17. april 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

w w w.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 17. APRIL 2014. GODINE

Radi~evi}i iz Kaone `ive iskqu~ivo od poqoprivrede

Draga~evo

tel. 226-000; 346- 000

PORODI^NO CARSTVO SA SEDMORO DECE

www.viza-nekretnine.co.rs

strana 33.

CENTRUM

069 - 310-04-60 06 03 032 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

BROJ 15

CENA 30 DIN.

U doma}instvu Gordane Milo{evi} iz Klati~eva anovac Gorwi Mil

BISER SEOSKOG TURIZMA

strana 31.

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

PRIVREDA

POSLOVNO UDRU@EWE UNIJA „^A^AK 2000” OBELE@ILO SLAVU CVETI

DR@AVA NE SLU[A DOVOQNO GLAS PRIVREDNIKA ^lanice Poslovnog udruèwa Unija “â~ak 2000” obeleìle su u nedequ, u prisustvu brojnih gostiju, saradnika i rukovodstva lokalne samouprave slavu Cveti, ustanovqenu zbog toga, kako tom prilikom podseti{e wegovi ~elnici, {to ovaj veliki hri{}anski praznik simbolizuje napredak, slogu i saradwu. Upravo na tim principima ve} 14 godina po~iva i ova organizacija koja okupqa oko 180 proizvodnih i uslu`nih firmi. Druèwe je bilo i prilika za razmenu iskustava, sumirawe dosada{wih rezultata malih privrednika i dogovor o zajedni~kim aktivnostima, ~iji krajwi ciq bi trebalo da bude poboq{awe sveop{teg privrednog ambijenta i stvarawe uslova za oporavak privrede.

sastavu Unije “^a~ak 2000” aktivno je oko 180 ~lanica, koje su pro{le godine ostvarile ukupan promet od oko milijardu evra, predstavio je

osnovne podatke iz li~ne karte ove organizacije wen predsednik Srboqub \uri}, naglasiv{i da je ovo PU, sa ostalih ~etiri u Gradu, lane osnovalo Forum privrednika ^a~ka:

- Unija je dala zna~ajan doprinos i prilikom formirawa Nau~no tehnolo{kog parka i pokrenula inicijativu da u saradwi sa Gradom budu obezbe|eni kadrovski stanovi za mlade stru~wake zaposlene u na{im firmama. Ovih dana trebalo bi da bude realizovana i ideja o anga`ovawu advokata za re{avawe problema i potreba ~lanica. U proteklom periodu ostvarili smo dobru saradwu i sa predstavnicima Grada, jer smo shvatili da nismo na razli~itim stranama, ve} da smo na istom zadatku, odnosno da smo mi ne samo privrednici, ve} i roditeqi, donatori i gra|ani koji u~estvuju u dru{tvenom `ivotu ovog grada.

marketing 032/342-276

Slavu udruèwu ~estitao je gradona~elnik Vojislav Ili}, oceniv{i da je Unija od izuzetnog zna~aja za Grad, posebno ako se ima u vidu podatak da wene ~lanice zapo{qavaju oko 2.000 na{ih sugra|ana i obe}av{i da }e lokalna samouprava uvek pomagati wene aktivnosti. Snaga je u masovnosti, a ne u pojedincima, smatra direktor Unije “â~ak 2000” Adam Zimowi}, koji je ocenio da je pro{la poslovna godina bila izuzetno te{ka, i da, naàlost, ni 2014. “mnogo ne obe}ava”: - @eqa nam je da postignemo boqe rezultate u radu i dogovor sa lokalnom samoupravom, od koje o~ekujemo da prihvati neke na{e korektne i po{tene predloge. Verujemo da }e Grad u nama prepoznati dobrog partnera i Skup{tina usvojiti na{e predloge, kada bude donosila odluke koje se ti~u privrednika i wihovog poslovawa. Jedan od prvih inicijatora osnivawa Unije “â~ak 2000” i predsednik Saveta za privredu u Skup{tini grada Branislav Lazovi} smatra da je “do{lo vreme” da se kompletna privreda Grada objedini u jedno veliko poslovno udruèwe: “Savet za privredu, koga ~ine ~lanovi svih pet poslovnih udruèwa, ulaè maksimalne napore da bi stvorio uslove za pokretawe preduze}a, zatvorenih i uni{tenih posle lo{ih privatizacija. Iako je to veoma te{ko, raduje me kao privrednika to {to ima {anse za pojedine

firme sa lo{om i zastarelom tehnologijom, koje smo takore}i potpuno bili otpisali, za koje, ipak, postoji odre|eno interesovawe potencijalnih investitora i partnera. Verujemo da one imaju budu}nost i da }e ponovo po~eti da rade, mo`da i sa ve}im brojem radnika, od onoga koga su imale pre privatizacije.” Regionalna privredna komora Kraqevo preko poslovnih udruèwa okupqa i male i velike privrednike iz devet op{tina u tri regiona, podsetio je, po{to je ~estitao slavu Uniji, predsednik RPKK Petra{in Jakovqevi}. Iako je relativno kratko na ~elu Komore, stekao je uverewe da dràva nedovoqno slu{a glas privrednika i da bi u budu}nosti i zakonodavna i izvr{na vlast morale vi{e da uvaàvaju predloge koji dolaze iz privrede i wenih komora i udruèwa. Opravdano su nezadovoqni i privrednici organizacijom komorskog sistema, kaè Jakovqevi}, jer i komore ~esto ne ~uju wihove zahteve i sugestije: “Zakon o privrednim komorama je dao velike slobode u organizovawu, {to za komorski sistem nije dobro, jer usitwavawem, odnosno osnivawem komora u raznim asocijacijama i udruèwia, tupi se o{trica delovawa. Komoru treba depolizovati i na wihovo ~elo postavqati qude koji nemaju veze sa politi~kim opcijama, ve} koji su se dokazali kao privrednici.” Iako su predstavnici

Petra{in Jakovqevi}, predsednik RPK Kraqevo

“Slobode” i “Metalca” sa~inili studiju izvodqivosti o opravdanosti ulagawa gorwomilanova~ke kompanije u ovda{we nekada{we preduze}e “Sloboda aparati”, Petra{in Jakovqevi} kaè da ovaj posao jo{ uvek nije izvestan: - Prema podacima Agencije za privatizaciju, obaveze civilnog dela “Slobode”, kao preduze}a u procesu restrukturirawa, iznose oko 25 miliona evra. “Metalac” ne moè da se bavi pro{lo{}u “Slobode”, za to nema ni mogu}nosti, snage, niti kapitala. Zainteresovani smo za obnavqawe nekih starih i investirawe u nove programe, ali kada situacija bude ~ista i re{eni odnosi, odnosno potraìvawa svih poverilaca i biv{ih radnika. Na{e oprdeqewe je da investiramo u budu}nost, a pro{lo{}u ne moèmo da se bavimo. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

PRIVREDA

RAZJA[WENE NEDOUMICE KOJE JE IZAZVAO NOVI ZAKON O POREZU NA IMOVINU rivrednici u â~ku, wih oko 99 odsto, plati}e mawi porez, nego pro{le godine, istakao je gradona~elnik Vojislav Ili} na vanrednoj konferenciji za novinare, odrànoj pro{log petka. Privrednici grada su nedavno zatraìli hitan sastanak sa predstavnicima lokalne samouprave, jer su o~ekivali da }e zbog novog na~ina obra~una poreza platiti i do deset puta ve}e iznose. Kako je istakao gradona~elnik, posle niza sastanaka, privrednicima su razja{wene nedoumice, a nakon analize poreskih prijava, jasno se vidi da }e ove godine skoro 99 odsto obveznika u ovoj kategoriji platiti mawi porez. - Tokom pro{le sedmice imali smo niz sastanaka sa Forumom privrednika, da bi se razjasnila poreska re{ewa za ovu godinu i kako je utvr|ena poreska stopa za ovu godinu. Rok za podno{ewe poreskih prijava istekao je 31. marta. Poreska administracija je izvr{ila proveru i do{la je do zakqu~ka da }e oko od 99 odsto privrednika platiti mawi porez, nego u 2013. godini. Oko jedan odsto privrednika }e platiti isti, ili neznatno ve}i porez, u odnosu na pro{lu godinu.

PLATI]E MAWI POREZ Radenko Lukovi}, Vojislav Ili}, Dragan Jovi} i Du{ko Savkovi}

Informacija koju su pojedini izneli da je porez uve}an i do 10 puta ne ide u prilog na{em gradu, koji o~ekuje dolazak investitora. Na{ ciq je da i ubudu}e imamo dobru saradwu sa privrednicima. Zbog toga smo zajedno sa wima uputili predlog Ministarstvu finansija da doradi Zakon o porezu na imovinu sa konkretnim predlogom da objekti koji nisu trenutno u funkciji imaju “zamrznut” status, odnosno da budu izuzeti iz pla}awa, ili da se oporezuju minimalno rekao je gradona~elnik Ili}, nagla{avaju}i da gradsko rukovodstvo i privrednici imaju isti interes, a to je stvarawe povoq-

nog ambijenta za ulagawe, nove investicije, otvarawe novih radnih mesta i boqi `ivot gra|ana. Privrednici su na najboqi na~in dobili prave informacije i pravo re{ewe problema koji je nastupio, kazao je predsednik Foruma privrednika Dragan Jovi}, napomiwu}i da su oni bili jako upla{eni, zbog nepoznavawa materije i pogre{nog tuma~ewa: - Privrednici koji su obra~unavali porez na osnovu kwigovodstvene vrednosti, znali su da ne}e imati problema i da }e imati mawi porez, ali oni koji poslove vode putem agencija, nisu imali prave informacije. Odr`ali smo

sastanak sa gradona~elnikom i wegovim saradnicima, formirali komisiju koja je preispitala gradsku odluku i zakqu~ili smo da ne}emo imati problema. Zbog toga Forum privrednika nije prihvatio poziv Kluba privrednika “Inicijativa” iz Kraqeva o organizovawu {trajka upozorewa. Jovi} je, izme|u ostalog, rekao da su privrednici spremni na jo{ boqu saradwu sa gradskim rukovodstvom, poru~iv{i da su zainteresovani i da “u|u” u upravne odbore javnih preduze}a, gde bi radili bez naknade, kako bi pomogli da ona budu jo{ uspe{nija. Du{ko Savkovi}, na~elnik Gradske uprave za lokalnu poresku administraciju, ponovio je da su privrednici u povoqnijem polo`aju kada je re~ o porezu, nego pro{le godine i istakao da su razja{wene nedoumice koje je izazvao novi Zakon o porezu na imovinu. - Pozvali smo kwigovo|e i pojasnili smo pojedine delove zakona. Ispostavilo se da nismo imali isti stav

u tuma~ewu zakonskih propisa i da su privrednici u povoqnijem polo`aju nego pro{le godine. Privrednici su posebno razmatrali Zakon o porezu na imovinu, a niko nije uzimao u obzir naknadu za gradsko gra|evinsko zemqi{te koju su pla}ali 2013. godine. Ta obaveza je novim zakonom ukinuta. Zakonodavac je novim zakonom nadomestio mawak koji se pojavio ukidawem naknade. Dobra strana ovog zakona je {to je privrednicima koji se bave proizvodnim delatnostima ostavio mogu}nost da obra~unavaju porez po osnovu kwigovodstvene vrednosti imovine. “Pogo|eni” su bili trgovina, trgovinski lanci, banke... Sigurno da i mnogi privrednici nisu u{li u postupak “fer vrednosti”, {to im je zakon dozvoqavao. Zakon o “fer vrednosti” ne postavqa vi{e probleme unutar zona i zone. Vi{e nema razgovora o zonama - rekao je Savkovi}, podse}aju}i da }e pravna lica, umesto po stopi 0,4 odsto, koju su pla}ali na kwigovodstvenu vrednost nepokretnosti, sada izmi-

rivati obaveze po stopi od 0,3 odsto. Savkovi} je ukazao da, uprkos tome {to su poreske prijave predate 31. marta, postoji mogu}nost korekcije, jer predstavnici Gradske uprave ne}e dozvoliti da privrednici trpe {tetu. Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} istakao je da }e lokalna samouprava nastojati da pove}a broj poreskih obveznika, a da smawuje poreska optere}ewa. - Nigde nismo koristili maksimalnu stopu poreza. Kada su u pitawu zone, psiholo{ki se moglo predvideti ve}i broj zona, ali se to ne bi odrazilo na visinu poreza, jer nije bilo prometa u drugim zonama, ve} samo u centralnoj. Primenili smo maksimalnu stopu amortizacije. Ove godine nismo oporezivali zemqi{te i {ume. Kada je u pitawu promet nekretnina, eliminisa}emo, mo`da, slede}e godine ekstremne vrednosti, najmawu i najvi{u, kako bismo do{li do {to realnije cene - rekao je, izme|u ostalog, Lukovi}. N. R.

GRAD ÂÂK GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA Â^KA U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadrìni, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik RS", broj 31/10, 69/10 i 16/11)

OGLA[AVA JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE "CENTAR". Nacrt Plana Generalne regulacije "Centar", obuhvata podru~je povr{ine od 901.60 ha. JAVNI UVID O NACRTU PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualni i grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 18. APRILA 2014. godine do 19. MAJA 2014. godine. U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana Generalne regulacije bi}e izloèn na javni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, III sprat, soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, u centralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada â~ka, www.cacak.org.rs.

U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da podnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana Generalne regulacije i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, na {alter broj 8, pisarnice Grada â~ka ili putem po{te. KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA Â^KA zaseda na javnoj sednici dana 2. juna 2014. godine sa po~etkom u 11 ~asova u sali Skup{tine grada â~ka, kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" iz â~ka. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

GRAD

NEOBI^AN SPOR IZME\U STANARA ZGRADE U BULEVARU OSLOBO\EWA SA VLASNIKOM RESTORANA “TALIJA” Od 2006. godine, kada je Du{ko Jankovi} od preduze}a “Hidrogradwa - Gra|evinska operativa”, koja je tada bila u ste~aju, kupio nekada{wu menzu te firme, po~ele su nesuglasice izme|u vlasnika dana{weg restorana “Talija” i stanara iz obli`we zgrade P+8 u Bulevaru oslobo|ewa. Spor koji preti da drugi put “dospe” do suda, kulminirao je u januaru ove godine, kada je Jankovi} lancima zatvorio parking izme|u stambene zgrade i svojih objekata, koga su, tvrde stanari, nesmetano koristili skoro ~etiri decenije. ”Kap je prelila ~a{u” pro{le sedmice, kada je vlasnik “Talije” postavio i tri `ardiwere na bo~noj strani velikog prolaza i na taj na~in zatvorio i ~etiri mawa parking mesta, koja, tvrde opet stanari, pripadaju wihovoj zgradi.

