21._decembar_2012 by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

BROJ 49

CENA 30 DIN.

OBELE@EN DAN GRADA I DODEQENE DECEMBARSKE NAGRADE

strane: 5, 6, 7. i 8.

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^a~ak

^A^AK, 21. DECEMBAR 2012. GODINE

^a~ak Srbija Sport Lu~ani

BUXET ZA 2013:

strana: 3.

MINISTAR VELIMIR ILI]:

strana: 9.

RESTRIKTIVAN, ALI STABILAN O^EKUJU NAS VELIKE INVESTICIJE BOJANA I NEMAWA,

strana: 34.

SPORTISTI GODINE BUXET ZA 2013:

strane: 28. i 29.

NAGLA[ENA SOCIJALNA DIMENZIJA

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

POLITIKA

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOG ODLUKE O BUXETU GRADA ZA 2013. GODINU Prvi put prilikom projektovawa buxeta za narednu godinu, osim direktnih korisnika, konsultovane su sve odborni~ke grupe u lokalnom parlamentu, privrednici i stru~na javnost, {to je doprinelo da on bude dosta transparentniji nego prethodnih godina, investicioni, socijalni i restriktivan, kada je o tro{kovima re~. Ovu praksu me|u prvima u Srbiji primenili su gradsko rukovodstvo i finansijeri, uvereni da }e gradska kasa, “te{ka” 3,629 milijardi dinara, u 2013. godini biti realizovana, i da je dobro planirana, te da ne}e biti ni potrebe za ozbiqnijim rebalansima. ako je na sednici Gradskog ve}a, koje je u ponedeqak utvrdilo predlog odluke o buxetu Grada za 2013. godinu i uputilo ga SG na razmatrawe, istakao na~elnik Gradske uprave za finansije Zoran Todosijevi}, ukupni prihodi i primawa planirani su u iznosu od 3,629

RAZVOJNI, TRANSPARENTAN I RESTRIKTIVAN

Zoran Todosijevi}, na~elnik Gradske uprave za finansije su od oko 28 miliona dinara, namewenih za sanaciju puteva, koje je dr`va “pre-

PRIVREDNICI „POVE]AVAJU” TAKSE Za razliku od “kreatora” buxeta koji su predlagali da lokalne komunalne takse budu smawene, predstavnici udru`ewa privrednika su sugerisali da neke od wih budu pove}ane. Oni smatraju, obja{wava Todosijevi}, da ove takse, posebno firmarine, ne pla}a oko 6.500 obveznika, odnosno da su one niske za drugi deo koji ih pla}a, {to potvr|uje podatak da se po tom osnovu o~ekuje prihod od oko 30, dok je u ovoj godini iznosio 110 miliona dinara. - Predlo`eno je da komunalne takse za najve}i broj obveznika u kategoriji malih i sredwih preduze}a i velikih sistema budu smawene za pet odsto, a da se pove}aju za 30 odsto za kazina, no}ne barove i sli~ne objekte, u kojima se ostvaruju zna~ajni prihodi. Privrednici su sugerisali i da “blago” budu pove}ane takse za bilborde i reklame koje najmawe koriste ovda{wi privrednici i da mese~ni iznos ovih naknada koje pla}aju banke i osiguravaju}a dru{tva ostane na sada{wem nivou.

milijardi dinara. O~ekuje se da, kao i prethodnih, i naredne godine gradsku kasu najvi{e napuni porez na zarade (1,4 milijarde dinara) i transferi sa takozvanih vi{ih nivoa vlasti (350 miliona dinara). Novi prihod predstvqa}e sredstva Republike u izno-

nela” na upravqawe i kori{}ewe Gradu. Za razliku od ovih, prihodi od firmarine su zna~ajno smaweni, rekao je na~elnik Todosijevi} i jo{ objasnio: - Priliv sredstava od firmarine bi}e zna~ajno smawen i umesto

dosada{wih oko 100, po ovom osnovu o~ekujemo prihod od 30 miliona dinara. Dr`ava je na osnovu izmena Zakona o finansirawu lokalnih samouprava ukinula jo{ neke prihode gradovima i op{tinama, tako da i po tim osnovama o~ekujemo “minus” od skoro 120 miliona dinara. Dosta je novina u buxetu za 2013, kada je re~ i o raspodeli buxetskih para. Za projekte zapo{qavawa predvi|eno je 30 miliona dinara i 14 na novoj stavci za subvencije privredi. Bitno je naglasiti da }e prvi put 50 odsto od taksi za isticawe firmi, od kojih se o~ekuje priliv od 30 miliona dinara, biti vra}eno privredi, putem subvencionisawa kamata na kredite, ~ija je namena pove}awe zaposlenosti. Naredne godine bi}e sa 20 miliona dinara subvencionisani i tro{kovi letovawa dece u Ulciwu, najavio je Todosijevi}, naglasiv{i da je planirana i suma od 15 miliona dinara za rekonstrukciju i opremawe odmarali{ta. Nezaposlenim porodiqama

namewena je mese~na nadoknada, za{ta je u gradskoj kasi planirano ukupno 40 miliona dinara, a porodicama koje dobiju prvo, drugo i svako slede}e dete, jednokratna pomo}. Uvaàvaju}i sugestije odbornika i pozicije i opozicije, predvideli smo jo{ neke nove stavke, poput subvencija javnim preduze}ima kojima }e sredstva biti raspore|ivana prema pravilniku koga donese Gradsko ve}e, rekao je Todosijevi}. Sportskim klubovima i organizacijama su smawene takozvane direktne dotacije, ali imaju}i u vidu da }e im biti omogu}eno da besplatno koriste sportske hale u osnovnim i sredwim {kolama, ta sredstva prakti~no ne}e biti umawena. Gradsko ve}e }e doneti i pravilnik o dodeli sredstava lokalnim medijima za informisawe, za koje je predvi|eno oko 16 miliona dinara, od kojih tri za projekte iz oblasti bezbednosti saobra}aja. U odluci o buxetu detaqno su definisana i sredstva za kapitalne investicije koje }e biti realizovane u naredne tri godine u pojedinim mesnim zajednicama, poput vodovodne i kanalizacione mreè, gradwe osam u~ionica i fiskulturne sale u {koli u Mr~ajevcima, za{ta }e slede}e godine biti izdvojeno 50 miliona dinara, objekta Muzi~ke {kole za koji je u 2013. godini planirano 80 miliona dinara. U prvoj fazi bi}e izdvojeno i 20 miliona dinara za rekonstrukciju Doma vojske za poterbe Gradske biblioteke, predstavio je na~elnik GU za finansije jo{ neke pozicije na rashodnoj strani buxeta i naglasio da Grad planira da naredne godine vrati 110, od 250 miliona dinara kredita, i da ne namerava da se vi{e zaduùje. Zakqu~io je da je buxet stabilan, likvidan i da su izmirene obaveze prema svim korisnicima. Svi ~lanovi GV su pohvalili gradsko rukovod-

stvo, finansijere i ostale u~esnike u projektovawu novog buxeta, oceniv{i da je on prvi put transparentan, i posle duè vremena inevsticioni i restriktivan. Buxet je i razvojni, ocena je Qubodraga Grbi}a, jer je za investicije u oblasti infrastrukture planirano oko 300 miliona dinara. On je pohvalio privrednike koji su predloìli da neke komunalne takse budu ~ak pove}ane i predloìo da se aktuelna vlast naredne godine vi{e pozabavi privredom, kojoj “nedostaju dobri programi.” Buxet je korektno planiran, restriktivan je i nije rasipni~ki, smatra

}e tra`iti da Gradsko ve}e raspravqa o radu pojedinih gradskih uprava, a posebno GU za inspekcijski nadzor. Gradsko ve}e je na sednici u ponedeqak donelo i odluku o osnivawu Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetwama u razvoju, u kome }e, kako je istakao Miroslav Vujovi}, na~elnik GU za dru{tvene delatnosti, za osobe od pet do 55 godina, biti obezbe|eni sme{taj, ishrana, radni tretman i zdravstvena za{tita, svakog radnog dana od 7 do 18 ~asova. Po{to je konstatovao da je ^a~ak, pored Beograda, jedini grad u Srbiji

JO[ JEDNO „PEGLAWE” BUXETA Zbog uskla|ivawa potreba buxetskih korisnika u posledwem kvartalu ove godine, gradski finansijeri su predloìli takozvani “peglaju}i” buxet, odnosno drugi ovogodi{wi rebalans gradske kase, nakon koje je ona “zaokruèna” na iznos od 2,750 milijardi dinara. On je bio neophodan i zbog toga {to je, posle izmena Zakona o finansirawu lokalnih samouprava i â~ak izgubio odre|ene prihode, objasnio je na~elnik Todosijevi}, dodav{i i da je “prepakivawe” odre|enih pozicija izvr{eno i zbog toga {to neke planirane investiije nisu realizovane. - Jo{ jedan razlog za rebalans je obaveza da i na prihodnoj i rashodnoj strani bude prikazana nova kolona od skoro 300 miliona dinara. Re~ je o prihodima i rashodima indirektnih korisnika koji “ne idu” preko buxeta, ali moraju biti prikazani u odluci i sastavni su deo konsolidovanog zavr{nog ra~una - kazao je na~elnik Todosijevi}.

Zvonko Mitrovi}, a Miladin Ristanovi} da â~ak moè da se ponosi ~iwenicom da je za socijalnu za{titu po raznim osnovama planirano 250 miliona dinara. Radomir Kru{~i} je predloìo da ubudu}e bude boqe kontrolisano tro{ewe para za besplatan prevoz lica starijih od 65 godina, za{ta je u slede}oj godini predvi|eno 26 miliona dinara. Privreda najvi{e puni buxet, zbog ~ega bi ozbiqno trebalo razmi{qati o otvarawu bescarinske zone, koja bi privukla investitore, predloìo je Ostoja Mijailovi}, a Milijan Mini}, pored ostalog, najavio da

koji }e dobiti ovakvu ustanovu, Miladin Ristanovi} je predlo`io da se ona zove “Zra~ak”. Gradski ve}nici su dali saglasnost na odluku o cenama boravka dece u objektima PU “Radost”, koje su pove}ane za 5,64 odsto za sme{taj u vrti}ima, odnosno u jaslama za 6,88 odsto. Poskupqewe koje je posledwi put odobreno u aprilu 2011. godine, bilo je neminovno zbog zna~ajnog pove}awa tro{kova, prvenstveno ishrane mali{ana, i ono }e, kako je rekla direktorka Marica Ne{ovi}, opteretiti ku}ne buxete samo za 200 do 300 dinara mese~no. M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.cacanskiglas.rs

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

DAN GRADA

NA DEVETOJ SEDNICI SG DONETA ODLUKA O DODELI NAJVI[EG GRADSKOG PRIZNAWA

ZASTAREO PRAVILNIK DEGRADIRA NAGRADU I KANDIDATE

Po{to je prihva}en predlog predsednice Komisije za kadrovska i mandatno imunitetska pitawa Gordane Ciki} Plazini} da u dnevni red devetog skup{tinskog zasedawa, odrànog pro{log petka, naknadno bude uvr{}en predlog o imenovawu direktora JKP “Gradac” i odbornika Dagana Andri}a da Skup{tini bude predo~en izve{taj o stawu na putevima posle prvih sne`nih padavina, odbornici su doneli odluku o ovogodi{wim dobitnicima najvi{eg priznawa Grada - Decembarske nagrade. Ovog puta progla{eno je sedam laureta, kojima je pet nagarda (~etiri dobitnika ravnopravno dele po pola iznosa nov~ane nagrade) dodeqeno na sve~anoj sednici, odrànoj 18. decembra, povodom obeleàvawa Dana Grada.

ravilnik o dodeli najvi{eg priznawa Grada - Decembarske nagrade je prevazi|en i zastareo, zajedni~ka je ocena ve}ine u~esnika u raspravi o predlogu odluke o dodeli ove nagrade, dok je odbornik Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) bio “najstroìji”, ustvrdiv{i da je on besmislen i katastrofalan. Mirjana Milenkovi} (DS) je predloìla da izmenom kriterijuma bude “vra}en sjaj” najvi{em priznawu i predloèni, na primer, dobitnici nagrade za ìvotno delo, za titulu po~asnog gra|anina i da me|u dobitnicima ne budu javna preduze}a i ustanove koje su “na buxetu”. Za izmenu pravilnika i dono{ewe novih kriterijuma, jer postoje}i nagradu devalviraju i “razvodwavaju”, zaloìo se i ~lan komisije Aleksandar Maksimovi} (SNS). Ovakvim komentarima ne bi trebalo omalovaàvati predloène kandidate, iza

kojih su stali zna~ajni pojedinci i institucije, smatra Vladica Gavrilovi} (NS), a Milan Lazovi} (SPO) je podsetio da, iako se svakog decembra o tome pri~a, odluka jo{ nije promewena. Nagradu devalvira, pored ostalog, i to {to pojedinci sami sebe predlaù za nagradu, smatra on i zalaè se da se izbri{e mogu}nost da dva kandidata ravnopravno dele nov~ani iznos nagrade. Uvaàvaju}i sve predloge, predsednik SG Veqko Nego-

preduslov za usvajawe {est planova generalne regulacije. Posle toga ~itavo podru~je Grada “pokriveno” GUP- om bi}e urbanisti~ki “obra|eno”, {to }e omogu}iti izdavawe lokacijskih dozvola budu}im investitorima. Po{to su usvojili predloge odluka o davawu saglasnosti na izmene i dopune statuta Gradske stambene agencije, Narodnog muzeja i Gradske biblioteke, odbornici su se vi{e “pozabavili” predlogom odluke o dopuni odluke o kori{}ewu podsticajnih sredstava u poqoprivredi, koju im je predo~io dr Vla-

“u ke{u” dobiju vo}ari koji su zasnovali zasade povr{ine ve}e od pola hektara i da ovakva praksa dodele subvencija desetak dana pre isteka optimalnog roka sadwe, {to svaku pomo} obesmi{qava, slede}e godine bude promewena. Prilikom raspodele 9,5 miliona dinara bespovratnih sredstava, nisu “slu{ani nauka i struka”, pa se otuda i pojavio “vi{ak” para na ovoj poziciji, tvrdi Mirjana Milinkovi} (DS). Nedopustivo je {to SG 15 dana pred kraj godine mewa odluku o ovom vidu pomo}i koja nije stru~na, nego po-

isav Papi}, na~elnik GU za ekonomski razvoj. Naglasio je, pored ostalog, da je, posle raspodele sredstava za nabavku semenske p{enice, na ovoj buxetskoj poziciji preostalo oko 3,7 miliona dinara i predlo`io da ona, iako je rok kratak, do kraja godine budu bespovratno dodeqena vo}arima za nabavku sadnica. Kako }e konkurisati i kojim putem saznati za ova sredstva, neka su od pitawa odbornika, koji su se, poput dr Milisava Mitrovi}a (SPS) zalo`ili da 50.000 dinara i to

liti~ka, smatra ona, uverena da bi ve}e koristi bilo da je 3,7 miliona dinara opredeqeno za ubla`avawe posledica su{e i da svaka odluka o dodeli sredstava i raspisivawu konkursa mora biti transparentnija, odnosno objavqena, ne samo u Slu`benom glasniku, koga seqaci ne ~itaju, ve} i u lokalnim medijima. Ovakvim odlukama ne bi trebalo da se bave politi~ari, ve} stru~waci, stav je i odbornika Bo{ka Obradovi}a (Dveri srpske) koji je sugerisao predstavnicima

vanovi} je najavio da }e ve} u januaru naredne godine pred odbornicima biti predlog novog pravilnika o nagra|ivawu najzaslu`nijih pojedinaca i ustanova, koji }e “ukinuti” javni konkurs i odluku o nagradama prepustiti nezavisnoj komisiji, sastavqenoj od qudi iz svih oblasti javnog `ivota. Nakon toga, ve}inom glasova odbornici su odlu~ili da ove godine Decembarska nagrada bude dodeqena Dru{tvu dobrovoqnih davalaca kr-

POZIV DINKI]U Posle vi{e razgovora koje su predstavnici Fabrike hartije i zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} obavili sa nadle`nima iz Ministarstva pravde i Ministarstva privrede i finansija, postalo je sasvim izvesno da dràva ne moè, ili ne èli, da pomogne ovoj firmi. Kako su Lukovi} i predsednik SS FH Milo{ Tripkovi} informisali odbornike, u Beogradu im je re~eno da Republika ne moè da obezbedi 1,1 milion evra, neophodnih za pokretawe proizvodwe u fabrici, prema programu koga je sa~inilo ovda{we rukovodstvo. Dug firme koji je pre skoro dve godine, kada je prestala da radi, iznosio oko 15, narastao je na skoro 18 miliona evra, tako da ne postoje {anse ni da ona bude uvedena u proces restruktuirawa. Po svemu sude}i, iako nepopularna, ste~aj je jedina mera koja ovo preduze}e moè izvesti iz vi{egodi{we agonije, u koju je zapalo nakon {to ga je kupila bugarska kompanija “êstjim”. Lokalna samouprava je poku{ala da pomogne fabrici, ali o~ito je da to nije bilo dovoqno, rekao je Milo{ Tripkovi} i apelovao na gradsku vlast da pomogne ne samo radnicima FH, ve} svim ~a~anskim radnicima koji, koliko sutra, mogu do}i u istu situaciju. Odbornik Bo{ko Obradovi} je predloìo da Grad “stane” iza svih opravdanih sindikalnih zahteva i zatraì odgovornost Agencije za privatizaciju. Po{to je konstatovano da “pojedina~ni” razgovori i apeli nemaju snagu kao odluka skup{tinaske ve}ine, zakqu~eno je da gradona~elnik i predsednik SG potpi{u i upute zahtev ministru Mla|anu Dinki}u da u roku od deset dana poseti â~ak i sa ovda{wim privrednicima i predstavnicima vlasti poku{a da izna|e re{ewe za probleme sa kojima su se suo~ile ne samo lo{e privatizovane firme, ve} i ~itava lokalna privreda.

vi “Sloboda”, O[ “Milica Pavlovi}” i Folklornom ansamblu “Bambi”. Profesori dr Dragan Golubovi} i dr Svetomir Stamenkovi} ravnopravno }e podeliti nov~ani iznos nagrade, koja }e po 50 odsto pripasti i diplomiranom pravniku i sportskom radniku Miodragu Matovi}u i novinaru i publicisti Rodoqubu Petrovi}u. Ve}inom glasova odbornika prihva}en je i predlog odluke o uskla|ivawu Generalnog plana naseqa ^a~ak do 2015. godine, {to je bio

DAN GRADA

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

- DECEMBARSKE NAGRADE

SVE^ANOM AKADEMIJOM I DODELOM DECEMBARSKE NAGRADE OBELE@EN 18. DECEMBAR, DAN GRADA

POSVE]ENI NAPRETKU I BOQEM @IVOTU GRA\ANA SNS, kao novom koalicionom partneru vladaju}e skup{tinske ve}ine i wenom predstavniku dr Milisavu Mitrovi}u, da nadle`nima predlo`e novu viziju razvoja privrede i poqoprivrede i osnivawe komora u ovim oblastima.

sme}a koje obavqa mr~ajeva~ko JKP “Moravac” za 3,5 odsto, koliko je Memorandumom Vlade Srbije predvi|eno. Kako ovaj dokument, izgleda, “ne ograni~ava” prevoznike, SG je dala saglasnost na zahtev “Auroprevoza” za

NEBOJ[A JOVANOVI], DIREKTOR JP „GRADAC” Od sedam kandidata za funkciju direktora JP “Gradac”, pet su ~lanovi SNS i da ne bi izbor nekog od wih “uneo razdor u stranku”, koja je, kako je podsetila {ef odborni~ke grupe Nade`da Simovi}, prihvatila odgovornost za funkcionisawe “Gradca”, ova grupacija u lokalnoj Skup{tini je podràla diplomiranog pravnika Neboj{u Jovanovi}a, “nezavisnog” kandidata koga je predloìla kadrovska komisija. Svoju {eficu na neki na~in demantovao je Aleksandar Maksimovi}, ustvrdiv{i da odborni~ka grupa ove stranke uop{te nije zauzela kona~an stav o predloènom kandidatu, osim {to je dobila preporuku narodnog poslanika iz svojih redova dr Aleksandra Radojevi}a da bi trebalo podràti Jovanovi}a, jer je “on najboqi”.”. “Prozvani” poslanik dr Radojevi} je podsetio da je “Gradac” JP “koje je sa te{kom mukom ste~eno u pregovorima sa koalicionim partnerima”, zbog ~ega SNS smatra da na wegovom ~elu treba da bude nestrana~ka li~nost ”koja }e adekvatno zastupati interese Grada”. Ta~no je da je Jovanovi} izabran na wegovu sugestiju, jer ima najboqe reference, zbog ~ega }e li~no podneti odgovornost za wegov eventualno lo{ rad i prvi }e traìti wegovu smenu”, najavio je dr Radojevi}. Skup{tina nastavqa praksu strana~ko politi~kih postavqewa i obesmi{qavawa vo|ewa javnih preduze}a, ocena je Bo{ka Obradovi}a, koji “iz obrazloèwa komisije ne vidi za{to je Jovanovi}, kao kandidat narodnog poslanika, boqi i sposobniji od ostalih {est”. Ovaj slu~aj, smatra on, potvrda je da SNS ni{ta novo nije unela na politi~ku scenu Srbije, ve} je nastavila klasi~nu partijsku feudalizaciju politike i “ogolila” i unutarstrana~ke sukobe oko direktorskih mesta. Imenovawe direktora javnih preduze}a postalo je lakrdija, ocenila je Tawa Popovi} (Dveri srpske), zaloìv{i se za uvo|ewe institucije ozbiqnog konkursa i da se ubudu}e prilikom izbora ~elnih qudi preduze}a i ustanova “ne apostrofira partijska logika”. Komisija predlaè onoga koga joj kaè vladaju}a koalicija, tvrdi biv{i direktor JP “Gradac”, odbornik DS Dmitar Popovi}, i ocewuje da je u konkretnom slu~aju re~ “o privatnom zapo{qavawu ~oveka na mesto direktora najbitnijeg JP”. Da sam na mestu Jovanovi}a, odbio bih predlog o imenovawu, jer niko nije rekao da je on dobar, stru~an, ~estit, ve} je drugim pri~ama “uru{en integritet ~oveka koga je vladaju}a koalicija predloìla”, poku{ao je da sumira, na momente i neprijatnu raspravu, odbornik Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske), na kraju koje je “tesnom” ve}inom sa 38 glasova “za” Neboj{a Jovanovi} imenovan za direktora JP “Gradac”. Odbornici su dali saglasnost i na predlog Gradskog ve}a o poskupqewu vode, pija~nih i usluga izno{ewa i deponovawa

poskupqewe karata u gradskom saobra}aju za 14,29, odnosno u prigradskom za 10,91 odsto. M.N.

prisustvu brojnih gostiju, narodnih poslanika, predstavnika Diplomatskog kora, SPC, Vojske RS, prijateqskog ~e{kog grada Vala{ke Meziri~i, O[ “Vuk Karaxi}” iz Bratunca, amabasadora Belorusije Vladimira ^u{eva, u utorak je sve~anom akademijom i dodelom Decembarske nagrade obele`en 18. decembar, Dan Grada. Na prvoj

vezuje sve wegove ìteqe, a posebno qude koji vode Grad, da “budu posve}eni wegovom napretku, razvoju svakog naseqa i prosperitetu i boqem ìvotu svih gra|ana”, rekao je, pozdravqaju}i uvaène zvanice, gradona~elnik Vojislav Ili}: - Na stranicama ovogodi{weg letopisa mnogi va`ni doga|aji i gra|evinski poduhvati zauze}e zna~ajno

uz dobru saradwu sa resornim ministarstvima i Vladom Srbije uspe{no re{avati i te probleme, i u narednom periodu obezbediti nova radna mesta. Planirali smo da naredne godine radimo i vi{e i boqe nego u 2012, jer `elimo da i ona i svaka slede}a budu boqe od ove, da na{ Grad bude lep{i, a wegovi gra|ani zadovoqniji”, rekao je Ili}.

sve~anoj sednici posle konstituisawa novog lokalnog parlamenta, goste je pozdravio predsednik SG Veqko Negovanovi}. Iako gradsku Skup{tinu ~ini vi{e stranaka razli~itih politi~kih i programskih opredeqewa, zajedni~ki ciq svih odbornika i ~elnika Grada su prosperitet â~ka i boqitak za sve sugra|ane, rekao je Negovanovi}: - @eqa nam je da nastavimo sve ono {to je bilo dobro u prethodnom periodu, zavr{imo planirano i dogovorimo i realizujemo nove projekte. Posle duèg perioda, gradska vlast je u korelaciji sa republi~kom, i ako budemo mudri i jedinstveni, to nam moè doneti velike koristi. Sve na{e aktivnosti moraju biti usmerene ka ciqu da â~ak razvijamo kao moderan grad, koji ne zaboravqa svoju vi{evekovnu tradiciju i da ìvimo i radimo u gradu po meri pametnih, talentovanih i vrednih qudi. U utorak je obeleèno 604 godine od najstarijeg pomiwawa imena â~ka, i ta vi{evekovna tradicija oba-

mesto. Najzna~ajniji doga|aj koji je obeleìo ovu godinu je po~etak gradwe deonice autoputa na koridoru 11, zavr{etak izgradwe Ulice \or|a Toma{evi}a, koja }e predstavqati moderan bulevar i ulazak u Grad, dovr{etak radova na Gradskom trgu, prilago|enom savremenom dobu i potrebama gra|ana. Zavr{ena je prva faza rekonstrukcije Ulice Dr Dragi{e Mi{ovi}a, u avgustu je zapo~eto odvoèwe kompletnog sme}a na deponiju “Duboko”, pu{ten vodovod u Katrgi, zavr{ena gradwa seoskog doma u Kowevi}ima i Ustanove za osobe sa smetwama u razvoju... Nisu ovu godinu obeleìli samo uspesi i zna~ajne investicije, ve} i velike su{e i poàri, ~ije su posledice sanirane zajedni~kim naporima i angaòvawem stanovni{tva, nadle`nih slu`bi i uz pomo} Republike i Sektora za vanredne situacije, podsetio je Ili}, rekav{i da je aktuelna vlast na po~etku mandata uvidela da je najve}i problem u Gradu velika nezaposlenost: “Siguran sam da }emo,

Gradona~elnik Vojislav Ili} uru~io je najvi{e priznawe Grada Decembarsku nagradu ovogodi{wim laureatima: Dru{tvu dobrovoqnih davalaca krvi “Sloboda”, O[ “Milica Pavlovi}”, Folklornom ansamblu “Bambi” i jo{ ~etvorici dobitnika, koji su ravnopravno podelili nov~ani iznos nagrade: dr Dragan Golubovi}, profesor Fakulteta tehni~kih nauka u â~ku i dr Svetomir Stamenkovi}, profesor Poqoprivrednog fakulteta u Pri{tini. Najvi{e priznawe “podelili” su i diplomirani pravnik i sportski radnik Miodrag Matovi} i novinar i publicista Rodoqub Petrovi}. Osim hora Gimnazije, vo|enog dirigentskom palicom profesorke Mirjane Janevski, u kulturno-umetni~kom delu programa u~estvovao je i Regionalni simfonijski orkestar od 60 u~enika osnovnih i sredwih muzi~kih {kola iz â~ka, Kraqeva, Kragujevca i Uìca, kojim je dirigovala Marija Joksimovi}. M.N.

DECEMBARSKA NAGRADA

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

KANDIDATI ZA DECEMBARSKU NAGRADU 2012. GODINE andidati za Decembarsku nagradu Grada bili su Folklorni ansambl “Bambi”, Nikola Novakovi}, koreograf de~ijeg KUD-a “Bambi”, Miodrag Matovi}, diplomirani pravnik u penziji i sportski radnik, Milo{ Ne{ovanovi}, diplomirani in`ewer tehnologije, inovator, Rodoqub Petrovi}, novinar i publicista, Agencija “^vorak”, Dru{tvo dobrovoqnih davalaca krvi “Sloboda”, Dragan Logvinov,

predsednik Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva regionalni centar Zapadna Srbija - â~ak, Gorana Tanaskovi}, diplomirani ekonomista, rukovodilac OJ â~ak pri Regionalnoj privrednoj komori Kraqevo, [ahovski klub “Borac”, arhitekta Mihajlo Mitrovi}, Marija Orbovi}, bibliotekar - savetnik Zavi~ajnog odeqewa Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis”, â~anska banka AD â~ak, Milorad \ondri}, profesor fi-

zi~kog vaspitawa i direktor [OSO “1. novembar”, TV “Galaksija” i vlasnik Mi{ula Petrovi}, dr Dragan Golubovi}, redovni profesor Fakulteta tehni~kih nauka u â~ku, Turisti~ka organizacija â~ka, Mijailo Simovi}, diplomirani tehnolog, profesor dr Svetomir Stamenkovi} i O[ “Milica Pavlovi}” â~ak. Na ~elu Komisije za obeleàvawe praznika i dodelu priznawa bio je dr Gradimir Aleksi}.

DRU[TVO DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI „SLOBODA“

O[ „MILICA PAVLOVI]“

NADMA[EN REPUBLI^KI PROSEK

UZORNA U SVAKOM POGLEDU

ru{tvo dobrovoqnih davalaca krvi “Sloboda” je kao organizacija koju je osnovao Sindikat, uz podr{ku tada{wih dru{tvenih struktura i rukovodstava preduze}a, ove godine obele`ilo 30 godina postojawa i rada.

Nagrada Grada â~ka, Dru{tvu predstavqa veliki podstrek za daqe angaòvawe i motivaciju svih ~lanova, istakao je Miroslav Markovi} predsednik ove humanitarne organizacije. I u ovoj, kao i u prethodnim godinama Dru{tvo je doprinelo {irewu ideja humanosti i dobrovoqnog davala{tva, kao temeqnim vrednostima sistema. Dragocena te~nost, koju su donirali wegovi ~lanovi, mnogima je spasila ìvot i pomogla u izle~ewu velikog broja na{ih sugra|ana. Dru{tvo dobrovoqnih davalaca “Sloboda” ima vi{e od 900 ~lanova, od kojih su wih 380 aktivni davaoci krvi. Iz akcije u

akciju, pove}ava se broj novih dobrovoqnih davalaca, {to je od neprocewive vrednosti. - Tokom godine imamo ~etiri redovne akcije, koje organizujemo za potrebe Slu`be transfuzije ~a~anske Bolnice. Pored wih, jednom godi{we

prikupqamo krv za Institut za transfuziologiju na VMA, s obzirom na to da su mnogi na{i radnici, a i ostali gra|ani pacijenti ove zdravstvene ustanove. Pored redovnih akcija, u~estvujemo u svim onim koje organizuje ~a~anska Slu`ba transfuzije, kao i druga dru{tva i udru`ewa {irom Srbije. Imamo i saradwu sa dru{tvima iz Crne Gore i Republike Srpske, u ~ijim akcijama tako|e u~estvujemo - naglasio je Markovi}. On je rekao i da ~lanovi Dru{tva uvek mogu da ra~unaju na pomo} ove organizacije, jer se svima wima pru`a podr{ka u le~ewu, nabavci lekova, i re{avawu wihovih socijalnih pro-

blema. - Iako Dru{tvo postoji 30 godina, od kada je osnovana kompanija “Sloboda” mnogi qudi su se izdvajali svojom humano{}u. Veliku zahvalnost na podr{ci i pomo}i u realizaciji na{eg rada dugujemo poslovodstvu

kompanije “Sloboda”, na ~elu sa direktorom Zoranom Stefanovi}em. Kompanija je bezbroj puta do sada pokazala da je dru{tveno odgovorna firma, i zahvaquju}i tome smo i mi tu gde jesmo - rekao je Markovi}. U toku 11 meseci ove godine, Dru{tvo dobrovoqnih davalaca “Sloboda” je prikupilo 478 jedinica krvi, ~ime je ispuwen plan za ovu godinu. Zahvaquju}i takvoj posve}enosti humanitarnom radu, Dru{tvo je progla{eno za najhumaniju sredinu, jer je imalo vi{e od tri posto davalaca krvi u odnosu na broj zaposlenih, {to je iznad proseka na nivou Republike Srbije. I. M.

- Velika mi je ~ast {to sam na ~elu ustanove koja je dobila najve}e priznawe Grada, a moje zadovoqstvo je jo{ ve}e zbog toga {to nagrada sti`e u godini kada proslavqamo 75 godina postojawa {ko-

wihov doprinos razvoju i ugledu mesne zajednice, odnosno dela grada kome O[ “Milica Pavlovi}” pripada, konstantan i nesamerqiv. Iz we su, tokom proteklih decenija, iza{le hiqade i hiqade

le - izjavquje Mirko Lazovi}, direktor O[ “Milica Pavlovi}”, koju je za Decembarsku nagradu predloìla Mesna zajednica “Tre}i decembar”. U obrazloèwu se konstatuje da u~enici i nastavni kadar {kole “mogu da sluè kao uzor u svakom pogledu” i da je

u~enika, a mnogi od wih su kasnije postali prepoznatqivi po svojim profesionalnim uspesima i priznawima koja su dobijali kao vrsni stru~waci u raznim oblastima. Zahvaquju}i na Decembarskoj nagradi, Lazovi} u ime u~enika i zaposlenih nagla{ava da ovo

priznawe {koli name}e obavezu da ubudu}e radi jo{ vi{e i boqe. Proteklih godina su weni u~enici skretali na sebe pa`wu javnosti odli~nim rezultatima na takmi~ewima iz raznih predmeta, od op{tinskog do republi~kog nivoa, kao i na literarnim, likovnim i sportskim nadm e t a w i m a . Sedamdesetpetogodi{wicu {kole polaznici i stru~ni aktivi nastavnika obeleìli su na kreativan i sadràjan na~in, pripremiv{i, pored ostalog, kviz znawa iz matematike, manifestacije koje se odnose na narodnu tradiciju i vi{e izlo`bi. Centralna proslava je odràna 17. oktobra, a do kraja godine }e, najavquje Lazovi}, iz {tampe iza}i monografija ustanove. Kao jedna od 33 {kole iz devet zemaqa, O[ “Milica Pavlovi}” u~estvuje u projektu “Evropska {kola za ìvu planetu”. U woj se trenutno {koluje 1.265 |aka, zaposlena su 73 nastavnika, a uslovi za rad su me|u najboqim i najmodernijim u gradu. E. V.

