21. februar 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 7

^A^AK, 21. FEBRUAR 2014. GODINE

Ministar dr Dragan Glamo~i} boravio u ^a~ku

Kozarstvo u Draga~evu

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

PERSPEKTIVA ILI ZABLUDA ODGAJIVA^A?

CENA 30 DIN.

PREDSTAVQEN NACRT STRATEGIJE POQOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA

strana 19.

strana 3.

Najavqena poo{trena kontrola kori{}ewa javnih povr{ina

PLAKATE SAMO NA KRU@NIM PANOIMA!?

strana 4.

„Parking servis“

Glasajmo i u utorak za

NAPLA]UJE PARKIRAWE,

^A^ANSKU OLUJU! RA ALEXAND

A PARE DOBIJA OD TAKSE

strana 5.

Rehabilitovan nekada{wi trgovac Gligorije Gli{o Matovi}

PRAVDA JE SPORA, ALI DOSTI@NA

strana 11.

Sa suprugom Holan|aninom u rodnom Mojsiwu

QUBAV BEZ GRANICA

Dejan ]ur~i} bend Dragutin Topi} predstavio „De~iju atletiku”

SVI NA IGRU I DRU@EWE

VAPAJ DU[E I SVEMIR ^UJE

CENTRUM

069 - 310-04-60 032 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com strana 21.

strana 29.

strana 17.

MARKETING

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

SELO

PREDSTAVQEN NACRT STRATEGIJE POQOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA 2014 - 2024.

ZA DOBROBIT PROIZVO\AÂ I SEOSKOG STANOVNI[TVA Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamo~i} sa saradnicima, u sredu je, na Agronomskom fakultetu u â~ku, predstavio Nacrt Strategije poqoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024, dokument kojim su definisani okviri politi~kih i institucionalnih reformi, kao i osnovne smernice buxetskih podsticaja poqoprivredi i ruralnim podru~jima za narednu deceniju. Predloène reforme poqoprivredne politike trebalo bi da doprinesu stvarawu pouzdanog i atraktivnog poslovnog ambijenta u poqoprivredno-prehrambenom sektoru, obebzede ve}u stabilnost dohotka poqoprivrednog proizvo|a~a i blagostawe seoskog stanovni{tva.

redstavqawu N a c r t a Strategije poqoprivrede i ruralnog razvoja 20142024, prisustvovali su i predstavnici nauke i struke u oblasti poqoprivrede, lokalnih samouprava ^a~ka, Gorweg Milanovca, Lu~ana i Ariqa, Institu-

Dragan Glamo~i}

CIQ STRATEGIJE

ta za vo}arstvo u ^a~ku, poqoprivredno savetodavnih i stru~nih slu`bi, Privredne komore Kraqevo, zadruga i udru`ewa, prehrambene industrije, ali i poqoprivredni proizvo|a~i i studenti zavr{ne godine Agronomskog fakulteta. Pozdravqaju}i goste, profesor Vladeta Stevovi}, dekan Agronomskog fakulteta, izrazio je zadovoqstvo {to se ovako zna~ajan dokument, Nacrt Strategije razvoja poqoprivrede i ruralnog razvoja u desetogodi{wem periodu, predstavqa na fakultetu koji se ve} 35 godina uspe{no bavi obrazovawem kadrova u ovoj oblasti. U ime Gradske uprave prisutnima se obratio zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, istakav{i da nedvosmisleno opredeqewe Republike Srbije za evropske integracije zahteva druga~ije definisawe uloge i zna~aja poqopri-

SRBIJA MORA ULAGATI U KADROVE - Da bi ova Strategija mogla da za`ivi u pravom smislu te re~i, Srbija mora ulagati u kadrove, usvajati nova znawa i tehnologije. Srbija ima 250.000 registrovanih gazdinstava, niske produktivnosti i to treba promeniti. Srbija mora da u~ini sve kako bi qudi ostali da `ive na selu i od poqoprivrede, koja je na{ veliki potencijal - istakao je ministar Dragan Glamo~i}, i pozvao poqoprivredne proizvo|a~e da na vreme po~nu postupak registrovawa gazdinstva, kako bi taj proces bio obavqen do predvi|enog roka, 31. marta.

vrede i ruralnog razvoja, nego {to je bilo u dosada{wim dokumentima i praksi. - Otuda potreba da se stvori novi jasno koncipiran okvir u vidu lokalne strategije odrìvog razvoja, kao odgovor na stru~na pitawa i razvoj poqoprivrede i ruralnih podru~ja na lokalnom nivou. Odrìvi poqoprivredni ruralni razvoj lokalnih zajednica trebalo bi da bude usmeren u pravcu poboq{awa materijalnog i dru{tvenog statusa lokalnog stanovni{tva, promovisawa modela integralnog ruralnog razvoja koje se zasniva na povezivawu ruralne sa gradskom privredom, organizacija agrarne strukture i diversifikacija ekonomskih aktivnosti na selu. Svaka lokalna zajednica bi trebalo sama da prona|e najboqi modalitet za izradu sopstvenog plana razvoja poqoprivrede i ruralne ekonomije, koji se zasniva na celotivosti, interaktivnosti i dru{tvenom konsenzusu - rekao je, izme|u ostalog, Radenko Lukovi}. Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamo~i}, istakao je da Strategiju moramo da zavr{imo, kako bi ubrzali proces pristupawa EU. Upravo jedna od zamerki EU bila je nedostatak dugoro~ne Strategije poqoprivrede, podsetio je ministar: - Pored â~ka, doku-

ment smo predstavili i u Novom Sadu i Beogradu, a predstavi}emo ga i u Kru{evcu i Ni{u, tako }emo upoznati sve subjekte koji se bave poqoprivredom {ta Strategija donosi. Ovo nije zavr{en dokument. Va`no je re}i da je u izradi Strategije u~estvovalo 240 qudi, poqoprivredne asocijacije, poqoprivredni proizvo|a~i, nau~ni radnici, lokalne samouprave, svi oni koji su u dodiru sa poqoprivrednom proizvodwom. Ciqevi su jasno definisani, svi koji su zainteresovani mogu da preuzmu Strategiju sa na{eg sajta, da je pro~itaju, da dostave svoje komentare, i na bazi wih }emo kasnije doneti odluku. Strategija }e i}i pred Vladu na usvajawe, a nakon toga bi trebalo sve naredne vlade da je se pridràvaju. Sigurno da ni EU ne}e tek tako dozvoliti mewawe na{e Strategije. Ali, niko nas nije uslovqavao kako }emo je uraditi. Mi uvaàvamo na{e specifi~nosti, dajemo ta~no profil kojim }emo se kretati u narednih 10 godina, odnosno {ta sve moramo da uradimo da bi do{li gde èlimo. Strategija ne daje recept {ta i kako proizvoditi, ali wu }e pratiti dva nacionalna programa, nacionalnog razvoja poqoprivrede i razvoja ruralnih podru~ja, a bi}e doneto i niz sektorskih analiza koje }e pratiti ovaj dokument.

Prema re~ima ministra Glamo~i}a, veliku novinu predstavqa okvir buxetske podr{ke u narednom periodu: - Naravno, ovaj dokument ne moè da re{i sve probleme u poqoprivredi i nije spisak onoga {to na{ poqoprivrednik o~ekuje, ali ta~no }e odrediti okvire koji }e svi morati da primewuju, odnosno svi }e mortati da se pridràvaju Strategije. Odgovaraju}i na pitawa novinara, ministar je rekao da Strategija treba da stvori okvire za dobar poslovni ambijent, za privla~ewe stranih investicija, i zbog toga Vlada mora nastaviti da suzbija korupciju. - Moramo da nastavimo i sprovo|ewe reformi u svim drugim oblastima, moramo se jo{ sna`nije boriti protiv korupcije i stalno raditi na stvarawu ambijenta za privla~ewe stranih investicija. Jedino tako reformisano i stabilno dru{tvo, moè da se takmi~i sa nadolaze}om konkurencijom koja nas o~ekuje, kako na evropskom, tako i na svetskom trì{tu - istakao je ministar Glamo~i}. Tako|e je istakao da, bez obzira na odluku EU kojom je dozvoqeno gajewe genetski modifikovanog kukuruza, Srbija ne}e dozvoliti gajewe GM biqaka na svojoj teritoriji, jer svaka zemqa, pa i ~lanica EU, o tome odlu~uje samostalno.

Predstavqaju}i Strategiju poqoprivrede i ruralnog razvoja 2014 - 2024, dràvni sekretar Danilo Golubovi}, istakao je da ovaj dokument ima za ciq da defini{e: pravce budu}eg razvoja poqoprivrede i prera|iva~ke industrije, bazirane na konceptu odrìvog razvoja, koji sna`no afirmi{e o~uvawe ìvotne sredine i odrìvo upravqawe prirodnim resursima; model podr{ke koji bi vodio ubrzavawu razvoja poqoprivredno-prehrambenog sektora i pravce budu}ih reformi poqoprivredne politike i institucionalnog okvira, u tri najva`nija segmenta, a to su reforma poqoprivredne politike, usvajawe i potpuna primena zakonodavnog okvira i institucionalne reforme. Govore}i o sto~arskoj proizvodwi, ministar je podsetio da su pove}ani podsticaji za nabavku priplodnih grla ovaca i koza sa 4.000 na 7.000 dinara, za jagwad u tovu sa 1.000 na 2.000 i za priplodne krma~e sa 4.000 na 5.000 dinara, kao i da su pove}ana sredstva namewena razvoju p~elarstva. Ministar je najavio da }e biti obezbe|eni veoma povoqni kratkoro~ni krediti koji }e imati grejs period od godinu dana, koji }e se otpla}ivati tri godine sa kamatnom stopom od ~etiri odsto za sto~are i {est odsto za neke druge delatnosti, naglasiv{i da je kamata dinarska, a ne devizna. Nakon predstavqawa Nacrta Strategije ministar Glamo~i} je posetio poqoprivredno gazdinstvo u Rakovi, koje se bavi proizvodwom mleka i tovom junadi. N. R.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK â&#x20AC;&#x17E;[tamparija Borbaâ&#x20AC;&#x153;

www.caglas.rs

GRAD

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

INSPEKCIJSKE SLU@BE I JP „GRADAC” NAJAVILI POO[TRENU KONTROLU KORI[]EWA JAVNIH POVR[INA elnici Gradske uprave za inspekcijski nadzor i JP “Gradac” dogovorili su se pro{le sedmice da zajedni~kim akcijama poo{tre kontrolu primene zakona, i u skladu sa wima donetih skup{tinskih odluka, i namenskog kori{}ewa javnih povr{ina. “Gradac” je, kao {to je poznato, postavio na nekoliko lokacija u gradu takozvane kru`ne panoe, na kojima }e stranke i udruèwa mo}i da lepe izborne plakate, obave{tewa, poruke, pozive... Oni se nalaze u Ulici Bate Jankovi}a, na po~etku Skadarske, na Gradskom trgu uz zelene povr{ine, na uglu ulica ùpana Stracimira i hajduk Veqkove, u prolazu iz Gradskog {etali{ta prema â~anskoj banci i pored spomenika Stepi Stepanovi}u. Eri} je najavaio da }e ovih dana najverovatnije i u drugim delovima grada biti postavqene ovakve oglasne table i da }e inspekcije i “Gradac” o tome i obavezi gra|ana da ih koriste za javno ogla{avawe izdati zajedni~ko saop{tewe i emitovati ga preko svih lokalnih medija. Osim na pravila o lepqewu obave{tewa, poziva, poruka, politi~ke stranke i bira~i }e biti i upozoreni i na sankcije, predvi|ene zakonom i skup{tinskim odlukama, da, kako kaè Eri}, posle izbora grad ne bi bio naprosto zatra-

PLAKATE SAMO NA „KRU@NIM” PANOIMA!

pan izbornim plakatama, naruèn i prqav, a wegove fasade, ograde i infrastrukturni objekti prekriveni prelepqenim i pocepanim „slikama” politi~ara i strana~kih kandidata. U oblasti komunalnog reda i odràvawa dosta je nagomilanih problrma, a jedan od ve}ih, prisutan duì niz godina, skoro na ~itavom podru~ju Grada, su divqe javne deponije, rekao je na~elnik GU za inspekcijski nadzor Milovan Eri}: - Ovaj problem nije ozbiqno re{avan godinama, zbog ~ega }emo, ~im „grane” lepo vreme, u saradwi sa JP “Gradac” i “Vodovodom”, nastojati da ga prevazi|emo - kaè on i navodi podatak da zbog nepostojawa ovla{}ene organizacije za uklawawe bespravnih objekata, oko 50 izvr{nih re{ewa inspektora “~eka” u fiokama: -Tokom ~itave pro{le godine nije bio odre|en izvo|a~ zaduèn za sprovo|ewe prinudnih izvr{ewa na osnovu donetih re{ewa o uklawawu bespravno podignutih objekata, ili garaà i kioska na javnim povr{inama. O~ekujemo da

za mesec -dva, po{to je raspisan postupak javne nabavke, bude izabrano preduze}e, ili organziacija koja }e uklawati objekte bez dozvole. Bez toga, rad inspekcije je potpuno obesmi{qen, jer nema nikakvog efekta donositi re{ewa o izvr{ewu. Odgovaraju}i na pitawa novinara o radnom vremenu ugostiteqskih objekata, ~iji vlasnici su prikupili vi{e od 500 poptisa, tra`e}i izmene skup{tinske odluke, odnosno produ`ewe dozvole za rad subotom, na~elnik GU za inspekcijski nadzor je rekao: - Inspektori rade aktivno ve} dve sedmice, a ubudu}e }e stalno, posebno tokom vikenda, kontrolisati radno vreme istaknuto na objektima i ono koje je propisano gradskom odlukom. Ovih dana }emo podneti prekr{ajne prijave protiv vlasnika pet ugostiteqskih obejkata koji nisu po{tovali odluku i radili do 24, odnosno do jedan sat posle pono}i subotom i nedeqom. Bez obzira na peticije, kontrole }e biti nastavqene, jer imamo podatke o tome koliko upravo ti gra|ani koji negoduju i pi{u peticije prihoduju,

Milovan Eri}

koliko pla}aju porez, koliki im je promet i na osnovu toga oceni}emo opravdanost wihovih zahteva. Sa druge strane, smatramo i da postoje drugi na~ini za zabavu i razonodu mladih. Javna preduze}a i inspekcije su u funkciji gra|ana i svi `ele da “imamo grad u kome se po{tuje komunalni red, grad o~i{}en, umiven, bez deponija i otpada”, objasnio je direktor JP “Gradac” Neboj{a Jovanovi} povod za sastanak sa prvim ~ovekom Inspekcije. On je upozorio da je Grad pokriven video nadzorom i da }e protiv svih partija, wihovih ~lanova i simpatizera, koji predizborni materijal budu lepili izvan za to predvi|enih reklamnih panoa, biti podnete prekr{ajne prijave:

- @elimo gra|anima da stavimo do znawa da su sve javne povr{ine u wihovoj funkciji i da je za wihovu dobrobit uvo|ewe reda i procedura, prvenstveno u rad preduze}a koje je Grad osnovao. U tom poslu bi}emo potpuno odgovorni i prema sebi i prema svim javnim preduze}ima, koja sa postoje}im sredstvima i kadrovima na najboqi na~in moraju obavqati delatnost za koju su registrovana. Ne}emo imati razli~it odnos prema pojedincima, privatnim i javnim preduze}ima i ne}emo tolerisati neodgovornost JP.

Nastoja}emo da sve procedure budu transparentne i da, kao {to po{tuju ku}ni i {kolski red, gra|ani po{tuju i javni prostor u Gradu. Druga~iji i “stro`iji” odnos prema javnim preduze}ima najavio je i na~elnik GU za inspekcijski nadzor Milovan Eri}, ustvrdiv{i da se onim firmama, koje ne bude korektno i na najboqi na~in izvr{avalo svoje obaveze, ne}e “gledati kroz prste”, niti }e ih neko “vu}i za rukav”, da bi obavqale posao za koji su osnovane. M. N.

POLAGAWEM VENACA OBELE@ENO SRETEWE I DAN DR@AVNOSTI MODERNE SRBIJE

PRESUDNA BITKA NA QUBI]U olagawem venaca na spomenik Tanasku Raji}u na brdu Qubi}u, u subotu je u â~ku obeleèno Sretewe kao praznik za koji se vezuju zna~ajni datumi srpske istorije, koji se ujedno slavi i kao Dan dràvnosti Republike Srbije. Nakon Svete liturgije odràne u crkvi Svetog kneza Lazara, lovorove vence poloìle su delegacije Grada â~ka, Moravi~kog upravnog okruga, Policijske uprave â~ka, MZ Qubi} selo i Zavi~ajnog udruèwa “Grebi}i”. O istorijskim zna~aju ovog datuma govorila je istori-

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 40 - 50 pasuq 340 paprika 350

~ar, arhivski savetnik Lela Pavlovi}, direktorka Me|uop{tinskog istorijskog arhiva, podsetiv{i da je na Sretewe 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak, a na isti dan 1835. odr`ana u Kragujevcu i Sretewska skup{tina, kada je donet i prvi Ustav, najmoderniji za onda{we evropske prilike. - Borba srpskog naroda u Beogradskom pa{aluku protiv dahijske strahovlade, a kasnije i organizovano suprotstavqawe turskom upravnom sistemu, obi~no se u istorijskoj nauci deli na Prvi ustanak,

Haxi Prodanovu bunu i Drugi ustanak. Prvi hroni~ar ovih doga|aja bio je Vuk Stefanovi} Karaxi}, a tome je 1829. godine u Hamburgu iza{la kwiga Leopolda Rankea neobi~nog naziva “Srpska revolucija”. Bila je to zanimqiva pri~a o hrabrom srpskom narodu i wegovoj upornoj borbi za obnovu dr`ave... Porta je rat protiv Srba 1805. proglasila svetim, ~ime sukob, koji je zapo~eo kao gra|anski, prerasta u rat Srbije i Turske, a verska odlika postaje dominantna. Bitka kojom je dobijen rat dogo-

dila se u borbi za â~ak, a trajala je od 13/25. aprila do 1/13. juna 1815. godine, kada je uni{tena najboqa turska vojska, koja se nalazila u vreme Drugog srpskog ustanka u Beogradskom pa{aluku. Time je onemogu}ena daqa oruàna borba i olak{ano vo|ewe diplomatskih pregovora u ciqu sticawa autonomije - rekla je, pored ostalog, istori~ar Lela Pavlovi}. êstitke za Dan dràvnosti uputio je sa Qubi}a svim sugra|anima i prisutnima i gradona~elnik Vojislav Ili}, navode}i da je pred na{im gradom

velika obaveza da naredne godine, upravo na ovom mestu, obeleìmo i 200. godi{wicu Bitke na Qubi}u, presudne u Drugom srpskom ustanku, nakon ~ega je Kneèvina Srbija stekla svoju autonomiju. Za obeleàvawe ovog zna~ajnog istorijskog doga|aja Grad je ve}

oformio Organizacioni odbor. Duhovnim pojawem i himnom “Bo`e pravde” sa Spomen kompleksa na Qubi}u oglasio se Hor vladike Nikolaja @i~kog, a u programu su u~estvovali i ~lanovi KUD “Tanasko Raji}”. Z. L. S.

paradajz 200 krastavac 250 praziluk 70 tikvice 250 rotkvice 60 boranija 300 - 350 kupus 20 karfiol 250 per{un 30

{argarepa 50 cvekla 50 spana} 70 - 100 zelena salata 25 - 30 crni luk 60 - 80 beli luk 400

VO]E

MLE^NA PIJACA

STO^NA PIJACA

suve {qive 200 - 250 jabuke 30 - 40 ju`no vo}e 100 - 220 orasi 750 - 800

projino bra{no 80 pili}i jaja 5 - 9 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 350 - 850 suxuk 900

teli}i - nema tovqenici - 180 - 200 prasi}i 220 - 250 ovce 130 - 200 jagwad 350 p{enica 25 je~am 25 kukuruz 22

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

GRAD

NEKI ZAKONSKI PROPISI USPORAVAJU JKP „PARKING SERVIS” NA PUTU MODERNIZACIJE Iako je na funkciji ~elnog ~oveka JKP “Parking servis” samo ~etiri meseca, Zoran Blagojevi} je ve} “snimio” stawe u kolektivu, osnovne probleme, ali i qude i saradnike. Zadovoqno isti~e da iza sebe ima dobar kolektiv, ~estite i vredne radnike, koji se maksimalno zalaù u svom poslu, èle}i da i ~itava firma dobro i svakim danom sve boqe posluje. Negira pri~e, ranije ~esto isticane uglavnom za skup{tiskom govornicom, da je i ovo, kao i druga JP, preduze}e za udomqavawe partijskih kadrova, jer kaè, iako pojedinci pripadaju razli~itim politi~kim opcijama, a drugi su nestrana~ki qudi, wihova politi~ka opredeqenost se ne odraàva na posao, niti na me|uqudske odnose. dmah po stupawu na du`nost, èleo je da identifikuje osnovne probleme u preduze}u, da bi sa saradnicima predloìo mere koje mogu doprineti poboq{awu i razvoju osnovne delatnosti, a to je, {to se ~esto zanemaruje i ne razume - regulisawe stacionarnog saobra}aja u gradu. Prioritet je modernizacija zatvorenih parkinga koji poseduju ulazne rampe, nagove{tava Blagojevi}: - Jo{ pre izdvajawa “Parking servisa” iz JP “Gradac” , jedna beogradska firma je postavila rampe i ugradila sistem koji je trebalo da funkcioni{e preko magnetnih karica i ètona. Me|utim, taj sistem ni posle pet godina nije aktiviran, zbog toga {to je predvi|eno da radi non - stop, dok su na{i parkinzi otvoreni do 22 sata. U dogovoru sa saradnicima i uz pomo} JP “Gradac” obnovqena je saradwa sa preduze}em “Elkom” iz Beograda, da bi bio nastavqen proces modernizacije parkinga, odnosno sada ve} zastareli sistemi sa magnetnim karticama zameweni kamerama koje }e “o~itavti” tablice i uvedeno automatsko podizawe rampi. Vreme ulaska i izlaska “prati” softver koji korisniku na vidno istaknutom displeju na ku}ici prenosi cenu usluge koju treba da plati - obja{wava Blagojevi}, napomiwu}i da “fizi~ku naplatu” u potpunosti moè da zameni automatika, ali da “ciq preduze}a nije da ostavi bez posla qude koji izuzetno pre-

NAPLA]UJE PARKIRAWE, A DOBIJA PARE OD TAKSE Posle pro{logodi{wih izmena i dopuna Zakona o finansijskom poslovawu, ovo JKP je prakti~no “izgubilo” svoje prihode, koji se u vidu komunalne takse slivaju u gradski buxet, a on firmi kroz subvencije vra}a deo novca, jer 30 odsto mora da plati dràvi na ime poreza. To ~esto u javnosti stvara pogre{nu sliku o “izdràvanom” preduze}u, kome Grad pomaè da pozitivno posluje, zbog ~ega je Gradska uprava za finansije uputila predlog resornom ministarstvu da izmeni zakonske propise,

RAJI]EVA U TRE]OJ, A @UPANA STRACIMIRA U EKSTRA ZONI!

dano i odgovorno obavqaju svoj posao i po najte`im vremenskim uslovima”. Da li je kona~no re{en status inkasanata, wihovih uniformi, plata, pitamo direktora, imaju}i u vidu ranije kritike da su na ovim poslovima anga`ovani posredstvom Omladinske zadruge uglavnom “qudi u godinama”, da nose neadekvatne

I pri~e o pogre{no odre|enim zonama, “naduvanim” cenama na pojedinim lokacijama, naplati parkirawa “ispred ku}e”, povremeno aktuelizuju uglavnom opozicioni odbornici, podse}amo Blagojevi}a. - “Parking servis” je preuzeo zone koje je odredila urbanisti~ka slu`ba “Gradca”, koje su “ugra|ene” u odluku o parkirali{tima, usvojenu na sednici SG. Mi ne moèmo samovoqno da ih promenimo, ve} samo da predloìmo izmene odluke i potom izvr{imo korekcije na terenu. Pojedini gra|ani su u pravu kada ukazuju na izvesne nelogi~nosti koje sam i ja, kao dugogodi{wi ìteq ovog grada, zapazio. Na primer, Raji}eva ulica pripada tre}oj zoni, a nalazi se pored @upana Stracimira, svrstane u ekstra zonu. Ona i Kuèqeva bi trebalo da ostanu u ekstra zoni, a @elezni~ka, na primer, iz ekstra “vra}ena” u prvu, kojoj bi trebalo da pripada i Raji}eva. U gradu se, ina~e, napla}uje parkirawe na 743 mesta, od kojih su 403 pored ulica, a ostala na zatvorenim parkirali{tima.

[TA KO^I UVO\EWE SMS SISTEMA?

NOVE UNIFORME Inkasanti i kasiri nedavno su opremqeni uniformama teget boje, koje asociraju na odela slu`benih lica i policajaca, da bi i na taj na~in ovi radnici “uìvali” ve}i autoritet i po{tovawe klijenata. Osim uniformi, nabvqen je i mawi traktor sa prikolicom, za odvoèwe snega sa parkirali{ta, koga gra|ani i komunalci, ~iste}i trotoare i kolovoz, bacaju na parking. Kupqena je i ma{ina za obeleàvawe horizontalne signalizacije koja }e, osim za “crtawe” parkirali{ta, sluìti i za obeleàawe gradskih saobra}ajnica, ukoliko “Parking servis” dobije taj posao na javnom konkursu “Gradca”.

bita{“, odnosno da “pauk” ne opravdava svoje postojawe. Radnici anga`ovani na ovom vozilu rade u saradwi sa saobra}ajnom policijom i komunalnom inspekcijom i prevashodni im je zadatak da po wihovoj “dojavi” uklawaju vozila nepravilno parkirana na javnim povr{inama. Osim toga, wihova uloga je i preventivna, jer kada “pauk” pro|e gradskim ulicama, voza~i uklawaju vozila koja su nakratko nepropisno zaustavili i parkirali, primoravaju}i ih tako i da koriste obele`ene parkin-

uniforme “boje partije” iz koje dolaze direktori, da nemaju sva prava stalno zaposlenih radnika... - U “Parking servisu” je zaposleno 35 qudi, od kojih 30 na neodre|eno i pet na odre|eno vreme. Omladinska zadruga nam upu}uje svoje radnike koje anga`ujemo na povremenim i privremenim poslovima. Re~ je u proseku o tridesetak zadrugara, od kojih pojedini rade jednu, drugi dve sedmice, odnosno prema rasporedu kakav Zadruga napravi. Uvo|ewem SMS ne bi do{lo do otpu{tawa radnika, za{ta mnogi unapred kritikuju menaxment firme, ve} ne}e biti potrebe za anga`ovawem ovolikog broja zadrugara. Na poslovima inkasanata i kasira, ina~e, stalno je zaposleno samo oko 10 qudi i troje - ~etvoro na odre|eno vreme.

tim pre {to su na ovaj na~in o{te}eni svi parking servisi u Srbiji. I drugi zakonski propisi sputavaju menaxment firme da planira eventualne investicije, razvoj i modernizaciju, nagla{ava Blagojevi}, navode}i one o zabrani prijema novih radnika u javnom sekotru. Prakti~no, od 1. marta i posredstvom Omladinske zadruge “servis” }e mo}i da primi samo 10 odsto od raspoloìvog broja radnika, odnosno tri lica, {to moè dovesti u pitawe naplatu parkirawa na javnim povr{inama. Zbog toga je preduze}e uputilo zahtev nadle`nima u Republici da mu odobre da angaùje neophodan broj radnika na period od ~etiri meseca, {to }e “povu}i” rebalans programa poslovawa, sumwi~av je Blagojevi}. On negira i sumwe mnogih gra|ana da je jedna radna jedinica u sklopu firme “gu-

Operateri su obavezni da sredstva ubrana od gra|ana, koji po{aqu SMS poruku i elektronskim putem plate parkirawe, u roku od 90 dana novaca uplate na ra~un buxeta Grada. Iako je preduze}e prakti~no naplatilo usluge danas, sredstava }e dobiti tek za tri meseca. A za to vreme treba da ispla}uje li~ne dohotke radnicima i pla}a druge tro{kove redovnog poslovawa, obja{wava Blagojevi} razloge zbog kojih je te{ko uvesti SMS sistem naplate pakrirawa. U dogovoru sa menaxmentom firme predloèno je da on, ipak, zaìvi, tako {to }e u prvo vreme novi na~in naplate biti uveden u ekstra i prvoj zoni, kasnije u drugoj, tre}oj. Selektivnim uvo|ewem savremenog na~ina naplate, koja uspe{no funkcioni{e u pojedinim gradovima, bio bi prevazi|en problem “izostanka” sredstava od napla}enih usluga, neophodnih za funkcionisawe preduze}a. ge, jer ve}ina zna da su tro{kovi odno{ewa i ~uvawa vozila na depou, ra~unaju}i kaznu za prekr{aj ve}i od 10 hiqada dinara. Zahvaquju}i saradwi sa inspekcijom, zapo~eto je i odno{ewe napu{tenih i starih olupina i neregistrovanih vozila, jer ovo JKP je servis gra|ana, ~ija je uloga i da ~isti i ulep{ava grad i javne povr{ine, kaè Blagojevi} i nagove{tava intenzivnije akcije odno{ewa i registrovanih i neregistrovanih automobila sa zelenih i javnih povr{ina. M. N.