LANCI „ZATEGLI” KOM[IJSKE ODNOSE

o je mogao da proda javnu povr{inu koju su stanari zgrade P+8 koristili od 1976. godine, kada su se uselili, i kako }e ubudu}e da joj pri|u sanitet, vatrogasna kola, komunalna vozila, pita Milorad Ostoji}, jedan od najstarijih stanovnika solitera u Bulevaru oslobo|ewa, ogor~en {to ni geome-

tri, ni sud, “nisu po{tovali urbanisti~ki plan kojim je bio predvi|en parking za ovu stambenu zgradu”. Stanari su koristili parking, sve dok biv{i “Hidrogradwin” hotel nije prodat, kada ga je novi vlasnik zatvorio lancima, podse}a Gvozden Plazini} i ka`e da ih je nakon toga “na urgenciju vlasti” skinuo, a nedavno ponovo vra-

tio, tako da ispred zgrade ne mogu da do|u ni kola Hitne pomo}i, vatrogasci, vozilo da otpu{i kanalizaciju... Ova stambena zgrada je takore}i “penzionerska”, u woj `ivi vi{e od 80 odsto starih osoba i skoro svakodnevno im je potrebna pomo} lekara, koji su primorani da vozilo ostavqaju

na ulici i tr~e kroz dvori{te, da bi ukazali pomo} bolesnicima, pri~a Gordana Petrovi} i najavquje da }e stanari tra`iti pomo} gradona~elnika, JP “Gradac” i svih nadle`nih slu`bi. Parking koristimo od 1976. godine i stekli smo takore}i pravo kori{}ewa, smatra Dragan Stefa-

novi} i ka`e da ni peticije nadle`nima nisu imale efekta, jer svi odgovaraju da je sa objektima restorana, Jankovi} kupio i “pripadaju}e” im katastarske parcele. Stanari ne osporavaju vlasni{tvo Jankovi}u, ali tra`e da im bude obezbe|en slu`beni prolaz, upravo preko wegovog par-

marketing 032/342-276

KUPIO I RESTORAN I ZEMQI[TE Objekte i zemqi{te sestra i ja smo kupili pre osam godina od DP “Hidrogradwa - Gra|evinska operativa”, koja je tada bila u ste~aju, po~iwe obja{wewe Jankovi}, pokazuju}i hrpu uredno sloènih papira i podse}aju}i da je sporna katastarska parcela, na kojoj se nalaze prolaz i parking, “vlasni{tvo “Hidrogradwe” od 1964. godine, a restoran od 1966. Susedna zgrada, ~iji su stanari takore}i pre}utno godinama koristili taj prostor, gra|ena je od ’75. do ’77. godine. Ne spore}i ~iwenicu da je ogradio svoju imovinu, on tvrdi da stanari nemaju pravo ni na slu`beni prolaz, {to su potvrdili i Osnovni i Apelacioni sud i negira wihove tvrdwe da ne dozvoqava prolaz komunalnim i vozilima hitne pomo}i, ve} da naprotiv, kad god zatraè, otkqu~a katanac i spusti lance da bi mogli da pri|u zgradi. Sud je jo{ u oktobru 2012. “na{ao”, pokazuje Jankovi} presudu Apelacionog suda u Kragujevcu, i da od Bulevara oslobo|ewa do zgrade vode dva pe{a~ka prilaza i da su “proizvoqne i neargumentovane tvrdwe” da je jedini prilaz upravo onaj koga je on ogradio. “Ve{ta~ewem i uvi|ajem na licu mesta, utvr|eno je i da postoje i pe{a~ki i kolski prilaz zgradi i sa druge strane objekta”, citira on delove presude. Za razliku od stanara, koji imaju svoje zemqi{te i parking u pozadini zgrade, vlasnik “Talije” poseduje samo ovaj sporni prolaz koji sluì kao parking za vozila gostiju, koga je, jo{ jednom podse}a on, Sud prodao sa objektom, kao delovima ste~ajne mase preduze}a “Hidrogradwa”. Re~ je o privatnom zemqi{tu, koje je geometar precizno ome|io, i koje je, pokazuje Jankovi} i odluku Saveta za bezbednost saobra}aja, i saobra}ajnim znakom jo{ od 2007. godine, rezervisano samo za vozila gostiju restorana. Imovinu je kupio regularno, na javnoj licitaciji i ne namerava da je poklawa bilo kome, niti da, mimo sudskih presuda, pravi bilo kakve nove kompromise, zakqu~uje Jankovi}.

kinga, koga su i koristili 40 godina. Odbacuju mogu}nost da koriste “sporedni” ulaz u zgradu, jer je, kako kaù, uzak i projektovan kao vatrogasni prolaz, niti parking prostor u pozadini objekta, prema zgradi “Simpo”, gde su, po nalogu nadle`ne inspekcije, izme{teni i wihovi kontejneri za sme}e. Zahtevaju da Jankovi} skine lance i oslobodi prolaz. Predsednik Skup{tine stanara dvadeset~etvorogodi{wi Mi{o Kolarevi}, kako kaè, od ro|ewa ìvi u soliteru u Bulevaru oslobo|ewa. Nedavno je sa grupom mla|ih kom{ija zapo~eo akciju ure|ewa zajedni~kih prostorija, podruma, dvori{ta, a da bi “amortizovao” nezadovoqstvo stanara, isprovocirano lancima i katancima koje je postavio vlasnik susednog restorana, na wihov zahtev pozvao je i predstavnike medija i geometra da utvrdi koje KP zaista pripadaju Jankovi}u, a koje stambenoj zgradi, odnosno ~iji je sporni parking: - Jankovi} ima sve papire i sud je presudio da je “Talija” vlasnik slu`benog prolaza. Bez obzira na to, nelogi~no je da zgradi sa 35 stanova, u kojoj su dve tre}ine penzionerske porodice, prakti~no budu oduzeti prolaz i prilaz koji su koristili skoro 40 godina i da navike sticane decenijama, sada mewaju i koriste sporedan ulaz, sa druge strane zgrade - smatra Kolarevi}, uveren da je lance “zategao” inat, zbog tu`be koju je pre nekoliko godina, kada je prvi put ogradio prolaz, protiv vlasnika restorana podnela nekolicina stanara. M. N.

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

DRU[TVO

ÂÂNSKI FORENZIÂRI SVE OPREMQENIJI

UVEK NA TRAGU KRIMINALACA

ao i u popularnim serijama, i u stvarnosti oni prvi stiù na mesto zlo~ina. Za forenzi~are ne postoji „savr{en zlo~in“ jer, kaù oni, nemogu}e je ne ostaviti bilo kakav trag svog prisustva. Od wihovog „o{trog oka“, snala`qivosti, iskustva i sposobnosti da „u|u u mozak“ po~inioca, kao i opreme zavisi da li }e taj trag uspeti da otkriju i sa~uvaju. A od te karike zavisi i daqi tok istrage, optu`nica, dokazivawe, presuda... Dostignu}a tehnike koja koriste i kriminalci svih fela, „usavr{io je zlo~in“. Zato posao forenzi~ara zna~i neprestano u~ewe i usavr{avawe. â~anski odsek kriminalisti~ke i protivdiverzione tehnike ot{krinuo je vrata za „â~anski glas“ i otkrio samo neke tajne svog rada. OD OBIJAWA TRAFIKE DO NAJTE@IH UBISTAVA U okviru Policijske uprave â~ak ovaj odsek kao poseban radi od 2001. godine. U â~ku je osam krim-tehni~ara, a jo{ {est ih radi u istovetnim odeqewima u Gorwem Milanovcu, Ivawici i Gu~i. Mo`da zbog teìne posla, pre svega psihi~ke, za sada ~a~ansku ekipu ~ini „ja~i pol“. Ono {to se u prvi mah odmah zapaà je timski rad, jer kaù da bez toga nema uspeha. Dovoqan je samo mali korak van ekipe da se trag „ugrozi“ ili previdi. Operativna forenzika u PU â~ak radi uvi|aje i prikupqa tragove na mestu svih krivi~nih dela – od obijawa trafike do najteìh ubistava. Naizgled zvu~i jednostavno, ali osim tragova koje moè videti gotovo sva~ije oko, mnogo je vi{e onih latentnih, gotovo nevidqivih. -Iskustvo forenzi~ara se sastoji u tome

POLILAJT LAMPA SVE „VIDI“ Osniva~em srpske forenzike smatra se dr Ar~ibald Rajs koji je u na{u zemqu do{ao da istraùje ratne zlo~ine nad srpskim stanovni{tvom tokom Prvog svetskog rata. A jedan od najve}ih doprinosa savremenoj svetskoj forenzici dao je srpsko-australijski doktor fizike Milutin Stoilovi} ~ija je „polilajt lampa“, po oceni stru~waka, ozna~ila prekretnicu u otkrivawu tragova na mestu krivi~nog dela. Lampa ~ije svetlo „vidi“ ono {to drugi aparati ne mogu, danas se koristi u 98 odsto istraga zlo~ina u svetu. -Opseg ove lampe je od 450 do 750 nanometara. Recimo na 450 svetli fleka krvi, ali ako se opere ona ne svetli. Me|utim, kad se podesi na odgovaraju}u duìnu „zasvetle}e“ i ta fleka – opisuje {ef ~a~anskih forenzi~a Nenad Tutunovi} samo jedan od segmenata rada ove lampe. Koliko Australijanci cene na{eg stru~waka govori i podatak da ulica u Kamberi u kojoj sa svojom porodicom ìvi dr Stoilovi}, nosi naziv po wegovom izumu.

da, na osnovu krivi~nog dela i na~ina na koji je izvr{eno, mo`e da utvrdi na kom mestu mo`e da prona|e „nevidqivi“ trag, da ga razli~itim metodama „izazove“, fiksira, izuzme i ponese sa sobom. Uz to se za svaki predmet radi fotodokumetacija. Na{ zadatak je da, posle

Kraqevina [vedska jedna je od najve}ih donatora srpske policije. Od 2005. godine od wih je Srbija dobila opremu vrednu vi{e od dva miliona evra, a za svakog forenzi~ara organizovana je edukacija. pronalaska i arhivirawa traga, o~uvamo wegov integritet, odnosno da se on u svakom trenutku moè uzeti za daqe ve{ta~ewe. Za teè situacije, kao {to su ubistva i vi{estruka ubistva traìmo pomo} svojih kolega iz Beograda iz Nacionalnog kriminalisti~ko-tehni~kog centra, pre svega zbog opreme koju imaju – obja{wava {ef odseka policijski inspektor Nenad Tutunovi}, koji je u ovom poslu vi{e od jedne decenije. On ocewuje da je doma}a forenzika pre 13 godina bila daleko iza zemaqa u regionu. Kadrovski danas smo im pri{li blizu, ali kaè Tutunovi}, oprema uvek nedostaje. Ipak, kako saznajemo, {to se ti~e opreme, ~a~anska operativna tehnika je, ako se izuzmu Beograd, Novi Sad i Ni{, me|u najopremqenijim u Srbiji. ME\UNARODNA SARADWA Zahvaquju}i partnerima iz Italije, pre nekoliko godina u okviru projekta „Baci kosku – zaustavi narkomaniju“, dobijena je forenzi~ka oprema vredna oko 35.000 dolara. I grad â~ak je pomogao opremawe forenzi~ara sa jednim specijalizovanim vozilom i opremom za sfernu fotografiju sa veoma velikim tehni~kim mogu}nostima. Nedavno, u okviru projekta „Ja~awe kapaciteta operativne forenzike“, ~a~anski odsek je obogatio svoju opremu pravim draguqem savremene forenzike – polilajt lampom. Ova lampa vredna vi{e od 20.000 evra, dobijena je zahvaquju}i Nacionalnom kriminalisti~ko-tehni~kom centru Srbije, australijskoj i {vedskoj policiji. Za ovaj projekat ~a~anski forenzi~ari dobili su „zeleno svetlo“ – jedini pored jedne krimitehnike iz Velike Britanije! U prvoj fazi novog projekta, posle radionice o primeni forenzike u unapre|ewu rodne ravnopravnosti, na kojoj su u~estvovale i kolege iz {vedske policije, forenzi~arima u â~ku predata je polilajt lampa, jedna od dve koje je srpska policija dobila kao donaciju dr Milutina Stoilovi}a, Srbina koji ìvi i radi u Australiji, a koji je po ovom svom izumu postao poznat u svim svetskim policijama. Po re~ima inspektora Tutunovi}a, dr Stoilovi} trebalo bi u septembru da do|e u â~ak, kada }e na{e tehni~are obu~avati za rad na

ovom „~udu“, zahvaqu}i kojem se gotovo nijedan trag ne moè „sakriti“. U okviru istog projekta, oprema se prostor po odgovaraju}im standardima u novoj zgradi. Izme|u ostalog, potpuno fizi~ki bi}e odvojen prostor za qude i za tragove, kako bi se izbegla wihova „kontaminacija“. Tu }e biti i posebno opremqena laboratorija za obradu tragova, razne specijalizovane komore, prostor za arhivirawe tragova... -Ve} u maju jedna grupa na{ih krim-tehni~ara i}i }e u [vedsku zbog edukacije. Veoma je va`no videti kako drugi rade i wihova znawa i iskustva preneti kod nas. Nadam se da }e wihova organizacija rada koja je na zavidnom nivou, ubrzo mo}i i da se kod nas primeni – kaè inspektor Tutunovi}. U Srbiji postoje ~etiri forenzi~ka centra - u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu i Uìcu, gde su forenzike laboratorijskog tipa. U ostalim gradovima je opetarivna tehnika. Pri prijemu novih qudi u odsek prednost imaju policajci koji su zavr{ili policijsku {kolu i oni sa znawem i obrazovawem iz tehni~kih nauka. Pre nego {to postanu forenzi~ari, kandidati polaù testove. Ali tu se ne zavr{ava u~ewe, jer usavr{avawe traje tokom celog radnog veka. - Osim osnovnog kursa, svake godine se organizuju specijalisti~ki kursevi, kao {to su za protivdiverzionu tehniku, za restituciju brojeva (za otkrivawe falsifikovanih brojeva na oru`ju, ma{inama, {asijama, motorima...), daktiloskopiju (otisci prstiju, dlanova, tabana, u{ne {koqke, koja je tako|e jedinstvena za svakog ~oveka)... – kaè inspektor Tutunovi}. Najvi{e tragova ostavqaju upravo oni koji izvr{e najteà krivi~na dela - ubistva, razbojni{tva sa te{kim posledicama, ali je prema re~ima forenzi~ara, ove slu~ajeve i najteè raditi, ne samo zbog teìne dokazivawa. -Svako ubistvo ostavqa traga i na nama. Psihi~ki su najteì slu~ajevi kada su `rtve deca i nemo}ni – obja{wava inspektor Tutunovi}. Me|u najteìm slu~ajevima on izdvaja dvostruko ~edomorstvo u Ivawici, dvostruko ubistvo u Lipnici, za koje su ve{ta~ewa trajala vi{e od dve i po godine, odnosno sve do hap{ewa trojice optuènih. Tako|e, forenzi~ari se se}aju i zlo~ina iz 2007. godine, kada je ubijen mladi} u ku}i svoje ro|ene tetke u nasequ Atenica. Mladi} je ubijen kuhiwskim noèm, a u ku}i su osim tetke bili wen sin i k}erka. Uvi|aj je trajao devet sati, bilo je mnogo tragova, a ko je od wih troje izvr{io svirepo ubistvo otkrio je trag krvi `rtve na cipeli, ta~nije na {avu, jer je ubica cipelu oprao, ali trag nije mogao da se spere sa ovog {ava... -Sve mawe pronalazimo tragove papilarnih linija. Ne kaè se uzalud da kriminal ide uvek korak ispred. Ali i mi smo u tre}oj brzini, pa ih negde stignemo, a ~esto i prestignemo – kaè inspektor Tutunovi}. V. T.