DECEMBARSKA NAGRADA

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

KULTURNO - UMETNI^KO DRU[TVO „BAMBI“

“Znamo da je wihov rad trajno arhiviran u katalogizaciji Etnografskog muzeja u Beogradu, da je ovaj ansambl za{titni znak srpske tradicionalne kulture u svim turisti~kim katalozima i vodi~ima Srbije kao odrednica za strance. Oni su ujedno i na zvani~nom bilbordu 19. Sabora frula{a Srbije u Prislonici, promoteri Sabora frula{a u Gu~i, za{titni znak Srpskog kulturnog centra Republike Srpske i najboqi predstavnici na{e tradicije u Hercegovini. Ovaj ansambl na pravi na~in radi na o~uvawu izvorne srpske pesme, igre i muzike”, ~itamo u obralo`ewu kojim je Me|uop{tinski istorijski arhiv za Decembarsku nagradu predlo`io Kulturno - umetni~ko dru{tvo “Bambi”, koje okupqa 70 dece izme|u tri i devet godina. Na spisku predlaga~a je jo{ 11 ustanova i organizacija, od kojih se najve}i broj bavi obrazovawem, kulturom, humanitarnim radom i brigom o osobama sa invaliditetom. Pred{kolska ustanova “Radost” je navela da su vaspita~i i roditeqi izuzetno zadovoqni saradwom sa ovim kulturno - umetni~kim dru{tvom, jer ono {to “Bambi” radi izuzetno povoqno uti~e na de~iju socijalizaciju, wihove motori~ke,

NA BRANIKU TRADICIJE

saznajne i duhovne aktivnosti, a mnogi mali{ani, kada napuste vrti}, nastavqaju da se bave folklorom u ovom ili nekom drugom dru{tvu u ^a~ku i Beogradu. Folk step studio “Bambi”, prete~a de~ijeg kulturno - umetni~kog dru{tva, nastao je krajem sedamdesetih godina pro{log veka, zahvaquju}i en-

tuzijazmu i trudu Nikole Novakovi}a, koji je smisao za muziku i qubav prema kulturnoj ba{tini poneo iz porodice. Od tada je kroz “Bambi” pro{lo 20.000 mali{ana pred{kolskog i {kolskog uzrasta, a nepovoqna materijalna situacija nije obeshrabrila “Nikoline folklorce”. Wihovi nastupi izazivali su odu{evqewe

publike na lokalnim manifestacijama, ali i na “Radosti Evrope” u Beogradu. Na manifestaciji “^a{a vode sa izvora”, 2001. godine u Futogu, progla{eni su najboqim me|u 6.000 u~esnika iz cele Srbije. Do~ekivali su strane ambasadore u svom gradu, ali i putovali u inostranstvo, odakle su se vra}ali sa pohvalama i humanitarnom po-

mo}i za bolnice i ratnu siro~ad. Privla~ili su pa`wu doma}ih i stranih medija, a svoj grad predstavqali na najlep{i mogu}i na~in. Decembarskom nagradom, â~ak im se, barem delimi~no, oduìo. - “Bambi” je kona~no dobio na zna~aju u svom gradu, a to je veliki podstrek i za mene, i za decu i wihove roditeqe - kaè

Novakovi}, podse}aju}i da je on u prethodnom periodu ~etiri puta uzaludno predlagan za ovu nagradu, dok je ansambl bio nominovan u osam navrata. Koreograf napomiwe da je novac od nagrade dobrodo{ao, po{to se KUD finansira iskqu~ivo od ~lanarina, i da }e biti ulo`en u nabavku narodnih no{wi za decu. E. V.

PROFESOR DR SVETOMIR STAMENKOVI]

STVARALAC ZA POTOMSTVO rofesor dr Svetomir Stamenkovi}, ro|en je 1948. godine, u Velikom Kr~imiru. U rodnom mestu je zavr{io osnovnu {kolu, sredwu Poqoprivrednu u Leskovcu, a Poqoprivredni fakultet u Zemunu, gde je magistrirao i doktorirao. Radio je u ~a~anskom Institutu za vo}arstvo, a zatim na Vi{oj poqoprivrednoj {koli i Agronomskom fakultetu u â~ku, gde je pro{ao put od asistenta do profesora. Bio je angaòvan za izvo|ewe nastave na Visokoj poqoprivredno-prehrambenoj {koli u Prokupqu i na Poqoprivrednom fakultetu Univerziteta u Pri{tini, gde i danas radi kao {ef katedre za ratarstvo i povrtarstvo. Napisao je tri kwige iz oblasti za{tite vo}aka koje, iako su namewene za {iroku poqoprivrednu praksu, po sadràju mogu korisno posluìti i studentima agronomije i u~enicima poqoprivrednih {kola. Ukupan radni i stru~ni anga`man odi{e neskrivenom èqom da pomogne poqoprivrednim proizvo|a~ima, da primenom me-

ra integralne za{tite ostvare maksimalne prinose, uz {to je mogu}e mawe uloènog rada i sredstava, a da se pritom o~uvaju eko sistem i zdrava ìvotna sredina. Aktivan je ~lan Dru{tva p~elara “â~ak”, odrào je brojna predavawa iz ove oblasti, a naro~ito se zalaè za {irewe znawa o zna~aju opra{iva~ke funkcije p~ela. Odrào je i niz predavawa za vo}are, ratare, povrtare i p~elare {irom Srbije, iz oblasti za{tite biqa i o zna~aju p~ela u proizvodwi hrane. Angaòvan je i u brojnim nau~nim ustanovama i udruèwima, stru~nim ~asopisima i projektima. Celokupan profesionalni anga`man profesora dr Svetomira Stamenkovi}a, doprineo je da bude jedan od ovogodi{wih dobitnika Decembarske nagrade. - Veoma sam sre}an i uzbu|en {to sam posle skoro 40 godina rada dobio najvi{e priznawe Grada â~ka. Smatram da su sva priznawa realno podeqena, a dobitnici qudi koji imaju zasluge za razvoj â~ka, koji su dali veliki doprinos u obrazovawu, na-

uci, poqoprivredi, kulturnom ìvotu grada. Nagrada je do{la na kraju radnog veka, ali za priznawa nikada nije kasno i uvek su dobrodo{la - kaè profesor Stamenkovi}, nagla{avaju}i da je jo{ uvek aktivan i da radi. Nada se da }e izvesti i desetu generaciju studenata. - Bio sam mentor mnogim kandidatima koji su branili diplomski i specijalisti~ki rad, kao i doktorsku disertaciju. Objavio sam tri kwige i 110 nau~nih radova u doma}im i inostranim ~asopisima. U~estvovao sam na 46 me|unarodnih i doma}ih nau~nih skupova, odrào vi{e od 200 predavawa. Brojne savete sam uputio posredstvom televizija, radija i novina, posebno “â~anskog glasa” - kaè Stamenkovi}. Pored toga {to se bavi nau~no-istraìva~kim i obrazovnim radom, profesor Stamenkovi} uìva i u p~elarstvu i proizvodwi vo}a u Bawici, gde ìvi. Bawica je, kaè, “lepota za uìvawe i rad”. Nadamo se da }e jo{ dugo raditi i stvarati za potomke i grad. N. R.

DECEMBARSKA NAGRADA

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

DR DRAGAN GOLUBOVI], PROFESOR TEHNI^KOG FAKULTETA U PENZIJI

ZASLU@AN ZA ZA RAZVOJ TEHNI^KOG I INFORMATI^KOG OBRAZOVAWA “Decembarska nagrada je zaokruìla moj radni vek, dug 42 godine. îtavog ìvota sam se drào izreke da je smisao na{eg postojawa u radu i stvarala{tvu i zahvalan sam onima koji su uvideli da je ovakav stav doneo konkretne rezultate”, izjavquje dr Dragan Golubovi}, koga je za najvi{e priznawe Grada predloìo Tehni~ki fakultet, na kome je pre{ao put od asistenta do redovnog profesora. Prilikom uru~ewa nagrade, on je saop{tio nameru da wen nov~ani deo pokloni Osnovnoj {koli “Velimir Marki}evi}” u Prilipcu (op{tina Poèga), u kojoj je poha|ao vi{e razrede, kao i èqu da novac bude uloèn u stvarawe boqih uslova za izvo|ewe nastave. Niè razrede osnovne {kole Golubo-

je u predlogu za nagradu. Predlaga~ podse}a i na wegovo stru~no interesovawe za primewenu mehaniku: - Poseban doprinos nauci dao je u oblasti dinamike sistema, uz zna~ajne rezultate na poqu mehanike tribologije, projektovawa specijalnih mehani~kih i mehatroni~kih sistema i razvoja eksperimentalnih metoda. Profesor Golubovi} je, uz to, bio angaòvan u vi{e nau~no - istraìva~kih i razvojnih projekata, autor je {est monografija, isto toliko uxbenika i vi{e od 50 drugih publikacija. Na Tehni~kom fakultetu u â~ku i Univerzitetu u Kragujevcu obavqao je va`ne stru~ne i rukovode}e poslove. U saradwi sa privredom doprineo je osvajawu novih proizvoda, koji su na{li mesto u programima velikih industrijskih sistema i male privrede. E. V.

vi} je zavr{io u selu Lopa{ima, gde je i ro|en 1947. godine. Diplomu Sredwe tehni~ke {kole, je stekao u Uìcu, studirao je ma{instvo u Beogradu, a magistarski i doktorski rad odbranio je na Ma{inskom fakultetu u Kragujevcu. Najpre se zaposlio u Tehni~koj {koli u â~ku, a od 1975. do penzionisawa radio je na TF - u. Bave}i se istraìva~kim radom, profesor Golubovi} je, kako je istaknuto u predlogu za nagradu, zna~ajno doprineo unapre|ewu obrazovawa iz oblasti tehnike i informatike, po~ev{i od osnovnog do visokog obrazovnog nivoa. - Vi{e od 30 godina je jedan od temeqa odràvawa i razvoja tehni~kog i informati~kog obrazovawa u Srbiji - re~eno

RODOQUB PETROVI], NOVINAR I PUBLICISTA

NEMA SRE]NIH @IVOTA, IMA SAMO SRE]NIH TRENUTAKA itiraju}i jednog “velikog Srbina” da nema sre}nih ìvota, ve} samo sre}nih trenutaka, novinar i publicista Rodoqub Petrovi} je u svom “govoru zahvalnosti”, pored ostalog, rekao da upravo dodela najvi{eg priznawa Grada, za wega predstavqa jedan od sre}nih trenutaka u ìvotu i da je Decembarska nagrada “toliko vredna, da dobitnicima i wena polovina zna~i mnogo”. Ta sre}a je, me|utim, malo pomu}ena se}awem na neke pro{le doga|aje, iz te{kih vremena i prelomnih trenutaka u kojima su ìveli on i wegova generacija: - Kada smo stigli da radimo, nismo mogli da zauzmemo neka va`na mesta u dru{tvu, kada su deqene nagrade i priznawa, mi smo bili mladi, a kada smo dostigli neke poloàje, vi{e nije bilo odlikovawa i priznawa. Petrovi} je kao novinar 45 godina izve{tavao iz “na{eg kraja”, od Javora i Golije, do Rudnika i Suvobora i, kako kaè, nije bilo va`nijeg doga|aja i “ru`nih i lepih trenutaka”, o kojima nije pisao za “Politiku”, RTS i agenciju Tanjug. Iz bogate reporterske bele`nice izdvojio je tri reportaè koje su na neki na~in obeleìle wegovu novinarsku karijeru. Napisao je 1989. godine, pred propast “lepe zemqe Jugoslavije”, pri~u “[ta je sre}a pod Jelicom”, o 66 godina sre}nog braka devedesetogodi{wih Milijane i Mom~ila Davidovi}a iz Jeèvice, koje je “navodaxika sastavila za ceo ìvot, boqe nego bilo kakav kompjuter”. Dve godine kasnije, “Politici” je poslao izve{taj “Tuàn povratak vojnika Ratka”, koji je u martu 1991. ispra}en u armiju, u Vrhniku u Sloveniji, da bi 8. jula bio vra}en u kov~egu roditeqima u â~ku, jer su ga “mu~ki, iz zasede ubili slovena~ki teritorijalci.” Samo mesec dana posle tog zlo~ina, za koji niko nije odgovarao, wegova majka Mira presvisla je od tuge, ispri~ao je Petrovi}. - êtiri godine kasnije iz Redakcije u

Beogradu javqeno mi je da se ka ^a~ku kre}e karavan izbeglica iz Republike Srpske, dug 20 kilometara. Jedan deo wih sa~ekali smo ispred doma u Qubi}u. Svi smo plakali kada smo videli trinaestogodi{weg Darka Kara{a iz Kestenova kod Knina, koji je 12 dana vozio traktor i prikolicu, u kojoj su bili wegovi majka, deda, dve babe i devetogodi{wi brat. Osim ovih tu`nih doga|aja, Petrovi-

}evu karijeru predsednika Op{tine, obeleìle su i “lepe stvari”, me|u kojima izdvaja pu{tawe u rad sistema “Rzav”, za snbdevawe oko 250.000 stanovnika, koji je u ono vreme vredeo vi{e od 100 miliona evra. U wegovoj radnoj biografiji, koja ga je kandidovala za Decembarsku nagradu, zabeleèno je i da je zasluàn za detaqnu rekonstrukciju mosta na Zapadnoj Moravi, osnivawe Kluba privrednika, odre|ivawe â~ka za sedi{te Moravi~kog okruga... Ni{ta mawe nije vredan ni wegov istraìva~ki i publicisti~ki rad, ~iji plodovi su ~etiri kwige o pro{losti ~a~anskog kraja, visoko ocewene u stru~noj i nau~noj javnosti. M. N.

MIODRAG MIJO MATOVI], SPORTSKI RADNIK, DIPLOMIRANI PRAVNIK, NOVINAR

UVEK U PRVOJ LIGI - Decembarska nagrada je presti`no priznawe moga Grada za moju veliku qubav prema Moravi, ~a~anskim sokacima, druèwima na sportskim terenima, novinarstvu. Hvala mom â~ku - kaè za “Glas” Miodrag Matovi}, jedan od ovogodi{wih dobitnika Decembarske nagrade. Zasluìo ju je na vi{e poqa, sportskom, novinarskom, poslovnom, ali i na onom najva`nijem. Vaqda se zato u tim va`nim trenucima skoro svaki ~ovek seti svojih najbliìh. Ni Mijo ne zaboravqa da prvo pomene svoju Sowu, koja mu je rodila Ivanu, oca Raja, majku Kosaru i sestru Danicu. Svi su oni, u svoje vreme, pomagali u stvarawu jednog dobrog fudbalera, diplomiranog pravnika, trenera, novinara. Letos je jedna generacija fudbalskih veterana proslavila pola veka od ulaska ~a~anskog Borca u savezni rang takmi~ewa. Te 1962. za Borac je, uveliko kao standardni prvotimac, igrao i Mijo Matovi}. Do{ao je u na{ najve}i klub deset godina ranije. Nije pro{lo mnogo i zaigrao je za wihov podmladak koji 1954. osvaja tre}e mesto na Prvenstvu Srbije. Od â~ana, tada su bili boqi samo Zvezda i Spartak. Odigrao je Mijo za Borac 323 utakmice i postigao 110 golova. Svaki me~ mu je ostao zapisan na papiru i zato je danas najlep{e osveìti pam}ewe i vratiti drage uspomene. Jednu sezonu, 1957/58, Matovi} je igrao i za skopski Rabotni~ki, a na{ao se i u timu gradske reprezentacije Skopqa i studentske selekcije Makedonije. Za tih godinu dana Rabotni~ki je u{ao u prvu ligu. - Ja sam se vratio u â~ak, nastavio i zavr{io studije. U dresu Borca, Slobode iz â~ka, za koju sam igrao jedno vreme, Rabotni~kog i selekcija odigrao sam 479 utakmica i postigao 193 gola. Trenersku karijeru po~eo sam u Slobodi. Uspeli smo da u|emo u vi{i rang. Trenirao sam i lu~ansku Mladost i Metalac iz Gorweg Milanovca - pri~a Matovi}. Uporedo sa sportom, “trenirao” je i novinarstvo. Najpre kao gimnazijalac pi-

{e za podlistak “â~anskog glasa”, a 1966. zajedno sa Arsenom Sekuli}em postaje za~etnik radio novinarstva u zapadnoj Srbiji. Bio je i prvi v.d. glavnog i odgovornog urednika Radio â~ka. ûo se Radio tada od Kru{evca do Prijepoqa i iz svih tih gradova imao je dopisnike. - Verovali ili ne, uspeli smo da nas ~uju i slu{aoci u jednom delu Australije - se}a se Mijo. U Radio â~ku ostaje skoro sedam godina, a posle toga je bio dopisnik Radio Beograda i “Borbe”, a sada radi za Frankfurtske vesti. Sara|ivao je i sa sportskim redakcijama “Politike” i “Ve~erwih novosti”. Novinarstvo ga nikako nije spre~ilo da se bavi sportom. Bio je aktivan u mnogim sportskim organizacijama, obavqao funkciju predsednika Skup{tine i potpredsednika Izvr{nog odbora FK Borac. Jedno vreme se nalazio i na funkciji potpredsednika Upravnog odbora KK Borac. Ni danas ne propu{ta utakmice svog fudbalskog i ko{arka{kog Borca. Miodrag Mijo Matovi} ro|en je 1937. godine u â~ku, gde je zavr{io i Gimnaziju, a prava u Beogradu. Bio je zaposlen u “Ceru”, Radio â~ku, “1. oktobru”, Hidroelektrani “Elektromorava”. Autor je i nekoliko kwiga iz oblasti sporta. Z. J.

PRIVREDA

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

VELIMIR ILI], MINISTAR GRA\EVINARSTVA I URBANIZMA, O IZMENAMA ZAKONA O PLANIRAWU I IZGRADWI, PREDSTOJE]OJ IZGRADWI SOCIJALNIH STANOVA I KARGO CENTRA

O^EKUJU NAS VELIKE INVESTICIJE

inistar gra|evinarstva i urbanizma Velimir Ili}, izjavio je na proslavi PU “Gradac 97” da se izmenama Zakona o planirawu i izgradwi predla`e odlagawe primene konverzije prava kori{}ewa zemqi{ta u pravo svojine do dono{ewa novog zakona, jer je ona zaustavila mnoge gra|evinske projekte, i da je kona~no treba ukinuti. Ili} je najavio da }e najverovatnije za {est meseci biti usvojen novi Zakon o planirawu i izgradwi i ukazao da mnogi projekti ~ekaju na realizaciju. Ministar je ocenio da je konverzija potpuno zaustavila gradwu u Srbiji: - Za nas je najbitnije {to je predlog u ukidawu konverzije u skup{tinskoj proceduri, zbog we je bila totalna blokada gra|evinarstva u Srbiji. Konverzija nije bila poznata nijednoj banci i nijednom stranom investotiru nije odgovarala. Uspeli smo da pripremimo izmenu zakona, dok se ne usvoji novi za {est meseci. Izmenama zakona smo taj period “premostili”, jer je najva`nije da se konverzija ukine. Investitori svih ve}ih projekata koji su ~ekali da se reguli{e pitawe konverzije, mogu slobodno do-

miliona za Trep~u Bawu, za infrastrukturne projekte, koji su zapo~eti pro{le godine. Prema re~ima ministra Ili}a, u planu je da se “o`ive” i firme “Poqopromet”, “Sto~ar” i “@itopromet”, u a Vladi se pregovaralo i o aktivi-

saglasnost Ministarstva za energetiku i da se zvani~no odobri izgradwa. ^a~ak bi na toj lokaciji proizvodio oko 15 megavata struje, a Grad bi, kao akcionar, imao deo prihoda koji bi ulazio u buxet. U planu za slede}u godinu je i izgradwa kargo cen-

IZGRADWA STANOVA

biti gra|evinske dozvole. Nema nikakve nadoknade, nikakve konverzije. Nadamo se da novi zakon ne}e doneti nikakve probleme, tako da }emo “o`iveti” gra|evinarstvo. Ukidawe konverzije je bio uslov i Svetske banke i mnogih stranih investitora. Obezbedi}emo kreditne linije i u Srbiji }e se ponovo graditi i raditi. Ministar Ili} je podsetio da je Vlada odobrila izgradwu stanova solidarnosti i da je ^a~ak dobio

prili~no “dobra” sredstva da re{i pitawe socijalno ugroènih gra|ana. Stambeno }e biti obezbe|ene prvenstveno majke sa obolelim ~lanom porodice, ili sa vi{e dece, istakao je Ili}, tokom pro{lonedeqnog boravka u â~ku. Za slede}u godinu je planirana i izgradwa 100 stanova na Qubi} keju. Obezbe|eni su lokacija i svi papiri, a o~ekujemo da i za ovaj projekat budu opredeqena sredstva, kaè Ili}. Pored toga, izdvojeno je i deset

Gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}, podsetio je da je, pored 24 stambene jedinice na lokaciji Obre`, planirana gradwa i 100 stanova na Qubi} keju kod gradske toplane: - Ura|eni su projekti i dobijene gra|evinske dozvole za gradwu stanova na Obreù u Atenici. Minsitarstvo za gra|evinarstvo i urbanizam je donelo odluku, a Vlada je potvrdila da se za Grad â~ak mogu opredeliti sredstva u iznosu od oko 47 miliona. Ukoliko ta sredtsva ne budu dovoqna, o~ekujemo da }e nam Ministarstvo po~etkom slede}e godine odobriti jo{ 10 do 15 miliona. Ako Ministarstvo ne bude moglo da nam opredeli dodatna sredstva, obezbedi}emo ih iz rebalansa buxeta u 2013. godini.

rawu civilnog dela kompanije “Sloboda”. Ministar je, kao veliku investiciju najavio izgradwu solarnog parka na lokaciji deponije: - Dokumentacija je kompletirana, investitori su se javili, samo jo{ treba

tra u La|evcima, odakle }e se na{i proizvodi lak{e izvoziti za Rusiju i ostale zemqe. Pored tog centra na aerodromu La|evci, povr{ine 44.000 metara kvadratnih, osposobqenom za civilni saobra}aj, a koji se lokacijski nalazi na te-

ritoriji ^a~ka i Kraqeva, bi}e izgra|ena i industrijska zona, ~ime bi ovaj deo Srbije dobio zna~ajan privredni zamah. - Radi se i projekat za izgradwu skladi{ta, za poqoprivredne proizvode. Re~ je o velikoj investiciji. Na jednom mestu }e se skladi{titi proizvodi, odakle }e se izvoziti za Rusiju i ostale zemqe. Pored toga, u wima }e biti ~uvane i robne rezerve za ~itavu Srbiju - najavquje Ili}. Ministar je podsetio da }e izgradwa autoputa na Koridoru 11, od Qiga do Preqine, du`ine 40 kilometara, biti zavr{ena za 38 meseci. Glavni izvo|a~ radova ovog dela autoputa je azerbejxanska firma “AzVirt”, dok su podizvo|a~i doma}a putarska preduze}a “Planum” i “Energoprojekt niskogradwa”. Gradwa trase od 40 kilometara, finansira se sredstvima azerbejxanskog kredita od 300 miliona evra i predvi|eno je da firma “AzVirt” obavi 51 odsto radova, dok bi doma}e firme uradile 49 odsto. Na kraju razgovora sa novinarima, ministar Velimir Ili} je zakqu~io da ovo podru~je o~ekuju velike investicije. N. R.

SEDNICA [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE MORAVI^KOG UPRAVNOG OKRUGA

SPREMNOST NADLE@NIH SLU@BI I PREVENTIVNE MERE ro{log petka, u sali Gradskog ve}a, odràna je sednica [taba za vanredne situacije Moravi~kog upravnog okruga, na kojoj su analizirani spremnost i osposobqenost svih preduze}a nadle`nih i angaòvanih u ra{~i{}avawu snega, odnosno odràvawu putne mreè na teritoriji okruga, kao i o preduzimawu preventivnih i operativnih mera za{tite od posledica ledene ki{e, koju su meteorolozi prognozirali za pro{li vikend. Na sre}u, u â~ku proteklog vikenda ledena ki{a nije padala, ali zima tek predstoji, pa ipak, treba obratiti pa`wu na apel nadle`nih. Na~elnik Moravi~kog upravnog okruga Darko Domanovi}, tom prilikom je istakao da nadle`ne slu`be preduzimaju preventivne mere za{tite od posledica ledene ki{e na saobra}ajnicama, trotoarima,

prilazima javnim ustanovama, institucijama i ostalim objektima od javnog zna~aja. Domanovi} je apelovao na sve gra|ane okruga da bez preke potrebe ne kre}u na put, kao i na sva lica, posebno starija i bolesna, da ne izlaze napoqe ukoliko ba{ ne moraju. Na~elnik je istakao, da }e u uslovima ledene ki{e sve zimske slu`be na odràvawu puteva, ulica i trotoara biti konstantno angaòvane, kao i da su pripremqene dovoqne koli~ine soli i rizle: - Radnici svih nadle`nih slu`bi obrati}e pa`wu na prohodnost i otklawawe opasnosti od leda, a prioritet }e biti odràvawe prilaza domovima zdravqa, ulazima u gradske bolnice, tr`nice i javne ustanove. Prema izve{tajima Gradskog i op{tinskih {tabova za vanrednu situaciju, na teritoriji Moravi~kog upravnog okruga stawe je stabilno, {to podrazu-

meva da su svi putevi prvog i drugog prioriteta ra{~i{}eni i prohodni. Dragi{a Bro}i}, na~elnik Okru`nog {taba za vanredne situacije, podsetio je da je zimsko odràvawe puteva predvi|eno i na teritorijama koje su teè za odràvawe: - U op{tini Gorwi Milanovac to su rudni~ki i suvoborski kraj, a na teritoriji Grada â~ka sela na padinama Jelice

i Kablara. Na teritoriji Lu~ana “problemati~na” su sela “naslowena” na op{tine Ivawica i Kraqevo i tradicionalno put Du~alovi}i - Markovica - ^a~ak. Kada govorimo o op{tini Ivawica, to su naravno Golija i Javor. Na ovim podru~jima uvek ima problema sa ~i{}ewem snega, i uglavnom su to prioriteti drugog i tre}eg reda. Ukoliko se na vreme ne po~ne sa ~i{}ewem snega u ovim

najugroènijim podru~jima, sne`ni pokriva~ bude toliko visok, da se sa mehanizacijom kojom raspolaèmo, ne moè adekvatno uklawati. Na~elnik Bro}i} je tako|e podsetio, da ~i{}ewe nekategorisanih puteva organizuju lokalne samouprave u saradwi sa mesnim zajednicama. N. R.

DRU[TVO

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

UPOKOJIO SE EPISKOP @I^KI HRIZOSTOM

POKRENUO I GRADITEQSKU I IZDAVA^KU DELATNOST a praznik prepodobnog Save Osve}enog, 18. decembra, u ranim jutarwim ~asovima, u Episkopskom dvoru u Kraqevu upokojio se Wegovo Preosve{tenstvo Episkop ì~ki Hrizostom. Episkop Hrizostom (Stoli}) ro|en je 1939. godine u Rumi, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Potom odlazi u manastir De~ane, gde je zamona{en, a u ~in jero|akona i jeromonaha ga je rukopoloìo tada{wi episkop ra{ko-prizrenski Pavle. Godine 1966. odlazi u Ameriku, gde je na Bogoslovskoj akademiji Svete Trojice u Xordanvilu diplomirao liturgijsko bogoslovqe. Po zavr{enim studijama sluìo je kao paroh u srpskim hramovima u îkagu i okolini. Ispuwavaju}i svoj mona{ki zavet, odlazi u Svetu Goru - u manastir Hilandar. Kao zapaèn monah bio je prvi epistat (pro-

tos) Svete Gore u dva navrata. U manastiru Hilandaru je vr{io du`nost bibliotekara. Plod wegovog rada u biblioteci jeste kwiga “Sveta~nik”, u dva toma, koju je napisao i objavio na srpskom jeziku, a priredio je i “Liturgiju svetog apostola Jakova” u prevodu na srpski jezik, navodi se, izme|u ostalog, na sajtu Srpske pravoslavne crkve. Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve, na svom redovnom zasedawu od 14. do 24. maja 1988. godine u Beogradu, izabrao je arhimandrita Hrizostoma za episkopa zapadnoameri~kog. Episkop Hrizostom je upravqao ovom eparhijom do 1992. godine, do izbora za episkopa banat-

skog. Tu je, pored obnove episkopskog dvora, vi{e hramova i crkvenih zdawa, u neposrednoj blizini Vr{ca, podigao i manastir Sredi{te. Za episkopa ì~kog izabran je 2003. godine. Uz sveukupnu arhipastirsku slu`bu, pokrenuo je sna`nu graditeqsku i izdava~ku delatnost. Eparhija je dobila novi Eparhijski centar u Kraqevu, kako administracija i druge delatnosti ne bi ometale mona{ki ìvot u @i~i. Obnovio je predratni ~asopis @i~ki blagovesnik i pokrenuo izdava{tvo, objavquju}i izdawa liturgijske, bogoslovske i istorijske sadrìne. Dugo je bio urednik kalendara Crkva, glasila Svetog Arhijerejskog Sinoda. Bio je ~lan Komisije Svetog Arhijerejskog Sinoda za pripremu izdawa Sluèbnika, Srbqaka i drugih bogoslu`benih kwiga. Kao prire|iva~ objavio je na srpskom jeziku Sveto Jevan|eqe, Apostol, Arhijerejski ~inovnik, kao i 12 tomova Mineja. N. R.

POSLOVNO UDRU@EWE „GRADAC 97“ PROSLAVILO 15 GODINA POSTOJAWA U prisustvu brojnih privrednika, gradskih ~elnika, direktora ~a~anskih javnih preduze}a i ustanova i ministra gra|evine i urbanizma Velimira Ili}a, Poslovno udruèwe “Gradac 97”, organizovalo je pro{log petka u hotelu “Beograd”, tradicionalni novogodi{wi koktel i obeleìlo 15 godina postojawa redsednik Udruèwa Dragan Stefanovi}, poèleo je dobrodo{licu gostima i podsetio da je PU “Gradac 97” osnovano 1997. godine, a da 20 privrednih dru{tava predstavqa privrednu snagu â~ka, koja ima vi{e od 2.000 zaposlenih i oko 100 miliona evra godi{weg prometa. Prema re~ima predsednika, Udruèwe je osnovano sa ciqem da se unapredi privatni sektor i konstruktivno uti~e na lokalne i dràvne vlasti u oblasti dono{ewa propisa, koji }e biti u interesu brèg napretka i stvarawa povoqnije poslovne klime, kao i

REALNO STAWE PRIVREDE

da radi na usavr{avawu proizvodwe, principa rada i organizacije poslovawa prema svetskim standardima, trendovima i tehnologijama. Stefanovi} je istakao da je vizija Udruèwa da postane reprezentativna asocijacija privrednika u Srbiji i regionu, ali i vaàn dru{tveni partner u multilateralnoj privrednoj saradwi sa drugima. Tom prilikom, predsednik se osvrnuo i na rezultate postignute u 2012. godini: - Protekla godina je bila veoma te{ka, a â~ak se ne razlikuje od ostalih gradova. U Udruèwu imamo ~lanice koje su me|u vrhunskim firmama u zemqi, ali i one koje su u blokadi, {to zna~i da “Gradac 97” oslikava realno stawe privrede, kako u gradu, tako i u zemqi. Udruèwe je prvi put ove godine u~e-

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

IDENTIFIKOVANO TELO NA\ENO U ZAPADNOJ MORAVI a~anska policija utvrdila je identitet lica koje je u nedequ, u ve~erwim satima, izvu~eno iz reke Zapadne Morave. Re~ je o Qubi{i R. (1978) iz Beograda. Wegovo putni~ko motorno vozilo marke „peò 206“ beogradskih registarskih oznaka prona|eno je u nedequ, oko 17,00 ~asova, u reci Zapadnoj Moravi, u Ri|agama. Izvla~ewe automobila, u kome se nalazilo beìvotno telo Qubi{e R. bilo je oteàno zbog nepristupa~nosti terena. U ovoj akciji u~estvovali su vatrogasci Odeqewa za vanredne situacije u â~ku i policajci ronioci PU â~ak. Uvi|aj na licu mesta obavili su istra`ni sudija Osnovnog suda u â~ku, zamenik javnog tuìoca i policijski slu`benici PU â~ak. Po nalogu istra`nog sudije Osnovnog suda u â~ku, u ponedeqak je obavqena obdukcija tela.

OPQA^KANA ZLATARA U petak, 14. decembra, oko 18,30 ~asova, u Dobra~inoj ulici u ^a~ku, izvr{eno je krivi~no delo te{ka kra|a na {tetu Zlatarsko ~asovni~arske radwe, vlasni{tvo Ivana R. iz ^a~ka. Dva, za sada, nepoznata izvr{ioca, podesnim predmetom razbili su izlog radwe i otu|ili zlatni nakit u vrednosti od oko 300 hiqada dinara. Nakon izvr{ewa ovog krivi~nog dela oni su se udaqili u nepoznatom pravcu. Policija je obavila uvi|aj i intezivno traga za po~iniocima.

stvovalo u kreirawu i planirawu buxeta za 2013. Prema re~ima predsednika Stefanovi}a, do sada nije bilo subvencionisawa privrednih aktivnosti, a privreda je punila 67 odsto buxeta: - Buxetom je planirano oko 14 miliona dinara verovatno za subvencionisawe kamata privrednih dru{tava, koja }e traìti nove kredite kod banaka. Osim toga, neke takse su smawene, {to je vrlo va`no. Na primer, firme koje imaju vi{e od jednog maloprodajnog objekta do sada su za svaki pla}ali firmarinu u punom iznosu, a ubudu}e }e pla}ati samo 20 odsto po svakom narednom objektu. Ciq ukqu~ivawa ~lanova PU “Gradac 97” u politi~ki ìvot, nije da privrednici donose odluke, ve} da zajedno sa politi~kim organizacijama grada i drugim dru{tvenim subjektima uti~u na kvalitetnije i boqe odluke, da timskim radom naprave {to boqe i kvalitetnije tlo za poslovawe, istakao je Dragan Stefanovi}. Sve~anosti je prisustvovao i ministar gra|evinarstva i urbanizma Velimir Ili}, koji je ~estitav{i deceniju i po postojawa, ocenio da je Udruèwe pomoglo u stvarawu boqeg privrednog ambijenta â~ka i poèleo jo{ boqe poslovne rezultate. - @elim vam puno uspeha u daqem radu. Radili ste za ovaj grad i narod kada je bilo najteè. Nekada smo se i qutili, ali smo brzo prevazilazili me|usobne nesuglasice, kako bismo postigli {to boqe rezultate, jer svi imamo dobre namere, da

PODMLADAK - SVE@E IDEJE Od 2010. godine zvani~no je osnovan i podmladak Udruèwa “Gradac 97”, koga ~ine naslednici ~lanova Udruèwa, ukqu~eni u rad preduze}a ~lanica. Ciq osnivawa podmlatka Udruèwa je uno{ewe sveìh ideja i ambicija mladih i internacionalno orijentisanih menaxera, preno{ewe znawa i iskustava starijih ~lanova na mla|e, priprema mladih naslednika za preuzimawe odre|enih funkcija i odgovornosti u preduze}ima, kao i boqa saradwa sa internacionalnim institucijama radi brèg razvoja i ve}eg izvoza preduze}a ~lanica.

svima bude boqe. Drago mi je {to su mnoge firme postale ~a~anski brend i va`no ime za Srbiju - naglasio je ministar Ili} i podsetio da }e auto-put na Koridoru 11 biti zavr{en za 38 meseci, {to predstavqa mogu}nost zapo{qavawa velikog broja radnika i unapre|ewa privrede. Poslovno udruèwe “Gradac 97” je ~lan mnogih lokalnih organizacija i aktivni je u~esnik u brojnim raspravama o nacrtima zakona, tribinama, kao i organizaciji seminara, prezentacija i promocija. Udruèwe je veoma aktivno u pruàwu razli~itih vrsta humanitarne pomo}i, a zna~ajno doprinosi i razvoju kulture, sporta i drugih neprivrednih oblasti ìvota i rada. N. R.