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

POLITIKA

OD DEVET POSLANI^KIH KANDIDATA DSS-A IZ MORAVI^KOG OKRUGA, TRI IZ Â^KA: MIROSLAV PETKOVI], VLADAN SAVI]EVI] I MIROSLAVA TANASKOVI] emokratska stranka Srbije, kao jedina istinska opozicija aktuelnoj vlasti, nastupi}e samostalno na predstoje}im izborima 16. marta, rekao je, predstavqaju}i poslani~ke kandidate ove partije iz â~ka predsednik Gradskog odobra Milan Bojovi}, izraziv{i uverewe “da }e gra|ani smo}i snage i hrabrosti da stanu na put jednoumqu i poverewe ukaù onima kojima mogu da veruju.” Demokratska stranka Srbije u prethodnom periodu mo`da nije ispunila sva o~ekivawa gra|ana, ali nikada nije zloupotrebila, ili izdala poverewe bira~a, rekao je on i pozvao sugra|ane ratne veterane i ratne vojne invalide da daju glas ovoj partiji, na ~ijoj izbornoj listi broj 3 se nalaze i predstavnici Pokreta veterana. Od devet poslani~kih kandidata iz Moravi~kog okruga, tri su iz â~ka: Miroslav Petkovi}, Vladan Savi}evi} i Miroslava Tanaskovi}, koji su u utorak na KZN predstavili svoje predizborne programe. Ostali kandidati su Mirjana Stanoj~i} Vasi} i Goran Popovi} iz Gorweg Milanovca, Predrag Nedeqkovi} i Vera Isailovi} iz Ivawice i Qubomir Radi~evi} i êdomir @ivanovi} iz Lu~ana. Po{to je podsetila da su odbornici DSS- a, koji participiraju u lokalnoj valsti, dali veliki doprinos, posebno kada je re~ o radu javnih preduze}a, Miroslava Tanaskovi} je naglasila: “Svojim predlozima doprineli smo da na nivou velikih sistema, odnosno javnih preduze}a “Rzav” i “Duboko” budu formirane realne cene usluga, zahvaquju}i ~emu se stalo na put gubicima u ovda{wim komunalnim preduze}ima, koja su u neposrednoj vezi sa wima, {to je od velike koristi, ne samo za “Vodovod” i “Komunalac”, ve} i za buxet grada.”

SMO]I SNAGE I STATI NA PUT JEDNOUMQU tome izjasne. Naàlost, Srbija je u ovom trenutku u stawu jednostrana~kog jednoumqa, u kome je DSS na jednoj strani sa programom politi~ke neutralnosti, dok svi ostali smatraju da EU nema alternativu. On se zaloìo i za preispitivawe Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, jer Srbija godi{we gubi vi{e stotina miliona evra zbog primene SSP. Mi ho}emo da za{titimo doma}u privredu i poqoprivredu i vratimo ulagawa do pet odsto buxeta u ovu granu, kao {to je bilo od 2004. do 2008. godine. Na{a ideja je da oìvimo zadruge, srpsko selo i da na{i gradovi budu

Poznata kao stranka koja se zalaè za o~uvawe integriteta dràve i wene ekonomske stabilnosti, DSS je preduzimala brojne akcije, od kojih je najzna~ajnija “Stop prodaji Telekoma”, i zahvaquju}i najvi{e tim akcijama wenog ~lanstva, spre~ena je prodaja najve}e doma}e kompanije, podsetio je drugi kandidat DSS-a iz â~ka Vladan Savi}evi}: - To zna~i da }e i ubudu}e godi{wi prihod Telekoma iznositi oko milijardu evra, a ~ista dobit vi{e od 100 miliona evra. Osim toga, osta}e da radi nekoliko hiqada radnika i ne}e biti zatvorene ni firme koje sara|uju sa Telekomom. Novac koji bi se dobio od prodaje Telekoma, za nekoliko godina }e biti vra}en iz profita sada{we kompanije. Zbog kratkoro~ne koristi mnoge budu}e generacije bile bi li{ene mogu}nosti da

ostvaruju siguran prihod, a najboqi stru~waci sigurnog zaposlewa. Tokom protekle nepune dve godine aktuelna Vlada se bavila samo la`nim obe}awima i kritikom prethodne vlasti, rekao je poslani~ki kandidat Miroslav Petkovi} i za te tvrdwe naveo niz dokaza. DSS se okre}e svima onima koji su “za politi~ku neutralnost, za saradwu sa svima, za slobodu Srbije, onima koji se zala`u za novu ekonomsku politiku, i kojima je moralna, duhovna i kulturna samobitnost srpskog naroda na prvom mestu”, rekao je Petkovi}: - Demokrtaska stranka Srbije nudi najkorektniji predlog: da se o saradwi sa svima - sa EU, Ruskom federacijom, Evroazijskom unijom, otvori argumentovana debata i da se 2015. godine gra|ani na referendumu o

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE

ZAPLEWENO VI[E OD JEDNOG KILOGRAMA MARIHUANE! a~anska kriminalisti~ka policija presekla je sino} lanac krijum~arewa narkotika i zaplenila je vi{e od jednog kilograma opojne droge marihuane. Zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga, policija je uhapsi-

la i po nalogu Vi{eg javnog tuìoca u â~ku odredila meru zadràvawa do 48 sati B. S. (1951) i B. S. (1982), oba iz â~ka. Kriminalisti~ka policija je sino}, oko 21,15 ~asova, u mestu Nevade, op{tina Gorwi Milanovac, zaustavila putni~ko motorno vozila marke „folksvagen“, ~a~anskih registarskih oznaka i kod B.

S. (1951), koji je upravqao vozilom prona{la i zaplenila oko 520 grama biqne materije za koju se sumwa da je opojna droga marihuana. Kod wegovog sina B. S. (1982), prona|ena je i zaplewena ista koli~ina ovog narkotika. Oni }e, danas, uz krivi~nu prijavu, biti sprovedeni Vi{em javnom tu`iocu u ^a~ku.

mesta u kojima }e `iveti sre}ni i zadovoqni qudi.” Demokratska stranka Srbije }e se zalagati i za reformu javnih preduze}a, podsticajnu poresku politiku, da se pro{iri fiskalizacija i “ukinu” privilegovane grupe koje ne pla}aju porez dr`avi, jo{ neka su re{ewa iz ekonomskog programa ove stranke. Najva`niji bi}e podsticaji doma}ih privrednika i izjedna~avawe stranih ulaga~a i doma}ih privrednika, jer, prema prema programu DSS-a, ukoliko svaka tre}a firma u Srbiji zaposli po jednog radnika, bi}e otvoreno 100 hiqada novih radnih mesta, istakao je Petko-

vi} i najavio da }e se, ukoliko budu u prilici da odlu~uju u budu}oj Vladi Srbije, poslanici DSS o{tro suprostaviti odlukama o prodaji srpske zemqe stranim investitorima. Obe}awa koja DSS bude dala u kampawi bi}e realizovana, ukoliko ova stranka bude u prilici da vlada, rekao je Pektovi} i pozvao sugra|ane da danas, u 17 sati, u velikoj sali SG prisustvuju “dogovoru” i razgovoru o ekonomskom programu ove stranke, kome }e prisustvovati wen lider Vojislav Ko{tunica, potpredsednik Slobodan Samarxi} i drugi strana~ki funkcioneri. M. N.

„DVERI” PREDIZBORNU KAMPAWU PO^ELE 16. FEBRUARA U KAFANI „CAR LAZAR”

ZAHVALI]EMO STRANCIMA I O@IVETI DOMA]U PROIZVODWU - obe}ao je nosilac izborne liste Bo{ko Obradovi} bja{wavaju}i zbog ~ega Pokret “Dveri” kampawu po~iwe u “Caru”, Obradovi} je kazao da je kafana jedna od najstarijih institucija i jedini deo srpske teritorije koji jo{ uvek nije okupiran i uni{ten. Nekoliko dosada{wih vlada, naglasio je on, razorilo je “krvotok srpske ekonomije”, uni{tiv{i osam doma}ih banaka i iznev{i novac gra|ana u strane banke. Pokret “Dveri” }e, ukoliko do|e na vlast, pre svega insistirati na preispitivawu porekla imovine i wenom oduzimawu, u slu~aju kada ne postoje jasni dokazi da je ste~ena po{tenim radom, a slede}i potez }e se odnositi na razvoj privrede. - Zahvali}emo strancima i sve snage usredsrediti na o`ivqavawe doma}e proizvodwe. Na{i privrednici i poqoprivrednici dobi}e po 10.000 eura, jer novca u buxetu o~igledno ima, ali se on daje strancima - rekao je lider “Dveri”. Obradovi} o~ekuje da }e za ovaj pokret glasati pre svega `enski deo populacije, koji “ume da prepozna prave vrednosti”.

Kandidati za narodne poslanike

- Za nas }e glasati ona kojoj se oduzima 35 odsto od plate kad ode na trudni~ko bolovawe, ona koja dobija otkaz kada ostane u drugom stawu i ona koja mora da radi od 9 do 17 sati, pa tek u kasnim ve~erwim satima da se vrati deci i porodici - naglasio je Obradovi} i izneo mi{qewe da je neophodno da se formira posebno ministarstvo za brigu o porodici. Na predizbornom skupu u ^a~ku ~lanovima i simpatizerima “Dveri” obratili su se i Slavko Stevanovi}, predsednik skup{tine AP Kosova i Metohije, novinar Marko Jankovi}, Mila Ale~kovi}, kandidat za poslanika iz dijaspore, i gimnazijski profesor Vladimir Dimitrijevi}. Podr{ku Pokretu “Dveri” tako|e su pru`ili narodni peva~ Marko Bulat i frula{ Milinko

Crni. Na konferenciji za novinare, 14. februara u kancelariji povereni{tva “Dveri” u â~ku, predstavqeni su kandidati za narodne poslanike iz ovog grada dr Milan Roganovi}, Tawa Popovi}, Aleksandar Tanaskovi}, Qiqana Rankovi}, Dragan ]endi} i Biqana Rubakovi}. Predstavnici povereni{tva su naglasili da je nosilac izborne liste “Dveri” â~anin, kao i da ostali kandidati ovog pokreta iz â~ka na woj zauzimaju visoka mesta. Zbog toga su gra|ani â~ka ovom prilikom upozoreni da “paze za koga glasaju, jer svaki glas za Srpsku naprednu stranku predstavqa ba~en glas i glas za Novu Srbiju, jer prvi kandidat SNS iz â~ka nije ni u prvih sto na izbornoj listi ove stranke”. E. V.

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

POLITIKA

ODBORNICI SG USVOJILI AKCIONI PLAN ZAPO[QAVAWA I PROGRAM KORI[]EWA BUXETSKIH SREDSTAVA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE Po{to je prihva}en predlog odbornika Dveri Aleksandra Tanaskovi}a da za naredno skup{tinsko zasedawe bude pripremqena informacija i odr`ana rasprava o stawu u JKP “^a~ak” i visokim ra~unima za grejawe, ve}inom glasova odbornici su na prekju~era{woj, 28. sednici lokalnog parlamenta, odlu~ili da direktne televizijske prenose sednica povere konzorcijumu TV “Galaksija 032” i “Telemark”, koji }e ovaj posao napla}ivati 182.000 dinara po danu. a realizovawe ~etiri mere aktivne politike zapo{qavawa (subvencije za samozapo{qavawe, subvencije poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima, javne radove i za program stru~ne prakse), predvi|ene Lokalnim akcionim planom, u ovogodi{wem buxetu bi}e izdvojeno 35 miliona dinara. Zahvaquju}i ovim i sredstvima Republike, koja sa devet miliona subvencioni{e samo javne radove i program stru~ne prakse, u 2014. godini trebalo bi da bude obezbe|en posao za oko 200 nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji NSZ, rekao je, pored ostalog, prezentuju}i odbornicima Akcioni plan predsednik Lokalnog saveta za zapo{qavawe Sa{a Obradovi}.

PODSTICAJI, ILI “SOCIJALA” Re~ je o socijalnim, a ne podsticajnim merama, jer 200.000 dinara je nedovoqno za “pokretawe” proizvodwe, smatra Aleksandar \enadi} (Dveri srpske), koji je insistirao da za ovaj program budu izdvojena ve}a buxetska sredstva, posebno za socijalno ugroène kategorije nezaposlenih gra|ana. Umesto {to daje stranim inevestitorima 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu, dràva bi taj novac trebalo da uloì u pokretawe doma}e proizvodwe i pomo} poqoprivrednicima, stav je Radisava Rackovi}a iz iste odborni~ke grupe, a Milana Bojovi}a (DSS) da

VI[E PARA ZA EKOLOGIJU, NEGO ZA ZAPO[QAVAWE je Akcioni plan dobar i da bi â~ak, koji je za {est godina za podsticaj zapo{qavawa izdvojio vi{e od 150 miliona dinara, mogao da posluì kao primer drugim lokalnim samoupravama. On je apelovao da Lokalni savet za zapo{qavawe sa~ini pravilnik o dodeli sredstava koji bi predvideo i subvencionisawe i uslu`nih i zanatskih, a ne samo proizvodnih delatnosti. Dragan Brajovi} (DS) je ocenio da su podaci kori{}eni prilikom izrade plana, prvenstveno o broju zaposlenih i lica na evidenciji NSZ, poraàvaju}i i pitao kakav je efekat ovakvih ulagawa i da li firme, koje su prethodnih godina dobile sredstva da otvore nova radna mesta, jo{ uvek rade. Za podsticaj zapo{qavawa Grad obezbe|uje jedan odsto od ukupnih buxetskih sredstava, {to je nedovoqno da zadrì mlade i obrazovane qude, izra~unao je Aleksandar Tanasko-

poqoprivredu izdvajaju se sa posebne buxetske pozicije i na osnovu programa Ministarstva poqoprivrede, a ne NSZ, jedan je od odgovora Sa{e Obradovi}a, koji je naglasio da, za razliku od Republike i ve}ine lokalnih samouprava koje za subvencije za samozapo{qavawe i otvarawe novih radnih mesta izdvajaju 160, odnosno 120 hiqada dinara, ^a~ak obezbe|uje 200.000 i da }e zahvaquju}i ukupnim buxetskim sredstvima u ovoj godini biti otvoreno oko 200 novih radnih mesta.

vi} (Dveri srpske) i Akcioni plan okarakterisao kao “papirnatu strategiju, neukost i glupost”. Za razliku od wega, Nata{a Cvijovi} (SPS) je ocenila da je plan korektan, argumentuju}i tu ocenu dosada{wim efektima svih mera aktivne politike i podatkom da je oko 80 odsto nezaposlenih lica, koja su proteklih godina zahvaquju}i ovim podsticajima zasnovali radni odnos, jo{ uvek radno aktivno. I podsticaji ve}i od planiranih koji, smatra Dragan Biseni} (LDP), imaju socijalni karakter, ne bi zna~ajnije pove}ali stopu zaposlenosti, jer ^a~ku nedostaju ve}e investicije i proizovdni pogoni kojima bi “mala” preduze}a i privrednici mogli da prodaju svoju robu i usluge. Nov~ani podsticaji za

tu `ivotne sredine. Planirano je, naime, da od ekolo{ke takse bude ubrano 37,4 miliona dinara i ta sredstva strogo namenski potro{ena, prevashodno za kapitalne investicije, od kojih je \okovi}ka izdvojila ugradwu gasne kotlarnice u nasequ “Prosveta” i modernizaciju dela javne rasvete, zamenom sijalica {tedqivim svetiqkama na 225 mesta. O svih 14 ta~aka programa “razvila” se neo~ekivano duga i konstruktivna rasprava, u kojoj su, osim odbornika opozicije (Biqana Rubakovi}, Aleksandar \enadi}, Du{ko Brkovi}, Aleksandar Tanaskovi}, Dragan Biseni}, Stojan Markovi}) u~estvovali i predstavnici vladaju}e ve}ine, koji su takore}i podstakli ozbiqniju pri~u o ekologiji i tro{ewu buxetskih para za za-

OD EKOLO[KE TAKSE 37,5 MILIONA DINARA Za skoro 2,5 miliona dinara “te`i” je Program kori{}ewa sredstava buxetskog fonda za za{titu `ivotne sredine u 2014. godini, koga je podrobno odbornicima predstavila Mirjana \okovi}, pomo}nica gradona~elnika za ekonomski razvoj i za{ti-

{titu i kontrolu vode, vazduha, eko kulturu, edukaciju stanovni{tva, pro{irewe primarne selekcije otpada, kori{}ewe obnovqivih izvora energije... Progam je “{tur i prepisan”, ne daje odgovore na mnoga pitawa, kao na primer, kakav je efekat u~e{}a lokalnih “ekologa” na sajmovima, kojim obnovqivim izvorima energije ^a~ak raspola`e, na kojim podru~jima grada je plani-

rano pove}awe zelenih povr{ina, neke su od kritika Aleksandra Maksimovi}a (SNS). Predlaga~i programa nisu konsultovali zdravstvenu struku, a mere za{tite `ivotne sredine

treba da doprinesu i podizawu nivoa javnog zdravqa, zamerka je dr Slavice Dragutinovi} (SNS). Na program kori{}ewa buxetskih sredstava saglasnost je dalo Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine i sve wegove delove, za koje su precizno definisana sredstva, odbornici su usvojili dono{e}i odluku o buxetu, podsetila je Nade`da Simovi}, {ef odborni~ke grupe napredwaka. Po{to je naglasila da prihvata sve dobronamerne kritike i sugestije, \okovi}ka je argumentovano odgovorila na ve}inu primedbi i pitawa, iako su pojedina bila iz nadle`nosti nekih JKP i drugih, a ne GU za lokalni ekonomski razvoj, kojoj, pored ostalog, “pripada” i ekologija. Na brojna pitawa i dileme koje su, tokom rasprave o predlogu odluke o pribavqawu u javnu svojinu gra|evinskog zemqi{ta, radi nastavka gradwe Wego{eve ulice, postavili Stojan Markovi}, Aleksandar \enadi}, Dmitar Popovi} (ko je vlasnik ze-

mqi{ta, po kojoj ceni }e biti otkupqeno, za{to se gradi nekoliko desetina metara “slepe” ulice, u situaciji kada u gradu ima nedovr{enih, a mnogo zna~ajnijih saobra}ajnica, za{to vlasnik ne pokloni zemqi{te za ulicu, pored koje planira da gradi objekat...), odgovarali su nadle`ni iz GU za urbanizam i predsednik SG Veqko Negovanovi}. Re~eno je da je nastavak gradwe ove ulice, koja je “paralelana” sa Ulicom Danice Markovi}, predvi|en programom JP “Gradac”, da je vlasnik zemqi{ta “Auto^a~ak”, da }e cenu odrediti komisija, na osnovu stru~nog ve{ta~ewa, i da }e se o woj i svim drugim spornim pitawima ponovo izja{wavati odbornici SG. Na posledwem skup{tinskom zasedawu usvojen je predlog Komsije za kadrove i mandatno imunitetska pitawa i za direktora Ustanove za dnevni boravak dece i odraslih sa smetwama u razvoju “Zra~ak” imenovana dosada{wi v. d. direktora Angelina Mandi}. M. N.

ÂÂNSKI CENTAR MINISTARSTVA ODBRANE NAJBOQI U REGIONU ~etvrtak, 13. februara 2014. godine, gradona~elnik â~ka, gospodin Vojislav Ili}, sa saradnicima, sastao se sa pukovnikom Draganom Stoj~i}em, doskora{wim na~elnikom Regionalnog centra ministarstva odbrane – Vaqevo, novopostavqenim na~elnikom ovog centra, pukovnikom Neboj{om Gligorijevi}em i potpukovnikom Dragoslavom Radovanovi}em, na~elnikom CMO – â~ak. Razlog posete â~ku pukovnika Stoj~i}a i pukovnika Gligorijevi}a je primopredaja du`nosti kao i saradwa sa lokalnom samoupravom, pre svega sa licem zaduènim za poslove odbrane i bezbedno-

sti pri Gradskoj upravi, kao i obilazak CMO – â~ak. Pukovnik Stoj~i} je, prilikom sastanka sa gradona~elnikom, pohvalio saradwu lokalne samouprave sa CMO â~ak, koji je progla{en za najboqi Centar u okviru Regionalnog centra ministarstva odbrane Vaqevo. Jedan od kriterijuma za ocewivawe rada Centra je i saradwa sa lokalnom samoupravom. U Srbiji se trenutno vr{i evidentirawe lica u vojne evidencije. Pukovnik Stoj~i} je obavestio gradona~elnika da je najboqi odziv, u okviru Regionalnog centra Vaqevo, ba{ u â~ku i Lu~anima.

POLITIKA

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

PREDSTAVQENI POSLANI^KI KANDIDATI KOALICIJE „IVICA DA^I] - SPS - PUPS - JS“

OZBIQNI QUDI ZA OZBIQNU DR@AVU

ao i prethodna dva, i ovog puta, na predstoje}im, vanrednim parlamentarnim izborima koalicija SPSPUPS-JS }e nastupiti na jedinstvenoj izbornoj listi. Za proteklih {est godina ona je, kao jedina koalicija u Srbiji, “izdràla probu vremena i te{kih odluka”, ispunila svoje programske ciqeve i rasla i razvijala se, rekla je {ef odborni~ke grupe SPS mr Nata{a Cvijovi} na predizbornom skupu, na kome su u utorak predstavqeni poslani~ki kandidati iz â~ka: dr Sneàna Bogosavqevi} Bo{kovi} i Miladin Ristanovi}, diplomirani tehnolog u penziji. Po{to je sve sugra|ane pozvao da 16. marta obavezno iza|u na birali{ta, {ef Izbornog {taba i predsednik GO SPS Veqko Negovanovi} je podsetio da je 25 godina pro{lo od uvo|ewa vi{estrana~ja u na{oj zemqi i da je to dovoqno vreme da se sve partije, koalicije i wihovi pripadnici profili{u. I na{i sugra|ani su, smatra on, stekli veliko iskustvo, kada je o izborima re~, i sada sa sigurno{}u mogu da ocene koje stranke i politi~ari su bili dosledni tokom ove dve i po decenije, ko se zalagao za jednu politiku, a ko je od izbora do izbora mewao stranu: “Samo dosledni qudi i dosledni politi~ari mogu da budu garancija da }e ono {to su govorili pre izbora, posle

wih i uraditi. Koalicija SPS-PUPS-JS je jedina politi~ka snaga na levici i niko ne mo`e da o~ekuje od desni~arskih partija da }e, kada u|u u vlast, sprovoditi socijalno odgovornu politiku.” Negovanovi} je podsetio da je 2001. godine donet Zakon o privatizaciji, na osnovu koga je sve “pokradeno i zemqa opqa~kana”, za koga su, osim poslanika DOS-a, glasali i radikali kao opozicija, dok je jedino SPS bila protiv. Na poslani~koj listi ove koalicije Ristanovi} zastupa interese, kako je rekao, partije ~asnih namera, koja se u prethodnom periodu izborila da penzije ne dobiju status socijalne kategorije: ”Postigli smo i to da svi penzioneri ~ije su penzije do 15.000 dinara, ~etiri puta godi{we dobijaju po 4.000 dinara, kao 13.

penziju, sa~inili smo i program socijalnog preduzetni{tva, koji je trebalo da re{i probleme invalida, raseqenih i lica koja du`e vreme ~ekaju posao i onih koji su ostali bez posla, a previ{e su mladi da bi dobili penziju, a isuvi{e stari da bi mogli ponovo da zasnuju radni odnos. Zakon, me|utim, nije donet, jer u republi~kom buxetu nisu bila predvi|ena sredstva za wegovu primenu. Osim toga, stvorene su mogu}nosti da svake godine vi{e od 12.000 penzionera koristi besplatan oporavak u u bawama i le~ili{tima.” Niti PUPS-u, niti wenim koalicionim partnerima ne mo`e se pripisati nijedna afera, ove stranke su malo pri~ale, a vi{e radile, neguju}i sa svima korektne, ali “tvrde” odnose, rekao je poslani~ki kandi-

dat Ristanovi} i najavio da }e se ova partija u narednom periodu najozbiqnije baviti ekonomsko socijalnim problemima i da to “zna dobro da radi”. Uporedo se mora voditi ra~una o socijalno ugroènim gra|anima, rekao je on, i s ponosom istakao primer â~ka koji izdvaja {est odsto buxeta za sve vidove socijalne za{tite i pomo}i najugroènijim kategorijama gra|ana. Apelovao je na stariju generaciju da 16. marta ne nasedne na “jeftine trikove” drugih stranaka i ukaè im poverewe, samo zarad nekih sitnih usluga u predizbornoj kampawi. Poslanica ove koalicije u prethodnom mandatu, potpredsednica GO SPS i potpredsednica Foruma èna ove stranke dr Sneàna Bogosavqevi} Bo{kovi} ponovo je kandidat na

ovoj izbornoj listi za narodnog predstavnika u Skup{tini Srbije. Ona je, pored ostalog, naglasila da su socijalisti u predizbornu kampawu u{li sa velikim ambicijama i velikim kapitalom, u vidu rezultata koje je ostvarila Vlada Srbije, na ~elu sa predsednikom SPS Ivicom Da~i}em, postigav{i za samo 18 meseci izvanredne rezultate. - Nema sumwe da je otpo~iwawe pregovora o ~lanstvu Srbije u EU istorijski vaàn doga|aj za na{u zemqu. Taj rezultat Vlada je ostvarila zahvaquju}i velikom naporu uloènom u prethodnom periodu, ali i ve{toj i mudroj politici na{eg predsednika i premijera Ivice Da~i}a. Najosetqivije pitawe pred Vladom bilo je pokretawe dijaloga sa Pri{tinom, trebalo je prese}i kosovski gordijev ~vor i na}i najpovoqnije re{ewe, koje }e obezbediti za{titu na{eg naroda koji ìvi na Kosovu i Metohiji, nacionalnih interesa i kulturno istorijskog nasle|a. O tome, koliki je trud na tom poqu uloìo na{ predsednik, govori i podatak da je za 18 meseci vi{e od 30 puta putovao na pregovore u Brisel. Wegova hrabrost i dràvni~ka mudrost prepoznati su u ~itavom svetu. Srbiji je vra}en me|unarodni ugled, zapo~eta je izgradwa “ju`nog toka”, realizacija velikih projekata sa Kinom, zapo~ete su re-

forme, jo{ neke su zasluge Vlade Srbije kojom je rukovodio Ivica Da~i}, rekla je dr Bogosavqevi} Bo{kovi} i podse}aju}i na svoj u~inak u Narodnoj skup{tini, naglasila da je u~estvovala u radu skup{tinskih odbora, da je kao predsednica poslani~ke grupe prijateqstva sa Ma|arskom, uspostavila dobru saradwu sa zvani~nicima iz ma|arskog parlamenta i da je svim svojim aktivnostima nastojala da na {to boqi na~in predstavqa na{e gra|ane, partiju i promovi{e â~ak i wegove potencijale. U centru wene pa`we bili su i problemi u poqoprivredi, istakla je ona, i podsetila da je na wenu inicijativu u â~ku odràna sednica Odbora za poqoprivredu, kojoj je prisustvovao i resorni ministar i pomogla lokalnoj samoupravi da predstavi svoj projekat nabavke junica simentalske rase, koje bi trebalo da budu podeqene ovda{wim sto~arima. - Na{ ciq je da na{i gra|ani u nama i na{oj koaliciji prepoznaju normalan, vredan, ozbiqan, odgovoran, evropski i siguran i stabilan put. @elimo da na{i gra|ani u nama vide qude uspe{ne u svom poslu, koji su doneli korist narodu i dràvi, ozbiqne qude za ozbiqnu dràvu - zakqu~ila je kandidatkiwa, rangirana na 18 mestu na izbornoj listi broj 2. M. N.