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

REPORTA@A

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

TRAGOM JEDNOG OGLASA: DR DRAGUTIN RADOVANOVI} TRA@I PARTNERA, ILI INVESTITORA ZA PROIZVODWU ROTACIONIH PLUGOVA

PRODUKTIVNIJI, EFIKASNIJI, [TEDQIVIJI... pro{lom broju na{ih novina osvanuo je pomalo neobi~na oglas: “Potreban partner (investitor) za proizvodwu rotacionih plugova, {irine radnog zahvata od jednog do dva metra. Rotacioni plug - kopa~ica obavqa sve tehnolo{ke operacije, od orawa, do setve, u jednom prohodu. Vi{e puta je produktivniji od raonog pluga i tro{i znatno mawe koli~ine goriva.” Tragom obave{tewa, obreli smo se u Preqini, u doma}instvu sedamdesetsedmogodi{weg penzionera Dragutina Radovanovi}a, doktora ma{instva, u kome je pronalaza~ki duh o`iveo nakon trogodi{we pauze. Po{to se uspe{no oporavio posle operacije srca i, kako u {ali ka`e, vaskrsao, odlu~io je da dokraj~i posao i prona|e partnera, odnosno investitora koji bi finansirao industrijsku proizvodwu rotacionog pluga,

~iji prototip je “crtao”, konstruisao, dogra|ivao i usavr{avao desetak godina. Uveren da je re~ o visoko profitabilnom i izvozno orjentisanom proizvodu, ali i da, kako ka`e, nema pristup Vladi, fondovima i qudima koji odlu~uju o investicijama, niti ima sredstava da organizuje sajamsku izlo`bu, na kojoj bi se neki “lovci na ideje” sigurno zainteresovali za wegov proizvod, “izumeo” je i ideju da se obrati ministru poqoprivrede. Predlo`io je da sam, u okviru ~a~anske male privrede, organizuje industrijsku proizvodwu ove ma{ine, koju bi sredstvima namewenim za subvencionisawe poqoprivrednih gazdinastava, finansiralo resorno ministarstvo, otkupilo je po prodajnoj ceni i besplatno podelilo ratarima. Imaju}i u vidu informacije da je jedan vojvo|an-

ski ratar za pronalazak neke vrste freze, koja, u pore|ewu sa wegovim izumom, samouvereno tvrdi, predstavqa “skalameriju”, od Svetske banke dobio pozama{na sredstva, obratio se li~no guvernerki Jorgovanki Tabakovi}, predloìv{i da mu za ispitivawe i definitivno testirawe ove nove traktorske opreme obezbedi 25.000 evra, {to je znatno mawa suma para od one koju je uloìo u izradu dva prototipa, od kojih je jedan ukraden iz jedne ovda{we privatne firme, dok je Dragutin bio na le~ewu. U toku radnog veka, rade}i kao direktor sredwe {kole, potom kao istraìva~, projektant i konsultant u srpskom i slovena~kom institutu, i na kraju u privatnoj firmi “Patent inèwering”, koju je osnovao 1989. godine, a po odlasku u mirovinu, kao malu porodi~nu firmu, ostavio u nasledstvo sinu, k}erki i

zetu, tako|e ma{incima, izumeo je desetak patenata. Ve}inu, kaè, sam moè i da napravi, jer je tokom vi{edecenijskog predanog pronalaza~kog rada, pre{ao put od inèwera, do magistra i doktora nauka sa diplomama i Moskovskog i Beogradskog univerziteta. Za to vreme nije bio samo “crta~”, konstruktor, ve} i alatni~ar, a u periodu kada je “osmi{qavao” rotacioni plug i agronomski stru~wak, na ~ijem znawu bi mogli da mu pozavide mnogi inèweri poqoprivrede. Sa spiska interesantnih pronalazaka, od kojih ve}ina nije prijavqena Zavodu za patente, iskqu~ivo zbog sloène procedure kandidovawa i velikih tro{kova, izdvaja rotacioni plug, supersoni~ni gas sistem, primewiv u automobilskoj industriji i postrojewe za su{ewe vo}a i povr}a u vakuum komori. Za razliku od prva dva, koji jo{ nisu na{li prakti~nu primenu,

licencu za proizvodwu su{are, za koju ovda{wi “Cer” nije bio zainteresovan devedesetih godina, prodao je jednom francuskom partneru, koji je finansirao industrijsku proizovdwu i za{titu patenta, pri~a Radovanovi}. Imaju}i u vidu interesovawe koje su, nakon oglasa objavqenog u na{em listu, pokazali potencijalni investitori, Radovanovi} optimisti~ki veruje da }e sti}i pozitivan odgovor i iz Ministarstva poqoprivrede i NBS i da }e posle svih provera, testirawa i

riva~e, koji sitne zemqu. Traktor za koji je zaka~en “klasi~an” plug, sabija zemqu, prave}i tampon zonu izme|u pooranog i nepooranog dela, dok moja ma{ina vrhovima moti~ica razorava dno, a traktor se kre}e po nepooranoj povr{ini. Uni{tavawe korovskih biqaka je ~esto primarni zadatak obrade zemqi{ta, u ~emu je velika uloga rotacionog pluga, jer on moti~icama secka i usitwava i korov - obja{wava dr Radovanovi} neke tehni~ke karakteristike svog izuma, nagla{avaju}i kao najve}i

garancije, rotacioni plug, koji ima neuporedive prednosti nad raonim, zaorati srpske wive: - Raoni plug je star skoro 3.000 godina i iako je vremenom dosta usavr{en, ima mnoge mane: nedovoqno sitni zemqu, zbog ~ega je posle wega neophodna sitnilica. Osim toga, odla`e zemqu na stranu i stvara brazde, “naore” i neravnomerno obra|uje zemqi{te. Za razliku od wega, rotacioni plug ima “ravna~e” i dodatne fleksibilne pod-

“dobitak” ~iwenicu da ovaj plug koristi “parazitnu snagu traktora”, tro{i upola mawe energije od klasi~nih plugova i {to je jo{ impresivnije - iza wega ne ostaje ni pedaq neobra|enog zemqi{ta, pored me|a i okreti{ta, u {ta su se uverili i brojni u~esnici na prezentaciji prototipa ma{ine, koju je ovaj pronalaza~ organizovao u saradwi sa ovda{wim Agronomskim fakultetom. M. N.

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

OBRAZOVAWE

GIMNAZIJALCI PONOVO IDU NA INTERNEST FESTIVAL KREATIVNOSTI - nagla{ava Maja Vukadinovi}, teoreti~arka medija i autorka kwige “Selebritizacija obi~nih qudi”, koju su u~enici Gimnazije odabrali kao polaznu ta~ku za svoj vizuelni rad ro{logodi{we u~e{}e na Internest festivalu i specijalna nagrada “Oskar kreativnosti”, koju su tada osvojili, motivisala je u~enike Gimnazije u â~ku da se oprobaju i ove godine. Po{to je za po~etak bilo neophodno odabrati jednu od deset ponu|enih kwiga, kako bi ona, u narednoj fazi, posluìla za rad u oblasti vizuelnih medija, gimnazijalci su se opredelili za kwigu “Selebritizacija obi~nih qudi”, ~iji je autor dr Maja Vukadinovi}, teoreti~ar medija. - Kwiga govori o medijskoj slavi i potro{a~kom dru{tvu - objasnila je autorka prilikom nedavno odrànog predavawa gimnazijalcima. - Poku{ala sam da objasnim da medijske zvezde ne nastaju tek tako, same od sebe. Medijski vlasnici, urednici i producenti imaju interes da

MEDIJSKA PISMENOST JE NEOPHODNA MLADIMA

odre|enu li~nost pretvore u medijsku zvezdu, jer se time ostvaruje veliki profit, a mi nismo svesni da se radi o trci izme|u medija za rejting, tira` i uticaj. Publika se identifikuje sa medijskim li~nostima, u odevawu, pogledu na svet i vrednosnih kriterijuma. Vrednosti novca i slave danas postaju najdominantnije. U zemqama u tranziciji, kao {to je na{a, mnogi `ele da postanu

slavni i da zarade putem medijske popularnosti i izloènosti. Slava nema cenu, pa su qudi skloni da izloè sve, pa i svoju intimu, {to je poraàvaju}e, da bi se vinuli u orbitu slavnih. Obi~ni qudi postaju junaci rijaliti programa i partneri poznatih li~nosti, osobe za koje i ne znamo ta~no ~ime se bave, ali su stalno prisutne u novinama i na televiziji. To su li~nosti koje nemaju

kvalitet, ali vr{e ogroman uticaj - ka`e autorka kwige “Selebritizacija obi~nih qudi”, nagla{avaju}i da su mladi qudi najprijem~iviji za ovu vrstu uticaja. Ova kwiga, isti~e au-

torka, postavqa “dijagnozu situacije u kojoj se dru{tvo nalazi, pre svega u vrednosnom smislu”, ali nudi i jednu vrstu re{ewa kroz medijsko opismewavawe i ulagawe u wega. - Potrebno je da i mladi i stariji razumeju medije, da shvate wihovu ekonomiju, da znaju ko su vlasnici medija, za{to je jedna li~nost ili informacija preforsirana, dok se o drugoj }uti, kako mediji pristupaju odre|enoj temi. Medijska pismenost bi morala da se u~i jo{ od osnovne {kole - smatra teoreti~arka medija. - Festival podsti~e mlade da upoznavawem odabrane kwige i wenim tuma~ewem kroz drugi medij, razvijaju medijsku pismenost, ali ne bubawem suvo-

parne teorije, ve} na istraìva~ki na~in. Oni pred javnost izlaze sa kreativnim proizvodom, koji se vrednuje - rekao je Zoran Hamovi}, direktor izdava~ke ku}e “Klio” koja je, u ediciji “Miltimedija”, objavila kwigu Maje Vukadinovi}. Grupi od osam u~enika tre}eg i ~etvrtog razreda, ~iji je mentor profesor sociologije Vladimir @ivanovi}, kwiga }e posluìti za izradu spota (pro{le godine su prema romanu Meri Terkl “Sami zajedno” snimili film “Dva dana posle sutra”). Uz u~e{}e 22 sredwe {kole iz Srbije, Festival, peti po redu, bi}e odràn 2. i 3. juna, u Beogradu. E. V.

OSNOVANO SRPSKO NAU^NO DRU[TVO

SEDI[TE U Â^KU utorak je, u sali Agronomskog fakulteta, odràna osniva~ka skup{tina Srpskog nau~nog dru{tva, na kojoj je usvojen statut, osnovana mati~na komisija i dato ovla{}ewe profesoru dr Dragutinu \uki}u da izvr{i upis dru{tva u privredni registar. Ideja o osnivawu dru{tva potekla je od grupe qudi koji su ranije u â~ku or-

ganizovali manifestaciju “Dani Andrije B. K. Stojkovi}a”. Jedan od wih, profesor dr Drago Ru~nov, kao osnovni ciq SND navodi stvarala~ki rad u svim oblastima nauke. - Srbija ima nekoliko hiqada doktora nauka koji su van univerziteta i postoje}ih nau~nih institucija. Oni ne mogu da do|u do izraàja i na wih SND ra~una. Ovakva organizacija nedostaje Srbiji, a â~ak nije izabran za weno sedi{te slu~ajno, ve} zbog potencijala u intelektualnoj sferi. Za razliku od nacionalnih institucija od najvi{eg zna~aja, kao {to su Srpska akademija nauka i umetnosti i Matica srpska, novoosnovano dru{tvo ne}e biti “na buxetu”, ve} }e finansijska sredstva za rad obezbe|ivati kroz projekte i od donatora, naglasio je Ru~nov. Predvi|eno je da konstitutivna sednica dru{tva bude odràna u septembru ili oktobru, kada }e biti izabrano i rukovodstvo. Dru{tvo }e raditi u prostorijama Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu. E. V.

USPEH U^ENIKA MA[INSKO - SAOBRA]AJNE [KOLE a Regionalnom takmi~ewu u~enika ma{inskih {kola Srbije za trogodi{we obrazovne profile, 12. aprila u Vaqevu, u~enici Ma{insko - saobra}ajne {kole iz ^a~ka postigli su odli~ne rezultate. U veoma jakoj konkurenciji budu}ih automehani~ara, u~enik Nikola Baj~ev je osvojio prvo mesto. Dragan Ostoji} je bio tre}i u takmi~ewu u~enika koji se

{koluju za autolimare, a na republi~kom takmi~ewu, koje }e biti odr`ano narednog meseca u Kragujevcu, u~estvova}e i Stefan Todorovi}. Teorijska i prakti~na znawa u~enika su potvrda rezultata iz prethodne godine, kada je ~a~anska {kola na Republi~kom takmi~ewu osvojila prvo mesto. E. V.