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

REPORTA@A

PO^ELA IZGRADWA KU]E ZA RAJKA MIJAILOVI]A IZ PREQINSKE BALUGE

QUDI DOBRE VOQE UDRU@ILI SREDSTVA I HUMANOST Wegovo dosada{we stani{te izgorelo je letos u poàru, a nedavno je nikao temeq nove ku}e. Akciju predvodi Kolo srpskih sestara, a nesebi~na pomo} stiè i od kom{ija, preduze}a iz na{eg kraja i Mesne zajednice. ije ni nesposoban za rad, ni len{tina, ima lepu narav i ume sa qudima. Svi uslovi, reklo bi se, da radi, zaradi i da ga, u pedesetoj godini ìvota, ne mu~e brige gde }e provesti zimu, kako }e se prehraniti i ogrejati. Ali, Rajko je `rtva tranzicije i privatizacije, na wemu su se, kako kaè kom{ija Qubisav Pavlovi}, kola slomila, jer je “po{ten i neiskvaren”. Da je drzak i bezobziran, druga~ije bi pro{ao, uvereni su me{tani

Rajko, sa prijateqima, ispred stare ku}e

Preqinske Baluge, u kojoj je do{ao na svet i gde }e najverovatnije provesti ceo `ivot. Za oca nije znao, jer je ro|en kao vanbra~no dete, a sa

su bili ni pribli`no dovoqni za osnovne potrebe, a dotada{wim tro{kovima pridru`iili su se i izdaci za sudske takse i usluge advokata. Sumu od dva miliona dinara, koja je Rajku pripadala prema presudi Apelacionog suda u Kragujevcu (sudski spor sa “@itoprometom” trajao je ~etiri i po godine) nije uspeo da naplati, a svi wegovi problemi rezultirali su dugom za struju od 186.000 dinara i o{trim makazama “Elektrodistribucije”. - Od kako su nam odsekli struju, sve je jo{ br`e krenulo naopako. Za osvetqewe smo koristili sve}e, davali su nam na grobqu one {to ostanu posle opela. U ku}i se slabo videlo, pa je sve}a

kojoj on radi kao snimateq, pri~a o Rajkovim mukama doprla je do srca dobronamernih qudi . Krenula je jo{ jedna humanitarna akcija, predvo|ena Kolom srpskih sestara, u koju su se ukqu~ili Mesna zajednica, preduze}a koja su ispoqila spremnost da obezbede pomo} u gra|evinskom materijalu, i Rajkove kom{ije, koje nisu `alile snagu da za kratko vreme, dok su jo{ bili lepi dani, u blizini stare, podignu temeq za novu ku}u od 45 kvadrata. - Kom{ija Rado{ @ivkovi} je nacrtao plan i ozidao temeq, pomagali su Milorad Rakowac, Mi{o Bo`ovi}, Qubisav - nabraja Rajko i izviwava se ako je nekoga izostavio.

gorela i preko dana. Jednom, kada nisam bio u selu, a majka oti{la u kom{iluk, sve}a je pala na krevet, a po`ar zahvatio celu ku}u. Nismo uspeli ni{ta da spasemo. Izgoreli su krov, prozori i vrata, oba kau~a i celokupno poku}stvo. Dogodilo se to 9. avgusta ove godine, a majka se mnogo potresla i umrla posle nekoliko dana jada se Rajko Mijailovi}. Ostao je besku}nik, a jednokratna nov~ana pomo} od Centra za socijalni rad bila mu je dovoqna samo da majku opremi za onaj svet. Za wegov slu~aj je, sre}om, saznao Dejan Veskovi}, iz susednih Kowevi}a, a zahvaquju}i TV “Galaksiji”, u

Me|u qudima okupqenim oko va`nog i humanog posla i Darko Mla|enovi}, iz Preqine: - Najva`nije je bilo da neko skrene pa`wu qudi na Rajkov problem, da pokrene pri~u. Mnogi su verovatno i ranije èleli da mu pomognu, ali pojedinac ne moè sam mnogo da uradi. Va`na je inicijativa i osmi{qena akcija. Stvorio se lanac, u kome je svaki u~esnik jaka i neophodna karika. Da nije bilo snega i mraza, ve} bismo stigli do plo~e. Radovi }e biti nastavqeni ~im se vreme poboq{a i sigurni smo da }e se naredne godine na{ Rajko useliti u kompletno zavr{enu i opremqenu ku}u. Do tada }e se junak ove pri~e snalaziti kao i prethodnih meseci. Spava}e kod Boì}a i drugih kom{ija. - Po{ten je i pouzdan ~ovek, kod nas uvek ima mesta za wega, ali se on ~esto snebiva. Vidi se da mu nedostaje sopstveni dom - prime}uje mladi Lazar Obradovi}, kod ~ijih roditeqa je Rajko, rade}i u nadnici, odavno stekao veliko poverewe. E. V.

majkom An|elijom je `iveo u ku}i od pre Drugog svetskog rata, koju je ona nasledila od roditeqa. Uvek su wih dvoje bili skromni i uspevali da pre-

Pored novog temeqa

ìve, ne àle}i se {to nemaju kupatilo i {to im je ku}a, izloèna zubu vremena i dodatnim stresovima, dobro napukla i odavno zrela za obnovu. Sve do novih vremena, kada je ~a~anski “@itopromet”, gde je Rajko proveo dve decenije, rade}i razne poslove, od nosa~a xakova do ~uvara na kapiji, pre{ao u privatne ruke. Iako je vaìo za dobrog i disciplinovanog radnika, na{ao se u grupi onih koja su po kratkom postupku progla{eni vi{kom i ostali bez posla. An|elijina socijalna pomo}, 8.000 dinara mese~no, i ono {to je Rajko uspevao da zareda u nadnici ni-

DARODAVCI - Ku}a koja se gradi udruènim sredstvima i humano{}u mogla bi se nazvati ku}om dobrote. Pozivamo qude dobre voqe da nam se pridruè i svojim prilozima, u novcu i materijali, doprinesu da Rajko {to pre dobije krov nad glavom - apeluje Bojana Jak{i}, predsednica mesnog odbora Kola srpskih sestara. Pomo} u materijalu i na druge na~ine do sada su pruìla preduze}a “Cemprom”, “Stiling”, “Simgrad”, “Proinvest”, “Rako inèwering”, “Tatovi}” i “Hram 32”, kao i Novica Petkovi}, MZ na ~elu sa Slavkom Borisavqevi}em, predsednikom Saveta, Rajkove kom{ije i prijateqi iz obli`wih sela.

REPORTA@A

ragan Albi}, â~anima poznatiji kao Biska, jedan je od zaslu`nih za postojawe grupe “Smak”. Druì se sa To~kom od detiwstva, a ovaj muzi~ki genije posvetio mu je nekoliko pesama - Biska 1, Biska 2, pa sve do Biska 18. Sve te pesme To~ak je napisao sa svojih 15, 16 godina, u toku wihovog drugovawa, a kasnije ih “prebacio” na nosa~ zvuka. Biska je bio u vojsci sa Kepom, koji je tada svirao bubweve. Do{ao je na ideju da ga upozna sa Radomirom Mihajlovi}em To~kom, i upoznao ih je, a ostalo je, {to kaù, legenda. Ostalo je “Smak”. Ovi muzi~ari stvarali su u Kragujevcu, iako je To~ak iz â~ka, a Kepa iz Kraqeva. On smatra da je tada Kragujevac mogao mnogo vi{e da pruì nego ova dva grada. Iako nije svirao nijedan instrument, Biska je bio ravnopravni ~lan ekipe. Ne{to kao podr-

{ka. Prvu godinu ìveo je sa ostalima u Kragujevcu. Kaè, ve`balo se, sviralo za bedne pare. Ponekad su po dvojica, trojica jeli jedan burek. Sve je to bilo mu~ewe, ali slatko. Pri~a nam i o rivalitetu izme|u “Smaka” i “Bijelog dugmeta” tih sedamdesetih, osamdesetih godina. “Cela [umadija je bila za “Smak”, pogotovo â~ak, Kraqevo i Kragujevac. Se}am se dva koncerta “Bijelog dugmeta”. Svirali su u â~ku, a na{i su ih ga|ali jajima”. Kaè da je To~ak uvek ìveo skromno. Dete iz radni~ke porodice, koje nikada nije jurilo pare, samo ga je muzika zanimala. Da su oni iz “Smaka”, jurili pare, kako drugi jure, svi bi oni sada bili milioneri, smatra Biska. Na{ sagovornik ne misli da je To~ka ne{to mnogo razo~aralo, pa se povukao iz javnosti. Jednostavno, obja{wava da je

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

BISKA O „SMAKU” on takav tip, skroman muzi~ki genije. Ne interesuje ga publicitet, ve} samo muzika. I danas ima svoju {kolu gitare. Iako su svi ~lanovi “Smaka” sada ve} u po-

ORGANIZOVAN POLAZAK IZ Â^KA NA KONCERT U Areni }e 29. decembra nastupiti Radomir Mihajlovi} To~ak, peva~ Boris Aran|elovi}, basista Zoran Milanovi} i bubwar Slobodan Stojanovi} Kepa, ali i mla|i ~lanovi, koji su kasnije bili u postavi “Smaka”, Dejan Najdanovi} Najda, Milan Milosavqevi} i Dejan Stojanovi}. Polazak na koncert “Smaka” organizovan je i iz â~ka. Karte za parter ko{taju 1.500 dinara, a mogu se kupiti u prodavnici ra~unarske opreme “Uspon” i u Srpskom pabu. Prevoz iz â~ka ko{ta 500 dinara, a uz to se na poklon dobija “Smak” majica.

znim godinama, Biska kaè da im energije ne nedostaje. Koliko se iznanadio kako sjajno zvu~e, kaè zamalo se nije onesvestio na jednoj probi. “Odu{evqen sam Borisom. On peva visoko, mislio sam da ne}e mo}i sada, me|utim, sa 30 odsto naprezawa on sjajno peva. Tvrdim da }e koncert biti izvanredan.” - U ovoj ekipi ne mogu jedan bez drugog. Okupili su se sada za kocert u Areni, iako svako od wih ìvi neki svoj ìvot. Boris ìvi u Roterdamu, Zoran ima uspe{nu firmu, Kepa se bavi prodajom bubweva, ali ima i {kolu za bubware - pri~a na{ sagovornik. [ta ih je motivisalo za ovaj veliki koncert? - To~ak je bio u â~ku ove godine, otvorio je jedan muzi~ki festival. Pristao je da do|e, iako ne voli mnogo da se pojavquje. Pristao je i zbog mene i zbog â~ka. Re}i }u vam kakav je to ~ovek. Pitao sam ga kolika mu je dnevnica da do|e na tu manifestaciju? Rekao je: Ni{ta! Otvorio je festival, a onda iza{ao na binu i svirao Bisku 2. Moje mi{qewe je da su ga taj ose}aj sa scene, publika koja uìva s wim, ponovo vratili na binu, u Arenu - kaè Biska. I. M.

To~ak i Biska na probi „Smaka” u Kragujevcu, pred koncert u Areni

Ekipa ponovo na okupu

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

INTERVJU

RADOMIR MIHAJLOVI} TOÂK, LEGENDARNI GITARISTA GRUPE Radomir Mihajlovi} To~ak, muzi~ki genije, kako ga mnogi muzi~ki znalci nazivaju, zajedno sa svojom ekipom iz “Smaka”, odrà}e koncert u Areni, posle duè vremena. To je bio povod i da, nakon duge medijske pauze, govori i za “â~anski glas”, o svom rodnom gradu, drugarima iz wega, muzi~kim genijima, pravim rokerima, kvalitetu ìvota...

SVIRA]EMO DO SMRTI I NAZAD

S obzirom na to da ste do skora ozbiqno izbegavali medije, kome da zahvalimo za ovaj intervju: Biski, tome {to smo iz Va{eg rodnog grada ili ne~em sasvim tre}em? - Povod su sigurno na{a okupqawa uo~i velikog koncerta koji planiramo 29. decembra 2012. u Areni. A ni razlozi koje navodite nisu sporni, naravno. Koja je Va{a prva asocijacija na â~ak, i da li vam ne{to nedostaje iz ovog grada? - Nedostaje mi, pre svega to {to ne ìvim u â~ku, {to ne idem na Moravu, ma, spisak bi bio poduì... Za{to je Biska bitan za “Smak”? - Biska je sluìo vojsku u Mostaru, gde mu je najboqi drugar bio upravo Kepa. On je imao nesvakida{we strpqewe i slu{ao dugosatna ve`bawa na bubwevima. Isto je Biska radio i dok je bio kod mene u â~ku, znao je da sedi do kasno i da me bodri dok ve`bam. Najzad, pri~ao je Kepi o meni i obrnuto. Kepa je prvo svratio u â~ak da me ~uje, pre nego {to je nastavio put u rodno Kraqevo. Kasnije me Biska odveo tamo kod wega, gde smo prvi put “prosvirali” i gde smo osnovali grupu, kasnije poznatu kao “Smak”. Kako je to kada Vas smatraju genijem? - Ne mislim da sam bilo kakav tome sli~an, ve} da puno radim i da ne vidim “beloga dana”, {to bi se narodski reklo. Zato verovatno i pokazujem neke rezultate, eto pouke svakom mladom muzi~aru. I ja sam u mladosti bio stra{no lew za neke stvari, ali, ako treba dru{tvo da ostane do kasno u no}, jer nam je uàsno

interesantno, va`no, uvek mi je bilo krivo {to se ono osipa, zato {to neko mora ku}i. Mnogo sam voleo muziku i druìo se sa takvim fanaticima u â~ku, a kasnije i u Kragujevcu, pa u Beogradu. Kako su se nekada “probijali” mladi rokeri? - Druk~ije se ìvi danas, medijski prostor je rascepkan. Za mene su u â~ku mnogi ~uli, kada sam prvi put do{ao u studio Radio â~ka i tamo zasvirao gitaru uìvo. Sad je gotovo nezamislivo da se tako radi, mada je ne vidim zbog ~ega? Treba koristiti medije

Ko je do{ao na ideju da sada odrìte koncert u Areni, {ta Vas je uop{te podstaklo na to posle duge pauze? - “Smak” je uvek teìo svom ponovnom okupqawu, ali niko nije imao pravog interesa da to postane i wegova pri~a. Sad se neke “kockice” sklapaju, kako ina~e biva u ìvotu. Ako smo zasluìli da zasviramo jo{ koji put, {ansa }e nam biti pruèna, u to ne sumwam.

se uspomene? - Naravno da se evociraju uspomene. Nama je bilo jako lepo nekad, bili smo pre svega drugari, mladi qudi, radoznali i èqni dokazivawa. Verujte da su na{e probe u Kragujevcu, a evo sada i u Beogradu sasvim otvorene, mogao je da u|e bilo ko, kao da nam je bila potrebna pa`wa i starijih i mla|ih. Sve je vrvelo od znatièqnih pogleda, a pogotovu, radoznalih u{iju. Qudi èle da se uvere imamo li mi jo{ ne{to da kaèmo.

Kako izgleda proba starih majstora, evociraju li

Da li }e se ne{to promeniti nakon koncerta u Are-

na pravi na~in.

ni, u bitisawu grupe “Smak”? - Nismo mi nikakav problem, da je sre}e pa da bude vi{e koncerata na kojima }emo da se druìmo kako dolikuje. Verujte, da to zavisi od mnogih stvari, a ponajmawe od nas. Mi èlimo da nastupamo, {to se kaè, do smrti i nazad, da vi{e ne pravimo pauze. Sve tri }erke su Vam muzi~arke. Da li je to bila i Va{a èqa? - To je bila èqa moje supruge i wihove majke Svetlane. Ona ih je, jednu po jednu, upisivala u muzi~ku {kolu. Sofija svira kla-

si~nu gitaru, u îkagu je na master studijama. Marija je upisala prvu godinu na Muzi~koj akademiji u Beogradu, Ana je ~etvrti razred u Muzi~koj gimnaziji “Josip Slavenski” u Beogradu. Obe su pijanistkiwe. [ta je po Va{em mi{qewu kvalitetan ìvot? - Po meni, kvalitetan ìvot je kada ~ovek kao qudsko bi}e nije nezadovoqan sobom. To podrazumeva dve stvari, pre svega porodicu i delatnost kojom se neko bavi. ôvek ima potrebu da voli te dve stvari. I. M.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

[TA JE POKAZALA DEBATA NA TEMU „KAKO VLAST TRO[I NA[E PARE - UKQU^IVAWE GRA\ANA U BUXETSKI PROCES“

NEMA SKRIVENIH I PARTIJSKIH POZICIJA

a~ak je jedna od deset lokalnih samouprava u Srbiji, u kojoj je Centar za istraìvawe, transparentnost i odgovornost (CRTA), uz podr{ku Kraqevine Norve{ke u Srbiji, sproveo pilot projekat “Gra|anski buxetukqu~ivawe gra|ana u buxetski proces”, ~iji je ciq da se ukqu~ivawem gra|ana i {ire javnosti u pra}ewe realizacije lokalnih buxeta i investicija doprinese pove}anoj transparentnosti buxetskog procesa. Na debati o upravqawu novcem iz lokalne kase “Prati pare”, ~iji je moderator pro{log ~etvrtka bila Suzana Trnini}, novinarka B92, u~estvovali su zamenik gradona~elnika Radenko Lukovu}, na~elnik Gradske uprave za finansije Zoran Todosijevi}, predsednik Poslovnog udruèwa “Gradac ’97” Dragan Stefanovi} i predstavnici opozicije u gradskoj Skup{tini Dragana Vu~eti} (DS) i Dragan Biseni} (LDP). Grad ima stabilan buxet kojim se doma}inski gazdovalo, rekao je Lukovi}, i kao potvrdu naveo ~iwenicu da na kraju godine nema neizmirenih obaveza prema korisnicima, {to novoizabrano rukovodstvo obavezuje da nastavi da racionalno i odgovorno tro{i narodne pare. Iz dosada{weg iskustva izvu~ene su odgovaraju}e pouke i prilikom koncipirawa buxeta za 2013. usvojene su izvesne novine, od kojih je zamenik gradona~elnika potencirao: buxet }e biti jasan, sve pozicije “prepoznatqive” i zna}e se kako }e biti tro{ene pare sa svih “eksproprijacija”. Va`no je i to da }e biti uvaène brojne preporuke opozicije, posebno kada je re~ o “stavkama” kojima je ranije “upravqao” gradona~elnik. One su preba~ene na kolektivno odlu~ivawe, odnosno na Gradsko ve}e, rekao je Lukovi}, a kao najve}u novinu istakao da su o radnoj verziji buxeta odlu~ivali i predstavnici opozicije u lokalnoj skup{tini i udruèwa privrednika. Prihva}ene su sve wihove konstruktivne sugestije, me|u kojima i predlog da za podsticaj razvoja malih i sredwih preduze}a u

gradskom buxetu bude izdvojeno 15 miliona dinara. ^a~ak je prvi grad u kome su u kreirawu buxeta za narednu godinu u~estvovali i pozicija i opozicija, rekao je odbornik opozicije Dragan Vu~eti} (DS) i ocenio da je ovogodi{wi buxet prevashodno bio predizborni i to argumentovao tvrdwom da je buxetskom rezervom od oko 52 milio-

I PRIVREDNICI KROJE BUXET Prvi put ove godine, prilikom kreirawa buxeta bili su konsultovani i privrednici, podsetio je Dragan Stefanovi}, predsednik Poslovog udru`ewa “Gradac”, koji je izra~unao da je u ovoj godini 57 odsto gradskog buxeta popuweno iz poreza na dohodak i kapitalnu dobit, a da od tog priliva ni{ta nije vra}eno privredi, jer je ve}i deo sredstava tro{en za investicije koje ne donose novu vrednost. Jedan od primera je rekonstrukcija Gradskog stadiona koji je, smatra on, potreban ovom gradu, ali ne onakav kakav je projektovan - preglomazan i megalomanski, {to je uvidela i dr`ava, zbog ~ega u ovoj godini nije izdvojila svoje finansijsko u~e{e}e za ovu investiciju.

U MA[INSKO - SAOBRA]AJNOJ [KOLI

ZAVR[EN HUMANITARNI TURNIR U MALOM FUDBALU urnir na kome je u~estvovalo 40 ekipa, sa vi{e od 200 u~enika, okon~an je 14. decembra. U utakmici za tre}e mesto u~enici 2/2 odeqewa ma{inske struke pobedili su ma{ince iz 3/2, rezultatom 2:0, dok je u finalnoj utakmici odeqewe 4/1 saobra}ajne struke rezultatom 3:0 savladalo saobra}ajce iz 2/3. Zavr{nog dana turnira odigrane su i dve revijalne utakmice. U me~u izme|u u~enika i profesora pobedili su mla|i, dok je sportski susret profesora i ekipe “^a~anske banke”, koja je bila sponzor turnira, zavr{en nere{eno. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Ivan Radovanovi}, najboqi strelac je Damjan Gole, a “titulu” najpo`rtvovanijeg igra~a stekao je Dragan Radosavqevi}. Pehar i diplome najuspe-

{nijim u~esnicima uru~ili su biv{i u~enici Ma{insko - saobra}ajne {kole koji se sada uspe{no bave fudbalom Darko Lazovi}, fudbaler “Crvene zvezde” i Marko Zo}evi}, igra~ ~a~anskog “Borca”. Turnir u malom fudbalu organizovao je U~eni~ki parlament, sa `eqom da kod u~enika podstakne sportski duh i ose}awe humanosti. Ekipe - u~esnice upla}ivale su kotizaciju, a istovremeno je postavqena kutija u koju su posetioci ubacivali nov~ane priloge umesto da plate ulaznicu. Deo prikupqenih sredstava bi}e utro{en za realizaciju projekta “Sa~uvaj prirodu, nau~i i pokloni ra~unar”, a ostatak poklowen porodici Mi}evi} iz Kulinovaca, koja `ivi u veoma te{kim materijalnim uslovima. E. V.

na dinara netransparentno raspolagao gradona~elnik, da ve}ina pozicija u oblasti za{tita `ivotne sredine nije uop{te realizovana i da je raspodela para iz zajedni~ke kase vr{ena tako {to su favorizovane pojedine sredine, da bi u wima partije iz vladaju}e koalicije obezbedile glasove bira~a. Finansijeri i gradsko rukovodstvo su oprezno i odgovorno raspolagali buxetom, koji je u ovoj godini iznosio 2,825 milijardi dinara, tvrdi na~elnik Gradske uprave za finansije Zoran Todosijevi} i ocenu da je on realno projektovan, pored

ostalog, potkrepquje argumentima da je gradska kasa za devet meseci realizovana oko 70, odnosno da }e do kraja godine buxet biti ispuwen skoro 90 odsto. On je naglasio da je Grad zaduèn za oko 250 miliona dinara, odnosno mawe od 10 odsto od ukupnog buxeta i da je on za narednu godinu planiran tako da se lokalna samouprava ne zaduùje, ve} da vrati {to ve}i deo kredita. Svaki buxet, i u â~ku i u drugim sredinama u Srbiji, bio je predizborni, favorizovao je vladaju}e grupacije na vlasti i donosio im glasove na izborima, tvrdi Dragan Biseni} (LDP) i ocewuje pozitivnim to {to je prvi put opozicija ukqu~ena u kreirawe buxeta za 2013. godinu. Vladaju}a koalicija je pokazala voqu da prihavti predloge “mawinskih” partija u lokalnom parlamentu koji vi{e “odslikavaju” potrebe gra|ana â~ka, rekao je on i kao najva`nije ocenio to {to u buxetu za 2013. godinu ne}e biti “skrivenih” i partijskih pozicija, koje su sluìle za “namirewe” nekih li~nih i strana~kih potreba i interesa. Upozorio je i da bi, ukoliko odlu~i da domove zdravqa “izmesti” iz mati~nih ustanova, â~ak trebalo da ima u vidu lo{e iskustvo lokalnih samouprava koje su preuzele ingerencije nad primarnom zdravstvenom za{titom. M. N.

DVADESET[ESTOGODI[WI DU[AN CVETI] SLIKA U SVOM SVETU EMOCIJA I SPOKOJA

MUZIKA POKRE]E UMETNI^KO STVARALA[TVO

a~ini na koje mladi provode slobodno vreme mogu biti raznovrsni, ali naàlost mnogi od wih se svode na sedewe satima pred televizorom i ra~unarom. Nekako se ~ini da je ve}ini to jedina razonoda. Me|u wima se izdvaja jedan mladi}, koji poseduje dar kojim beì u neki svoj svet, pun emocija i spokoja. Du{an Cveti} ima 26 godina i u slobodno vreme se bavi slikarstvom. Oni koji su videli wegove slike, kaù da od wih zastaje dah. Du{an slika od malena i kaè da inspiraciju pronalazi u drugim qudima, poznatim slikarima, muzici bez koje ne moè da zamisli svoj dan. Kaè, muzika je ta koja pokre}e wegovo umetni~ko stvarala{tvo. Slika uglavnom portrete, pejzaè, mrtvu prirodu, a s obzirom na to da je veliki vernik, na wegovim slikama ~esti su i verski motivi. Ono zbog ~ega jako àli, je to {to nije uspeo da se {koluje na Likovnoj akademiji, zbog finansijskih problema i bolesti i smrti majke. Bez obzira na sve to, uspeo je da dokaè svoj talenat. Dva puta godi{we izlaè svoje radove sa udruèwem „Estet“, i u takvim prilikama uvek mu prija kada ~uje

pohvale, jer to mu daje snagu i voqu za nove pobede. Ne pla{i se ni kritike, jer smatra da je dobro kada ~ovek ne{to novo nau~i. Na pitawe, da li je slikarstvo skup hobi, Du{an odgovara, da nije jeftin, ali da se za takvu qubav uvek moè i mora na}i ne{to novca. Moè da se pohvali time da su wegovi radovi ve} prime}eni, zahvaquju}i dru{tvenim mreàma i da su traèni ne samo u â~ku, ve} i {ire. Ovaj uporan i vredan mladi} slikao je na zidovima vrti}a, ukra{avao zidove zgrada, jer kaè, kada ne{to voli{, onda ni{ta nije te{ko. Ono {to ga zanima, pored slikarstva, jeste vajarstvo, kome s vremena na vreme ozbiqno posve}uje svoju pa`wu. Odao nam je tajnu da razmi{qa i o pruàwu usluga tetovirawa, u ~emu bi sigurno bio uspe{an. Kao i svaki pravi umetnik, Du{an ne èli da od svog izuzetnog talenta ostvaruje prvenstveno materijalnu korist, jer, kaè: „Ovo {to ja radim je dar od Boga, i to treba da bude iznad svega“. Pripremile: Milena i Nata{a Milutinovi}

SELO

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

NISKE DECEMBARSKE TEMPERATURE NISU NANELE O[TE]EWA ^A^ANSKIM VO]NIM ZASADIMA

ZA SADA BEZ IZMRZAVAWA VO]A

okom pro{le sedmice u pojedinim podru~jima ~a~anskog kraja dnevne temperature su beleìle pad i do minus 20 stepeni Celzijusa. Automatske meteorolo{ke stanice, koje su na teritoriji â~ka postavqene u dolini Zapadne Morave, u Zabla}u, Mr~ajevcima i Atenici, evidentirale su tako niske temperature vi{e dana uzastopno. U brdsko-planinskim selima na{eg podru~ja temperatura je bila za {est ili sedam stepeni blaà, nego u ravni~arskom delu. Mrazevi za sada nisu ugrozile i vo}ne zasade, tvrde poqoprivredni stru~waci. Neboj{a Jovanovi} iz ~a~anskog Instituta za vo}arstvo kaè da je ovo period godine kada se sve vo}ne vrste nalaze u fazi dubokog zimskog mirovawa. On smatra da niske dnevne temperature, koje su vladale tokom prethodne nedeqe nisu nepovoqno uticale na zasade vo}a, ukoliko su vo}ke u fazu mirovawa u{le spremne. - Na osnovu dosada{wih decembarskih temperatura, ne bi trebalo da ima izmrzavawa, osim u slu~ajevima gde je tokom leta obavqena prihrana vo}a azotnim |ubrivima i tokom vegetacije letorasti nisu zavr{ili proces sazrevawa. U takvim zasadima vo}a sigurno je do{lo, u ve}oj ili mawoj meri, do izmrzavawa - smatra Jovanovi}. Jovanovi} isti~e da bi u narednom periodu vi{e pa`we trebalo posvetiti rejonizaciji vo}arske proizvodwe. Nove zasade vo}a bi trebalo podizati u brdsko-planinskim, a ne ravni~arskim predelima. Vo}ari to moraju imati u vidu, posebno kada se govori o gajewu osetqivijih vo}nih vrsta. Praksa je pokazala

da se jabuka uspe{no gaji i u ravni~arskom delu na{eg podru~ja, ali za ve}inu vo}nih vrsta to nije slu~aj upravo zbog opasnosti od izmrzavawa. Jugoslav Lazovi}, vo}ar iz Miokovaca, ka`e da su tokom pro{le sedmice temperature na tom podru~ju tokom no}i dostizale minus deset, mo`da i minus 12 stepeni, i kao takve nisu dovele do o{te}ewa vo}a. On se nada da

}emo ove godine imati normalnu zimu i da se ne}e ponoviti drasti~ni minusi, kakvi su zabele`eni tokom pro{log januara, a tako|e i februara, kada je do{lo do sna`nog izmrzavawa kajsije i tre{we u Miokovcima i okolnim selima. Prethodne zime u wegovom selu jedino zasadi jabuke nisu pretrpeli o{te}ewa, jer je re~ o vo}noj vrsti koja spada u kategoriju mawe osetqivih.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 30 - 50 dinara pasuq 220 - 500 paprika 80 - 150 paradajz 50 - 120 krastavac 140 praziluk 50 - 60 rotkva 50 - 60 tikvice 180 brokoli 150 prokeq 250 kupus 15 - 20 karfiol 50 per{un 20 {argarepa 40 - 80 cvekla 20 - 50 zelena salata 20 spana} 120 crni luk 50 mladi veza 30 beli luk 200 - 400

VO]E suve {qive 250 - 350 jabuke 40 - 100 kru{ke 80 - 100 mu{mule 200 gro`|e 150 ju`no vo}e 90 - 300 orasi 800 - 900

REZULTATI POPISA U JANUARU

pojedinim delovima Srbije, popis poqoprivrede je produèn do kraja godine. Prve rezultate moèmo da o~ekujemo u januaru. Mnogi poqoprivrednici su strahovali da je popis izgovor za dodatni porez, pa su davali neta~ne informacije. Ipak, problem je uspe{no prevazi|en. Posle vi{e od pola veka, u Srbiji je obavqen popis poqoprivrede. Uslov za popis ispunilo je 620 hiqada gazdinstava. U pojedinim delovima zemqe, popis je produèn do kraja godine. Prve rezultate moèmo da o~ekujemo u januaru. I popis poqoprivrede na teritoriji grada â~ka je zavr{en. Popisana su uglavnom sva poqo-

privredna doma}instva u 58 seoskih mesnih zajednica na teritoriji grada ^a~ka. Primqen je najve}i deo materijala i sada se evidentiraju prispeli podaci. - Brojni vlasnici poqoprivrednog zemqi{ta popisiva~ima nisu prijavili istinite podatke, pla{e}i se da }e kasnije pla}ati porez. Ovi podaci slu`e za statistiku i izradu strategija, sa kojima }e Ministarstvo poqoprivrede konkurisati za sredstva iz fondova Evropske unije - rekla je Vesna Pavlovi} iz Gradske uprave za lokalno ekonomski razvoj. Ina~e, posledwi popis poqoprivrede u Srbiji ra|en je pre pola veka.

NA PROLE]E NOVI ZAKON O ZADRUGAMA ovi Zakon o zadrugama trebalo bi da bude usvojen na prole}e naredne godine, najavqeno je u Ministarstvu finansija i privrede. Za januar je planirana skra}ena javna rasprava o nacrtu novog Zakona o zadrugama, koji bi trebalo da se na|e u skup{tinskoj proceduri na prole}nom zasedawu parlamenta. Zadrugama }e se kroz novi Zakon o podsticajima omogu}iti sredstva iz buxeta, kao i za sve druge u~esnike u poqoprivrednoj proizvodwi. Zemqoradni~ke zadruge predstavqaju

potencijal za oìvqavawe poqoprivrede, ruralni i lokalni ekonomski razvoj i omogu}avaju smawewe migracija iz seoskih podru~ja. Dràvni sekretar Ministarstva poqoprivrede Senad Mahmutovi}, je ovim povodom najavio da }e dràva sve u~initi da zemqoradni~ke zadruge ponovo budu okosnica razvoja poqoprivrede i sela i da budu ukqu~ene u sve segmente agrarnog razvoja i razvoja sela, {to do sada nije bio slu~aj. On je istakao da su trenutno najve}i problemi srpskog zemqorad-

ni~kog zadrugarstva nere{en status imovine zadruga koja je u najve}em delu u dru{tvenom vlasni{tvu, {to je u suprotnosti sa Ustavom, teàk pristup trì{tu kapitala zbog nemogu}nosti obezbe|ewa garancija, ali i teàk pristup trì{tu zbog postojawa monopola, kao i sve izraènija siva ekonomija. U Srbiji su trenutno registrovane 1.733 zemqoradni~ke zadruge, od kojih je 1.503 aktivno. I. M.

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 100 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 400 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 400 - 900 suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 180 - 200 prasi}i 160 - 180 ovce 120 - 130 jagwad 230 - 250 p{enica 35 je~am 35 kukuruz 35

RIBA {aran 380 pastrmka 435 fileti soma 279 tolstolobik 285 sve`i som 615

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

SELO

^A^ANSKI INSTITUT ZA VO]ARSTVO ZA NEPUNA DVA MESECA PLASIRAO POLOVINU SADNICA PRIPREMQENIH ZA NOVU PRODAJNU SEZONU

NAJVI[E TRA@ENE JABUKA I [QIVA

- U proteklih desetak godina svaka prodajna sezona sadnica ~a~anskog Instituta za vo}arstvo predstavqa istinski odraz trì{nih kretawa. Najvi{e se prodaju sadnice vo}nih vrsta, koje postiù najboqu cenu na trì{tu i za kojima postoji standardno dobra tra`wa. U ovoj sezoni najtraènije su bile sadnice {qive, jabuke i tre{we. Standardno dobar bio je i plasman sadnica maline, isti~e Neboj{a Jovanovi}, pomo}nik direktora za proizvodwu u ovoj nau~no-istraìva~koj ustanovi.

nstitut za vo}arstvo je za novu prodajnu sezonu 2012/2013. pripremio oko 60.000 drvenastih sadnica i oko 400.000 sadnica jagodi~astih vo}nih vrsta. Prodaja sadnog materijala je, kao i svake godine, zapo~eta 1. novembra. Do prvog snega, a to zna~i za nepuna dva meseca, prodato je 50 odsto sadnog materijala. Kako o~ekuju u ovoj ustanovi, preostali deo sadnica bi}e realizovan na prole}e. - I u ovoj sezoni zabeleèna je odli~na tra`wa za sadnicama {qive. Od 35.000 sadnica ove vo}ne vrste, do sada je prodato 19.000, a od ukupnog broja sadnica jabuke realizovano je 40 odsto. Za prole}nu sezonu ostalo je samo 900 sadnica tre{we, iako ih je proizvedeno tri i po hiqade. Ovakva struktura prodaje povezuje se sa trì{nim kretawima u ovoj, a tako|e i prethodnim godinama, jer se i vo}ari na{eg kraja sve vi{e rukovode cenama koje vo}e ostvaruje na stranom i doma}em trì{tu - kaè pomo}nik direktora Neboj{a Jovanovi}. U posledwe dve godine rast tra`we tako|e beleè vi{wa,

maliwaku od tri hektara u Stup~evi}ima, uo~ila guke i kvr`ice koje upu}uju na pojavu bakterijskog oboqewa - raka korenaâ&#x20AC;?. Proizvo|a~u je savetovano da uni{ti maliwak. Sadnice su bile uvoznog porekla.

Neboj{a Jovanovi} duwa i orah. Ranije su vo}ari pazarili samo po koju sadnicu oraha, a sada u Institut dolaze proizvo|a~i koji diù zasade ovog vo}a na povr{inama od jednog ili dva hektara. Ovaj podatak govori u prilog tvrdwama da se iz godine u godinu mewa orijentacija proizvo|a~a i da raste proizvodwa ~ak i onih vo}nih vrsta, koje su se nekada gajile prete`no sporadi~no i to uglavnom za potrebe sopstvenog doma}instva. TRA@WA ZA SADNICAMA MALINE NE JEWAVA Iako je ove godine zbog su{e podbacio rod maline, u ~a~anskom Institutu je zabeleèna odli~na prodaja sadnica ovog vo}a. Od oko 300.000 sadnica, prodato je pola. Deo sadnica maline i ove sezone je plasiran na podru~ju Prijepoqa, gde ve} nekoliko godina lokalna samouprava subvencioni{e ovaj vid proizvodwe. Sertifikovane, bezvirusne sadnice maline ~a~anskog Instituta bile su aktuelne i na podru~ju Kosova. Ostatak sadnica ovog jagodi~astog vo}a bi}e plasiran na prole}e, ~im to vremenski uslovi dozvole. Ima i rezervisanih koli~ina ovih sadnica i za wih su kupci ve} poloìli avanse. Bilo je i izvoza za Bosnu i Hercegovinu, a pojavquju se kupci i sa nekih, za Institut, novih trì{ta. Kako isti~e mr Aleksandar Leposavi}, jedan od vode}ih stru~waka u oblasti malinar-

stva u na{oj zemqi, ove sezone je rod maline u Srbiji pao na prosek iz osamdesetih godina pro{log veka. Ukupan prinos na{ih maliwaka je iznosio oko 37.000

Aleksandar Leposavi}

tona, ili druga~ije re~eno 44 odsto roda u 2011. godini. Nezapam}ena su{a je presekla vegetaciju maline, {to je dovelo do masovnog su{ewa zasada. Trend pada proizvodwe zabele`ile su u 2011. godini i druge zemqe u svetu koje su poznate po malinarstvu. - Kada govorimo o na{im

maliwacima, su{a }e ostaviti jake tragove na wima i u narednim godinama, jer }e rodni potencijal ovog vo}a biti zna~ajno redukovan. Dakle, u narednoj godini se mogu o~ekivati umaweni prinosi, ali dobra vest za malinare je da se kilogram zamrznute srpske maline, klase rolend, na svetskom trì{tu prodaje po ceni od 2,15 evra, {to je neuporedivo boqe u odnosu na isti period 2011. godine, kad je izvozna cena dostizala tek 1,30 evra, ili koji cent vi{e - kaè Leposavi}. On dodaje da je jedan od glavnih uzroka krize u malinarstvu nedostatak dovoqnog broja kvalitetnih mati~waka sa zdravim sadnim materijalom na prostoru Srbije. Pro{log leta je zabeleèno su{ewe maliwaka na desetak hektara u okolini Ariqa, ali ne zbog su{e, ve} zbog zdravstvene neispravnosti sadnica koje su bile uvoznog porekla. Komisija Instituta je â&#x20AC;&#x153;na korenu pregledanih biqaka, u jednom

POJAÂNA KONTROLA PROTIV SU[EWA MALIWAKA - U narednom periodu bi trebalo poo{triti kontrolu kakve sadnice maline ulaze na na{e podru~je, kako bi se spre~ile pojave zaraze u na{im maliwacima. Na{i raniji i toliko puta provereni standardi su dobri, pa bi ih trebalo dosledno po{tovati kaè Leposavi}, dodaju}i da Institut ima zdrave sadnice maline, koje su pro{le i fitosanitarnu kontrolu Ministarstva poqoprivrede. Zadovoqavaju sve traène kriterijume i mogu se izvoziti na sva trì{ta. â~anske maline su stigle i na trì{te Novog Zelanda, koje ima veoma visoke zahteve i o{tru kontrolu. To je jo{ jedna potvrda wihovog dobrog kvaliteta. Leposavi} o~ekuje u narednom periodu porast tra`we za sadnicama ovog cewenog izvoznog vo}a na stranom trì{tu, i nada se da }e, ako je suditi po uve}anom interesovawu, u wihovom plasmanu posti}i dobru poziciju posebno u zemqama gde je malinarstvo tek u povoju. Malina se kod nas gaji na usitwenim parcelama, naj~e{}e od pet, desetak ili dvadeset ari i to je drugi razlog zbog koga imamo slabije prinose. Retki su maliwaci koji zauzimaju velike povr{ine, pa ukoliko èlimo da ostvarimo boqe efekte, trebalo bi da ukrupwavawe proizvodwe bude na{a stalna tendencija, smatra Leposavi}. U Institutu planiraju da u narednoj godini uve}aju proizvodwu sadnica za 20 do 30 odsto. Struktura sadnog materijala je ve} poznata, jer se tra`wa neprekidno prati. Za dve godine proizvodwa sadnica bi trebalo da se podigne za 50 procenata.

ZDRAVSTVO

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

TREBA LI IZVODITI MALU DECU NAPOQE, KADA SU TEMPERATURE ISPOD NULE

BEBE ZIMA I

toku hladih zimskih dana, sa temperaturama znatno ispod 0, mnoge mame su u nedoumici da li svoje bebe treba da izvode napoqe u {etwu. Doktorka Vesna Mladenovi}, na~elnik De~ijeg odeqewa ~a~anske Bolnice ka`e da se centar za termoregulaciju kod male dece do navr{ene druge godine smatra „nezrelim“ i svaka nagla promena temperature u sredini u kojoj dete boravi je stresogeni faktor. - U zimskim uslovima to podrazumeva nagli izlazak iz pregrejanih prostorija u sredinu sa izrazito niskom temperaturom. Ako dete izlazi iz uobi~ajeno zagrejanog prostora, prilago|avawe niskoj spoqa{woj temperaturi

naj~e{}e prolazi bez ikakvih posledica i poèqno je u uslovima bez vetra i jakih padavina. To prakti~no zna~i da su u uslovima hladnog, mirnog vremena {etwa i aktivnosti na snegu poèqne - kaè dr Mladenovi}, nagla{avaju}i da dete mora biti adekvatno obu~eno, a vreme boravka na snegu ograni~eno. Duìnu boravka deteta na snegu treba postepeno pove}avati iz dana u dan, savetuju stru~waci, i tako navikavati dete na sve` vazduh. Kratke {etwe su dozvoqene i deci u uzrastu odoj~eta, kaè dr Mladenovi}. Po{to je zimi oko podneva najtoplije, bilo bi poèqno bebin ritam uskladiti tako da ona izlazi napoqe ba{ u to vreme. Sve` vazduh svakako

pozitivno uti~e na apetit, san, raspolo`ewe, kao i na otpornost prema infekcijama. - Me|utim, treba obratiti pa`wu na uslove poja~ane vla`nosti vazduha, atmosfersku pojavu magle i niskog vazdu{nog pritiska, koji mogu doprineti pogor{awu tegoba kod dece sa hroni~nim respiratornim problemima, kao {to su bronhitis i astma. Pri takvim vremenskim prilikama nije po`eqan boravak napoqu - napomiwe dr Mladenovi}. KAKO OBU]I MALI[ANE ZIMI Po{to se mali{anima do dve godine telo te{ko

prilago|ava na niske temperature, treba ih dobro utopliti vi{eslojnom garderobom, savetuju stru~waci. Skafander je tokom zime uvek dobrodo{ao, jer sigurno {titi bebina le|a. Kapa, {al i rukavice su nezaobilazni deo garderobe, a od izuzetne va`nosti je i obu}a za sneg, koja treba da bude topla i nepromo~iva, ako dete hoda ili u~i da hoda. Pravilno je da, ~ak iako je napoqu samo prohladno, mala beba obavezno nosi kapu. Ako je temperatura oko nule, bebine u{i obavezno treba da budu pokrivene kapom, ruke rukavicama, a vrat {alom. Kada duva vetar, {alom se mo`e umotati i bebino lice, ali se ne sme blokirati nosi}. Kada se beba spoqa uvede u neki topli prostor, pa makar i na nekoliko minuta, treba je malo raskomotiti.

KOLIKO VREMENA TREBA PROVESTI NAPOQU Koliko }e vremena beba provesti na sve`em vazduhu, zavisi od toga kolika je spoqa{wa temperatura. Ako je temperatura niska, ni dobro umotana beba ne bi trebalo dugo da boravi napoqu. ^im bebine ru~ice postanu hladne, ona je mrzovoqna i kewkava, vreme je da se vrati u topli I. M. dom.

PSIHOLO[KA PODR[KA JE NEOPHODNA PAROVIMA

BESPLATNO SAVETOVALI[TE ZA VANTELESNU OPLODWU P

arovi koji se spremaju za vantelesnu oplodwu, a imaju emotivnih te{ko}a, mogu da se obrate stru~wacima beogradskog Savetovali{ta za vantelesnu oplodwu. Stru~ni tim Savetovali{ta pru`a besplatnu psiholo{ku pomo}, kroz individualno ili grupno savetovawe, rad sa parovima, a mogu dati i savete putem telefona, {to je naro~ito va`no za `ene koje moraju da miruju ili

nisu u mogu}nosti da odu u Beograd. Ovo Savetovali{te organizuje i predavawa stru~waka iz razli~itih oblasti, psihloga i pravnika, koji se bave ovom tematikom. Saveti stru~waka mogu da pomognu parovima da umawe psiholo{ke efekte steriliteta i hormonske terapije, kao i da poboq{aju ve{tine za prepoznavawe sopstvenih ose}awa, kako bi lak{e

PRAVILNO KORI[]EWE VITAMINA C

LIMUN NE CEDITI U VRU] ÂJ ada do|e vreme prehlada i virusa, po pravilu svi poseù za vitaminom C. Wega ima najvi{e u sveèm vo}u i povr}u, a mnogi ga konzumiraju i kroz suplemente. Ipak, nije dovoqno popiti samo tabletu, ili pome{ati razno vo}e i povr}e u salatu, jer je vitamin C jedan od “osetqivijih” vitamina i

prilikom wegovog uzimawa treba paziti na nekoliko stvari. Kada jedemo hranu bogatu ovim vitaminom, on se resorbuje dok ne postigne potreban nivo, oko 100 mg ukupno u telu. Uno{ewe ve}e koli~ine ovog vitamina ili uzimawe tableta sa vitami-

iza{li na kraj sa izazovima koje sa sobom nosi proces ve{ta~ke oplodwe. U~estvovawe u ovom proce-

su kod nekih parova mo`e izazvati fizi~ke i emocionalne probleme. Posle po~etnog iznena|ewa zbog

TELEFON I MEJL Savetovali{te za vantelesnu oplodwu nalazi se u Beogradu, u Svetogorskoj 14/3, a svi kojima je potrebna psiholo{ka podr{ka mogu da se jave i na brojeve telefona 011/655-5504, 011/655-5505 i 011/655-5506, kao i putem mejla info@savetovalistezaVTO.org.rs

nom C nema daqeg efekta. Na{e telo aktivno spre~ava daqu repsorbciju, a ostatak organizam sam izbaci. Vitamin C se razla`e na 60 stepeni, tako da sipawe limunovog soka u vru} ~aj nema nikakvog efekta. Vitamin C se uni{tava seckawem, blindirawem ili mlevewem vo}a i povr}a, a gubi se wihovim kuvawem, dodirom sa vazduhom, i kontaktom sa posu|em od bakra. Ne treba me{ati citruse,

u kojima ima najvi{e vitamina C, sa kru{kama i bananama, jer oni imaju izvesne sastojke, koji uni{tavaju vitamine u citrusima. Vitamin C se vrlo brzo gubi u alkalnoj sredini, usled oksidacije pod uticajem kiseonika iz vazduha. Da bi se gubici sveli na minimum, preporu~uje se kra}e kuvawe u {to mawe vode. Vitamin C se gubi zajedni~kim uno{ewem sa mlekom. Posle tri dana ~uvawa, spana} izgubi skoro sav vitamin C, a boranija za to vreme izgubi do 80 odsto. I. M.

saznawa o sterilitetu, javqa se tuga zbog nemogu}nosti da se za~ne na primarketing 032/342-276

rodniji na~in, gubi se samopouzdawe, stvara se qutwa i ose}aj krivice. Upravo zbog ovih ose}awa, parovi treba da se obrate stru~wacima u Savetovali{tu za vantelesnu oplodwu. I. M.

ZDRAVSTVO

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

VAQA USTALITI ZDRAVE NAVIKE

GRE[KE PRILIKOM DR@AWA DIJETE nogi koji imaju problema sa vi{kom kilograma, naj~e{}e poku{avaju da ih se re{e uz pomo} raznih dijeta. Te`inu je te{ko smawiti, a jo{ te`e dosti}i onu idealnu, najvi{e zbog toga {to mnogi prave gre{ke tokom dijeta, jer nije su{tina u woj, ve} u svakodnevnim zdravim i nezdravim navikama.

SAMO JE VODA DOBRA TE^NOST Kalorije koje se unesu tokom dijete obi~no se ne broje, mnogi imaju tendenciju da previde kalorije iz pi}a. To je velika gre{ka, imaju}i u vidu da neke vrste kafe i alkoholnih pi}a imaju ~ak i vi{e od 500 kalorija. I u vo}nim i gaziranim sokovima ima dosta kalorija koje se lako nagomilaju. Najgore od svega je {to kalorije iz te~nosti

ne obuzdavaju glad, tako da ne}ete jesti ni{ta mawe nakon kalori~nog pi}a. Jedina te~nost koja ima su{tinski zna~aj za sagorevawe kalorija je voda. Uzimawe vode je jedna od gre{aka koju je najjednostavnije ispraviti. Ako dozvolite sebi da dehidrirate, va{ metabolizam }e se ubrzati, a to zna~i sporiji gubitak teìne. Istraìvawa pokazuju da kod odraslih koji piju od {est do osam ~a{a vode dnevno, kalorije brè sagorevaju nego kod onih koji piju mawe. Uz svaki obrok i uìnu treba uvrstiti i ~a{u vode, a moè vam pomo}i i mlak nezasla|en ~aj. Izbegavawe mle~nih proizvoda kao {to su mleko, sir i sladoled je obavezno za mnoge koji su na dijeti, ali izbegavawe mle~nih proizvoda moè biti kontraproduktivno. Neka istraìvawa pokazuju da telo sagoreva vi{e masti kada dobija dovoqno kalcijuma, a proizvodi vi{e masti u obrnutom slu~aju. Treba se „dràti” nemasnih ili niskomasnih mle~nih proizvoda, a mleko i mle~ni proizvodi “pune stomak” i odràvaju ose}aj sitosti. Brza hrana je pogodna za ishranu posle napornog dana, ali treba voditi ra~una da ne postane navika. Prema jednom dugoro~nom istraìvawu, qudi koji su

jeli brzu hranu vi{e od dva puta nedeqno dobili su do 10 kilograma vi{e na te`ini od onih koji su je jeli mawe od jednom nedeqno. Naro~ito je opasna brza hrana kada se konzumira sa kalori~nim dodacima (senf, maslac, ke~ap, majonez, krem...) i kalori~nim napicima u ve}im koli~inama (gazirana pi}a, pivo, vino, {ejk, ~okoladno mleko...). Od brze hrane boqe opcije su vo}e, vo}na salata, vo}ni jogurt, niskokalori~ne pahuqice ili bareno povr}e.

NE POSTAVQAJTE NEREALNE CIQEVE Merewe te`ine svakog dana predstavqa recept za frustraciju i ne donosi

korisne informacije. Bitnije je da to odredite dugoro~nije. Ako vam je ciq da, na primer, izgubite jedan ili dva kilograma nedeqno, bi}ete zadovoqniji kada budete stali na vagu posle nekoliko nedeqa i primetili da ste izgubili nekoliko kilograma. Tako rezultati mnogo vi{e motivi{u nego zbuwuju}a neslagawa koja mogu pratiti svakodnevno merewe. Postavqawem nerealnih ciqeva, kao {to je “za nedequ dana izgubiti 10 kilograma”, zapravo pripremate sebi neuspeh. Ako drìte dijetu i izgubite pet, a ne planiranih 10 kilograma, umesto da vas raduje uspeh, mo`da }ete biti obeshrabreni, jer niste ispunili svoj ciq. Realan ciq je od vitalnog zna~aja za uspe{nu dijetu. Najboqe je postepeno gubiti teìnu do èqenog ciqa, a onda odràvati zdrave navike. Izbegavawem ve`bawa i fizi~kih aktivnosti ceo teret gubqewa kilograma oslawa se na va{u ishranu. Ako ste aktivniji, moète jesti vi{e onoga {to volite, a opet gubiti kilograme. Kqu~ je prona}i ve`be u kojima uìvate. Ako tr~awe na pokretnoj traci deluje dosadno, probajte plivawe, biciklizam ili stoni tenis. Tako|e, pe{a~ewe u prirodi, dva, tri puta nedeqno po 30 do 40 minuta je idealna aktivnost. I. M.

PREVI[E VLAGE U ZATVORENOM PROSTORU SAVR[EN JE AMBIJENT ZA STVARAWE GRIWA I PLESNI

SU[EWE VE[A U STANU UTIÊ NA ZDRAVQE ovo istraìvawe pokazalo je da su{ewe ve{a u stanu pove}ava zdravstvene probleme osoba koje pate od astme, polenske groznice i drugih alergija. Istraìva~i iz [kotske ustanovili su da tri ~etvrtine doma}instava ima previ{e vlage u zatvorenom prostoru, a takvi uslovi su savr{eni za stvarawe griwa i plesni. Studija je obuhvatila ispitivawe navika u vezi sa prawem ve{a u doma}instvima, obra}aju}i pa`wu posebno na detaqne analize kvaliteta vazduha i potro{wu energije.

Dva litra vlage Utvr|eno je da je postavqawe mokrog ve{a na radijatore uobi~ajena praksa, zbog toga {to su vremenski uslovi nepredvidivi ili zato {to je potrebno potro{iti dodatnu koli~inu

energije za pokretawe ma{ine za su{ewe. Na ovaj na~in, barem u nekom trenutku u toku godine, ve{ su{i 96 odsto doma}instava. Istraìva~i kaù da je malo poznata ~iwenica da prose~na koli~ina ve{a oslobodi oko dva litra vlage tokom procesa su{ewa. Kada se ve{ su{i u lo{e provetrenim prostorijama, koli~ina vlage se pove}ava za tre}inu, pa se stvaraju uslovi za rast plesni i griwa, poznatih uzro~nika astme. Posebna vrsta plesni koja izaziva infekciju plu}a kod osoba sa oslabqenim imunim sistemom, prona|ena je u 25 odsto doma}instava. Omek{iva~i Istraìva~i su tako|e obratili pa`wu i na potencijalne zdravstvene rizike povezane sa upotrebom omek{iva~a. Smatra se da omek-

{iva~i mogu proizvesti opasne kancerogene hemikalije prilikom isparavawa u prostorijama sa dosta vlage. Prethodna istra`ivawa su pokazala povezanost izme|u stanova sa dosta vlage i lo{eg zdravqa, ali ovo je prva studija koja se bavila posledicama su{ewa ve{a u sobama. Istra`iva~ki tim preporu~uje da se promene gra|evinski propisi, tako da nove ku}e imaju prostorije za su{ewe ve{a udaqene od prostorija za boravak qudi. Upotreba energije Postoje i kondenzacione ma{ine za su{ewe ve{a koje ne pove}avaju vla`nost vazduha, me|utim, ovi ure|aji, iako tro{e mawe energije od ventilacionih ma{ina za su{ewe koje osloba|aju vlagu, tro{e tri puta vi{e energije od prose~ne ma{ine za prawe ve{a.

Istra`iva~i smatraju da zbog pove}ane svesti o potro{wi energije, mnoga doma}instva biraju da ve{ su{e na pasivan na~in u svojim ku}ama. Me|utim, tako se samo pove}ava potro{wa energije zbog pove}ane potra`we za grejawem, ali se javqa i potencijalni rizik po zdravqe zbog prevelikog nivoa vlage. Lindzi Mek Manus, zame-

nik generalnog direktora klinike za alergije u Velikoj Britaniji, preporu~uje da dobro provetravate prostorije u kojima se su{i ve{ ili da koristite posebnu prostoriju za to, ako ona postoji u va{em domu. I naravno, ako je lep i sun~an dan, oka~ite svoj ve{ u dvori{te ili na terasu. Mnoge navike, pa, i su{ewe ve{a u stanu prou-

zrokovane su nivoom standarda ili uslovima u kojima `ivimo, ali ne treba zaboraviti da je ~esto kratkotrajno provetravawe stanova i radnih prostorija zdravo i zbog vla`nosti vazduha i zbog smawewa klica. Svako provetravawe unosi sve` i ~ist vazduh u na{e prostorije, a smawuje koncentraciju vlage, pra{ine, bakterija i virusa. I. M.

KULTURA

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

U ARHIVU PROMOVISANA MONOGRAFIJA „PRVI GRA\ANI ^A^KA 1839-1914“ RADO[A @. MAXAREVI]A

ZASLU@NI ZA NAPREDAK VARO[I

“Prvi gra|ani â~ka 1839-1914” je monografija arhivskog savetnika Rado{a @. Maxarevi}a, kojim se Me|uop{tinski istorijski arhiv pridruìo obeleàvawu Dana Grada. Manirom znatièqnog i osvedo~enog istraìva~a, kao i snagom izvornika, Maxarevi} je kratko, ali ubedqivo istakao zasluge narodnih biranika, kojih je, u ovom periodu bilo 34, {to predsednika, {to v.d. predsednika op{tine â~ak. Kwiga je objavqena u ediciji “Pam}enici”, koju zapo~iwe upravo ovaj naslov, a govori o prvim qudima â~ka u modernoj Srbiji. Maxarevi} kroz wihove li~ne i profesionalne biografije svedo~i o postepenom prerastawu ~a~anske ~ar{ije u grad podizawem wene privrede, javnih ustanova i privatnih ku}a, rekla je Lela Pavlovi}, direktorka Arhiva i urednik ovog izdawa, predstavqaju}i autora i wegovo delo. Naàlost, ve}ina ovih prvo~elnika je zaboravqena. Tek jedna ili dve ulice nose wihova imena u na{em gradu, a {ta je sa ostalima, pita se u svojoj kwizi Maxarevi}. Recenzent Radovan M. Marinkovi} isti~e da zahvaquju}i Maxarevi}evom sveobuhvatnom ponirawu u prvorazredne istorijske izvore saznajemo kako su prvo~elnici op{tine â~ak po`rtvovano obavqali odgovorne poslo-

ve, od prvog Vuka{ina Danilovi}a (1839), predsedateqa Primiritelnog suda do Veselina Miliki}a (1906-1914), za ~ija dva mandata je â~ak dobio savremenu bolnicu, prvu èlezni~ku stanicu i modernu klanicu. Osim li~nih biografskih podataka, Maxarevi} prati i sudbine supruga i dece prvih qudi â~ka, tako da, zahvaquju}i ovom istraìvawu saznajemo vi{e i o wihovim potomcima, kaè Marinkovi}. Izlo`ba na istu temu realizovana u maju ove godine u Arhivu, a sada i kwiga, svakako su izazov i za aktuelnu vlast da im se na primeren na~in oduì tako {to }e ih sa~uvati od zaborava, predlaè Marinkovi}. Ovim delom Maxarevi} je potvrdio trajnu aktuelnost arhivske gra|e. Pojava

ove kwige je veliki doprinos u popuwavawu praznine koju smo imali u istoriji ^a~ka 19. veka, pored hronologije “Istorija ^a~ka od praistorije do savremenog doba”, koju su pre nekoliko godina uradili Lela Pavlovi} i Goran Davidovi}, istakao je muzejski savetnik Radivoje Bojovi} kao vrsni poznavalac istorije Srbije. On je izdvojio da je vi{e od 19 predsednika ~a~anske op{tine u ovom periodu imalo ulogu deputirca, odnosno, narodnog poslanika. Neki od wih su vi{e puta bili birani, a

ubedqivo najvi{e Nikola Radovanovi}, koji je od 1859. do 1901. godine {est puta bio predsednik op{tine â~ak, a ~ak devet puta biran za narodnog poslanika. U wegovo vreme u â~ku je podignuta zgrada Okru`nog na~elstva, jedna od najve}ih u tada{woj Srbiji, proradio je telegraf, vra}ena su okru`na nadle{tva iz Karanovca (Kraqeva) u â~ak, obnovqen je rad kwi`nica, obnovqen je drveni most na Moravi, Gimnazija je postala ~etvororazredna, spojeni su Rudni~ki i â~anski okrug u novi sa sedi{tem u â~ku, a 1898. vra}ena je episkopska stolica u â~ak. Nastavqena je i gradwa gradskog bedema, od Kuèqeve ba{te, a 1900. zapo~eta gradwa kasarne 10. pe{adijskog puka i podignuta zgrada â~anske {tedionice, a varo{ je dobila i prvi hotel. Rado{ @. Maxarevi} (1947), je autor nekoliko monografija, pokreta~ je i osniva~ arhivskog ~asopisa “Izvornik” za koji je priredio brojne radove i bio wegov urednik od 1986. do 1990, a za postignute rezultate dobio je sva zvawa u arhivskoj struci. Z. L. S.

PREDSTAVQEN 41. ZBORNIK RADOVA NARODNOG MUZEJA

NEZAOBILAZNA NAU^NA PUBLIKACIJA

redstavqawe 41. broja Zbornika radova Narodnog muzeja u petak, bilo je stvarala~ki i istraìva~ki doprinos ove ustanove obeleàvawu Dana Grada. Da su muzeji profesionalni ~uvari materijalnog nasle|a svih minulih epoha, od praistorije do savremenog doba, potvr|uje i ova svojevrsna stru~na “~itanka”, o kojoj su govorili istori~ar umetnosti Zorica Zlati} Ivkovi}, kustos Muzeja na otvorenom “Staro selo u Sirogojnu” i Aleksandar Maru{i}, istori~ar Muzeja Rudni~ko-takovskog kraja. Zbornik sadrì deset tekstova iz oblasti paleontologije, arheologije, istorije, kulturne istorije, konzervacije. Pokrenut kao “stru~ni ~asopis koji }e publikovati rezultate nau~nog rada stru~waka kako iz mati~ne ku}e, tako i sa strane” – zapisano je u wegovom prvom broju. Tokom ~etiri pune decenije trajawa i stalnog razvoja, Zbornik radova Narodnog muzeja iz â~ka je dosegao nivo nezaobilaznog i vrednog nau~nog ~asopisa. Za novi izgled i logo posledweg Zbornika bila je zaduèna Vesna Stanisavqevi}, dok redakciju lista ~ine stru~waci sa akademskim zvawima, ~ija imena je navela direktorka Muzeja Delfina Raji}. - To {to danas, nakon 42 godine posve}enog bavqewa izdava~-

DESET STRU^NIH RADOVA

kom delatno{}u perodike, prisustvujemo predstavqawu 41. izdawa Zbornika zaslu`uje sve pohvale koje treba uputiti svim wegovim urednicima. Osniva~ i urednik prvih 25 svezaka, u periodu od 1969. do 1995. godine bio je Milovan Vulovi}, koji je okupio veliki broj vrsnih istra`iva~a, nau~nika, publicista i stvaralaca, osigurav{i mu i podr{ku lokalne samouprave u obezbe|ivawu materijalnih sredstava za publikovawe. Od 26. do 33. broja, narednih osam godina, kontinuitet Zbornika je uspe{no

odr`ala Nevenka Bojovi}, a od 34. sveske do danas, za uspe{no trajawe, osavremewavawe i modernizaciju Zbornika, zahvalnost dugujemo Delfini Raji}. Zbornik je od 32. broja katalogizovan i opremqen rezimeima na francuskom i engleskom jeziku, a od 2004. godine dobija nov likovno-grafi~ki redizajniran izgled - rekla je na promociji Zorica Zlati} Ivkovi}. Me|u brojnim terenskim bele{kama, izve{tajima, saop{tewima o planiranim i

Biqana ^kowevi} potpisuje rad “Paleoflora i paleolo{ka analiza lokaliteta Kamenica kod â~ka”; mr Katarina Dmitrovi} pi{e na temu “Torkvesi iz bronzanog doba iz okoline â~ka”, a re~ je o posebnoj vrsti metalnih ogrlica iz ovog perioda, otkrivenih u ~a~anskoj regiji; dr Vujadin Ivani{evi} i Marina Kotarac pi{u o “Ostavi vizantijskih traheja iz Zabla}a kod â~ka”, u ovom radu je obra|eno 125 traheja koje ~ine ostave prona|ene u Zabla}u, dok se drugi deo od 268 nov~i}a nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu; dr Mihailo Milinkovi} prezentuje u svom radu “Arheolo{ka istraìvawa Gradine na Jelici 2010.” sa kratkim osvrtom na kampawe do 2009. godine; Marijana Joveli} u “Prilogu prou~avawa a{e, dela jaha}e opreme iz 19. veka”, (iz zbirke Vojnog muzeja) iznosi pretpostavke o poku{aju srpskog kneza Milana Obrenovi}a da preko detaqa na uniformama stekne naklonost srpske vojske; dr Aleksandra Pe}inar u svom radu “Stvarawe Kraqevine SHS i Gr~ka”, period od kraja Prvog svetskog rata ozna~ava kao zaokret u srpsko-gr~kim diplomatskim odnosima; rad dr Milo{a Timotijevi}a “Srpski kulturni klub i general Milan Nedi}: dokument o privatnoj inicijativi u obave{tajnoj delatnosti na po~etku Drugog svetskog rata (1939)” govori o uticaju ovog kluba na profilisawe politi~ke orijentacije srpskog gra|anstva pred Drugi svetski rat; Slobodan Jakovqevi} pi{e o “Konkordatskoj krizi u @i~koj eparhiji 1937/38.“, a dr Ilija Popovi} i dr Svetislav Markovi} o “Osnivawu i radu kulturno-umetni~kih dru{tava u op{tini â~ak”, dok deseti prilog potpisuje konzervator Slobodan Bogojevi} “Metalni arheolo{ki predmeti – aktivna korozija i metodi stabilizacije”. preduzetim aktivnostima, studije o sporadi~nim, kao i sveobuhvatnim istraìva~kim poduhvatima i nau~nim dostignu}ima, sabranim i publikovanim u ~a~anskom Zborniku, gotovo da nema vremenskog perioda, isto-

rijske, geografske ili tematske oblasti koje su ostale po strani, neobra|ene i nepomenute. Otuda Zborniku pripada epitet ~uvara svekolike kulturne ba{tine. Z. L. S.

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

INTERVJU

DINKO TUCAKOVI], PISAC ROMANA I REDITEQ FILMA O FILMAXIJAMA [EZDESETIH inko Tucakovi} je bio sedam godina umetni~ki direktor F e s t i v a l a “Animanima” u na{em gradu, uz brojne prezentacije i promocije, koje je i li~no imao kao autor i rediteq tako da, po wegovim re~ima, “ima veliku qubav i po{tovawe prema â~ku”. Zato je, iz svojevrsne zahvalnosti prema doma}oj publici, pro{le srede uprili~io prvo prikazivawe u Srbiji, svog dugometra`nog igranog filma “Doktor Rej i |avoli”, kao i promociju istoimene kwige, o kojoj je govorio Zoran Bognar, urednik Izdava~ke ku}e “Dereta”, upravo u na{em gradu, a u organizaciji Kwièvnog programa Doma kulture. Film je snimqen po romanu koji tretira “neproverenu pri~u, da je znameniti ameri~ki rediteq Nikolas Rej svojevremeno video Tita”, kao poznatog qubiteqa filmske umetnosti i filmaxija, u kome je Rej predstavqen kao rediteq komunista, angaòvan na na{im prostorima i zaveden ideolo{kim diktatima dve licemerne konkurentske filmske produkcije, beogradske i zagreba~ke, ali i prikovan za sopstveni porok, uvezan u ~vor izme|u gume i igle… Koliko su roman i film autenti~ne pri~e o Nikolasu Reju? - Pri~a je autenti~no sastavqena od dokumentarnih podataka, od onoga {to se zaista desilo, ali ono {to sam ja napravio, to nije dokumentarni film, to je jedna umetni~ka pri~a, koja ima svoje slobode. Posluìo sam se ne~im, ~ime se sluè razni umetnici, a to je da ìvot posluì kao inspiracija i ~ini mi se da je to publika prepoznala i da }e na svaki na~in uìvati, zato se roman i film razlikuju. Roman je nastao pre filma, i na pitawe po ~emu se razlikuju, ja kaèm imaju razli~it po~etak sredinu i kraj. To su dve stvari. Moè li se re}i da je okosnica teme ovog filma dilema, problem tuma~ewa umetnosti u razli~itim ideologijama, kapitalisti~koj i komunisti~koj? - Apsolutno, to je jedna ve~na tema, u ovom slu~aju umetnost je izgubila u odnosu na ideolo{ki

“DOKTOR REJ I \AVOLI” PREMIJERNO U ^A^KU da mnogo dugujemo {ezdesetim, a ja sam ose}ao potrebu da ovom kwigom, a i filmom, napravim spomenik tom vremenu i

tuma~io Nikolasa Reja? - Tuma~io ga je britanski glumac Pol Leonard Marej. Do wega smo do{li sasvim

Scena iz filma: britanski glumac Pol Leonard Marej (u sredini) u ulozi Nikolasa Reja

Dinko Tucakovi} i Zoran Bognar na premijeri u ^a~ku

sukob. Iako su protagonisti ovog sukoba naizgled pripadnici iste ideologije, Ratko Dra`evi} i Nikolas Rej, ~iwenica je da oni ne pripadaju istim sistemima, ipak, kako god bili progresivni i Amerikanac Rej i Dra`evi}, Srbin i Jugosloven u to vreme, ta kombnacija u tom istorijskom trenutku nije mogla da nam da ne{to, a to ne{to je moglo da bude veli~anstveno, tako da je to zapravo pri~a o propu{tenim {ansama, kakve se retko de{avaju. Mislim da su te {ezdesete godine bile baza onog kvalitetnog {to i danas imamo u kulturi i da su one iznedrile i ]osi}a, i Peki}a i Mihiza, i da se mo`da jo{ malo stvari

zakotrqalo, mo`da ne bismo danas ìveli ovakve ìvote, kakve trenutno ìvimo. Zna~i

Beogradu, koji je u to vreme bio zaista metropola sa sjajnim mestom na mapi sveta u koju su dolazila najve}a imena iz sveta kulture na planeti. Slaète li se na osnovu ove filmske pri~e, da talenat i umetnost ne trpe nikakve granice, nikakvu vrstu kalupa i sputavawa? - Pa, to je kqu~na stvar. I moj junak Draèvi}, koji je bio ~ovek ispred vremena, iako je bio u komunisti~kom aparatu, ali i ~ovek na svoju ruku, i sa manirima aristokrate, me|utim, on nije imao dovoqno ne hrabrosti, nego vizije da otpusti ko~nice i napravi taj film. Zna~i, umetnost ne poznaje ograni~avawa, kanarinci ne pevaju najboqe u krletci, nego na slobodi, ne poznaju stege i uvek kad se desi da umetniku date slobodu, desi se ne{to dobro. Draèvi}a ubedqivo igra Dragan Bjelogrli}, ko je

slu~ajno. Od prijateqa sam ~uo da u Beogradu ìvi jedan britanski glumac i uglavnom me zanimalo, da ima iskustvo ~oveka koji ìvi u jednoj potpuno nepoznatoj sredini, kao i Nikolas Rej, pokazalo se da ima i fizi~ku sli~nost sa wim, a ~iwenica da je ìveo i u Americi, ba{ u Viskonsinu, i da je poznavao taj dijalekt, doprinela je jo{ vi{e nekoj autenti~nosti. Ko }e sve videti ovaj film? - Film je zatvorio 40. FEST ove godine, prikazan je na festivalima u Sopotu, Ni{u, Vrwa~koj Bawi, sve do Leposavi}a, a trenutno se prikazuje po Srbiji, u Uìcu, Subotici, Zrewaninu, Ni{u, Kragujevcu. Snimqen je pro{le, a premijeru je imao 4. marta ove godine, ide i na neke svetske festivale i o~ekujemo DVD izdawe po~etkom slede}e godine. Z. L. S.

KONZERVATORSKA PREDAVAWA U NARODNOM MUZEJU

ÛVAWE KULTURNE I SAKRALNE BA[TINE ahvaquju}i saradwi ~a~anskog Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a nakon izlo`be ikona "Akatist ve~nom", pro{le srede su u ovoj ustanovi odràna Konzervatorska predavawa sa ciqem da se predstavi zna~aj konzervatorskog rada u o~uvawu kulturne i sakralne ba{tine. Na predavawima je bilo re~i o tehnologiji izrade vizantijske ikone i restauraciji predmeta sakralne umetnosti, a odràna je i radionica namewena sredwo{kolcima, kao deo eduka-

tivnog programa. O "Tehnologiji izrade vizantijske ikone" govorila je Ivana Mari~i}, stru~ni saradnik Odeqewa konzervacije Muzeja savremene umetnosti, koja je tom prilikom istakla da je kult ikone nastao jo{ u 3. veku, ali je ikonopisawe prolazilo kroz periode procvata i ikonoborstva dok Crkveni sabor u Carigradu u 9. veku nije postavio stroga ikonografska pravila kanone, koji se po{tuju i do danas. Ikonopisawe iziskuje poznavawe tih kanona, pravilan odabir drvene pod-

loge, wene pripreme i za{tite, kao i posedovawe ve{tine ikonopisca da predstavi duhovnu lepotu, `ivot svetih i prenese hri{}ansku poruku na onoga ko se pred ikonom moli, rekla je Mari~i}. Govore}i o "Osnovnim smernicama konzervacije i restauracije {tafelajnog i zidnog slikarstva" Biqana [ipeti}, konzervator Muzeja savremene umetnosti, je ukazala na primere iz dosada{we prakse sa akcentom na preventivnoj za{titi, re{avawu o{te}ewa, skladi{tewu u transportu

pokretnih dobara. O "Konzervaciji krsta proskurnika iz manastira Svete Trojice kod ^a~ka" govorio je Slobodan Bogojevi}, diplomirani in`ewer tehnologije - konzervator ~a~anskog Muzeja, isti~u}i da je ova relikvija iz perioda od 17. do 19. veka, otkrivena prilikom arheolo{kog iskopavawa 1976. a demonstrirano je weno stawe pre u toku i nakon konzervacije. Bogojevi} je ujedno predstavio rad, ciqeve i zadatke Konzervatorskog odeqewa Narodnog muzeja. Z. L. S.

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

KULTURA

IZLO@BA MIRJANE BOBE STOJADINOVI] U UMETNI^KOJ GALERIJI „NADE@DA PETROVI]“

POKLON KWIGE

GRADSKE METAMORFOZE zlo`ba “Gradske metamorfoze” Mirjane Bobe Stojadinovi}, magistra umetnosti iz Beograda, otvorena u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}” u petak, je realizacija nagrade Galerije, koju je ova umetnica dobila 2010. godine za rad “Vodi~ kroz izlo`be i gradove” na 25. Memorijalu. Za naziv izlo`be inspirisao ju je citat iz jedne kwige pisane 1939. godine, a odnosi se na Beograd iz prethodnog perioda, koliko se mewao, i odra`ava ne samo istoriju grada, koliko i metamorfoze ~itavog jednog podru~ja, ka`e Stojadi-

novi}ka. Konkretan povod za nastanak ove postavke bila je se~a platana u Bulevaru kraqa Aleksandra u Beogradu 2010. godine, kao veoma drasti~na promena u gradu, koja je izazvala dezorijentaciju kod onih koji su u ovoj ulici odrasli. Ovaj ~in promenio je sliku grada, a fotografi{u}i ~itav proces se~ewa, odno{ewa i va|ewa paweva sa svim wihovim presecima i godovima, koji svakako svedo~e neko vreme i trajawe, umetnica je poku{ala da ih ovekove~i, sa~uva kao dokument, ali i uporedi wihovu veli~inu sa svojim stopalima i uporedi vreme koje je nepovratno zaustavqeno. Umetni~ki re~eno izlo`ba “Gradske metamorfoze” je nastavak istra`ivawa problema obnove grada, i ujedno destrukcije urbanog tkiva, a to razmatrawe neminovnih promena u gradu, vremena u gradu, umetnica trenscenduje na primeru

Sebastijan Fouks

ÂROBNA NEDEQA razni~na ~arolija caruje u Londonu u nedeqi uo~i Boì}a. @ivoti sedmoro qudi iz sasvim razli~itih dru{tvenih miqea prepli}u se dok svako od wih poku{ava da prona|e ostvarewe na li~nom planu. Wihovi snovi nezamislivo se razlikuju - od kovawa planova za najve}u finansijsku prevaru u istoriji do pronalaèwa su{tinskog smisla ìvota - a oni i ne slute da postoji ne{to {to ih sve neraskidivo povezuje. Kada sudbina odlu~i da se malo poigra, shvati}e da imaju mnogo vi{e zajedni~kog nego {to su mogli i da pretpostave... Kako se pri~a pribliàva uzbudqivom vrhuncu, protagonisti }e morati da upoznaju jedan drugog, ali i da zavire u sopstvenu du{u i priznaju sebi {ta je to {to zaista èle... Nemilosrdno duhovita i dirqivo iskrena, ârobna nedeqa u izdawu Alnarija pokazuje da je put do istinske sre}e i qubavi u lavirintu modernog ìvota teàk -ali ipak ne i nemogu}.

jedne ulice na op{te pitawe, da li su takve drasti~ne promene nu`nost i neminovnost i da le je ne{to moglo i da se sa~uva? U tom kontekstu metamorfoze dogodilo se da bude uni{teno ne{to je kodirano u samom gradu, a da se grad ipak inovira, kaè Mirjana Stojadinovi}. Izloèni radovi nude nekoliko razli~itih koncepata i slojeva. Jedan od wih je instalacija sa plitkim bazenom, u kome kapqice stvaraju neprekidne koncentri~ne krugove, poput godova na pawevima odse~enih stabala, dok wihovo nestajawa ozna~ava oparalelno nestajawe i prolaznost vremena. I crte` na papiru sa reckama i mobilnim ekranom nastao je tako|e iz potrebe da se zabeleì vreme, a wihovim poklapawem doìvqava se umetni~ki efekat. Jedna od instalacija je i gomila zvu~nika koja nudi paralelnu vi{eglasnost, a ti glasovi su zapravo komentari anketiranih gra|ana o se~i platana u Bulevaru, i o tome {ta je to nematerijalno i najdragocenije u gradu {to je nestalo ili se

mewa, a mo`da i nije moralo. Na zidnom crteù su stihovane pruke koja je i moto cele izlo`be: “Ovo je zvuk grada. Ovako zvu~i bulevar predve~e. Ovako ujutru. Sija sunce, nedeqno jutro. Ovako pada ki{a na Bulevaru. Ovako duva vetar. Ovako zvu~i graja. A ovo je zvuk pija~nih kolica. Ovako se qudi smeju.” Izlo`bu je otvorila istori~ar umetnosti Una Popovi}, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu koja je za katalog izlo`be priredila sadràjan intervju sa umetnicom. Mirjana Boba Stojadinovi} (Beograd, 1977) je diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a magistrirala je i na Institutu Pit Cvart u Roterdamu u Holandiji i Fakultetu umetnosti u Plimutu u Engleskoj. Autor je i realizator aktuelnog projekta-foruma “Umetnik kao publika”, serije javnih diskusija me|u publikom o odabranim umetni~kim radovima, a od 2010. ih odràno ukupno 27, posve}enih znamenitim stvaraocima i wihovim delima. Jedna je od osniva~a Udruèwa umetnika DEZ ORG u Beogradu 2005. Izlagala je na broojnim samostalnim i kolektivnim izlo`bama. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

AKO SE VIDIMO SUTRA? , ako se vidimo sutra, mo`da }emo se vi{e po{tovati, voleti, paziti, mo`da }emo imati vi{e obzira jedni prema drugima i biti humaniji kada pored nas nekome ba{ i “ne cvetaju ruè”. Mo`da }e nas ova apokalipti~na euforija vezana za 21. decembar i kraj Majanskog kalendara, ili kraj sveta, ili kraj bilo ~ega na ovom svetu, u~initi boqim, pravednijim i naterati da se okrenemo sebi i vi{e cenimo ìvot koji imamo, ba{ takav, kakav jeste. ôvek, kaù, u mladosti mora da obezbedi sebi {tap na koji }e se osloniti u starosti, samo, u ovakvim planetarnim okolnostima i starost je postala daleka iluzija. Da li nam se taj “{tap” izmi~e, ili je

Kao i svakog petka, â~anski glas i kwiàre Vulkan }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

kona~no proradila “kosmi~ka batina”, da nas sve opomene kako smo u mnogo ~emu ba{ preterali. Neke poslovice kaù: “[to }e postati kopriva, od malena èè”, a da “~ista savest ima odvaàn jezik”. Takvih , hrabrih i odva`nih, pa i “ludo hrabrih”, me|u nama je oduvek bilo mnogo. Narode glavu gore, bar smo mi na ovim prostorima bili svedoci raznih uni{tewa, tako da nas ni danas, ni sutra, ni bilo kada u narednim danima, ni{ta, ama ba{ ni{ta, ne}e iznenaditi. Mi smo nebeski narod, a dokaz za to je i ~iwenica da jo{ uvek postojimo... Ako se vidimo od sutra, mo`da se i izqubimo. Z. L. S.

Filipa Fjoreti

KWIGA QUBAVI Lili, kraqica retro stila, i wen de~ko Robi vode antikvarnicu kwiga u Sidneju. U po{iqci retkih kwiga pristigloj iz egzoti~nog Najrobija, otkrivaju anti~ki rukopis, erotsku Kwigu qubavi, koja ima izuzetnu vrednost na trì{tu. Ubrzo im na vrata kuca Vilijem, misteriozni Rus, koga je angaòvala londonska firma za povra}aj ukradenih umetni~kih dragocenosti. Robi odbija da mu preda kwigu i nestaje sa zajedni~kom u{te|evinom. Lili ostaje sa Rusom i wegovim mo}nim poslodavcima koji èle kwigu po svaku cenu. Sklopiv{i savez iz nu`de s Vilijemom, Lili kre}e na put po svetu traè}i svog de~ka i Kwigu qubavi, {to nam donosi veselu romanti~nu komediju, punu zapleta, tajni i qubavnih neda}a.

KULTURA

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

KAD PRABAKIN KUVAR POSTANE DIPLOMSKI RAD

KULINARSKE MRVICE

MRVI] MILICE „ Dobra kuhiwa na ~ast je svakoj gazdarici, a mlade `ene, uz sva druga lepa svojstva, treba da se usavr{e i u kuvawu. Dobro kuvati ne u~i se povr{nim razgledawem kuvara, ve} treba razmi{qawa, okretnosti i mnogo ve`be”,

”

- zapisala je pored ostalog po~etkom 20. veka Milica Nakarada, prabaka Milice Mrvi}, diplomiranog fotografa iz Beograda, koja je svoju, umetni~ku verziju ove kwige, predstavila pro{log ~etvrtka kao gost Kulturnomarketing 032/342-276

obrazovnog programa Doma kulture. Kwiga “Kulinarske mrvice Mrvi} Milice” je svojevrsno likovno i filozofsko razmi{qawe o hrani, inspirisano zbirkom recepata s po~etka 20. veka, koju je ona preto~ila u svoj diplomski rad, odbrawen na Fakultetu primewenih umetnosti u Beogradu, oboga}en wenim komi~nim umetni~kim fo-

tografijama. Ovim skra}enim reizdawem Milica Mrvi} je obuhvatila tri generacije èna iz svoje porodic e , ukqu~uju}i i recepte svoje bake Melanije Mrvi}, ali i svoje m a j k e . Ipak, inicijalni u celom projektu je bio prabakin kuvar, koji je na oko 500, rukom ispisanih, stranica, Milica Nakarada po kojoj i mlada autorka nosi ime, zabeleìla u vremenu kada je partrijarhalan odnos u porodici ènu “video” gotovo iskqu~ivo u kuhiwi. Koliko je za wu bio vredan ovaj svojevrsni “bukvar za doma}ice”, svedo~i i

~iwenica da ga je ponela be`e}i od ratova iz Slavonskog Broda, odakle poti~e. Osim starih recepata, autenti~ni rukopis sadr`i i brojne prakti~ne

Mrvi} Milica

savete o ishrani, ostavqawu zimnice i konzervirawu hrane, ~i{}ewu i odràvawu, primeni hrane u kozmetici, ali i elemente bontona u postavqawu trpeze razli~itim povodima, pravilima gde ko sedi, pona{awu u raznim prigodama. Tu su i crteì kojima su ilustrovana pojedina uputstva. Kwiga je doìvela i svoje {tampano izdawe po~etkom 20. veka, ali zbog o{te}ewa i nedostatka pojedinih stranica, nema impresum, pa je te{ko utvrditi ko je i kada bio wen izdava~.

Pored te porodi~ne istorije koju kuvar nosi, Milicu Mrvi} je zaintrigiralo upore|ivawe i uo~avawe razlika izme|u dva vremena koja deli ~itav vek. Ona je svoju verziju ovog kuvara podelila na poglavqa, a za naslovnu stranu korice odabrala prabakin vez iz 1894. godine, daruju}i ~itaocima i fototipsku kwi`icu odabranih recepata u rukopisu. Ista je bila tema i prve samostalne izlo`be, koju je Milica Mrvi} imala krajem septembra u ^a~ku. Z. L. S.

DE^IJA STRANA

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

NA[A DECA VRTI]

„NADE@DA PETROVI]” rva grupa dece, koju smo posetili u na{em predstavqawu vaspita~ica i wihovih mali{ana u “â~anskom glasu”, bili su pred{kolci u vrti}u “Nade`da Petrovi}”. Vaspita~ice su Marijana Dragi}evi} i Jelena Savi}. Wih dve vode grupu od tridesetoro mali{ana, kako kaù, komunikativnih, druèqubivih i uvek spremnih za saradwu. Kreativnost vaspita~a je od velikog zna~aja, nagla{ava Marijana: - Iako imamo obavezne aktivnosti za decu, predvi|ene planom i programom, trudimo se da zapaàmo i druge stvari koje ih interesuju. Deca, naravno, imaju svoja interesovawa i dajemo im slobodu da sami biraju {ta ih interesuje najvi{e. Ima puno materijala u vrti}u i ma-

li{ani mogu kvalitetno da se igraju - pri~a nam Marijana. Ona kaè da devoj~ice najvi{e vole da crtaju, a de~aci se bave “gra|evinom”. Ba{ kad smo ih posetili, “gradili su Kineski zid”. Roditeqi dece iz ove grupe trude se, koliko je u wihovoj mo}i, da doprinesu {to sadràjnijem ispuwavawu vremena svojih mali{ana. Kada im je “Glas” bio u poseti, pripremali su priredbu za ceo vrti}. Roditeqi su obezbedili grickalice i sokove, a mali{ani “umetni~ka dela”. Pokazivali su svoje crteè i druìli se, u ve} novogodi{woj atmosferi. Iako su tek po~eli sa ki}ewem, u sali za druèwe bila je jelka, a Sne{ko Beli} im se sme{io sa zida. I. M.

Deca sa vaspita~icama Marijanom i Jelenom

Pitali smo neke od mali{ana,

[TA JE TO DRUGARSTVO?

Svetozar Mi}i} - Drugarstvo je kad se dru`i{, kad deli{ sa drugarima, kad se igra{ i kad bude{ mnogo dobar prema drugarima. I kad po{tedi{ nekog i da bude{ puuuuno sre}an.

Vladeta Kova~evi} - Udario me Matija, i to nije drugarstvo. To je kad se ne udara{.

Vuka{in To{ovi} -Moj drug je Nemawa. Mi se igramo i idemo uvek napoqe. Vozimo bicikle, ali ne vozimo brzo.

marketing 032/342-276

Vi{e fotografija na sajtu - www.cacanksiglas.rs

Qubica Poqi~ak - Drugarstvo je kada drug i drugarica, jedan de~ak i jedna devoj~ica `ele da budu prijateqi, `ele zajedno da sara|uju i da mogu da naprave neke stvari.

An|ela Milo{evi} - Moja drugarica se zove Jana. Mi se igramo, najvi{e kao doktora. Ona bude doktor, a ja sam kao bolesna.

ZABAVA

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

ÔVEK U SVEMIRU tartna linija „Svemirske trke“ je nacrtana jo{ sredinom pedesetih godina 20. veka kada su tada{we supersile, Sjediwene Ameri~ke Dràve i Sovjetski Savez, otpo~ele svoje produkcije balisti~kih raketa, koje bi mogle biti iskori{}ene za lansirawe predmeta u svemir. Razvoj takve svemirske tehnologije je podrazumevao nadmo} i u proizvodwi oru`ja, a pobednik trke naoruàwa dobio bi po~asno mesto svetskog lidera. Slawe ~oveka na Mesec je trebalo da predstavqa pobedu jednog sistema proizvodwe, za~etak novog na~ina ìvota, po~etak kraja haosa tada{wih dru{tvenih de{avawa – ustoli~ewe masovne kulture i pobedu kapitalizma. Ispostavilo se da je bilo i ne{to vi{e od toga. Po~etkom {ezdesetih godina 20. veka, izvr{ena je neuspe{na invazija Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Zalivu sviwa sa ciqem da svrgnu reìm Fidela Kastra. Alfred Hi~kok je snimio „Psiho“. Izgra|en je Berlinski zid. Endi Vorhol je izloìo svoju Campbell Soup Can. Izvr{en je atentat na predsednika Kenedija, a Martin Luter King je odrào istorijski govor „I have a dream“, koji je uticao na ukidawe rasne segregacije. Posle demonstracija na ulicama Los An|elesa, akt o gra|anskim pravima prolazi u

OTKRIVAWE MESECA

SAD. Rokenrol do`ivqava svoj vrhunac na Vudstoku. Mao Cedung podi`e kulturnu revoluciju. Snimqena je serija „Zvezdane staze“, {to je ozna~ilo po~etak no-

IZREKE POZNATIH

AJOVA - Zabraweno je da poqubac traje du`e od pet minuta.

}ujemo.“ „Svaka je zamisao laka kad se ne uzme u obzir stvarnost.“ Proust „Smatram da je smeh jedna od najozbiqnijih stvari.“ Raabe „îtava tajna da produùjemo ìvot sastoji se u tome da ga ne skra-

vog doba u kinematografiji kada su filmovi po~eli da li~e na serije. Rat u Vijetnamu biva povod za masovne demonstracije omladine i takozvanu kontrakulturnu revoluciju 1968, koja je iznedrila razli~ite vrste sloboda: slobodu li~nog izraàvawa, slobodu istraìvawa sopstvenog potencijala, slobodu kreirawa svog Ja, slobodu od rigidno postavqenih uloga i hijerarhijskih statusa, slobodnu qubav, prava èna… Konzumerizam, advertajzing, masovna upotreba psihoaktivnih supstanci, kontrola ra|awa, pokret za o~uvawe prirode, otkrivawe isto~ne filozofije i spiritualizma na Zapadu, tako|e su istorijski momentumi konteksta „Svemirske trke“. Nacionalna aeronauti~ka i svemirska administracija (NASA) bila je vladina agencija stara svega tri godine kada je zapo~ela izgradwu najja~eg svemirskog programa tog vremena, sa vrlo limitiranim buxetom. U maju 1961. predsednik Xon F. Kenedi je u svojoj „Specijalnoj poruci o urgentnim nacionalnim potrebama“ zatraìo od Kongresa ve}u finansijsku i svaku drugu podr{ku re~ima:

Saltikov - Scedrin

„Kao prvo, verujem da je ova nacija u stawu da postigne svoj ciq i da }e ~ovek sleteti na Mesec pre kraja ove dekade.“ Urgentnost ove poruke dolazila je iz zebwe da bi Rusi mogli biti prvi koji bi postigli taj ciq – budu}i da su do tog trenutka ve} uspe{no lansirali Sputnik 1 i da je Jurij Gagarin ve} posetio svemir. Kenedijeva molba je ispuwena u julu 1969, kada je uspela misija Apolo 11, kojom su, na trenutak, prevazi|eni svi mogu}i strahovi. „Svemirska trka“ je postala trka za novi ìvot. To su bile godine u kojima se brisala linija izme|u ma{te i realnosti: otvoreni su novi horizonti stvarnosti. Otkriven je novi nivo qudskog potencijala. Poslata je poruka ne samo suparnicima ve} i ~itavom ~ove~anstvu: da nema nemogu}ih zadataka. Povratak lunarnog modula Apolo 11 na Zemqu bio je trenutak u kome je fokus razvoja oblasti rada stavqen na tehnologiju i wenu primenu u svakodnevnom ìvotu. Ova misija nije donela zna~ajnija istraìvawa samog Meseca, ali je dobila zna~ajno mesto tehnolo{ke inovacije na globalnom planu.

SEVERNA DAKOTA Strogo je zabraweno spavati u krevetu sa cipelama na nogama.

„Te`e je primiti savet nego odbiti poklon.“ Sand „Prijateqe stvara sre}a, a nesre}a proverava.“ Seneka

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

NEOBI^NI ZAKONI KALIFORNIJA - Strogo je zabrawena pretwa ili ubijawe leptira.

FLORIDA - Zabraweno je pevawe na javnom mestu, u kupa}em kostimu.

Pripremila N. R.

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

LU^ANI

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD I CRVENI KRST OP[TINE LU^ANI POJA^AVAJU AKTIVNOSTI

OLAK[ATI TERET KRIZE UZ SNA@NIJU PODR[KU LOKALNE VLASTI posledwih deset godina op{tina Lu~ani je izgubila 4.000 stanovnika. Prema najnovijem popisu, ovo podru~je naseqava oko 20.600 gra|ana. Kako isti~e Stana Proti}, direktor Centra za socijalni rad, koliko je situacija ozbiqna najboqe svedo~i podatak da Op{tina ima negativnu stopu prira{taja. Iz godine u godinu negativan trend se nastavqa, mnogo vi{e qudi umire, nego {to se ra|a. Tu su i stalne migracije stanovni{tva. Pod teretom ekonomske krize, mnogi `iteqi seoskog podru~ja poku{avaju da na|u uhlebqewe u ve}im gradovima i napu{taju svoja ogwi{ta. - U selima prete`no ostaju stari qudi, koji nisu sposobni da se samostalno izbore za normalan `ivot. Naj~e{}e i wihova deca ne uspevaju da se sna|u u novim sredinama, tako da i daqe vode borbu za sop-

ù roditeqe - kaè Stana Proti}, nagla{avaju}i da u ovim kriznim vremenima ìvot mnogih qudi zavisi od socijalne pomo}i i sposobnosti zajednice da ta sredstva obezbedi. Stana Proti} smatra da nova lokalna vlast ima sluha za oblast socijalne za{tite. O tome najboqe govori podatak da projekcija buxeta za narednu godinu ima nagla{enu socijalnu dimenziju. Predvi|ena su ve}a sredstva za socijalna davawa, {to }e u narednoj godini zna~ajno olak{ati ìvot najugroènijim kategorijama stanovni{tva. - Kako bi se podigao natalitet na ovom podru~ju, lokalna samouprava je spremna da podrì mlade majke da ra|aju. Projekcijom novog buxeta predvi|ena su sredstva jednokratne pomo}i, u visini od 30.000

dinara, za svaku novoro|enu bebu. Drugo pravo predvi|a materijalnu pomo} majkama u trajawu od dvanaest meseci, ukoliko su oba supru`nika nezaposlena - isti~e direktorka Centra za socijalni rad, u svom komentaru predloga buxeta za 2013. godinu. I u oblasti za{tite starog stanovni{tva oti{lo se korak daqe. Stana kaè da je zahvaquju}i lokalnoj samoupravi ve} zaposleno {est gerontodoma}ica, koje pomaù stare u obavqawu ku}nih poslova, dobavqaju im lekove i namirnice i ~esto obezbe|uju prevoz do zdravstvenih ustanova. Na taj na~in se kvalitet ìvota starije populacije ovog podru~ja, a koja se nalazi u situaciji socijalne potrebe, zna~ajno poboq{an. Za narednu godinu su planirana i nova zapo{qavawa geron-

todoma}ica, a to }e u svakom slu~aju predstavqati kvalitet vi{e. Na podru~ju Lu~ana ima oko 450 korisnika socijalne pomo}i. Tu|u negu i pomo} koristi 250 osoba. U ovoj godini pomo} ove socijalne ustanove koristilo je 1.300 qudi iz najosetqivijih kategorija stanovni{tva. Zaposleni u Centru za socijalni rad su od samog po~etka zime poja~ali svoje angaòvawe, kako bi predupredili neèqene pojave. Uradili su temeqnu analizu i unapred odredili kriti~ne ta~ke seoskog podru~ja na kojima bi najugroèniji tokom zimskih meseci mogli da do|u u teàk poloàj. I u narednom periodu posebnu pa`wu }e posvetiti zbriwavawu i pomo}i onih kojima je to najneophodnije.

Stana Proti}

stvenu egzistenciju i opstanak porodice, pa zbog

toga u ve}ini slu~ajeva i nisu u situaciji da poma-

SIGURAN OBROK ZA HLADNE DANE

NARODNA KUHIWA I U 2013. GODINI Crveni krst op{tine Lu~ani, koji ima sedi{te u Gu~i, ima samo dvoje zaposlenih, ali zato mnogo volontera i prijateqa. Svi oni, bez izuzetka, imaju nagla{enu potrebu da pomaù qudima i u~estvuju u gotovo svim akcijama ove humanitarne organizacije. - Ako se uzmu u obzir qudski potencijali, kakve posedujemo u prijateqima ove organizacije, sve {to osmislimo - Anka Radoji~i} uvek se dobro i realizuje. Planovi Crvenog krsta za narednu godinu su op{irniji od ovogodi{wih. Dobili smo mnogo ve}u podr{ku lokalne vlasti, pa }e i na{e aktivnosti biti poja~ane. Za najugroènije kategorije stanovni{tva najva`nije je da }e Narodna kuhiwa raditi i u 2013. godini. Vlada Republike Srbije je obezbedila neophodne namirnice, a na{a lokalna samouprava }e obezbediti dodatna sredstva za nabavku mesa i tro{kove spremawa hrane, kako bi na{i obroci bili kvalitetniji - kaè Anka Radoji~i}, sekretar Crvenog krsta op{tine Lu~ani. Ina~e, Narodna kuhiwa trenutno ima 150 korisnika, od kojih su 110 u Gu~i, a preostalih 40 u Lu~anima. Planom je predvi|eno da se tokom zimskih meseci aktivisti Crvenog krsta, preko sektora za vanredne situacije i kolega u Beogradu, angaùju u nabavci najva`nijih ìvotnih namirnica, lekova i sredstava za higijenu, Ovakve akcije organizovali su i tokom prvih sne`nih padavina, u nastojawu da pomognu najugroènijim seoskim, prete`no stara~kim doma}instvima. U Crvenom krstu planiraju da ve} narednih dana organizuju, po prihvatqivijoj ceni, akreditovanu obuku prve pomo}i za budu}e voza~e, za koju su specijalno opremili u~ionicu, koja se nalazi u zgradi ove organizacije. Kandidati su ve} po~eli da podnose prijave, tako da }e i ~asovi biti vrlo brzo organizovani. Za narednu godinu planirana je poja~ana aktivnost u osnovnim i sredwim {kolama. Udarne teme, kojima }e se baviti kroz organizovawe razli~itih predavawa, bi}e bolesti zavisnosti, psihoaktivne supstance, alkohol i druge negativne pojave dana{wice. Planirane su redovne i vanredne akcije dobrovoqnog davala{tva krvi i u 2013. godini, jer, kako isti~e Anka Radoji~i}, za gra|ane lu~anskog podru~ja, naj~e{}e hospitalizovane u â~anskoj bolnici, trebalo bi gotovo svakodnevno obezbediti bar deset boca krvi. Obaveza Crvenog krsta je da redovno organizuje akcije i stalno kontaktira davaocime krvi, kako bi se obezbedile rezerve “dragocene te~nosti” koja ìvot zna~i.

Dragica ^vorovi}, iz Gu~e, ìvi sa bolesnim sinom. Od sasvim skromne penzije te{ko sastavqa kraj sa krajem. Kada plati redovne mese~ne ra~une i lekove za sina, za hranu i ode}u slabo {ta ostaje. Kako kaè, u ovim hladnim danima mnogo im zna~i i taj jedan topli obrok, koji im obezbe|uje Narodna kuhiwa, i da nije te pomo}i te{ko bi se prehranili tokom zime. Raduje je saznawe da i u narednoj godini moè da ra~una na podr{ku ovakve vrste. Ratko Nikoli}, tako|e iz Gu~e, koristi usluge Narodne kuhiwe od 1. oktobra. Hrana, koju svakodnevno dobija, predstavqa dragocenu pomo} za wegovu ~etvoro~lanu porodicu. “Obroci su kvalitetni i nemamo zamerke, ali u ovim zimskim uslovima ponekad nam je i to nedovoqno da bismo prebrodili dan. Nadamo se da }emo na prole}e biti u prilici da koji dinar zaradimo, pa da poja~amo ishranu. U na{oj porodici zaposlenih nema. U ovim uslovima itekako smo zahvalni onima koji nam obezbe|uju svakodnevno bar jedan pristojan obrok”, kaè Ratko Nikoli}. Usluge Narodne kuhiwe u Gu~i koristi i {esto~lana porodica Dragane Nikoli}. “Od kada je ova kuhiwa ponovo po~ela da radi, redovno dolazim po hranu i vrlo sam zadovoqna ukusom i kvalitetom pripremqenih obroka. Imamo ~etvoro dece, a suprug i ja nismo zaposleni. Lo{e stojimo i sa ogrevom, a zima je tek po~ela. Za nas je dragocen i ovaj jedan siguran obrok tokom dana. Za ve~eru se uglavnom snalazimo i raduje nas vest da }e Narodna kuhiwa raditi i u narednoj godini”, kaè Dragana.

LU^ANI

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

OP[TINSKO VE]E U LU^ANIMA RAZMATRALO I USVOJILO PREDLOG BUXETA ZA NAREDNU GODINU

BUXET ZA 2013. VE]I ZA 104 MILIONA DINARA OD OVOGODI[WEG dr{ku, koja }e iznositi oko devet miliona dinara isti~e Domka Mitrovi}, na~elnik Op{tinske uprave za finansije. Ona je dodala da }e subvencije javnim preduze}ima iznositi oko 36 miliona dinara. [to se ti~e ostalih materijalnih tro{kova, buxet je isplaniran tako da pokriva sve redov-

ne obaveze buxetskih korisnika u koje su ukqu~eni i stari tro{kovi, putovawa i plate zaposlenih. - Lokalna samouprava se ne}e zadu`ivati u narednoj godini, jer postoje krediti, koje moramo da vratimo. Upravo zbog toga ne planiramo novo kreditno zadu`ivawe, sve dok ne otplatimo ta dva kredita. Za-

jedno sa glavnicom i kamatama te obaveze u ovoj godini iznosile su oko 200.000 evra - ka`e Domka Mitrovi}. Na sednici Op{tinskog ve}a utvr|en je i predlog odluke o izmenama i dopunama prava i usluga socijalne za{tite, kao i predlog odluke o pristupawu Regionalnoj agenciji za

prostorni i ekonomski razvoj Ra{kog i Moravi~kog okruga. ^lanovi Op{tinskog ve}a su utvrdili i predlog odluke o davawu saglasnosti na Statut Centra za kulturu i sport Op{tine Lu~ani, kao i pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova ove ustanove.

MLADOMIR SRETENOVI], PREDSEDNIK OP[TINE LU^ANI, O BUXETSKOJ PROJEKCIJI ZA 2013. GODINU

NIJE RAZVOJNI, ALI JE REALAN!

akon usvajawa zapisnika sa prethodne dve sednice, na svom 17. zasedawu u Lu~anima, ~lanovi Op{tinskog ve}a su se bavili predlogom buxeta Op{tine za narednu godinu. Kako je re~eno tom prilikom, buxet }e biti za nijansu te`i od ovogodi{weg i iznosi}e 666.850.000 dinara. - Buxet lu~anske op{ti-

ne bi}e uve}an u odnosu na planske projekcije za 2012. za oko 18 odsto ili nominalno za 104 miliona. Prioritetno finansirawe u narednoj godini ima}e oblast socijalne za{tite gra|ana, pa su za te namene i predvi|ena ve}a sredstva i to u visini od 12 miliona dinara. I poqoprivredna proizvodwa }e prema novoj projekciji buxeta imati sna`niju po-

- Projekcija buxeta za narednu godinu mo`da nije onakva kakvu bismo èleli, posebno u domenu investicija, ali s obzirom na ~iwenicu da imamo kreditna optere}ewa iz prethodnih godina za izgradwu hala u Lu~anima i Kotraì, kao i realizaciju zna~ajnih projekata u Gu~i, boqe nismo mogli - kaè u svom komentaru za “â~anski glas” Mladomir Sretenovi}, predsednik Op{tine Lu~ani. Sretenovi} smatra da }e u 2013. godini biti ostvaren veliki pomak na boqe u oblasti socijalne za{tite gra|ana, a tako|e i poqoprivrede. U ovakvim uslovima ìvota, kada u narodu, zbog jake ekonomske krize, vlada hroni~na besparica, na prvom mestu du`nost lokalne samouprave je da brine o materijalno ugroènim licima i porodicama, a tako|e i o poqoprivredi od koje ìvi prete`ni broj stanovnika Op{tine. - Iako buxet ima nagla{enu socijalnu dimenziju, ne moè se re}i da u narednoj godini ne}e biti investicija. Ulaga}e se u putnu infrastrukturu, u puteve prvog i drugog prioriteta, a {to se ti~e seoskih mesnih

zajednica, akcenat }e biti na zavr{etku sistema vodosnabdevawa “Rzav”, kao i seoskim vodovodima, kako bi se {to spremnije do~ekalo leto, jer smo svedoci da imamo sve vi{e su{nih godina. Na{ ciq je da za sve `iteqe na na{em podru~ju obezbedimo redovno snabdevawe kvalitetnom pija}om vodom u svim periodima godine - ka`e Sretenovi}. Odbornici lu~anske Op{tine razmatra}e predlog projekcije novog buxeta na prvoj narednoj sednici, a ona je zakazana za 27. decembar.