GORAN JE[I], POTPREDSEDNIK VLADE VOJVODINE I POKRAJINSKI SEKRETAR ZA POQOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I [UMARSTVO, POSETIO GO DS

ISTORIJSKA PRILIKA ZA DEMOKRATSKU STRANKU

otpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Goran Je{i}, posetio je pro{le subote Gradski odbor Demokratske stranke u â~ku i Mesni odbor u Prislonici, ~ime je i formalno ozna~en po~etak kampawe za predstoje}e parlamentarne izbore. Je{i} je istakao da je doneta odluka da se ne tro{i novac na propagandni materijal, ve} da se umesto toga obilaze svi krajevi Srbije i razgovara sa gra|anima. “Ovo je istorijska prilika za Demokratsku stranku, trenutak da pokaèmo da postojimo i kada nismo vladaju}a partija”, naglasio je Je{i} i dodao da se kroz opoziciono delovawe moè sprovesti vi{e promena u odnosu na kompromise na koje je svaka vlast prinu|ena. Prema wegovim re~i-

ma, neophodno je odabrati najboqe kadrove koji }e u svakom gradu praviti pomak, privu}i ulagawa, razviti ekonomiju i poqoprivrednu proizvodwu, a ne vr{iti vlast radi we same. - Oni koji danas vode Srbiju obe}ali su da }e donositi pet milijardi minimum, a procewivali su {est milijardi eura godi{we stranih investicija. Godina za nama je godina sa najmawe stranih investicija u istoriji Srbije. Vi{e je bilo za vreme Slobodana Milo{evi}a, kada smo bili pod sankcijama. Napravqeno je negde oko 220 miliona eura stranih investicija. Najgora godina Vlade Mirka Cvetkovi}a bila je sa 2,7 milijarde eura stranih investicija. Ako nemate stranih investicija, nemate ni nove tehnologije. Imate problem platnog prometa i nemate devize na na{em tr-

`i{tu. Morate da razmewujete devizne rezerve, odnosno devizne rezerve prodajete da biste {titili dinar. Devizne rezerve tro{ite kontinuirano. Imate nestabilan kurs, problem sa naplatom, {to generi{e jedan za drugim

problemom. Da ne pri~am da nemate poslovnu politiku, da qudi koji iz inostranstva dolaze i donose kapital ovde upo{qavaju neke qude, koji ne{to rade, pa sutra mogu da formiraju porodice, da kupe stan. Stanogradwa je jako va-

`na privredna delatnost, koja je potpuno stala u zadwe vreme u Srbiji - rekao je, izme|u ostalog, Goran Je{i}, navode}i da je broj izgra|enih stanova 25 puta mawi nego u periodu 2008-2012. Je{i} je dodao da se tome uop{te ne raduje i da bi voleo da su oni koji vode Srbiju napravili boqe rezultate, ali, kako kaè, wihovi rezultati su katastrofalni. Je{i} nagla{ava da se moraju utvrditi jasna merila za napredovawe, da dràvu ne smeju voditi qudi iz Beograda koje niko ne poznaje i da se ne moè raditi neorganizovano bez postignutih dogovora i spremqenih zakona. On je istakao da najva`nija ministarstva u Vladi, poput obrazovawa, nauke, zdravstva i poqoprivrede, vi{e nikada ne sme voditi niko, osim Demokratske stranke.

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

REPORTA@A

REHABILITOVAN NEKADA[WI TRGOVAC GLIGORIJE GLI[O MATOVI] „Moj deda je bio na robiji, ostao je bez imovine i gra|anskih prava, ali nikada nije izgubio qubav prema ìvotu i qudima, kao i ube|ewe da je pravda, iako spora, dosti`na”, kaè Du{anka Veselinovi}, unuka pokojnog Gligorija Matovi}a glednog trgovca i gra|anina â~ka Sreski sud je, maja 1948. godine, osudio èstoko i vi{estruko - na zatvorsku kaznu i prinudni rad, gubitak gra|anskih prava, zaplenu robe koja se zatekla u radwi i konfiskaciju celokupne imovine. U presudi, koju je potpisao predsednik Ve}a sudija Dragoslav Milo{evi}, navedeno je da je Matovi} po~inio krivi~no delo “nedozvoqene trgovine i nedopu{tene {pekulacije”, jer je u svojoj trgova~koj radwi i magacinu skrivao raznu robu za kojom je u to vreme postojala velika potra`wa. A prilikom pretresa u Matovi}evoj radwi je, ~itamo u sudskoj dokumentaciji, prona|eno: 32 pantqike za pisa}u ma{inu, tri kilograma ìve, 2,65 kg gle|a, 380 noèva viqu{kara, 150 fla{ica hemijskog mastila, 3.500 ìleta, 200 kg sumpora, 400 kg vo{tanih sve}a, 176 rajsfer{lusa patenata, tri para vunenih rukavica, 16 {tringli vunenog pletiva i 1.300 ènskih roànih ~e{qeva. Za ovo “nedelo” Matovi} je dobio dve godine i deset meseci, a kada je Sud glavnoj kazni prikqu~io jednu raniju, za sli~an ali mawi greh, ispostavilo se da }e na robiji provesti pune tri godine.

PRAVDU DO^EKALI

POTOMCI

Avgusta pro{le godine Vi{i sud u â~ku usvojio je zahtev za rehabilitaciju nekada{weg trgovca, koji je podneo wegov sin Du{an Matovi}, otac na{e sagovornice, duboko uveren da je postupak protiv Gli{a Matovi}a pokrenut sa jednim jedinim ciqem - da mu se konfiskacije, odnosno otme dugim i velikim radom ste~ena imovina. Pred sudom je izjavio da se firma wegovog oca bavila ne samo maloprodajom, nego i veleprodajom i da je Gli{o bio angaòvan na veleprodajnim poslovima. Radwa je zapo{qavala jo{ {est lica, koja su radila po smenama, i bila krcata prehrambenom i drugom robom {iroke potro{we. “Ta je roba bila mnogo vrednija od one za koju je doneta presuda i tom robom se moglo lak{e {pekulisati, ukoliko je to neko hteo”, kazao je Du{an. U korist Gligorija Matovi}a svedo~io je jedan od trgovaca koji su radili kod wega. Sudija Svetlana Zelenika utvrdila je da tokom posleratnog postupka nisu izvedeni neophodni dokazi, da Gligoriju Matovi}u nije omogu}eno da se brani, jer je pretres radwe izvr{en 17, a kazna izre~ena 29. maja, i da je presuda doneta “protivno na~elima pravne dràve i op{teprihva}enim standardima qudskih prava i sloboda”. Sud, tako|e, konstatuje, da je Matovi}, kao bogat i ugledan gra|anin â~ka, bio “`rtva tada{we politike i

ideologije, koja se zalagala za stvarawe komunisti~ko socijalisti~kog sistema proizvodwe, izme|u ostalog i preno{ewa privatne svojine u dr`avnu, oduzimawem imovine od veleposednika, trgovaca i drugih.” Ove dve presude, obe od sudbinskog zna~aja za jednu ~a~ansku porodicu, deli vremenski razmak od {est i po decenija. Gligorije Gli{o Matovi} umro je 1995. godine, u 101. godini `ivota, a

Gli{o Matovi} sa praunukom Du{anom

Du{anka Veselinovi}

da ga niko od sugra|ana nikada nije smatrao ne~asnim ~ovekom i {pekulantom. Pamtili su ga kao qubaznog i dobronamernog starog gospodina, koji je zimi na glavi obavezno nosio beretku, leti panama {e{ir, i dostojanstveno podnosio nepravdu poratnog, surovog i mutnog vremena. Po dolasku sa robije, zaposlio se u Jugoslovenskoj lutriji, kao

prodavac lozova, a sa porodicom `iveo u skromnom stanu koji su mu prijateqi dali na kori{}ewe. - Deda se pomirio sa tim da istoriju pi{u oni koji pobe|uju. Nikada nije kukao i o~ajavao, iz wegovih o~iju su uvek zra~ile toplina i mudrost. U wegovom velikom srcu bilo je mesta za sve nas, decu, unuke i praunuke, i te{ko smo prihvatili wegov odlazak, iako je umro u dubokoj starosti. Se}am se da me je, kao malu devoj~icu, redovno vodio u {etwu gradom i uvek mi kupovao ~okoladicu “@ivotiwsko carstvo”. Prolaze}i pored mesta gde su se pre rata nalazili wegovi du}a-

ni, a to je prostor izme|u dana{we Ulice ùpana Stracimira, Bogi}evi}eve i Hajduk Veqkove, umeo je da zastane, pogleda i kaè kako je sve to nekada bilo wegovo, ali bez besa i povi{enog tona. U~io nas je da je u ìvotu najva`nije imati ~ist obraz, a kada bi se sa nekim upoznavao prvo bi ga pitao ~iji je. Do posledweg dana bio je bistre pameti i opomiwao nas da ~uvamo dokumenta o wegovom stradawu i oduzetoj imovini. Do}i }e druga~ije vreme, govorio je, a mi smo vrteli glavom i smejali se kazuje unuka Du{anka, dok

joj se u o~ima, s vremena na vreme, pojave suze. Ubrzo posle deda Gli{ove smrti, prise}a se unuka, po~ela je da vene lipa ispred robne ku}e “Partizan”, koju je on zasadio kao de~ak, 1906. godine. U â~ak je prispeo iz ivawi~kog sela Mo~ioca i izu~io sara~ki zanat. Za trgovinu se opredelio 1921. godine, kada je sa bratom od strica Vojislavom Matovi}em u centru ~ar{ije, tada{woj Ulici kraqa Milana, osnovao kolonijalno - bakalsku radwu pod nazivom “Vojislav Matovi} i brat”. Bra}a Matovi}i su postali zastupnici ameri~ke firme “Standard Oil i Kompanija” i vlasnici prve benzinske pumpe u gradu, trgovali su sa ê{kom, pomagali sportski klub “Borac” i finansirali velosipedske trke po Srbiji. U braku sa Kosarom Gli{o je dobio {estoro dece, od kojih su ratne godine preìveli Jovan, Du{anka, Du{an i Slobodan. Za vreme Drugog svetskog rata, on nije pripadao nijednom taboru, dok je Vojislav Matovi} kao simpatizer komunista dospeo u logor na Bawici i tragi~no zavr{io. Razloga za radost zbog rehabilitacije Gligorija Gli{a Matovi}a ima i redakcija na{eg lista, jer je on bio jedan od utemeqiva~a “â~anskog glasa” i ~lan prvog redakcionog odbora. E. V.

U centru starog ^a~ka nalazila se radwa bra}e Matovi}a

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

DRU[TVO

POVODOM TEKSTA “O VE^NOJ KU]I MARGITE RADOVI] NEMA KO DA BRINE” U PRO[LOM BROJU “ÂÂNSKOG GLASA” Kao i uvek i svuda u svojim sredinama, pojedine porodice ili pojedinci ostave za sobom tragove povi{enog entuzijazma i vanredne energije, a neki i pe~at posebnih autoriteta svoga vremena, cewenih i zauvek zapisanih po~asnim slovima u antologiji svog grada, regiona, dràve. Takva je za â~ak porodica prote Mihaila Radovi}a. oja pri~a se odnosi na protinu }erku gospo|icu Margitu Radovi}. U prvoj polovini pro{log veka bila je poznata profesorka, a kasnije i direktor Gimnazije. Mojoj majci je u {koli predavala srpski jezik, a kasnije, kada je mama po~ela da radi kao nastavnik matematike, bila joj je stroga direktorka. Margita i wena sestra Grozdana stanovale su u porodi~noj ku}i sa dvori{tem koje se grani~ilo sa dvori{tem u kome je ìvelo vi{e porodica sa decom, me|u kojima je bila i na{a. Za nas decu one su bile tete - teta Margita i teta Grozdana. Margita je bila dama gra|anskih manira, uvek sa ta{nom u ruci i nekom kwigom, dok je Grozdana brinula o doma}instvu. Svi smo ih veoma po{tovali. Za mene, dete pred{kolskog uzrasta, dvori{te Radovi}a je izgledalo misti~no - preveliko, beskrajno duboko, ~arobno u svojim detaqima. Zimi bi se pod prozorom pojavqivale prve visibabe, zatim qubi~ice, a u prole}e ne`ni |ur|evak. Kasnije je cvetao bledo lila jorgovan. Ispred ku}e, oko koje se prostirala kaldrma, nalazilo se stablo drenka, a pored plota raznovrsno rastiwe, koje se posebno prime}ivalo, u svojoj {arenolikosti, u prole}e. Ku}a je bila otmena, gra|anska, u mojim de~ijim o~ima ogromna. U sobi koja se nalazila desno od ulaznih vrata i sada vidim besprekorno o~i{}en, izglancan {poret “smeredevac”, nad kojim je teta, drè}i me u krilu i pri~aju}i mi pri~e, grejala opruène, jednu preko druge, negovane ruke. Sa sada{wim iskustvom i zrelo{}u, shvatam da je Margita pre svega plenila {irokim obrazovawem i kulturom, autoritetom vrsnog pedagoga i jake

TETA MARGITA JE

OBELE@ILA MOJE DETIWSTVO

PISMA A ^ITALAC

KU]A U ULICI BATE JANKOVI]A KOJA JE NEKADA PRIPADALA PORODICI RADOVI]

li~nosti, visokim moralnim i gra|anskim vrednostima. U mome se}awu ostala je wena izduèna figura u sivom tvid mantilu, plavosive duboke o~i, seda kosa, uredno o~e{qana u nisku pun|u. A najpre, wen blag glas, koji je mojoj probu|enoj i uzavreloj de~ijoj ma{ti donosio najve}u radost i sre}u, pravo duhovno bogatstvo. Pri~ala mi je ili ~itala najlep{e pri~e. Od we sam prvi put ~ula bajku o Sneàni i sedam patuqaka, koju i danas najvi{e volim, upoznala Crvenkapu, gu{~aricu Anku, ~udesnu i za mene neverovatnu pri~u o Lesiju koji se vra}a ku}i. Da ne govorim o ~arobnoj devoj~ici Hajdi, koja je, iako u kwizi ìvi sa dedom na visokim i sne`nim Alpima, uvek bila prisutna, kao uzor, u mojim mislima. Ose}ala sam se privilegovanom u odnosu na drugu, mnogobrojnu decu u kom{iluku, jer je u toj ~a-

robnoj odaji sa kwigama, u kojima su se krile velike tajne, bilo mesta samo za mene. I sada se se}am podsvesne treme i odgovornosti zbog poverewa koje mi je teta Margita ukazivala. Nije ~udo {to sam jednom prilikom u dvori{tu, na nepromi{qeno pitawe moje majke koju tetu vi{e volim, tetu Margitu ili tetu Grozdanu, pred svima odgovorila: “Volim obe tete, ho}e teta Grozdana da se quti”. Moj odgovor im je bio toliko simpati~an da su odmah obavestile svoju bra}u u Beogradu i Ni{u za{to ja obe tete volim podjednako. Beograd i Ni{ su znali i kako reagujem na weno pedago{ki osmi{qeno ~itawe pri~a. Naime, ~itaju}i mi o vuku i Crvenkapi, uìvala je u mom nastojawu da {to duè drìm razdvojene stranice kwige, kako bih Crvenkapu odvojila od vuka. Ali, jednoga dana dogodilo se ne{to

{to mi je tada bilo veoma ~udno, a danas sasvim razumqivo. Bio je divan prole}ni dan i ja sam, na tetin poziv (kod tete se moglo oti}i samo na poziv), sva sre}na po{la na slu{awe nove pri~e. Nasred puta, na kaldrmi sam ugledala puà i bez razmi{qawa, de~ije bahato, nadmo}no, zgazila ga. Kada je teta Margita, koja se nalazila u dvori{tu, to videla, iznena|ena i strogog izraza lica, kakvo do tada nisam poznavala, pri{la je i autoritativno, bez podignutog glasa, rekla: “Sad, kad si zgazila moga puà, odmah da ide{ ku}i”. Kakav iznenadni uàs u glavi, bunilo, ose}aj krvice do bola, sramota, izdaja poverewa moje najomiqenije tete Margite. Pamtim i kao da ponovo doìvqavam taj stra{ni ose}aj patwe i kajawa. Mu~ila me je stra{na grià savesti, o~ekivala sam prekor i mojih omiqenih likova iz wenih pri~a. Zar bi tako ne{to mogla da uradi jedna Hajdi, Sneàna ili Crvenkapa? Ku}i sam se vratila bez glasa, a kada sam ugledala majku, zajecala sam bolno i iz sve snage. Na pitawe {ta se dogodilo, obelodanila sam, gu{e}i se u suzama, svoju stra{nu i nepopravqivu gre{ku: “Oterala me je teta, jer sam zgazila wenoga puà”. Ne znam {ta se daqe de{avalo, ali sigurna sam da je ovaj doga|aj ostavio u meni neverovatan trag, u najpozitivnijem smislu, i da me je pratio celog ìvota. Bio je to veliki vaspitni potez vrsnog pedagoga u formirawu moje li~nosti. Poznavaju}i savremenu psihologiju i zna~aj uticaja osoba kojima smo okruèni prvih sedam godina ìvota, potpuno sam svesna koliko je teta Margita bila va`na figura u formirawu moje li~nosti. Imala sam veliku sre}u i privilegiju da, u najzna~ajnijem periodu svoga odrastawa, u svojoj blizini imam jednu takvu osobu. Kada god vidim puà ja se setim tete Margite. êsto joj zapalim sve}u, a povremeno i posetim wen grob, koji se nalazi na ~a~anskom grobqu, kraj stare kapele. Te{ko se na|e, rastiwe ga je osvojilo. Bilo bi veoma lepo da, iz po{tovawa i qubavi prema woj i svom detiwstvu, obnovim skroman spomenik i time ga otrgnem od zaborava. Jo{ uvek nije kasno da ovu qudsku du`nost izvr{im. Dr Sneàna Bo{kovi}, internista i kardiolog

NE[TO ZA POHVALU, KAD IH MNOGI KUDE

U ovim nezgodnim, egoisti~nim vremenima, kada se u novinama pojavquju samo senzacionalni naslovi tra~ rubrika ili “ crne hronike”, èlela sam da podelim jedno svoje pozitivno iskustvo, kao pohvalu akterima i kao primer za podràvawe. Navikli smo da su qudi prema nama grubi, zahtevni ili nequbazni, pa nam se svaki primer qubaznosti i uqudnosti ~ini anahron, kao do{ao iz pro{losti ili sa druge planete. Nedavno sam po ~etvrti put koristila usluge ~a~anske Bolnice. Na moju sre}u, uvek istim povodom – usluge Porodili{ta. Uprkos evidentnoj nema{tini koja vlada, kako u na{em dru{tvu, tako i na ovom odeqewu, ja se tokom boravka nisam ose}ala bedno. Samo to odeqewe ne nosi u sebi osobine mesta za le~ewe, ve} mesta u kom se donosi na svet novi ìvot. Da je sre}e da ono i vizuelno podse}a na mesto radosti, a ne na monotoni bolni~ki ìvot. Nadam se da }e jednog dana i taj uslov biti ispuwen, kako bi svakoj porodiqi i estetski kriterijum bio zadovoqen. [alu na stranu, ono ~ime sam i ovaj put bila najvi{e zadovoqna jeste odnos osobqa prema porodiqama. ûla sam razli~ite komentare poro|enih èna, ali ja imam samo jedan : osobqe se trudi da porodiqama na svaki na~in olak{a boravak u ovoj ustanovi. Najpre qubazno{}u. Svaka }e babica od prijemne sobe, preko poro|ajne sale, do sme{tajne sobe, o dodeqenoj porodiqi brinuti govore}i joj: du{o, mila, sr-

ce… Nisu to nau~ene i odglumqene reakcije, a i da jesu, bile bi u funkciji olak{avawa muka one koja je u bolovima. Ja sam osetila toplinu i saose}awa svake babice sa kojom sam se srela. Naro~ito su me odu{evile ène koje rade na intenzivnoj nezi, sa onima koje su poro|ene carskim rezom. Umela sam da prokomentari{em da me ni ro|ena majka ne bi boqe pazila u bolovima nakon operacije. Babice imaju zaista teàk posao, koji je ~esto fizi~ki teàk kao rudarski. Tri dana posle carskog reza babica mora da pazi na porodiqu, skoro kao najteèg bolesnika. A ovde je po jedna èna u smeni, koja no}u traje po 12 sati. Svakome terapija, svakome ugoditi poloàj, podi}i svaku porodiqu, obaviti higijenu, pri tom na}i lepu re~ i osmeh… A da ne govorimo o odgovornosti… Nisam sigurna koliko bismo svi bili u stawu da to radimo svaki dan, ~itav radni vek. Lepo je kad se na|ete u ovakvoj situaciji, a vidite da onome kome je zapalo da o vama brine to nije te{ko. Nisu samo babice na tom odeqewu qubazne, ve} i pedijatrijske sestre, koje vole i paze i maze na{e bebe, sprema~ice i servirke. îni se da je svako tamo prona{ao sebe kroz sluèwe drugima. Neko }e re}i da je to samo posao za koji se dobija novac, ali ja se sa tim nikako ne mogu sloìti. Neka takvi skeptici poku{aju bar svojim kom{ijama i ro|acima da ugode svaki dan narednih deset godina, pa da vidimo ko je bio u pravu. Iskreno se nadam da je u ~itavom si-

stemu zdravstvenih ustanova u Srbiji ista ili bar sli~na situacija. Ta nada me ohrabruje da ne{to u ovoj zemqi moè da se i{~upa iz kanxi samoqubqa i koristoqubqa, u kojima smo skop~ani kao narod. Neko }e se pitati za{to lekare nisam u ovom tekstu ni pomenula. Wihova uloga je, kako sam ja to doìvela, nadzorna. Oni nemaju blizak odnos sa pacijentima, bar ne toliko neposredan kao ostalo osobqe o kome sam ovde govorila. Wihova je odgovornost velika, ali je wihova prisutnost u bolni~kim danima pacijenta veoma mala. Pretpostavqam da je to po pravilu slu`be, da je postporo|ajni tok samo ne{to {to se sporadi~no prati, pa je samim tim pojavqivawe lekara re|e. Ali se i lekari zaista trude da svojom prijatno{}u doprinesu lak{em podno{ewu poro|ajnih muka svakoj pacijentkiwi. Medicinski radnik je po definiciji po`rtvovan i saose}ajan, ali smo svedoci da to posledwih godina nije bila praksa mnogih. Zato èlim da pohvalim i istaknem primer ovog medicinskog osobqa, koje vra}a dostojanstvo uzvi{enom pozivu za koji se obrazovao. Smatram da bi osnovni kriterijum za primawe novih radnika u slu`bu ovakvih ustanova, pored stru~nosti, bio i odnos prema pacijentima, koji bi bio stalno na proveri kao eliminacioni kriterijum. Ova merila su najboqi garant dobrog oporavka pacijenta. Qiqana Rankovi}

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Roberto Kostantini KQU^ ZA ELIZU Rim, jul 1982. godine. Italija slavi pobedu na Svetskom fudbalskom prvenstvu u [paniji. Eliza Sordi, mlada i lepa devojka zaposlena u vatikanskoj administraciji, nestaje sa lica zemqe. Istraga je poverena mladom policajcu Mikeleu Balistreriju. Tvrdoglav i arogantan, Balistreri olako shvata slu~aj, i tek nakon otkri}a le{a na obali Tibra shvata koja je cena wegovog nemara. Rim, jul 2006. Dok Italija ponovo slavi titulu na Svetskom prvenstvu, novinarka Linda Nardi radi na pri~i o nizu slu~ajeva nasiqa nad mladim ènama. Iako su ubistva pripisana grupi mladi}a iz imigrantskog kvarta, ona istraùje zlokobniju mogu}nost, i to na li~an zahtev Mikelea Balistrerija. Slu~aj Elize Sordi sada je star dvadeset ~etiri godine, ali Balistrerija, iako je stigao do najvi{eg ranga u italijanskoj policiji, i daqe progoni krivica zbog tragedije iz pro{losti koja mu je obeleìla po~etak karijere. Sumwaju}i da su nedavni zlo~ini delo serijskog ubice, on se nada da }e hvatawem krivca smiriti savest koja ga mu~i ve} vi{e od dvadeset godina. Linda, neumorna i tajanstvena novinarka, vidi u Balistrerijevom predlogu zlatnu priliku da razotkrije zaveru na najvi{em nivou. On se bori da ispravi pro{lost, ona da popravi sada{wost. Wihova borba pokaza}e se kao iznena|uju}e povezana: zlo za kojim Linda sada traga obeleìlo je Balistrerija, a zlokobni tragovi vode mnogo daqe nego {to se iko od wih nadao. A ubica ponovo napada... Ovoga puta, Mikele Balistreri }e biti spreman. Ovoga puta, ne}e ga upla{iti zlo.

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

KULTURA

KWI@EVNO VEÊ ÂÂNSKIH STVARALACA

ZAVIÂJNI ODZIVI K wièvno ve~e Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis” pod nazivom “Zavi~ajni odzivi”, odràno u utorak uve~e u Galeriji Narodnog muzeja, predstavilo je, po re~ima inspirisane bibliotekarke i voditeqke programa Marije Radulovi} “samo deli} kwièvnog vi{eglasja u ~a~anskom kraju”, koji je u istoriji srpske kwièvnosti prisutan mnogo duè od jednog veka, kao plodotvoran i inspirativan za kwièvnu umetnost”, {to je uo~io jo{ Mom~ilo Nastasijevi} u svom putopisu kroz Srbiju, zakqu~uju}i da su se “tragom moravskih izvornih voda spu{tali planinci, ~iji su najbistriji potomci postali kwièvni stvaraoci”. Re~ je o zavi~ajnom druèwu koje traje ve} 15 godina u okviru manifestacije “[tampana re~”, a ove godine i povodom 28. februara, Dana nacionalne kwige i autorskih prava, koji se obeleàva

pod pokroviteqstvom Narodne biblioteke Srbije. Svojim dosada{wim izdawima i odlomcima odabrane proze i poezije predstavili su se pisci iz ^a~ka i okoline, kao i onih koji nisu ro|eni u ovom gradu, alu u wemu `ive i stvaraju, doprinose}i na taj na~in ovda{woj kulturnoj ba{tini. Odlomcima iz svojih najnovijih kwiga, pesmama i prigodnim besedama predstavi-

NAGRA\ENI PESNICI NA KONKURSU „RASKOVNIKA“

STIHOVI O QUBAVI, UZ VINO adionica govorne kulture „Raskovnik“ organizovala je u Galeriji „Risim“ poetsko ve~e „Qubav je ipak ja~a od svega” povodom 14. februara, Svetog Trifuna (datum u svetu poznat i kao Dan zaqubqenih). Polaznici radionice su kazivali stihove najpoznatijih na{ih i

svetskih pesnika, a posetioce su proveli i kroz kulturno istorijski vremeplov, podse}aju}i na va`ne doga|aje vezane za ovaj datum. Uz sve}e i muziku iz „Labudovog jezera“, jedna od voditeqki radionice, Tawa Vukovi} je interpretirala odlomak iz eseja „O qubavnim pismima“ kwi`evni-

Eloiza Xejms

ZABRAWENA ZADOVOQSTVA Gabrijela Xerningam zaqubqena je u portret svog verenika, savr{enog Pitera Djulanda... sve dok ne upozna wegovog starijeg brata Kvila. Ali Piteru je obe}ana. I kako uop{te da svoju otvorenu, strasnu prirodu pretvori u staloènu, damsku, kakvu zahteva Piter? Kada Gabin {okantni dekolte padne do pojasa na wenom prvom balu, Piter je ponièn. Ali Kvil stiè u pomo}, po cenu sopstvenog srca. Me|utim, Kvil ima jake glavoboqe – one koje se poja~avaju posle svakog fizi~kog napora – usled nezgode koja ga je zadesila nekoliko godina ranije. Ali sam pogled na Gabi ostavqa Kvila bez daha. Jedan zabraweni poqubac i on se zari~e da }e je imati, a glavoboqe – i Piter – neka idu do|avola! Me|utim, potreban je mudar ~ovek – i jo{ mudrija èna – da preokrenu situaciju u svoju korist i na|u put ka istinskoj qubavi... Roman o skandalu, zavo|ewu i zabrawenim uìcima...

li su se romanopisaci, prozaisti i pesnici, a ve}ina wih se oku{ala u svim ànrovima: Mi}a Milovanovi}, Miladin Vukosavqevi}, Milkica Mileti}, Boris Kapetanovi}, Verica Tadi} i najmla|a Teodora ]endi}. “Blagoslovena ova traèwa i besanice...”. Ovim re~ima, poetski nadahnuta Marija Radulovi} je odjavila jedno lepo poetsko druèwe uz Borisovu gitaru. Z. L. S.

Bubwevi se sviraju, a ne “lupaju”, kazao je sada{wim |acima bubwar Aleksandar Alempijevi}, biv{i u~enik ove {kole a koncertu “Imam dara za bubwara”, 13. februara u holu O[ “Vuk Karaxi}”, publika je mogla da ~uje mladog bubwara Aleksu Radovanovi}a, u~enika {estog razreda, ali i wegovog starijeg kolegu Aleksandra Alempijevi}a, koji je nekada i sam poha|ao ovu {kolu. Alempijevi} je sada{wim u~enicima odr`ao kratko “predavawe” o bubwevima, kao jednom od najstarijih i najrasprostrawenijih muzi~kih instrumenata, upozorio ih da se bubwevi sviraju, a ne “lu-

ce Jasmine Topi}, dok je Danijela Kova~evi} Miki} kazivala stihove Milo{a Crwanskog i Blagoja Bakovi}a. Upe~atqiv nastup su imali i u~enici iz Trnave, sa kojima “Raskovni~ari” ostvaruju uspe{nu saradwu, neguju}i drugarstvo i vr{wa~ko u~ewe. Gorica Stanojevi}, direktorka Regionalnog centra je recitovala pesmu Desanke Maksimovi}, a pridruìle su joj se i nastavanice Mila Mutavxi} i Nata{a Turunta{, {to je bilo jedno od iznena|ewa organizatora prire|eno publici. Na kraju programa su uru~ene nagrade sredwo{kolacima i odraslima, nagra|enim na konkursu radionice, koji je bio raspisan povodom ovog datuma. U kategoriji odraslih stvaralaca prvonagra|ena je Vesna Ristovi} iz Kraqeva, druga je Ivana Suboti}, a tre}a nagrada je pripala Dragani \urkovi} To{i}. Prvu nagradu me|u sredwo{kolcima su podelili Uro{ Miki}, u~enik XIV beogradske gimnazije i Natalija Panteli}, gimnazijalka iz â~ka. Zahvalnice su uru~ene i finalistima obe uzrasne kategorije. Posetioci su degustirali vino u ~ast za{titnika vina i vinogradarstva Svetog Trifuna, tako da je ovo poetsko druèwe bilo svojevrsno slavqewe qubavi i pisane re~i, zakqu~ila je voditeqka Tawa Vukovi}. Z. L. S.

U O[ „VUK KARAXI]”

KONCERT POVODOM DANA BUBWARA

paju”, i pokazao kako on na wima “proizvodi melodiju”. - Po~eo sam da sviram dosta kasno, tek sa {esnaest godina, a putovawe ko-

je jo{ uvek traje donelo mi je mnogo u`ivawa - kazao je iskusni ~a~anski bubwar. Na koncertu su, u pratwi bubweva i klavira, nastupili i u~enici - peva-

~i, uloga voditeqa dodeqena je u~itequ Neboj{i Mileti}u, a celokupan doga|aj inicirala je i osmislila nastavnica muzi~ke kulture Sla|ana Novi~i}. - @eleli smo da promovi{emo bubweve, kao muzi~ki instrument, ali i da podsetimo roditeqe koliko je motorika va`na za razvoj wihove dece - kazala je Novi~i}eva. Dan bubwara je jedinstven i nov muzi~ki praznik, ustanovqen pro{le godine na predlog Dragoquba \uri~i}a, jednog od najpoznatijih jugoslovenskih bubwara. E. V.

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

PRIJEM U UMETNI^KOJ GALERIJI “NADE@DA PETROVI]”

“URBANE VIZIJE” MLADIH PRED PRIVREDNICIMA rezentacija idejnih re{ewa za ure|ewe i oplemewivawe odre|enih lokacija u gradu mladih ~a~anskih umetnika i inèwera arhitekture, predo~enih na izlo`bi “Mladi 2013 - Urbana vizija”, bila je, pro{log ~etvrtka, razlog susreta gradskog rukovodstva i privrednika sa autorima u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”. Izlo`ba je otvorena sredinom decembra povodom Dana grada, a weni odjeci i inicijative izazvali su pa`wu javnosti, kao i onih koji bi predloène ideje mogli da realizuju. Na prijemu su bili predstavnici lokalne samouprave na ~elu sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em, rukovodstvo JP “Gradac” i ~elni qudi poslovnih udruèwa: “Gradac 97”, “Unija â~ak 2000” i Udruèwa poslovnih èna “Nade`da Petrovi}” â~ak. Svaki od autora je prisutnima pojedina~no obrazloìo svoju ideju. Tom prilikom direktorka Umetni~ke galerije Milica Petronijevi} je podsetila da ova ustanova ve} nekoliko decenija organizuje program za mlade posve}en studentima likovnih i umetni~kih akademija, a svake tre}e godine prire|uje izlo`be, iz kojih su vremenom iza{li, brojni i danas afirmisani i priznati stvaraoci na prostorima biv{e Jugoslavije. Izlo`ba “Mladi 2013” proistekla je iz

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Samanta Jang

LONDON ROUD novom erotskom romanu London roud Samante Jang junaci koje smo zavoleli, Xos i Brejden, kao i Adam i Eli, sporedni su likovi, a glavnu ulogu dobija Xo, lepa {ankerica koju smo ve} upoznali u Dablin stritu. Xoana Voker je navikla da drì sve konce u rukama. Ali upozna}e nekoga zbog koga }e izgubiti kontrolu... Xoana se oduvek starala o svojoj porodici, pogotovo o mla|em bratu Kolu. S odsutnim ocem i beskorisnom majkom, otkad zna za sebe, donosila je odluke zasnovane na tome {ta je najboqe za Kola. âk je birala mu{karce s kojima }e se zabavqati na osnovu toga koliko mogu pomo}i wenom bratu i woj, a ne po tome koliko varnica ho}e (ili ne}e) izazvati. Ipak, ne moè osporiti privla~nost prema Kameronu Makejbu. Kad se Kam useli u stan koji se nalazi ispod Xoaninog, ni jedno ni drugo vi{e ne}e mo}i da pori~u uzavrelu sponu koja je zavladala me|u wima. Pogotovo po{to je Kam odlu~io da otkrije sve wene tajne – po cenu da joj sru{i jedan odbrambeni zid za drugim. London roud je odli~no napisan roman s pravom merom vreline, seksepila, romantike i svega ostalog izme|u toga.

umetni~ke radionice ~a~anskih akademaca, a inspiracija im je bila sam grad, wegovo okru`ewe i istorija,

pri ~emu su oni bili vi{e okrenuti budu}nosti, tako da su ponudili svoje vizije i konkretna re{ewa za odre|ene prostore grada, naro~ito kru`ne tokove kojih ima nekoliko. O~ekuje se da vi{egodi{wa saradwa Umetni~ke galerije sa rukovodstvom grada i JP “Gradac”, ponudi {ansu ovim mladim stvaraocima, koji su se vratili u svoj grad, da se u wemu i profesionalno ostvare. Autor porojekta “Mladi 2013” je kustos Marija Radisav~evi} Rakovi}. Z. L. S.

U DOMU KULTURE 47. ZLATNO PERO BEOGRADA I 12. ME\UNARODNO BIJENALE ILUSTRACIJE

JEDINSTVENI KONCEPT U EVROPI Dom kulture i Udruèwe likovnih umetnika primewenih umetnosti i dizajna Srbije pre ~etri godine postali su stalni partneri u realizovawu ugledne likovne manifestacije “Zlatno pero Beograda”, najstarije i najzna~ajnije me|unarodne izlo`be u Srbiji, osnovane 1959. godine, ali i najstarije izlo`be ove vrste u Evropi, i ujedno i 12. Me|unarodnog bijenala ilustracije. Re~ je o izlo`bi sa jedinstvenim konceptom u Evropi, koja je ove godine okupila 120 doma}ih i 81 stranog autora ilustratora, iz ukupno 20 zemaqa. â~anska publika ima ~ast da prva posle beogradske, vidi izbor iz centralne 47. postavke (u Beogradu su odràne i prate}e izlo`be) u holovima Doma kulture, koju je u odsustvu predstavnika organizatora, otvorila glavni urednik Vesna Petrovi}. Podr{ku ovakvim manifestacijama koje prevazilaze lokani karakter dao je i pomo}nik gradona~elnika Alek-

KULTURA

sandar Da~i}. Biti odabran za izlagawe na “Zlatnom peru”, zna~i biti deo savremene svetske produkcije i gotovo da nema zna~ajnijeg ilustratora druge polovine 20. i s po~etka ovog veka koji na woj nije izlagao. Bavqewe ilustracijom pru`a velike izra`ajne mogu}nosti i slobode, od ilustracija za

Robert M. Edsel sa Bretom Viterom OPERACIJA: ÛVARI NASLE\A apawuju}a istinita pri~a o specijalnom savezni~kom odredu koji je spasao blago civilizacije iz Hitlerovih {aka. Bila je to najve}a pqa~ka umetni~kog blaga u istoriji. [ta ako vam kaèm da postoji neispri~ana pri~a iz Drugog svetskog rata sa nezamislivim glavnim junacima? [ta ako vam kaèm da je na prvim linijama fronta delovala grupa qudi koja nije nosila pu{ke ni vozila tenkove, grupa ~iji je zadatak bio da spasava, a ne da razara? U uzbudqivoj trci s vremenom, od pe}ina do zamkova, ti qudi svakodnevno su stavqali ìvot na kocku kako bi spasili stotine hiqada najve}ih svetskih umetni~kih dela. Oni su bili u OPERACIJI: ÛVARI NASLE\A i ovo je pri~a o wima. Po ovoj kwizi snimqen je i film u distribuciji Twentieth Century Foxa u kojem uloge igraju: Xord` Kluni, Met Dejmon, Bil Mari, Xon Gudmen, @an Diàrden, Bob Balaban, Hju Bonevil, Dimitri Leonidas i Kejt Blan~et.

decu do anga`ovanih likovnih komentara na odre|ene situacije u dru{tvu, rekla je Petrovi}. “Zlatnim perom” obuhva}eni su svi vidovi ilustracije, razli~itih poetika i stilskih mogu}nosti, uz kori{}ewe svih dostupnih slikarskih i grafi~kih tehnika. Zastupqeni su slikarstvo, ilustracija, strip, karikatura, dizajn, fotografija i klasi~na digitalna grafika, primeweni na ilustrovawe kwiga, ~asopisa, mas-medija, stripa, bibliofilskih izdawa, ekslibrisa..

Zna~ajnu pomo} u organizaciji izlo`be ove godine pru`ila je i Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija iz Novog Sada, tako da su radovi studenata specijalisti~kih studija ilustracije, tako|e deo ove postavke. Pred ~a~anskom publikom nalaze se gotovo svi nagra|eni radovi, a me|u wima i ostvarewe ovogodi{weg dobitnika Gran prija, umetnika iz Portugala @oau Vaz de Karvaqa, koji je time stekao pravo na samostalnu izlo`bu na 48. “Zlatnom peru” slede}e godine. Z. L. S.

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

ZDRAVSTVO

OBELE@EN ME\UNARODNI DAN DECE I ADOLESCENATA OBOLELIH OD RAKA

RANA DIJAGNOSTIKA DAJE NADU

U Moravi~kom okrugu registrovano 13 obolelih od najranijeg uzrasta do 19. godine. Od ovog broja, najzastupqenija je leukemija.

ekari Zavoda za javno zdravqe â~ak i De~jeg odeqewa Zdravstvenog centra “Dr Dragi{a Mi{ovi}” obeleìli su 15. februar, Me|unarodni dan dece i adolescenata obolelih od raka. Taj dan obeleìli su i nadle`no ministarstvo, Institut za javno zdravqe “Dr Milan Jovanovi} Batut” i ostale medicinske ustanove koje brinu o zdravqu najmla|ih. U svetu godi{we od raka oboli 160 hiqada dece do 19 godina, a u Srbiji oko 330. Maligniteti u tom uzrastu su vrlo retki, ali znatno druga~iji nego kod odraslih. - Kod dece nema faktora rizika poput pu{ewa, nepravilne ishrane, nedovoqne fizi~ke aktivnosti, ili trovawa pesticidima... Zato je vrlo va`na rana dijagnostika, jer je u tom slu~aju i prognoza znatno boqa. Na{i standardi u le~ewu ne odudaraju

Dr Qiqana Moji}evi}, dr Vesna Mladenovi} i dr Sneàna Vasilev od svetskih. Posle dijagnostike, decu le~i ~itav tim stru~waka razli~itih specijalnosti u ~ijem su sastavu i klini~ki psiholozi i farmakolozi. Naj~e{}e metode su hirurgija, hemio i radio terapije. Naravno, osim terapije, deci, mladima i wihovim roditeqima su itekako potrebni saose}awe i strpqewe zdravstvenih radnika. Oni imaju bezbroj pitawa na koja bi trebalo strpqivo da odgovaramo - kaè dr Sneàna Vasilev, pedijatar-hematolog De~jeg odeqewa ~a~anske Bolnice. Srbija ima pet specijalizovanih centara za le~ewe dece i mladih obolelih od raka. Re~ je o be-

ogradskim institutima za majku i dete i onkologiju, De~joj univerzitetskoj klinici i centrima u Ni{u i Novom Sadu. - Kada na{i izabrani pedijatri posumwaju na neke ozbiqnije bolesti, svoje pacijente upute na De~je odeqewe. Mi uradimo prvu dijagnostiku, u skladu sa svojim mogu}nostima. Ukoliko posumwamo na malignitete, upu}ujemo decu naj~e{}e na Univerzitetsku de~ju kliniku ili Institut za majku i dete. I wihovi stru~waci obave detaqne preglede i ako potvrde dijagnozu raka, zadr`avaju ih na le~ewu. Taj proces dugo traje i kada tamo zavr{e le~ewe, po

potrebi, ponovo dolaze kod nas da bi lak{e prebrodili hemoterapiju ili zbog drugih vrsta komplikacija - obja{wava dr Vesna Mladenovi}, na~elnik De~jeg odeqewa u â~ku. Kako kod dece nisu izraèni faktori rizika, sistematski pregledi mogu imati presudnu ulogu, kao i blagovremeno prepoznavawe prvih simptoma. Wih nije lako odmah uo~iti, po{to su pritajeni i sli~ni simptomima bezazlenijih de~jih bolesti. Ukoliko ih roditeqi uo~e, trebalo bi da se jave izabranom pedijatru. Kako je podsetila dr Qiqana Moji}evi}, {ef Odeqewa za proSIMPTOMI KOJI MOGU BITI UPOZORAVAJU]I * Beli~ast odsjaj u oku * Zlatast odsjaj, tzv “ma~je oko” * Visoke temperature koje traju duè od dve sedmice * Neobja{wivo krvarewe po koì *Dugotrajnije neobja{wive glavoboqe *Bledilo * Bolovi u kostima i zglobovima * Patolo{ki prelomi kostiju

mociju zdravqa ZZJZ, u Srbiji je obavezno 16 sistematskih pregleda kod dece i mladih od ro|ewa do wihove 19. godine. Naj~e{}i maligniteti kod dece su leukemije, tumori limfoma, kostiju. Ohrabruje ~iwenica da su pojedine vrste raka izle~ive. Ve} je re~eno da Srbija ne zaostaje za svetom u pogledu le~ewa. Ali, ono po ~emu zaostajemo je du`ina bolovawa za roditeqe. Kod nas traje svega ~etiri meseca, a u svetu do izle~ewa deteta. Deca dok su na le~ewu imaju pravo i na {kolovawe. Srpske klinike i instituti imaju jedino specijalizovane u~iteqe, ali nije omogu}eno kontinuirano obrazovawe u~enicima vi{ih razreda i sredwo{kolcima. Jedini pomak kod nas je izgradwa roditeqske ku}e. Veliki broj dece koja se le~e u ustanovama vi{eg zdravstvenog nivoa su iz drugih gradova. Kako je wihovo le~ewe dugotrajan proces, roditeqi su morali dodatno da pla}aju sme{taj i prevoz. U roditeqskoj ku}i su im na raspolagawu i psiholozi. Z. J.

DIJABETES KOD DECE

PRAVOVREMENO LE^EWE UMAWUJE POSLEDICE

Diajbetes, sa oba naj~e{}a tipa oboqewa (tip 1 i tip 2), je rastu}a pretwa dana{wice. Oko 380 miliona qudi {irom sveta ima ovo metaboli~ko oboqewe. Insulin, hormon gu{tera~e, je vaàn za regulisawe nivoa {}era, glukoze u krvi. - Ukoliko ga nemamo dovoqno, ili ako su na{a tkiva nedovoqno osetqiva, dolazi do pojave rasta glikemije, krv postaje “slatka”, molekuli glukoze su u pove}enoj koncentraciji, pa se o{te}uju tkiva, kao kad se “u{e}eri slatko”. Prevencijom moèmo spre~iti pojavu bolesti, a pravovremenim le~ewem umawiti posledice - kaè prim. dr Rada Petrovi}, pedijatar subspecijalista endokrinolog.

ijabetes melitus tip 1 je naj~e{}a endokrina bolest de~jeg doba. U Srbiji ima oko 1.800 obolele dece od DMT1, podse}a dr Rada Petrovi}, koja je pored terapije insulinom, posebno angaòvana na nemedikamentnom tretmanu i u radu u kampovima za decu sa dijabetesom. - Bolest po~iwe dobro poznatim simptomima: no}no mokrewe, poja~ana è|, potreba za slatki{ima. êsto se otkrije oboqewe u blagoj formi. Ketoacidoza, teàk po~etak bolesti, je danas re|e zastupqen. Autoimuno oboqewe je genetski determinisano, sredinski posredovano. Poga|a beta }elije koje lu~e insulin. Manifestuje se kade se o{teti do 70 odsto aktivnog tkiva pankreasa. U svetu poku{avaju da naprave vakcinu protiv o{te}ewa }elija. Prve dve faze istraìvawa su ohrabruju}e dale nadu da }e se zaustaviti oboqewe, odnosno bar znatno usporiti o{te}ewe }elija. Tre}a faza, me|utim, donosi obeshrabruju}e podatke, proces o{te}ewa ide svojim programiranim tokom, efikasnost vakcine nije

o~ekivana. Genetika je va`na, jer postoje i aktivni geni za obnavqawe pankreasa. Rano uvo|ewe nikotinamida, programirana ishrana, edukacija o glikemijskom indeksu, dozirana fizi~ka aktivnost, deo su aktivnog terapijskog prncipa - obja{wava dr Rada Petrovi}. Globalne perspektive dijabetesa navode da je oboqewe u ekspanziji, sa promenama koje zahvataju oba naj~e{}a tipa bolesti. Dimenzije oboqevawa iznose 5-9 odsto za tip 2, a 0,3 do 0,5 procenata za tip 1, navodi doktorka:

INSULINSKI TRETMAN - Otkri}e insulina 1922. godine omogu}ilo je le~ewe dijabetesa. Kod dece se bazi~no daju humani insulini (actrapid, insulatrad). Moderni insulinski analozi doveli su do komfornijeg tretmana (novorapid, apidra, lantus, levemir). Najava kumulativnog insulina degludeka, obe}ava da se bazalno insulin daje na dva - tri dana. Faza tre}eg istra`ivawa je u toku. Na~in davawa je u vidu injekcije, multiple tri - ~etiri puta dnevno, pre obroka. Mogu}e je i kontinuirano davawe insulinskom “pumpom”. Postoji insulin za davawe inhalacijom, ali su za nas neke od navedenih metoda jo{ uvek u nivou atrakcije - ka`e dr Rada Petrovi}, koja je objavila stru~ne radove (20 u zemqi i 15 u inostranstvu) iz de~je dijabetologije (o neuropatiji, porodi~noj koheziji i kvalitetu samokontrole). U svojim stru~nim predavawima promovi{e savremene terapijske stavove i preventivne mogu}nosti, sve za najoptimalniji kvalitet tretmana dece.

- Prevedeno sa jezika epidemiolo{ke statistike - svaka peta osoba ima neku vrstu poreme}aja glikoregulacije, svaka dvanaesta verovatno}u za tip 2 dijabetesa. U â~ku dijabetes tip 1 ima 45 dece, {to u odnosu na 14.000 dece do 18 godina, iznosi da na 1.000 dece, bar troje ima ovo oboqewe. U~estalost oboqevawa se izraàva incidencijom broja obolelih na 100.000 stanovnika. Finska sa 65 i Sardinija sa 58 su vode}e po u~estalosti oboqevawa dece. Sredwa incidenca 8 do 12 je kod nas, kao i u EU. Niska je u zemqama Mediterana, ~etiri do pet, potom nià od dva, gde je pirina~ bazi~an u ishrani. Dijabetes ima rastu}i trend oboqevawa u svetu. Velika su ulagawa u istraìvawa u tretman oboqewa, jer je i kod velikih ekonomija (USA, EU, Rusija) odliv materijalnih sredstava za le~ewe i do 18-20 odsto ukupnog zdravstvenog fonda, kaè na{a sagovornica. Mortalitet od komplikacija raste, a prevencija morbiditeta od dijabetesa je zahtevna, isti~e dr Rada Petrovi}: - Epitet oboqewa je “ tihi ubica”, jer oboqewe “ne boli”, a dovodi do niza o{te}ewa vitalnih organa i gubitka va`nih funkcija (oko, bubreg, nervna provodqivost, digestivna sposobnost i rast kod dece). Osobina bolesti u de~jem dobu je da dijabet decu boli. Bolno je svakodnevno “bockawe “ u merewu glikemije samomera~em, kao i kod davawa insulinske terapije, jedinog leka u de~jem dijabetesu. Godi{we oko 150 porodica u na{oj zemqi postane “pacijent” dijabetolo{kog pedijatrijskog tima, jer je osobina de~jeg dijabetesa da su pacijent - dete i porodica, a le~ewe se vr{i u terapijskoj dijadi sa dijabetologom. Od dvanaeste godine nastaje tzv. trijada, dete samostalno u~estvuje u svom svakodnevnom tretmanu. Tako je pubertet najve}i izazov u toku le~ewa, uticaj vr{waka je ve}i i va`niji od uticaja porodice, niz izazova od-

rastawa o~ekuje mladog adolescenta sa dijabetom. Tu je uloga vr{wa~ke grupe neizmerno va`na, kao i rad u udruèwima, boravak u kampovima, moderan nemedikamentni terapijski pristup. U svetu se razvija tele-medicina, ku}no le~ewe uz kori{}ewe kompjutera u svakodnevnom kontakt nadzoru sa terapeutima. Doktorka podse}a da je u â~ku kori{}en model kreativne radionice kod mladih, za kvantifikovawe kvaliteta glikoregulacije. U Udruèwu Dijabetes melitus â~ak, pre par godina je promovisana aktivnost na primeni softvera za vizualizaciju glikoregulacije. Danas je svetski terapijski “hit” zatvoriti petqu - modelom ve{ta~kog pankreasa, obja{wava na{a sagovornica i navodi da su Slovenija, Izrael i Nema~ka vode}e zemqe u naprednim terapijskim tehnologijama. Doktorka Rada Petrovi} je angaòvana u pedijatriji â~ka od 1987. godine, u Savetovali{tu za dijabetes dece od 2000, a od 2005. u endokrinolo{koj ambulanti Bolnice. Aktivno sara|uje sa gradskim Udruèwem Dijabetes melitus, ~ijem je osnivawu doprinela. Me|utim, uspehom u svojoj praksi smatrala bi smawewe svakodnevnog bola, dijagnosti~o i terapijsko “bockawe” kod dece, samotretman sa mawe bola - uvo|ewe kontinuiranog merewa glikemije i unapre|ewe terapije insulinskom pumpom (samo dvoje dece je ima u â~ku). - Popraviti kvalitet glikoregulacije, smawiti nivo HbA1c, spre~iti pojavu o{te}ewa zdravqa, zadràti dobru bubre`nu funkciju i nervnu provodqivost. Unaprediti kvalitet ìvota porodica i na{ih malih sugra|ana, da rastu zadovoqni i “ba{ kako treba”, da su uspe{ni i odgovorni prema sebi i drugima - isti~e na{a sagovornica. N. R.

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

e~ija iskustva, dobri nastavnici muzi~kog vaspitawa, gitara sredwo{kolskih dana, prvi bendovi, komponovawe. Naizgled uobi~ajeni po~etak skoro svih muzi~ara, ali kod na{eg sagovornika muzika je oblikovala wegov karakter i ìvotne stavove. Nekada je svirao u mawim bendovima. Osam godina je pevao u crkvenom horu “Vaznesewski”, pod dirigentskom palicom ~uvenog Milorada Petrovi}a, pa ne ~udi {to su mu izuzetno va`ne religija, pravoslavna vera, tradicija, {to mu je “muzika posrednik izme|u duhovnog i ose}ajnog ìvota”. On je izvo|a~, tekstopisac, aranèr, pisac muzike, a kako tvrde poznavaoci ~a~anske muzi~ke scene, Dejan ]ur~i} je najslu{aniji lokalni autor. Svestan je vremena u kome ìvimo i {ta je muzika nekada predstavqala qudima, a {ta danas. - U vojsci sam shvatio da mogu da pi{em poeziju i tekstove za muziku. Kada se dovoqno naslu{a{ tu|e muzike, po~ne{ sam da komponuje{. Posledwih 10-15 godina angaòvanije stvaram za sebe, svoj bend i druge qude. Muzika mi je vi{e od hobija. Ona je moj ìvot, moj zanat. Iako ne ìvim od muzike, ìvim za muziku. Naàlost, danas je ona

MLADI

DEJAN ]UR^I] BEND

VAPAJ DU[E I SVEMIR ÛJE deo zabave. Dolaskom kapitalizma sa zapada, i to u najgorem obliku, do{la je i velika apatija, velika depresija, velika praznina. U socijalizmu, ma kakav je bio, postojala je puno}a ìvqewa, qudi su radili i bili zadovoqni. Duhovno zadovoqni. Danas je te{ko videti nasmejanog ~oveka kaè, izme|u ostalog, Dejan ]ur~i}. Muzikom, kako kaè, izraàva ono {to se ne moè re}i, a o ~emu je gotovo nemogu}e }utati. Kao tekstopisca motivi{e ga samo li~ni ose}aj, stav o nekim

stvarima u odre|enom trenutku, kao i wegova stremqewa, razmi{qawa. - To je vapaj du{e da ne{to ka`e kroz muziku i tekst, ili samo kroz tekst, da je ~uje svemir. Kada sam stvaram, to je upravo ono najiskrenije {to mislim o nekoj pojavi. Uglavnom je to qubav, qubav i wene posledice. Aran`mane radim sa muzi~kim producentom, glavnim saradnikom benda, Aleksandrom Raki}em, koji je od po~etka razumeo {ta stvaram. Muziku pi{em i za druge, ali veoma malo se objavquje. Da bi se ne{to

Nikola Radovi} i Dejan ]ur~i}

novo uradilo, potrebni su velika podr{ka i novac. Na`alost, ni mnogo poznatiji kompozitori od mene

nemaju posla. Malo novih pesama se izbaci, internet je ukinuo {tampawe muzi~kih zapisa. Danas veoma te-

NOVINE U FIRMI INTERAUTO TRADE

USKORO „DANI OTVORENIH VRATA OPELA I [EVROLETA“ Akcija “Dani otvorenih vrata Opela i [evroleta” bi}e uskoro odràna u tri grada u kojima firma Interauto Trade ima svoje servise. U sva tri mesta, â~ak, Kru{evac i ]uprija, akcija }e biti sprovedena od 8 do 17 ~asova. U â~ku, ta~nije u Preqini, “Dani otvorenih vrata” su u subotu, 1. marta, u Kru{evcu 7. marta, a u ]upriji 11. - Tih dana na{i klijenti }e mo}i da dovezu svoja Opel i [evrolet vozila na besplatan pregled, dijagnostiku i prawe. Uveri}e se i na licu mesta kako radimo, kakvu opremu posedujemo i koje su to aktuelne akcijske cene vozila i servisnih usluga. Bi}e u prilici i da testiraju nove modele Opela i [evroleta. Za sve posetioce bi}e organizovan prigodan koktel - najavquje Aleksandar Zari}, {ef servisa firme Interauto Trade u Preqini.

Aleksandar Zari}

{ko muzika dopire do slu{alaca, qudi su zaboravili da slu{aju radio, nemaju vremena, optere}eni su brigama, jurwavom za poslom - kaè na{ sagovornik. Dejan ]ur~i} bend postoji od 2008. godine, kada se predstavio svojim prvim spotom “Ostajem sam”. Nedavno je promovisan i najnoviji, peti spot “Stvar je hemije”. Vo|a benda ne krije zadovoqstvo {to ima veliku podr{ku svojih saradnika, posebno Aleksandra Raki}a i sjajnih ~lanova: Aleksandra Sala Alempijevi}a (bubwevi), Du{ana @ivkovi}a (bas), Koste Joavanovi}a (gitara), Ane Kneèvi} (violina), Vlada Kova~evi}a (perkusi) i Nikole Radovi}a (prate}i vokali). Naravno, ponosan je i na goste i prijateqe koji povremeno nastupaju sa bendom. Dejan ]ur~i} bend na nastupima svira samo autorsku muziku, eventualno jednu obradu. Na{ sagovornik ima vi{e od 50 autorskih pesama, od kojih izvodi preko 20. U svirci ovog benda, qubiteqi pop - rok muzike, najverovatnije }e uìvati u maju, kada bi trebalo da nastupe u “Srpskom pabu” i naravno tokom leta, u okviru Letwih dana kulture. N. R.

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

LU^ANI

POTPISAN MEMORANDUM O SARADWI PARTNERSKIH OP[TINA U REALIZACIJI NOVOG PROJEKTA EVROPSKE UNIJE

ZA EFIKASNIJE UPRAVQAWE I KONKURENTNIJU EKONOMIJU!

U ciqu realizacije projekta “Na{a imovina podr`ava na{ razvoj” u okviru programa Evropske unije EXCHANGE 4, predstavnici partnerskih op{tina Lu~ani, Gorwi Milanovac i Ariqe potpisali su u sredu, 19. februara u Lu~anima, zajedni~ki memorandum o saradwi. Ina~e, novi projekat finansira Evropska unija, a sprovodi ga Stalna konferencija gradova i op{tina. Nosilac projekta je op{tina Lu~ani, pa joj je i pripala uloga doma}ina prilikom potpisivawa va`nog dokumenta.

efikasnih i odgovornih sistema upravqawa imovinom, koji omogu}uju br`i privredni razvoj i pove}awe prihoda. Ukupna vrednost projekta je 207 hiqada evra. Evropska unija obezbe|uje 85,4 odsto neophodnih sredstava, a preostalih 14,6 op{tine Lu~ani, Gorwi Milanovac i Ariqe kroz li~na primawa zaposlenih, koji su anga`ovani na projektu. Realizacija projekta je zapo~eta 3. februara i traja}e godinu dana.

Potpisani memorandum defini{e sve obaveze potpisnica, precizira wihove aktivnosti i dinamiku sprovo|ewa projekta. Memorandumom se partnerske op{tine obavezuju da }e delovati u skladu sa principima dobrog upravqawa i pru`iti maksimalan doprinos u obezbe|ivawu odgovaraju}ih qudskih, tehni~kih i finansijskih resursa, neophodnih za uspe{nu realizaciju projekta, onako kako je predvi|eno projektnim dokumentom. Predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} je, prilikom potpisivawa memo-

ako je istakao Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani, partnerske op{tine }e realizovawem ovog novog projekta unaprediti konkurentnost svojih lokalnih ekonomija kroz uspostavqawe

randuma o saradwi, istakao da }e uspe{na realizacija ovog veoma zna~ajnog projekta predstavqati dobru ulaznicu za dobijawe novih sredstva Evropske unije. Gorwomilanova~ka op{tina }e dobiti softver za unos podataka o popisu imovine. Svi potpisnici memoranduma dele mi{qewe da }e u narednih godinu dana, koliko traje realizacija projekta, razviti jo{ dubqu me|usobnu saradwu, iz koje, sasvim sigurno, mogu rezultirati neki novi korisni ugovori za sve tri lokalne samouprave. V. S.

BIBLIOTEKA OP[TINE LUÂNI SVEÂNO OBELE@ILA SVOJ DAN U okviru proslave Dana Biblioteke op{tine Lu~ani, na specijalno uprili~noj sve~anosti u Gu~i, nagra|eni su najvredniji ~itaoci kwiga u proteklih godinu dana. Titula najboqih ~italaca pripala je pred{kolskoj grupi 2 de~jeg vrti}a “Bambi” iz Gu~e, koju vodi vaspita~ica Slavica ]irovi}. Me|u u~enicima niìh razrede za naj~itaoce su progla{eni Marko Vasiqevi} i Marina Ruì~i} iz Osnovne {kole “Akademik Milenko [u{i}” u Gu~i. Presti`no priznawe najboqih ~italaca poneli su i Vawa Ikodinovi} i Aleksa Obradovi}, u~enici vi{ih razreda, tako|e iz O[ “Akademik Milenko [u{i}”. U kategoriji sredwih {kola, za naj~itaoce godine progla{eni su Marko Proti}, Teodora Prtewak i Aleksandra Stanisavqevi}, u~enici Sredwe {kole “Draga~evo” iz Gu~e. Biblioteka je nagradila i starije ~itaoce Mikainu Jovi~i}, Vesnu @icu i Branku Proti}.

PROGLA[ENI NAJBOQI ^ITAOCI ZA 2013. GODINU USPE[NA PROMOCIJA KWIGE „LEGENDE GU^E”

Povodom proslave svog dana, ali i Dana dràvnosti, Biblioteka op{tine Lu~ani je organizovala dve kwièvne ve~eri. Promocija kwige “Legende Gu~e”, autora Qubodraga Stani}a, odràna je u prepunoj sali Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani. Ve~e je zami{qeno kao druèwe nekoliko bliskih prijateqa u kafanskoj atmosferi. Autor kwige i wegovi gosti su sedeli ispred publike za improvizovanim kafanskim stolovima i uz zvuke harmonike govorili o delu. Uz ~itawe dirqivo napisanog uvoda iz kwige, Nata{a Darkovi} je otvorila kwièvno ve~e. Li~no poznanstvo Radovana M. Marinkovi}a sa junacima iz kwige, inspirisa-

lo ga je da i on sa publikom podeli svoje mi{qewe o delu. Na kraju ove divne ve~eri, autor je obe}ao da }e kwiga dobiti i svoj nastavak. KWI@EVNO VE^E POSVE]ENO ZAVI^AJNIM PISCIMA

U prostorijama Biblioteke prire|eno je jo{ jedno kwi`evno ve~e koje }e wegovi u~esnici, ali i publika dugo pamtiti. Prire|eno je nakon dodele nagrada najvrednijim ~itaocima. Pisci su govorili o svom dosada{wem radu i budu}im planovima. Promocija wihovih dela je organizovana ispred panoa, na kome su prikazani naslovi wihovih kwiga. Izdava~ ve}ine predstavqenih kwi`evnih dela je Biblioteka u Gu~i. Ako se sudi prema reakcijama pu-

blike, mo`e se re}i da je ovo kwi`evno ve~e bilo veoma uspe{no, jer je podstaklo prisutne da vi{e pa`we obrate na dela draga~evskih pisaca. Ve~e je bilo obojeno i zvucima frule @arka Simeunovi}a i predivnim vokalom Ksenije Vuji~i}.

Naredni dani u Draga~evu bi}e obele`eni pripremama 46. smotre recitatora Srbije “Pesni~e naroda mog”, koja }e biti odr`ana u sali Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani u Gu~i. Ina~e, Biblioteka op{tine Lu~ani je tokom

prethodne godine imala 5.065 korisnika. Broj izdatih kwiga dosti`e cifru od 8.396 naslova. Biblioteka u Gu~i je u 2013. godini izdala pet kwiga zavi~ajnih pisaca. Organizovano je pet de~jih radionica i isto toliko kwi`evnih ve~eri. V. S.

LU^ANI

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

KOZARSTVO U SRBIJI: PERSPEKTIVA ILI ZABLUDA ODGAJIVA^A? ejan Vasilijevi}, vlasnik ~a~anske firme “Deykom”, u saradwi sa ro|acima iz Draga~eva, pokrenuo je pre ~etiri godine novi posao. Na porodi~nom imawu u @ivici podigao je farmu za uzgoj koza. Iako je koze prvobitno kupio da bi zemqi{te o~istio o d

korova, vrlo brzo je shvatio da Draga~evo ima idealne uslove za razvoj kozarstva i da bi ova delatnost mogla da donosi solidne prihode. Udruìo se sa ro|akom, koji je prihvatio da se sa svojom suprugom brine o malom stadu koza. Kako je vreme odmicalo, stado se uve}avalo, tako da je wihova farma koza danas prerasla u jednu od zna~ajnijih, ne samo u draga~evskom kraju, ve} i na podru~ju Moravi~kog okruga. Bilo je neophodno uloìti mnogo truda i rada da bi se od ~istog hobija stvorio ozbiqan posao. Kako tvrdi Vasilijevi}, sude}i prema rezultatima koji su u relativno kratkom periodu ostvareni na wihovoj farmi, kozarstvo u Srbiji ima dobru perspektivu. - Iako sam u po~etku èleo samo da sredim porodi~no imawe, kada sam nabavio koze, sve ~e{}e sam slobodno vreme provodio u @ivici. Uìvao sam u lepoti prirode i rad na farmi za mene je postao pravo zadovoqstvo. Po~eli smo da proizvodimo kozji sir. Zdrava ishrana je svima nama u dana{wim uslovima brzog i veoma stresnog ìvota neophodnija nego ikada. Danas na farmi imamo oko 140 koza i vi{e od 200 jari}a. Iako smo u jednom vremenskom periodu mleko predavali, sada ga prera|ujemo u veoma kvalitetan sir. U tome nam pomaè mlekara „Moje Draga~evo“

iz Gu~e. Potencijalne kupce pronalazimo zajedno i do sada nismo imali problema u plasmanu ovog vrlo cewenog i sve tr`enijeg proizvoda - ka`e Dejan Vasilijevi}, obja{wavaju}i da celokupni posao na farmi, ali i u preradi mleka, nosi ~etvoro qudi. On povre-

meno dolazi na farmu i uglavnom vodi brigu o organizaciji posla, plasmanu sira i neophodnim nabavkama. Zbog uve}anog obima posla u jeku sezone, angaùju i dopunsku radnu snagu za muù koza, kosidbu livada i pripremawe silaè. Za ishranu stada godi{we obezbe|uju oko pet hiqada bala sena, 60 tona koncentrata, ~etrdesetak tona p{eni~ne i zobene prekrupe, {to su ogromne koli~ine hrane. Naravno, tu su i pa{waci, koji su primarni u uzgoju koza. Rezultati ~etvorogodi{weg rada su, kako kaè Dejan, pokazali da farma koza i u dana{wim vrlo te{kim uslovima privre|ivawa moè da donese solidnu i stabilnu zaradu. Za nastup na nekom zna~ajnijem trì{tu neophodne su daleko ve}e koli~ine kozjeg sira, nego {to se trenutno proizvode na na{im prostorima. Na podru~ju Draga~eva, osim wi-

hove farme, nema ve}ih odgajiva~a koza. U ~a~anskom kraju postoje dve-tri zna~ajnije farme, u Kraqevu jedna. Ipak, da bi se ostvarili zapaèniji rezultati, kozarstvo Srbije bi trebalo da se podigne na vi{i nivo. Kako procewuje Dejan, re~ je o veoma perspektivnom vidu sto~arske proizvodwe i u ovoj oblasti bi mnogi mladi qudi, koji poseduju podesna seoska imawa, mogli da na|u pristojno zaposlewe. OD HOBIJA DO MODERNE FARME... Farma koza u @ivici se moè svrstati me|u modernije, jer je ura|ena prema savremenijim svetskim standardima. Pod istim krovom se nalaze senik i obori za koze, {to daje boqu funkcionalnost objektu. Farma ima i moderno muzili{te, koje obezbe|uje odgovaraju}u higijenu muè i posebnu prostoriju u kojoj je sme{ten rashladni

ure|aj. U objektu se nalazi i prostor u kome stoji koncentrovana hrana. Farma je podignuta iz sopstvenih sredstava, bez zaduìvawa kod banaka. -îtav posao smo organizovali na najboqi mogu}i na~in. @eleli smo da ìvotiwama bude udobno, ali i da olak{amo sebi posao. Posetio sam mnoge farme u Austriji, Gr~koj, Sloveniji, kako bih sagledao wihove prednosti, ali i mane koje su naj~e{}e prisutne u praksi. Ovaj na{ objekat predstavqa neko sredwe re{ewe. Nismo previ{e uloìli, ali je sve u wemu funkcionalno i maksimalno ~isto. Koze su probirqive i traè najkvalitetniju hranu. Seno koje padne iz jasala, koza ne}e da jede - obja{wava Vasilijevi}. On dodaje da je za proizvodwu zdravog i kvalitetnog kozjeg sira posebno bitno da svaka farma koza poseduje dobro opremqeno muzili{te, ka-

ko bakterije ne bi doprle u mleko. DOBAR PRIMER STABILNOG POSLOVAWA Vasilijevi}i imaju oko 12 hektara sopstvene zemqe. Da bi obezbedili dovoqno hrane za farmu uzimaju u zakup jo{ {est hektara. Dok traje laktacija, svaka koza u proseku daje po tri i po litra mleka. Na mese~nom nivou proizvode oko 1,2 tone polutvrdog sira. Zreli kozji sir na na{em trì{tu dostiè cenu od 600 dinara po kilogramu. - Dok smo mleko predavali postizali smo cenu od 60 dinara za litar. Proizvodwa sira zahteva vi{e angaòvawa, ali je isplativija, pa otuda i preporu~ujem svima onima koji imaju nameru da se bave uzgojom koza da se ve} u startu orijenti{u na proizvodwu sira. Na{ proizvod najve}im delom plasiramo na podru~ju Beograda i No-

vog Sada. Imamo kupce i iz drugih krajeva Srbije. Osim toga, prodajemo i umati~enu jarad, {to na{em gazdinstvu obezbe|uje i dopunske prihode. Za sve po~etnike u ovom poslu je veoma bitno da zasnuju dobra stada, a to mogu iskqu~ivo ako nabave kvalitetna grla - kaè Dejan. Bez obzira {to neke razvijenije zemqe znatno vi{e sredstava izdvajaju za subvencije poqoprivredi, Dejan je zadovoqon postoje}im podsticajima koje obezbe}uje na{a dràva. Kako kaè, sve u skladu sa mogu}nostima. Jo{ uvek nije siguran da li }e odgajiva~i koza ove godine dobiti pet ili sedam hiqada dinara po umati~enom grlu. Ostvari}e pravo i na premiju od sedam dinara po svakom litru mleka. Odobrena sredstva, u svakom slu~aju, predstavqa}e zna~ajnu podr{ku wihovoj proizvodwi. Dejan Vasilijevi} planira da se za nekoliko godina u potpunosti posveti farmi. Ukoliko pro{iri posed, razmi{qa o uve}awu stada i izgradwi sopstvenog prera|iva~kog pogona. Nada se da }e na podru~ju Draga~eva kozarstvo uskoro postati respektabilna grana sto~arske proizvodwe. Otvarawe novih farmi i omasovqewe proizvodwe inicira}e udruìvawe proizvo|a~a, a samim tim i wihov organizovaniji nastup na trì{tu. V. S.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

REPORTA@A

HOLAN\ANIN JOHAN KLARENBEK I WEGOVA SUPRUGA MILENA OTVARAJU UGOSTITEQSKI OBJEKAT U MOJSIWU

QUBAV BEZ GRANICA Qubav ne zna za granice. Kada obuzme ~oveka, sve prepreke nestaju. Tako je bilo i u slu~aju Milene Vuksanovi}, koja je davne 1970. godine, u borbi protiv siroma{tva i potrazi za uhlebqewem napustila rodno Mojsiwe i zaputila se u beli svet. Otputovala je u Holandiju i nesiguran sirotiwski ìvot u vi{e~lanoj porodici ostavila za sobom. Posao je na{la u Utrehtu, gde je 34 godine radila u fabrici lekova. U dalekoj Holandiji upoznala je i svoga ìvotnog saputnika, za koga se, nakon petogodi{weg zabavqawa, i udala 1978. godine. Johan Klarenbek je bio ne{to najboqe {to joj se desilo u ìvotu i, kako kaè, nikada se zbog svog izbora nije pokajala. Iako su ro|eni u razli~itim dràvama i govorili razli~itim jezicima, wihova qubav je cvetala. Uzajamno su se uvaàvali i zajedni~ki razre{avali sve probleme. Delili su i dobro i zlo i jedno drugom verovali. Negovali su i srpske i holandske obi~aje. Ipak, Milena, negde duboko u svojoj du{i ose}a da je ona u tom me{ovitom braku bila uvek mnogo vi{e ispo{tovana, jer se, nakon penzionisawa, Johan povinovao wenoj èqi da se presele u Srbiju i u wenom rodnom selu izgrade malo porodi~no carstvo i uìvaju u jeseni svoje qubavi.

edamdesetjednogodi{wa Milena se i danas se}a svoga prvog susreta sa Johanom. Nisu se ba{ najboqe razumeli. Nije dobro govorila holandski, a wen izabranik nije znao ni jedne jedine srpske re~i. U prvi mah i nije poverovao da je Jugoslovenka. Kako je vreme prolazilo, bistra devojka iz ~a~anskog kraja sve br`e je usvajala strane pojmove, tako da se sa Joha-

nom lak{e sporazumevala, a, kako ka`e vedro se osmehuju}i, dobro su se razumeli i bez re~i, jer qubav govori sve jezike. Pitali smo Milenu, da li joj je bilo te{ko u tu|ini i da li je Johan mogao da joj ispuni prazninu, kakvu samo mo`e da stvori sna`na nostalgija za otaxbinom. Dok nam je odgovarala, zasuzile su joj o~i. - Nikome nije lako u tu|ini. Sama sam sebi kr~ila put u nepoznatoj zemqi.

Nisam imala nikoga svoga uz sebe. Nedostajali su mi moje selo, porodica i na{i dobri srpski obi~aji. Nigde u svetu se qudi ne dru`e kao u Srbiji. U Holandiji svi razmi{qaju samo o radu. Retko se okupqaju i nisu vi~ni da nekoga ugoste na na~in kako to ~inimo mi. Kada sam upoznala Johana, bilo mi je mnogo lak-

{e. Na{la sam potporu u wemu. Mnogo smo radili, ali smo imali dovoqno vremena i za putovawa. Videli smo sveta, a dolazili smo redovno i u Mojsiwe. Godine su se nizale, a na{ brak je bio lep ba{ kao i prvoga dana. S obzirom da nemamo decu, odlu~ili smo da se preselimo u Srbiju. Skupili smo ono {to smo sku}ili i odvaìli se na novi po~etak. Sa penzijama, koje smo zaradili u Holandiji, ovde pristojno ìvimo i uìvamo u krugu svojih prijateqa - pripoveda Milena. Dok raspreda svoju ìvotnu pri~u, vrlo ~esto se osvr}e i pogledom traì Johana. Kad ukrste poglede, stidqivo se osmehuje.

Sedamdeset{estogodi{wi Johan slabo govori srpski, ali sa kom{ijama ostvaruje dobru komunikaciju. Solidno ih razume, ali kad treba da odgovori jo{ uvek ne moè da konstrui{e re~enice. Naravno, uvek je uz wega Milena, koja ne posustaje u svojoj ulozi uvek dobro raspoloènog prevodioca. U ku}u Klarenbekovih ~esto dolaze i wihovi dugogodi{wi prijateqi iz Holandije, koji sada ìve u Kraqevu, Vrwa~koj Bawi, Jagodini ili nekim drugim gradovima Srbije. Dok pri~amo sa Milenom, Johan se osmehuje i povremeno potvrdno klimne glavom, daju}i nam na znawe da prati na{ razgovor. Milena kaè da se wenom suprugu najvi{e svi|a gostoqubivost na{eg naroda. Voli i tradicionalnu srpsku kuhiwu, kojoj premca nema. Posebno uìva u pe~ewu i svadbarskom kupusu, koji se nigde na svetu ne pripremaju dobro kao u Srbiji. Navikao se na Srbiju i ne kaje se {to je Mojsiwe odabrao da u wemu provede stare dane. Kako nagla{ava, gde je Milena - tu je i wegov dom. Navikli su da dele sve i uvek im je polazilo za rukom da se do-

|u posao i ostvare stabilnu zaradu od koje mogu da izdr`avaju porodice, jer u Srbiji se te{ko dolazi do zaposlewa. - Milena poti~e iz siroma{ne porodice i bila je prinu|ena da napusti rodno Mojsiwe jo{ u devoja~kim danima. Radila je u Holandiji i tamo upoznala dobrog bra~nog druga. Svo bogatstvo koje su stekli preneli su ovde u Mojsiwe. Johan je do{ao za wom, jer ju je bez rezerve voleo. Ve} deset godina `ive ovde i u

bro slaù. Naviknuti da stvaraju, ne mogu da miruju ni u penziji. Zajedno su osmislili novi posao. Ugostiteqski objekat ne vide kao izvor nekih velikih prihoda. Dovoqno im je da se u wegovom ugodnom ambijentu druè sa svojim najboqim prijateqima, ali i da pruè {ansu nekim mladim qudima da na-

krugu prijateqa provode penzionerske dane. Iako nisam u srodstvu sa Milenom, volim je kao sestru. Mnogo mi se dopao i wen Johan. Pose}ivao sam ih i dok su `iveli u Holandiji. Na{e prijateqstvo traje godinama, jer su oni zaista dobri qudi. Johan je poseban po mnogo ~emu. Ima blagu narav i dobro se

uklapa u na{e obi~aje. Podrào je Mileninu ideju da izgrade moderan ugostiteqski objekat, u kome }e na prole}e biti otvorena pe~ewara. Jednostavno, navikli su da rade i stvaraju. Ovoga puta wihov motiv nije li~na zarada. @ele da se druè sa narodom i da u lokalu zaposle bar dva radnika, jer su im dobro poznate na{e ekonomske prilike - kaè Milenko Timotijevi} iz Mr~ajevaca, porodi~ni prijateq bra~nog para Klarenbek i doma}in slavqa, koje je, pro{log vikenda, odràno u Mileninom i Johanovom ugostiteqskom objektu. Qudskoj znatièqi nema kraja. Otuda je na{u ekipu ìvo zanimalo da li se na{a doma}ica Milena, koja nas je bogovski do~ekala u svom lokalu u Mojsiwu, bar jednom u ìvotu pokajala {to je za ìvotnog saputnika izabrala Holan|anina i da li se bar jednom zapitala kakav bi joj ìvot bio da se udala za Srbina. Rekla nam je da se zbog svoje odluke nikada nije pokajala, jer su Holan|ani poznati kao dobri i verni muèvi. Supruge su im uvek na prvom mestu. Po{tuju ih, sa wima se dogovaraju i spremni su uvek da ih poslu{aju, pa koja bi to razumna èna takvog ~oveka mogla da odbije, mudro zakqu~uje Milena. V. S.

[TA DECA KA@U:

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

KADA SI SRE]AN/NA?

DE^IJA STRANA Uro{ Jovanovi}:

- Sre}an sam kad se igram sa igra~kama, najvi{e volim dinosaurusa.

Strahiwa Vukovi}:

- Sre}an sam kad mi mama do|e i kupi poklon.

Jana Masla}:

Aleksandra Stojkovi}:

- Sre}na sam sada, zato {to su mi tu drugari.

- Sre}na sam kad mi majka ne{to kupi, volim haqinice, i kada sa mnom pri~a lepo.

Starija grupa, petogodi{wi mali{ani iz vrti}a „Majski cvet“

MOJA NEOSTVARENA @EQA vako dete ima neku svoju neostvarenu èqu, pa i ja. Neke od mojih èqa su da dobijem brata ili sestru i da upoznam neke od glumaca i sportista. Tako|e, imam veliku èqu da obi|em ceo svet i vidim gra|evine i prirodna bogatstva pojedinih dràva po kojima ih svi qudi na na{oj planeti prepoznaju. @elela bih da posetim Wujork i da vidim Kip slobode. Htela bih da vidim Alpe, Mont Everest i ravnice Provanse. @elim da odem

KADA SPOJI[ BROJEVE OD 1 DO 20 I NACRTA[ ME TAKO - OBOJI]E[ ME LAKO

u London i da upoznam englesku kraqicu Elizabetu, i da otputujem u Veneciju - “grad na vodi”. Qudi ka`u da je Pariz grad qubavi, mode i lepote, pa bih i wega rado posetila. Wegov za{titni znak je Ajfelov toraw, koji je prepoznatqiv u celom svetu. @elela bih da vidim pingvine, polarne medvede i najstariju korwa~u na svetu koja `ivi na Sej{elima. Volela

bih i da ja{em kamile, slonove i ìrafe zato {to me pomalo bocka slede}e pitawe: “Kakav im je pogled”? @elela bih da vidim Krivi toraw u Pizi, rimski Koloseum, katedrale i fontanu “Di trevi” u koju bih bacila nov~i} i poèlela èqu. Moskva je predivan grad u Rusiji sa crkvama ogromnih kupola u koju bih volela otputovati.

Rado bih po{la i na put za Amsterdam prepun qudi dobre voqe. Za razliku od nas, wihovo najzastupqenije prevozno sredstvo je bicikl. Po wemu je ime dobila i pesma “Ribqe ~orbe”. @ivim sa puno nade da }e se neka od mojih neostvarenih `eqa kad tad ostvariti.

Marija Petrovi} IV/2 O[ “Milica Pavlovi}”

Miki Maus iki Maus, izmi{qeni lik iz crtanog filma prvobitno je trebalo da se zove Mortimer Maus, ali je `ena Volta Diznija mislila da je Mortimer `ensko ime. Pojavio se 1928. godine u prvom tonskom crtanom filmu “Parobrod Vili”, gde mu je glas pozajmqivao sam Volt Dizni. U crtanom filmu „The Opry House”, emitovanom 28. marta 1929, Miki je po~eo da nosi bele rukavice koje su mu postale za{titni znak. Od 1930. se pojavquje i kao junak stripova i slikovnica. Prvi put Miki se u boji pojavio u crtanom filmu “The Band Concert” 23. februara 1935. Na svoj 50. ro|endan, 18. novembra 1978, postao je prvi crtani lik koji je dobio svoju zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih. Miki Maus je brzo dosegao izuzetnu popularnost, a wegovom tvorcu Voltu Dizniju doneo nagradu Oskar 1932. godine. Ima ga u preko 130 crtanih filmova.

LAVIRINT

DA LI STE NEKADA VIDELI OVAKVOG PAPAGAJA

Miki se pojavquje u filmovima sa Mini, wegovom devojkom. Prema Voltu Dizniju, oni se na ekranu nikad nisu ven~ali. Me|utim, u intervjuu Volt je rekao: “U privatnom `ivotu Miki je u braku s Mini, ali ono {to se zapravo ra~una je to da je Mini glavna `enska uloga”.

Pluton je lik iz crtanog filma nastalog 1930. godine. On je pas me{anac svetlo braon (ili `ute) boje koji je naj~e{}e u dru{tvu Miki Mausa. Prvi put se pojavio kao pas Mini Maus Rover. Pojavquje se u 24 crtana filma Miki Mausa pre nego {to je dobio svoju seriju 1937. godine. Ukupno se pojavquje u 89 animiranih crtanih filmova. On ne pri~a, wegov humor je fizi~ke prirode, koristi vi{e pokrete nego dijalog.

Papagaj Whipper Papagaj Whipper je nastao mutacijom, {to i nije tako neobi~no kod papagajskih vrsta. Umesto uobi~ajenog ravnog i glatkog perja papagaja, Whipper ima duga~ko, mekano i kovrxavo perje. Zbog svojeg neobi~nog izgleda, Whipper je postao zvezda u svom rodnom gradu Vinton, na Novom Zelandu.

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

SOKOLI]I PROSLAVILI SRETEWE

UVEK RADO VIDE GOSTE e{tani Sokoli}a jo{ jednom su pokazali da su dobri doma}ini i da rado primaju goste. Zajedno sa rodbinom, prijateqima, gradskim i rukovodstvom ovda{wih javnih preduze}a proslavili su krsnu slavu Mesne zajednice i crkve Svetog Sretewa. Nekada{wu slavu seoske zadruge Sokoli}ani su obnovili 1990. godine i zanovqenu tradiciju nisu prekidali. Na Sretewe je i istoimena crkva u ovom selu obele`ila svoj zna~ajniji jubilej, deset godina od kada je izgra|ena. Posle sve~ane liturgije i rezawa slavskog kola~a, kroz Sokoli}e su pro{le litije. Ve} po tradiciji, zaustavili su se u dvori{tu seoskog Doma kulture pored krsta. Tu je za goste prire|en kra}i kulturnoumetni~ki program. U~estvovali su glumac Ba}ko Bukumirovi}, koji je izvodio komad Stevana Pe{i}a “Tesla ili prilago|avawe an|ela”, mladi guslar Nemawa Mi}evi}, `enska peva~ka grupa “Abra{evi}” i mu{ki sastav “Zavi~ajci”. - Sokoli}i su jedna od

\AKON I LEKAR osebnu pa`wu na slavi u Sokoli}ima izazvao je |akon dr Petar Dabi}, jedan od retkih |akona i lekara u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. On je zajedno sa sve{tenikom crkve Sretewa Gospodweg Radojom Sandom, ocem Jovanom, igumanom manastira Vujan i ocem Miroslavom, ~lanom Crkvenog fonda Preqina, sluìo Svetu liturgiju. Ro|enog Beogra|anina, kardiologa Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dediwe”, dr Dabi}a je u Sokoli}e dovelo prijateqstvo sa ~lanovima preqinskog Crkvenog fonda. - Od 2008. godine, kada sam rukopoloèn, nedeqom i praznicima sluìm Svete liturgije u crkvi Svetog Trifuna na Top~iderskom grobqu sa na{im duhovnikom ocem Dejanom Dejanovi}em, {kolskim drugom patrijarha Irineja i ocem Vasilijem Vojvodi}em, sve{tenikom i diplomiranim pravnikom koji je i sekretar Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta i {to je najva`nije, otac jedanaestoro dece. Osim nas, tu su i ipo|akoni, profesor univerziteta u penziji Andrej Tarasjev i diplomirani inèwer ma{instva Marko Igwatijevi}, kao i velika duhovno-liturgijska zajednica koja postoji ve} dve decenije. Nedavno smo po~eli da gradimo parohijski dom sa kapelom posve}enom Svetom Jovanu [angajskom, ~iji deli} mo{tiju imamo u na{oj crkvi. Prvi u Srbiji smo po~eli da sluìmo na wegov dan, nakon kanonizacije i tako smo prvi dobili deli} mo{tiju od ruskog arhiepiskopa iz San Franciska. U izgradwi doma do sada nam je dosta pomogao Crkveni fond Preqina - kaè dr Dabi}. On je na Srete-

na{ih najboqih mesnih zajednica. Uspe{no su zavr{ili sve projekte koje su realizovali u saradwi sa Gradom - stigle su pohvale od gradona~elnika ^a~ka Vojislava Ili}a. Nedavno je u selu izgra|eno i sportsko igrali{te, glavni putevi su odavno asfaltirani, a prioritetni zadatak u perspektivi je dovo|ewe rzavske vode. - Pored Sokoli}a }e prolaziti i kooridor 11.

Bi}e jo{ dosta posla, trebalo bi po{qun~ati sporedne puteve, ali nam je najva`nije da dovr{imo izgradwu vodosistema za napajawe rzavskom vodom ka`e predsednik Saveta MZ Sokoli}i Radivoje Domanovi}. Proslava je zavr{ena trpezom qubavi u Domu kulture, uz neizbe`ne zvuke odabrane narodne i starogradske muzike. Z. J.

Dr Petar Dabi} i Radivoje Domanovi} we uru~io zahvalnice potpredsedniku Humanitarnog fonda crkvene op{tine Preqina Milo{u Rajovi}u, ocu Miroslavu i jednom od najve}ih darodavaca Ratku ]alovi}u, staklorescu iz â~ka. Posle zavr{ene specijalizacije iz interne medicine, subspecijalizacije i magistrature iz kardiologije, dr Petar Dabi} sprema doktorat iz kardilogije, a planira i da upi{e doktorske studije iz bioetike na Teolo{kom fakultetu. Medicini moè u potpunosti da se posveti, s obzirom na to da je kao |akon angaòvan samo jednom sedmi~no i to nedeqom na liturgijama. - \akoni nemaju obaveze kao sve{tenici. Zato imamo dovoqno vremena da se posvetim svom primarnom pozivu - napomiwe dr Dabi}. Detaqnije informacije o crkvi Svetog Trifuna dostupne su na sajtu: www.kampsada.net. Z. J.

GORWI MILANOVAC NOVI PROGRAM RAZVOJA KAMPING POTENCIJALA SRBIJE

LUWEVICA, NAJATRAKTIVNIJA LOKACIJA Na inicijativu i predlog gorwomilanova~ke Turisti~ke organizacije, predlo`ena lokacija op{tine Gorwi Milanovac u selu Luwevica ocewena je kao najtraktivnija u jakoj konkurenciji velikog broja lokacija {irom Srbije, u okviru projekta pod nazivom „Kamping potencijali Srbije - Mapirawe Srbije u potrazi za atraktivnim, novim kamping lokalitetima“. rojekat vredan 69 hiqada evra finasira Ministarstvo finansija i privrede, a realizuje Kamping asocijacija Srbije, sa Turisti~kom organizacijom Srbije kao partnerom. Ciq projekta je izrada programa razvoja kampinga kao turisti~kog proizvoda i definisawe deset najatraktivnijih lokacija u Srbiji, me|u kojima je gorwomilanova~ka, u selu Luwevica, odabrana kao najpo`eqnija za kreirawe novih kamping prostora, koji odgovaraju zahtevima modernih turista. Lokacija se nalazi uz lokalni put i Luweva~ku reku, nadomak seoskog igrali{ta, na ~etiri kilometra od Gorweg Milanovac, blizu

Rudnika, Takova i Ravne Gore, sa velikim brojem prirodnih i kulturno-istorijskih atrakcija Srbije. Zauzima ~etrdesetak ari i u blizini je magistralnih puteva, pre svega Ibarske magistrale i Koridora 10, atoputa u izgradwi. Ova lokacija omogu}ava tranzitni katrakter potencijalnog kampa, ali i bawskog i rekreativnog turizma, s obzirom na blizinu Atomske bawe Trep~a. Prema projektu, savremene kamping parcele na velikim povr{inama trebalo bi da sadrè kompletno opremqen sanitarni ~vor za upotrebu tu{eva i toaleta, stubove sa prikqu~cima za struju i vodu, ure|aj za pra`wewe hemijskih toaleta - trokadero, kao i prostorije za odlagawe sme}a, recepciju, kuhiwu, letwikovac i druge sadràje, sve u zavisnosti od interesovawa korisnika. O~ekuje se da }e budu}i kamp u Luwevici biti omiqeno mesto boravka svim kamperima kojima je Gorwi Milanovac prolazna lokacija ka èqenim destinacijama, ali i istinska oaza za odmor i duì boravak namewena qubiteqima seoskog turizma i aktivnog odmora u prirodi.

VEST IZ POQOPRIVREDE

ZAVR[ENA RASPODELA KRE^WAKA Na osnovu javnog poziva gorwomilanova~ke Op{tinske uprave, objavqenog u lokalnom nedeqniku, svih 115 prijavqenih poqoprivrednika sa podru~ja teritorije op{tine Gorwi Milanovac dobili su neophodne koli~ine kre~nog materijala, kako bi obavili kalcifikaciju parcela i poboq{ali kvalitet kiselog zemqi{ta. Prema stepenu kiselosti i povr{ini obradivog zemqi{ta, poqoprivrednicima je raspore|ena potrebna koli~ina kre~nog materijala. Kre~wak se odobravao, prema uslovima konkursa, za maksimalno dva hektara zemqe. Analize kiselosti zemqi{ta su ura|ene u Poqoprivredno stru~noj i savetodavnoj slu`bi u ^a~ku. Na

osnovu rezultata hemijskih analiza, poqoprivrednici su dobili potvrde o kiselosti poqoprivrednog zemqi{ta. Za raspodelu kre~waka bilo je zainteresovano mnogo poqoprivrednih proizvo|a~a. Kako bi svi zainteresovani dobili kre~ni materijal, bilo je neophodno da se proporcionalno umawe prvobitno planirane koli~ine. Prema re~ima predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a, u buxetu je izdvojeno 1.300.000 dinara za nabavku 430 tona kre~nog materijala, a ovogodi{wi tretman zemqi{ta kre~nim materijalom ima}e pozitivno dejstvo u narednih pet godina. Kako je najavio Mirkovi}, ovakve i sli~ne akcije bi}e organizovane i u narednom periodu.

U SUSRET PREDSTOJE]EM KARATE DO SEMINARU

PRIZNATI INSTRUKTORI KARATEA POSETILI GORWI MILANOVAC od pokroviteqstvom Op{tine Gorwi Milanovac, a u organizaciji Karate kluba „Takovo“, [otokan karate do akademije Srbije i Sportskog saveza Op{tine Gorwi Milanovac, u Sportskoj hali „Breza“ 10, 11, 12 i 13. aprila bi}e odr`an 8. Karate do seminar. Ciq ove manifestacije je afirmacija karatea na teritoriji gorwomilanova~ke op{tine. U~esnici seminara su instruktori Karate do akademije Srbije, ~lanovi karate klubova op{tine Gorwi Milanovac, karate klubovi Srbije, Republike Srpske i Hrvatske, a specijalni gosti smotre instruktori iz [vedske i Engleske.Povodom odr`avawa ove zna~ajne manifesta-

cije, Gorwi Milanovac su posetili instruktori karatea iz [vedske i Engleske Mona Faus i Majk Rajs. Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je uprili~io specijalni prijem za uva`ene goste iz sveta sporta. Kako je istaknuto na sve~anom skupu, Gorwi Milanovac je jedna od retkih op{tina koja ima izuzetnu sportsku infrastrukturu, a takvu konstataciju potvr|uje i podatak da se Karate do seminar odr`ava u Gorwem Milanovcu po osmi put za redom. Prema re~ima Mirkovi}a, lokalna samouprava }e, u granicama svojih mogu}nosti, i u nrednom periodu ulagati u razvoj gorwomilanova~kog sporta.

PETAK 21. JANUAR 2014. GODINE

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE DOM KULTURE

izlo`be projekcija filma “U zavi~aju posle smrti ìveti”, autora i reìsera Igora ôlaka; utorak - petak od 10 do 20 ~asova, subotom i nedeqom od 10 do 13 ~asova.

- UTORAK, 25. februara u 20 ~asova koncert grupe “LEGENDE”

- GALERIJA “RISIM”, Gospodar Jovanova 11, Stalna postavka slika iz Spomen zbirke Bogi}a Risimovi}a Risima; sredom, petkom i subotom od 10 do 13, utorkom i ~etvrtkom od 15 do 20 ~asova.

PETAK, 21.FEBRUAR - BALKANIMA specijalni program festivala animiranog filma BALKANIMA Mala sala u 20,00 ~asova

GRADSKA BIBLIOTEKA - UTORAK, 25. februar u 19 ~asova Kwi`evno ve~e, promocija kwige “Ku}a sa plavim prozorima” zavi~ajnog pisca Dragice Stefanovi} u okviru izlo`be “[TAMPANA RE^ 2013”, /Galerija Narodnog muzeja/

SREDA-PETAK, 26, 27. i 28. februar - LEGENDA O SARILI, dugometra`ni animirani film (Kanada, rediteq Nensi Florans Savar) Velika sala u 12,00 i 17,00 ~asova

NARODNI MUZEJ Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a: radnim danima od 9 do 17, subotom i nedeqom od 9 do 13 ~asova; ponedeqkom izlo`beni prostor nije otvoren za posete;

SREDA-PETAK, 26, 27. i 28.februar XIMI P. - igrani film (Francuska SAD, rediteq Arno Deple{en) Velika sala u 19,30 ~asova UMETNI^KA GALERIJA “NADE@DA PETROVI]”, Cara Du{ana 6 - SREDA, 26. februar u 19 ~asova - Izlo`ba LAZAR VOZAREVI], izbor radova iz kolekcije Galerije “Lazar Vozarevi}” Sremska Mitrovica. Nakon otvarawa

SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

Kontakt telefon 063 635 033

ISTORIJKSI ARHIV Izlo`ba “PORTRETI KRAQICE MARIJE I KNEGIWE OLGE KARA\OR\EVI]”, od 7 do 15 ~asova radnim danima KAFE “ENIGMA” Ulica Cara Lazara br 7, Subota, 22. februara od 22 sata - nastupa kantautor Zoran Brankovi}

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

OGLASI

Savet za bezbednost saobra}aja raspisuje JAVNI POZIV 1. Predmet ovog javnog poziva je dodela sredstava opredeqenih za medijsko pra}ewe aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobra}aja, a u skladu sa Programom kori{}ewa sredstava za finansirawe unapre|ewa bezbednosti saobra}aja na putevima na teritoriji grada â~ka za 2014. godinu ("Sl. list grada â~ka" broj 1/2014). 2. Ukupno raspoloìva sredstva za ove namene iznose 2.488.000,00 dinara.

4. Sredstva se dodequju za realizaciju projekata iz oblasti bezbednosti saobra}aja. 5. Osnovni kriterijumi za dodelu sredstava su: - zna~aj projekta za unapre|ewe bezbednosti saobra}aja na putevima, - dosada{we iskustvo podnosioca projekta. 6. Javni poziv je otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas".

3. Ukupno raspolo`iva sredstva, u skladu sa Zakqu~kom Saveta za bezbednost saobra}aja, opredequju se na slede}i na~in: 1.498.000,00 za medijsko pra}ewe putem televizije, 330.000,00 dinara za medijsko pra}ewe putem radija, 330.000,00 dinara za medijsko pra}ewe putem novina, 330.000,00 dinara za medijsko pra}ewe putem internet portala.

7. Predloge projekata dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada ^a~ka - Savet za bezbednost saobra}aja, ul. @upana Stracimira broj 2.

Na osnovu re{ewa Privrednog suda u ^a~ku St.br. 296/12 od 6.11.2012. godine, u skladu sa ~lanovima 132 i 133 Zakona o ste~aju („Slu`beni glasnik RS“, br. 104/09), Nacionalnim standardom br. 5 o na~inu i postupku unov~ewa imovine ste~ajnog du`nika i na osnovu odluke Odbora poverilaca od 8.10.2013. godine, ste~ajni upravnik ste~ajnog du`nika:

U razmatrawe }e se uzeti samo ponude u pisanoj formi, dostavqene u zape~a}enim kovertama sa naznakom „Ponuda“ na koverti i nazivom ste~ajnog du`nika, i celinom na koju se ponuda odnosi, a koje pristignu na nazna~enu adresu do nazna~enog vremena.

Akcionarsko dru{tvo za trgovinu i usluge „NOVI DANI” u ste~aju Ivawica, Ul. Branislava Nu{i}a br. 14 OGLA[AVA prodaju DELA imovine ste~ajnog du`nika neposrednom pogodbom uz prikupqawe pisanih ponuda Predmet prodaje je pokretna imovina ste~ajnog du`nika koju ~ini: CELINA BR. 1 - putni~ko motorno vozilo marke: [KODA, model OCTAVIA TOUR 1.9 TDI, broj {asije: TMBDS41U1A8845799, broj motora: AXR330825, godina proizvodwe: 2010, pogonsko gorivo: evro dizel, zapremina motora: 1896 cm3, snaga motora: 74 KW, boja: 0M bela, reg. oznaka: IC008-WC. Procewena vrednost iznosi 800.000,00 dinara. Nov~ani iznos za u~e{}e u postupku prodaje iznosi 320.000,00 dinara CELINA BR. 2 - teretno motorno vozilo marke: MERCEDES, model: ATEGO 817, broj {asije: WDB9700171K394120, broj motora: 90491100076753, godina proizvodwe: 1999, pogonsko gorivo: dizel, zapremina motora: 4249 cm3, snaga motora: 125 KW, boja: 0M bela, reg. oznaka: IC003-CP. Procewena vrednost iznosi 600.000,00 dinara. Nov~ani iznos za u~e{}e u postupku prodaje iznosi 240.000,00 dinara Procewena vrednost imovine nije minimalno prihvatqiva vrednost, niti je na ma koji drugi na~in obavezuju}a ili opredequju}a za ponu|a~a prilikom odre|ivawa visine ponude. Pravo na u~e{}e u postupku prodaje imaju sva pravna i fizi~ka lica koja: 1. nakon dobijawa profakture, izvr{e uplatu radi otkupa prodajne dokumentacije u iznosu od 2.000,00 dinara + PDV. Profaktura se moè preuzeti na adresi: Ul. Raji}eva br. 7/1 lmc/2, â~ak, svakog radnog dana u periodu od 9:00 do 14:00 ~asova, uz obaveznu najavu povereniku ste~ajnog upravnika. Prodajna dokumentacija se moè preuzeti nakon uplate navedenog iznosa uz dostavu dokaza povereniku o izvr{enoj uplati. Rok za otkup prodajne dokumentacije je 26. 2. 2013. godine; 2. uplate nov~ani iznos za u~e{}e u postupku prodaje u visini od 320.000,00 dinara za celinu br. 1 i 240.000,00 za celinu br. 2 na teku}i ra~un Prodavca broj 3553200183244-79 koji se vodi kod „Vojvo|anske banke“ AD Novi Sad, najkasnije zakqu~no sa 26.2.2014. godine. Povereniku Agencije za privatizaciju se najkasnije zakqu~no sa 26. 2. 2014. godine dostavqa: kopija prijave za u~e{}e na prodaji potpisana li~no ili od strane ovla{}enog lica i dokaz da je u pitawu ovla{}eno lice, kopija dokaza o uplati nov~anog iznosa za u~e{}e u postupku prodaje, kopija potpisane izjave o gubitku prava na povra}aj nov~anog iznosa za u~e{}e u postupku prodaje i kopija punomo}ja overenog pred sudom za zastupawe na prodaji, ako otvarawu prisustvuje ovla{}eni predstavnik; 3. potpi{u izjavu o gubitku prava na povra}aj nov~anog iznosa za u~e{}e u postupku prodaje koja ~ini sastavni deo prodajne dokumentacije. Imovina se prodaje u vi|enom stawu bez garancija ste~ajnog upravnika u pogledu eventualnih nedostataka i moè se razgledati nakon otkupa prodajne dokumentacije, a najkasnije do 26. 2. 2014. godine, svakim radnim danom od 10:00 do 14:00 ~asova, uz obaveznu prethodnu najavu povereniku.

SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA GRADA ^A^KA

Zatvorena koverta sa ponudom treba da sadrì: - prijavu za u~e{}e na prodaji potpisanu li~no ili od strane ovla{}enog lica i dokaz da je u pitawu ovla{}eno lice; - bezuslovnu ponudu, uz navo|ewe jasno odre|enog iznosa na koji ponuda glasi; (ponu|ene cene }e se smatrati kao cene bez ura~unatih poreskih obaveza) - dokaz o uplati nov~anog iznosa na ime u~e{}a u postupku prodaje neposrednom pogodbom - potpisanu izjavu o gubitku prava na povra}aj nov~anog iznosa na ime u~e{}a u postupku prodaje; - fotokopiju punomo}ja overenog pred sudom za zastupawe u prodaji, ako je ponudu potpisao ovla{}eni predstavnik; - za pravna lica - izvod iz registracije APR-a ili drugog registra i OP obrazac, za fizi~ka lica - fotokopiju li~ne karte, i za konzorcijum - original ugovora o konzorcijumu i ovla{}ewe za zastupawe konzorcijuma. Izbor najboqeg ponu|a~a (otvarawe ponuda) odrà}e se dana 28. 2. 2014. godine, u 13:00 ~asova, na slede}oj adresi: Ul. Raji}eva br. 7/1 lmc/2, 32000 â~ak , u prisustvu Komisije formirane odlukom ste~ajnog upravnika. Pozivaju se ~lanovi odbora poverilaca da prisustvuju izboru najboqeg ponu|a~a. Otvarawu ponuda pristupi}e se i ako ~lanovi odbora poverilaca ne budu prisutni. Ste~ajni upravnik ne}e razmatrati ponude koje ne sadrè jasno odre|en iznos na koji ponuda glasi, ponude koje se pozivaju na neku drugu ponudu, ponude date pod uslovom, ponude koje se pozivaju na uslove koji nisu predvi|eni u prodajnoj dokumentaciji i oglasu, kao i ponude uz koje nije upla}en nov~ani iznos za u~e{}e u prodaji u predvi|enom roku. Kona~nu odluku o izboru Kupca neposrednom pogodbom donosi iskqu~ivo odbor poverilaca, ako je ponuda nià od 50% od procewene vrednosti imovine koja je predmet prodaje. Obave{tewe o izvr{enoj prodaji, bi}e dostavqeno svim ponu|a~ima u roku 3 dana od dana otvarawa ponuda. U slu~aju kada kona~nu odluku o izboru Kupca donosi odbor poverilaca, obave{tewe o izvr{enoj prodaji, bi}e dostavqeno svim ponu|a~ima u roku od 3 dana od dana kada ste~ajni upravnik primi odluku odbora poverilaca. Ugovor o kupoprodaji se potpisuje u roku od 3 radna dana od dana kada najboqi ponu|a~ primi obave{tewe o izboru najboqeg ponu|a~a sa pozivom za zakqu~ewe kupoprodajnog ugovora i uplatu celokupne kupoprodajne cene. Kupoprodajna cena upla}uje se u roku od 8 dana od dana potpisivawa ugovora o kupoprodaji. Kupac je duàn da o svom tro{ku preuzme imovinu koja je predmet prodaje u roku od 10 dana od dana potpisivawa ugovora o kupoprodaji. Ukoliko se Ugovor o kupoprodaji ne zakqu~i u predvi|enom roku krivicom Kupca ili Kupac ne izvr{i uplatu celokupnog iznosa ponu|ene cene u ugovorom navedenim rokovima, prodaja se progla{ava nevaè}om, a Kupac gubi pravo na povra}aj nov~anog iznosa. Nov~ani iznos za u~e{}e u prodaji se vra}a kupcu u roku od 3 dana preuzimawa celokupne imovine koja je predmet prodaje. Dan preuzimawa celokupne imovine koja je predmet prodaje bi}e utvr|en zapisnikom o primopredaji koji }e potpisati prodavac i kupac. Ostalim ponu|a~ima nov~ani iznos za u~e{}e u prodaji vra}a se u roku od 3 dana od dana otvarawa ponuda. Ste~ajni upravnik nije obavezan da prihvati ni jednu dostavqenu ponudu.

Prodaja se vr{i metodom neposredne pogodbe, tako {to sva zainteresovana lica mogu dostaviti zatvorenu ponudu u pisanom obliku, preporu~enom po{tom ili li~no na slede}u adresu: Ul. Raji}eva br. 7/1 lmc/2 32000 ^a~ak, povereniku Slobodanu Zo}evi}u. Krajwi rok za dostavqawe ponuda je 27. 2. 2014. godine do 12:00 ~asova. Dostavqene ponude smatra}e se kona~nim bez prava ponu|a~a na naknadnu korekciju.

Sve poreze i tro{kove realizacije prodaje snosi Kupac. Ovla{}eno lice: poverenik Slobodan Zo}evi}, kontakt telefon: 032/342-406, 063/606-070.

OGLASI

Na osnovu ~lana 14. stav. 1. Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku (''Slu`beni glasnik Republike Srbije'', br. 104/2009 i 99/2012) i ta~ke 10.stav 2. Uputstva za sprovo|ewe Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku (''Slu`beni glasnik Republike Srbije'', br.15/2012), Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka daje

O B A V E [ T E WE O IZLAGAWU NA JAVNI UVID DELA BIRA^KOG SPISKA ZA PODRU^JE GRADA Â^KA Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka izlaè na javni uvid deo bira~kog spiska za podru~je grada â~ka za izbore za narodne poslanike Narodne skup{tine Republike Srbije, raspisanih za 16. mart 2014. godine. Deo bira~kog spiska se izlaè na taj na~in {to se putem ra~unarske opreme uno{ewem jedinstvenog mati~nog broja gra|anina omogu}ava provera da li je upisan u bira~ki spisak i da li su upisani ta~ni podaci. Od dana progla{ewa izborne liste pravo na uvid u bira~ki spisak po istom postupku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti. Bira~ki spisak je izloèn u â~ku, u ulici @upana Stracimira br.2. (zgrada sedi{ta organa grada), kancelarija br.213., drugi sprat. Svaki gra|anin, a od dana progla{ewa izborne liste i podnosilac izborne liste, moè Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove do 28. februara 2014. godine u 24,00 ~asa, podneti zahtev za promenu u bira~kom spisku, ako on ili drugi gra|anin nije upisan u bira~ki spisak ili je upisan, a nema bira~ko pravo ili nema bira~ko pravo na podru~ju jedinice lokalne samouprave u kojoj je upisan u bira~ki spisak. Uz zahtev se prilaù zakonom propisani dokazi za vr{ewe promene, a ako zahtev ne podnosi podnosilac progla{ene izborne liste prilaè se i dato punomo}je overeno u skladu sa zakonom. Proveru li~nih podataka upisanih u bira~ki spisak imaju i privremeno odseqena lica iz stalnog mesta boravka (raseqena lica) koja su u bira~ki spisak upisana po mestu boravi{ta, kao i lica koja postaju punoletna i sti~u bira~ko pravo najkasnije na dan izbora 16. marta 2014. godine. Gra|anin moè najkasnije do 22. februara 2014. godine u 24,00 ~asa podneti op{tinskoj/gradskoj upravi prema mestu boravi{ta zahtev za upis u bira~ki spisak podatak o tome da }e glasati prema mestu boravi{ta u zemqi (izabrano mesto glasawa). Bira~i koji imaju boravi{te u inostranstvu obave{tavaju se preko diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije da do 22. februara 2014. godine u 24,00 ~asa mogu op{tinskoj/gradskoj upravi po mestu prebivali{ta u zemqi podneti zahtev da se u bira~ki spisak upi{e podatak da }e na predstoje}im izborima glasati u inostranstvu. Nakon zakqu~ewa bira~kog spiska 28. februara 2014. godine u 24,00 ~asa, najkasnije do 12. marta 2014. godine u 24,00 ~asa zahtev za promenu u bira~kom spisku podnosi se Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka ili neposredno Ministarstvu pravde i dràvne uprave u Beogradu, koje odlu~uje po zahtevu za gra|ane sa prebivali{tem, odnosno za interno raseqena lica sa boravi{tem na teritoriji grada â~ka. Uvid u bira~ki spisak i promene u bira~kom spisku gra|ani mogu vr{iti svakog radnog dana i subotom u vremenu od 7 do 15 ~asova, neposredno ili telefonom na br. 309-027. Uvid u bira~ki spisak moè se izvr{iti i elektronskim putem na zvani~noj internet stranici Ministarstva pravde i dràvne uprave ili sajta Republi~ke izborne komisije.

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE objavquje JAVNI OGLAS za prijavu kandidata za dobrovoqno sluèwe vojnog roka sa oru`jem i kurs za rezervne oficire vojske Srbije Na dobrovoqno sluèwe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije mogu se prijaviti kandidati mu{kog i ènskog pola koji u 2014. godini navr{avaju od 19 do 30 godina ìvota. Prijavu za dobrovoqno sluèwe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije podnosi se centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, prema mestu prebivali{ta. Sve dodatne informacije u vezi sa dobrovoqnim sluèwem vojnog roka sa oru`jem mogu se dobiti u centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu â~ak ili na telefon 032/342-220, 372-666 lokal 478. i na internet prezentaciji www.budiprofesionalac.rs Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovoqno sluèwe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije u 2014. godini je stalno otvoren.

OBAVE[TEWE Pozivamo sva lica mu{kog pola, ro|ena 1996. godine i starijih godi{ta (ro|eni 1984 â&#x20AC;&#x201C; 1995. godine), koja iz bilo kojih razloga nisu uvedena u vojnu evidenciju u kalendarskoj godini u kojoj su navr{ila osamnaest godina `ivota, da se jave u

CENTAR MINISTARSTVA ODBRANE ÂÂK Ulica: Vladike Nikolaja Velimirovi}a broj 5, soba 11 radi uvo|ewa u vojnu evidenciju. Uvo|ewe u vojnu evidenciju vr{i}e se svakog radnog dana, u periodu od 3. 2. - 28. 2. 2014. godine, od 09,00 do 14,00 ~asova. Regrut koji se uvodi u vojnu evidenciju treba, na uvid, da ponese: - Li~nu kartu - Uverewe o dràvqanstvu Republike Srbije ili izvod iz mati~ne kwige ro|enih.

CENTAR MINISTARSTVA ODBRANE ÂÂK Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod â~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). (MO@E I ZAMENA ZA STAN) Telefon za informacije: 064/985-98-03

Grad â~ak Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka Broj: 208-1/14-IV-7-07 â~anska banka a.d. â~ak, uz saglasnost vlasnika nepokretnosti

Pravo u~e{}a imaju lica koja uplate depozit u iznosu od 17.250 Eura za nepokretnost u Beogradu, odnosno 9.560 EUR-a za nepokretnosti u Gu~i.

OGLA[AVA PRODAJU 1. Porodi~ne stambene zgrade, broj zgrade 1, u ulici Osije~koj broj 19, postoje}oj na K. P. br.13049/16 KO ûkarica, sve upisano u Listu nepokretnosti broj 1967 KO ûkarica, 2. Pet prostorija poslovnih usluga na adresi Republike broj 68, povr{ine 82 m2, broj posebnog dela 1, prizemqe, broj ulaza 1, broj zgrade 2, izgra|enih na K. P. br. 96/1 KO Gu~a, sve upisano u Listu nepokretnosti 25 KO Gu~a, - stana od tri sobe na adresi Republike broj 68, povr{ine 79 m2, broj posebnog dela 1, potkrovqe, broj ulaza 2, izgra|ene na K. P. br. 96/1 KO Gu~a, sve upisano u Listu nepokretnosti 25 KO Gu~a, - porodi~ne stambene zgrade povr{ine u osnovi 37 m2, broj zgrade 3, na K. P. br. 96/1 KO Gu~a, sve upisano u Listu nepokrenosti 25 KO Gu~a. Napred navedene nepokretnosti prodaju se uz saglasnost vlasnika kao dve celine, pri ~emu jednu celinu ~ini nepokretnost izgra|ena na K:p.br.13049/16 KO ûkarica, a drugu prodajnu celinu ~ine nepokretnosti izgra|ene na K.p.br.96/1 KO Gu~a. Prodaja se vr{i prikupqawem pisanih ponuda, po po~etnoj ceni od 172.500 EUR-a za nepokretnost na K. P. br.13049/16 KO ûkarica i 95.680 EUR-a za nepokretnosti na K. P. br. 96/1 KO Gu~a. Isplata kupoprodajne cene je u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu NBS na dan pla}awa.

Otvarawe ponuda i progla{ewe najpovoqnijeg ponu|a~a, izvr{i}e se u prostorijama â~anske banke a.d. â~ak ulica Pivarska 1, dana 21. 03. 2014. godine u 11 ~asova, u kancelariji broj 36. Prilikom otvarawa ponuda svaki od ponu|a~a ima mogu}nost da jo{ jednom pove}a svoju pisanu ponudu. Ukoliko progla{eni kupac ne zakqu~i kupoprodajni ugovor po uslovima iz prihva}ene ponude, u roku od 7 dana od dana dobijawa obave{tewa o izboru najboqeg ponu|a~a, gubi pravo na povra}aj depozita, a za kupca se moè proglasiti drugi najpovoqniji ponu|a~. Ponu|a~ima koji nisu stekli status progla{enog kupca ili drugog najpovoqnijeg ponu|a~a, depozit se vra}a u roku od 3 radna dana, od dana izbora progla{enog kupca. Nepokretnosti se prodaju u vi|enom stawu. Porez na prenos apsolutnih prava, tro{kove overe potpisa na ugovoru, kao i ukwi`be, snosi kupac. Pisane ponude, sa dokazom o uplati depozita, mogu se dostaviti do 18. 03. 2014. godine na adresu: â~anska banka a.d. â~ak, ulica Pivarska broj 1, sa naznakom "NE OTVARAJ ponuda za oglas". Za sva blià obave{tewa kao i za instrukcije za uplatu depozita, zainteresovani se mogu javiti â~anskoj banci ad. â~ak, Pivarska broj 1, na telefon 032- 302-117 .

OGLASI

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs HITNO! - PRODAJEM NOVIJI JEDNOSOBAN STAN, KOD MEDICINSKE [KOLE, 4. SPRAT, LIFT, CG, LUKSUZNO NAME[TEN, SA GARA@OM U PRIZEMQU ZGRADE

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO!!! NOVO!!! - 54 m2, 720 evra sa PDV-om - 58 m2, 720 evra sa PDV-om - 110 m2, 670 evra sa PDV-om - 120 m2, 670 evra sa PDV-om podrumi, kvalitetna gradwa STANOVI

STANOVI P-20m2 ul. Nemawina, 6.sprat, CG, renoviran. Cena: 17000 e P-25m2, Alvaxinica, 1.sprat, TA. Cena:16000 e P-29m2, Hotel Morava, NOV, 3.sprat. Cena: 19000 e (sa PDV) P-28m2, Hotel Morava, 5. sprat Cena: 20000 e P-30m2, Nemawina, 1.sprat, CG, terasa. Cena: 23000 e P-31m2, nova, Obili}eva, 2. sprat. Cena: 17000 e P-30m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena: 25000 e P-32m2, centar, 2. sprat, CG.Cena: 18000 e P-34m2, centar, 1. sprat, CG. Cena: 23000 e P-36m2, Obili}eva, CG, lift. Cena: 22000 e P-36m2, Nemawina, 1 sprat, renoviran, sa novim stvarima. Cena:26000 e P-38m2, Med. {kola, 3. sprat, renoviran. Cena:24000 e P-40m2, centar, 4.sprat, CG, sa stvarima, renoviran. Cena: 31000 e P-43m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG. Cena: 36000 e (sa PDV) P-44m2, Hotel Morava, 4.sprat, CG, terasa. Cena: 25000 e P-45m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za posl prostor.

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

Cena: 35000 e P-46m2, Avenija1, vis. prizemqe, CG, terasa. Cena: 27000 e P-48m2, centar, 4.sprat, CG, terasa. Cena: 33000 e P-45m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5.sprat, lift, CG. Cena: 30000 e P-49m2, Qubi} Kej, CG,terasa. Cena: 28000 e P-52m2, Qubi} Kej, 3.sprat, TA, terasa, 28000 e P-55m2, Qubi} Kej, 2. sprat, CG, terasa. Cena: 31000 e P-54m2, centar, 1.sprat, CG, terasa,za poslovan prostor. Cena: 36000 e P-58m2, Qubi} Kej, 2. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena:33000 e P-55m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa. Cena: 32000 e P-62m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena: 40000 e P-66m2, centar, 1.sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena: 50000 e P-68m2, centar, 2. sprat, TA, terasa. Cena: 40000 e P-64m2, centar, 1.sprat, gas,za poslovni prostor. Cena: 43000 e P-70m2, Qubi} Kej, 3.sprat, Cg, terasa. Cena: 42000 e P-72m2, Avenija2, 2.sprat, CG, terasa. Cena: 38000 e P-76m2, Hotel Morava, 5.sprat, CG, terasa, odmah use-

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

qiv. Cena: 38000 e P-76m2, Balkanska, 2. sprat, CG, 2 terase. Cena: 43000 e P-78m2, Vinara, 6.sprat, lift, CG, 2 terase. Cena: 46000 e P-90m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade. Cena:50000 e P-92m2, nov, Qubi} Kej, dupleks, CG, lift. Cena: 55000 e (sa PDV-om) KU]E P-60m2(P+1), plac 10a, Pakovra}e. Cena: 18000 e P-70m2, plac 4.13 a, kod Proletera. Cena: 42000 e P- 125m2, plac 5a, centar, blizu KMN-a. Cena: dogovor P-80m2, plac 3a, Trbu{ani. Cena: 21000 e P-92m2, plac 5a, {kola Ratko Mitrovi}. Cena: 45000 e P-98m2, plac 2a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan. P-105m2( P+1 ), plac 2a, Amixina. Cena: 50000 e LOKALI P-38m2,nov, Obili}eva. Cena:41 000 e P-18m2, Qubi} Kej. Cena: 18000 e P-49m2, Alvaxinica. Cena: 38000 e P-72m2, Sv. Markovi}.(mogu}a podela na dva lokala od po 36m2 sa mokrim ~vorom)

P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. P-47 m2, kod Vukovog spomenika, nov, 76. 000 evra sa stvarima

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura JEDNOSOBNI P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura DVOSOBNI P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura TROSOBNI P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura KU]E P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000 eura P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000 eura P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000 eura P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50. 000 eura P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000 eura P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000 eura P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

P- 26 m2, Qubi} kej, prizemqe, TA, cena: 18 500 eura P- 20 m2, novija gradwa, 5.sprat, sa stvarima P- 20 m2, Nemawina, CG, cena: 16 500 eura P- 25 m2, Alvad`inica, 1.sprat, cena: 15 500 eura P- 30 m2, Avenija 2, 3.sprat, CG, cena: 22 500 eura P- 32 m2, Nemawina, 4.sprat, CG, cena: 21 000 eura P- 34 m2, kod Hotel Morave, TA, 2.sprat, cena: 22 500 eura P- 34 m2, Nemawina, CG, 5.sprat, cena: 20 500 eura P- 42 m2, kod Medicinske, 5.sprat, cena: 21 000 eura P- 43 m2, Balkanska, 4.sprat, cena: 22 000 eura P- 38 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, TA, cena: 25 000 eura P- 37 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 39 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Hotel Morava, 4. prat, cena: 26 000 eura P-43 m2, kod O[ Milice Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27 000 eura P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena: 29 500 eura P- 47 m2, Svetozara Markovi}, nov, CG, cena: 36 000 eura P- 49 m2, centar, kod parka, 5.sprat, lift, CG, cena: 30 000 eura P- 41 m2, Qubi} kej, 5.sprat, lift, CG, cena: 26 000 eura P- 45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Qubi} kej, TA, 4.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 46 m2, renoviran, Nemawina, 2.sprat, CG P- 48 m2, novija gradwa, Alvad`inica, 4.sprat, CG, cena: 30 500 eura P- 47 m2, Hotel Morava, 1.sprat, TA, cena: 27 000 eura P- 51 m2, Kalu|erice, 6.sprat, CG P- 52 m2, Nemawina, 3.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 54 m2, Centar, 1.sprat, TA, cena: 22 000 eura P- 51 m2, Qubi} kej, CG, nov, cena: 27 500 eura P- 55 m2, Qubi} kej, renoviran, TA, cena: 26 000 eura P- 56 m2, Avenija 2, 6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura P- 57 m2,Ciglarska,nov,4.sprat, mo`e subvencionisani kredit, 35 000 eura P- 62 m2, Hotel Morava, 8.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 51 m2, Centar, 4.sprat, TA, cena: 26 000 eura P- 63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 52 m2, Avenija 1, 5.sprat, CG, cena: 36 000 eura P- 68 m2, Centar, 1.sprat, cena: 40 000 eura P- 83 m2, strogi centrar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P- 68 m2, Centar, 2. lifta, CG, cena: 37 000 eura P- 64 m2, Hotel Morava, CG, cena: 35 000 eura P- 71,20 m2, Obili}eva, nov, odmah useqiv, 2.sprat, cena: 800 eura/m2 P- 68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 600 eura/m2 P- 90 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena. 47 000 eura PLAC 5 ari , u Qubi}u, ulica 1300 kaplara. Na placu ima temeq 10 x 11 m. Cena 8.500 evra. Tel. 064/ 673-2-969

SPORT DRUGA MU[KA LIGA SRBIJE

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE

U KOSJERI]U PRESUDILA

16. KOLO Mladost - Jagodina

prvi mah da je wegova povreda bezazlenija, ali nije mogao da nastavi utakmicu, {to se prili~no odrazilo na kona~an ishod. Mislim da je to glavni razlog zbog koga nismo

@elezni~ar - Sloga Po`ega DRUGA MU[KA REGIONALNA LIGA ZAPAD

sa Vr{~anima ekipa bi trebalo da bude kompletnija. - U prvom delu sezone smo izgubili od Vr{ca i zato su nam sada du`nici. Posledwa dva, tri kola po-

17. KOLO Napredak Maksi KO - Mladost PRVA MU[KA REGIONALNA LIGA ZAPAD 16. KOLO Svilajnac - @elezni~ar TABELA 5. @elezni~ar

JUNIORSKA LIGA SRBIJE 14. KOLO Mega Vizura Smederevo - Mladost ^a~ak 76:84

72:76 13. KOLO

TABELA 14. Mladost

MANDI]EVA POVREDA Ko{arka{i Borac Mocart sport izgubili su u 19. kolu od Crnokose 79:74 (21/22, 12/14, 21/15, 25/23). Najefikasniji strelac u doma}em timu bio je Radi} sa 18 poena. Kod Borac

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

TABELA 3. Mladost

U~ice - â~ak 94 72:48 â~ak basket tim - @elezni~ar Lajkovac 101:74 TABELA 4. â~ak basket tim 6. â~ak 94

20 18

14. KOLO 92:69 MO15 [abac - ^a~ak basket tim ^a~ak 94 - Klik Ariqe 25

15. KOLO Ponedeqak 12,30, hala Mladost Mladost - Sloboda U`ice JEDINSTVENA KADETSKA LIGA 12. KOLO Ivawica - Borac Mocart sport 71:76 TABELA 9. Borac Mocart sport 16 13. KOLO Sport’s world - Borac Mocart sport

17. KOLO Nedeqa, 18 ~asova, Prehrambeno-ugostiteqska {kola

FK BORAC

POBEDAMA OKON^ANE PRIPREME U OHRIDU

Mocart sporta najvi{e ko{eva ubacili su Pe{akovi{ (23) i Cvetkovi} (19). ^a~ani su trenutno tre}i na tabeli KLS sa 31 bodom. - U{li smo u me~ vrlo motivisani i dobro otvorili igru. Znali smo da bi nam ta pobeda bila zna~ajan iskorak ka Super ligi. Uspeli smo prvih 20 minuta da dr`imo sve konce u svojim rukama i kontroli{emo igru i rezultat. U nastavku, u 23. minutu, povre|en je Aco Mandi}, jedan od na{ih kqu~nih igra~a. U~inilo mi se u

svih 40 minuta odr`ali isti tempo - prokomentarisao je Ra{ko Boji}, trener Borac Mocart sporta. U narednom kolu ^a~ani kod ku}e igraju protiv Vr{ca. Po svoj prilici, Mandi} ne}e mo}i da igra na toj utakmici, a pitawe je i da li }e mo}i da pomogne svom timu u preostalim kolima. Ovih dana zdravstvenih problema imali su Nikola Maravi} i Dra{ko Radovi}. Maravi}a je mu~ila visoka temperatura, a Radovi}a sinusi. Ipak, kako je najavio Boji}, dva, tri dana pred me~

javili su se novi kandidati za vi{i rang takmi~ewa. Prvi slede}i susret moramo re{iti u svoju korist, kao i ostale koje igramo na doma}em terenu. Poku{a}emo da dobijemo utakmice i na strani. Nadamo se da ne}e biti te`ih zdravstvenih problema u ekipi - ka`e Boji}. Utakmica Borac Mocart sport - Vr{ac bi}e odigrana u subotu, 22. februara. Po~etak je u 19 ~asova u hali KK Borac. Z. J.

KAJAK

PO^ELE PRIPREME NA VODI

posledwoj prijateqskoj utakmici na pripremama fudbaleri Borca ubedqivo su savladali Ohrid, 4:0. I prethodna dva kontrolna me~a zavr{ena su trijumfom za ^a~ane. Napredok iz Ki~eva savladali su sa 3:0, a Pelister iz Bitoqa rezultatom 2:0. Pred polazak za ^a~ak, u sredu su odigrali jo{ jednu utakmicu sa makedonskim prvoliga{em Euromilka iz Skopqa... Koliko je odluka rukovodstva kluba da deo priprema bude odra|en u Ohridu pun pogodak, svedo~i i interesovawe makedonskih medija. Kontrolne utakmice Borca propra}ene su u wihovoj sportskoj {tampi.

- Bili smo obasuti pa`wom na svakom koraku. Doneli smo pravu odluku da 12 dana provedemo u Ohridu i mislim da }e to biti na{a destinacija i narednih godina. @elim da u ime igra~a i stru~nog {taba zahvalim na{im prijateqima iz Makedonije na odli~nim uslovima koje su nam obezbedili i verujem da }emo se i wima odu`iti plasmanom u vi{i rang takmi~ewa - izjavio je za sajt FK Borac tehniko Milisav Markovi}. Fudbaleri Borca vratili su se u ^a~ak u sredu ve~e. Generalna proba sa kraqeva~kom Slogom trebala bi da bude u subotu, na stadionu FK Borac. Po~etak je u 14 ~asova.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge:

osle zimskih priprema u fiskulturnim salama, kajaka{i â~ka po~eli su da treniraju na vodi uo~i nove takmi~arske sezone. Najpre bi trebalo da nastupe u izbornoj trci za seniorsku reprezentaciju u disciplini spust K1 u martu u Bajinoj Ba{ti. Za nekoliko meseci u â~ku }e biti odràno dràvno prvenstvo “Memorijal Darka Novakovi}a” za kadete i pionire u svim disciplinama, a u junu je Kup cara Konstantina u Ni{u u slalomu C2. U julu je

takmi~ewe u Novom Pazaru u slalomu C2, a zatim i ostala prvenstva Srbije za kadete i juniore u Bajinoj Ba{ti i Kraqevu. Topli dani omogu}ili su im treninge na vodi, ali je i vodostaj nizak i plovnost Zapadne Morave ograni~ena. Uskoro }e klub zapo~eti i upis novih ~lanova. Rukovodstvo Kajak kluba ^a~ak uspelo je da omogu}i svojim ~lanovima besplatnu ~lanarinu, prevoz i opremu.

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

SPORT

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

DRAGUTIN TOPI] PREDSTAVIO “DE^JU ATLETIKU” U ^A^KU

SVI NA IGRU I DRU@EWE!

rojekat Svetske atletske federacije “De~ja atletika” zaìveo je i u â~ku. U ovda{wim osnovnim {kolama realizova}e ga klub ÂAK, a tim povodom ovih dana {kolu “Tanasko Raji}” i gradsko rukovodstvo posetio je proslavqeni srpski atleti~ar Dragutin Topi}. “De~ju atletiku” u Srbiji sprovodi Atletski savez u saradwi sa ministarstvima omladine i sporta i prosvete. - Projekat je zaìveo u 31 gradu, a ciq nam je da ih u maju bude 40. Nadamo se i da }e do kraja godine 60 hiqada dece trenirati atletiku. Kako ne moète zavr{iti fakultet pre osnovne i sredwe {kole, tako ista pravila vaè u sportu. Atletika je azbuka, temeq svih ostalih disciplina.

KONKURS ZA KLUBOVE Predsednik gradske Komisije za sport Vladan Mili} podsetio je da je u “^a~anskom glasu”, 14. februara, otvoren konkurs za dodelu sredstva sportskim klubovima. Rok za prijavu je 15 dana. Mili} je apelovao na predstavnike klubova da dostave Komisiji potpunu dokumentaciju, ba{ kako je i nagla{eno u konkursu.

Naravno da nam nije najva`nije da stvorimo budu}e asove, nego da forsiramo zdrav ìvot, da se mladi igraju i druè. Ukoliko se eventualno pojave talenti, klubovi koji realizuju projekat bi trebalo da ih prepoznaju. Dosta dece }e se kasnije opredeliti i za ostale sportove - rekao je Dragutin Topi}. Atletski savez Srbije je donirao ~a~anskim osnovcima i sprave vredne dve hiqade evra. Prvi su ih isprobali u~enici “Tanaska”, a tu priliku ima}e i ostali osnovci. Sprave su nalik onima namewenim vrhunskim sportistima i bezbedne su za de~ji uzrast. - Namewene su deci od devete do 12. godine. Poku{a}emo da ih zainteresujemo za atletiku. I ÂAK je jedan od mla|ih klubova. Kod nas treniraju mla|i pioniri, pioniri, juniori i mla|i seniori - naveo je Dragan Dukanac, jedan od trenera AK ÂAK. Posle “~asa fizi~kog”, gradsko rukovodstvo je priredilo prijem za Dragutina Topi}a. Tom prilikom gradona~elnik Vojislav Ili} je potvrdio dobru saradwu sa Atletskim savezom Srbije i podsetio da je zavr{en projekat za rekonstrukciju atletske staze u â~ku. - Dobri uslovi su preduslov vrhunskog sporta, kao i za stvarawe novih sportista - napomenuo je Ili}. On je podsetio i da

MALI FUDBAL

PET GOLOVA ILIJE SPASOJEVI]A

je zavr{en projekat za izgradwu zatvorenog bazena, kao i da }e ^a~ak u dogledno vreme dobiti novi olimpijski bazen. Vojislav Ili} je potpisao i protokol o saradwi sa Atletskim savezom i obe}ao da }e Grad i ^AAK ispuniti obaveze predvi|ene projektom. Z. J.

^A^ANI DONELI MEDAQE IZ U[]A

DVA ZLATA I TRI SREBRA ZA ^AAK tleti~ari kluba ^AAK osvojili su pet medaqa na tradicionalnoj Sretewskoj uli~noj trci u U{}u na Ibru. U trci prvih i drugih razreda Marjan Milovankovi} je osvojio zlato, kao i Ogwen Nikoli} u konkurenciji mla|ih pionira. Srebrne medaqe su osvojili u kate-

goriji juniora Jovana Xamba{evi}, kod pionirki Teodora Tomi} i u konkurenciji starijih pionira Bogdan Jokovi}. Nekoliko ^a~ana zauzelo je ~etvrta i peta mesta, {to je konkurenciji kakva je bila u U{}u zapa`en rezultat.

POSETE FUDBALSKIM KLUBOVIMA

udbaleri Fontane savladali su na gostovawu Bajinu Ba{tu sa 6:4. ^ak pet golova za ^a~ane postigao je Ilija Spasojevi}, a u listu strelaca upisao se i Milorad Jovanovi}. Fontana je na najboqi mogu}i na~in iskoristila kiks prvoplasiranog Ma{inca pro-

tiv Uì~ana i sada samo ~etiri boda zaostaje za wima. U narednom kolu â~ani kod ku}e igraju protiv uì~kog Kr~agova. Utakmica }e biti odigrana sutra, u 20,45 ~asova, u hali “Mladost”. Ulaz je besplatan za sve qubiteqe malog fudbala.

RUKOMET

KO[UTWAK PROBIO LED 13. kolu Prve lige Zapad za `ene rukometa{ice Ko{utwaka savladale su Slogu sa 19:21. U narednom kolu u gradskom derbiju igraju ^a~ak i Ko{utwak.

ORLOVAC ZA PRIMER redsednik Fudbalskog saveza ^a~ka Nenad Stankovi}, zajedno sa ~lanovima Izvr{nog odbora Vladimirom Da~evi}em i Vladanom Vitorovi}em i generalnim sekretarom Milo{em Teofilovi}em, posetio je nedavno Orlovac iz Mr~ajevaca, Moravu iz Mojsiwa, Zadrugar u Dowoj Trep~i i Budu}nost u Stan~i}ima. Ciq je da rukovodstvo Saveza na licu mesta sagleda stawe u ovda{wim fudbalskim klubovima. - @elimo i da se informi-

{emo o problemima sa kojima se klubovi naj~e{}e susre}u i da vidimo kako mo`emo da im pomognemo da {to boqe funkcioni{u u ovim te{kim vremenima. Prijatno smo iznena|eni infrastrukturom i organizacijom u Zadrugaru. Oni bi mogli da budu primer i ostalima - rekao je Nenad Stankovi}. - Ovim posetama rukovodstvo gradskog Saveza je pokazalo da brine o klubovima. Moram da napomenem i da sam zadovoqan saradwom sa

wima, jer na sve mogu}e na~ine poma`u klubove - re~i su predsdnika FK Budu}nost Vojkana Popovi}a. Odluku o poseti klubovima

sa ~a~anske teritorije Savez je doneo na sednici Izvr{nog odbora. Tom prilikom izabrana je i delegacija.

MARKETING

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

HOBI

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

SRPSKI VISOKOLETA^

POREKLO I NASTANAK O

ko 2.000 godine pre Hrista, u toku velike seobe naroda, mnoga plemena su napustila Vavilon i naselila centralni Balkan. Sa sobom su doneli kulturu i religiju, a u okviru we i Vavilonsku svetu pticu goluba. Vekovima selekcioniran da “dotakne nebo” i donese poruke bogova, ovaj golub se jo{ tada odlikovao visokim kru`nim letom. Rimqani }e sve ove narode nazvati Ilirima, a wihovog svetog goluba Columbia Illyrica. Razvojem hri{}anstva ilirska svetili{ta postaju hri{}anske crkve, a ilirski sveti golub shodno

hri{}anskim u~ewima, u Srbiji dobija ime Arhangel. Iz tog vremena postoje zapisi da je odgajan na dvorovima plemi}a, po manastirima i crkvama, ali i po gradovima i selima. Jedan dokument iz 1349. godine pomiwe golubove, Bo`je Arhangele na imawima Pe}ke Patrijar{ije. @ena kraqa Uro{a I, Jelena An`ujska (13. vek) na dvoru odgaja ove golubove, a svoju zadu`binu islikava desetinama prelepih }ubastih golubova (Gradac, Brwci). I niz drugih zapisa dokumentuje kontinuitet ove rase na tlu Srbije kroz ceo sredwi vek. U vreme turskog ropstva

Srbi i daqe odgajaju svoje “}ubaste” Arhangele, koje prema zapisima Turci zovu “Feslije” - kapasti. Za razliku od wih, donete turske rase su “Te-fesi” ili bez }ube - uglavnom prevrta~i – tawira{i. Na prostorima od Ugarske do Kosova i Metohije i od Ni{a do Smiqana (Dalmacija), zadr`a}e se iskqu~ivo srpski }ubasti golub, koji se odlikuje kru`nim, mirnim i visokim letom, dok }e u Bosni i Makedoniji nadvladati turske rase dunek, ma{arka i izmirac. U to vreme, zbog izolovanosti, razvijaju se sojevi srpskog visokoleta~a, me|u kojima }e se posebno obliko-

RIBOLOV

VODI^ ZA REKREATIVNE RIBOLOVCE

od mosta na kru`nom putu, na brani u Parmencu, na “Talpama”, @elezni~kom mostu i brani kod Sportskog centra “Mladost” ovih dana je aktuelan lov na skobaqa, babu{ku i klena. Mamci su standardni. U Dowoj Gorevnici i Mr~ajevcima grize nosara, mogu}e je uloviti desetak komada. Na Kni}anskom jezeru na velikim dubinama ka brani, kod takozvanog “Ostrvceta”, lovi se smu| i to komadi od kilo i

po do tri kilograma. Cvetwakom i daqe plove labudovi. Prava su atrakcija za stanovnike Ko{utwaka i ostale gra|ane koji ih redovno hrane. Lovostaj {tuke vaì do kraja marta. Posebna napomena Za lov na jezeru Me|uvr{je potrebna je doplatna dozvola koju izdaje Turisti~ka organizacija â~ka i vaì uz osnovnu dozvolu.

OBUKA ZA VOZA^E ^AMACA I GLISERA Nadle`na Lu~ka kapetanije u subotu, 1. marta, organizuje obuku za upravqawe ~amcima i gliserima. Po~etak je u 10 ~asova. Obuka i testirawe kandidata bi}e

obavqeni u prostorijama Ribolova~kog udru`ewa Nemawina 9 (na spratu restorana “Moravski alasi”). Detaqnije informacije na telefon - 032/346-879.

vati i utemeqiti beogradski, ni{ki, smederevski, kru{eva~ki... U toku velikih seoba Srba ovaj golub }e naseliti i sva podru~ja koja naseqava srpski `ivaq. Tako }e sti}i do Budima i Pe{te, Slavonije, Like, Dalmacije... Sve dana{we rase }ubastih visokoleta~a, od Budimpe{te do Kotora i od Zaje~ara do Istre, poti~u od starog srpskog ili ta~nije ilirskog goluba. Posebno u Vojvodini, srpski golub }e do`iveti procvat. Od grada do grada, od sela do sela, srpske porodice }e vekovima odgajati donete srpske }ubaste visokoleta~e.

Beogradski pa{aluk, a posebno grad Beograd, o~uva}e mo`da najzna~ajniji i najja~i soj srpskog visokoleta~a. Po oslobo|ewu od Turaka, Kne`evina Srbija do`ivqava procvat, pa se i srpski visokoleta~, me{awem sojeva, isti~e svojim kru`nim, visokim, ali i izuzetno dugim letom. Prema zapisima iz istorije ove rase, ve} tada imamo jata koja lete u visinama svetlucavih ta~aka po 7 - 8, pa i vi{e sati. Taj deo istorije ovog goluba je dokumentovan obimnom istorijskom gra|om i zapisima. Ve} 1905. godine u Beogradu se osniva I Beogradsko dru{tvo vi|enih golubara u kafani Mi}e Miqkovi}a. Godine 1910. starom dru{tvu pristupaju svi beogradski golubari i osniva se novo, veliko I Beogradsko dru{tvo golubara. Posle Prvog svetskog rata obnavqa se 1922. godine I Beogradsko dru{tvo, 1924. se formira II Beogradsko dru{tvo, a 1928. i tre}e. Iz tog perioda treba pomenuti vrsne odgajiva~e: Milana Stanisavqevi}a “Ti{lera”, Mirka Wemeca, |enerala Barjaktarevi}a, Jovana Markovi}a, Branu Todorovi}a - profesora, @iku Kapunca, Karla Smita, Milana Bandista, Mitu

Uàra, Kolakovi}a - trgovca, \oku \or|evi}a kasacionog sudiju, Tucakovi}a - upravnika grada Beograda, Karla Fospihala, Mihajla Stankovi}a - pukovnika, Iliju Bati}a, Spasu Petrovi}a, |enerala Jankovi}a, Mi}u Miqkovi}a - kafexiju... Pred Drugi svetski rat Beograd je daleko najja~i golubarski centar u Kraqevini Jugoslaviji. Prema proceni ~ika Joce Naumovi}a, u Beogradu je tada bilo ~etiri dru{tva i preko 600 ~lanova – odgajiva~a. Javqaju se “nove snage” , mla|i golubari ~ija jata znaju da “paraju oblake” od jutra do zaranka. Me|u wima se isti~u sojevi Andre Bihela, Slavka Vasiqevi}a, Laze Dimitrijevi}a, Jovana Naumovi}a, Mihajla Todorovi}a, Petra Miqkovi}a... Posle Drugog svetskog rata golubarstvo je izuzetno popularan hobi. Po~iwu takmi~ewa izme|u krajeva Dor}ol, ûbura, Zvezdara, Vo`dovac, Du{anovac, Sewak... Godine 1951. obnavqa se I Beogradsko dru{tvo golubara na ûburi. Iz ovog dru{tva }e do 1965. godine izni}i na desetine novih dru{tava, te }e se formirati Savez Beograda, a ne{to kasnije i Savez Srbije odgajiva~a golubova srpskih visokoleta~a. Rasa }e se standardizovati, izradi}e se pravilnici i niz akcija }e ovu rasu dovesti do vrhunca. Danas u Srbiji ima vi{e od 600 udruèwa odgajiva~a, a godi{we se ispili vi{e od 150.000 mladih golubova ove rase. Od 1. maja do 30. septembra svake godine odràva se ~itav niz takmi~ewa, od dru{tvenih do saveznih. Pobedni~ka jata kru`no doseù “durbinske visine” i tamo lete i vise od 12 ~asova. Temeqi dana{wih srpskih visokoleta~a su sojevi starih odgajiva~a, pre svih Milana Stanisavqevi}a – Ti{lera, Andre Bihela, Slavka Vasiqevi}a, Laze Dimitrijevi}a, Slavoquba Miladinovi}a i Mihajla Todorovi}a. Odgajiva~i ove rase se i danas drè vavilonske maksime, da ovaj golub mora kruè}i da dotakne nebo i {to duè boravi sa bogovima, te uve~e donese wihove poruke, pod budnim okom odgajiva~a i komisije. Izvodi iz “Istorije srpskog visokoleta~a” autora ing. Jovana Martinovi}a

MARKETING

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

OGLASI

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI STANOVI P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34+26 m2, 5. sprat, CG, kod O[ M. Pavlovi}, cena 30.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija 2. Cena 31.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura P-53 m2,3. sprat, cg, Draga~evska, 35.000 eura P-58 m2, 1.sprat, CG, S. Markovi}a, 32.000 eura P-36 m2, 8. sprat, CG, Obili}eva. Cena 21. 000

evra P-43 m2, 3. sprat, TA, Qubi} kej. Cena 22.500 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva, nov. Cena 41.000 evra sa PDV-om P-60 m2, 2. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 36.000 evra P-62 m2, prizemqe, cg, centar, sre|en. Cena 46.000 evra P-74 m2, 2. sprat, cg, Obili}eva. Cena 49.000 evra P- 52 m2, 2. sprat, TA, kod Hotel Morave, 27. 000 evra P- 78 m2, 2. sprat, CG, Kej, 46. 000 evra KU]E P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci, 32.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 40.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura

P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura P-50 m2, 60 ari, Kuki}i, sre|ena P-80+30 m2, 16 ari, Trep~a, sre|ena, sa stvarima,CG, izolacija P-120 m2, 8 ari, kod Po{tinog magacina, 40.000 eura P- 50 m2, 13 a, Savkovi}a kosa, 13. 000 evra P- 110 m2, 34 ara, Loznica, 20. 000 evra IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000 eura sa stvarima 2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e, 43.000 eura 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 eura 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 35.000 eura 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica. Cena 26.000 eura Ku}a+pom.objekti, 5 ha, Lipnica 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 eura LOKALI 37 m2, Obili}eva, 41.000 eura 60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 eura

STANOVI - P-27.4 M2, PETI SPRAT, NOV, AVLAXINICA, 730 EVRA+ PDV - P-34 M2, CG, NEMAWINA. CENA 21.000 EVRA - P-35 M2, TRE]I SPRAT, CG, BALKANSKA, 24.000 EVRA - P-26 M2, PR, TA, QUBI] KEJ, 18.500 EVRA - P-48 M2, SEDMI SPRAT, CG, [IRI CENTAR, 26.500 EVRA - P-46 M2, PRVI SPRAT, CG, NOV, OBILI]EVA, 800 EVRA+PDV - P-30 M2, TRE]I SPRAT, CG, AVENIJA2, 22.500 EVRA - P-41 M2, [ESTI SPRAT, QUBI] KEJ, 25.000 EVRA - P-34 M2, TRE]I SPRAT, TA, NEMAWINA, 18.500 EVRA - P-52 M2, DRUGI SPRAT, TA, HOTEL MORAVA, 27.000 EVRA - P-60 M2, PRVI SPRAT, CG, ALVAXINICA, 35.000 EVRA - P-67 M2, ^ETVRTI SPRAT, CG, AVENIJA 2, 39.000 EVRA - P-56 M2, ^ETVRTI SPRAT, CG, HOTEL MORAVA, 35.000 EVRA - P-50 M2, PRVI SPRAT, CG, QUBI] KEJ, 30.000 EVRA

- P-57 M2, ÊTVRTI SPRAT, CG, AVENIJA 2, 31.000 EVRA - P-54 M2, PETI SPRAT, CG, AVENIJA 1, 33.000 EVRA - P-47 M2, DRUGI SPRAT, CG, NEMAWINA, 29.900 EVRA - P-53 M2, 12. SPRAT, CG, QUBI] KEJ, ODLIÂN, 31.000 EVRA - P-73 M2+6 M2, PRVI SPRAT, ALVAXINICA, 59.000 EVRA - P-68 M2, PRVI SPRAT, CG, QUBI] KEJ, 45.000 EVRA - P-64 M2, ÊTVRTI SPRAT, CG, NOV, HOTEL MORAVA, 37.000 EVRA

KU]E - P-80 M2, 4.3 ARI PLACA, ATENICA, 35.000 EVRA - P-60 M2, 6.3 ARI PLACA, ATENICA, 29.000 EVRA - P-160 M2, 17 ARI PLACA, ATENICA, 32.000 EVRA - P-70 M2 + 90 M2, 3.5 ARI PLACA, KQU^KA, 22.000 EVRA - P-290 M2, PR+2, NOVO, 135.000 EVRA

OGLASI

MALI

OGLASI

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM dvosoban stan od 68 m2, u centru ^a~ka, kod Taksi stanice. Ima dve terase, podrum, stara gradwa, odli~na izolacija. Cena 52.000 evra. Tel. 061/ 163-0-023 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 Izdajem lokal 20 kv, Sin|eli}eva 25 063/8275217 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM trosoban stan od 82 m2, kod O[ “Milica Pavlovi}”. Cena 42. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 64 m2 u Bawalu~koj ulici, cg. Cena 37.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvoiposoban stan od 60 m2 na Alvaxinici, CG, drugi sprat. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvoiposoban stan P=60 m2, novija gradwa na Alvaxinici, povoqno.Tel: 064/158-93-63 PRODAJEM dvoiposoban stan od 58 m2, prvi sprat, CG, Avenija. Cena 38.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2 kod H. Morave, prvi sprat. Cena 35. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan HITNO, na Alvaxinici,

GU^A- KOD BENZINSKE PUMPE PREMA LU^ANIMA PRODAJEM PARCELU 20 ARI. TEL. 064/ 233-0-593

IZDAJEM sobu sa terasom u centru `enskoj osobi, cg, internet. Tel. 064/ 144-91-92 IZDAJEM nov, name{ten jednosoban stan od 30 m2, u strogom centru grada, ulica Raji}eva, 2. sprat, CG na kalorimetre. Pogodan i za poslovni prostor. Mogu}nost kupovine novih stvari. Cena 150 evra. Tel. 064/ 189-2-420 OTKUP STARIH DOTRAJALIH, NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

PRODAJEM ekskluzivan poslovno-stambeni objekat od 600 m2, prizemqe 300 m2 u jednoj celini i sprat 300 m2- stambeni i poslovni prostor. Objekat je ukwi`en-jedan vlasnik. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 221-400, 064/ 1241-806 relativno nov. Cena 35.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, zgrada od fasadne cigle u Aveniji. Cena 31.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2 kod H. Morave. Cena 26. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, kod O[ “Milica Pavlovi}”. Cena 30. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, cg, ^. P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, {iri centar grada. Cena 34. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2 u Nemawinoj ulici, drugi sprat, cg. Cena 29.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 41 m2 na Qubi} keju. Cena 30. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM DVOSOBAN STAN 57 M2, 6. SPRAT, IMA LIFT,U AVENIJI 2. IMA 2 TERASE I PODRUM. CENA 33.600 EURA. Tel. 065/ 326-0-745

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 KUPUJEM ORDEWE, MEDAQE, STARO ORU@JE / SABQE, JATAGANE, KAME, KUBURE /, UNIFORME, OZNAKE, STARE UMETNI^KE SLIKE, SATOVE I OSTALE ANTIKVITETE. TEL. 032/ 372-155, 063/ 807-2-772

PRODAJEM garsoweru od 21.2 m2, 4. sprat, bez lifta. Cena 25.000 evra. Pogodno za izdavawe. Tel. 064/ 190-7772, 032/ 343-220

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PRODAJEM ku}u u Dqinu kod Lu~ana, sa 5 ari placa. Tel. 066/ 039-025

PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, prvi sprat, EG, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 141-4-324

stan od 37 m2 u ulici Svetozara Markovi}a, cg. Cena 28.000 evra. Tel. 060/ 348-92-70 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 kod Tehni~kog fakulteta. Cena 23. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u Nemawinoj ulici. Cena 18.500 evra. Tel. 060/ 348-92-70 PRODAJEM jednosoban stan P=34 m2 u blizini Hotel Morave.Tel. 064/673-29-69 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2, kod H. Morave. Cena 23. 000 evra. Mogu}a korekcija. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, na Alvaxinici, VP. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM povoqno garsoweru P= 24 m2 na Qubi} keju.Tel: 064/158-93-63 PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj ulici. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM odli~an stan P=84 m2 na Alvaxinici u zgradama od fasadne cigle, 1.sprat. Tel: 064/158-93-63 PRODAJEM stan u strogom centru P=73 m2 + 6 m2, CG, cena: 43 000 eura. Tel: 064/158-93-63 PRODAJEM stan P=65 m2, CG, 3. sprat, u blizini vrti}a „Mali Kapetan“, cena 37 000 eura.Tel: 064/67329-69 PRODAJEM stan od 60 m2, ulica Svetog Save, prvi sprat. Cena 30. 000 evra. Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 59 m2 u Aveniji 1, odli~an, kompletno renoviran, CG. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 58 m2 u ulici Radi{e Po{ti}, renoviran. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Tel.064/ 146-8-732 PRODAJEM stan P=54 m2 u centru grada, cena: 22 000 eura. Tel: 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 53 m2, cena 31. 000 evra. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i sprat, CG, kod H. Morave. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan u strogom centru od 51 m2, cena: 480 eura/m2.Tel: 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 50 m2 , ul. D. Markovi}, drugi sprat, CG. Cena 31. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”, drugi sprat, cg. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM hitno stan od 48 m2, u novijoj gradwi na Alvaxinici. Cena 30. 500 eura.Tel: 064/673-29-69 PRODAJEM stan od 46 m2, drugi sprat, Nemawina, cg. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini Hotel Morave, cena: 24 000 eura.Tel: 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 42 m2 u Beogradu, ulica Darinke Jevri}. Tel. 062/ 245-514 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2 ,

PRODAJEM dvosoban stan, 49,8 metara kvadratnih, kod Slobodinog igrali{ta. Telefoni: 065/3463000 i 061/188-41-74. PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, Hotel Morava , 2. sprat, TA. Cena 26.000 evra, zbog selidbe u Beograd. Tel. 064/ 190-7-772, 032/ 343-220

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM Golf 1, 81. godi{te, registrovan do januara 2015, 1300 cm3, plin. Fiksna cena 400 eura. Tel. 062/ 360-880

PRODAJEM KOMPLETAN INVENTAR ZA KAFI} ILI BIFE. TEL: 032/221-240

NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761

PRODAJEM Jugo koral 1.1, 2003. godi{te u odli~nom stawu. 064/2304202 IZUZETNO POVOQNO PRODAJEM TROSOBAN STAN OD 82 M2, KOD HOTELA MORAVA. CENA 49.500 EURA. TEL. 032/ 333-872, 062/ 302-240

HOSTELU "CENTRUM" POTREBAN RADNIK SA ISKUSTVOM NA RECEPCIJI. USLOVI: - VISOKO STRU^NA SPREMA / VII STEPEN / - ODLI^NO POZNAVAWE ENGLESKOG JEZIKA - RAD NA RA^UNARU - KOMUNIKATIVNA, QUBAZNA I KOOPERATIVNA OSOBA SA ODLI^NIM ORGANIZACIONIM SPOSOBNOSTIMA PREDNOST ]E IMATI KANDIDATI SA ISKUSTVOM NA ISTIM ILI SLI^NIM POZICIJAMA. SVOJE PRIJAVE I BIOGRAFIJE MO@ETE SLATI ISKQU^IVO NA E-MAIL centrumcacak@gmail.com SAMO KANDIDATI KOJI U\U U U@I IZBOR ]E BITI KONTAKTIRANI. ROK ZA KONKURISAWE 25. 2. 2014. GODINE

ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, kod Gradskog parka. Tel. 060/ 034-3-687 PRODAJEM stan od 40 m2 , nov, kod gradskog parka. Tel. 060/ 558-9-248 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM povoqno nov stan P=38 m2 u blizini O[ Milice Pavlovi}.Tel: 064/673-29-69 PRODAJEM jednosoban stan od 37 m2 na Keju. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 36 m2 u centru. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM stan P=33 m2 odli~an raspored u Qubi}skoj ulici. Stan se prodaje sa novim stvarima. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan u Nikole Pa{i}a broj 12. Tel. 069/ 3355-197 PRODAJEM ku}u od 300 m2 na dva nivoa u Aveniji, odli~na. Cena 90.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM ku}u od 240 m2, kod kafane Gurman, P+PK, sa stvarima. Cena 100. 000 evra, mogu}a korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 170 m2 u Trbu{anima, sa 13.5 ari placa. Cena 21.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u od 140 m2, sa pet ari placa u blizini {kole “Milica Pavlovi}”. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 133 m2

sa 3. 99 ari placa. Cena 55. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 120 m2 u Mr~ajevcima i 10 ari placa. Tel. 061/ 679-7-765 PRODAJEM ku}u od 92 m2, plac 5 a, kompletno sre|ena, kod {kole “R. Mitrovi}”. Cena 45. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u od 77, 3 m2 sa podrumom u centru grada. Pogodno za poslovni prostor, ima dva nezavisna ulaza. Cena 62.000 evra. Tel. 064/ 198-7-445 PRODAJEM staru legalizovanu ku}u od 70 m2, na bedemu, sa 2.18 ari placa. Ima struja, voda i kanalizacija. Cena 11.000 evra. Tel. 064/ 189-2420 PRODAJEM dve ku}e od 64 m2 i 60 m2 u Qubi}u. Cena 50. 000 evra.Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dve ku}e na 10 ari zemqi{ta, 50 ari vo}wak {qiva, {tala, su{ara, pored asfalta u Zabla}u. HITNO! Cena 21. 000 evra. Tel. 065/ 469-0-946 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa sa pomo}nim prostorijama u Kulinova~kom poqu broj 78. Tel. 064/ 471-748-3 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 55-89-296 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikend ku}u na Karauli od 60 m2, sa 38 ari placa. Cena 16. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM brvnaru, unutra{wost ekstra ure|ena. Vredi pogledati. Tel. 062/ 809-3-977

PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM imawe od 5 ha u Je`evici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM lokal P=32 m2 u centru grada, cena: 30 000 eura.Tel: 064/158-93-63 PRODAJEM lokal od 37 m2, nov, dvostrano orijentisan do ulice. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM nov, odmah useqiv lokal P=37 m2 u Obili}evoj ulici, dogovor.Tel: 064/158-93-63 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM 12 apartmana sa 35 kreveta kompletno opremqeni, udaqeni 15 minuta od centra Ni{a. Tel. 062/ 281-117 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod bolnice, cena 80 evra. Tel. 062/ 80-60422 IZDAJEM dvosoban stan , cena po dogovoru u centru, parno grejawe. Tel. 069/ 662437 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan sa parnim grejawem u centru grada. Tel. 069/ 662-437 IZDAJEM poluname{tenu ku}u od 50 m2, sa dvori{tem i pomo}nim prostorijamakod O[ “F. Filipovi}”. Tel. 065/ 332-9-294 IZDAJEM nename{ten stan

OGLASI

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

P=45 m2 sa CG u Nemawinoj ulici sa CG.Tel: 064/158-9363 IZDAJEM lokal u Vapi, pogodan za vi{e delatnosti. Tel. 061/ 133-9-245 IZDAJEM vrlo povoqno vo}wak u Trbu{anima, u zakup na jednu ili vi{e godina. Vo}wak se sastoji od 450 {qiva u punom rodu.Tel. 063/ 646-309, 032/ 391-553 PLACEVI PRODAJEM 70 ari placa sa 380 stabala kru{ke viqamovke u Mili}evcima. Na placu objekat, trofazna struja, bunar. Tel. 064/ 198-7445 PRODAJEM plac od 26 ari u Qubi}u. Na placu ima 150 vi{awa. Tel. 064/ 119-0-952 PRODAJEM wivu povr{ine 42 ara u Preqini. Tel. 064/ 26-29-121, 032/ 381-849 PRODAJEM plac od 13 ari u Atenici, povoqno. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM hitno plac P=5 ari u Qubi}u, ulica 1300 Kaplara, na placu ima temeq 11/10 m. Tel. 064/673-29-69 PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom bregu. Tel. 554-9204 RAZNO PRODAJEM polovna de~ija kolica i nosiqku marke Bertonne, crveno-plave boje, o~uvano. Cena 50 evra. Tel. 064/ 335-1-455 PRODAJEM steper energetic , kvalitetan, optere}ewa 120 kg, malo kori{}en. Cena 7.000 dinara. Tel. 060/ 564-9-

999 PRODAJEM sejalicu za luk {estoredna. Tel. 064/ 148-6580 PRODAJEM novu bundu od nutrije br. 48, povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM sejalicu za kukuruz ~etvororedna, Lemind Leskovac. Tel. 064/ 148-6-580 PRODAJEM ukrasnu drvenu vitrinu sa zastakqenim vratima. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM trimer ameri~ki za ko{ewe. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM vrata bez rama. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM sadnice, kupine, ~a~anska bestrana i sadnice maline sorte Tulamin. Tel. 032/ 351-970 PRODAJEM sadnice miker maline ekstra kvaliteta. Tel. 062/ 496-404 PRODAJEM sadnice maline Tulamin. Cena po dogovoru. Tel. 060/ 484-4-417 PRODAJEM sadnice maline. Tel. 061/ 191-1-309 PRODAJEM sadilicu za kupus ~etvororedna, Bosanska Kostajnica. Tel. 064/ 148-6580 PRODAJEM kvalitetno livadsko seno u balama. Tel. 060/ 738-1-790 PRODAJEM suva vo}na drva, vrlo povoqno. Tel. 032/ 5561-495 PRODAJEM stog sena. Tel. 064/ 417-5-628 PRODAJEM balirano seno. Tel. 063/ 614-586 PRODAJEM baliranu

detelinu. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM sviwu od 200 kilograma. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 844-417, 060/ 484-4-417 PRODAJEM sviwu od170 kilograma. Tel. 548-5-236 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6 kg/ 40 evra. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM metalni radni sto sa velikim {astukom ili mewam za razno. Tel. 064/ 2192-414 PRODAJEM bansek za rezawe gra|e, to~kovi 700 mm, motor 7 kv. Tel. 064/ 148-6580 PRODAJEM novu italijansku prskalicu za vo}e , kapacitet 30 litara na kolicima. Cena 250 evra. Tel. 032/ 221-400 PRODAJEM nove drvene ukrasne oklagija garni{ne. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM i izra|ujem traktorske korpe. Cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM betonske prstenove za bunar 1000/ 1000, 8 komada. Tel. 064/ 148-6-580 PRODAJEM motokultivator IMT 509 sa prikolicom, frezom i kosom, kosu me{aonu sto~ne hrane u kombinaciji sa kruwa~ - prekrupa~ “ Oxaci”. Tel. 381-459, 063/ 648-573 PRODAJEM postoqe za suncobrane. Tel. 064/ 294-2-141 PRODAJEM cerovu su{aru za su{ewe {qiva, kapaciteta 1.2 tone na dan. Tel. 060/ 6618-835 PRODAJEM veliku cerovku. Tel. 064/ 417-5-628

PRODAJEM tepihe 5 komada, regal, ormar sa vitrinom, zidne police, cipelar, TA pe} 4,5 kv, kau~ i komplet stolariju sa dve ku}e. Tel. 062/ 805-6-782 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Golf 1, 81. godi{te, registrovan do januara 2015, 1300 cm 3, plin. Fiksna cena 400 eura. Tel. 062/ 360-880 PRODAJEM Golf 2, benzin, plin, 1989. godi{te, metalik boja, registrovan cele godine, nove gume. Tel. 064/ 255-1-517 PRODAJEM Fiat Stilo Karavan sa plinom i klimom, 2003. godi{te. Cena 2. 100 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Fiat Punto u ekstra stawu, prvi vlasnik, kompletno opremqen, zimske gume. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM Fiat Tempra benzin, sa plinom i klimom, 1997. godi{te. Cena 1. 200 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Opel Korsu 1.2. benzin, sa klimom, 5-ora vrata, 2001. godi{te. Cena 2. 100. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Renault Thalia 1. 6 benzin, sa klimom, 2004. godi{te, pre{ao 112. 000 km, ura|en veliki servis. Cena 2. 650 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Citroen Xara Pikaso, 1.6. hdi, 2005. godi{te. Cena 3. 700 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Peugeot 305, 1.9 dizel, 84. godi{te, u skromnom stawu. Tel. 064/ 159-3-082

KUPUJEM Citroen C3, o~uvan i ispravan. Tel. 063/ 843-4-149 USLUGE USLUGE popravke elektri~nih instalacija i svih vrsta ku}nih aparata. Tel. 060/ 034-8-663 USLUGE specijalnog zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-889 USLUGE nadogradwe kose, 100% prirodna, bez sintetike, italijanska i brazilska. Tel. 064/ 494-1-758 USLUGE ~uvawa dece, starijih osoba, pomo} u ku}i. Tel. 065/ 55-011-97 USLUGE prevoza minivanom do Aerodroma Beograd. Cena 5.000 dinara. Tel. 062/ 372063 USLUGE prevoza i selidbe sa montaòm i demontaòm. Tel. 064/ 217-60-82, 032/ 55-63571 USLUGE selidbe i prevoza. Selite se sa najboqima. www.selidbe-032.comp.rs. Tel. 064/ 173-5-093 ÂSOVI srpskog jezika, priprema u~enika za zavr{ni ispit. Tel. 060/ 345-00-43 ÂSOVI matematike za osnovce. Tel. 064/ 27-20-585 ZAPOSLEWE POTREBNA devojka ili èna za povremeno ~uvawe deteta od godinu dana. Poèqno iskustvo. Tel. 064/ 840-36-69 FRIZERSKOM SALONU potrebna u~enica. Tel. 060/ 358-6-710

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

SE]AWE

JELICA

AN\ELIJA

19. 2. 1974 - 19. 2. 2014.

7. 3. 1994 - 7. 3. 2014.

Dana 27. 2. 2014. navr{ava se 40 tu`nih dana od kada nas je napustio na{

jo{ tu`nijih sedam godina od kako je oti{la u nezaborav na{a

KRSTO STANOJLOVI]

MIRELA

TATOVI] iz Mr{inaca Vreme prolaza a uspomenu na wih sa ponosom i qubavqu ~uva }erka i sestra ZORA sa porodicom. 16900

MILKA i BIQA sa porodicom 16899

^ITUQE

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

26. 2. 2007 - 26. 2. 2014. SE]AWE NA TEBE VOQENI NA[

SE]AWE

Dana 21. 02. 2014. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{e majke

JELISAVETE @UNI] (BELA)

Voqeni nikad ne umiru dok `ive oni koji ih vole, koji ih se se}aju. S qubavqu tvoji sinovi MIROSLAV i MILAN sa porodicama. 16901

TU@NO SE]AWE 26. 2. 2007 - 26. 2. 2014.

\OR\E

SLOBODAN BOBAN TODOSIJEVI]

\OR\E

(2012 - 2014)

Sâ&#x20AC;&#x2122; PONOSOM, TUGOM I QUBAVQU ^UVAMO TE U SRCU.

Svakoga dana u mislima je sa nama.

Tetka Bena i brat Nikola 16910

Porodice TODOSIJEVI] i DOMANOVI]

Majka Leposava i brat Filip sa porodicom 16909

STANA KRXI]

28. 02. 2010 - 28. 02. 2014. 18. 02. 1999 - 18. 02. 2014. Vreme prolazi, a vi zauvek ostajete u na{im srcima. Supruga i sestra MILKA MILUTINOVI] sa porodicom.

26. februara 2014. godine, navr{avaju se DVE GODINE kako nisi sa nama. Te{ko se mirimo sa istinom da vi{e nisi sa nama. Ponosni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. TVOJI NAJMILIJI: suprug RADOVIN, }erke ANA i IVANA, unuci MILO[, ANDRIJA, unuka DUWA i svekrva OLGA.

16903

16908

MILORAD MILUTINOVI] - LUBAN

RADOJKA RADOVANOVI]

SE]AWE 24. 2. 1994 - 24. 2. 2014.

MARKO GLI[OVI]

Dvadeset godina nisi sa nama, ali si u na{im srcima. Sa ponosom te pomiwemo. Ve~no }e{ nam nedostajati. TVOJI NAJMILIJI 16913

MILOQUB VUKOVI] VUKAS MILOQUB VUKOVI] VUKAS

MILOQUB VUKOVI] VUKAS POSLEDWI POZDRAV

POSLEDWI POZDRAV

najdra`em suprugu, tati i dedi

voqenom suprugu

od wegove PORODICE

16915

16916

U sredu, 26. februara 2014. navr{ava se GODINA DANA od smrti

SE]AWE 24. 2. 2013 - 24. 2. 2014.

VERA VUJINOVI]

DRAGI[A GAVRILOVI]

Prof. dr

redovni profesor Univerziteta ro|en 1942. godine

najdra`em deveru i stricu od SLAVICE, VLADIMIRA, MILO[A i MILENE VUKOVI] sa porodicama 16917

od wegove VERE

TU@NO SE]AWE 27. 2. 2000 - 27. 2. 2014.

POSLEDWI POZDRAV

Vreme prolazi a uspomene ostaju. RA]O, MIRJANA i ZORICA

TASA @IVKOVI]A

16907

Dana 24. februara 2014. navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage supruge, majke i bake

ZORE MILOSAVQEVI] Dragi na{ Gile, i jo{ jedna godina pro|e a mi ne verujemo da si nas zauvek napustio. Do`ivotno o`alo{}eni supruga STANKA i k}erka MILENA sa porodicom.

Sa ponosom }emo te pomiwati i s qubavqu uspomenu ~uvati na tebe. NEDA, MILKA i SRETO

16898

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na wu. Sa ponosom je pomiwemo i u srcu nosimo. Weni: suprug MILOQUB, sinovi GORAN i SAVO, snaje SAWA i MAJA, unu~ad: BOJAN, NIKOLA i NIKOLINA

^ITUQE

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

Dana 23. 2. 2014. u 11 ~asova na ~a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu i ocu

POSLEDWI POZDRAV dragom prijatequ

@IVANU PETROVI]U ME^ETU

VLADANU - CILU PI[^EVI]U

iz ^a~ka 1949 - 2014

Preminuo 17. februara 2014. godine, posle kra}e bolesti.

profesoru u penziji iz ^a~ka

POSLEDWI POZDRAV

TVOJI NAJMILIJI: supruga SOWA, k}erke MAWA i OLGA, zet MARTIN.

od MILA GUJANICE i ~lanova GOLUBARSKOG KLUBA 185-DVA GOLUBA - ^A^AK

16902

16906

Dana 11. 02. 2014. godine, preminula je na{a divna i plemenita majka i baka,

Dana 25. februara 2014. navr{avaju se DVE GODINE kako nisi sa nama.

\UR\INA MITROVI] \INA 1947 - 2014 Zahvaqujemo se rodbini, prijateqima, kom{ijama i wenim kolegama koji su je iskreno voleli i zajedno sa nama ukazali joj po{tovawe posledwi put. Za to {to si nas nau~ila da volimo i pra{tamo, da prihvatamo razli~itosti, da se radujemo `ivotu i da uvek gledamo napred... za to {to si bila jedinstvena, beskrajno Ti hvala! U srcu Te ~uvaju Tvoja deca, Ivan i Maja, unuci Mihailo, Juca, Nikola i Janko, snaja Katarina i zet Goran

Dana 25. februara 2014. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog

MILOVAN RAJOVI] RAJA 1957 - 2014 SRE]AN PUT U LEGENDU.. OQA, MARINA, JEVTO, @ABAC, JEPUR, MARE, GI[KA, BOSANAC, VLADE, SR\AN i DEJAN.

LELA \UR\EVI] Po dobroti }emo te pamtiti, u srcu ~uvati i uvek te se rado se}ati. Suprug ZORAN, sin NENAD, majka GORDANA, sestra QIQANA, zet MILO[ i sestri} JOVAN 16914

16911

22. februara navr{avaju se DVE GODINE na{oj dragoj

SE]AWE 26. 2. 1994 - 26. 2. 2014.

QUBINKA KRIVOKU]E iz Preqine Vreme koje je pro{lo i vreme koje dolazi ne}e umawiti qubav i se}awe na na{eg dragog oca i dedu. Wegovi najmiliji: k}erke IVANKA i KOSA, zet RADE, unuci DU[KO i \OR\E i praunuk VIKTOR

MILOJKO V. PAJI]

MILKI GVERO

PORODICA

Vreme te nikad ne}e izbrisati iz na{eg se}awa. Zahvalna porodica STEVLI]

16897

16912

^ITUQE

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE

SE]AWE na na{e drage roditeqe

Dana 24. februara navr{ava se DEVET GODINA od kada nije sa nama najdra`i

Dana 26. februara 2014. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{e drage

ZORAN RADOJEVI] @ARE

MILICE TERZI] i

KOSANU 21.2.1999 - 21.2.2014.

Svako jutro novo bez tebe donosi bol i prazninu u na{im srcima. ^uva}emo tvoj lik od zaborava s' ponosom i sa tugom koja nikada

MILOMIRA 1.7.1984 -1.7.2014.

SAVKOVI] Najlep{e uspomene na wih ~uvaju sinovi RADE i DRAGAN sa porodicama

Sa ponosom i qubavqu uspomenu ~uvaju weni najmiliji: suprug MARTIN sa decom. Dana 18. februara 2014. navr{ilo se tu`nih PET GODINA od kada nas je napustila na{a draga mama i baka

SE]AWE na na{e drage roditeqe

ne}e prestati. Vole}e te do ve~nosti majka KOSA, sestra ZORICA sa porodicom, supruga SLAVICA i ostali mnogobrojni ro|aci i prijateqi. 16894

MILENKO NEDEQKOVI] 26. 2. 2013 - 26. 2. 2014.

[TEFICA BLAGOJEVI]

MILORAD

DRAGOMIRKA

19.02.1943 - 19.02.2014.

26.11.1993 - 26.11.2014.

KOVA^EVI] iz Kulinovaca Pro{lo je 70-godina od smrti na{eg dragog oca u zloglasnom logoru smrti „Mathauzen”, i 20-godina od smrti na{e drage majke. Sa ponosom i qubavqu }emo do`ivotno ~uvati uspomenu na wih. Sinovi: DRAGAN, RADOVAN, MILAN i }erka NADA sa porodicama.

K}erka RADICA, unuka SUN^ICA i unuk SLOBODAN

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da te nikad ne zaboravimo. Tvoji lepotani: MILKA, MILO[ i MARKO

16871

16896

RADA

TIHOMIR

1931 - 1984

1929 - 2007

26. 2. 2013 - 26. 2. 2014.

MIHAILOVI] Porodica MIHAILOVI] 16896

U nedequ 23. 2. 2014. navr{ava se DESET GODINA od smrti

GORANA OBRADOVI]A 23. 2. 2004 - 23. 2. 2014. Sine i brate, DESET GODINA pro|e ali bol i tuga nikad pro}i ne}e. Sa velikom qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe. TVOJI NAJMILIJI: mama BOSA, otac RANKO i brat ALEKSANDAR 16899

U subotu, 8. februara navr{ila se 21 godina od smrti na{e majke

U nedequ, 9. februara ostali smo i bez na{eg oca

RADMILE - RADE MILOVI]

QUBIVOJA - QUBA MILOVI]A

1933 - 1993 1932 - 2014 Osta}e zauvek u na{im srcima i mislima. ZAHVALNA DECA 16899

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

MILENKO NEDEQKOVI]

SE]AWE

Duga godina bola i tuge bez na{eg najmilijeg. Ostaje{ i daqe u na{im srcima i mislima. Supruga RADINA, sinovi MILAN i MIRKO i snaha ZORICA 16897

PETAK 21. FEBRUAR 2014. GODINE