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

SELO

PREDSTAVQEN PROJEKAT “KAKO DA MOJ GRAD POSTANE EVROPSKI GRAD, KAKO DA MOJE SELO POSTANE EVROPSKO SELO”

PIJA^NI BAROMETAR

SISTEMI ZA NAVODWAVAWE ME\U PRIORITETIMA ro{log petka na Agronomskom fakultetu predstavqen je pilot projekat iz oblasti poqoprivrede “Kako da moj grad postane evropski grad, kako da moje selo postane evropsko selo”. Ovaj pilot projekat pokrenula je Regionalna privredna komora Kraqevo, a na inicijativu ~lanova prera|iva~a i proizvo|a~a vo}a i povr}a na{eg kraja. Prema re~ima Gorane Tanaskovi}, koordinatorke projekta, na osnovu analiza koje su do sada ura|ene, izdvojeno je nekoliko projekata koji }e biti realizovani uz pomo} Ministarstva poqoprivrede. Ciq projekta je unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe i definisawe kratkoro~nih i sredworo~enih mera koje }e doprineti razvoju poqoprivrede i sela. - Svedoci smo da posledwih desetak godina imamo velike probleme, kako u proizvodwi poqoprivred-

POVR]E

nih proizvoda, tako i u plasmanu. âk i onda kada nam se pruì prilika da obezbedimo plasman, ispostavi se da nemamo dovoqnu koli~inu, ili kvalitet koji je potreban. Zato smo odlu~ili da poveèmo struku i praksu, da svi sednemo za jedan sto i da vidimo {ta proizvodimo, koje koli~ine, kakvog kvaliteta i {ta je potrebno da uradimo da bi poboq{ali ponudu. U ovom projektu u~estvuju Grad â~ak, Institut za

vo}arstvo, Agronomski fakultet, Zadru`ni savez, privrednici koji se bave otkupom i preradom, kao i proizvo|a~i. Moramo pokrenuti i stimulisati udruìvawe poqoprivrednika, putem formirawa zadruga i kooperacija, jer bez takvog vida proizvodwe, otkupa i plasmana proizvoda ne moèmo razvijati poqoprivrednu proizvodwu kaè Gorana Tanaskovi}. Prema re~ima pomo}nika ministra poqoprivrede

dr Branislava @eèqa, znatna sredstva }e biti uloèna u realizaciju projekata u na{em kraju, a pre svega sistema za navodwavawe. - Aktivno sam u~estvovao u definisawu programa koji je u vezi sa razvojem sela. Ne treba samo definisati dugoro~ne strategije, ve} uùrbanim koracima sa kratkoro~nim i sredworo~nim programima, zapo~eti definisawe resursa voda za navodwavawe, melioraciju zemqi{ta, primenu savremene tehnologije, kako bi se unapredila poqoprivreda i ìvot na selu. U prethodnom periodu formirana je kompanija sa italijanskim kapitalom za proizvodwu ure|aja i opreme za navodwavawe, ali najverovatnije je da }emo izborom ovog dela Srbije, â~ka, jo{ u ovoj godini zapo~eti realizaciju jednog zna~ajnog projekta, a to je proizvodwa sistema za mikro-

navodwavawe, pre svega sistema kap po kap - najavio je dr @eèq. Prezentaciji projekta prisustvovali su i gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}, predstavnici Regionalne privredne komore Kraqevo, Agronomskog fakulteta, Instituta za vo}arstvo, Zadru`nog saveza Ra{kog i Moravi~kog okruga, centara za razvoj sela, poqoprivredni proizvo|a~i i otkupqiva~i vo}a i povr}a, kao i brojni privrednici koji podràvaju projekat. Gradona~elnik je pozdravio sve u~esnike sastanka, zahvalio RPK Kraqevo OJ â~ak na organizaciji, i izrazio nadu da }e ovaj sastanak, kao i svi budu}i, biti uspe{an i doneti konkretne rezultate. Nakon â~ka, projekat }e biti realizovan i u ostalim op{tinama koje pokriva Regionalna privredna komora Kraqevo. N. R.

krompir 40 - 50 pasuq 340 - 350 paprika 350 paradajz 220 krastavac 180 praziluk 100 tikvice 150 brokoli 250 kupus 50 - 80 karfiol 250 per{un 30 {argarepa 50 cvekla 50 spana} 70 zelena salata 10 - 20 crni luk 50 - 80 beli luk 400 rotkvice 30

VO]E suve {qive 200 - 300 jabuke 20 - 70 jagode 280 ju`no vo}e 70 - 200 orasi 750 - 800

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 pili}i 350 - 370 jaja 5 - 12 kajmak 600 sir 200 - 400 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 800 - 850 suxuk 900

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - 180 prasi}i 260 - 300 ovce - 130 jagwad 270 - 280 p{enica 26 je~am 26 kukuruz 24

Hypo Alpe Adria Banka kreditira poqoprivredu Srbije

NAJPOVOQNIJI KREDITI ypo Alpe Adria Banka od 2004. godine aktivno kreditira poqoprivredu Srbije i u saradwi sa Ministarstvom poqoprivrede obezbe|uje najpovoqnije kredite registrovanim poqoprivrednim doma}instvima, malim preduze}ima i zadrugama koje imaju registrovano poqoprivredno gazdinstvo. Subvencionisani krediti u saradwi sa Ministarstvom poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije nameweni su finansirawu programa podr{ke za razvoj sto~arstva, ratarstva, vo}arstva, vinogradarstva, povrtarstva i cve}arstva, kao i za investiciona ulagawa u poqoprivrednu

mehanizaciju i opremu. Krediti, ~iji je rok otplate do tri godine, sa grejs periodom do godinu dana, odobravaju se i ispla}uju u dinarima, bez valutne klauzule. Kamatna stopa je ~etiri odsto na godi{wem nivou za finansirawe razvoja sto~arstva i {est odsto za kredite plasirane u razvoj ratarstva, vo}arstva, vinogradarstva, povrtarstva, cve}arstva, kao i kupovinu poqoprivredne mehanizacije i opreme. Naknada za obradu zahteva je do 1,5 odsto, a bez naknade za prevremenu otplatu kredita. Svi zainteresovani vi{e informacija mogu dobiti pozivom na broj telefona 032/344-372. N. R.

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

DRU[TVO

ATOMSKA BAWA GORWA TREP^A

[AMPION NOVOSADSKOG SAJMA TURIZMA 2014 tomska bawa Gorwa Trep~a je ve} tradicionalno ove godine u~estvuje na 47. Me|unarodnom sajmu turizma 2014. u Novom Sadu. Na sve~anoj dodeli priznawa najboqima, na ocewivawu kvaliteta proizvoda, Atomska bawa Gorwa Trep~a dobitnik je [ampionske plakete za Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju „Vujan“.

OBAVE[TEWE

PO[TOVANI SUGRA\ANI,

Uspe{an nastup Atomske bawe i osvojena nagrada je jo{ jedan dokaz izuzetnog poslovawa ove ustanove, u koju iz dana u dan dolazi veliki broj gostiju, doma}ih i stranih. Vi-

soka pose}enost Atomskoj bawi, rezultat je dobro organizovanog poslovawa, precizno isplanirane maketing kampawe, kao i uvo|ewa Orthokin terapije, terapije autolognim serumom, koja se od ove godine nalazi u ponudi Atomske bawe i za ~ije kori{}ewe gosti pokazuju veliko interesovawe. Ova nagrada je podsticaj za daqi uspe{an rad i ostvarivawe jo{ boqih rezultata u poslovawu.

U toku je podela ra~una za usluge izno{ewa i deponovawa sme}a za prvi kvartal ove godine. Otvarawem novog servisa omogu}eno je da ubudu}e ra~une dobijate i u elektronskoj formi, popuwavawem obrasca prijave na naslovnoj stranici na{eg sajta www.komunalac.co.rs, ili slawem poruke na elektronsku adresu mailing.lista@komunalac.co.rs, sa naznakom “prijava na mejling listu”. Molimo Vas da redovno izmirujete svoje obaveze, a da u slu~aju postojawa zaostalog duga iskoristite sve mogu}nosti koje Vam JKP “Komunalac” pru`a radi izmirewa zaostalih obaveza.

Redovnim plati{ama zahvaqujemo. JKP “Komunalac” ^a~ak

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

KULTURA

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

PREDSTAVQENA KWIGA PUBLICISTA VLADIMIRA DIMITRIJEVI]A I ZORANA ^VOROVI]A

„IME I SLOBODA”

bornik ogleda “Ime i sloboda/ Kosovski zavet i izdaje” filologa mr Vladimira Dimitrijevi}a i pravnog istori~ara Zorana ^vorovi}a, koji su istovremeno i publicisti, a koju je objavila ~a~anska IK “Legenda”, predstavqena je pro{log petka u prostorijama Gradske biblioteke. O izdawu posve}enom Wego{evoj dvestagodi{wici, sa naslovom zasnovanim na zavetnim stihovima “Gorskog vijenca”, govorili su autori. Tekstovi, publikovani u nedeqnicima “Pe~at”, “Geopolitika” i sajtovima “Dveri”, “Borba za veru”, Novi standard”, “Nova srpska politi~ka misao”, ruskom “Fondu strate{ke kulture” i drugim, bave se istorijom Srba od Svetog Save do skorije pro{losti, ali iz perspektive ovog doba. I Dimitrijevi} i ^vorovi} se sla`u da je “istorija nauka koja nas pou~ava kako da opstajemo i delamo, samo ako umemo da ~itamo

poruke koje nam stiù od predaka”. Potpisnici ove kwige ne mire se sa procesima potpune pacifikacije i transformacije svog naroda u “beslovesno stado” koje }e “~ekati u ~ekaonici obezboène EU, po cenu brisawa svog identiteta”, i razo~arawima u elitu na{eg naroda s kraja 20. i po~etka 21. veka, koja se “uglavnom pokazala i pokazuje nesposobnom da se suo~i sa izazovima doba u kome ìvimo”. - Od nas se i fizi~ki i metafizi~ki traì da prestanemo da se rukovodimo Kosovskom mi{qu, ~iji je,

kako re~e Ivo Andri}, tragi~ni junak Wego{, rekao: “Neka bude {to biti ne mo`e!” Nova rukovodna misao bi, po Imperiji i wenim gaulajterima u Srbiji, mogla biti: “Pokornu glavu sabqa ne se~e”. ^ovek, koji ho}e da bude pravoslavni Srbin, na to ne sme da pristane - rekao je profesor Dimitrijevi}, pozivaju}i se na obili}evsko-principovsku vertikalu na{e istorije, koje ne bi bilo bez na{ih najve}ih otaca Svetog Save i Svetog kneza Lazara, a koja je “od Srba ~inila mu~eni~ki, ali ne i kukavi~ki narod”.

Ogledni tekstovi ove kwige donose kriti~ka razmi{qawa autora, a sistematizovani su tematski u nekoliko istorijskih poglavqa: Turska u Srbiji, dva veka posle; Za Kosovo Kumanovo, vek kasnije; Nas i Rusa; Evropa u Srbiji: od Hitlera do EU; Srbi u Drugom svetskom ratu; Ogledi iz kroatologije; Ratovi za jugoslovensko nasle|e i @ivot u antisrbiji. U godini obele`avawa jubileja po~etka Velikog rata zna~ajan deo publikacije posve}en je i Gavrilu Principu i povodima za Sarajevski atentat, zbog koga se srpski narod danas brani od nedostojne etikecije. Z. L. S.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE - Utorak, 22. aprila 2014. - Predavawe “Hipnoza - koristi i zloupotreba”, predava~ Ana Mileti} Milovanovi}, psiholog, psihoterapeut: Klub Doma kulture u 19,30 ~asova - êtvrtak 24. april 2014. - Projekat 12+ Udruèwe vajara ULUS-a, projekat 12 umetnika okupqenih oko ideje - oìvqavawe vajarske scene Srbije; Likovni salon u 19 ~asova UMETNI^KA GALERIJA “NADE@DA PETROVI]” Cara Du{ana 6 - êtvrtak, 17. april u 12 ~asova - promocija slikovnice Lovci na blago - Utorak, 22. april u 19 ~asova - Koncert guda~ki kvartet Anime - Ponedeqak, 21. april od 17- 20 ~asova - de~ja radionica Lovci na blago - 22, 23, 24, 25. april - edukativna izlo`ba Lovci na blago utorak - petak: 10 - 20 ~asova - Utorak- petak: de~ija radionica u 18 ~asova Galerija “Risim”: Gospodar Jovanova 11 - Stalna postavka - utorak i ~etvrtak: 15 - 20 ~asova; sreda:10 -13 ~asova; Galerija “Risim” ne}e raditi od 18 - 21. aprila

KONCERT GUSLARSKOG DRU[TVA „TANASKO RAJI]”

JUNACI VELIKOG RATA U EPSKOJ POEZIJI organizaciji Guslarskog dru{tva “Tanasko Raji}” u subotu je na velikoj sceni Doma kulture, odràno izuzetno dobro pose}eno “Ve~e gusala i epske poezije”, posve}eno Gavrilu Principu i godi{wici Sarajevskog atentata, a povodom obeleàvawa jubileja po~etka Velikog rata. Program, koji se odvijao u veoma uspeloj scenografiji etnoambijenta, koji je osmislio i reìrao Andrija Miliki}, predsednik ~a~anskog Guslarskog dru{tva posledwih pet godina, pratili su i gosti iz Bajine Ba{te

i Republike Srpske. Ovim povodom, epskim stihovima iz perioda Prvog svetskog rata, posve}enim Gavrilu Principu, ali i srpskim junacima, vojvodi Putniku, vojvodi Mi{i}u, Petru Bojovi}u, kao i heroini opevanoj u epskom stihu Milunki Savi}, oglasili su se guslari Sa{a Laketi} iz Obrenovca, izvode}i “Nebesnu liturgiju” vladike Nikolaja, Mili} [apowi}, Milan Mrdovi}, Marko [}epanovi}, Mijat Ku~ iz Kragujevca, doma}in Andrija Miliki}, i guslarski podmladak Du{an Peji} iz Srebrenice i Nemawa

Mi}evi} iz ^a~ka. Patriotsku pesmu nagra|enu na Vidovdanskim susretima u Vu~jaku u Republici Srpskoj pro~itala je kao gost programa potpisnica ovih redova. Guslare je pratio i istorijski osvrt na Vidovdanske doga|aje 1914. koji je znala~ki pripremio voditeq Sa{a Jakovqevi}, ~itaju}i i Principovo pismo pisano u zatvoru, nakon atentata. Predsednik ~a~anskog Guslarskog dru{tva “Tanasko Raji}” Andrija Miliki} je zadovoqan {to nije izneverena tradicija i najavquje gostovawe ovog dru{tva na centralnoj proslavi godi{wice Sarajevskog atentata u Republici Srpskoj. Z. L. S.