MIROSLAV LAZOVI], NA^ELNIK OP[TINSKOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE, O ODR@AVAWU PUTNE MRE@E I A@URNOSTI OSTALIH SLU@BI U ZIMSKIM USLOVIMA

PRVI NALET SNEGA - DOBAR ISPIT SPREMNOSTI! remenske prilike tokom posledwih nekoliko dana bile su dosta povoqnije u odnosu na uslove koji su vladali u prethodnoj sedmici. Vredni putari, i sve druge javne slu`be na podru~ju Lu~ana, mogli su da naprave mali predah i konsoliduju svoje snage za naredni period. Boqe vremenske prilike iskoristili su i ~lanovi Op{tinskog {taba za vanredne situacije da urade temeqnu analizu svih aktivnosti tokom prvog naleta sne`nih padavina i ustanove eventualne propuste ukoliko ih je bilo. - Ovaj prvi nalet snega i nije bio toliko stra{an. Imali smo kriti~nu situaciju samo jedan dan, kada sneg nije prestajao. Ve} narednog dana su u rekordnom roku, zahvaquju}i naporima putara, obezbe|eni normalni uslovi u saobra}aju. Ovo je bio dobar ispit za sve nas, iako bi se moglo re}i da su to bili uslovi karakteristi~ni za jednu normalnu zimu, za razliku od onih koje pamtimo iz prethodne. Sve op{tinske slu`be su funkcionisale besprekorno, a mi iz [taba smo sve pratili, kako bismo na vreme uo~ili propuste i intervenisali na vreme - kaè Miroslav Lazovi}, na~elnik Op{tinskog {taba za vanredne situacije. Op{tinski {tab za vanredne situacije je organizovao dva sastanka sa ~elnicima preduze}a u ~ijoj je nadle`nosti odràvawe puteva. Glavna tema ovih sastanaka bila je temeqna analiza pripremqenosti zimskih slu`bi za efikasno delovawe u redovnim, ali i ekstremnim uslovima. - Op{te su ocene da su sve slu`be od vitalnog zna~aja dobro odgovorile na prvi zimski izazov, po~ev od putarskih preduze}a, preko seoskih mesnih zajednica koje su zaduène za odràvawe nekategorisanih putnih pravaca na teritoriji op{tine, zdravstvene slu`be, Elektrodistribucije u stabil-

nom snabdevawu elektri~nom energijom, kao i preduze}a zaduènih za grejawe u Gu~i i Lu~anima. Veliki napor da pomognu najugroènijima u ovim zimskim uslovima uloìli su zaposleni u Centru za socijalni rad, kao i aktivisti Crvenog krsta, koji su se pobrinuli da hrana, lekovi i higijenski paketi stignu do najugroènijih ìteqa posebno u rubnim selima Op{tine, u kojima se, zbog same konfiguracije terena, mnogo teè ~iste putevi - isti~e Lazovi}, ne kriju}i zadovoqstvo {to su humani qudi ovog kraja i ovaj put pokazali da se na wih moè ra~unati u svim prilikama. U VANREDNIM USLOVIMA OÊKUJU I POMO] DR@AVE Kako kaè Lazovi}, ba{ kao u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, i u lu~anskoj Op{tini postoje odre|eni problemi, koji se vezuju najvi{e za finansijsku sferu. Iako su u buxetu obezbe|ena sredstva za rad zimskih slu`bi, novca nikada nije dovoqno, posebno ukoliko do|e do ekstremnih uslova u kojima je neophodno dopunsko angaòvawe. Pro{log januara, a tako|e i februara, kada je u ~itavoj Srbiji bilo progla{eno vanredno stawe, pokazalo se da u Lu~anima, ba{ kao i u brojnim drugim lokalnim samoupravama, postoje ograni~ewa na poqu te{ke mehanizacije. Upravo zbog toga je i Op{tionski {tab na samom startu ove zimske sezone predo~io Okru`nom, da u slu~aju velikih sne`nih padavina i ekstremno niskih temperature, o~ekuju pomo} Republike. Ono {to bi tako|e u takvim situacijama moglo da prestavqa problem jeste nedovoqan broj terenskih vozila za rad zdravstvenih slu`bi. Na teritoriji lu~anske op{tine o saobra}ajnicama se

brinu dva putarska preduze}a. AD “Putevi” â~ak odràvaju 110 kilometara regionalnih putnih pravaca, ukqu~uju}i i tri saobra}ajnice koje su vra}ene u ingerenciju lokalne samouprave u prethodnoj godini. Direkcija za izgradwu ~isti i odràva 200 kilometara putnih pravaca u kategorijama prvog i drugog prioriteta. Na lu~anskom podru~ju ima oko 400 kilometara nekategorisanih puteva, o kojima se u zimskim uslovima brinu gra|ani. Predstavnici takvih mesnih zajednica postigli su dogovor sa vlasnicima ma{ina, prvenstveno traktora sa vozama i raonicima, da ih angaùju kada je to neophodno tokom zime. PODJEDNAKO BRINU I O GRADSKIM I O SEOSKIM SAOBRA]AJNICAMA - Jako je bitno da se u zimskim uslovima, posebno u ekstremnim situacijama, obezbedi kvalitetno odràvawe nekategorisanih puteva, jer u na{im selima ima mnogo doma}instava u kojima ìve stari i bolesni qudi. U te{kim vremenskim prilikama, kakve smo imali pro{le zime, oni ne bi opstali bez pomo}i drugih - kaè Lazovi}, napomiwu}i da se lokalna samouprava pobrinula da obezbedi odre|ena nov~ana sredstva, koja se prenose mesnim zajednicama za kupovinu goriva i angaòvawe neophodnih ma{ina za ~i{}ewe snega, a to je itekako zna~ajno za ìteqe seokih podru~ja. Op{tinski {tab i daqe prati situaciju i poku{ava da predupredi neèqene pojave ukoliko bude poja~anih sne`nih padavina i visokih smetova, kako bi se svim ìteqima Lu~ana, podjednako i na seoskom i na gradskom podru~ju, najbrè i najefikasnije obezbedili normalni uslovi za ìvot.

IVAWICA

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

VEQKO LA\EVAC, POBEDNIK KONKURSA ZA NAJLEP[U QUBAVNU PESMU

IVAWICA NAJHUMANIJA SREDINA

ZASLU@NI ZAPOSLENI „USPAVANKA ZA JE@EVE“ I VOLONTERI

obednik konkursa za najlep{u qubavnu pesmu “@ubori sa Moravice”, mladi pesnik Veqko La|evac iz Poège, odrào je kwièvno ve~e u Plavoj sali Doma kulture. Predstavio je pesme iz prve objavqene zbirke “Uspavanka za jeève”. O Veqku i wegovom umetni~kom daru

Skup{tini grada Beograda, Op{tinskoj organizaciji Crvenog krsta iz Ivawice po tre}i put je uru~ena nagrada Instituta za transfuziju krvi za najhumaniju sredinu. Ovu nagradu zaslu`ili su dosada{wim aktivnostima, velikim anga`ovawem, kako zaposlenih, tako i volontera. Posebno su ih preporu~ili rezultati u ovogodi{wim akcijama dobrovoqnog davawa krvi, u kojima je u~e-

stvovao veliki broj mladih. Isti~u}i da je posebno ponosna na veliki broj volontera i mladih davalaca krvi, sekretar Crvenog krsta Ankica Mojsilovi} je najavila novu akciju dobrovoqnog davawa krvi, koja }e biti odr`ana 25. decembra u Tehni~koj {koli. Akcija }e i ovaj put biti organizovana za potrebe Ivawi~ana na le~ewu u ~a~anskoj Bolnici.

govorio je poznati pisac Dragan Jovanovi} Danilov. - Re~ je o pesniku koji ima neki svoj unutra{wi ìvot, vrlo bogat, poseduje kulturolo{ku imaginaciju, fino obrazovawe, a sa druge strane i taj vektor pesni~ke osetqivosti. Uspeva da spoji te komponente, izbegavaju}i patetiku i tako pi{e svoje najboqe pesme - rekao je Danilov. Autor zbirke kaè da je bio iznena|en kada su ga obavestili o pobedi na konkursu za najlep{e qubavne stihove. Govore}i o svojoj prvoj kwizi istakao je da su sve pesme nastale “unutar nekog trenutka”. - Kroz wih sam poku{ao da predstavim misaoni tok, od praznine i tuge, do pesama koje slave qubav. Uz zvuke gitare, u stihovima nadarenog Veqka La|evca iz Poège, uìvali su zainteresovani Ivawi~ani.

FINALNI PLAN ZA „ZIMSKE ^AROLIJE“

SVE^ANO OTVARAWE 5. JANUARA

KONKURS ZA NAJLEP[U FOTOGRAFIJU

ODSAWAJTE SVOJU ZIMSKU ^AROLIJU p{tina Ivawica je, u okviru manifestacje “Zimska ~arolija - Ivawica 2013. godine”, raspisala konkurs za najlep{u fotografiju sa zimskim motivom. Pravo u~e{}a na konkursu imaju mladi uzrasta od 10 do 18 godina. Okom objektiva odsawajte svoju najlep{u zimsku ~aroliju. Prijava u~esnika na konkurs traje od 16. do 28. decembra 2012. godine. Vi{e informacija zainteresovani mogu dobiti od mr slikarstva Milice Rai~evi}, pozivom na telefon: 063/294-974.

DO^EK NOVE GODINE U KATI]IMA

„DAN OTVORENOG [ANKA“ otel “Logos” u Kati}ima ve} je plasirao novogodi{wu ponudu. Ovde su se, kako ka`e vlasnik Boro Pili}, potrudili da ponuda bude bogata, raznovrsna, pa i u stilu praznika - vesela i duhovita. Tako su za 1. januar 2013. godine pripremili “Dan otvorenog {anka” i degustaciju pi}a, a od 14 ~asova kada se oglasi gong, odnosno {erpa, pa do 16 ~asova i slede}eg gonga, sva pi}a bi}e besplatna. Uz obavezu gostiju da ponesu neko pi}e koje }e promovisati, degustacija je, obja{wava Pili}, {aqivog karaktera. Novogodi{wi aran`man

redsednica SO Ivawica Nevenka Milo{evi}, odr`ala je drugi sastanak povodom manifestacije “Zimske ~arolije - Ivawica 2013” koja }e, po prvi put, biti odr`ana od 5. do 13. januara. Oformqeni su radni timovi i jasno precizirana wihova uloga u organizaciji manifestacije, u koju }e se osim dece iz Ivawice, ukqu~iti i ma-

li{ani iz Ariqa, Gu~e, Lu~ana, Uìca, â~ka i Sjenice. Sve~ano otvarawe je 5. januara, u podne, kada }e kroz kola`ne petnaestominutne programe u~enici predstaviti grad iz kog dolaze. “Zimske ~arolije” bi}e obojene nizom zanimqivih sadràja: Boì}ni va{ar u centru grada, sne`ne skulpture i maske, koje }e dati pose-

ban vizuelni {arm ~itavoj varo{i, otvarawe klizali{ta na trgu ispred Doma kulture, likovni i literarni konkursi, tribine, izlo`be, sportske manifestacije… U narednom periodu putem sredstava javnog informisawa, flajerima i plakatama, gra|ani }e biti obave{teni o detaqima manifestacije.

@IVOT U SELIMA SE NORMALIZUJE

selima na Goliji i Javoru snega ima od 50 do 70 centimetara. - Put do centra mesne zajednice je pro~i{}en, a i ostali pravci se ~iste prema potrebi. Snalazimo se, uglavnom mla|i, sposobniji ~iste vozom, traktorom, nekako se probijamo obja{wava Sini{a Bojovi} iz Koviqa. Marija Peruni~i}, u~iteqica isturenog odeqewa O[ “Prof. dr Nedeqko Ko{anin” u Sredwoj Reci, ka`e da zbog visokog snega i nepro~i{}enog puta nije mogla da

po~iwe 30. decembra, a goste }e do~ekati uz poga~u i so. Ve~e }e provesti uz puckatewe vatre u kaminu i doma}e kupinovo vino. Kroz {etwu prelepim okru`ewem i ~etinarskim

{umama i igru u snegu, kojeg ima dovoqno za sankawe i skijawe, mogu da steknu neophodnu kondiciju za do~ek, uz muziku i veselo dru{tvo.

dr`i nastavu pro{log ~etvrtka. Me|utim, ve} sutradan wenih sedmoro |aka do{lo je u {kolu, a u~ionica im je bila topla zahvaquju}i poslu`itequ ko-

ji se, kao i uvek, potrudio da im na vreme nalo`i pe}.

(Izvor: Ivawi~ki Radio) Pripremila: N. R.

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

GORWI MILANOVAC

POSETA PREDSTAVNIKA MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

NOVE SUBVENCIJE ZA BOQI POLO@AJ POQOPRIVREDNIKA Predstavnici Ministarstva poqoprivrede odràli sastanak sa veterinarima Rudni~ko takovskog kraja i posetili dve privatne mlekare avetnik ministra poqoprivrede Branislav @eèq i direktor Republi~ke uprave za veterinu Ivan So~o posetili su Rudni~ko takovski kraj i susreli se sa veterinarima iz gorwomilanova~ke op{tine, i tom prilikom izneli dosta problema u obavqawu posla zbog kojih najvi{e ispa{taju poqoprivrednici. - Dolaskom na mesto direktora Uprave za veterinu, susreo sam se sa mnogobrojnim slu`benicima koji ne rade ni{ta drugo, osim {to “sapli}u” nas koji planiramo da ne{to radimo i da unapredimo sto~arsku proizvodwu. Sa druge strane, oni su za{ti}eni “kao beli medvedi”, jer su nekada postavqeni na neku i bezna~ajnu funkciju, pa ih sada, prema slovu zakona, ne moète smeniti sa tog mesta i rasporediti na neko drugo. Zbog takvih qudi, kao i zbog zakona i propisa koji su ~esto u suprotnosti i sa zdravom logikom, trpe i veterinari na terenu, a najvi-

{e poqoprivredni proizvo|a~i. Zbog tih problema smo imali situaciju u okolini Kragujevca da je, navodno, obele`eno mnogo vi{e ovaca nego {to ih ima u ~itavoj Srbiji, a kamoli u toj regiji - bio je direktan Ivan So~o.

DOMA]INSKO POSLOVAWE U OP[TINI GORWI MILANOVAC

Veterinari su istakli da su i oni, neopravdano, na meti poqoprivrednih proizvo|a~a zbog nepopularnih mera obele`avawa, va|ewa sto~nih paso{a i drugih problema, a da oni stavqawe u{nih markica rade sa finansijskim gu-

BORBA ZA EKOLO[KO SELO

bitkom od po nekoliko dinara. Predstavnici Ministarstva posetili su i mlekaru “Bodri” u Takovu, gde im je vlasnik Qubi{a Driwakovi} izneo probleme sa kojima se ova firma susre}e tokom procesa proizvodwe i plasmana svojih vo}nih jogurta, i informisao ih o procesu pravqewa ovih proizvoda. Poseta je uprili~ena i mlekari “Promlek” iz Ko{tuni}a, koja se bavi proizvodwom i plasmanom sira i kajmaka. Prema re~ima vlasnice Olivere Star~evi}, tr`i{te ove firme je na podru~ju Vojvodine, a u planu je da se pro{irewem mlekare proizvodi plasiraju i van granica na{e zemqe. - Mini mlekare koje su usko specijalizovane za odre|ene proizvode, budu}nost su mlekarske proizvodwe u Srbiji. One su i posledwi ~uvari kakvog-takvog sto~nog fonda u na{oj zmeqi, pogotovo u brdskoplaninskim podru~jima kao {to je i Rudni~ko takovski kraj. Ministarstvo }e, sve u~initi da donese pozitivne zakone i propise kako bi novim i povoqnim subvencijama dodatno stimulisalo poqoprivredne proizvo|a~e i prera|iva~e, kao {to su ove dve mlekare i na taj na~in im olak{alo plasman wihovih proizvoda- rekao je savetnik ministra poqoprivrede Branislav @e`eq. G. T.

NOVA KWIGA KWI@EVNOG DRU[TVA

ZAPISOV VI[AK PARA SEOSKE STRA@E OTKRIVAJU „DVANAESTI GOD“ U BUXETU

Kao retko koja lokalna samouprava, Op{tina Gorwi Milanovac teku}u godinu zavr{ila sa suficitom, koji je planiran i u 2013. rema re~ima na~elnika op{tinskog Odeqewa za privredu i finansije Tomislava Joksi}a, da bi op{tina dobro funkcionisala, neophodno je da doma}inski posluje, ali i, kako je u {ali rekao, da ima i “stegnutog na~elnika, koji ume da kaè ne”. Buxet za narednu godinu planiran je u iznosu od milijardu i 200 miliona dinara, a sasvim sam siguran da }emo, kao i ove imati suficit od oko 100 miliona, {to se de{ava ve} petu godinu za redom. I teku}e godine buxet je bio u istom iznosu, ali smo za naredni period promenili strukturu tro{kova. Najve}e prihode smo ostvarili od poreza na zarade, {to predstavqa jednu polovinu buxeta, a za to veliku zahvalnost dugujemo i milanova~koj privredi koja dobro posluje i redovno izvr{ava svoje poreske obaveze prema lokalnoj samoupravi. [to se rashoda ti~e, najvi{e tro{imo na kapitalne investicije, posebno u gra|evinskoj oblasti - za tu namenu je izdvojeno 366 miliona dinara- rekao je Joksi}, obra}aju}i se op{tinskim odbornicima na sednici lokalnog parlamenta. Drago nam je {to smo uspeli ono {to malo kome polazi za rukom da u buxetu imamo vi{ak novca. Pogotovu nam je drago zbog toga {to su to narodne pare, pa smo i na ovaj na~in pokazali da se odgovorno i doma}inski odnosimo prema sredstvima kojima raspolaèmo, odnosno, da se pruàmo prema guberu - prokomentarisao je predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} na sednici Skup{tine op{tine prilikom usvajawa buxeta za 2013. godinu. G. T.

ZAGA\IVA^E

Me{tani Leu{i}a na padinama Suvobora sami prijavquju zaga|iva~e koji u wihovo selo bacaju sme}e na mesta koja za to nisu predvi|ena eu{i}i vaè za ekolo{ki izuzetno ~isto selo, ali probleme im zadaju prolaznici, pa ~ak i namernici koji sme}e bacaju pored regionalnog puta Gorwi Milanovac - Poèga. - Nedavno smo, uz pomo} op{tinske ekolo{ke kancelarije, o~istili sve divqe deponije, ali vrlo brzo su se pojavili problemi, jer su neodgovorni pojedinci po~eli ponovo da prqaju na{e selo, pogotovo oblast oko brda Kremen. Zbog toga smo se dogovorili da sami pronalazimo zaga|iva~e i da ih prijavqujemo nadle`nim ekolo{kim inspekcijama, a rezultate }emo, nadamo se, ubrzo videti. Nedavno nam je prijavqeno da je ve}a koli~ina sme}a u crnim plasti~nim vre}ama prona|ena ba{ na Kremenu. Nije nam bilo druge, nego smo morali da prekopavamo po ba~enom |ubretu, gde smo prona{li razne ra~une i druge papire koji su glasili na ime jednog, “po glasu”, velikog doma}ina iz susednog sela Brezna. Predali smo prijavu inspektoru, i nadamo se da }e nakon ka`wavawa i ovaj na{ kom{ija biti ekolo{ki svesnijiistakao je predsednik Mesne zajednice Leu{i}i Dragoslav @iòvi}. U gorwomilanova~koj ekolo{koj kancelariji nam je re~eno da je u Leu{i}ima sprovedena akcija ~i{}ewa divqih deponija u saradwi sa lokalnim stanovni{tvom, dok je u inspekcijskim slu`bama potvr|eno da je pove}an broj prijava me{tana ovog sela protiv zaga|iva~a wihove regije. G. T.

lanovi Kwièvnog dru{tva “Zapis” okupili su se pro{log ponedeqka u gorwomilanova~kom Domu kulture da bi promovisali svoju novu kwigu, “Dvanaesti god”. - Ime kwige ni najmawe nije slu~ajno, jer je na{e dru{tvo osnovano 2001. godine, pa ovim izdawem obeleàvamo i na{ dvanaesti ro|endan. Kwiga je svojevrstan zbornik radova ~lanova na{eg dru{tva, koje su oni pisali i sa nama ~itali svih ovih godina, sa posebnim osvrtom na najnovija dela na{ih pisaca. Ovo je na{ dug prema vernoj publici koja nas neumorno prati svih ovih godina i koja nam je ostala verna i u dobru i u zlu. Naravno, prilika je da se ovim povodom okupimo u {to ve}em broju, ~ujemo i vidimo {ta je ko novo napisao, ali i da se susretnemo sa na{im prijateqima iz zemqe i inostranstva, jer i mi odlazimo kod wih i rado smo vi|eni gosti na wihovim okupqawima - rekla je predsednica Dru{tva Vera Pavi}. Promociju kwige su zajedni~ki organizovali Kwièvno dru{tvo “Zapis” i gorwomilanova~ki Kulturni centar, a prisutni su prisustvovali i koncertu polaznika Muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}” iz â~ka. G. T.

SPORT

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

KARATE KLUB SLOBODA

MARKO I ANDREJ BEZ PREMCA

MALI FUDBAL

FONTANA U FINALU KUPA utakmici za plasman u finale Kupa Fudbalskog saveza regiona Zapadna Srbija, Fontana je u Kragujevcu ubedqivo, 1:5, savladala Ekonomac. Iako je kona~an skor mo`da nere-

{ima. Na korak smo od pehara FSRZS i plasmana me|u 16 najboqih ekipa u Kupu Srbije. Sigurno je da }emo od zime biti dosta ja~i, jer uprava kluba uveliko radi na poja~awu tima. O~ekujemo da u fi-

la je u 13. minutu goste do izjedna~ewa. Fontana je tek pred kraj prvog poluvremena slomila otpor gostiju i stigla do ubedqive prednosti od 6:2. U drugom poluvremenu

alan, veliki broj propu{tenih prilika i dobrih kombinacija gostuju}eg tima tokom celog me~a, ni u jednom trenutku nisu davali nadu doma}inu za plasman me|u dve najboqe ekipe. Dva gola za Fontanu postigao je Spasojevi}, Avramovi} jedan, a u listu strelaca upisao se i Nikoli} iz Ekonomca, koji je postigao pogodak za suparni~ku ekipu. Jedini gol zabele`en za Kragujev~ane bio je Risti}ev

nalu igramo pred svojom publikom - komentar je kapitena Ristanovi}a, koji je, iako povre|en, u Kragujevcu predvodio ^a~ane. Finalanu utakmicu Fontana igra krajem januara protiv Ma{inca.

vi|ena je sli~na igra kao i u prethodnom delu utakmice. Markovi} na startu pove}ava prednost doma}ina, da bi gosti iz dva kontranapada ubla`ili prednost. Dva minuta pre kraja me~a, Avramovi} postavqa kona~nih 8:4. Ovo je bila posledwa utakmica u 2012. godini koju je Fontana odigrala na svom terenu. - Posle plasmana iz Regionalne futsal lige u vi{i rang, trenutno smo u vrhu Druge futsal lige Zapad. Sa Novim Pazarom smo u trci za plasman u Prvu ligu. U posledwem kolu gostujemo u Novom Pazaru. Bi}e to veliki derbi Druge futsal lige. Pre nekih mesec dana u ~etvrt finalu Kupa smo savladali Novopazarce, tako da o~ekujem da se u ^a~ak vratimo sa tri boda rekao je Milo{ Stevani}, sportski direktor KMF Fontana.

vi su oni bili uspe{ni u 2012. i doneli pregr{t medaqa sa velikih i prijateqskih takmi~ewa. Marko Raji~i} i Andrej Gruji~i} izdvajaju se jedino po tome {to su zagazili i van Srbije. Osim wih, tu je i Igor Miladinovi}. - Na desetom Svetskom {ampionatu u Italiji, koga su organizovale Ujediwene nacije, Igor je bio prvi u borbama u seniorskoj konkurenciji. Marko je osvojio drugo mesto u borbama + 70 kilograma i prvo ekipno, a Andrej tre}e, tako|e u borbama, ali u kategoriji - 25 kg. Od ve}ih takmi~ewa iz godine na izmaku moram pomenuti i Evropsko prvenstvo u Bukure{tu. Marko je tada postao {ampion Evrope u borbama - podsetio je Tomislav Dra{kovi}, trener KK Sloboda, na konferen-

„ÂÂNSKI POBEDNIK“ Karate klub Sloboda bio je doma}in i organizator turnira “â~anski pobednik”. U hali “Mladost” okupilo se vi{e od 10 klubova i 130 takmi~ara iz Srbije. Andrej Gruji~i} je osvojio pehar u mu{koj, a u ènskoj konkurenciji Monika Gera iz Kraqeva. Na turniru su podeqeni pehari osvaja~ima medaqa iz regiona sa Svetskog {ampionata u Milanu. Turnir “â~anski pobednik” organizovan je povodom Dana Grada.

ciji za novinare na kojoj su sumirani rezultati kluba u 2012. godini. Ni{ta mawe nisu zna~ajni ni uspesi iz Srbije. Na dràvnom prvenstvu u Poàrevcu Marku su pripala dva zlata. Andrej je bio prvi u borbama i tre}i u katama, Slobodan Luku} tre}i u borbama, a \ur|a Jereni} tre}a u katama. Mo`da nije zvu~no kao u fudbalu, ali Kup Srbije u karateu je podjednako va`no takmi~ewe. Petnaestogodi{wi Marko je i u Kupu dvostruki {ampion, Milica Poluì} prvakiwa u borbama i tre}a u katama, a Andrej tre}i u borbama. Vladimir Savi} je bio tre}i u borbama, kao i Slobodan Luki} koji je uzeo zlato i u katama. Srebro i bronza u katama pripali su Bojani Raji~i} i Bogdanu Gojgi}u. - Od 142 kluba u Srbiji, mi smo zauzeli 13. mesto, {to je dobar uspeh. Mlad smo kolektiv. Za to su osim takmi~ara, zaslu`ni i wihovi roditeqi koji finansiraju odlazak na takmi~ewa - pohvalio se Dra{kovi} u ime kluba koji vodi. U 2013. karatiste Slobode ~ekaju Evropsko prvenstvo u Ma|arskoj, Svetsko u Novom Sadu i Kup Srbije. Nije na odmet podsetiti i da je Marko Raji~i} osnovnu {kolu zavr{io kao Vukovac. Zbog uspeha u Bukure{tu na kraju {kolske 2011/12. progla{en je u “Dragi{i” za Bisera {kole.

PALA BAJINA BA[TA U osmom kolu Druge futsal lige Zapad Fontana je u hali “Mladost” pobedila Bajinu Ba{tu sa 8:4 (6:2). Doma}ini su po-

Z. J. Gradska uprava za urbanizam Grada â~ka, na osnovu ~lana 25. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o DONETOJ ODLUCI PO ZAHTEVU ZA DAVAWE SAGLASNOSTI NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe o izdavawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i to: Re{ewe broj 501-213/12-IV-2-01 od 14.12.2012.godine po zahtevu investitora "NIS " a.d. Novi Sad, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu izgradwe objekta za snabdevawe motornih vozila te~nim gorivom i te~nim naftnim gasom, kapaciteta skladi{tewa 190 m3 i poslovnim objektima sa prate}im sadràjem, na katastarskoj parceli broj 206/1 KO â~ak, ulica 10, u â~ku. Re{ewem o davawu saglasnosti utvr|ena je obaveza investitora da gore navedeni objekat izvede u svemu u skladu sa merama za{tite ìvotne sredine utvr|enim u studiji. Overene mere za{tite ìvotne sredine sastavni su deo re{ewa o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i daju se na uvid kod tehni~ke kontrole glavnog projekta i tehni~kog pregleda objekta. Re{ewe o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu je kona~no u upravnom postupku. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu pokrenuti upravni spor podno{ewem tu`be nadle`nom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. NAÊLNIK UPRAVE Milo{ Milosavqevi} dipl.ing.arh.

i to u posledwem minutu. - Jedan od na{ih najva`nijih ciqeva je osvajawe Kupa i da na prole}e odmerimo snage sa prvoliga-

veli sa dva gola razlike ve} posle ~etiri minuta igre. Nekoliko propu{tenih {ansi i opu{tenija igra u odbrani dove-

I FILIP DONEO SRE]U Na utakmici sa Bajinom Ba{tom gostovao je prvotimac Crvene zvezde i reprezentativac Srbije Filip Mladenovi}, koji je izveo i po~etni udarac. Rukovodstvo kluba poklonilo je Filipu dres Fontane i sliku. Na poluvremenu, snage su odmerili mladi iz {kole fudbala Gau~os koji su sa svojim trenerima Ivanom Nikoli}em i Ivanom Milinkovi}em na svakoj utakmici uz Fontanu.

SPORT

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

KO[ARKA

DUELI SA MEGA VIZUROM

ZAVR[EN ME\UNARODNI TURNIR „TROFEJ GU^A 2012 - KUP MIQANA MIQANI]A“

FESTIVAL DE^JIH ^AROLIJA a 14 dana turnir je okupio vi{e od 160 ekipa i vi{e od dve hiqade mladih fudbalera. ^ak je i na tribinama bilo gledalaca kao nikada ranije. Time je potvr|eno da je “Trofej Gu~a - Kup

Darvograd. Najboqi igra~ je Filip ^ermek iz Partizana, strelac ~lan ariqske Budu}nosti Dragan Blagojevi} i golman Uro{ @ivojinovi}, tako|e ~lan beogradskog

Miqana Miqani}a” lider u okupqawu mladih na zimskim fudbalskim takmi~ewima. Od ove godine turnir je prerastao i u Festival de~jih ~arolija, jer su i pored igrawa na terenu, fudbaleri u~estvovali u edukativnim i zabavnim programima u {kolama, Domu kulture i hali. U kategoriji petli}a na glavnom turniru prvo mesto je osvojila ekipa Pazar junior iz Novog Pazara, drugo Sloboda iz U`ica, a tre}e OFK Po`ega i OFK Beograd. Za najboqeg igra~a progla{en je Armir \erlek, Pazar junior, koji je bio i najboqi strelac. Titulu najgolmana dobio je Filip Cvijovi} iz Slobode. U kategoriji pionira prvi su bili beogradski Partizan i ~a~anski Borac, drugi Budu}nost iz Ariqa i tre}e Kora{ka

Partizana. Nagrade za Fer plej u konkurenciji Petli}a pripale su klubu OFK Berane, a za pionire Novom Pazaru. Plakete za izuzetan doprinos u razvoju de~jeg fudbala pripale su OFK Beogradu i Neboj{i Davidovi}u iz ^a~aka. Z. J.

rvi tim Borac Mocart sporta izgubili su u Kraqevu od Sloge sa 101:83. U 14. kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac do~ekuje Mega Vizuru. Utakmica }e biti odigrana u subotu, u 19 ~asova. Posle 13 kola ^a~ani su deveti na

tabeli sa 19 bodova. Ko{arka{i Mladosti izgubili su od Plane u Velikoj Plani 99:77. U 13. kolu Druge mu{ke lige Srbije Mladost na svom terenu igrao sa Partizanom MT:S MT Beograd.

HEBA JUNIORSKA LIGA

dost je tre}a sa 16, a Borac peti sa 15 bodova.

Deseto kolo Borac Mocart sport - @itko Basket 69:59 11. kolo Mega Vizura - Borac Mocart sport

PRVA MU[KA REGIONALNA LIGA ZAPAD 11.kolo @elezni~ar - Polet Ratina 84:91

Posle devet odigranih kola, odlo`ena je utakmica u Novom Sadu sa Vojvodinom, Borac je tre}i na tabeli Heba juniorske lige sa 16 bodova.

12. kolo [abac - @elezni~ar @elezni~ar je deseti na tabeli sa 18 bodova.

ABS ELEKTRO KADETSKA LIGA Deveto kolo Vr{ac - Borac Mocart sport Mega Vizura - Mladost ^a~ak

DRUGA MU[KA REGIONALAN LIGA ZAPAD 66:74 75:72

10. kolo Borac Mocart sport - Mega Vizura, subota, 12 ~asova Mladost ^a~ak - Fle{ Beograd, nedeqa, 17 ~asova Na tabeli ABS Elektro kadetske lige Mla-

Deseto kolo Vladimirci - ^a~ak 94

79:75

11. kolo ^a~ak 94 - Student BB Bajina Ba{ta ^a~ak 94 zauzima sedmo mesto sa sakupqenih 13 bodova.

^A^AK DOMA]IN SEDMOG [AHOVSKOG TURNIRA

NAJJAÂ KONKURENCIJA ahovski klub Borac organizovao je u nedequ, u restoranu “Radovawe”, sedmi Turnir “â~ak 2012”. U~estvovalo je vi{e od 100 takmi~ara iz cele Srbije. Me|unarodni sudija Lidija Vu~kovi} bila je glavna i na ~a~anskom turniru. - [ahisti ovde rado dolaze, takmi~ari su jaki, a i organizacija je sjajna. Sigurno bi ih bilo i vi{e da nije tek pre neki dan odlu~eno da turnir bude odràn - rekao je Branko Damqanovi}, velemajstor. Tako|e velemajstor, Bo{ko Abramovi} odu{evqen je u~e{}em velikog broja mladih: - Ranije sam nekoliko puta igrao u Preqini. Uvek se rado odazivam pozivu organizatora.

[

Kako je [ahovski turnir “^a~ak 2012” posve}en i Danu grada, otvorio ga je gradona~elnik Vojislav Ili} povla~ewem prvog poteza. Posle devet odigranih kola, prvo mesto je pripalo Ivanu Ivani{evi}u,

koji je sakupio sedam i po poena, drugo Milo{u Perunovi}u, a tre}e Branku Damqanovi}u. Drugoplasirani i tre}eplasirani velemajstori osvojili su po sedam poena. Z. J.

Na prate}em satelit turniru, po godi{tima najuspe{niji su bili: 2005. Zvezda iz Uìca 2004. Gau~osi â~ak. 2003. Zlatibor âjetina 2002. Borac â~ak 2001. OFK Poèga 1999. FK Gu~a U konkurenciji kadeta: 2000. OFK Poèga 1998. BIP â~ak

NOVI GAUÔSI e~aci ro|eni 2004. godine bili su u svom uzrastu najboqi na turniru “Trofej Gu~a 2012 - Kup Miqana Miqani}a”. Kako kaù treneri, to je generacija koja beleì izuzetne rezultate. Fudbalski klub Gau~os upisuje i nove ~lanove. Svi zaintresovani mogu se javiti na telefon: 064/158 - 94 - 33.

DANAS „TROFEJ Â^KA“ d 21. do 23. decembra bi}e odràn peti Turnir u malom fudbalu “Trofej â~ka 2003/12”. Takmi~e se de~aci ro|eni 2000, 2001. i 2003. godi-

ne. Organizator “Trofeja” Fudbalski klub Mladost Radost o~ekuje da }e na turniru u~estvovati do sada najve}i broj ekipa, vi{e od 50.

SPORT

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

IZABRANI SPORTISTI GODINE

NAJUSPE[NIJI BOJANA I NEMAWA ove godine su sportski novinari â~ka izabrali nauspe{nije u 2012. godini. Ni klubovi, niti pojedinci, osim â~ana koji se ne takmi~e za ovda{we klubove, nisu naro~ito dominirali sportskim terenima. Ovoga puta priznawe najuspe{nije sportistkiwe i sportiste pripalo je atleti~arima. Poneli su ga Bojana Kali~anin i Nemawa Koji}. Bojana je u 2012. osvojila drugo mesto na 400 i peto na 800 metara na dràvnom prvenstvu za seniore, donela bronzu sa Kupa Srbije, osvojila zlato u {tafeti 4X400 na Balkanskom prvenstvu za juniore u Turskoj... Nemawi je pripalo zlato na dràvnom prvenstvu za senore u trci na 800 m, zauzeo je prvo mesto opet na 800, i drugo na 400 m na Kupu Srbije, a pripala mu je i titula Balkanskog {ampiona u trci 4X400 m u juniorskoj konkurenciji. â~anska atletika odnela je jo{ jednu nagradu. Za najuspe{nijeg trenera progla{en je Slobodan Nixovi}, AK Sloboda. Presti`no priznawe, nagrada za ìvotno delo, ove godine je uru~ena profesoru dr Miodragu Jeù Panteli}u, ~oveku koji je zasluàn i za uvo|ewe nastave fizi~kog vaspitawa na Univerzitetu u Kragujevcu.

POSEBNE NAGRADE Poneli su ih pojedinci i klubovi koji su na najve}im takmi~ewima u Srbiji i Evropi osvojili medaqe i priznawa: Klub ameri~kog fudba-

la An|eoski ratnici {ampion Srbije u juniorskoj konkurenciji. Posada kluba WRR Vladica Rabrenovi} i Radmil Radivojevi} koji su po ~etvrti put postali {ampioni dràve u kategoriji N3. Maja Pavlovi}, ~lan Bodi bilding kluba Borac, dràvna {ampionka u kategoriji bikini fitnes. @eqko \unisijevi}, reli voza~, pobednik u {ampionatima SAKS i SAS i {ampion auto kartinga na brdskim stazama. Milo{ Gagi}, paraglajder, osvaja~ prvog mesta u Ligi Srbije. Tawa Mika{evi}, ~lan Udruèwa paraplegi~ara, prvakiwa Srbije u stonom tenisu. Zbog posebnih dostignu}a nagra|eni su karate klubovi Borac, Sloboda, Nemawa, â~ak, Mladost i ko{arka{ki klubovi Osnovne {kole “Milica Pavlovi}” i Prehrambenougostiteqske {kole. PRIZNAWA ZA SPORTSKA DOSTIGNU]A Re~ je o na{im sportistima koji su za klubove iz drugih gradova postigli vrhunske rezultate. Priznawa za sportska dostignu}a pripala su: Ivani Jorovi}, prvakiwi Srbije u konkurenciji teniserki do 16 i 18 godina, pobednici vi{e pojedina~nih i dubl me~eva na ITF turnirima do 18 godina, u~esnici Oran` boula, nezvani~nog prvenstva sveta... Nata{i îkiriz, odbojka{ici koja je sa juniorskom reprezentacijom

[TA JE OBAVEZA GRADA? - Na vama je da trenirate i postiète rezultate, a na nama da vam za to obezbedimo uslove. Izgradili smo sportske hale i brojne fiskulturne sale. U 2013. prioritet nam je zavr{etak sportske sale u Mr~ajevcima, stadiona FK Borac i da zapo~nemo izgradwu zatvorenog bazena. O~ekujemo da }e â~ak imati i dobre pliva~e i dobre vaterpoliste - rekao je gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}.

Nemawa i Bojana, najuspe{niji sportisti 2012.

BOJANA I NEMAWA Oboje su u~enici ~etvrtog razreda, Bojana Ekonomske, a Nemawa Ma{insko-saobra}ajne {kole. Iskreno su odgovorili da nisu o~ekivali da budu nagra|eni ba{ u kategoriji najuspe{nijih sportista i sportistkiwa, ali su to potajno pri`eqkivali. Nemawa je ove godine oborio i li~ni rekord na dr`avnom prvenstvu za juniore. I Bojana se u 18. godini tek zahuktala. Balkan i Evropa samo su deo sveta. osvajala medaqe na balkanskim i evropskim prvenstvima. Lazaru Filipovi}u, trijatloncu, vice{ampionu sveta i Evrope. Rukometa{u Miroslavu Tomovi}u, osvaja~u bronze sa reprezentacijom na prvenstvu Evrope gluvih. SPECIJALNE NAGRADE Dodeqene su osobama sa posebnim potrebama za iz-

uzetne sportske rezultate: Zorici Spasi}, ~lanici SK Morava, osvaja~ici brojnih medaqa na dr`avnim i svetskim prvenstvima u atletici i stonom tenisu. ^lanovima kluba Dodir Milo{u Lukovi}u, dr`avnom prvaku u bacawu kugle i diska u kategoriji B1, Milijanki Lukovi}, prvakiwi Srbije u bacawu kugle, kopqa i diska u kategoriji B2 i Slobodanu

Raji}u, dràvnom prvaku u bacawu kugle, kopqa i diska u kategoriji B3. Sporstkom klubu Morava, koji je u individualnim sportovima osvojio 28 medaqa i bio me|u najboqima u ekipnim sportovima. Udruèwu paraplegi~ara â~ka, prvacima Srbije u ko{arci, {ahu, stonom tenisu i ko{arci u kolicima. Sportskom klubu slepih Dodir, apsolutnom prvaku dràve u baca~kim disciplinama, ekipno i pojedina~no. JUBILARNE NAGRADE Za 30 godina rada i postojawa nagra|eni su Smu~arski i Stonoteniski klub Borac, dok Fudbalski klub Morava iz Mojsiwa biti{e ve} ~etiri decenije. Punih osam decenija proslavili su i plaketama nagra|eni FK Orlovac iz Mr~ajevaca i redakcija lista “â~anski glas”. Dve posebne jubilarne nagrade pripale su FK Borac, za 50 godina neprekidnog takmi~ewa u saveznom rangu i KK Borac, koji u najvi{em rangu igra {est decenija. OSTALI NAJUSPE[NIJI Nagrada najuspe{nijeg sportskog radnika pripa-

PROGLA[ENI NAJBOQI NA OTVORENOM [AMPIONATU U MOTO KROSU

^A^ANI USPE[NI I EKIPNO I POJEDINA^NO M oto savez Srbije proglasio je pro{le subote u Beogradu najboqe voza~e Otvore-

nog {ampionata dr`ave za 2012. godinu. Dobre rezultate imali su i ^a~ani.

U klasi MX65 Marko Makragi} osvojio je titulu vice{ampiona. U klasi MXB takmi~ari AMK ^a~ak zauzeli su prva tri mesta. Prvi je bio Nemawa Petri}, drugi Dobrosav Zekavica, a tre}i Vladimir Tokovi}. U klasi jedan i dva u

ekipnoj konkurenciji, AMK ^a~ak pripalo je tre}e mesto. Osim ovih priznawa, ^a~anin Mateja Stojanovi} (6) je dobio posebnu plaketu kao najmla|i takmi~ar u moto sportu u svim disciplinama za 2012. godinu.

la je Aleksandru Ivkovi}u, jednim od realizatora projekta “Deci s qubavqu” i treneru mla|ih kategorija FK Borac. Pionirke Teniskog kluba Sloboda su najuspe{nija `enska ekipa. Natalija Popovi}, Sara ^vorovi}, Kristina Mileti}, Tara Damwanovi}, Milica Pavlovi} i Teodora Pu{eqi} osvojile su tre}e mesto na Prvenstvu Srbije u konkurenciji teniserki do 14 godina. Fudbalski klub Borac ove godine je igrao u finalu Kupa Srbije, {to je jedan od glavnih razloga zbog kojeg mu je dodeqena nagrada najuspe{nijeg mu{kog kluba. Teniserka Natalija Popovi} je u 2012. osvojila vi{e prvih i drugih mesta na turnirima iz zvani~nog kalendara Evrospke asocijacije u zemqi i inostarnstvu. Zbog ovih, ali i ostalih rezultata Natalija Popovi} je nagra|ena kao najuspe{nija mlada sportistkiwa. Najuspe{niji mladi sportista je ko{arka{ Milo{ Jankovi}. Osvajao je medaqe u dresu juniorske reprezentacije, a najve}i uspeh u 2012. mu je zlato na Svetskom prvenstvu u basketu “Tri na tri”, koje je doneo iz [panije. Z. J.

REPORTA@A

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

KOMPANIJA „AUTO^A^AK” PREDSTAVILA NOVI MODEL [KODA RAPID

A 00 EVR NA 9.9 NA CE PO^ET

U PETOJ BRZINI beogradskom predstavni{tvu kompanije “Auto^a~ak” predstavqen je najnoviji model iz [kodinog asortimana. Prodaja je po~ela ve} u ponedeqak, a cena Radipa }e zavisiti od snage wegovog motora. Najjeftiniji je model sa benzinskim 1.2 motorom, do najskupqeg turbo dizela od 1.600 kubika. - Sam naziv Rapid asocira da [koda ulazi u ~etvrtu, verovatno i u petu brzinu. Novi modeli }e biti proizvedeni sa benzinskim 1.2 i 1.4 motorom i dizelom, od kojih je sada u ponudi onaj sa 105 kowskih snaga. Model sa slabijim dizelom trebalo bi da bude u prodaji u aprilu. Rapid sadr`i tri nivoa opreme. Svaki od wih }e, zahvaquju}i pripremama za uvo|ewe euro {est normi, imati elektronsku kontrolu stabilnosti, klimu i ostale elektro pakete. Oprema je vrlo raznovrsna, od najosnovnije do one koja }e zadovoqiti ukuse pravih poznavalaca automobila - rekao je predstavqa-

GENERALNI SPONZOR BK BORAC

Na promociji novog modela [kodinih vozila potpisan je i Ugovor o sponzorstvu izme|u kompanije “Autoâ~ak” i Biciklisti~kog saveza Srbije. Sa [kodinim automobilom biciklisti su i u 2012. pre{li vi{e od 50 hiqada kilometara, {to u Evropi, {to u zemqi. - Slede}e godine saradwa }e biti pro{irena i na BK Borac. Prijateqstvo ~a~anskog kluba i “Autoâ~ka” traje duè od dve decenije. Po~ela je znatno ranije nego {to je ova kompanija postala zastupnik [kodinih vozila - rekao je Dragan Dostani},

predsednik Biciklisti~kog saveza Srbije. Prilikom potpisivawa Ugovora o saradwi ekskluzivno je promovisan i novi dres BK Borac za narednu sezonu. Prema evropskim standardima, na majicama se nalazi i ime sponzora. Vlasnik “Auto^a~ka Milenko Kosti}, kao biciklista-rekreativac, nagra|en je dresom nacionalnog {ampiona. - Zna se da su u Srbiji glavni sportovi fudbal,

ko{arka, odbojka, u posledwe vreme i vaterpolo. Kompanija [koda oduvek je finansirala te, takozvane, alternativne sportove: biciklizam, auto reli, hokej. Sponzor je najve}ih svetskih trka “Tour de Franse” i “Giro d Italia”, a od sada i najve}ih turnira u Srbiji. Nadamo se da }e biciklisti uz na{u pomo} imati boqe rezultate - re~i su Du{ana Cincara, direktora marketinga u kompaniji “Auto^a~ak”.

ju}i novi model [kode Slobodan Spasovi}, direktor prodaje u kompaniji “Auto^a~ak”. On je najavio i da su u pripremi dva nova [kodina modela, kao i da }e Fabija, Jeti i Superb dobiti novi izgled. Za kompaniju “Auto^a~ak” 2012. je bila izuzetno marketing 032/342-276

uspe{na godina. Kao najprodavaniji brend u Srbiji, [koda je dostigla skor od blizu 15 procenata. - Pokazalo se da je ona pravi brend za na{e tr`i{te, ~ak i u ovim kriznim vremenima, koja vladaju svuda u svetu. O~ekujemo dobre rezultate i u nared-

noj godini i kada je re~ o prodaji Rapida - nada se Spasovi}. Po~etna cena [kode Rapid sa 1.2 benzin motorom je 9.900 evra. Najskupqa verzija dizela od 105 kowskih snaga, 1.600 kubika, je oko 14.500 evra. Z. J.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

MARKETING

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

TV GALAKSIJA - PROGRAM PETAK 21. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 22. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -r. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 ÛDOTVORNE RUKE 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 52 vikenda u Srbiji 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 23. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM - âjkovski - II deo 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 17:15 OGLASI 17:45 IZBLIZA 18:30 DRAGAÊVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 EMISIJA O SEKTAMA 22:30 GLAS ZAPADNE SRBIJE 22:45 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 24. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK

I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGAÊVSKI HORIZONTI -r. 16:45 ÛDOTVORNE RUKE 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 25. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NAS GRAD -r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 26. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM - IVANOVO DETIWSTVO 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 27. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM - IVANOVO DETIWSTVO -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu

PREPORUÛJEMO NEDEQA 14:00 FILM - ÂJKOVSKI - II DEO Biografski kolor film sovjetske proizvodwe, snimqen 1970. g. o velikom ruskom kompozitoru, koji je inspiraciju za svoje kompozocije pronalazio u ruskim folklornim temama, kao i u izvorima ruske kwièvnosti. Rezija: Igor Talankin Uloge: Inokentij Moktunovski Antonina Suranova SREDA 20:45 FILM - IVANOVO DETIWSTVO Prvi snimqeni igrani film Andreja Tarkovskog. Posle wegovog diplomskog filma „Vaqak i violina“, osvojio je niz me|unarodnih priznawa, me|u kojima i Zlatnog lava na filmskom festivalu u Veneciji 1962. g. baziran na pripovetci "Ivan"/Vladimira Bogomolova/ film skre}e teì{te ratnih de{avawa na de~a~ka ma{tarewa. U naslovnoj ulozi dvanaestogodi{weg de~aka igra Koqa Burqajev.

„ZASTAVA FILM“ NA TV GALAKSIJA Na osnovu ugovora o poslovno-tehni~koj saradwi potpisanog izme|u TV Galaksija 32 â~ak i Vojno-filmskog centra "Zastava film" Beograd, na TV Galaksija bi}e emitovani igrani, kratki igrani i dokumentarni filmovi u proizvodwi VFC "Zastava film". Re~ je o filmovima od kojih je ve}ina proizvedena u socijalisti~koj Jugoslaviji. Od 1949. godine kada je snimqen prvi nastavni film, 11 brojeva filmskih pregleda i jedan dokumentarni film, "Zastava" se uglavnom bavila popularizacijom vojske, ali i mnogim drugim temama iz oblasti dru{tvenog ìvota. Gledaoci TV Galaksija }e imati jedinstvenu priliku da posle gotovo pola veka po prvi put vide neke od ovih filmova na TV-u (bi}e prikazano 35 filmova) u okviru emisije "Dokumentarni filmovi - Zastava film" ponedeqkom u 20.05 premijerno i utorkom u 14.50 u repriznom terminu. Vide}emo filmove mnogih poznatih rediteqa koji su zabeleìli razne doga|aje iz ere socijalisti~ke Jugoslavije. U filmovima se pojavquju poznati i nepoznati glumci doma}e scene kao i zna~ajne li~nosti tog doba. Posebna preporuka za ovu sedmicu je kratki igrani film "Biografija Jozefa [ulca" snimqen 1973. godine u reìji Predraga Golubovi}a, a glavnu ulogu tuma~i poznati glumac epohe Faruk Begoli. urednik filmskog programa Dragan \unovi}

OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA Obili}eva 24, ^a~ak kulanekretnine@open.telekom.rs

„KULA“

TEL: 032-346-541, 064-26-29-109, 063/453-043

MEWAM stan u â~ku i na Zlatiboru, za stan u Beogradu.Tel. 063/601892 PRODAJEM vi{e metara drva za ogrev - cerova i bagremova. Tel.060/6618835 PRODAJEM zemqi{te u Zabla}skom poqu, potez Petkovac , 1 hektar. Tel. 060/6618835 PRODAJEM auto u odli~nom stawu, Renault Laguna, 2004.godi{te. Moè zamena i za mawi auto uz doplatu. Tel. 060/ 6618835 PRODAJEM povoqno trgova~ku tezgu, duìne 2,4 m. Tel. 334346, 065/333-4346 NA prodaju vi{e dimenzija zastakqenih prozorskih krila i plotova vrata.Tel. 334-346,

065/333-4346 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 7. kg. Cena 60 E. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Moè zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM usisiva~ na vodu Fisher 2.400 v. Cena 55 E. Moè zamena za cerova drva.Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Moè zamena za cerova drva.Tel.353-016, 063/7494846 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban

ulaz, ku}a, grejawe TA. Tel. 032/332-761 PRODAJEM razne bicikle. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Moè zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353-016,063/ 7494846 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena za cerova drva. Tel.353-

016, 063/7494846 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM fiksni telefon Simens, cena 12 E. Tel.353016, 063/7494846 KUPUJEM TA pe} od 4-5 kw. Tel.032/380-000 PRODAJEM ma{inu za prawe kola Vap , toplo-hladno. Cena 600 E. Tel. 063/643534 PRODAJEM ma{inu za prawe Kremzle, na hladnu vodu. Cena 300 E. Tel. 063/643534

Na osnovu ~lana 35 Zakona o hipoteci, Vide Stani} iz Viqu{e kao poverilac organizuje: PRVU AUKCIJSKU PRODAJU I to nepokretnosti – stana broj 14, korisne povr{ine 69 metara kvadratnih ozna~ene u B listu 2. deo u ulazu 2, tre}i sprat, koji je upisan kao poseban deo zgrade broj 2 izgra|ene na kat. parceli broj 6133/1, vlasni{tvo Mirka Mitrovi}a iz â~ka, ulica Bulevar Vuka Karaxi}a broj 25/14, upisan u listu nepokretnosti broj 8480 za KO â~ak. Poverilac je Vide Stani} iz Viqu{e – grad â~ak, telefon 064/153-83-11 i wegov punomo}nik adv. Velibor Vuja{evi} iz â~ka, ulica Bate Jankovi}a broj 19/2, telefon: 064/24-29745 Po~etna cena aukcije je 31.050,00 eur-a u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu Narodne banke Srbije za eur-o na dan odràvawa aukcije. Aukcija }e se odràti dana 8. 2. 2013. godine u advokatskoj kancelariji punomo}nika poverioca advokata Velibora Vuja{evi}a u â~ku, u ulici Bate Jankovi}a broj 19/2, sa po~etkom u 12:00 ~asova. Tro{kove poreza, ukwi`be i ostale tro{kove koji i ako nastanu snosi}e kupac.

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

061/617-82-60 064/137-41-37 064/146-87-31

STANOVI PRODAJEM nov stan 31 m2 Obili}eva, CG, cena 26.000 E PRODAJEM nov stan 32.50 m2 kod Merkatora, CG, cena 26.500 E PRODAJEM stan 26 m2 Qubi} kej, TA, cena 18.000 E PRODAJEM stan 25 m2, centar, CG, cena 25.500 E PRODAJEM stan 23 m2 Obili}eva u izgradwi, CG, cena 19.780 E PRODAJEM stan 35 m2 Medicinska [kola, CG, cena 27.000 E PRODAJEM stan 35 m2 B.Jankovi}, CG, Cena 25.000 E PRODAJEM stan 45 m2, Medicinska {kola, CG, cena 28.000 E PRODAJEM stan 35 m2 Hotel Morava, TA, cena 24.000 E PRODAJEM stan 35 m2 Nemawina, CG, cena 25.000 E PRODAJEM stan 38 m2 Avenija, CG, cena 25.000 E PRODAJEM stan 47 m2 Obili}eva / u izgradwi /, CG,cena 800 e/m2+PDV PRODAJEM stan 38 m2 Obili}eva / u izgradwi /, CG, cena 800 e/m2+PDV PRODAJEM stan 59 m2 Balkanska / nov /, CG, cena 42.000 E PRODAJEM stan 51 m2 Alvaxinica, CG,

cena 40.000 E PRODAJEM stan 53 m2 Nemawina, CG, cena 40.000 E PRODAJEM stan 54 m2 Avenija 1, CG, cena 37.000 E PRODAJEM stan 57 m2 Avenija 2, CG, cena 45.000 E PRODAJEM stan 46 m2 Hotel Morava, CG, cena 33.000 E PRODAJEM stan 58 m Qubi} kej, CG, cena 41.000 E PRODAJEM stan 66 m2 stari Autoprevoz, CG, cena 37.000 E PRODAJEM stan 59 m2 Qubi}ska /nov /, CG, cena 46.000 E PRODAJEM stan 66 m2 Avenija 2 /44+22 m2/, CG, cena 40.000 E PRODAJEM stan 76 m2 Hotel Morava /nov/, CG, cena 81.000 E PRODAJEM stan 70 m2 Avenija 2, CG, cena 50.000 E PRODAJEM stan 68 m2 Avenija1, CG, cena 50.000 E PRODAJEM stan 74 m2 Obili}eva / nov /, CG, cena 70.000 E PRODAJEM stan 84 m2 Alvaxinica, CG, cena 84.000 E PRODAJEM stan 90 m2 centar, CG, cena 72.000 E

KU]E PRODAJEM ku}u 200 m2 , sa 5.5 ari paca, Avenija 2, cena 65.000 E PRODAJEM ku}u 100 m2 sa 10 ari placa, Kru`ni put, cena 46.000 E PRODAJEM ku}u 180 m2 sa 4 ara placa, Avenija2, cena 66.000 E PRODAJEM ku}u 147 m2 sa5 ara placa Beqina, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 85+52 m2 sa 4.5 ari placa Svetozara Markovi}a, cena 63.000 E PRODAJEM ku}u 50 m2 sa 8 ari placa Beqina, cena 40.000 eura PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 5 ari placa {kola Ratko Mitrovi}, cena 46.000 E PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 5 ari placa Qubi}, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 70 m2 sa 3.5 ari placa Nemawina, cena52.000 E

PRODAJEM ku}u 92 m2 sa 5.5 ari placa Qubi}, cena 60.000 E PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 3 ara placa Ko{utwak, cena 65.000 E PRODAJEM ku}u 90 m2 sa 4 ara placa Atenica, cena 36.000 E PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 2.7 ari placa Lomina, cena 45.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa Atenica, cena 45.000 E PRODAJEM ku}u 80+70 m2 sa 9 ari placa B.Stani}, cena 58.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 8.5 ari placa Prijevor, cena 25.000 E PRODAJEM ku}u 190 m2sa 5.6 ari placa Loznica, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa G.Trep~a, cena 25.000 E

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761 ^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

PRODAJEM stan 64 m2 sa CG u blizini {kole Dragi{a Mi{ovi}. Tel. 063/691-761 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 u Nemawinoj ulici , 3. sprat, CG. Cena 42.000 eura. Tel. 064/1589363 PRODAJEM jednosoban stan 37 m2 na Qubi} keju u zgradama od fasadne cigle. Cena 23.700 eura POVOQNO prodajem jednosoban stan 34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici. Tel. 066/9000-228

PRODAJEM dvoiposoban stan 50.26 m2, 3. sprat, kod Hotel Morave. Tel. 032/222-552, 064/15893-63 PRODAJEM renoviran dvosoban stan 55 m2 na Qubi} keju. Cena 35.000 eura. Tel. 032/344-630 NOV, odmah useqiv stan 50 m2, Qubi}ska ulica. Cena 770 eura/m2. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan 59 m2 Industrijski prolaz, 22.000 eura , sa stvarima. Tel. 063/691-761

PRODAJEM dvosoban stan 61 m2, Alvaxinica. Cena 31.000 eura. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM ku}u 80 m2 i 6.5 ari placa u Atenici. Cena 45.000 eura. Tel. 066/9000-228 PRODAJEM ku}u 57 m2 i 1.56 ari placa Savkovi}a kosa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel. 063/691-761 PRODAJEM jednosoban

STAN 23m2, CG, 1 sprat kod Med.{kole.Cena 19000 eura. /povra}aj PDV-a/. STAN 24m2 VP, TA, kod Hotel Morave.Cena 15000 eura. STAN 30 m2, 2 sprat, centar, noviji. Cena 23000 eura. STAN 35 m2,5 sprat, kod Hotel Morave. Cena 24.000 eura. STAN 38 M2, VP, Avenija 1, CG. Cena 23.000 eura. STAN 35 m2, 4 sprat, sre|en, Qubi} kej. Cena 22000 eura. STAN 38m2, VP, Qubi} kej, fasadna cigla. Cena 24000 eura. STAN 38 m2, 3 sprat, Avenija 1, CG, lift, terasa. STAN 45m2, nov kod Medicinske {kole. Cena 22.000 eura. STAN 46 m2 VP, CG, terasa, Avenija 1.Cena 29000 eura. STAN 47 m2, Qubi} kej, noviji, 2 sprat .Cena 36000 eura. STAN 45 m2, Qubi} kej, 2 sprat, komplet renoviran. Cena 30.000 eura. STAN 49m2, 1 sprat, TA, kod Med.{kole. Cena 26.000 eura. STAN 48 m2, 4 sprat, CG, Alvaxinica. Cena 34.000 eura. STAN 47m2, nov, 2 sprat, CG, Alvaxinica. Cena 36.500 eura sa PDV-om STAN 50m2, CG, 4 sprat, SvetozaraMarkovi}a, noviji. Cena 36.000 eura STAN 53 m2, 3 sprat, Qubi} kej, o~uvan. Cena 30.000 eura.

stan u blizini Medicinske {kole, 2. sprat, povoqno. Tel. 064/673-29-69 KUPUJEM dvosoban stan, lokacija nebitna. Tel. 064/673-29-69 PRODAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Qubi} keju. Cena 18.500 eura Tel. 032/344-630 PRODAJEM dvosoban stan 58 m2 u centru grada, CG. Cena 33.000 eura PRODAJEM ku}u na 6 ari placa u Aveniji 1. Cena 29.500 eura PRODAJEM ku}u 50 m2 i 5 ari placa u Trnavi. Cena 15000 eura PRODAJEM stan 34 m2 sa CG, Qubi}ska ulica. Cena 22 000 eura. PRODAJEM novu ku}u 70

STAN 52m2, 3 sprat, centar, sre|en. Cena 35.000 eura. STAN 55 m2, 2 sprat, Obili}eva, TA. Cena 33.000 eura. STAN 58 m2, 1 sprat, kod Tehni~kog fakulteta. Cena 32.000 eura. STAN 55 m2, 4 sprat, CG, lift, fasadna cigla, kej. Cena 36.000 eura. STAN 58 m2, 5 sprat, CG, lift, centar. Cena 32.000 eura. STAN 57 m2, 4 sprat, kod Tehni~kog fakulteta. Cena 33.000 eura. STAN 53 m2, CG, podrum, Alvaxinica. Cena 30.000 eura. STAN 54 m2, CG, lift, 9 sprat, centar. Cena 32.000 eura STAN 66 m2, 3 sprat, TA, {kola F.Filipovi}. Cena 37.000 eura STAN 60 m2, CG, lift, Alvaxinica, fasadna cigla. Cena 42.000 eura STAN 60 m2, nov, Balkanska, ukwi`en, CG. Cena 37.000 eura STAN 70 m2, 2 sprat, 3 spava}e sobe, Qubi} kej. Cena 48.000 eura STAN 60 m2, 1 sprat, Medicinska {kola. Cena 36.000 eura STAN 68 m2, prizemqe, Sin|eli}eva. Cena 46.000 E. STAN 55 m2, u izgradwi, 2 sprat, Obili}eva.Cena 800 e/m2 STAN 77 m2, 4 sprat, centar, renoviran. Cena 52.000 eura STAN 76 m2, Hotel Morava, CG, ukwi`en. Cena 42.000 eura

STAN 78 m2, 1 sprat, / 3 spava}e sobe/, nov, Obili}eva, CG, odmah useqiv STAN 65 m2, nov, Gvo`|ar, visoko prizemqe. STAN 73 m2, 2 sprat, nov, 2 ostave, papking, centar. Cena 62.000 eura STAN 83 m2, 2 sprat, centar. Cena 60.000 eura. STAN 74 m2, 1 sprat, Alvaxinica, fasadna cigla, ili mewam za 2 mawa stana. LOKAL 12 m2 centar. Cena 14000 eura. LOKAL 100 m2 centar . Dogovor LOKAL 20 m2. Centar, nov. Cena 30.000 eura BEOGRAD, stanovi svih struktura na svim lokacijama. ZLATIBOR, apartmani, stanovi, ku}e, placevi KU]A 74 m2+pomo}ni objekti + lokal 25 m2 sa placem 4 ara.Cena 40.000 eura KU]A 92 m2, gara`a, CG, renovirana kod {kole Ratko Mitrovi}, plac 5 ari KU]A 200 m2, pomo}ni objekti, CG, kod {kole Ratko Mitrovi} sa 5.15 ari placa. Cena 50.000 eura KU]A 150 m2, prizemna, novija, Trbu{ani sa 5 ari placa. Cena 50.000 eura. KU]A 90 m2, 7 ari placa, kod Hotel Morave, dozvoqena gradwa stambenog objekta. PLAC 80 a Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta, 40 a Atenica / kod Bolnice/, put sa dve strane placa.

m2 i 40 ari zemqe u Vidovi. Dogovor. Tel. 066/9000-228 PRODAJEM dvoiposoban stan 55 m2 na Qubi} keju u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/673-2969 KUPUJEM ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem. Tel. 063/691-761 PRODAJEM nove, odmah useqive stanove u Obili}evoj ulici. Dogovor. Tel. 064/15893-63 PRODAJEM dvoiposoban stan 69 m2, CG, Avenija 1. Tel. 032/222-552, 064/673-29-69 PRODAJEM odli^an stan 74.35 m2 na 1. spratu u Aveniji 2. Cena 650 eura/ m2. Tel.

064/158-93-63 KUPUJEM dvosoban stan u {irem centru grada. Tel. 066/9000-228 PRODAJEM lokal u centru grada u blizini pijace, povr{ine 35 m2, pogodan za vi{e delatnosti. Tel. 064/158-9363 DVE ku}e na 4 ara placa u Atenici, jedna renovirana i useqiva sa grejawem na gas 70 m2 i druga samo ozidana i pokrivena P+1. Prodajem ili mewam za dvosoban stan. Tel. 066/9000-228 POVOQNO prodajem novu, odmah useqivu garsoweru na Alvaxinicikod Merkatora, 26 m2. Tel. 063/691-761

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI

^a~ak, Bir~aninova 13

STANOVI U IZGRADWI

032/376-632 064/10-300-66 064/524-55-45

STAMBENI KREDITI U SARADWI SA BANKAMA

(preko puta {kole Milica Pavlovi})

BESPLATNE KONSALTING USLUGE

Va{e zadovoqstvo je na{ uspeh! HITNO, odli~an 4.0 stan 96 m2, CG, 5. sprat, lift, alu stolarija, Alvaxinica, 677e/m2-65.000e. PRODAJEM 4.0 stan 92m2, renoviran, PVC stolarija, odli~na lokacija, kod G. parka, pogled na park, 63.000e. PRODAJEM 2.0 stan 55m2, 1. sprat, CG, komplet renoviran, ul. S. Markovi}, 42.000e. PRODAJEM gasoweru od 28m2 (ukwi`eno 18m2) ulica Obili}eva (do kru`nog puta), 2 sprat, gas 15.500e. STAN 52.5m2, CG, 5. sprat, klima, bez lifta, komplet stvari, kuhiwa, ugradni ormari, 2 plazma TV-a, vredi pogledati, 36.500e. PRODAJEM stan 63/m2, CG, 1. sprat, preko puta F. Filipovi}, 41.500e. MEWAM ku}u 150 m2, novu zidanu gara`u, 3.6a placa, kod Slobodinog igrali{ta, za 2 mawa stana ili jedan stan uz doplatu. NA PRODAJU fabrika

1.000m2, betonska hala 260m2, pomo}ni objekat 100m2, 60a placa, 4km od Ariqa, pored puta, objekat ima upotrebnu i gra|evinsku dozvolu za drvnu industriju, mogu}a prenamena, vodovod, kanalizacija, trafostanicastruja 600kw, 135.000e, mogu}e izdavawe za 700e mese~no. PRODAJEM veoma dobru ku}u od 200m2 na Alvaxinici, 3,8ari placa, 2 vrste grejawa, 2003. gradwa, pvc stolarija, izolacija u sivoj fazi,useqiva 75.000e PRODAJEM ku}u 65m2, 6.8a placa, u Zabla}skoj Baluzi, 17.000e, mogu} dogovor. PRODAJEM kompletno renoviranu ku}u od 66m2, 3 ari placa + letwa kuhiwa, gara`a i {upa u Qubi}u (nedaleko od stare {kole Tanasko Raji}) 35.000e KU]A 70m2, lokal 30m2, pomo}ni objekat 35m2, 3.6a placa, u blizini {kole R. Mitrovi}, 44.000e. PRODAJEM ku}u 61m2, 3.7a

Tel: 065/96-66-250 Tel: 064/35-35-243 www.gromex.rs gromex@gromex.rs

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

placa, grejawe na gas, kod Ma{inske {kole, 28.000e. KU]A 150m2, novija gradwa, legalizovana, 5a placa, Qubi}-Trbu{ani, 48.000e. KU]A 137m2, pr+sp, 2a placa, odmah useqiva, legalizovano, ul. Obili}eva, vredi pogledati, 63.000e. KU]A 65m2, renovirana spoqa i iznutra, 21a placa, pomo}ni objekat, u Preqini, nedaleko od kru`nog toka, 36.000e. KU]A 200m2 pr+sp '09god, odli~no stawe, kotlarnica, gara`a, legalizovano, Qubi}Trbu{ani, 55.000e. KU]A 45m2, ozidana, pokrivena, podnet zahtev za legalizaciju, 18a placa, ulaz sa asfalta, blizu prikqu~ak struje i vode, Qubi}, 300m od stare {kole T. Raji}, 8.000e. NOVA ekstra ku}a 270m2, '09god, 5a placa, legalizovano, mogu}a prodaja 2 zasebna sprata, 1. sprat 130m2 sa gara`om, 75.000e, 2. sprat 120m2, 65.000e, sve odvojeno.

KUPUJEM ku}u u uèm centru grada /â~ak/ 50 m2. KUPUJEM seosko doma}instvo u okolini â~ka. PRODAJA stanova raznih struktura u centru Beograda, ulica Carigradska. Izuzetno kvalitetna gradwa. Povoqno.

FOX

Obili}eva 20 (u Kuli) ^a~ak Telefoni: 032/341-606, 065/570-80-87 GARSOWERE GARSOWERA stari Autoprevoz, CG, VP. Cena 19.000 E GARSOWERA Bawalu~ka, EG, 2. sprat. Cena 19.000 E GARSOWERA 26 m2 Merkator, CG, 3. sprat. Cena 21.000 E /PDV/ GARSOWERA 30 m2 Qubi} kej, CG, 2.sprat. Cena 22.000 E /PDV/ GARSOWERA 30 m2 Balkanska, CG, 6. sprat. Cena 22.000 E. GARSOWERA 32 m2 Medicinska {kola, CG, 2.sprat. Cena 24.000 E JEDNOSOBNI JEDNOSOBAN stan 34 m2 Obili}eva, CG, 1. sprat. Cena 800 E m2 + PDV JEDNOSOBAN stan Nemawina, CG, 1.sprat.Cena 26.000 E

JEDNOSOBAN stan Dubrova~ka, gas, 3.sprat. Cena 27.000 E JEDNOSOBAN stan 35 m2 Nemawina, CG, 5. sprat. Cena 25.000 E JEDNOSOBAN stan 36 m2 centar, CG, 2. sprat. Cena 25.000 E JEDNOSOBAN stan 38 m2 Nemawina, CG, 5.sprat. Cena 28.000 E JEDNOSOBAN stan 38 m2 Dubrova~ka, gas, 1.sprat. Cena 750 E/m2+PDV JEDNOSOBAN stan 38 m2 Avenija 1, CG, VP. Cena 22.000 E JEDNOIPOSOBNI JEDNOIPOSOBAN stan 40 m2, Solunska, CG, VP. Cena 28.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 43 m2 Obili}eva, CG, VP. Cena 35.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 43 m2 N.Maksimovi}, EG, 5.

sprat. Cena 30.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 45 m2 Alvaxinica, CG, 4. sprat. Cena 27.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 45 m2 B.Jankovi}, TA, 2.sprat. Cena 30.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 46 m2 Dubrova~ka, gas, 2.sprat. Cena 750 E/m2+PDV JEDNOIPOSOBAN stan 46 m2 H.Morava, EG, 4. sprat. Cena 31.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 46 m2 Avenija 1, CG, VP. Cena 30.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 47 m2 Qubi} kej, TA, 1. sprat. Cena 31.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 47 m2 S.Markovi}, CG, 4.sprat. Cena 38.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 47 m2 Balkanska, TA, 1. sprat. Cena 31.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 48 m2 Obili}eva, CG, 2. sprat. Cena 36.000 E

PRELEPA vikendica 55m2, kamen-drvo, 3.5a placa, u Me|uvr{ju, do Morave, papiri 1/1, betonske podzide, mawi pomo}ni objekat, 23.000e. SEOSKO doma}instvo u Atenici , 1.5ha zemqe, objekat 32m2, {tala 70m2, trem za bale 100m2, 80a ogra|eno, plastificiranom ìcom, cela parcela zasad tre{we-250 stabala, 28.000e. SEOSKO doma}instvo u Slatinskoj bawi, 17km od â~ka, ku}a 80m2, su{ara, letwa kuhiwa, useqiva, sva infrastruktura, 11a placa, mogu}e dokupiti jo{ 30a pored Slatinske reke, 15.000e. SEOSKO doma}instvo u Jezdini, 24.5 a vo}waka, 6km od â~ka, 13.000e. JE@EVICA - 2km od glavnog puta, dobra ku}a 200m2, 3 sprata, 1ha zemqe, legalizovano, sva infrastruktura, u blizini novog stadiona, 46.000e.

SEOSKO doma}instvo u G. Gorevnici , 10km od â~ka, ku}a 100m2, novija gradwa, garaà, su{ara, pekara, vo}wak, {uma, bunar, gradska voda, trofazna struja, 3ha zemqe u komadu, 23.500e SEOSKO doma}instvo u Mojsiwu, 12km od â~ka, ku}a 80m2, 40a placa, trofazna struja, bunar, vo}wak, 21.000e. PRODAJEM seosko doma}instvo u Dowoj Jeèvici (2km od glavnog puta), ku}a 100m2 i 17 ari placa i pomo}ni objekti od 100m2, grejawe razvedeno P, P + 1, PK, 31.000e DOMA]INSTVO u Kamenici, 30km od â~ka, esktra ku}a 150m2, pomo}ni objekti 70m2, 8a placa, 50m od reke, 27.000e. PRODAJEM stan od 59 m2 kod èlezni~ke stanice / iza Silosa / na 2. spratu , TA, podrum 24 m2, terasa, useqiv. Cena 28.000 eura. PRODAJEM stan od 30 m2, jednosoban, CG-kalorimetri,

4. sprat, kod Hotel Morave, velika terasa, isto~na strana, bez lifta. U sklopu cene ulazi kuhiwa i ugradni ormari. Cena 22.500 eura. PRODAJEM stan od 75 m2, trosoban, 3. sprat, lift, CG, kod Gradskog parka. Cena 62.000 eura. PRODAJEM stan od 55 m2, dvosoban, ulica Nemawina, 3. sprat (bez lifta), CG, renoviran (stolarija, zidovi). Cena 33.000 eura PRODAJEM stan od 60 m2, dvosoban, Bulevar Oslobo|ewa, 4. sprat, lift, CG. Cena 43.000 eura PRODAJEM stan od 47 m2, ulica Svetog Save, CG, VP, podrum. Cena 32.000 eura PRODAJEM stan od 45 m2, dvosoban, ulica Nemawina, 3. sprat, CG, podrum, sigurnosna vrata. Cena 34.000 eura PRODAJEM stan od 38.50 m2 + 12 m2 terasa + 8 m2 ostava, na Gradskom {etali{tu, CG. Cena sa stvarima 46.000 eura

AGENCIJA TOMA[EVI], Tr`ni centar 1 Ariqe Tel. 031/891-010, 063/ 833-6143 KWIGOVODSTVENE usluge i usluge posredovawa u prometu nekretnina DVOSOBNI DVOSOBAN stan 50 m2 Vinara, CG, 5. sprat. Cena 32.000 E DVOSOBAN stan 50 m2 Prehrambena {kola, CG, 4.sprat. Cena 32.000 E DVOSOBAN stan 50 m2 Brvnara, CG, 6. sprat. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 51 m2 Nemawina, CG, 3. sprat. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 52 m2 Nemawina, TA, 3 sprat. Cena 33.000 E. DVOSOBAN stan 52 m2 Trnavska, CG, 7. sprat. Cena 31.000 E DVOSOBAN stan 52 m2 G.{etali{te, CG, 3. sprat. Cena 42.000 E DVOSOBAN stan 53 m2 Dubrova~ka, gas, 2. sprat. Cena 750 E/m2+PDV DVOSOBAN stan 54 m2 B.Oslobo|ewa, CG, 4.sprat. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 54 m2 Avenija 1, CG, 4. sprat. Cena 31.000 E DVOSOBAN stan 56 m2 Trnavska, CG, 7. sprat. Cena 33.000 E DVOSOBAN stan 56 m2 Avenija 1, CG, 5. sprat. Cena 35.000 E

DVOSOBAN stan 56 m2, ^PO, CG, VP. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 57 m2 Kalu|erice, CG, 4. sprat. Cena 37.000 E DVOSOBAN stan 58 m2 Vinara, CG, 5. sprat. Cena 37.000 E DVOSOBAN stan 60 m2 Balkanska , CG, VP. Cena 50.000 E /PDV/ DVOSOBAN stan 60 m2 Obili}eva, CG, VP. Cena 55.000 E /PDV/ DVOIPOSOBNI DVOIPOSOBAN stan 57 m2 Bosanska, EG, 3.sprat. Cena 44.000 E/PDV/ DVOIPOSOBAN stan 58 m2 Atenica, gas, 1.sprat. Cena 37.000 E DVOIPOSOBAN stan 59 m2 Balkanska, CG, 4.sprat. Cena 48.000 E/PDV/ DVOIPOSOBAN stan 60 m2 ^PO, CG, 2. sprat. Cena 40.000 E DVOIPOSOBAN stan 63 m2 stari Autoprevoz, CG, 4. sprat. Cena 32.600 E DVOIPOSOBAN stan 63 m2 centar, CG, 3. sprat. Cena 60.000 E DVOIPOSOBAN stan 64 m2 D.Markovi}, CG, 3. sprat. Cena 52.000 E

DVOIPOSOBAN stan 64 m2 V. Stepe, EG, 2. sprat. Cena 34.000 E DVOIPOSOBAN stan 65 m2, centar, TA, 1. sprat. Cena 51.000 E DVOIPOSOBAN stan 65 m2 M.Nik{i}, gas, 1. sprat. Cena 48.000 E /PDV/ DVOIPOSOBAN stan 70 m2 Avenija 1, CG, 4. sprat. Cena 46.000 E DVOIPOSOBAN stan 70 m2 Balkanska, CG,VP. Cena 35.000 E DVOIPOSOBAN stan 80 m2 B.Oslobo|ewa, CG, 3.sprat.Cena 52.000 E DVOIPOSOBAN stan 80 m2 Alvaxinica, CG, 1. sprat. Cena 54.000 E KU]E KU]A 170 m2 sa 10 ari placa kod Vojnog odseka . Cena 90.000 E KU]A 55 m2 sa 1 a placa, centar. Cena 26.000 E KU]A 150 m2 sa 3.85 ari placa, Avenija. Cena 85.000 E KU]A 90 m2 sa 7 ari placa, Slobodino igrali{te. Cena 65.000 E KU]A 90+60 m2 sa 2.5 ari placa Kalu|erice. Cena 70.000 E

OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI

AGENCIJA

SIGMA

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 064/13-12-544 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

Gradsko {etali{te 167/II sprat Tel: 032/348-210; 032/310-222

STANOVI STAN 18 m2, 2 sprat, CG, Obili}eva, nov.Cena 16.000 E STAN 22.5 m2, PR, CG, Svetog Save. Cena 18.500 E STAN 26 m2, PR,TA, Kej. Cena 20.500 E. STAN 28 m2, 3. sprat, CG, {iri centar, nov. Cena 26.000 E STAN 28 m2, 2. sprat, CG, SvetozaraMarkovi}a. Cena 22.000 E STAN 30 m2, 6. sprat, TA, Svetozara Markovi}a. Cena 20.000 E STAN 32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 22.000 E STAN 33 m2, 5. sprat, CG, Bate Jankovi}, nov. Cena 21.000 E. STAN 34 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 23.000 E STAN 34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.Cena 25.000 E STAN 35 m2, PR, TA, Hotel Morava. Cena 23.000 E STAN 36 m2,2 sprat, CG, Obili}eva, nov.Cena 23.000 E. STAN 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 31.000 E STAN 36 m2, 4. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 E STAN 37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 E STAN 42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 E STAN 43+6 m2, 6. sprat, {iri centar. Cena 31.000 E STAN 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 E STAN 46 m2, PR, TA, B.Jankovi}. Cena 30.000 E STAN 46 m2, 1 sprat, CG, Milenka Nik{i}a. Cena 36.000 E STAN 46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 31.000 E STAN 47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 E STAN 47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.Cena 28.000 E STAN 48 m2, 12. sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 E STAN 53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 E STAN 53 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 E STAN 54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 E STAN 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 53.500 E STAN 56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 E STAN 56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 E STAN 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 E STAN 57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 E STAN 57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 E STAN 58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a.Cena 37.000 E STAN 58 m2, 2. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E STAN 58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 E STAN 64 m2, 1. sprat, CG, Svetog Save. Cena 42.000 E STAN 66.5 m2, CG, Nemawina. Cena 41.000 E STAN 67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 E STAN 68 m2, PR, TA, Balkanska . Cena 29.000 E STAN 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 E STAN 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 E STAN 73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 E STAN 74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 E STAN 76 m2, 2. sprat, CG, Centar. Cena 51.000 E STAN 76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 E STAN 78 m2, 6. sprat, CG, Kneza Vase Popovi}a. Cena 53.000 E STAN 80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 E STAN 81 m2, CG, Svetog Save . Cena 56.000 E STAN 86 m2 , 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 E STAN 96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 E STAN 100 m2, 1. sprat, CG, Nemawina, dupleks. Cena 87.000 E

KU]E KU]A 40 m2, sa 17 ari placa, Gorwa Atenica. Cena 10.500 E KU]A 35+13 m2, sa 1 ar placa, Vojvode Stepe. Cena 30.000 E KU]A 70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 E KU]A 60+45 m sa 4 ara placa, Spomen Park. Cena 35.000 E KU]A 67 m2 sa 3 ara placa, Vojvode Stepe. Cena 36.000 E KU]A 120 m2 sa 5.5 ari placa, {iri centar. Cena 40.000 E KU]A 65+50 m2 sa 2.7 ari, Cara Lazara. Cena 43.000 E KU]A 142 m2 sa 3.6 ari placa, \.Milovanovi}. Cena 65.000 E KU]A 137 m2 sa 1.5 ari placa, Obili}eva.Cena 67.000 E KU]A 120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 E KU]A 100 m sa 2 ara placa, centar. Cena 72.000 E KU]A 180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 KU]A 300 m2 sa 9.5 ari placa, Qubi}, poslovno stambeni prostor. Cena 78.000 E KU]A 166 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 82.000 E KU]A 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 E KU]A 120+65+100 m2 sa 3.8 ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 E KU]A 125+23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 E KU]A 164 m2 sa 4.6 ari placa, centar. Centar 140.000 E KU]A 106 m2 sa 5.8 ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 E

IZVE[TAJ O PONUDI STANOVA IZDVAJAMO IZ PONUDE: Struktura

Lokacija

Sprat

Povr{ina

Cena

0.5

ALVAXINICA

33.00 m2

25,000E

0.5

U@I CENTAR GRADA

25.00 m2

25,500E

0.5

[IRI CENTAR GRADA

25.00 m2

15,500E

1.0

AVENIJA 2

36.00 m2

24,000E

1.0

[IRI CENTAR GRADA

43.00 m2

30,000E

1.0

[IRI CENTAR GRADA

35.00 m2

4,000E

1.0

[IRI CENTAR GRADA

39.00 m2

30,000E

1.5

[IRI CENTAR GRADA

45.17 m2

27,500E

1.5

U@I CENTAR GRADA

32.30 m2

23,000E

1.5

U@I CENTAR GRADA

35.00 m2

35,000E

1.5

U@I CENTAR GRADA

2.0

[IRI CENTAR GRADA

2.0 2.0

43.00 m2

45,000E

46.90 m2

36,000E

[IRI CENTAR GRADA

51.78 m2

40,000E

[IRI CENTAR GRADA

44.89 m2

34,700E

2.0

U@I CENTAR GRADA

60.00 m2

36.000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

60.00 m2

33,000E

2.0

QUBI] KEJ

55.00 m2

39,000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

51.00 m2

39,000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

46.00 m2

34,000E

2.0

ALVAXINICA

60.00 m2

43,000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

51.00 m2

36,000E

2.0

[IRI CENTAR GRADA

57.00 m2

33,500E

2.0

QUBI] KEJ

52.00 m2

27,000E

3.0

QUBI] KEJ

54.00 m2

34,500E

3.0

NEMAWINA

69.00 m2

43,000E

3.0

U@I CENTAR GRADA

77.00 m2

47,500E

3.0

[IRI CENTAR GRADA

70.00 m2

46,500E

3.0

QUBI] KEJ

74.00 m2

47,000E

3.5

ALVAXINICA

96.00 m2

72,000E

4.0

[IRI CENTAR GRADA

89.00 m2

82,000E

\OR\EVI] NEKRETNINE ^a~ak Filipa Filipovi}a 2 Kod g. po{te

Tel: 032/224-590 Mob: 063/7-350-260

IZDVAJAMO IZ PONUDE STANOVA PRODAJEM eura PRODAJEM eura PRODAJEM eura PRODAJEM eura PRODAJEM PRODAJEM PRODAJEM PRODAJEM eura PRODAJEM 37.000 eura PRODAJEM 60.000 eura PRODAJEM PRODAJEM PRODAJEM PRODAJEM 80.000 eura PRODAJEM eura PRODAJEM

jednosoban stan Qubi} kej, 4. sprat, povr{ine 35m2+6 m2. Cena 22.000 jednoiposoban stan,uì centar, 6. sprat, povr{ine 39 m2. Cena 28.000 jednoiposoban stan, uì centar, 2. sprat, povr{ine 41.50 m2. Cena 38.000 jednoiposoban stan, uì centar, 4. sprat, povr{ine 47 m2. Cena 36.000 dvosoban stan, uì centar, 1.sprat, povr{ine 54 m2. Cena 52.000 eura nov dvosoban stan, Qubi}ska, 3. sprat, povr{ine 56 m2. Cena 42.000 eura dvosoban stan, Svetog Save, 3. sprat, povr{ine 60 m2. Cena 37.000 eura dvosoban stan, Gradsko {etali{te, 1. sprat, povr{ine 67 m2. Cena 70.000 dvosoban stan Svetozara Markovi}a, 3.sprat, povr{ine 66 m2.Cena nov trosoban stan u centru, 4.sprat, povr{ine 63 m2+garaà. Cena trosoban stan Qubi} kej, 3. sprat, povr{ine 64 m2. Cena 52.000 eura trosoban stan Qubi} kej, 4.sprat, povr{ine 80 m2. Cena 50.000 eura trosoban stan u centru, povr{ine 68 m2. Cena 46.000 eura nov ~etvorosoban stan u uèm centru, 3. sprat, povr{ine 89 m2.Cena ~etvorosoban stan u uèm centru, 1.sprat, povr{ine 98 m2.Cena 86.000 stan u Beogradu, Karaburma, povr{ine 29 m2. Cena 33.000 eura

VELIKI IZBOR KU]A U CENTRU I NA PERIFERIJI. PRODAJEM magacin 210 m2 + 150 m2, 80 m2 kancelarijskog prostora, 10.5 ari placa, sve ukwi`eno kod Sto~ne pijace. Cena dogovor.

MALI OGLASI NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

DE@URNI STOMATOLOG Dr. MLADEN BEHARA Ko~e An|elkovi}a 1 322-656 De`urni tel: 062/86-17-988 ODGAJIVA^NICA "MANGULICA" U OKOLINI ^A^KA, PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE. MOBILNI: 064/134 82 36. IZDAJEM dvosoban komforan stan na Novom Beogradu, pogodan za studente. Mobilni: 063/85 02 359. PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, kod parka. Odmah useqiva. Telefon: 345 543. POTREBNA kuvarica, stan i hrana obezbe|eni. Potreban i fizi~ki radnik. Telefon: 060/3004264. PRODAJEM toplotnu pumpu 10,5 kilovata, voda-vodazemqa-voda za grejawe i hla|ewu ku}a. Mobilni: 063/1080276. PRU@AM usluge ~uvawa

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 PRODAJEM FIKSIRANU GARA@U KOD HOTEL MORAVE. MOBILNI: 064/268 0000. IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo Ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Mobilni: 065/5900651 i 032/391 964.

starih qudi i dece. Telefon: 032/375 585. MEWAM stan u ^a~ku i Zlatiboru za stan u Beogradu. Mobilni: 063/601 892. PRODAJEM Golf 2, 1,6 dizel, 1990 godi{te, ura|ena generalna limarija, registrovan, nove gume, nov akumulator, dosta povoqno. Mob: 064/510 78 79. PRODAJEM traktor RUS DT 20, dosta dobar, mala potro{wa, povoqno. Mob: 064/510 78 79. PRODAJEM ovogodi{we seme heqde, trijerisano, dobar kvalitet, povoqno. Mob: 064/510 78 79. PRODAJEM dosta povoqno

KWIGOVODSTVENE USLUGE - stru~no, a`urno, pouzdano. Pru`amo kwigovodstvene usluge privrednim dru{tvima i preduzetnicima. L GROUP, Ulica 65, broj 44 065/294-77-00, milan.lakovic11@gmail.co m 064/17-88-357 ljlakovic@gmail.com Iza nas stoji dugogodi{wi rad i iskustvo na navedenim poslovima {lajfericu, A, Spasi}, ]uprija, sa diskom 600 mm, samousisni ventilator i gumeni cilindar. Vredi videti. Mob: 064/510 78 79. PRODAJEM peglicu u voznom stawu. Mobilni: 064/2955506. PRODAJEM staru ku}u u strogom centru grada. Mobilni: 063/8033676. IZDAJEM jednosoban stan, 53 m/2 u ulici Strahiwi}a bana broj 4, kod obdani{ta, u ulici Trnavskoj, mla|em bra~nom paru. Stan je nov. Zvati na telefon: 064/2680019. PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Mob: 064/196 4705. PRODAJEM razne motore, reduktore, ventilatore, kompresor, CO/2 aparat, {asiju 8 metara. Telefon: 032/367 657. NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe - gratis, dogovor. Mob: 064/1964705. PRODAJEM Jugo 101 benzinac - gas, 1991 godi{te, registrovan do 30. 1. 2013. godine. Mob: 064/8 333 908. IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu u

Novogodi{wi broj „^a~anskog glasa” izlazi u petak 28. 12. 2012. a prvi u Novoj godini izlazi 13. januara 2013.

032/342-276

Na osnovu ~lana10, stav 1, a u vezi sa ~lanom 29, stav 1 i 3 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (Slu`beni glasnik Republike Srbije 135/04, 36/09) daje slede}e

OBAVE[TEWE Obave{tavaju se javnost i zainteresovani organi i organizacije da je ovaj organ doneo re{ewe da nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta eksploatacije re~nog nanosa iz priobaqa reke Zapadne Morave, naspram stacionaè od km 135+052 do km 135+174, na kat. parcelama broj 114/1, 114/2 i 116, KO Vapa, na teritoriji Grada â~ka, dana 10. 12. 2012. godine, na zahtev nosioca projekta ATPR "PETAR BO[WAKOVI]", iz â~ka, Drinska 16, a koje je zavedeno pod brojem 353- 02- 449/2012- 05. Uvid u doneto Re{ewe moè se izvr{iti u prostorijama Ministarstva energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, Omladinskih brigada 1, kancelarija 653, svakog radnog dana od 11 do 14 ~asova, u roku od 10 dana, od dana objavqivawa ovog obave{tewa. Zainteresovana javnost i nosilac projekta mogu izjaviti àlbu Vladi Srbije na predmetno re{ewe, putem ovog organa, u roku od 15 dana, od dana objavqivawa oglasa.

blizini Hotela Srbija. Mobilni: 062/9770228. OZBIQNA i odgovorna `ena, ~uvala bi decu, mo`e i na sat, prednost okolina H. Morave. Tel. 032/334-599, 063/7588106 PRODAJEM vertikalni zamrziva~ 280 l, povoqno. Tel. 069/0165444 PRODAJEM trofazni motor, cena 100 E, mogu}a zamena za Tomos automatik.Tel. 064/2383761 PRODAJEM trofazni cirkular, mogu}a zamena za Tomos automatik.Tel. 064/2383761 PRODAJEM frezu za Tomo Vinkovi} 730. Cena 600 e.Tel.065/3320946 PRODAJEM samohodnu kosa~icu sa 3 to~ka, italijanska, specijalka, komplet remontovana. Cena 1.150 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM kosu za mali Labin. Cena 500 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM traktor '58, sa bo~nom kosom. Cena 750 E. Tel. 065/3320946

STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 de`urni telefon 062/8617 988 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276 Dana 23. 12. 2012. navr{ava se DVANAEST GODINA od smrti na{eg

KONSTANTINA KOLA STORO@EVA iz ^a~ka Uspomenu na wegov plemeniti lik ve~no ~uvaju: supruga LEPA, sinovi RODOQUB i MOM^ILO i unuk \OR\E. Dana 20. decembra 2012. navr{ilo se [ESNAEST GODINA od smrti na{e drage

PAVLINE NARANÎ] iz â~ka Uz se}awe i zahvalnost za sve {to nam je pruàla s ponosom je ~uvamo od zaborava. PORODICA NARANÎ] SE]AWE 24.12.2005 - 24.12.2012.g. 13.06.1991 - 13.12.2012.g.

DOBRILA

MIODRAG

KARAJI] Mnogo, mnogo nam nedostajete a najvi{e va{a neizmerna roditeqska qubav i razumevawe. K}erke MILENA i SNE@ANA

^ITUQE

MIROSLAV PLAVI[A [IBALI]

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

POSLEDWI POZDRAV na{em dragom

Dragi Pajo, lepo smo se slagali, dobro smo sara|ivali. Ovim `elim da svima javim koji su te poznavali kao dobrog radnika, sportistu i ~estitog ~oveka da si oti{ao i zauvek nas ostavio. Zato te nikada ne}e zaboraviti tvoj kom{ija VELI[A iz Prijevora.

MILICA

QIQANA

25. 12. 2005 - 25. 12. 2012.

5. 1. 2008 - 5. 1. 2012.

GLAVOWI] Vole ih najmiliji: GLAVOWI]I, MARINKOVI]I i VERBI]I

SE]AWE na na{e drage

MLADOMIR MLA\O PETROVI] POSLEDWI POZDRAV DRAGOM DIREKTORU OD VOZA^A REMONTA: \OLE, QUBINKO, MARI], RADE, DRA@EN, NE[O I SA[A.

SE]AWE 24. 12. 1998 - 24. 12. 2012.

MLADOMIRU MLA\U PETROVI]U pukovniku u penziji biv{em direktoru TRZ „^a~ak” Uspomenu na wega i wegovo delo ~uva}e zauvek kolektiv TRZ „^a~ak”

OLGA OBRADOVI] BOSA 2008 - 2012

ZDRAVKO 1997 - 2012

VLAHOVI]

Sve tu`ne i sre}ne doga|aje u mislima delimo sa tobom.

Uvek ste prisutni u na{em svakodnevnom `ivotu. Mnogo nam nedostajete. Va{e k}erke SLAVICA i SLA\ANA

U nedequ, 23. decembra navr{ava se SEDAM GODINA od tragi~ne smrti na{eg dragog

]erke: DRAGANA i MIRJANA

SE]AWE 22. 12. 1996 - 22. 12. 2012.

Posle kra}e bolesti preminuo je na{

MLADOMIR MLA\O PETROVI] pukovnik u penziji Sahrana na{eg Mla|a obavi}e se u petak, 21. decembra u 13 ~asova na grobqu u Parmencu. Wegova najro|enija porodica PETROVI]: majka STANISAVA, supruga MICA, sinovi RAJKO i GORAN, bra}a MI[ULA i QUBI[A, sinovci DEJAN, SA[A i NENAD, sinovica VAWA, snaje SMIQA, MIRJANA, VESNA, NATA[A i SLAVICA, zet NENAD, unuci AWA, MARKO, OGWEN, UNA, ALEKSA, IVANA, ILIJA, MILICA, \UR\E, MARTA, DIMITRIJE i VUK.

POSLEDWI POZDRAV dragom bratu

BRATISLAV JOVANOVI] BA]KO Vreme koje je pro{lo nije ubla`ilo bol za tobom. Sa qubavqu te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI NAJMILIJI

23. 12. 2007 - 23. 12. 2012.

MLA\U

od brata MI[ULE, snaje SMIQE, sinovice VAWE, sinovca SA[E i unuka ALEKSE, MILICE, MARTE i DIMITRIJA. Bio si nam uzor po{tewa i poverewa. Neka te an|eli ~uvaju na nebu i neka ti je laka zemqa. Dana 16. decembra 2012. godine preminuo je na{ dragi

MILAN VASOVI] VASO

MILANA OCOKOQI]A Vreme prolazi, ali ti }e{ ve~no `iveti u na{im srcima. Supruga SNE@ANA, sinovi NIKOLA i VLADIMIR

penzioner iz ^a~ka

Sahrana je obavqena 18. decembra na â~anskom grobqu. Ovim putem èlimo da se zahvalimo prijateqima, kom{ijama, rodbini i svima onima koji su putem telegrama i izrazima sau~e{}a ublaìli na{u bol.

Uz se}awe i zahvalnost supruga MILICA

Dragi brate mnogo }e{ mi nedostajati. O@ALO[]EN brat MILORAD sa porodicom.

DU[AN RADENKOVI]

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

^ITUQE

U subotu 22. decembra u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{oj voqenoj

RU@ICI ^VOROVI] Svakodnevno si u na{im mislima i pri~ama, ali te nema tamo gde nam najvi{e nedostaje{, u `ivotu. Na{a si najve}a qubav, radost i ponos. Volimo te bezgrani~no.

TVOJI: sestra DU[ICA, majka ANGELINA, otac PETAR i zet ALEKSANDAR

Mila, voqena na{a

RU@ICE Mislima na tebe dan po~iwe i zavr{ava se. Bila si, i daqe si na{a qubav i na{ ponos. Oti{la si ali si i daqe sa nama. ^uvamo te u na{im srcima, u na{oj du{i. Teta beskrajno tuguje mila moja. Neka ti Gospod podari ve~ni `ivot u carstvu nebeskom.

TVOJI: teta VERA, brat MILO[, te~o i ujna

^ITUQE

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

SE]AWE

DESET GODINA je od smrti na{ih

JOVANOVI]

NOVAK MATIJEVI] 23.12.1993 -23.12.2012.

QUBISAV MATIJEVI] 18.07. 2011.

STRAHIWA KRUPNIKOVI] 3. 07. 2012.

O@ALO[]ENE PORODICE: MATIJEVI] i KRUPNIKOVI] Dana 14. 12. 2012. navr{ilo se ~etrdeset dana od smrti na{eg po{tovanog kuma

VASILIJA VASA BLAGOJEVI]A iz Puhova - Lu~ani Neizmerna zahvalnost za dugogodi{we druèwe i kumstvo. S po{tovawem }emo te pomiwati, od zaborava ~uvati. Porodice MILIVOJÊVI] iz â~ka i Kuki}a

Dana 23. decembra 2012. navr{avaju se TRI GODINE od smrti moga sina

TOMISLAVA

GORDANE

4. 11. 2002 - 4. 11. 2012.

22. 12. 2002 - 22. 12. 2012.

Nau~ili ste nas prvim koracima, obasipali neizmernom qubavqu i nesebi~nom brigom. Zauvek ste sa nama. Va{i unuci BOGDAN i MIHAILO, sin ALEKSANDAR, k}i DRAGANA, snaha SAWA i zet DIMITRIJE.

Deset je godina kako je, dvadeset petog decembarskog dana, odletela iza oblaka na{a golubica

U nedequ 23. 12. 2012. obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em

QUBICA LUKOVI]

^EDOMIRU TOMOVI]U

Isto toliko vremena, iz raselina svoje okamewene tuge, iz vrletnih zaklona nedostajawa, vapimo da vidimo weno lice i ~ujemo wen glas. Savo, Verica, Dejana, Sara, \ur|ija, @ivota Dana 26. decembra 2012. u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{em dragom

Neka su mu bla`eni puti u carstvu nebeskih visina. Neka ovog velikog pravednika Gospod primi u rajsko naseqe gde pravednici po~ivaju. Amin Bo`e daj. Sestra MILADA i sestri~ina QIQANA.

Dana 26. 12. 2012. navr{ava se 15 GODINA od kako je umro moj

BATO

DEJANU JOKSI]U

Plemenite du{e ve~no ìve. Nijedno vreme ne moè da izbri{e bol i se}awe na tebe. Kormilar na{eg porodi~nog broda se raspao traè}i mir koji nikada ne}e na}i. Tvoja BUCKA

MILADINA TOMA[EVI]A iz Kowevi}a Uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uva neute{na majka LEPOSAVA Dana 25. 12. 2012. navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog

TRIFUNA TRI[A MILUTINOVI]A

Bio si i bi}e{ zauvek deo nas. Znaj da te nikada ne}emo zaboraviti. TVOJI NAJMILIJI

SE]AWE

17. 12. 2011 - 17. 12. 2012.

SLAVKA PETKOVI]

iz Trbu{ana

Po~ivaj u miru. S velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem, ~uvamo te u na{im srcima. Supruga MIKAINA, }erka RADA i sin RADE sa porodicama.

Ponosni smo {to smo te imali. @ive}e{ zauvek u na{im srcima. O@ALO[]ENI: suprug JOVO, sinovi RADOSLAV i DRAGOSLAV.

GROZDANA

MILIJA

1924 - 24. 12. 2000.

1921 - 30. 6. 2008.

KOPUNOVI] Vreme prolazi a uspomenu na na{e drage s ponosom i qubavqu ~uvaju: unu~ad DRAGICA i DEJAN sa porodicama, snaja STANKA i sin MIROQUB.

POSLEDWI POZDRAV dragom

ZORANU PAVLOVI]U iz Qubi}a 24. 01. 1946. - 11. 12. 2012.

MILISAV TERZI] CAKI iz ^a~ka

Pru`io si nam qubav, sigurnost i ne`nost. Tvoje veliko srce, blage re~i i podr{ka bi}e prisutni u svakom na{em danu i svakoj misli. TVOJI NAJMILIJI: supruga BOJANA, }erka JELENA, sin BOBAN, snaha SAWA i unuke TEODORA i DUWA.

PREDRAG

TOMISLAV

1961 - 2012

1997 - 2012

DABOVI] Sa dubokim bolom i tugom zbog iznenadne smrti koja od neverice svakim danom postaje sve vi{e okrutna stvarnost, ve~no }e{ ostati u na{im srcima "CAKI". Tvoj brat DRAGAN sa porodicom.

@ivot te~e, ni`u se dani ru`ni, a se}awe i uspomene, stalno naviru ne daju}i zaboravu da nadja~a. Po~ivajte u miru. Porodica DABOVI] iz Beograda.

^ITUQE

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

21. 12. 2012. godine, navr{avaju se DVADESET DVE GODINE od tragi~ne i iznenadne smrti na{eg sina i brata

15. 12. 1992. - 15. 12. 2012.

ZORKA - ZORA BOGDANOVI] iz Ro`aca Voqena moja bako, pro{lo je ve} 20 godina od kada si nas napustila zauvek. Vreme nikada ne}e izbrisati tvoju dobrotu i veliko srce u kome je bilo mesta za sve nas. U srcu te nosimo i sa qubavqu pomiwemo. TVOJI snaha MARA, unuka SVETLANA i praunuk RADOJICA

RADENKA RA]A MRAKOVI]A

iz ^a~ka 1968 - 1990 studenta III godine Pravnog fakulteta u Beogradu Dani prolaze a nijedan bez se}awa na tebe. Bio si na{e veliko srce. Ostavio si tragove koji se ne bri{u i dobrotu koju je krasila tvoja lepota. @ive}e{ u na{im srcima do kraja na{ih `ivota. TVOJI NAJMILIJI: majka VERA, otac VLASTIMIR, brat DEJAN sa suprugom MIRJANOM i }erkama NEVENOM i MARIJOM.

21. decembra 2012. navr{ava se sedam godina od smrti na{eg dragog i po{tovanog

28. 12. 2004 - 28. 12. 2012.

QUBI[A RADOVANOVI] QUBO, nema suze koja te moè oplakati, niti re~i koje te mogu oàliti, a nema ni vremena koje te moè zaboraviti. RODITEQI

Dana 27. 12. 2012. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog brata

NIKOLE POPOVI]A iz Zabla}a Po dobru te pamtimo i s ponosom pomiwemo. Tvoji najmiliji Dana 21. 12. 2012. navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{e drage

VUKA BASARI]A Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da }emo toga dana u 13 ~asova na grobqu u Guberevcima obaviti ^ETRDESETODNEVNI POMEN. Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav prema tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Sestre DRAGICA, MILICA i STOJNA sa porodicama.

Dana 20. 12. 2012. navr{ilo se 25 GODINA od kako nije sa nama, na{a draga supruga i majka

SNE@ANE LUKOVI]

Pro{lo je devet godina, s qubavqu i po{tovawem uspomenu ~uvaju weni najmiliji: sin LAZAR, suprug DRAGAN i svekrva KOSANA.

VIDA RADOVANOVI] Vreme prolazi, ali ne bri{e suze u oku, na{e uspomene, se}awe na svu toplinu, dobrotu i nesebi~nu qubav kojom si nas okru`ivala. @ivela si za nas i samo za nas. Osta}e{ ve~no voqena supruga i jo{ boqa majka. TVOJI NAJMILIJI: suprug MILUN, k}erke MILKA i MARA sa porodicama.

TU@NO SE]AWE 25. 12. 2010. - 25. 12. 2012.

ALEKSANDAR GRBOVI] ]O]KO Kako vreme prolazi sve nam vi{e nedostaje{. Ostaje na{a qubav koju ose}amo prema tebi . TVOJI: supruga STANA, }erka ZORICA, sin ZORAN, snaha MARINA, unuk NIKOLA, unuka IRENA, sestra MILEVA i brat @IVORAD.

Deset je godina kako nije sa nama na{

TOMO ZIMOWI]

Tugu nose: k}erke GOCA i JACA, supruga MILENA, unuci URO[, TOMO i PETAR, zetovi QUBO i MIHAILO.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE