri nazimice, moè za priplod ili klawe. Tel. 062/ 583-331 PRODAJEM steonu kravu. Tel. 062/ 381-826 PRODAJEM mladog rasnog ovna za priplod. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM {tence zlatnog retrivera. Tel. 064/ 45-77-555 PRODAJEM ispravan zamrziva~ sandu~ar od 110 litara. Tel. 060/ 0371-841 PRODAJEM Gorewe friìder od 200 litara + 50 litara komora. Tel. 343594 PRODAJEM dva kau~a. Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM euro kuku za va{ automobil ili kombi. Tel. 064/ 071-1-543 PRODAJEM auto prikolicu Bockmann, nova, garancija. Tel. 064/ 07-11542 PRODAJEM dve letwe o~uvane gume. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM dve de~ije bicikle, mu{ka i ènska, uzrasta do 10 godina. Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM o~uvanu drvenu trgova~ku tezgu. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog, za welnes i fitnes centre, i salone lepote. Tel. 064/ 9456-205 PRODAJEM novu traktorsku korpu, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM drvena vrata bez {toka. Tel. 063/84-34149

PRODAJEM drvene garni{ne raznih veli~ina. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM okretne i prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 064/ 2942-141 OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855 KUPUJEM umati~enog ovna i seni~ka umati~ena jagwad. Tel. 061/ 111-6-439 AUTOMOBILI PRODAJEM kamion Iveko , registrovan do maja 2015. godine, nosivost 5 tona. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Punta , o~uvan, u odli~nom stawu. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM Punto 1.1., 1997. godi{te, u odli~nom stawu, registrovan do kraja novembra. Tel. 062/ 880-4-

OGLASI

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

771 USLUGE USLUGE specijalnog zavarivawa gusa , aluminijuma / cevi / i prohroma.... Tel. 066/ 910-9-889 USLUGE - IZRADA kotlova po naruxbini â&#x20AC;&#x153;ekonomikâ&#x20AC;? (velika u{teda ogreva) Tel. 065/ 5900-651 USLUGE - cepawe drva, ma{inskim putem. Povoqno. Tel. 064/ 444-3163 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa zapu{tenih i zaraslih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6162 VEOMA POVOQNO ma{inski cepam drva. Tel. 064/ 444-3-163 PRU@AM pomo} i negu starijoj `enskoj osobi, 24 h. Tel. 060/ 0332-354

OZBIQNA @ENA sa iskustvom brinula bi o starim licima, za radno vreme. Tel. 063/ 822-1-817 ZAPOSLEWE POTREBAN doktor stomatologije za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 84-34-149 POTREBNA sekretarica sa znawem nema~kog jezika. Tel. 069/ 43-000-43 TRA@IM posao u trgovini, ~uvawe dece ili starijih lica , odgovorna, pedantna, nepu{a~. Tel. 065/ 55-011-97 TRA@IM posao prodaje na tezgi za vreme Sabora truba~a u Gu~i. Tel. 060/ 033-2-354 HITNO potrebna osoba za pomo} u ku}i i brigu o starijoj `enskoj osobi. Tel. 063/ 829-3-440

Zdravstveni centar "Dr Dragi{a Mi{ovi}" ^a~ak, OJ Op{ta bolnica ^a~ak, Komisija za sprovo|ewe postupka prodaje na osnovu Re{ewa direktora broj 2080/4327 od 22. 7. 2014. godine, raspisuje slede}i OGLAS za prodaju sekundarnih sirovina postupkom usmenog javnog nadmetawa I Predmet prodaje su sekundarne sirovine i to:

NAPOMENA: Za otkup sekundarnih sirovina neophodno je, uz prijavu, dostavqawe i dozvole za otkup konkretnih sekundarnih sirovina, izdate od nadle`nog ministarstva.

GAZELAKOMERC doo ima potrebu da pro{iri svoj tim, tako da su nam potrebni pravi kandidati za poziciju:

KOMERCIJALISTA i VOZA^-MAGACIONER Poslovna jedinica â~ak Nudimo: - [ansu da radite u firmi koja je jedna od vode}ih na trì{tu auto delova - Dinami~an rad u prijatnom okruèwu - Mogu}nost stalnog unapre|ivawa znawa, tehnika i sposobnosti - Pla}en prekovremeni rad - Sloboda u radu - Redovnu i sigurnu nov~anu naknadu Kriterijumi: - Minimum SSS - Minimum 3 godine iskustva u ovom ili sli~nim poslovima u auto industriji - Poznavawe nekog stranog jezika (Engleski, Nema~ki, Italijanski) je prednost - Qubaznost, strpqivost, komunikativnost - Voza~ka dozvola B kategorije (C kategorija je prednost) Ukoliko ispuwavate gore navedene kriterijume, po{aqite Va{ CV i motivaciono pismo na jovan@gazela.rs

II Prodaja }e se obaviti u utorak, 29. 7. 2014. godine sa po~etkom u 12 sati u kancelariji na~elnika Tehni~ke slu`be (prizemqe zgrade Psihijatrije u krugu Op{te bolnice ^a~ak). III

Pravo u~e{}a u prodaji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja: a. podnesu prijavu za u~e{}e u nadmetawu i navedenu dozvolu, b. uplate iznos od 5% od iznosa: po~etna cena x procewena koli~ina na ime obezbe|ewa. Ako se podnosi prijava za vi{e stavki, iznosi se sabiraju. Prijava se podnosi na obrascu koji se preuzima u prijemnoj kancelariji u upravnoj zgradi bolnice i u istom mestu se predaje. Prijava se mora podneti najkasnije 24 sata pre zakazane prodaje, odnosno do 12 sati u ponedeqak, 28. 7. 2014. godine. Nov~ani iznos na ime obezbe|ewa moè se uplatiti na ìro ra~un Ustanove broj 840-205667-47 koji se vodi kod Uprave za trezor ili uplatom na blagajni Ustanove u holu Nove bolnice. Dokaz o izvr{enoj uplati mora se priloìti uz prijavu. Lica koja ne podnesu u odre|enom roku prijavu i dokaz o izvr{enoj uplati nov~anog iznosa na ime obezbe|ewa ne mogu u~estvovati u nadmetawu. IV Kupac koji odustane od zakqu~ewa ugovora o prodaji sekundarnih sirovina, nema pravo na povra}aj nov~anog iznosa, upla}enog na ime obezbe|ewa. V Sekundarne sirovine, koje se izlaù prodaji, mogu se razgledati svakog radnog dana pre prodaje, od 8 sati do 12 sati u krugu Op{te bolnice u â~ku. VI Dodatne informacije o prodaji mogu se dobiti od Prvoslava Marinkovi}a, ~lana komisije, svakog radnog dana od 7:30 sati do 15 sati na telefon 064/8647170

Dana, 23. 7. 2014. godine navr{ilo se GODINU DANA od smrti na{e drage

29. jula navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog

STAMENE VUKAJLOVI]

DRAGAN TOMI] [EKI

Ti si tu u na{im srcima i na{im mislima. S ponosom i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe. TVOJA PORODICA 20179

Dragi ujko, ve} pola godine nisi sa nama. Tvoji saveti i uspomene na trenutke provedene sa tobom su `ivi i pru`aju nam utehu u trenucima bola. Tvoji: RU@ICA i STEFAN 20180

Na{a voqena

VI[WA PAJI] 1921-2014

iz ^a~ka U utorak, 29. jula 2014. navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{e voqene

VERE RADOVANOVI]

RANKA KRIVOKU]E U~io si nas da dobrota u du{i ru{i svako zlo. Hvala za sve. TVOJI NAJMILIJI

Kada se tvoje ime izgovara, eto osmeha, ali i pritajene suze koja ~eka svoj momenat. Ti si bila osmeh. A tako }e i ostati zauvek. Vole te tvoji: KA]A, MILO[ i MIKO[ 20177

preminula je u sredu 23. 7. 2014. godine u 12: 40 ~asova. Sahrana }e biti obavqena u u petak 25. 7. 2014. godine u 14: 00 ~asova na ^a~anskom grobqu. O`alo{}eni: }erka MIRJANA, sin STEVICA, sestre NADA i LENA, unuka MAJA, unuci MARKO, DARKO, BOJAN, praunuci NIKOLA i ANDREJ, zet MILE i snaja NATA[A

^ITUQE

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe, kom{ije i kolege, da se dana 30. 7. 2014. godine navr{ava GODINU DANA od smrti na{e drage

Dana, 26. 7. 2014. godine, navr{ava se [EST MESECI kako nije sa nama na{

NADE MILO[EVI]

NIKOLA ZATE@I] 1989 - 2014. Beskrajno smo zahvalni Gospodu {to nam je tebe podario za sina i brata, a neizmerno tu`ni {to smo te izgubili. Najvi{e si voleo svog Gospoda i bio si mu verni sluga. Verujemo kao i ti, da je Gospod u svom carstvu sa~uvao jedno mesto za tebe. MAMA, TATA i SEKA

TUGA SE NE MERI VREMENOM NI REÎMA. PONOS I SE]AWE NA TEBE JE UVEK PRISUTNO, A QUBAV VE^NA. POSTOJI QUBAV KOJU SMRT NE PREKIDA I TUGA KOJU VREME NE LEÎ. Godi{wi pomen odrà}e se u subotu 26. 7. 2014. godine u 12 ~asova na â~anskom grobqu. PORODICA MILO[EVI]

20153

20156

MILAN MARKOVI]

U nedequ 27. 7. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti mog dragog

1967 - 2013.

ALEMPIJEVI] ZORAN

MILAN - MI]O

2003 - 2014.

2013 - 2014.

Bila sam sre}na majka , ponosna na wihovo pona{awe. Jo{ `ivim sa te{kom tugom, ako se to `ivot zove? Od ~ega je to srce moje, da prepukne ne}e? NEUTE[NA MAJKA DOBRILA

27. jula navr{ava se GODINU DANA od kako smo ostali bez tebe. Zauvek }emo te ~uvati u na{im srcima. Tvoji: majka QUBA, supruga DRAGANA, sinovi SVETO i LAZO i }erka NINA 20170

20174

MILANA MARKOVI]A 1967 - 2013. Pri{ke, ni{ta vi{e nije isto kao pre. Ve~no }u te pamtiti. Tvoj PRI[KE 20171

24. 7. 2009 - 24. 7. 2014. Dana, 28. jula 2014. godine navr{ava se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

DRAGOJLA MLA\ENOVI]A

Dana, 27. jula 2014. godine navr{i}e se DVE GODINE od smrti na{e drage bake

MITROFAN MI]O BOGDANOVI]

Tri godine je pro{lo od tvog odlaska i rastanka sa tvojim najmilijima. U na{im srcima ostaju bol i tuga. Supruga QUBA, sinovi ZORAN i RADE, snaje i unu~i}i

VLADAN PETROVI]

20173

GODI[WI POMEN Zauvek u na{im srcima PORODICA

STOJAN MARINOVI]

SAVKE MARI]

20178

iz Trbu{ana

Uspomenu na tebe ~uva tvoja PORODICA

Uvek }u pamtiti vreme provedeno s tobom! GOCA sa porodicom

20175

20152

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Dragi deda, danas se navr{ava {est tu`nih meseci od kako nisi vi{e sa nama. Vreme prolazi, ali uspomene na tebe i tvoj dragi lik ne}e nikad izbledeti dokle god mi `ivimo. Tvoj unuk NEMAWA, snaja GORANA i praunuke NA\A i MA[A

^ITUQE

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

Dana, 25. 7. 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{e drage

Dana, 18. 07. 2014. godine oprostio se od nas na{ dragi, voqeni i nikad pre`aqeni

NIKADA TE NE]EMO ZABORAVITI

STEVAN \IKANOVI] CECAN Bio si na{a zvezda vodiqa, na{ uzor i primer za najboqeg tatu i supruga na svetu. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Uspomenu na Tebe ~uvaju tvoji: Supruga BRATISLAVA, }erke VESNA i DANIJELA 20150

DU[ICE SKELI]

Posledwi pozdrav na{em dragom tati, dedi i tastu

25. 7. 2012 - 25. 7. 2014. Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, tugu le~iti vremenom. Nema suza koje te mogu oplakati, niti re~i koje te mogu o`aliti. U srcima na{im tvoje mesto stoji, dok budemo `ivi ve~no }e da boli. Majka DRAGICA, sestra VESNA i otac MILOVAN

ALEKSANDAR SA[A MARJANOVI]

STEVANU \IKANOVI]U CECANU

PICULI, MIKAN, @EQKO, BUQO, MILIVOJE, \OR\E, MARKO, KA]A, VERICA, JELENA, MIJAT, TE^O, KIKA, BRANKO, RADE, NADA, TO[I], DRAGANA I RADE

Uvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoji: }erka VESNA, unuk MIHAILO, unuka MAGDALENA i zet MILO[

20161

Dana, 29. jula 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od kako je tiho i dostojanstveno, kao i uvek u `ivotu, oti{la na nebo sa an|elima na{a draga

SE]AWE 25. 7. 2012 - 25. 7. 2014.

DU[ICA SKELI] iz ^a~ka Bolna je istina da vreme prolazi bez tebe. Ostavila si trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i tugu koja ne prolazi. Tetka DANA sa porodicom 20162

SE]AWE 25. 7. 2012 - 25. 7. 2014.

DU[ICA SKELI] Du{ice, mnogo je tuge u meni, a malo re~i kojima bih opisala bol koji ose}am. Tetka TINA 20163

20157

20169

Dana, 24. jula 2014. godine navr{ava se DESET tu`nih godina od kada nije sa nama na{a draga majka

SLA\ANA SLA\A SAVI] CACA MILI]

Qubav je prevelika, bol prete{ka, a tuga za tobom ve~na. Velika je sre}a i bogatstvo u `ivotu imati tebe za bra~nog druga, majku i baku. Malo je re~i da bismo rekli koliko nam nedostaje{. Dana 26. 7. u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu poseti}emo wenu ve~nu ku}u i okititi cve}em. TVOJI: MI]O, TAWA, SAWA, KONSTANTIN i RASTKO

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wen plemeniti lik ~uvaju }erke MIRKA i MILKA sa porodicama

20147

20146

Dana, 30. 7. 2014. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{e drage i voqene nane

ro|ena Marke{evi} iz Ro`aca

Dana, 27. 7. 2014. godine navr{ava se DVADESET GODINA od kada nije sa nama na{a voqena

Dana, 25. 7. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti mog strica

RU@ICE PAJI] BO@IDARA NOVI^I]A

MILENKA MICA JAKOVQEVI]

iz Mili}evaca

1933 - 2013. iz Vrani}a

S qubavqu i po{tovawem,

S po{tovawem Sinovica BISA 20159

Se}awa na tebe ostavqaju dubok trag na du{i, prate nas ~itav `ivot. Tvoje unuke GOCA i DACA

Suprug DU[AN, sin BRANKO, snaha VESNA, unuka ANA i unuk ALEKSANDAR

20158

20165

Pro{la je GODINA DANA od kako nije sa nama na{ voqeni

IN MEMORIAM

IN MEMORIAM Prof. dr

BOGI] \UKI]

DOBRILA ME^ANIN

28. 7. 2013 - 28. 7. 2014.

29. jul 2013 - 29. jul 2014.

RADOVAN ]IRI] 1947 - 2011.

PORODICA ME^ANIN 20164

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Hvata ti za svu qubav, pa`wu i ne`nost koje si nam poklawao celog `ivota. TVOJI: supruga MILKA, sinovi MIROSLAV i BOBAN sa porodicama

Se}awe na profesora Radovana ]iri}a ~uvaju studenti i zaposleni Visoke {kole tehni~kih strukovnih studija ^a~ak

20166

fak.

^ITUQE

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

Dana, 29. 7. 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

POSLEDWI POZDRAV NA[EM DRAGOM

RADOJKU ]ERAMILCU ]AJU 1937 - 2014. iz ^a~ka

S ponosom i qubavqu zauvek }emo te nositi u na{im srcima. O@ALO[]ENI: supruga JULIJANA, sin IVAN i }erka DU[ICA sa porodicama 20145

Tu`nog srca i s bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo, 26. jula 2014. godine, obele`iti GODI[WI POMEN

MILO[U SIMI]U SIMU

Te{ka je tek godina dana, a mi ostasmo u te{kom vremenu... U onom pogledu punom qubavi i milosti koju si nam davao... U glasu koji je milovao i le~io svaku na{u ranu... U onom ~asu kad ti je du{a utonula u san i na{em svakom dahu koji ne prestaje da ponavqa "ZAUVEK ZAJEDNO". Godi{wi pomen }emo odr`ati na grobqu u Dowim Trbu{anima u 13, 30 ~asova. O@ALO[]ENI: otac @IVORAD, majka OLGA, sin DEJAN, }erka IVANA i supruga NADA

MILO[A SIMI]A Godina pro|e, ali dani nikad. Se}awe na tebe nas uspavquje i budi. Na radnom mestu te zamenio neko, a u srcima ne mo`e nikad niko.

20148

U na{im srcima `ive}e{ ve~no. TVOJA PORODICA 20167

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Pre DESET GODINA prvo avgustovsko nedeqno jutro odnelo je zauvek jednu divnu mladost neostvarenih snova i neispuwenih `eqa

I pro|e najtu`nija godina u na{em `ivotu

RADOVANA GOJKOVI]A - GAVRA

RADOSLAV RACO MANDI]

Voqeni nikada ne umiru, senka vremena ne odnosi se}awa, qubav i tuga neprolazne su.

1961 - 2004 - 2014.

DRAGAN ]UR^I]

31. 7. 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od odlaska voqenog supruga i oca

Dana 26. 7. 2014. u 14 ~asova obele`avamo GODI[WI POMEN na grobqu u Trnavi. Do groba tu`ni RODITEQI

U na{im du{ama ostala je pusto{, a u srcu neprebolna rana koja }e nas pratiti dok postojimo. Ve~no neute{ni: majka CACA i otac DRAGO U nedequ, 27. jula 2014. u 11 ~asova bi}emo kraj ve~nog doma na{eg sina.

Sa nama si uvek i u svemu, na{ an|eo, na{ `ivot, najsjajnija zvezda na{eg neba. Beskrajno te vole tvoje: @ICA, SUZA I JECA

20149

20151

20155

9. 8. 1962 - 28. 7. 2013.

Dana, 30. 7. navr{ava se GODINU DANA od smrti

Dana, 26. 7. 2014. godine je GODI[WI POMEN

DRAGANU ]UR^I]U ]URETU 28. 7. 2013 - 28. 7. 2014. Uspomenu na wega ~uvaju Kom{ije RADOVANOVI]I i DRA[KOVI]I 20176

GEORGINE GINE STANI] iz Ku{i}a Ostala si da `ivi{ u duhu i srcu nas i posle smrti. Hvala ti za sve {to si u~inila za nas. ]erka MILKA sa porodicom

Dana, 26. jula navr{ava se 35 GODINA od smrti moje sestre

VERE PERI[I] ro|. To{i} Uspomenu sa bolom u srcu ~uva od zaborava wena sestra BUDIMKA KRSTI] sa porodicom 20160

^ITUQE

PETAK 25. JUL 2014. GODINE

DANA, 30. 7. 2014. GODINE NAVR[AVA SE [EST MESECI OD SMRTI NA[EG DRAGOG STRICA I DEDE

MILUTINA VUÎ]EVI]A IMA QUDI ÎJI JE @IVOT TAKO DOBRO ISPUWEN, DA NI SVOJOM SMR]U, NE MOGU DA NAS OBESHRABRE. [ESTOMESE^NI POMEN ODR@A]E SE 26. 7. 2014. GODINE, U 13 ÂSOVA, U SELU JE@EVICA, GROBQE DOLOVI.

TVOJI: RADOMIR, SOFIJA, SIMONA I MILUTIN VU^I]EVI]

20154

Dana, 30. jula 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog strica

MILUTINA VU^I]EVI]A Hvala ti na qubavi, brizi, pa`wi, kritici i velikom razumevawu, koje si imao uvek za mene i moju porodicu. Uspomenu na Tebe ~uvaju VLADIMIR, MARIJANA, JELENA I \UR\E VU^I]EVI] 20168

PETAK 25. JUL 2014. GODINE