MLADI STVARAOCI NA 51. DISOVOM PROLE]U e~enica “Rukopisi ne gore!”, koju je Bulgakov zapisao u prvoj verziji svog romana “Majstor i Margarita”, koga je sam spalio zbog nemogu}nosti da stvara u Staqinovoj Rusiji, bila je motiv muzi~ko-poetske ve~eri ~a~anskih gimnazijalaca, odr`ane u Domu u~enika pro{le srede. U organizaciji Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis”, u okriqu 51. Disovog prole}a, a predvo|eni profesorkom Anom Ran|i}, svoje talente su predstavili mladi, zavi~ajni stvaraoci. Sara Plazini} se predstavila lirskim zapisom “Krug” i otpevala kao solista dve pesme; Uro{ Todorovi}, polaznik Istra`iva~ke stanice u

„RUKOPISI NE GORE!“

“Petnici” govorio je o povezanosti nauke i umetnosti; Uro{ Tomqanovi} je u svojoj pri~i “Evo me bez odbrane ispred stra{ne samo}e” razmatrao stradawe pojedinaca i ponavqawe istorijskih modela; Lazar Biorac, autor zbirke

de~jih pesama i misaone poezije “Pod krilima an|ela”, zgledan u nebeske visine tragao je za Ocem Nebeskim, dok je \or|e ]iri}, peva~ benda “Voajer” otpevao tri svoje pesme. Program mladih vodila je Vasilija Zo}evi}. Z. L. S.

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

IVAWICA

IVAWIÂNI ODAJU POÂST ZNAÂJNOM PRAVNIKU POREKLOM IZ Â^KA

NAU^NI SKUP O PROFESORU DR MIHAILU KONSTANTINOVI]U Beogradski Pravni fakultet, Skup{tina op{tine Ivawica i Udruèwe pravnika Srbije organizuju nau~ni skup „Mihailo Konstantinovi} – li~nost i delo“. Predvi|eno je da simpozijum bude odràn u Ivawici, 18. i 19. septembra ove godine. Ciq skupa jeste da se osvetli, razmotri i oceni doprinos Mihaila Konstantinovi}a nau~nim i pravnim disciplinama kojima se bavio, kao i wegov dru{tveno politi~ki anga`man. vawi~ani su na pro{logodi{woj Nu{i}ijadi (30. avgusta 2013) uprili~ili tribinu posve}enu Mihailu Konstantinovi}u, znamenitom profesoru Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ~oveku renesansnog duha, poligloti, enciklopedisti i rodoqubu. O Mihailovoj vezanosti za Ivawicu „â~anski glas“ je pre godinu dana (10. maja 2013) objavio prikladnu reportaù iz pera Emilije Vi{wi}, ali nije na odmet da podsetimo na neke podatke iz wegove biografije.

Mihailo Konstantinovi} je ro|en 10. (23) marta 1897. godine u â~ku. Otac Ilija, nadni~ar, i majka Pava (devoja~ko Ratkovi}), doma}ica, izbegli su iz êlica, sela na trome|i op{tina Nova Varo{, Priboj i Prijepoqe. Smatra se da je Ilija do{ao u sukob sa turskim vlastima odbijaju}i da kulu~i (besplatno zida ku}u) nekom lokalnom mo}niku (Turci su tim krajevima vladali sve do 1912). Osnovnu {kolu u~io je u rodnom â~ku (danas je u toj zgradi Ekonomska {kola) i bio odli~an |ak. êtvrti razred za-

vr{io je 1908. i upisao Gimnaziju, u kojoj je tako|e bio odlika{, uprkos siroma{tvu. O uspehu u {koli i imovnom stawu najboqe go-

vori svedo~anstvo iz prvog razreda Gimnazije (izdato 15. juna 1909), u kome pi{e da je odli~an, a na mestu predvi|enom za taksu stoji „siromah“. Kada je zavr{io {esti razred Gimnazije po~eo je Prvi svetski rat. Od avgusta 1914. do oktobra 1915. godine dobrovoqno je sluìo kao bolni~ar i pisar u Drugoj vojnoj bolnici u â~ku. U jesen i zimu 1915. povukao se sa srpskom vojskom preko Albanije, u Gr~ku. Tokom januara 1916. transportovan je u Francusku, gde je dovr{io {kolovawe i maturirao (krajem 1916). U junu 1917. otpo~eo je studije prava na Univerzitetu u Lionu. Bio je dobrovoqac u Francuskoj vojsci i u~estvovao u borbama na zapadnom frontu. Posle diplomirawa, 1920. godine, vratio se u zemqu. Ukazom Ministra pravde od 12. novembra 1920. postavqen je za pisara II klase Ohridskog prvostepenog suda. Me|utim, ubrzo je dao otkaz na slu`bu, jer je dobio dràvnu stipendiju za doktorske studije. Vratio se u Lion, gde je 7. jula 1923. odbranio doktorsku tezu „Le periculum vei renditae en droit romain classique“ (Prilog teoriji rizika u rimskom klasi~nom pravu).

Po povratku u Srbiju otpo~eo je univerzitetsku karijeru. Krajem 1923. izabran je za docenta za obligaciono i porodi~no pravo na Pravnom fakultetu u Subotici. Tri godine kasnije unapre|en je u zvawe vanrednog profesora. Predavao je obligaciono pravo i porodi~no pravo na pravnim fakultetima u Subotici i Beogradu. U februaru 1935. preme{ten je na Pravni fakultet u Beogradu, gde je 1937. izabran za redovnog profesora za obligaciono pravo. Od avgusta 1939. do marta 1941. godine bio je ministar bez portfeqa i ministar pravde u vladi Dragi{e Cvetkovi}a i jedan je od idejnih tvoraca srpsko-hrvatskog sporazuma (Cvetkovi}-Ma~ek). Dok je bio ministar ostao je da radi na Pravnom fakultetu kao honorarni profesor. Iz vlade je istupio 25. marta 1941. godine u znak protesta zbog pristupawa Jugoslavije Trojnom paktu. Posle sloma Kraqevine Jugoslavije, aprila 1941, izbegao je u Egipat, odakle je pre{ao u Palestinu. Ubrzo je od strane vlade u Londonu poslat u Tursku, radi prikupqawa materijala o ratnim zlo~inima u Jugoslaviji i prou~avawa odgovornosti za wih. U aprilu 1942. vratio se u Egipat, gde se bavio istim poslom do juna 1944. godine, kada ga je novi predsednik jugoslovenske vlade u Londonu, dr Ivan [uba{i}, pozvao u englesku prestonicu da stupi u vladu formiranu na osnovu sporazuma Tito-[uba{i}, kao ministar spoqnih poslova ili ambasador u SAD. Odbio je da stupi u [uba{i}evu vladu, ali je sa wim i{ao u Italiju radi pregovora sa Nacionalnim komitetom oslobo|ewa Jugoslavije. Bio je spreman da poma`e [uba{i}evu vladu, ali je odbio da preuzme bilo koji polo`aj. Nikada nije bio ~lan nijedne partije. U februaru 1945. godine vratio se u zemqu i nastavio da obavqa du`nost redovnog profesora na beogradskom Pravnom fakultetu sve do penzionisawa. Bio

je vi{e puta dekan fakulteta, {ef Katedre za gra|ansko pravo i upravnik Op{teg seminara. Jedan je od osniva~a i prvi glavni i odgovorni urednik ~asopisa “Anali” Pravnog fakulteta u Beogradu. Osnovao je Spoqnotrgovinsku arbitraù pri Privrednoj komori Jugoslavije i bio wen dugogodi{wi predsednik. Bio je dopisni ~lan Jugoslavenske akademije znanosti i umetnosti sa sedi{tem u Zagrebu. Izradio je nacrte ve}eg broja zakonskih tekstova, me|u kojima su: Osnovni zakon o braku (1946), Osnovni zakon o odnosima roditeqa i dece (1947), Osnovni zakon o starateqstvu (1947), Zakon o usvojewu (1947), Zakon o zastarelosti potraìvawa (1953) i Zakon o nasle|ivawu (1953). Wegovi najzna~ajniji radovi su iz oblasti bra~nog i obligacionog prava. Profesor Konstantinovi} je u Ivawici 1962. godine izgradio ku}u i od tada ve}i deo godine boravio u varo{ici na Moravici, naro~ito posle penzionisawa, 1969. godine. Preminuo je 30. januara 1982. godine u Beogradu. Posle wegove smrti ~asopis “Anali” je u dvobroju 3-4, za 1982. objavio izbor wegovih ~lanaka {tampanih izme|u 1924. i 1976. godine. Wegov sin, Radomir Konstantinovi}, pripremio je za {tampu o~eve dnevne bele{ke, koje je vodio od 1939. do 1945, i objavio ih 1999. pod naslovom “Politika sporazuma: dnevni~ke bele{ke 1939- 41, Londonske bele{ke 1944 45”. Predsednik Organizacionog odbora nau~nog skupa u Ivawici je profesor beogradskog Pravnog fakulteta dr Jovica Trkuqa, kome se do 15. maja moè prijaviti tema rada, na elektronsku adresu trkulja@ius.bg.ac.rs. Ovo je prilika da pozovemo sve zainteresovane da svojim radovima uzmu u~e{}a na nau~nom skupu o dr Mihailu Konstantinovi}u. Svetislav Markovi}

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

GORWI MILANOVAC

BISERI SEOSKOG TURIZMA: “TRI HRASTA” - KLATIÊVO, DOMA]INSTVO GORDANE MILO[EVI] Gorwi Milanovac je jedna od retkih op{tina u Srbiji koja predwa~i po broju kategorisanih seoskih doma}instava, broju leàjeva, kvalitetu sme{taja i usluga u seoskom turizmu. U 28 sela, 95 doma}instava se bavi seoskim turizmom. Ona raspolaù sa 630 leàja, {to predstavqa vi{e od 60 odsto ukupnih sme{tajnih potencijala gorwomilanova~kog podru~ja. Priroda je prema rudni~kotakovskom kraju bila dare`qiva. Bez obzira koji je period godine, ovde redovno dolaze brojni turisti, rekreativci, jednom re~ju zaqubqenici u ~ari prirode. Na ovom podru~ju se nalaze i brojni kulturno-istorijski spomenici, manastiri i etnolo{ke znamenitosti. Takovo, Rudnik, Brusnica, Savinac, manastiri Vra}ev{nica i Vujan su va`nija mesta vezana za nastanak moderne Srbije, a nadomak wih su i ov~arsko-kablarske svetiwe, Ora{ac i Topola. Sve skupa ~ini jedan savr{en spoj i snaàn izazov za qubiteqe seoskog turizma. Me|u najatraktivnije bisere seoskog turizma u op{tini Gorwi Milanovac svrstava se i doma}instvo “Tri hrasta” u Klati~evu, koje smo posetili na samom startu nove turisti~ke sezone.

RAJSKO MESTO ZA ODMOR! {}e su to gibanica, svadbarski kupus, pasuq u zemqanom loncu i zeqanica. Zainteresovani su da prave i zimnicu od zdravog vo}a i povr}a po doma}im receptima. Obo`avaju, tako|e, kajmak, sir i proju. Strankiwe ~esto poku{avaju da nau~e da {trika-

edesetosmogodi{wa Gordana Milo{evi} iz Klati~eva je po~ela da se bavi seoskim turizmom 2004. godine. Ideja da se oproba u jednoj sasvim novoj oblasti javila se sasvim slu~ajno, jer je ostala bez posla. U “De~jim novinama” je radila 28 godina. Nije imala dovoqno radnog staà, a ni godina da bi oti{la u penziju. U uslovima ekonomske krize do zaposlewa se te{ko dolazilo, pa je shvatila da bi najboqe bilo da se okrene sopstvenom biznisu. Na radiju je ~ula vest da Turisti~ka organizacija Gorweg Milanovca poziva doma}ine takovsko-rudni~kog kraja da se bave seoskim turizmom i registruju svoja doma}instva za tu vrstu delatnosti. Odvagala je svoje mogu}nosti i odlu~ila da se oproba u novom poslu. U startu je imala tri dvokrevetne sobe za izdavawe, sa zajedni~kim kupatilom. Spavala je u pomo}nim prostorijama, sve dok nije izgradila nove brvnare. Sve {to je zaradila u prvoj turisti~koj sezoni odmah je investirala u podizawe nove brvnare, kako bi pro{irila svoje kapacitete. Dobila je dva nova apartmana. Svaki od wih je imao svoje kupatilo. Svaka sezona je donosila i nova ulagawa. Oslawala se iskqu~ivo na sopstvene prihode, i, kako kaè, opruàla se prema guberu, tako da danas ima sasvim ure|eno doma}instvo, koje raspolaè sa 29 leàja. Sve tri brvnare su opremqene u etno stilu, a najnovija ima i saunu. U najve}em objektu apartmani i sobe nisu standardno numerisani i nose imena vo}ki, koje se tradicionalno gaje u Srbiji. Iako sve odi{e komforom, svaki detaq u unutra{wosti brvnara ukazuje na bogatu srpsku tradiciju. Ogroman dnevni boravak i terasa sluè za odràvawe raznorodnih edukativnih skupova i de~jih kampova. Svakog leta se organizuje kamp engleskog jezika i De~je umetni~ke {kole. - Prvi gosti u mom doma}instvu su bili mahom stariji qudi, uglavnom penzioneri.

Kako je vreme prolazilo, struktura gostiju se mewala, tako da ovde danas dolaze prete`no pripadnici mla|ih generacija. Trudila sam se da pripremim i neke nove sadràje u samom doma}instvu i ponudim programe, koji su u skladu sa wihovim afinitetima. Pored bazena, koji je tokom leta najve}a atrakcija, uradila sam i profesionalni teren za bo}awe, jer imamo mnogo stranih gostiju. Italijani i Francuzi mnogo vole ovaj, za nas veoma neobi~an sport. Pored wih, i ja sam postala veliki qubiteq bo}awa. Uvek sam spremna da ispo{tujem goste i za mene je najve}a satisfakcija, kada su oni zadovoqni. U kojoj meri im prija boravak u Klati~evu, najboqe potvr|uje podatak da su mnogi od wih postali na{i stalni gosti, koji unapred rezervi{u mesta za svaku novu sezonu - pri~a Gordana, lagano listaju}i stranice kwige utisaka i zadràvaju}i se na najinteresantnijim redovima, koji najboqe odraàvaju zadovoqstvo gostiju i wihove najsna`nije impresije. Doma}a trpeza - najve}i izazov za goste Kada smo posetili “Tri hrasta”, ovo lepo seosko doma}instvo su istog jutra napustile dve strane go{}e, Nemica Klaudija i Amerikanka Mindi, koje su se, tako|e upisale u kwigu utisaka i najavile svoj dolazak i narednog prole}a. Kako nam je ispri~ala na{a qubazna doma}ica, strance odu{evqava srpska tradicionalna kuhiwa sa svojim jedinstvenim ukusima i mirisima. Najvi{e vole da gledaju kako se pripremaju na{a doma}a jela. Mnogi od wih se trude da nau~e da spremaju neka od wih, a naj~e-

ju, heklaju i vezu. Na kraju boravka, ku}i nose razne suvenire, a me|u wima je i lavanda iz dvori{ta, koju vlasnica doma}instva pakuje u originalne ru~no izra|ene vre}ice. Gordana ima odli~nu saradwu sa doma}instvima u kom{iluku, koja gaje krave i koze, tako da mleko i mle~ne proizvode kupuje od wih. Mioslav Srdanovi} i wegova supruga Qubica su prvi saradnici Gordane Milo{evi}. Snabdevaju weno doma}instvo kvalitetnim kozjim sirom. Penzionerske dane prekra}uju poqoprivrednim poslovima i, kako kaù, to im pri~iwava veliko zadovoqstvo. - Stranci mnogo vole zdrave doma}e proizvode. Oboàvaju kozji sir i ~esto dolaze da vide na{e malo stado koza. Za wih je to prava atrakcija. I za decu ìvotiwe predstavqaju pravi izazov. Uvek smo raspoloèni da Gocine goste prihvatimo, da se druìmo sa wima i svima nam je lepo - kaù Qubica i Mioslav, raduju}i se novoj turisti~koj sezoni Uvek traè leàj vi{e Gordana ima tri sina, i, kako kaè, planira da pro{iri svoju delatnost. Polako

priprema objekte koje je nasledila od roditeqa da i wih registruje za seoski turizam. Iako Ivica, Sa{a i Sreten imaju svoja zanimawa, pokazuju afinitet i prema turizmu. Pomaù joj u realizaciji wenih ideja i najaktivniji su u jeku turisti~ke sezone. Ipak, za ovu delatnost najvi{e je zainteresovan najmla|i sin, koji se bavi sportom. On osmi{qava aktivnosti za u~esnike de~jeg kampa, kojih je, iz godine u godinu, sve vi{e. - Posao sam dobro razvila. Tokom sezone su mi uvek popuweni kapaciteti. Nedostaje mi uvek leàj vi{e, pa upravo zbog toga i razmi{qam o nekim novim mogu}nostima. Ipak, rezultati koje sam do sada ostvarila - ni pribli`no ne bi bili toliko dobri da nemam sjajnu saradwu sa lokalnom samoupravom i Turisti~kom organizacijom. Moje doma}instvo ima veliku prednost, jer je blizu Gorweg Milanovca - isti~e Gordana. Ona dodaje da je rudni~ko-takovski kraj poznat po predusretqivim doma}inima, koji nastoje da maksimalno ispo{tuju svakog gosta. Kako navodi na{a {armantna doma}ica, dobar deo uspeha u ovom poslu zavisi i od znawa stranih jezika. Ona vlada engleskim i italijanskim, {to joj, svakako, olak{ava komunikaciju. - Ispuwava me ovaj posao. Upoznajem interesantne qude i kulturu wihovih zemaqa. Mnogo radim, ali se ne àlim. Uìvam u lepoti onoga {to sam stvorila i sve to èlim da podelim sa drugima. Kada imam vi{ak gostiju, preporu~ujem im druga doma}instva, koja se ovde bave seoskim turizmom. Dobro sara|ujem i sa privrednicima, koji mi ~esto {aqu goste - zavr{ava, toplo se osmehuju}i, svoju interesantnu pri~u Gordana. Gosti kod Gordane dolaze od po~etka aprila, pa sve do kraja oktobra. Od 2004. godine do danas, doma}instvo “Tri hrasta” je zabeleìlo oko 8.000 no}ewa. Gordana veruje da }e i ova sezona biti uspe{na kao pro{logodi{wa u kojoj je, uprkos krizi, imala mnogo gostiju. Norveàni stiù za koji dan. Ima nekih najava i za maj, a jul je gotovo popuwen. Najavili su svoj dolazak gosti iz Beograda i Novog Sada. Avgust je ve} rezervisan za Italijane. Sve u svemu, bi}e to jo{ jedna sjajna sezona. V. S.

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

LU^ANI

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

U DOMA]INSTVU RADIÊVI]A IZ KAONE: ÊTRNAESTORO UKU]ANA @IVI ISKQUÎVO OD POQOPRIVREDE

SINOVI KRENULI O^EVIM STOPAMA

U Kaoni ìvi oko 650 me{tana. Iako je ovo draga~evsko selo nekada bilo op{tina i svrstavalo se me|u veoma razvijene sredine, u proteklih dvadesetak godina nije mnogo napredovalo. U selu ima mnogo stara~kih doma}instava i {ezdesetak neèwa. Godinama unazad, mladi qudi su u potrazi za boqim ìvotom napu{tali rodna ogwi{ta. Vodosnabdevawe je bilo i ostalo najve}i problem ìteqa Kaone, jer tokom leta nisu imali dovoqno vode ni za najelementarnije potrebe, a da se ne govori o navodwavawu useva. Ipak, ovog prole}a stanovnici ovog podru~ja dobili su nadu da }e wihov dugogodi{wi problem vodosnabdevawa biti razre{en. Zahvaquju}i lokalnoj samoupravi, nedavno je zapo~eta izgradwa novog vodovoda, ~iji }e zavr{etak otvoriti novo poglavqe razvitka sela. O lep{em ìvotu, kada u slavine stigne zdrava izvorska voda, ma{taju i bra}a Radi~evi}, Predrag i Radomir, koji su se opredelili da ìvot grade u svom rodnom mestu.

adi~evi}i ìve od poqoprivrede. Ima ih ~etrnaestoro. Polovinu porodice ~ine deca, {to u dana{wim uslovima pruà jednu lepu i ohrabruju}u sliku. Ovakvi primeri ulivaju veru da }e odumirawe sela uskoro biti zaustavqeno. - Brat i ja imamo po troje dece. Sa nama ìve na{i roditeqi i sedamnaestogodi{wa sestri~ina. Svi odrasli ~lanovi doma}instva u~estvuju u poqoprivrednim poslovima. Dogovaramo se i sve funkcioni{e kako treba. Bavimo se, kako to danas popularno nazivaju “sva{tarewem”, jer se pokazalo da je to najboqa formula opstanka u ovim kriznim vremenima. Ipak, dominantno mesto u na{em porodi~nom poslu pripada sto~arstvu. Imamo osam krava i stado ovaca. Bavimo se, tako|e, i proizvodwom malina. Na selu danas nema neke velike zarade, ali se nadamo da }e jednoga dana i za poqoprivredu do}i boqa vremena kaè trideset~etvorogodi-

{wi Predrag, obja{wavaju}i da poqoprivredni proizvodi u dana{wim uslovima privre|ivawa nemaju zagarantovane cene, kao {to je to bilo u zlatnom periodu procvata srpskog agrara, pa su proizvo|a~i prinu|eni da se snalaze. U lo{ijim sezonama, kada grad ili su{a uberu letinu, uglavnom aktiviraju }umuranu, kao {to to ~ine i mnogi drugi Draga~evci. - Ve} smo se navikli na nove trì{ne uslove, ali je trenutno na{ najve}i problem nesta{ica vode. Sve je vi{e su{nih sezona. Stoku treba pojiti i useve zalivati. Kopali smo do sada ~etiri-pet bunara, ali re{ewe nismo na{li, jer svi oni tokom leta presu{uju. Izgradwa novog vodovoda nam uliva nadu da }emo ovaj na{ dugogodi{wi problem uskoro razre{iti - isti~e Predrag. On kaè da su se po~etku gradwe vodovoda obradovali svi ìteqi sela, jer im je sve teè da vodu donose sa udaqenih izvori{ta ili je prevoze traktorima i cisternama. Iako su ranije zna~ajne prihode sticali i od plasmana krompira, Radi~evi}i ga danas proizvode samo za sopstvene potrebe. Kako kaù, re~ je o izuzetno skupoj kulturi. Ulagawa su isuvi{e visoka, a postoji rizik da ne}e mo}i da ga prodaju, kao {to se to ve} doga|alo u nekim godinama. Nisu imali magacin da skladi{te robu i da je prodaju u momentu kada ima dobru cenu, {to je za wih

predstavqalo ote`avaju}u okolnost. - Prinu|eni smo da se prilago|avamo tr`i{nim kretawima, ali i uslovima u kojima radimo. Shvatili smo da najsigurniju zaradu imamo u sto~arstvu. Proizvodimo sir i kajmak i prodajemo ga na pijaci ili ovde u selu, jer retko koje

doma}instvo drì krave. Imamo i otkupqiva~a mle~nih proizvoda, {to nam, tako|e, olak{ava posao. Cene sira i kajmaka bi mogle biti i boqe, ali jo{ uvek se uklapamo. Nema neke velike zarade, ali je redovna. Koristimo i subvencije koje obezbe|uje dràva za umati~ena grla i setvene radove. S obzirom da podsticajna sredstva dobijamo samo za ~etiri krave, radimo na tome da umati~imo i ostatak mle~nog stada, jer je u dana{wim uslovima svaki dinar dragocen - kaè trideset{estogodi{wi Radomir. On obja{wava da svi repromaterijali redovno posku-

ova na{a {kola je imala tri puta vi{e |aka, ali nam uliva optimizam to {to se situacija lagano mewa. O~ekujemo da }emo narednih godina u selu imati daleko vi{e dece - osmehuju}i se kaè Radomir i napomiwe da u Kaoni postoji aktivan fudbalski, ali i skija{ki klub, tako da mla|e generacije mogu da se bave sportom. Zoran Radi~evi} kaè da je zemqoradni~ka zadruga u Kaoni svojevremeno dala snaàn pe~at razvit-

Ranije smo imali {ire trì{te i organizovani otkup, a sada smo suo~eni sa rizikom. Ipak, verujemo da }e se situacija poboq{ati i da }emo uz pomo} dràve i lokalne samouprave podi}i poqoprivredu na znatno vi{i nivo. @iteqima na{eg sela nadu u oporavak poqoprivrede uliva i izgradwa novog vodovoda. Da smo imali re{en problem vodosnabdevawa pre 20 godina, Kaona bi bila daleko ìvqa - kaè {ezdeset~etvorogodi-

ku Draga~eva. Najaktivnija je bila izme|u 1950. i 1980. godine i svrstavala se me|u ja~e u Srbiji. Otkupqivala je ogromne koli~ine poqoprivrednih proizvoda. Imala je brojne kooperante. U strukturi proizvodwe, ali i otkupa, dominantno mesto je zauzimao krompir. - Danas je mnogo te`e `iveti od poqoprivrede.

{wi Zoran, koji svojim iskustvom zna~ajno pomaè sinovima da odrè i unaprede porodi~ni posao. Kako kaè ovaj uzorni draga~evski doma}in, kad pogleda svoju mnogo~lanu porodicu - srce mu je puno, jer su svi na okupu. Drago mu je {to wegovi sinovi rade na sopstvenom imawu i grade malo porodi~no carstvo za svoje potomke. V. S.

pquju, ali da se cene poqoprivrednih proizvoda slabo mewaju. Sto~na hrana je vrlo skupa, pa ovaj vid proizvodwe bez pomo}i dr`ave gotovo da je neodr`iv. Radi~evi}i obra|uju desetak hektara sopstvene zemqe. Neke parcele uzimaju i u zakup, jer je proizvodwa sto~ne hrane od presudnog

zna~aja za wihovo doma}instvo, kako bi odràli stado. Neophodne poqoprivredne ma{ine su nabavili jo{ sedamdesetih godina, {to predstavqa sre}nu okolnost, jer u dana{wim uslovima, zbog hroni~ne besparice na selu, te{ko se kupuje nova mehanizacija. - Raduje me to {to u posledwih nekoliko godina mladi qudi sve ~e{}e ostaju u selu. Ranije su odlazili u potrazi za isplativijim poslom, ali {to je kriza postajala è{}a - sve se teè dolazilo do radnih mesta. Osnovnu {kolu u Kaoni trenutno poha|a 46 |aka. Pre nekoliko godina

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

KULTURNI VODI^ „Raspevano Draga~evo“, 22. aprila u 18 sati, pozornica Centra za kulturu u Gu~i.

Udru`ewe samoukih slikara i vajara Draga~eva organizova}e u svojim prostorijama u Gu~i u utorak, 22. aprila, u 16 ~asova kreativnu radionicu "Magi~na mo} ruku". Program radionice obuhvata vi{e prezentacija, me|u kojima su izrada kerami~kih predmeta, postupak pustovawa vune, savla|ivawe razli~itih tehnika veza... Za sve qubiteqe slikarstva, ~lanovi Udru`ewa }e organizovati i specijalnu likovnu radionicu. Program }e biti oboga}en i etno igrama, koje nose naziv "Narodna tradicija". Za u~esnike radionice bi}e uprili~ena i specijalna izlo`ba likovnih radova, predmeta od keramike, vezenih pe{kira i keceqa.

MARKETING

UPIS 2014/15.

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

poru~iti telefonom: 032 302-782 i 222-321. [kolarina za samofinansirawe iznosi 70 000 dinara i pla}a se u 10-12 rata.

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ^A^AK

BESPLATNA PRIPREMNA NASTAVAâ&#x20AC;&#x201C; PRIKQU^ITE SE! [kola i ove godine organizuje besplatnu pripremnu nastavu za polagawe prijemnog ispita za upis u prvu godinu studija, koju dr`e nastavnici i asistenti {kole. Besplatna pripremna nastava se realizuje u prostorijama {kole, svake subote po slede}em rasporedu:

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! Visoka {kola TSS â~ak ve} 54 godine uspe{no {koluje inèwerski kadar za potrebe privrede. Budu}im studentima nudimo studije po akreditovanim studijskim programima, na osnovnim i specijalisti~kim studijama i sticawe diplome strukovnog inèwera. Na studije mogu konkurisati kandidati za zavr{enim trogodi{wim ili ~etvorogodi{wim sredwim obrazovawem. Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija u {kolskoj 2014/2015. godini upisuje 386 studenata na slede}e akreditovane studijske programe: 1. ELEKTROTEHNIKA I RAÛNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet) 2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: Inèwerska informatika (60 buxet) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (20 buxet) 3. GRAFI^KA TEHNIKA (40 buxet) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet) Studije traju tri godine i diplomirawem se sti~e 180 ESP bodova. Kako se upisati? Kandidati polaù prijemni ispit iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. Polagawe prijemnog ispita organizuje se po~etkom jula (prvi rok) i septembra (drugi rok) svake godine u terminima koje objavi Ministarstvo prosvete. Zbirka za pripremu prijemnog ispita moè se nabaviti u [koli ili

Drugi termin za pripremnu nastavu odrà}e se u junu mesecu i odvija}e se radnim danima, za one koji se kasnije opredele. DOKUMENTA POTREBNA ZA PRIJAVU NA KONKURS - Prijavni list (na obrascu [kole), - Kopije svedo~anstava svih razreda sredwe {kole (orginali na uvid), - Kopija diplome zavr{ene sredwe {kole (original na uvid), - Kopija izvoda iz mati~ne kwige ro|enih (original na uvid), - Dokaz o uplati naknade za polagawe prijemnog ispita na teku}i ra~un [kole 840-998666-72. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dràvnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksu u najboqim firmama u okruèwu, - saradwu sa ustanovama u inostranstvu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - nagrade i priznawa najboqima. Dobrodo{li! Za sve informacije: 032- 222-321, 302-755 www.visokaskolacacak.edu.rs

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

BORAC MOCART SPORT ako je u prvenstvu Ko{arka{ke lige Srbije hala Borac uvek bila puna, najja~a pobedni~ka atmosfera i euforija osetili su se u ponedeqak ve~e u duelu sa trenutnim {ampionom dr`ave. Ba{ kao nekada, nije bilo mesta ni za stajawe. U ravnopravnom duelu dva superliga{a trijumfovali su Beogra|ani 75:80 (13/21, 21/12, 23/26, 18/21), ali ni

pobeda doma}ina ne bi bila veliko iznena|ewe. Odli~nom igrom, dobro usmerenom energijom i borbeno{}u Borac je na pravi na~in nagradio svoju publiku. Pomalo je nesigurno otvorio igru i dozvolio Partizanu da rezultatski odmakne sve do druge ~etvrtine, koju su trojkama za doma}i tim overili Proti} i Pe{akovi}. Prvo poluvreme pripada Borcu, 34:33, a wih dvojica nasta-

RAVNOPRAVAN SA PARTIZANOM

Vujo{evi}: Igra Borac - prva liga!

Borac Mocart sport: Avramovi}, Mitrovi}, ^arapi}, Maravi} 10, Mareqa 2, Stevovi} 8, Dumi} 7, Pe{akovi} 25, Albijani} 4, Cvetkovi} 8, Proti} 11, Radovi}.

Partizan NIS: Tepi} 10, Aranitovi}, Lavren 12, Pavlovi} 21, Dalo, Milutinov 13, Bogdanovi} 11, Musli 8, [ali}, Andri} 5, Bezbradica.

vqaju dobru {utersku seriju za tri poena. U drugom poluvremenu i trice Stevovi}a i Dumi}a, pred kraj utakmice, ponovo diù publiku na noge. Izjedna~en rezultat i povremenu prednost doma}ina Partizan je prelomio na kraju boqe organizovanim napadom i preciznijim {utom. - Zaista mi je drago {to smo igrali u ovakvoj atmosferi. Publika je pokazala da je â~ak grad ko{arke, a Borac je dobro odigrao i naterao nas da svih 40 minuta pruìmo maksimum. Na kraju smo u egal utakmici izvukli pobedu - prokomentarisao je igra~ Partizana Milenko Tepi}. - Imali smo fenomenalnu podr{ku publike i bilo je pravo uìvawe igrati u ovakvoj atmosferi. Nadamo se istoj podr{ci i na narednim me~evima. Okre}emo se FMP-u i o~ekujemo neku pobedu uskoro - re~i su sjajnog trojka{a Borca Nikole Pe{akovi}a.

“ZLATNI POJAS” OKUPIO 14 REPREZENTACIJA

SRBIJA NAJBOQA U BORBAMA a 43. karate turniru “Zlatni pojas â~ka” u~estvovalo je 14 najboqih reprezentacija Evrope i vi{e od 1.500 takmi~ara. Prvog dana u subotu, 12. aprila, takmi~ili su se seniori i mla|i seniori, a sutradan juniori, pioniri i kadeti. Turnir je otvorio ministar omladine i sporta Vawa Udovi~i}. - Svaki me|unarodno takmi~ewe je veliki doprinos za sport. Drago mi je da ovaj turnir u â~ku ima takmi~arski karakter, ali je jo{ va`nije da karatisti odu odavde puni lepih utisaka o Srbiji - rekao je Udovi~i}. Na sve~anom otvarawu su prisustvovali su i ministar gra|evine Velimir Ili}, gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}, pomo}nik ministra za sport Dragan Atanasov, predsednik Evropske karate federacije Stjepan ê-

SPORT

lan, Balkanske federacije Aleksej Petrov, predsednik Evropske sudijske komisije Aleksej Petrov. Predsednik Karate federacije Srbije Slavoqub Piper uru~io je Udovi~i}u “Zlatni pojas”, a ni Pipera nisu mimoi{le nagrade. Nagradile su ga Svetska i Ruska karate federacija i Sportski savez Srbije. Najpoznatiji turnir u ^a~ku organizovali su KK Borac i Grad. - Zlatni pojas je odavno dostigao evropske razmere. Zahteva dobru i detaqnu organizaciju, a ovoga puta Turnir je i kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Finskoj - podsetio je Piper. Osim toga, “Zlatni pojas” je od ove godine u Evropskom kalendaru karate takmi~ewa. Karate je izborio svoje mesto i na Evropskim olimpijskim igrama.

Na utakmici u ^a~ku Partizan je predvodio pomo}ni trener Velimir Ga{i}, dok je veliki {ef sedeo u novinarskoj lo`i. Ipak,

VEÊRAS FMP - BMS U tre}em kolu Super lige Borac Mocart sport ve~eras se sastaje sa FMP-om. Tim iz @eleznika je â~anima itekako poznat, s obzirom da su igrali i u prvenstvi Ko{arka{ke lige i u Kupu Srbije. - Realno posle utakmice sa Partizanom smo fizi~ki i emotivno ispra`weni, ali moramo da se {to pre regeneri{emo. FMP igra u izmewenom sastavu, dobar su spoj mladosti i iskustva i kod ku}e su uvek odli~ni. Sigurno je da }e posle pobede Metalca nad Megom poku{ati da napadnu ~etvrto mesto, ali idemo da poku{amo da napravimo neki brejk. Nama je glavni ciq da nagradimo publiku dobrom igrom, kao protiv Partizana - kaè pomo}ni trener Borac Mocart sporta Aleksandar Bjeli}. U ponedeqak, 21. aprila, Borac Mocart sport do~ekuje Crnokosu. Utakmica }e biti odigrana u standardnom terminu, u 19 ~asova DRUGA MU[KA LIGA 24. KOLO Mladost - @elezni~ar I TABELA 14. Mladost

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD 21. KOLO â~ak 94 - Student BB 63:81 Ivawica - â~ak basket tim 97:73 TABELA 5. â~ak basket tim 7. â~ak 94

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD 24. KOLO Novi Pazar - @elezni~ar ^ 79:71

30 26

22. KOLO ^a~ak basket tim - ^a~ak 94 KADETSKA LIGA SRBIJE 21. KOLO Nibak - Borac Mocart sport 67:82 TABELA 7. Borac Mocart sport

22. KOLO Borac Mocart sport - Aktavis Akademija

Vawa Udovi~i} i Slavoqub Piper

Na 43. Zlatnom pojasu ^a~ka” u borbama u mu{koj konkurenciji najboqa je bila reprezentacija Srbije. Drugi su bili Makedonci, a tre}e mesto podelili su Rusija i Turska. Srbija je dominirala i u `enskoj konkurenciji, Hrvatice su zauzele drugo mesto, a Rusija i Turska tre}e. Srpkiwe su ekipne pobednice takmi~ewa u katama, odmah iza wih su Nemice, a na deobi tre}eg Ruski-

we i Makedonke. U mu{koj konkurenciji najboqi su bili Turci, Rusi su se plasirali na drugo mesto, Nemci na tre}e. Karate klub Mava{i iz Novog Sada bio je ~etvrti. Izuzetan uspeh postigli su i reprezentativci Borca. Stefan Joksi} je bio drugi u borbama (-67 kg), a Bogdan Mi{ovi} tre}i (-75 kg). U konkurenciji mla|ih seniora Bogdan je zauzeo prvo mesto. Z. J.

BICIKLIZAM

ZEKAVICA DEVETI NA ME\UNARODNOJ TRCI ovan Zekavica, voza~ BK Borac, deveti je stigao na ciq na me|unarodnoj trci Bawa Luka - Beograd, {to je drugi najboqi plasman takmi~ara iz Srbije. U nedequ, 13. aprial, aprila vo`ena je druga trka od Bijeqine do Beograda u du`ini od 132 kilometra. Ostali biciklisti Borca pro{li su ciq sa malim zaostatkom za pobednikom.

IGRALI NAJLEP[U KO[ARKU zvezdi. - Biti tre}i u Srbiji posle Partizana i Zvezde je ogroman uspeh. Za razliku od wih, nas dr`ava ne finansira. Raduju nas i komentari najve}ih stru~waka da smo igrali najlep{u ko{arku. Na{ Petar Raki}evi} je izabran za najboqeg

72:67

25. KOLO 19. april, 15,30 ~asova, hala “Mladost” Mladost - Pirot

TABELA 5. @elezni~ar 25. KOLO Priboj - @elezni~ar

JUNIORI MLADOSTI TRE]I U SRBIJI

o{arka{i ~a~anske Mladosti osvojili su tre}e mesto na finalu Juniorske lige Srbiji u Ni{u. U borbi za bronzu ^a~ani su savladali Zemun 82:77 (25:18, 18:24, 15:9, 24:26). Prvo mesto ve} tre}u godinu za redom pripalo je Partizanu, a dugo Crvenoj

Du{ko Vujo{evi} nije izdr`ao da povremeno ne opomene svoje momke. Partizan je igrao bez Gagi}a i Bertansa. Z. J.

strelca, a za malo mu je izmakla titula najkorisnijeg igra~a. Ovo je veliki uspeh trenera Mihaila [u{i}a, Raki}evi}a, Ko~ovi}a, Ili}a i svih ostalih igra~a - naveo je direktor KK Mladost Dobrilo Joji}. Finalni turnir osam najboqih ekipa juniorske lige

odr`an je u Ni{u od 11. do 13. aprila. Kako ni u sportu bez novca nema napretka, ni{ta mawe nije zanemarqiva uloga sponzaora KK Mladost. Najve}u pomo} dobili su od firmi “Vukom {pedicija Zemun” i “Atenik komerc ^a~ak”. Z. J.

^lanovi BK Borac slede}u trku voze u Kupu Srbije, 26. aprila, u Beogradu.

ATLETIKA

ÂAK USPE[AN U NASTAVKU KROS LIGE tre}oj trci Kros lige Srbije, nedavno odrànoj u Boru, atleti~ari ~a~anskog kluba ÂAK osvojili su zlato, srebro i dve bronze. Zlatna medaqa pripala je starijem pioni-

ru Bogdanu Jokovi}u, a srebro mla|em pioniru Ogwenu Nikoli}u. Marjan Milovankovi} (mla|i pionir) i mla|a juniorka Jovana Xambasevi} bili su tre}i. Z. J.

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

SPORT

MARKETING

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

SPORT

MARKETING

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

MARKETING

Distributivnoj firmi robe {iroke potro{we D PLUS DISTRIBUCIJA d.o.o., distributivni centar u â~ku potrebno je: - magacinski radnici (radnik na prijemu, pakovawu i otpremi robe) Uslovi: - SSS - Sertifikat za upravqawe viqu{karom - voza~i (dostavqa~i robe) Uslovi: - Sredwe stru~no obrazovawe - Voza~ka dozvola "B, C" kategorije - Snala`qivost i odgovornost - dispe~er (logisti~ke slu`be) Uslovi: - Sredwe stru~no obrazovawe - Voza~ka dozvola "C" kategorije - Snala`qivost i odgovornost distributivne mreè - Poznavawe MS office - Vr{i obradu naloga za transport (dobijenih od sektora), vode}i ra~una o definisanim planovima otpreme/dopreme robe - Aktivno prati realizaciju transporta, nadgleda kretawe vozila i vr{i redovnu komunikaciju sa vozi~ima pruàju}i im potrebne instrukcije - Vodi evidenciju pristizawa i naplate faktura eksternih prevoznika - Sprovodi dnevnu kontrolu tehni~ke ispravnosti teretnih vozila - Vr{i prikupqawe podataka za analizu eksploataciono-tehni~kih karakteristika vozila - Prati i obezbe|uje po{tovawe kompanijskih procedura i pravila, kao i zakonskih obaveza u delokrugu svoga rada - Izra|uje redovne i periodi~ne izve{taje iz delokruga svoga rada - administrativni radnik

ÂÂNSKI GLAS MARKETING 032 342 276 Na osnovu ~lana 9. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima ("Sl. glasnik RS" broj 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/2001, 39/2002, 49/2005 - odluka US, 79/2005, 81/2005, 83/2005 i 23/2013 - odluka US) il ~l. 18. Odluke o Gradskom javnom pravobranila{tvu ("Sl. list grada â~ka" broj 8/2008), Gradski javni pravobranilac, donosi:

ODLUKU Raspisuje se oglas za prijem u radni odnos jednog izvr{ioca, diplomiranog pravnika za obavqawe poslova stru~nog saradnika, na odre|eno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Uslovi: Ste~eno visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti pravne nauke i studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije), odnosno zavr{en pravni fakultet u trajawu od najmawe ~etiri godine i poloèn pravosudni ispit. Pored posebnih uslova, kandidat treba da ispuwava op{te uslove predvi|ene ~l. 6 Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima ("Sl. glasnik RS" broj 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/2001, 39/2002, 49/2005 - odluka US, 79/2005, 81/2005, 83/2005 i 23/2013 - odluka US). Prijave na oglas sa potrebnim dokazima o ispuwavawu traènih uslova podneti u roku od 8 dana od dana objavqivawa oglasa na adresu Gradsko javno pravobranila{tvo grada â~ka, Ul. @upana Stracimira br. 2, 32000 â~ak. Odluku objaviti u listu "â~anski glas" i na oglasnoj tabli Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale â~ak. GRADSKI JAVNI PRAVOBRANILAC Katarina Novkovi}

Uslovi: - Vr{i prijem poruxbina i unosi naloge za izdavawe robe - Priprema kwi`na odobrewa na osnovu kartice kupca, kao i naloga neposrednog rukovodioca, - Priprema dokumentaciju za slu~aj utuèwa kupaca i dostavqa je pravnoj slu`bi - Kontroli{e izvode sa ra~una banaka i vr{i finansijsku obradu priliva i kartica kupaca - Vodi blagajnu, priprema menice i ovla{}ewa za realizaciju, vodi ra~una o rokovima za realizaciju - Vodi internu evidenciju o dospe}u pla}awa i priprema pregled nepla}enih ra~una - Kontaktira kupce radi realizacije naplate - Vodi evidenciju o nepotpunoj dokumentaciji kupaca i odgovara za wenu urednost - Podnosi izve{taje po nalogu neposrednog rukovodioca Uslovi za kandidate: - SSS, vi{a stru~na sprema - Odli~no poznavawe rada u: MS Office paketu (Word, Excel), Windows operativnom sistemu, Outlook-u - Raspoloìvost za prekovremeni rad u slu~aju potrebe - Izraène komunikativne sposobosti - Preciznost i odgovornost u radu - Poèqno radno iskustvo od najmawe jedne godine na sli~nim poslovima Od Vas o~ekujemo da budete: - Vredni, uporni, disciplinovani i odgovorni - Sistemati~ni, analiti~ni i istrajni - Kreativni, inovativni i komunikativni - Otvoreni za nova znawa i spremni za u~ewe - Iskreni prema sebi i drugima i lojalni va{em timu Rok za podno{ewe prijava je 25. 4. 2014. godine. Prijave dostaviti na e-mail: dplusca@drenik.net ili po{tom na adresu, D Plus distribucija, 32212 Preqina bb, â~ak.

OGLASI / ^ITUQE

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor

IZDAJEM jednosoban stan sa parnim grejawem, Nemawina ulica, kod {kole “ Milica Pavlovi}”. Povoqno. Tel. 032/345-738, 062/550933

- molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

PRODAJEM plac od 17. 7 ari kod " Slobode", 2 km od centra. Cena 800 evra / ar. Asfalt do placa. Dozvoqena gradwa. Tel. 063/ 667-494, 063/ 667-484 Jovan

MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

Poqoprivredno gazdinstvo prodaje priplodna umati~ena jagwad sjeni~ke pramenke i sviwe mangulice, za koje mo`ete konkurisati za dobijawe podsticaja. U ponudi prasad mangulice za pe~ewe za nastupaju}e praznike i prera|evine - meso i mast. Kontakt 064/ 134-8-236 i www.mangulice.rs

POSLEDWI POZDRAV

NADE@DI SRDANOVI] iz ^a~ka

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675

Dana 15. 4. 2014. godine preminuo je na{ dragi

065/2004-115 Marija POTREBNA RADNICA ZA RAD U UGOSTITEQSKOM OBJEKTU. TEL. 065/ 548-58-55

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

PRODAJEM plac od 24 ara u Qubi} poqu, ispod sto~ne pijace, kod kanala. Tel. 061/61-61-222

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

DRAGI[A - LACI ROV^ANIN

iz ^a~ka 1938 - 2014. Preminuo u petak 11. 4. 2014. godine u 76. godini `ivota. Sahrana je obavqena u subotu 12. 4. 2014. godine u 15 ~asova na ~a~anskom grobqu. Sestra JELICA, sinovac @IVOJIN, sinovica BIQANA, snaha MARIJA, unuci KRISTIJAN, BOGDAN i ALEKSANDAR, ostala rodbina i prijateqi 17107

PRODAJEM stan na Alvaxinici, name{ten. Tel: 064/36-66-325

Dana 21. 4. 2014. godine navr{ava se TRI GODINE od kad nije sa nama na{ dragi sin

GORAN GLI[I] Znao si koliko smo te voleli ali nikad ne}e{ saznati u kakvom bolu `ivimo od kada te nema. Tvoji do`ivotno tu`ni roditeqi GLI[O i LOZA

Porodica SRDANOVI] 17106

KUPUJEM BAGAT MA[INU ZA [IVEWE- VI[WA ILI SLAVICA. TEL. 061/ 229-1-801

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

OBJAVQUJEM izgubqenim paso{ na ime PAPOWAK ZORANA, iz Trbu{ana, Op{tina ^a~ak

U ~etvrtak 24. aprila navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

Te{ko je prihvatiti da je vi{e nema. @ive}e uvek u na{im srcima.

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

RADISAVE KORI]ANAC

17104

Dana 23. aprila 2014. godine navr{ava se TRIDESET GODINA od smrti na{e majke, bake i prabake

Ako je tvoj `ivot morao da stane, na{a qubav, ponos i uspomene na tebe ve~no }e trajati u nama. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. TVOJI NAJMILIJI: suprug VOJIMIR, }erke GORDANA i QIQANA sa porodicama

iz Trbu{ana Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. TVOJI NAJMILIJI

17101

17105

MILICE ANDRI]

Navr{ava se ^ETRDESET tu`nih dana od smrti na{eg dragog brata

BRANA XOKOVI]A

MILI] PAJOVI] 1941 - 2014 iz Turice

Vreme prolazi, ali se}awe na tebe ostaje, u na{im srcima. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav, ja~a od vremena i zaborava. Tvoja sestra STANA

OTI[AO JE Sahrana je obavqena dana 17. 4. 2014. godine. S ponosom i qubavqu uspomenu na wega ~uva

~ika QUBO MITROVI]

brat BRANKO PETRI]EVI] sa porodicom 17103

veliki prijateq planinara i na{ po~asni ~lan Posledwi pozdrav planinari PD "Kablar" fak.

17102

^ITUQE

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

SE]AWE 17. 4. 1998 - 17. 4. 2014.

MILUTIN LULE [OLAJI]

„...Donesi majko cve}e i moju haqinu crnu pusti nek gore sve}e nedaj im da utrnu.

MILISAV GRUJI^I] iz Gorwe Gorevnice 1932 - 2014

[esnaest godina je pro{lo, a ti si jo{ uvek u na{im srcima. Wegovi najmiliji

1994 - 2014

MILICA GENOVI] ro|ena Trifunovi} Zahvalni smo ti za svu tvoju qubav i pa`wu koju si nam poklawala.

Te{ko se mirimo sa istinom da nisi sa nama. Ponosni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i plemenitost. O@ALO[]ENA PORODICA Dana 24. 4. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti supruga, oca, dede i pradede

GORAN GLI[I]

GENOVI] MILENKO, GOCA i BORIS 17079

An|ele! Navr{avaju se TRI duge godine od kada nisi sa nama. Tvoj lik, osmeh i glas nikada ne}e izbledeti. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Tvoje NINA i JELENA

SE]AWE NA NA[E DRAGE

RADO[A KAPLAREVI]A Svaki dan bez tebe je te`ak i bolan, puno nam nedostaje{.

MILESU

NOVAKA

20 godina od smrti

38 godina od smrti

Isplest }u bijeli vijenac isplest }u svoje suze da ga bacim u more za onim {to mi ga uze. Isplest }u bijeli vijenac isplest }u svoju mladost u ovo srce ne}e ne}e ni sre}a ni radost...”

Svi oni koji `ele da se}awem podele sa nama ovaj bolan trenutak i budu uz nas, mogu to u~initi u ponedeqak 21. 4. 2014. u 10 ~asova na ~a~anskom grobqu.

Supruga MILICA, }erke QIQANA i GORDANA, zet ZORAN sa porodicama

17091

BORI[I] iz Trbu{ana S po{tovawem ~uvamo uspomenu na wih. ZAHVALNA PORODICA

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kolegi

17098

RU@ICA ANTONIJEVI] TIHOMIRU MARINKOVI]U

ANA SAKOVI] 29. 1. 1981 - 7. 4. 2014.

Mo`da spava{ sa o~ima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota i sa tobom spava nevi|ena sva tvoja lepota Mo`da `ivi{ i do}i }e{ posle ovog sna mo`da spava{ sa o~ima izvan svakog zla. TVOJI NAJDRA@I: @ANA, ZORAN, SANDRA I SNE@ANA Dana 22. 04. 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od kada smo zauvek izgubili na{eg dragog

od MI]A, [KIQA I ZORANA, iz kolektiva " Hidrogradwe" ^a~ak

Ka`u da vreme le~i sve, ali ne i prazninu u na{im srcima. Pro{la je godina od kako si nas napustila, a bol i tuga su sve ja~i. Ostavila si neizre~eno i neu~iweno toliko toga. @ivi{ u na{im srcima, mislima i ose}awima. Mnogo nam nedostaje{. RISTANOVI]I i RA[KOVI]I 17092

17093

Dana 19. aprila 2014. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{e drage

23. aprila 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{e majke

SLOBODANKE KOLAKOVI]

BRANKE TRNAVAC

iz ^a~ka

1955 - 2004.

Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav, s bolom `ivimo i ~uvamo te ve~no u mislima i srcima na{im. Tvoji voqeni suprug OBRAD, }erke MIRJANA i GORDANA sa porodicama

Ostale su nam lepe uspomene, qubav i praznina, koju niko drugi ne mo`e da ispuni. ]ERKE BIQANA i ANA. 17100

17081

DARKA RISTANOVI]A

Bio si na{ osmeh, cvet i ptica, najve}a radost na{eg `ivota. Dok `ivimo osta}e{ na{ ponos, jer ti si i daqe sa nama, uz nas. MAMA, TATA, SEKA i BAKICA 17089

Dana 17. aprila 2014. godine navr{ava se [ESNAEST GODINA od kada nije sa nama

Dana 17. 04. 2014. godine navr{ava se TRIDESET PET GODINA od kad nije sa nama

RADMILO ARSENIJEVI] ARSO

DOBRIVOJE MIHAILOVI]

iz ^a~ka Nestalo je milog lika, sve se u deli}u trena desi, ostaje nam samo slika, da poka`e ono {to si bio, ono {to jesi. Zauvek tvoji: sestra JASNA JAKOVQEVI] sa porodicom

iz Kulinovaca Prerano si oti{ao da bi sa nama podelio mnoge lepe i sre}ne trenutke. Tvoj lik i delo, tvoja dobrota i plemenitost `ive}e u na{em se}awu. Tvoji: supruga NADA i }erka QIQANA sa porodicom

^ITUQE

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

NADICA BOJOVI] 20. 05. 1982 - 19. 04. 1998.

Bog te ima u svom naru~ju i mi te imamo u svom srcu!

Sestra Marija i zet Ivan

fak.

SE]AWE Na{a voqena i po{tovana

SELENA @UNI] ( udova Velibora iz ^a~ka)

OBRAD - OLE SRETENOVI] 25. 2. 2005 - 25. 2. 2014.

MIRJANA RADOSAVQEVI] 25. 3. 2001 - 25. 3. 2014.

Upokojila se u Gospodu Bogu u 86 - oj godini. Sahranu smo obavili u utorak 15. 4. 2014.-e L.G. Zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama i prijateqima na pomo}i...

DOBRILA - DOCA SRETENOVI] 16. 4. 2009 - 16. 4. 2014.

WENI: }erke: MARA i VERA, unuci MILAN i VEQKO, snahe i zetovi

USPOMENU NA WIH ^UVAJU PORODICE upl.

22. aprila navr{ava se JEDANAEST tu`nih godina od smrti na{eg voqenog

RADOSLAVA MIJAILOVI]A RADA

Devetnaestog aprila 2014. godine navr{ava se SEDAM tu`nih godina od kada nije sa nama na{ dragi i neizmerno voqeni

SE]AWE

BRANISLAV VITKOVI] iz Qubi}a

Od onog dana kada je stalo tvoje srce, stao je i moj `ivot, zaustavio si mi vreme, zaledio osmeh. Za{to? Kada si mi najpotrebniji, kuda i kako bez tebe. Tvojim odlaskom moj `ivot je preuzela tuga koja }e za tobom ostati ve~na. Tvoja majka VERA i brat MI[O s porodicom

Volimo te i u srcima ~uvamo. Utehe nema, postoji samo praznina, bol i tuga koja }e trajati dok i mi postojimo. Tvoji najmiliji: otac RADOSLAV, majka MIRA, sin NIKOLA, brat MIROSLAV, snaja GORDANA, bratanci STEFAN i STRAHIWA, ujak MI[O i tetke NOVKA, GOJKA i STANA sa porodicama

17083

17082

ANGELINA

RADENKO

1995 - 2014.

1991 - 2014.

[KIPI] SIN SA PORODICOM

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

17094

^ITUQE

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

NADICA BOJOVI] 20. 05. 1982 - 19. 04. 1998.

Na{a Nadice, AN\ELE, posle 16. godina re~i su suvi{ne! Uvek i zauvek u na{im srcima.

Tvoji Mama i Tata

fak.

Dana 22. aprila 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

SE]AWE 21. 4. 2010 - 21. 4. 2014.

\URO ALEKSI] QUBICE VASILIJEVI] QUBE

^etiri godine od rastanka, se}awe i tuga traju. Supruga MILINKA, }erke SNE@ANA i DRAGANA sa porodicama 17084

21. aprila 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET tu`nih dana kako je na put bez povratka oti{la na{a

BRANA DRA[KOVI]

1935 - 2014 Mnogo nam nedostaje{ i uvek }e te voleti Tvoj suprug ALEKSA i }erka MILA, unuci, snaje i praunuci 17086

Dana 20. aprila 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{e drage

iz ^a~ka ro|ena 1946. godine

Se}awe na wu i lepe uspomene zauvek ~uva}e sestra MICA i sestri} GORAN IVANOVI] iz Loznice

RADMILE PALALI]

17087

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

S ponosom i po{tovawem uvek u na{im mislima. sinovi DRAGAN i VLADAN sa porodicama 17088

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE