15. avgust 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 15. AVGUST 2014. GODINE

Zavr{en 54. Draga~evski sabor truba~a

strane 20. i 21.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs Gradska pijaca

strana 5.

TEZGE PREPUNE, KUPACA SVE MAWE Najnoviji podvig biciklista Stefana Luki}a i Vladana Paji}a

TRUBE RADOSTI I VESEQA

BROJ 31

CENA 30 DIN.

Ubrzana podela re{ewa o materijalnoj pomo}i poplavqenim doma}instvima

DO DANAS POZVANI SVI O[TE]ENI GRA\ANI

strana 3.

Profesor dr Dejan Ili}

PUTEVIMA SRPSKE VOJSKE

SRBIJA JO[ UVEK LUTA U IZBORU STRATEGIJE ZA IZLAZAK IZ KRIZE

strana 28.

strana 7.

Ivawica Vladimir Jankovi} Xet, legenda rokenrola

strana 11.

„ZAPALILI SMO NEKU VATRU PRE POLA VEKA”

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

KO JE BIO VLADISLAV SAVI]?

strane 24. i 25.

MARKETING

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

GRAD

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

UBRZANA PODELA RE[EWA O MATERIJALNOJ POMO]I POPLAVQENIM DOMA]INSTVIMA osle pro{lonedeqne posete predstavnika Kancelarije za obnovu zemqe, gradski ~elnici su u ~etvrtak prisustvovali sastanku, koga su u Vladi Srbije sa gradona~elnicima i predsednicima op{tina stradalih u majskim poplavama, organizovali potpredsednica Zorana Mihailovi} i direktor kancelarije Marko Blagojevi}. Tom prilikom, kako kaè gradona~elnik Vojislav Ili}, â~ak je istaknut kao primer lokalne sdamouprave u kojoj se “poprili~no odmaklo” u podeli re{ewa o materijalnoj pomo}i doma}instvima ~iji su objekti o{te}eni u poplavi: - Mi smo dosta odmakli u pribavqawu podataka i saznawima koja su bila neophodna da bi se ubrzalo izdavawe re{ewa. Komisije su radile i tokom vikenda, nadam se da }e uraditi sve {to nije sporno, a neke pravne “za~koqice” }e biti otklowene tokom ove sedmice, kada }e biti izdato vi{e od 70 odsto re{ewa. Komisija ih svakog dana u popodnevnim satima mejlom prosle|uje republi~koj kancelariji, tako da }e gra|ani, koji su potpisali da se ne}e àliti na re{ewa, ve} za osam dana imati sredstva na svom ra~unu. Podela re{ewa izostala je u slu~ajevima gde ima nekih pravnih nejasno}a i gde nedostaje dokumentacija o re{enim imovinsko pravnim, naslednim i vlasni~kim odnosima. I ti papiri }e biti pribavqeni “u hodu”, rekao je Ili} i najavio sastanak sa predsednikom Suda, na kome }e insistirati da sudije aùriraju predmete o nere{enim imovinsko pravnim odnosima na ovom podru~ju. Gradona~elnik Ili} napomowe da je, posle posete predstavnika Vlade Srbije, kada su otklowene brojne nejasno}e i nepravilnosti prilikom prve kategorizacije, ve}ina od 476 poplavqenih doma}instava u mesnim zajednicama Kowevi}i, Preqina, Baluga i drugim selima svrsta-

DO DANAS POZVANI SVI O[TE]ENI GRA\ANI

na u tre}u kategoriju. Na osnovu toga, vlasnici o{te}enih ku}a dobi}e po 250.000 dinara, a mawi broj po 120.000 dinara, predvi|enih za poplavqene objekte u prvoj kategorji. Gradona~elnik je izrazio zahvalnost komisijama koje, kako kaè, rade najmawe 12 sati dnevno: “Ciq nam je da ovaj posao {to pre okon~amo, da bi gra|ani sa poplavqenog podru~ja, koji su u zaista te{koj situaciji, posle duèg ~ekawa, dobili materijalnu pomo} i otklonili posledice velikog nevremena i poplava. Mi ulaèmo maksimalne napore, brè se nije moglo, nadam se da }e me{tani na kraju, ipak, biti zadovoqni”, rekao je Ili} i podsetio da je sa saradnicima prisustvovao i zboru gra|ana u Kowevi}ima, koji su najavqivali protestno okupqawe i blokadu “kru`nog toka” za pro{lu sredu, odnosno subotu. Gradona~elnik je demantovao pisawe nekih medija da su gradski ~elnici na ovom skupu do~ekani zvi`ducima, ve} da su me{tani tom prilikom izrazili veliko nezadovoqstvo, {to je i normalno, ali da su u korektnom razgovoru otklowene brojne dileme, nakon ~ega je postignut glavni ciq - pro-

mena kategorizacije o{te}enih objekata, ~iju sanaciju }e finansirati dr`ava.

Svi predmeti bi}e obra|eni i re{ewa doneta u “zakonskom roku”, nije `eleo da daje nikakva obe}a-

wa i prognoze Vladimir Grujovi}, na~elnik Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj, ~iji su svi

radnici prakti~no anga`ovani na ovom poslu: U isto vreme radi i gradska gra|evinska komisija od 14 ~lanova, koja obra|uje svaki zahtev i u razgovoru sa strankama proverava i potvr|uje nivo prijavqene {tete, kategorizaciju objekata i “obra|uje pravni deo pri~e”, obja{wava Grujovi}. - Zakqu~no sa dana{wim danom, pozvani su svi gra|ani ~iji su objekti o{te}eni i svi predmeti su “uzeti u obradu”. Izdavawe re{ewa se obavqa veoma dobrom dinamikom i do petka }e najverovatnije biti re{ena polovina zahteva i izdato toliko re{ewa - predvi|awa su na~elnika GU za lokalni ekonomski razvoj. M. N.

REBALANSOM REPUBLI^KOG BUXETA BI]E OBEZBE\ENA SREDSTVA ZA SANACIJU BEDEMA PORED ^EMERNICE

ZA POPRAVKU PUTEVA 32 MILIONA DINARA

o nalogu JP “Putevi Srbije”, ~a~ansko preduze}e “[trabag” zapo~elo je krajem pro{le sedmice sanaciju kategorisanih i nekategorisanih puteva na podru~ju ^a~ka, o{te}enih u majskim poplavama. Vrednost ove investicije, koju finansira Republika,

je oko 32 miliona dinara. - Osim toga, na pro{lonedeqnom sastanku u Vladi Srbije dat je nalog i JP “Srbija vode” da sanira za{titne bedeme pored reke ^emernice. I ova investicija je od izuzetnog zna~aja za stanovni{tvo koje gravitira ^emernici, koje je

opravdano uznemireno i upla{eno posle obilnijh padavina tokom pro{log i ovog meseca - kaè gradona~elnik Vojislav Ili}, koji je sa saradnicima protekle sedmice prisutvovao sastanku u Vladi Srbije. Sanacija za{titnog nasipa pored êmernice, nagla{ava on, bi}e obavqena prema ve} ura|enim projektima i finansirana sredstvima iz republi~kog buxeta, koja }e biti obezbe|ena nakon wegovog rebalansa. Osim za{tite ovog vodotoka prvog reda, kojim gazduje preduze}e “Srbija vode”, i Grad }e finansirati sanaciju vodotokova drugog reda - lokalnih reka i potoka. Taj posao ugovoren je sa JP “Vodovod”, ~iji }e radnici u narednom periodu prakti~no svakodnevno biti na terenu i pro~i{}avati korita tih reka, kanala i potoka, da bi u periodima ve}ih padavina bile predupre|ena ve}a izlivawa vode i poplave. - Svima nama, ne samo u â~ku, ve} i u ~itavoj Srbiji, za nauk treba da bude sve ono {to smo doìveli u maju zbog poplava. Gra|ani kona~no moraju da shvate zna~aj o~i{}enih kanala, dobrih propusta pored puteva i ure|enih vodotokova i da se odreknu starih navika da bacaju sme}e i kabast otpad u reke, ~ime prave {tete koje se te{ko, ili uop{te ne mogu nadoknaditi - upozorio je gradona~elnik Ili}. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

DRU[TVO

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

SPAJAWE AKADEMSKOG I PREDUZETNI^KOG ZNAWA KROZ MRE@U OTVORENIH OBRAZOVNIH KURSEVA

JAÂWE VEZA IZME\U OBRAZOVAWA I PRIVREDE a prostoru Zapadnog Balkana je zapo~eta realizacija novog trogodi{weg me|unarodnog Tempus projekta, sa ciqem spajawa akademskog i preduzetni~kog znawa kroz u~ewe, podràno tehnologijom “Blending academic and entrepreneurial knowledge in technology enhanced learning” BAEKTEL. Na projektu zajedno rade kolege sa univerziteta u Beogradu, Ni{u, Kragujevcu, Bawa Luci, Tuzli, Univerziteta Mediteran iz Podgorice, i dve kompanije NIS Srbija i ArcelorMittal iz Prijedora. Partneri iz EU su Univerzitet iz Qubqane i Tehni~ki univerzitet iz Ja{ija (Rumunija). Koordinator ovog regionalnog projekta je Univerzitet Basilicata iz Italije. Nedavno je Fakultet tehni~kih nauka u â~ku bio doma}in regionalnog sastanka, kojim je predsedavao koordinator projekta prof. Roberto Linzalone sa Univerziteta Basilicata iz Italije. U~esnici sa univerziteta u regionu i predstavnici NIS Srbije su se dogovorili o daqim pravima rada. Za goste je bila organizovana vo`wa splavom du` Ov~arsko kablarske klisure. Projektom je predvi|eno da se oja~aju veze izme|u visokog obrazovawa i privrede i pospe{i razmena akademskog znawa sa univerziteta i ekspertskog

znawa koje poseduju privredni subjekti. BAEKTEL ima za ciq izradu mreè otvorenih obrazovnih resursa OER (Open Educational Resources) u formi kurseva, koji }e kombinovati akademska znawa i najboqe prakti~ne primere iz privrede. Kursevi }e biti realizovani na razli~itim jezicima, a svojim otvorenim pristupom }e direktno promovisati koncept celoìvotnog u~ewa i virtuelne mobilnosti. Specifi~ni ciqevi BAEKTEL projekta obuhvataju implementaciju OER okruèwa u regionu Zapadnog Balkana, razvoj i implementaciju preporuka i procedura za osigurawe kvaliteta otvorenih obrazovnih resursa u regionu, a u skladu sa EU praksom. Pored toga, BAEKTEL projekat predvi|a profesionalni trening osoba iz akademskog i privrednog sektora, koje }e biti odgovorne za izradu novih OER materijala iz oblasti IKT, geoinformatike, rudarstva i za{tite okoline. Kursevi }e biti realizovani na vi{e jezika sa video i audio formatom, kao i u pisanoj formi lekcija i tekstova, podrànih servisima i funkcionalnostima za pretraìvawe i pregledawe terminolo{kih resursa i wihovim ozna~avawem u tekstu. BAEKTEL platforma }e pruàti OER sadràje putem interneta, besplat-

no svim korisnicima, u bilo koje vreme. Na taj na~in }e se obezbediti obrazovna podr{ka na svim nivoima, po~ev od pripreme za prijemne ispite, pro{irewe univerzitetskih programa, do edukacije na radnom mestu i celoìvotnog u~ewa za zaposlene. Platforma }e primewivati nove tehnologije za integraciju kreativnog istraìva~kog potencijala industrije i akademije, radi boqeg kvaliteta i pristupa~nosti obrazovawa. Univerzitetski profesori }e imati mogu}nost da prate napredak svojih studenata tokom kori{}ewa OER sadràja, kao i razumevawa wihovih navika tokom u~ewa, u ciqu daqeg poboq{awa sadràja. Tako|e, uz pomo} nove platforme, nastavnici }e mo}i da prepoznaju studente koji uspe{no i brzo ovladavaju sadràjima, pa }e davati preporuku ostalima za traèwe vr{wa~ke pomo}i. Kao logi~an sled doga|aja, ovakav pristup }e se koristiti za rano filtrirawe talentovanih studenata koji èle da razmewuju nova znawa i dobiju mogu}nost za ukqu~ivawe kroz izradu sopstvenih OER materijala. Povrh svega, platforma moè da obezbedi pristupa~no prakti~no iskustvo studentima, putem implementacije softverskih virtuelnih laboratorija za tehni~ke nauke. BAEKTEL projekat je usmeren na ja~awe i promo-

ciju aktivnog u~ewa i motivacije, putem implementacije otvorenih edukativ-

nih resursa u proces u~ewa u visokom obrazovawu, kao i pru`awa mogu}nosti za

celo`ivotno u~ewe zaposlenima u privrednom sektoru.

POSLE ZABRANE UVOZA HRANE IZ ZEMAQA EU, RUSKO TR@I[TE VELIKA [ANSA ZA SRBIJU

DR@AVA MORA ZA[TITITI DOMA]E PROIZVO\A^E S

rpska poqoprivreda nakon sankcija koje je Moskva uvela Evropskoj Uniji ima velike {anse, ali da bi ih iskoristila, nu`na su neka sistemska re{ewa, tvrdi predsednik UO Asocijacije „Plodovi Srbije“ Ratko Vuki}evi}. Pored Zakona o zadrugama, moraju biti doneti i drugi propisi i mere koji }e pomo}i ukrupwivawe proizvodwe, favorizovati udruìvawe poqoprivrednih proizvo|a~a i omogu}iti boqu organizaciju otkupa i skladi{tewa. Problem je, podse}a, {to Srbija nema kapacitete koji bi zadovoqili tako zahtevno trì{te. „Mi moramo ukrupniti proizvodwu i da ponuda bude na jednom mestu, brendirana. Ovako, opet }e nakupci kupovati i prodavati. Jer, ovo nije samo {ansa za izvoz robe, ve} da se zauzmu pozicije na ruskom trì{tu i za period kada sankcije budu ukinute“, obja{wava na{ sagovornik. A da se ne bi ponavqale neprijatne situacije prilikom izvoza, nu`no je, dodaje Vuki}evi}, poja~ati kontrolu. Ve}a kontrola je neophodna u smislu onemogu}avawa prepakivawa uvezene robe iz zemaqa pod embargom. Vuki}evi} ukazuje i na jo{ jednu opasnost, a to je nelojalna konkurencija poqoprivrednih proizvoda iz EU, ~ije }e cene u narednom periodu zbog ruskih sankcija padati.

- Mi ne moèmo zabraniti uvoz. Me|utim, moramo traìti da odre|enim taksama dràva za{titi na{eg proizvo|a~a koji ne izvozi. Jer dobro znamo {ta se doga|alo sa doma}om proizvodwom, kada smo uvozili jeftino mleko i meso - isti~e Ratko Vuki}evi}. Iako su za sada proizvo|a~i prepu{teni sami sebi i voqi nakupaca, evidentan je, kaè predsednik UO “Plodova Srbije”, ve}i izvoz {qive i jabuke po ne{to vi{im cenama. A rusko trì{te zainteresovano je za na{e mleko, sir, meso i proizvode od mesa. Pored toga, imaju}i u vidu embargo na pi}e, a pre svega viski iz Engleske i Amerike, i na{a rakija bi mogla da krene put Rusije. Me|utim, na{ sagovornik napomiwe, da je u Srbiji, pored usitwene proizvodwe, velika smetwa i rigidan zakon o proizvodwi alkoholnih pi}a. Posle odluke zvani~ne Moskve da na godinu dana zabrani uvoz vo}a, povr}a i druge hrane iz EU, Srbi-

ja je dobila {ansu da pove}a svoj izvoz poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda na minimalno 300 miliona dolara do kraja 2014. godine, mada bi to moglo da bude i vi{e ukoliko bismo iskoristili svoje proizvo|a~ke kapacitete. O tome je nedavno bilo re~i u Privrednoj komori na sastanku ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Qaji}a sa predstavnicima Ruske federacije i ovda{weg agrara i prehrambene industrije. Tom prilikom odlu~eno je da se formira koordinacioni centar za pru`awe pomo}i srpskim preduze}ima prilikom izvoza poqoprivrednih proizvoda u Rusiju, koji }e funkcionisati pri Privrednoj komori Srbije. Koordinacioni centar }e biti dostupan izvoznicima 24 sata dnevno i u stalnom kontaktu sa Trgovinskim predstavni{tvom Ruske Federacije u Srbiji, kako bi odmah bile re{ene sve eventualne nesuglasice i problemi oko izvoza na rusko tr`i{te. Izvor: Ivawi~ki radio

SELO

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

GRADSKA PIJACA BOGATA, ALI VO]E I POVR]E PRESKUPO

TEZGE PREPUNE, KUPACA SVE MAWE ezge na ~a~anskoj pijaci su prepune povr}a i vo}a, ali nezadovoqni su i prodavci i kupci. Zbog visokih cena gra|ani na pijaci kupuju samo osnovno. U pore|ewu sa pro{logodi{wim, cene su duplo, pa i troduplo vi{e, àle se kupci. A prodavci poskupqewe uglavnom pravdaju vremenskim uslovima, kaù, poplave, ki{a i grad uni{tili su poqoprivrednu proizvodwu i podigli cene vo}a i povr}a. Sude}i po re~ima prodavaca, promet na gradskoj pijaci je opao, a po mi{qewima pojedinih, mo`da je ~ak i duplo mawi nego prethodne godine. - Sve je mawe kupaca, qudi vi{e gledaju, nego {to kupuju. Nema narod para - zabrinuto kaè jedan od prodavaca. Wegova starija “koleginica” koja, kako kaè, ve} godinama “dr-

ì” tezgu dodaje: - Qudi su se i ranije àlili da su cene visoke, ali danas stvarno nemaju para. Uglavnom kupuju najneophodnije i to po kilogram, tek poneko uzme dva, tri kilograma... Me|u wima je i prodava~ica sa ne{to vi{e optimizma, koja smatra da promet nije ba{ toliko lo{: - Prodaje se, istina ne kao ranije, ali prodam skoro sve {to iznesem na pijacu... Sa druge strane tezge, ni kupci nisu zadovoqni, àle se da je sve “papreno” skupo. - êsto pazarim na pijaci, ali uglavnom za dnevne potrebe, tako za decu uvek imam sveè povr}e i vo}e. Ali, ~esto kupujem i u marketima, posebno na akcijskim snièwima. Cene su mnogo pristupa~nije nego na pijaci ili u ostalim prodavnicama, a to je veli-

lovqen zbog lo{eg vremena, ki{e i grada. Razumem ja i kupce, wima je sve skupo, jer je besparica. Ali, ako damo sve u bescewe, od ~ega }emo mi ìveti i {kolovati decu - pita jedan od na{ih sagovornika. Naàlost, sve je vi{e nezadovoqnih, i kupaca i prodavaca, {to dokazuje i ~iwenica da je bilo malo onih koji su uop{te èleli da razgovaraju o cenama na pijaci. N. R.

PIJA^NI BAROMETAR ka u{teda za ku}ni buxet ka`e jedna od na{ih sagovornica. Na na{e pitawe da li su cene visoke, starija gospo|a je gotovo qutito odgovorila: - Da li je pijaca skupa i za{to sam nezadovoqna prosudite sami, pro{le godine sam paradajz pla}ala 40 dinara, a sada mogu da biram od 80 do 120 dinara. Vidite li da je boqa paprika od 100 do 130 dinara. Da li je to u redu, ko

}e da je kupi? Povr}e je duplo skupqe nego prethodne jeseni, pa o zimnici i ne razmi{qam. A ranijih godina sam po~iwala da je ostavqam ve} krajem avgusta. Jedna od na{ih sugra|anki ka`e da }e spremati zimnicu, ali u mawim koli~inama nego pro{le godine, jer isti~e da je jeftinije kupiti je u radwama: - Svake godine sam ostavqala mleveni paradajz, ajvar, tur{iju, jer su suprug

i deca navikli na doma}u hranu. O pripremawu xema ove godine i ne razmi{qam, a za decu }u kupiti. Bi}e akcijskih sni`ewa po prodavnicama, vi{e se isplati kupovati u marketima. Kupci se nadaju da }e povr}e pojeftiniti, ali prodavci ka`u da je to nemogu}e. - Za nas proizvo|a~e i ove cene su niske zbog velikih ulagawa, a da ne govorimo da nam je rod prepo-

POVR]E krompir 40 - 60 pasuq 250 - 450 paprika 50 - 100 paradajz 90 - 120 krastavac 60 - 70 praziluk 140 tikvice 40 plavi patlixan 100 brokoli 300 boranija 100 kupus 30 karfiol 200 per{un 30 {argarepa 50 - 60 cvekla 70 zelena salata 25 - 30 crni luk 50 - 60 beli luk 300

“MINI]EVA KU]A RAKIJE” OSVOJILA PRVO I TRE]E MESTO NA TAKMI^EWU U GORWOJ TREP^I

„[UMADIJSKA KRAQICA” TEÊ IZ DOWE TREPÊ a tradicionalnoj smotri “[umadijska kraqica”, odrànoj proteklog vikenda u Gorwoj Trep~i, Stanimir Cane Mini} iz Dowe Trep~e je, me|u vi{e od 100 izlaga~a iz Srbije i sa Kosova i Metohije, osvojio prvo i tre}e mesto za svoje rakije. “Mini}evoj ku}i rakije” pripalo je prvo mesto za rakiju od {qive, proizvedenu 1962. godine, koju je na ovaj sajam pi}a, kako kaè, izneo po nagovoru prijateqa Milenka Kosti}a, i tre}e za {qivovicu iz 1989. Drugo mesto pripalo je Mini}evom kom{iji Mirku Dobrosavqevi}u. Uzorke rakije {qivovice u Gorwoj Trep~i ocewivao je stru~ni ìri, na ~elu sa Ninoslavom Niki~evi}em, profesorom fakulteta u Zemunu, koji je ekspert u ovoj oblasti. Posle pobede na Novosadskom sajmu, odrànom u maju, Cane Mini} je nastavio da “prikupqa” zlatne medaqe, jer skoro svakog meseca svoja pi}a izlaè na nekom od takmi~ewa: - Posle pobede na Novosadskom sajmu, na kome je osvojila jubilarnu, desetu nagradu, od 2005. godine, do danas, “Mini}eva ku}a rakije” progla{ena je za pobednika i na sajmu u Kwaèvcu u junu, i takmi~ewu za jugoisto~ni Balkan, odrànom pro{log meseca u Vrwa~koj Bawi. Kad ima{ sa ~im, onda i ide{ na trke - obja{wava Mini} stalnu èqu za nadmetawem i dokazivawem kvaliteta rakije iz wegovog muzeja u Dowoj Trep~i. Ovih dana, Stanimir se odmara, ali, kako kaè, samo do nedeqe. Kazani su “uga{eni”, po-

{to je zavr{eno pe~ewe rakije od tre{we i vi{we, a pre tri - ~etiri dana i “kajsijeva~e”. Po{to poseduje vo}wak od 90 ari, Stanimir ve}i deo vo}a otkupquje, uglavnom od proizvo|a~a sa Kablara i iz okolnih sela. Za razliku od mnogih vo}ara, koji se àle da je zbog nepovoqnih vremenskih prilika ove godine lo{iji i rod i kvalitet {qive, koju je na mnogim podru~jima znatno o{tetio i grad, Mini} je, ipak, zadovoqan: “Ranka {umadinka, stara autohtona sorta, koju uglavnom gajim, rodila je malo mawe nego pro{le godine, ali je dobrog kvaliteta, {to je meni izuzetno va`no, jer u moju kacu idu samo plodovi vrhunskog kvaliteta”. Proizvodwu omiqene mu rakije zapo~e}e za desetak dana, jer, napomiwe, on svako vo}e “isko{ti~ava”, zbog ~ega brzo previre i ve} za petnasetak dana iz kaca odlazi u kazane, spremno za pe~ewe. U svom “muzeju rakije” u kome su pi}a proizvedena od 1941. do 2014. godine, Mini} je izloìo rakije od {qive, tre{we, vi{we, maline, kupine, odnosno oko 30 vrsta, od kojih su skoro sve dobijale visoka priznawa na raznim sajmovima i takmi~ewima. Ne stiè, kaè, sve da ih predstavi stru~nom ìriju i qubiteqima “kapqice”, zbog ~ega je i “{umadijska kraqica” iz 1962. tek “stigla na red” pro{le sedmice, kada ju je stru~ni ìri u Gorwoj Trep~i “okitio zlatom”. Iako u svojevrsnom muzeju u svom doma}instvu u Dowoj Trep~i, takore}i vi{e nema mesta za medaqe, Stanimir ne odustaje od takmi~ewa. Planira da

VO]E sve`e {qive 50 suve {qive 300 - 400 gro`|e 150 jabuke 30 - 50 kru{ke 80 borovnica 600 ribizle 250 kajsije 120 breskve 50 - 60 kupine 200 maline 400 lubenice, diwe 25, 35 ju`no vo}e 80 - 260 orasi 1.000 - 1.200 MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 pili}i 350 - 370 jaja 5 - 12 kajmak 600 - 700 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 350 - 800 suxuk 800 - 850

svoje {qivovicu, “kajsijeva~u”, ili rakiju od kru{ke taki{e, maline, “viqamovku”, proizvedene u razli~itim sezonama, izlo`i na slede}em sajmu u Ose~ini i na posledwem u ovoj godini, me|unarodnom takmi~ewu, koje }e biti odr`ano u Topoli. M. N.

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 200 - 220 ovce 110 - 120 jagwad 230 - 240 p{enica 25 kukuruz 24 je~am 25

ZDRAVSTVO

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

NA^ELNIK SLU@BE HITNE POMO]I DR SLOBODAN VIDOJEVI] O PREVENCIJI OD TOPLOTNOG UDARA osle dugog ki{nog perioda i ostalih vremenskih nepogoda, na{e sugra|ane su na trenutak iznenadili vreli avgustovski dani. Usled visokih temperatura, ve} u nedequ je bio pove}an broj ku}nih poseta slu`be Hitne pomo}i, kao i pregleda u ambulanti. Prema re~ima na~elnika ove slu`be Dr Slobodana Vidojevi}a, toga dana su ekipe Hitne pomo}i imale 47 ku}nih poseta i 44 pregleda u ambulanti. U ponedeqak 37 poseta i 34 pregleda, a u utorak do 22 ~asa, 27 ku}nih poseta i 26 pregleda u ambulanti, {to je, kako ka`e na~elnik, uobi~ajeni tempo rada ove slu`be. - Pored ku}nih poseta i pregleda u ambulanti, obaveza Hitne pomo}i je i da prevozi pacijente kojima nije dovoqna medicinska pomo} u na{im bolni~kim ustanovama, u klini~ke centre u Beograd, Kragujevac, Novi Sad, Ni{. Upravo zbog toga ponekad ostajemo sa malim brojem ekipa. Trudimo se da i u

NAJVA@NIJA UMERENOST

no}nim smenama uvek imamo tri ekipe, jednu u stanici i dve mobilne, po jedna za selo i grad. U proseku Hitna pomo} dnevno pru`a oko 100 usluga na{im sugra|anima. Prosek ku}nih poseta je oko 50 u toku da-

na, ali uglavnom sti`emo na sve pozive na{ih pacijenata - ka`e na~elnik Vidojevi}, apeluju}i na gra|ane da imaju vi{e razumevawa i da sara|uju sa slu`bom Hitne pomo}i. Naj~e{}e se javqaju pa-

cijenti drugog reda hitnosti, a to su pre svega hroni~ni opstruktivni bolesnici koji imaju probleme sa disajnim putevima i osobe koje pate od povi{enog krvnog pritiska, ka`e Slobodan Vidojevi} i dodaje da su ~esto u „opisu posla” ove slu`be udesi, razne traume, infarkti i {logovi. Kada je re~ o vrelim letwim danima, na~elnik upozorava da usled velikih vru}ina dolazi do {irewa krvnih sudova i preraspodele te~nosti, kao i pada krvnog pritiska, zbog ~ega mogu biti pove}ana kolapsna stawa kod gra|ana i padovi na ulici. Pacijenti koji se le~e od povi{enog krvnog pritiska moraju sa svojim lekarom da prilagode doze lekova novonastaloj situaciji, nagla{ava dr Vidojevi}. - Toplotni udar se javqa zbog nemogu}nosti

normalnog funkcionisawa termoregulacionog sistema na{eg tela. Su{tina pri~e je u termoregulacionom centru koji se nalazi u hipotalamusu. On odre|uje na koje }emo na~ine osloboditi suvi{nu toplotu iz na{eg tela. Problem nastupa kada ambijentalna temperatura postaje jednaka i vi{a od na{e telesne, a vla`nost vazduha veoma visoka, jer tada na{e znojne `lezde ne mogu da izbace suvi{nu toplotu. Me|utim, znojewem se za sat moè osloboditi ~ak i jedan litar te~nosti. Tada telu nedostaju elektroliti, {to na suncu i usled fizi~ke aktivnosti moè izazvati sun~anicu ili toplotni udar, koji su veoma sli~ni po simptomatologiji. Naj~e{}i simptomi su visoka telesna temperatura, ~ak i do 41, suva koà, tahikardija, ubrzan rad srca, glavoboqa, mu~nina, povra}a-

we, pa i kriza svesti. U takvim situacijama treba {to pre pozvati Hinu pomo}, a pacijenta koji je izlo`en visokoj ambijentalnoj temperaturi premestiti u hlad i rashladiti, dok ne stigne ekipa koja }e ga adekvatno zbrinuti - obja{wava na~elnik ove slu`be. Osnovna prevencija od toplotnog udara, prema re~ima dr Vidojevi}a je uzimawe dovoqne koli~ine dobre vode, koja ima normalan balans magnezijuma i natrijuma. Osim puno te~nosti, na{ sagovornik savetuje i lagane obroke, bazirane na vo}u i povr}u. - Treba izbegavati jaku i masnu hranu, ako je mogu}e fizi~ki napor i, naravno, ne izlagati se suncu od 10 do 17 ~asova. Najva`nija je umerenost u svemu - savetuje na~elnik slu`be Hitne pomo}i. N. R.

OBELE@ENA SVETSKA NEDEQA DOJEWA Savetovali{tu za trudnice Doma zdravqa â~ak, pro{log ~etvrtka, obeleèna je Svetska nedeqa dojewa, pod sloganom “Dojewe - pobedni~ki poen za ìvot”. Na predavawu su pored organizatora Odeqewa za promociju zdravqa ZZJZ, bili prisutni i predstavnici Slu`be za zdravstvenu za{titu èna Doma zdravqa i Polivalentno patrona`ne slu`be. - Dojewe ima povoqne efekte za novoro|en~e, za majku i za porodicu. Novoro|en~e brè raste i razvija se, smawuje se mogu}nost od oboqevawa, infekcija, alergija, a i mentalni status je “ja~i” kod onih beba koje doje. Kod majki dojiqa se smawuje postporo|ajno krvarewe, kao i rizik za pojavu malignih oboqewa dojki i jajnika, osteoporoze, mnogih infekcija, a ja~a se emocionalni odnos majke i deteta. Osim {to se ne gubi vreme za pripremu hrane, rastere}en je i porodi~ni buxet. Su{tinski ciq obeleàvawa ove nedeqe je skretawe pa`we javnosti, budu}im majkama i uop{te dru{tvu, da nam je svima du`nost da podrìmo trudnice i porodiqe, da budemo uz wih, da im pomognemo da shvate zna~aj dojewa, kao ne{to vrlo va`no za wih, decu i porodicu - istakla je dr Qiqana Pi-

DOJEWE, NAJZDRAVIJA ISHRANA BEBE {~evi} Moji}evi}, {ef Odeqewa za promociju zdravqa ZZJZ â~ak. U Domu zdravqa je organizovana [kola za trudnice, u kojoj se pored psihofizi~ke pripreme za poro|aj, trudnicama ukazuje i na zna~aj dojewa, kaè ginekolog Sneàna ]ojba{i}, na~elnik Slu`be za zdravstvenu za{titu èna Doma zdravqa: - Va`no je da trudnici skrenemo pa`wu na to koliko je dojewe bitno za wu i bebu. Dojewe posle poro|aja, omogu}ava èni da se ona {to pre vrati u stawe pre trudno}e, jer ravnomernije gubi vi{ak kilograma koje je dobila u toku trudno}e, brè dolazi do oporavka... U toku dojewa se ne uspostavqa menstrualni ciklus, a samim tim {to nema ovulacije, èna je za{ti}ena od neèqene trudno}e. Naravno, uvek treba biti obazriv. s [kola za trudnice organizovana je dva puta nedeqno, utorkom i ~etvrtkom, u trajawu od 45 minuta, podsetila je Svetlana Jova{evi}, glavna sestra Slu`be za zdravstvenu za{titu èna. - Ve} od 32. nedeqe trudnica moè da krene u ovu [kolu. Ona dolazi sa izve{tajem od ginekologa, na kome pi{e {ta sme da radi,

odnosno koji je program za wu adekvatan. Pored vrlo kratkih predavawa u vezi sa poro|ajem, koja su jasna i prilago|ena svima, trudnica mo`e da radi fizi~ke i ve`be napiwawa za sam ~in ra|awa, kao i ve`be relaksacije, ali i da usavr{ava tehniku disawa - obja{wava Svetlana Jova{evi} i isti~e da za [kolu za trudnice vlada veliko interesovawe budu}ih mama. Glavna sestra Patrona`ne slu`be @ivka Milovanovi}, ka`e da je najbit-

nije da beba jedan ~as po ro|ewu bude stavqena na grudi majke i dodaje: - Patrona`na sestra dolazi u porodicu prvi dan po izlasku majke i bebe iz Porodili{ta, ukazuje na zna~aj dojewa, odnosno sisawa bebe, pru`a podr{ku porodiqi i najbli`im ~lanovima porodice. Va`no je da u po~etku istraje, jer se majka susre}e sa raznim te{ko}ama prilikom hrawewa svoje bebe. Ukazujemo na to koliko je va`no da majka ostvari bliskost sa svojom bebom i koliko

dojewe uti~e na psihomotorni razvoj deteta. Prema wenim re~ima, uskoro }e biti otvoreno telefonsko savetovali{te, pod nazivom “Deca Srbije”. Savetovali{te }e raditi od sedam do 19 ~asova, a putem telefona 32- 02-32, roditeqi }e mo}i da ~uju savete i dobiju sve informacije. Zainteresovanost za [kolu za trudnice je izuzetno velika, a jedna od wih Ivana @ivanovi}, koja }e po drugi put postati mama, podelila je svoje is-

kustvo o dojewu: - Moje dete sam dojila 16 meseci, mo`da sam pogre{ila {to sam i tada prekinula, jer sam imala mleka. Za majke je definitivno najlak{e, a za bebe najboqe maj~ino mleko zbog imunolo{kog sistema. U vi{e od 170 zemaqa u svetu obele`eva se Svetska nedeqa dojewa u znak podr{ke i promocije dojewa, kao najzdravijeg na~ina ishrane beba, a una{oj zemqi od 1994. godine. N. R.

PRIVREDA

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

PROFESOR DR DEJAN ILI]: SRBIJA JO[ UVEK LUTA U IZBORU STRATEGIJE ZA IZLAZAK IZ KRIZE Na poziv prijateqa i prezimewaka, gradona~elnika Vojislava Ili}a, u â~ku je pro{log petka boravio nau~nik svetskog glasa profesor dr Dejan Ili}, koji duè vreme ìvi i radi u Nema~koj. Studije fizi~ke hemije, zapo~ete u Beogradu 1976. godine, i nastavqene u Drezdenu, zavr{io je 1982. godine na Univerzitetu u Medonu (Francuska). Profesionalnu karijeru zapo~eo je pet godina kasnije u kompaniji “Varta”, u kojoj je, kao {ef razvojno istraìva~kog tima, radio na razvoju novih puwivih mikrobaterija. Na osnovu rezultata Ili}evih istraìvawa, wegov razvojni tim je razvio revolucionarni sistem mikrobaterija, koje se danas koriste u gotovo svim prenosnim ure|ajima (mobilnim telefonima, laptop ra~unarima...). Profesor na Univerzitetu u Gracu postao je 2002, a 2006. godine je, na poziv nema~kog ministra za privredu Mihaela Glosa, do{ao na ~elo kompanije “ARRI”, lidera u proizvodwi filmske i televizijske opreme. U novoj firmi, koja je pod wegovim rukovodstvom dobila 13 svetskih priznawa, me|u kojima i tri oskara za razna nau~na dostignu}a, Dejan Ili} je usavr{io elektronski ~ip, koji, pretvaraju}i signale u tri boje, stvara trodimenzionalnu sliku visoke rezolucije.

BEZ MALIH PRIVREDNIKA, NEMA JAKE SRBIJE

re razgovora sa gradona~elnikom i wegovim saradnicima, Ili} se obratio novinarima, koje je, pored ostalog, zanimalo, da li ovaj svetski priznat nau~nik, koji je, ina~e, rodom iz Selevca kod Smedereva, ima recept za uspeh: - Svojim studentima svuda u svetu pri~am, a tako vaspitavam i svoje dete, da od svakoga morate uzimati po ne{to i graditi svoj mozaik. Kada sklopite svoj koncept, vodite se wime, pri ~emu su va`ne tri stvari: morate napraviti jasnu viziju, dr`ati se we i prilago|avati je momentima i vremenu i na kraju, morate biti jako uporni i nikada se ne predavati. Naravno, mora i Bog da vas obdari inteligencijom i harizmom i onda je uspeh zagarantovan. Poznanstvo iz studentskih dana sa nema~kom kancelarkom Angelom Merker, obnovqeno je, kada je izgradio novu fabriku “Varta bateris”, koju je

marketing 032/342-276

ona otvorila kao onda{wa ministarka za za{titu `ivotne sredine, podse}a Ili} na interesantne detaqe iz svog bogatog nau~nog i privredni~kog iskustva: - Wena politi~ka karijera i{la je u jednom pravcu, a moja nau~na i privredna u drugom, ali su se one nekako, s vremena na vreme, ukr{tale. Merkelova je ~esto isticala primer “Varte” u periodu kada su mnogi nema~ki menaxeri selili firme u Aziju, Kinu, ~ak i u Japan. Za razliku od wih, ja sam tada jedan deo svoje firme preselio iz Singapura u Nema~ku i otvorio 500 radnih mesta, koje sam zamenio za 3.400 u Singapuru, jer sam automatizovao proizovdwu. I u to vreme, a i danas, 500 novih radnih mesta za jednu malu sredinu je mnogo, zbog ~ega je Angela Merkel “Vartu” i Ili}a uvek isticala kao primer kako, iako je skupa radna snaga, mo`e ne{to dobro da se uradi za Nema~ku. Ja sam proizvodwu preselio

iz zemqe u kojoj je radna snaga jeftinija po satu, nego i u Srbiji, u Nema~ku u kojoj je ona najskupqa po satu. VE]A SPREGA POLITIKE I PRIVREDE Pametni Srbi, odnosno uporni i oni koji veruju u svoje ideje, rukovode se principom da ono {to prakti~no ne mogu da ostvare u svojoj zemqi, idu tamo gde to mogu da realizuju, obja{wava Ili} za{to je, pored mnogih mladih qudi, osamdesetih godina, napustio Srbiju: “Ja nisam morao da idem u inostranstvo, jer moja porodica u Selevcu ima imawe kojim se i danas ponosim. Nisam morao da odem, ali hteo sam da ostvarim neke svoje snove i realizujem neke ideje. Nama nedostaju uslovi koje treba da ponudimo mladim qudima, da bi videli perspektivu i mogli da ostvare neke svoje ideje. Situacija u Srbiji je te{ka, ali ne sme se sve predstavqati crno. Ja sam pro{ao ~itav svet nekoliko puta i se}am se “crvene Kine” i Hong Kon-

ga, u kojima narod pre dvadesetak godina nije imao {ta da jede, da bi danas to bila zemqa elektronike i ~ipova. Posledwe dve godine vi{e putujem i po Srbiji i gledam pozitivne primere, ali Srbiji treba vi{e saradwe i vi{e uslova za razvoj. U Nema~koj, na primer, gradona~elnik, ili predsednik regiona do|u kod mene i ne{to traè i ja ih nikada ne odbijem, ali i kada ja odem kod wih, oni urade {to traìm, ~ak i zakon promene, jer znaju da sa druge strane imaju oslonac i pomo}. Politi~ari u Nema~koj brinu da se donesu potrebni zakoni i stvore neophodni uslovi za razvoj ekonomije grada, pokrajine. Oni “pletu mreù” da se {to vi{e upoznaju i saznaju {ta kome treba. Upravo taj splet saradwe i sprega politike, industrije i privrede su potrebni i u Srbiji.” Investicije, bile one i iz kredita, {to predstavqa stalni rizik, su neophodne i bez wih nema napretka, smatra dr Ili}, uveren da }e se one za neko-

liko godina vi{estruko isplatiti. Srbija mora da do|e do novca, makar i da se zaduì, ali wega ne sme da “protra}ka” i potro{i za ne{to nepotrebno, ve} za privredni rast i firme koje rastu, dok one koje nemaju {ansu, moraju, bez obzira koliko je to bolno, biti uga{ene, upozorava dr Ili}. [KOLOVATI ELEKTRONIÂRE, UMESTO PRAVNIKA I EKONOMISTA Kao i ~itavoj Srbiji i â~ku nedostaju eksperti za pisawe logaritamskih programa, softvera i elektroni~ari, zapaàwe je ovog svetskog stru~waka koji kaè, da bi, da je rektor Univerziteta, odmah osnovao fakultete za {kolovawe mladih qudi tih profila, jer nam je, ma koliko se oni qutili, “dosta bilo ekonomista, pravnika, istori~ara”. Srbija ima pametnu decu koju treba da sa~uva i samo malo usmeri, a qudi u Srbiji mora da po~nu da rade vi{e i pre svega da pove}aju efikasnost svog rada, jed-

na je od Ili}evih preporuka, koji je podsetio na anegdotu iz svog rodnog kraja koju, naglasio je, stalno prepri~ava svojim studentima u Wujorku, Australiji, Parizu. Re~ je o susretu dvojice prijateqa, od kojih je jedan ponudio ~ast drugome, jer je zaposlio }erku. Na odgovor da ne mora ni{ta da radi, a da prima dobru platu, wegovi studenti odmah reaguju, jer za wih je, kaè, uvreda da ih neko zaposli i da ne moraju ni{ta da rade: - Iz tih ~izama moramo da iza|emo i odemo daqe i promenimo odnos prema radu. Narod se mora {to pre osamostaliti i zapo~eti svoj biznis prakti~no u garaàma, iz kojih su po~ele i velike firme. Te qude koji imaju ideje, ili, kako ja kaèm, dve desne ruke, treba podràti i osposobiti da ostvare svoje poslovne zamisli. Bez malih privrednika, nema ni velike Nema~ke, ne}e biti ni jake Srbije. Privredni rast }e da omogu}i vi{e radnih mesta i ve}i ekonomski standard. Srbija mora da odredi smernice i strategiju budu}eg razvoja i da se opredeli za najvi{e pet prioriteta, koje bi razvijala pripremom i obrazovawem kadrova jo{ od sredwih {kola i fakulteta. Politi~ari mora da se trude da “ohrabre privrednike i dovedu strane investitore”, jedan je od Ili}evih saveta svom prezimewaku u â~ku: - Niko ne}e da do|e kod nas zato {to smo lepi, pametni, va} ako uvide da u ovoj zemqi imaju politi~ku stabilnost i da mogu dugoro~no da ostvare profit. Strani investitori ne}e ni{ta da nam poklone, ili daju xabe, ali }emo, kada strane firme do|u u Srbiju, mi prakti~no za jeftin novac kupiti wihove tehnologije, jer kada se na{ ~ovek obu~i u Nema~koj, to }e predstavqati na{u najve}u zaradu, koja mora i da se plati na neki na~in. M. N.

ZDRAVSTVO

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

ODLAGAWE CIKLUSA ZBOG LETOVAWA

OPU[TENO NA MORU

odlagawu menstrualnog ciklusa pojedine ène razmi{qaju leti, kada kre}u na odmor, odnosno kada èle da sve vreme letovawa uìvaju u ~arima mora i svakodnevnog kupawa. Za ovu namenu koriste se tablete na bazi hormona, ~ija primena nije problemati~na, ali ponekad mogu da izazovu neèqene efekte. @ene su ~esto u dilemi da li je dobro odloìti ciklus zbog letovawa, da li ove tablete mogu ostaviti posledice na zdravqe, da li }e one poremetiti redovan ciklus... Koliko je bezbedno uzimati tablete za odlagawe ciklusa i na koji na~in se koriste, obja{wava dr Dragana Sti{ovi}, iz ginekolo{ke ordi-

nacije “Gea”. - Uglavnom se koriste “orgametril tablete” i “primolut nor”. Ove tablete ne smeju da uzimaju ène koje boluju od karcinoma, imaju hipertenziju ili trombozu emboliju. Neophodno je da se èna posavetuje sa lekarom i ukoliko zna da ima o{te}ewe jetre. Nekada ipak nije poèqno uzimati ove tablete, jer treba uvek da biramo ono {to nas mawe zdravstveno ugroàva. Pored toga, upotreba tableta za odlagawe ciklusa moè da uzrokuje zadràvawe te~nosti i nadutost tela, a ponekad i ose}aj gladi. Uglavnom kod zdravih osoba, one ne izazivaju posledice - kaè ginekolog Dragana Sti{ovi}.

Doktorka podse}a da se tablete uzimaju sedam osam dana pre dobijawa ciklusa i to dva puto dnevno tokom letovawa, odnosno onoliko koliko èlite da odloìte menstrualni ciklus. @ena }e dobiti menstruaciju u roku od tri do pet dana posle prestanka wihovog uzimawa. Ove tablete deluju samo onoliko koliko se piju i nemaju daqe uticaja na ciklus i hormonski status, isti~e na{a sagovornica. Mogu se uzeti i neposredno pred ciklus, ali tada je mawa {ansa da se zaustavi menstruacija. Uzimaju}i tablete za odlagawe ne zna~i da }e menstruacija u potpunosti izostati, kaè dr Sti{ovi}, dodaju}i da neke ène mogu imati malo krvarewe, {to

nije {tetno po zdravqe. - Pojedine ène imaju toliko jak ritam ciklusa, da uprkos tabletama dobiju minimalno krvarewe. îm se pojavi, a ne da ~ekaju da se razvije puno krvarewe, one treba da uzimaju tri tablete dnevno, na osam sati, i to je maksimalno dozvoqena doza. Ekstremno mali broj èna, i uprkos tri tablete dobije, ali to je oskudna menstruacija. Uz takvo, malo krvarewe, èna moè da se kupa i da se normalno pona{a. Naravno, podrazumeva se da treba da vodi ra~una o li~noj higijeni i redovno mewa kupa}i kostim, {to ja ina~e savetujem mojim pacijentkiwama. Po povratku sa letovawa, prekida se uzimawe tableta i men-

Dr Dragana Sti{ovi}

struacija se dobija u roku od tri do pet dana. U po~etku ona mo`e da bude malo druga~ija, oskudnija nego uobi~ajeno, ali i ne mora - obja{wava dr Sti{ovi}, napomiwu}i da lekari vrlo ~esto ove tablete koriste za regulaciju krvarewa, kako za izazivawe menstruacije, tako i za zaustavqawe, a naro~ito za regulaciju ciklusa kod po~etnih krvarewa kod devoj~i-

ca. Na{a sagovornica isti~e da je najboqe da se `ene uvek pred letovawe posavetuju sa svojim lekarom. Pored toga, najva`niji su osmeh i dobar odmor. “Lepo se provedite na odmoru, iskoristite vodu i sunce, jer }e to dobro delovati i na zdravqe i na regulaciju ciklusa”, poru~uje dr Sti{ovi}. N. R.

no uzeti lek protiv bolova. Ali, u tom slu~aju stru~waci upozoravaju da se osoba ne le~i sama, ve} da se javi lekaru, jer je mogu}e da je dobila blaì oblik sun~anice. Protiv opekotina izuzetno je efikasan [aqi}ev melem “jomelop”. De~ja koà je osetqiva na sunce i lak{e izgori nego koà odraslih. Stru~waci isti~u da malu decu posebno treba ~uvati, jer je wihova koà izuzetno osetqiva, ne`na, tanka i

kod wih jo{ nije dovoqno razvijen sistem za termoregulaciju. Deca mogu dobiti ne samo opekotine na suncu, nego ponekad i sun~anicu, ili toplotni udar. Zbog toga bebe od {est meseci ne bi uop{te trebalo izlagati suncu, a stariju od {est meseci treba za{tititi prikladnom ode}om, kapama, {e{iri}ima i sredstvima za za{titu od sunca namewenu deci, koja spre~avaju prodor UV zraka na ko`u. N. R.

ZA[TITA OD PREKOMERNOG SUN^AWA

IZBEGAVAJTE SUNCE U ZENITU ako je sunce posledwih decenija i simbol preplanulosti, znak zdravog i lepog tela, medicinski stru~waci redovno upozoravaju na opasnost koje donosi prekomerno izlagawe suncu. I pored stalnog upozorewa, znaju}i da sunce ima i pozitivan u~inak (podsti~e stvarawe vitamina D, dobro raspolo`e-

we, pove}ava vitalnost i relaksaciju), mnogi i daqe nekontrolisano izlaù telo suncu, {to dovodi do trajnih o{te}ewa na koì. Delovawem na }elije koè UV zraci mogu dovesti do nastanka alergija, ubrzanog starewa koè, gubitka elasti~nosti, a u krajwem slu~aju i do raka koè. Prema mnogim istraìvawima UV zraci su direkt-

no odgovorni za nastanak najozbiqnije vrste maligniteta koè - melanoma. Zbog toga osobe sa velikim brojem mladeà moraju biti posebno oprezne pri izlagawu suncu, da koriste kreme sa visokim za{titnim faktorom uz obavezno no{ewe majica, {e{ira sa {irim obodom i sun~anih nao~ara. Posledice sun~awa ne moèmo da uo~imo odmah, nego tek nakon 10 do 12 ~asova, koliko je potrebno da vidimo odgovor na{e koè na vreme provedeno na suncu. Ipak, da bi smo spre~ili opekotine od sunca, jo{ uvek je najboqi savet ne izlagati se sun~evim zracima tokom najtoplijeg dela dana, od 11 do 17 ~asova. Ukoliko ste na moru ili ~esto boravite u vodi, koristite vodootporne kreme da bi va{e telo bilo za{ti}eno 40 i vi{e minuta u vodi, jer se sun~evi zraci prelamaju i prolaze ~ak i

kroz vodu. Budite pa`qivi i kada je obla~no, jer UV zraci prodiru kroz oblake pa moète „izgoreti”, a da to i ne osetite, upozoravaju doktori. Ukoliko se navedena preventiva ne ispo{tuje, moè do}i do neèqenih posledica. Jedna od wih je pregorevawe na suncu koje je pra}eno jakim crvenilom, a u teìm slu~ajevima i pojavom plikova na koì i ose}ajem bola. Ove posledice se javqaju nekoliko sati nakon izlagawa suncu. Prvo {to treba uraditi je tu{irawe hladnijom vodom, da se {to brè izvu~e povi{ena temperatura na povr{inu koè, a potom da se namaè kiselim mlekom ili jogurtom koji je iz friìdera, savetuju doktori. Ukoliko neko ima temperaturu ili groznicu, primewuju se lekovi, antipiretici koji sniàvaju telesnu temperaturu. Za pojavu glavaboqe je neophod-

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

INTERVJU

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

POLA VEKA ROKA VLADIMIRA JANKOVI]A XETA

„ZAPALILI SMO NEKU VATRU” Legenda rokenrola Vlada Jankovi} Xet, pro{le subote je u Srpskom pabu okupio qubiteqe dobre ìve svirke. Povratak u najboqe godine rokenrola, podjednako je prijao i mla|im i starijim generacijama. ûveni beogradski muzi~ar je sa “Crnim biserima” obi{ao Evropu i Sovjetski Savez, svirao u Tunisu, Maroku..., a frontmen nekada{weg “Tunela” danas je prvi vokal sastava Vlada Xet Bend. Neposredno pred tonsku probu, u intervjuu za “â~anski glas”, govori o rokenrolu nekada i danas, ìvim svirkama, entuzijazmu...

Pola veka ste na doma}oj rokenrol sceni. Koliko Vam godi {to ste me|u legendama na{eg rokenrola? - Uvek sam smatrao da je zadovoqstvo `ivota u onome {to voli{. Ja najvi{e volim da sviram, iako sam 30 i kusur godina radio kao novinar, voditeq, muzi~ar na radiju. Ali, sebe sam uvek smatrao uba~enim agentom s druge strane linije, da pomognem bendovima i meni sli~nima da dobiju {to vi{e prostora u medijima. Smatram da smo svi mi koji se bavimo rokenrolom, od najve}ih do mladih bendova, uvek bili pomalo marginalizovani. Ka`u, kako nisi umoran? Mogu da se umorim od stvari koje me zamaraju. Muzika me ne zamara, svirka me ne zamara. Uvek se ose}am odli~no kad odsviram dobar koncert, posle dobre

svirke. [ta Vas motivi{e na sceni? - Ranije, kad smo po~iwali, ne samo “Crni biseri”, ve} cela na{a generacija, nismo imali ni{ta, osim entuzijazma, dobre voqe i malo znawa. U svakom bendu je bio po jedan ili dvojica koji ne{to znaju, a ostali su u~ili u hodu. Ali, `eqa i entuzijazam su sve prevazilazili. Stvorila se platforma na kojoj se izgradilo sve ono {to je u onom trenutku bilo stvarno dobro. Neki ka`u da je tre}a scena rokenrola, po kvalitetu, bila jugoslovenska. Posle je do{lo do havarije, mnogo toga se izde{avalo. Ali, mi smo dobili nove generacije. Sticajem okolnosti radim Demo masters turnire ve} 10 godina, bavim se

Vladimir Jankovi} Xet je svirao bas gitaru u grupi “Crni biseri”. Nadimak je dobio po Jet Harrisu, basisti grupe “The Shadows”. Potom je, 1970. godine, okupio grupu “Tunel”. Kada se grupa razi{la, Vlada Xet je radio kao urednik Radio programa “202”, na Radio Beogradu. Godine 1987. dobio je Majsku nagradu za organizaciju rok koncerata i legendarnog programa Hit “202”. Jedan je od najistaknutijih kantautora na na{im prostorima, a pro{le godine je objavio album “Mlinarev sin”. Ovo specifi~no izdawe nije obi~an dvostruki album sa 32 muzi~ke numere, ve} rok opera, ostvarewe koje mo`e da se smatra i rok radio dramom ili muzi~kim epom.

mladim qudima i mladim bendovima. Re~ je o takmi~ewu neafirmisanih rok grupa u na{oj zemqi. Svaka nova generacija svira mnogo boqe nego prethodna, jer je i “informacija” sve boqa. Danas jedan mlad de~ko ili devoj~ica, ako èli da se bavi nekim instrumentom, otvori Internet i dobije sve informacije. Ako su dovoqno talentovani, a moraju da budu, vredni i strpqivi, vrlo brzo }e napraviti bazu na kojoj }e mo}i da se nadogra|uju i da stvaraju ne{to svoje. Svi mladi autorski bendovi sa kojima mi radimo Demo masters, u Domu omladine, imaju neki svoj izraz, neku svoju muziku. To nije lako. Oni prave svoju muziku, neki uspe{nije, neki mawe uspe{no, ali sa puno hrabrosti i entuzijazma, iako znaju da ih ne ~eka ni{ta posebno, Bog zna {ta. Mo`da }e se stvari promeniti, jer sve se mewa. Ali, u ovom trenutku, rokenrol muzika je jako marginalizovana. I sve ostale muzike, i kvazi narodna, i turbo narodna, i kvazi pop muzika koja je hibridna, treba da postoje. Ali, sve vrste muzike treba da budu ravnopravno predstavqene u medijima i da svako dobije svoju {ansu. Ako je to osnov demokratije, ne znam za{to se ne primewuje u muzici. U ~emu je su{tinska razlika nekada{weg i dana{weg rokenrola? îwenica je da je ranije bilo vi{e entuzijazma. - Tu ima i nekih drugih aspekata. Mi smo bili prozor u svet, ne “Crni biseri”, ve} cela ta generacija. Nije bilo radija, televizije, filmova, ~asopisa, kao danas. Zbog toga su stari bendovi jako malo autorski radili. Nisu nam traìli autorske pesme, govorili su svirajte nove

vra}awe benda u ìvot, bez obzira da li je re~ o poznatoj grupi ili nekoj prose~noj. @iva svirka ima i tu dimenziju, bar za mene, uzbu|ewa, prenosi emociju koju ima i koju stvara bend kroz muziku. To ne moè{ da doìvi{ gledaju}i videozapis. On jeste kvalitetna informacija, ali pravi doìvqaj je samo kada si ti ispred benda.

hitove. Nije bilo plo~a. Morali smo da slu{amo novu muziku, da skidamo nove pesme i da napravimo repertoar sa novim pesmama da bi ih publika ~ula. Publika nije imala gde da ~uje nove hitove. Ali, do|u “Crni biseri” i sviraju novu pesmu “Stonsa”, “Bitlsa”. Zbog toga smo mi na neki na~in bili misionari. Naravno, to se kasnije izmenilo. Entuzijazam koji smo mi tada imali, zamenio je racionalniji pristup, koji tako|e ima svoj kvalitet, ali ipak nedostaje ta slatka tajna koju smo mi istraìvali. Sve je danas demistifikovano, ~ak i previ{e, vi{e niko ne kupuje nosa~e zvuka, a kolekcionarstvo umire. Kaù da ste jedan od najve}ih kolekcionara plo~a. - Jesam, ali ào mi je {to mladi qudi danas nemaju uzbu|ewe u otkrivawu novog. Dodu{e, mo`da ja govorim sa svoje ta~ke gle-

di{ta. Mla|i, mo`da kaù, {ta on govori. Sve ima svoj tok. Kad dobije{ plo~u, otvori{ je, ona velika, pa velika i slika. Doìvqaj, ne samo muzi~ki, nego kompletan, vizuelni. Danas ima{ kompletnu muzi~ku ba{tinu, od Mocarta, pa do danas, 95 odsto na Internetu. E, ali sada treba znati {ta izabrati. To je druga stvar. Informacija. ôvek vidi hiqadu imena, ima mnogo vrsta muzike. Nema on vremena sve da preslu{ava, pa da izabere. Zbog toga su va`ne ìve svirke. U autobiografskom romanu “Godine na 6” napisali ste da nema vi{e pravih ìvih svirki i igranki. Mo`da je nestala atmosfera nezaboravnih igranki, ali da li i ìvih svirki? - @iva svirka kao svirka, ako nije neki veliki koncert, izgubila je kod nas poziciju, jednostavno se gubi. Ona predstavqa

Decenijama ste u Radio Beogradu vodili popularnu emisiju “Hit 202”. Iako u penziji, sada volonterski, radite emisije “Linija za rokenrol” i “Demo ekspres”, i daqe promovi{ete mlade bendove. - înimo za wih sve {to moèmo. Kada svira bend, to nije kao kada ode{ u disko, gde slu{a{ mehani~ku muziku. Nije ona lo{a, ali ìva muzika je uvek ìva muzika. To je ne{to {to }e uvek ostati neprevazi|eno. Ali, i “Hit dvestadvojke” je neprevazi|en. - Jeste, ali ja sam u penziji ve} tri godine i radim volonterski na radiju. Smatram da je to moj dug prema firmi koja mi je dala {ansu da svojevremeno na|em sebe. To je ne{to {to je dalo poleta i pokrenulo masu mladih bendova da po~nu da sviraju. I{li smo po svim mestima, od ve}ih, â~ka, Ni{a, Kru{evca, do najmawih kojih nema na karti... Videli su kako mi sviramo, stvarali su svoje bendove, pa su nam slali snimke. Posejali smo neko seme, zapalili smo neku vatru. [ta daqe, kakvi su Vam planovi? - Zavr{io sam novi album koji }e iza}i na jesen, a onda }emo napraviti svetsku turneju. Ma {alim se, onda }emo da sviramo daqe. Nela Radi~evi}

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

INTERVJU

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

GLUMICA JELENA IVANI[EVI] PAUNOVI] – JELENA MILA, ISTORIJSKE MONODRAME S POVODOM

ÊLI^NE RATNICE – HEROINE VELIKOG RATA o {to ìvi u [tokholmu ne spre~ava je da radi u Srbiji i produbquje svoju kreativnu patriotsku energiju obra|uju}i istorijske i duhovne teme. Pro{le godine na Saboru frula{a u Prislonici, povodom obeleàvawa 17 vekova Milanskog edikta igrala je maestralno majku cara Konstantina, caricu Jelenu, a ove, u monodrami “êli~ne ratnice - ène dobrovoqci u Prvom svetskom ratu”, za koju je sama priredila tekst i reìju, povodom obeleàvawa veka od po~etka Velikog rata, podsetila je na na{e i strane heroine i wihove sudbine i stradawa. Jednu od uloga imala je, tako|e u Prislonici, i u komadu Raleta Damjanovi}a, naslovqenom “Dobre vile srpskog naroda”, koji se odnosio na strane doktorke i bolni~arke i wihova se}awa o Srbima i Srbiji u Velikom ratu, kroz pisma, dnevnike, bele{ke, koja se svode na sve vite{ke vrline i hrabrost qudskog bi}a. Ko su bile “~eli~ne ratnice”, kako ste ih odabrali? Koliko Vam je bilo te{ko tuma~iti 15 osoba za tako kratko vreme? - Jeste izazov, kada do|ete u neke gluma~ke godine, onda volite vi{e izazove, nego da se bavite stvarima koje znate. Pro{le godine sam igrala caricu Jelenu, koju je Zoran Raji~i} video, pa mi je nagovestio ovu godi{wicu, napomiwu}i da je Milunka Savi} iz na{ih krajeva. Po{to volim borbu kao stav prema ìvotu, odlu~ila sam igra}u Milunku iz moje perspektive. Uvek sam je videla kao savremenu ènu koja ima neku projekciju pro{losti, o kojoj se jako malo zna. Kako je vreme promicalo, qudi su mi govorili, a zna{ li ti

onu slikarku Nade`du Petrovi}, tu je bila jedna Engleskiwa, jedna Holan|anka princeza. Budu}i da ìvim u [vedskoj, uvidev{i da Milunka dobija jedan op{etenarodni zna~aj i u Srbiji, odlu~ila sam da se pozabavim svim tim ènama, jer svaka ta pri~a mi je bila podjednako zanimqiva. Onda sam tu modernu ènu, koju sam videla u nekom multimedijalnom zapisu, svela na ti{inu i na nemo} da razume {ta je to {to woj ne da mira, a to je zapravo, taj neki zaborav, jer, zapravo od ovih 15 èna koje izvodim, pitawe je da li znamo dva tri imena, a tu je re~ o ~itavim ìvotima. Te ène su bile bolni~arke ili pripadnice Crvenog krsta i pomagale, a ve}im delom nosile oru`je i bile na prvim linijama fronta. Tako sam doìvela da ja ne pri~am pri~u o jednoj, ve} zapravo o vojsci èna. Za jednu monodramu to je potrajalo, ali publika Vas je pratila sa potpunom pa`wom… - Monodrama obi~no traje sat vremena, sve posle toga je nepristojno i neprijatno, kako za publiku, tako i za igrawe. Me|utim, ja nisam mogla da ih se odreknem. Napisala sam tekst koji je trajao sat i deset minuta, me|utim kad sam ga postavila na scenu i shvatila da traje 90 minuta, pomislila sam da je to onako nequdski. Ali, nisam mogla nijednu od wih da izdvojim i onda sam rekla Ne, ovo }e biti vojska èna, svaka od wih zasluùje svoje vreme. I tako je ostalo da ja 90 minuta stojim na sceni pri~aju}i wihove ìvote. Predstava ima edukativni karakter, ja govorim kada su ro|ene, gde su ìvele, dakle, neke podatke koje malo znamo, a onda ulazimo u drugi

@ENE ZA PAM]EWE Najavqujete da }e “ êli~ne ratnice” biti ovekove~ene kroz jo{ neke ànrove? - Po{to qude zanima ko su te ène, gde su one, monodrama }e prerasti u kwigu. Zanima ih otkud da se holandska prineza bori protiv otomanskog carstva u sred Srbije i ~ak i finansijski pomaè taj narod? Postoji ideja da ovo treba da bude i televizijski film, jer prosto, treba da ide daqe. Wihova imena vaqa pamtiti: Milunka Savi}, narednik, Srpkiwa, najodlikovanija èna u istoriji ratovawa; Vasilija Vukoti}, ordonans, Crnogorka; Milica Marka Miqanova Popovi}, vojnik, Crnogorka; Antonija Javornik, narednik, Slovenka; Flora Sandes, potporu~nik, bolni~arka, Engleskiwa; Nade`da Petrovi}, bolni~arka, slikar, Srpkiwa; Delfa Ivani}, osniva~ Kola srpskih sestara, Makedonka; Elsie Inglis, lekar, Engleskiwa: Kataraina [turzeneger, publicista, bolni~arka, [vajcarkiwa; Diana Budisavqevi}, humanitarni radnik, Austrijanka; Zorica Sarah Miti}, lekar, Srpkiwa-Jevrejka; Sofija Jovanovi}, vojnik, Srpkiwa; Xeni Merkus, vojnik, Holan|anka (princeza); Meri Geldvin, bolni~arka, Amerikanka; Mileva Mari} Ajn{tajn, nau~nik-fizi~ar, Srpkiwa

deo, koji je zapravo pri~a wihovog ìvota, koja se zavr{ava jednim pitawem... Upravo to pitawe, koje svaka sebi u toj retrospektivi postavqa - “Za{to sam se borila”, je jo{ jedna zajedni~ka zlatna nit koja ih povezuje, a zanimqivo je da je svaka imala svoj razlog, svoj ideal i odgovor, kao neku vrstu li~nog zakqu~ka… - Ja sam tu igrala jednu modernu ènu kojoj se vra}a zaborav kroz likove tih èna, koje su u nekom vanvremenu, u nekom se}awu, i one gledaju u svoje ìvote, kroz to se}awe. One nisu starice na kraju ìvota, nego su vizije nekog ìvota koji je pro{ao, a onda je svaki lik, kad bih ga zavr{ila morao da se odnosi prema tom modernom liku. Otuda to pitawe “Za{to sam se borila?” Borila sam se za slobodu, to {to sam bila èna, kakve je to veze imalo sa ratom koji smo vodili, to je Milunkin odgovor; Borila sam se, pa nama je sloboda rasla u srcu, to kaè Milica Marka Miqanova k}erka; Vasilija Vukoti} kaè da nije imala izbora kada je neprijateq napadao sa svih strana; Sofija Jovanovi} kaè: - Za mene je ropstvo bilo smrt, ja }u zauvek da ìvim, zato {to sam se uvek borila za slobodu; Nade`da Petrovi}: - Moja borba je dala ìvot slikama koje su nadìvele ratnice, ali jednu stvar da zna{, ratnice nikad ne umiru; Ratnice umnoène u toliko likova, ja sam zapravo igrala jedan te isti lik. Nisam mnogo ulazila u neke li~ne karakteristike, to mi je potpuno bilo nebitno, bitna je bila wena su{tina. To je zapravo pri~a jedne te iste moderne ène, kojoj se one obra}aju. Svaka ima svoj razlog za{to je tu, tako da je to zapravo gradilo lik, ali su one bile odva`ne k}erke Srbije, koje su i{le u rat. Engleskiwa Elsie Inglis je rekla: “Ovde ginu wihovi najve}i qudi… ja sam bila nemi svedok vaskrsewa jednog naroda…”. A Flora Sandes kaè: “Ja sam se borila za slobodu svojih prijateqa i svojih predaka, jer, jako je va`no u ìvotu znati, ko su vam prijateqi!” Imate li utisak nakon ove pri~e, da je istorijska uloga ène u ratu skrajnuta? Mu{karci su nosili oru`je, ratovali i ginuli, ali èna je ostajala na ogwi{tu, ~uvala decu, ku}u, kravu, wivu i spasavala na taj na~in ovu zemqu? - Ovo jeste vojska tih “~eli~nih ratnica”, jer iako nisu sve pripadale Gvozdenom puku Milunke Savi},

~ekale svoje muève koji se nisu vra}ali. Ja sam odabrala ove ène u prvim redovima, jer mi uvek govorimo vojvoda Stepa Stepanovi}, @ivojin Mi{i}, Radomir Putnik itd, a zapravo nemamo ènu oficira, osim jedne Engleskiwe. Milunka nikada nije dobila ~in oficira, ostala je narednik, i sama je govorila da joj obrazovawe nije bilo ja~a strana, ali iskustvo kroz koje je pro{la i ~inovi koje je dobila, govore mnogo vi{e od svih ostalih {kola... Ja sam razgovarala sa unukom Sofije Jovanovi}, koja mi je rekla: - Jelena, moja baba je bila beogradska frajla, koja je i{la da se bori i posledwe o ~emu je ona pri~ala kad se vratila nazad je to da je nosila pu{ku i mu{ku uniformu. Zna~i, to je uop{te nije zanimalo, ~ak je i krila, po{to to nije bio deo pri~e u beogradskoj ~ar{iji. Cela ta ènska pri~a je delimi~no skrajnuta zato {to su mu{karci uvek ratnici, a delimi~no {to i ène tome nisu pridavale zna~aja, nisu rangirane, nije im davano prostora da napreduju, sada vidim ène oficire u Domu vojske u Beogradu.

bile su ponosne zbog toga, a trebala im je gvozdena voqa da se odrè, prvo zato {to one nisu mogle biti ène dobrovoqci, to nije postojalo do tada nigde, ni u jednom ratu, morale su da mewaju identitet... Natalija Bjelajac je promenila svoje ime, Milunka je bila Milun, Sofija je bila Sofronije Jovanovi} itd. Krile su svoje ènske atribute, me|utim kada su bile otkrivene, to nije bila neka senzacija, i bile su prihva}ene kao ravnopravni retnici, {to je jedan vite{ki ~in od strane srpskih vojnika. Milunka zbog toga i kaè: “Nikad me niko nije isprosio, zato {to su se pla{ili da }e ovakva opasna èna u borbama, biti “bomba{“ i u braku...” Neke od wih su imale, a neke nisu imale dece, a to je mawe ili vi{e va`no, va`no je da su tu ostavile svoje ìvote i imale ideale za koje su se borile. Postoji ~itava armada èna koje su ostale ku}i i

S obzirom na to da ste duboko u{li u istorijske teme, nije iskqu~eno da Vas vidimo ponovo i prilikom proslave dva veka od Boja na Qubi}u idu}e godine? [ta }ete jo{ raditi na istorijskom planu? - Carica Jelena, koju sam radila pro{le godine je projekat koji ne treba da se zavr{i sa Milanskim ediktom. Cela wena pri~a je isto tako skrajnuta, za{to i kako, jer ona je ravnoapostolna isto kao i car Konstantin, tako da pri~u o Jeleni ja nastavqam kroz film. [vedski filmski institut je podrào razvoj scenarija, to ne}e biti monodrama, i to ne}e biti srpski film, niti neki lokalni film. Opcija da film bude na {vedskom ne postoji, srpski je vrlo mogu}a varijanta, ali najbliè nagiwe engleskom jeziku, zato {to me je nekoliko producenata s kojima sam pri~ala, zamolilo da ne pravim neki lokalni film, jer je tema mnogo {ira i ve}a, a i ène same nastoje da u kinematografiji uzmu svoj prostor. @ene moraju da rade na sopstvenom osve{}ivawu, saradwi, podr{ci jednih drugima, za{to bi samo mu{karci, itorijski gledano bili uspe{ni, gde su tu ène, koje mogu jednako biti uspe{ne, dakle, na ènama stoji da dièmo svest o na{em stvarala{tvu, i ove ène ratnice su postojale, pa ko }e da se bavi wima, ako ne}emo mi? Zorica Le{ovi} Stanojevi}

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

KULTURA

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Glen Grinvald

BEZ SKROVI[TA U maju 2013. Glen Grinvald je otputovao u Hongkong na li~ni poziv anonimnog uzbuwiva~a koji je tvrdio da ima zapawuju}e dokaze o sveprisutnom dràvnom {pijunirawu. Zahtevao je da komunicira iskqu~ivo putem kriptografski najza{ti}enijih kanala. Ispostavilo se da je taj izvor dvadesetdevetogodi{wi stru~wak agencije NSA Edvard Snouden. Wegove objave o sistematskim i razgranatim zloupotrebama ovla{}ewa te agencije pokaza}e se kao najeksplozivnija i najzna~ajnija vest posledwih godina koja je pokrenula èstoku debatu o nacionalnoj bezbednosti i privatnosti informacija. Grinvald sada prvi put sklapa sve delove slagalice i iznosi detaqe o svom napetom desetodnevnom boravku u Hongkongu, ispituju}i {ire posledice dràvnog nadzora o kojem je pisao u svojim ~lancima u Guardianu i otkriva nove informacije o nezapam}enim zloupotrebama koje ~ini NSA, ilustruju}i ih dokumentima koje je dobio od samog Snoudena. [ta za pojedince i za politi~ko zdravqe nacije zna~i kada vlasti u tolikoj meri zadiru u ìvote pojedinaca? Jasno je da se jo{ ne vidi kraj posledicama Snoudenove obznane. Ova kwiga izlazi u presudnom trenutku savremene istorije i neustra{iv je i èstoko neophodan prilog na{em razumevawu ameri~ke dràve nadzora. Glen Grinvald je najhrabriji ameri~ki levi~arski politi~ki komentator i najuticajniji pisac o gra|anskim slobodama na internetu za ~ije ~lanke o Snoudenu je presti`ni list Guardian dobio Pulicerovu nagradu.

@oel Diker

ISTINA O SLUÂJU HARIJA KEBERTA Zaogrnut u najboqe ruho tradicionalnog trilera u ameri~kom stilu, Istina o slu~aju Harija Keberta prefiwena je analiza Amerike, savremenog dru{tva, kwièvnosti, pravde i medija. U Wujorku, u prole}e 2008, dok Amerika bruji o po~etku predsedni~kih izbora, Markus Goldman, uspe{an mladi pisac, u nebranom je gro`|u: nije kadar da napi{e nov roman, koji treba da preda izdava~u za nekoliko meseci. Rok samo {to nije istekao kad se za wega odjednom sve preokrene: wegovog prijateqa i nekada{weg profesora s fakulteta Harija Keberta, jednog od najuglednijih pisaca u zemqi, sustigla je sopstvena pro{lost i optuèn je da je 1975. godine ubio Nolu Kelergan, petnaestogodi{wu devoj~icu sa kojom je bio u vezi. Ube|en u Harijevu nevinost, Markus sve ostavqa da bi oti{ao u Wu Hemp{ir i sproveo istragu. Doga|aji ga ubrzo prevazilaze: istraga se zaglibquje i on je meta pretwi. Da bi dokazao Harijevu nevinost i spasao svoju spisateqsku karijeru, mora po svaku cenu da odgovori na tri pitawa: Ko je ubio Nolu Kelergan? [ta se desilo u Wu Hemp{iru u leto 1975? Kako se pi{e roman koji }e doìveti uspeh?

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

ALEKSEJ KOMOV, PREDSTAVNIK RUSIJE U SVETSKOM KONGRESU PORODICA U ^A^KU

SRBIJA JE MALA RUSIJA, RUSIJA JE VELIKA SRBIJA rugo predavawe u okviru ovogodi{wih 9. Letwih duhovnih ve~eri u â~ku, u organizaciji Dveri i izdava~ke ku}e „Catena mundi” dovelo je pred ~a~ansku publiku u nedequ, 10. avgusta, predava~a iz Rusije Alekseja Komova, predstavnika ove zemqe u Svetskom kongresu porodica i glavnog organizatora Me|unarodnog porodi~nog foruma, koji }e biti odràn u septembru u Kremqu u Moskvi. Uvodnu re~ u prepunom dvori{tu KUD “Abra{evi}” te ve~eri, imao je mr Vladimir Dimitrijevi}, profesor i pravoslavni publicista iz â~ka, koji je i prevodio predavawe Alekseja Komova na temu „Pravoslavqe i porodica primeri iz Rusije i Srbije”. Komov je svoje izlagawe zapo~eo kratkom istorijom antiporodi~nih politika u Rusiji, koje su svoj vrhunac doìvele u Oktobarskoj revoluciji 1917. Od tada je krenulo propagirawe abortusa, slobodne qu-

bavi, komunisti~ko vaspitawe omladine i ru{ewe tradicionalnih porodi~nih vrednosti. Danas je taj talas antiporodi~nih i antihri{}anskih vrednosti prisutan na celom Zapadu, gde se poku{ava legalizacija prostitucije, nar-

UKRAJINSKA RUSOFOBIJA... Odgovaraju}i na pitawa o ukrajinskoj krizi, Komov je ukazao na istorijat odvajawa ove ruske vekovne zemqe od mati~ne Rusije. Iako ve}ina tamo{weg stanovni{tva govori ruski i istorijski pripada Rusiji, pod uticajem Zapada, u Ukrajini se razvila ogromna rusofobija koja je dovela do dr`avnog udara i vojne hunte koja danas bombarduje sopstveno stanovni{tvo. Kada je Srbija legitimno reagovala protiv {iptarskog terorizma na Kosovu i Metohiji, NATO je intervenisao, a danas ~itav zapadni svet }uti dok ukrajinski nacisti~ki re`im ubija sopstvene gra|ane. Zahvaquju}i se Pokretu Dveri na pozivu, gostoprimstvu i saradwi, Komov je istakao da je Srbija - Mala Rusija, a Rusija – Velika Srbija, da nas ~eka jo{ puno zajedni~kih borbi za porodi~ne i hri{}anske vrednosti, i da }emo u saradwi sa ~lanicama Svetskog kongresa porodica iz celog sveta u toj borbi sigurno pobediti

kotka, istopolnih brakova, ~ak i pedofilije, dok se hri{}anske i porodi~ne vrednosti sve vi{e progawaju, pa ~ak i zabrawuju. Zajedni~ka crta svih devijacija, koje su na zapadu u ekspanziji posledwih decenija, a sada se pojavquju i u slovenskim narodima, jeste antihri{}anstvo, borba protiv pravoslavqa. Tek sa velikim politi~kim promenama u Rusiji u posledwih 15 godina, ova zemqa se vra}a tradicinalnom sistemu vrednosti i porodi~noj politici. U Rusiji je danas zabraweno reklamirati abortus i propagirati homoseksualizam maloletnicima. Za svako drugoro|eno dete dr`ava daje oko 10.000 dolara, a za svako tre}e dete sleduje dobijawe zemqi{ta za gra|awe ku}e ili povoqni krediti za obezbe|ivawe stambenog prostora. I {irom zapadnog sveta danas postoji mnogo organi-

zacija i pojedinaca koji se bore za porodi~ne vrednosti. Na kraju svog obra}awa Komov je predstavio planove za odr`avawe velikog Me|unarodnog foruma, na kome }e u~estvovati vi{e desetina organizacija koje se bave za{titom porodi~nih vrednosti iz celog sveta. Forum }e, u organizaciji Svetskog kongresa porodica, biti uprili~en od 10. do 12. septembra u Moskvi, a tema skupa bi}e “Vi{edetna porodica i budu}nost ~ove~anstva”. O porodi~nim vrednostima raspravqa}e skup{tinske delegacije, predstavnici porodi~nih NVO i porodi~ni lideri iz vi{e desetina dr`ava sveta. Dveri }e na ovom Forumu predstavqati osmo~lana delegacija, na ~elu sa Sr|anom Nogom, ~lanom Stare{instva Dveri i predstavnikom Srbije u Svetskom kongresu porodica. Z. L. S.

KULTURNI VODI^ - Petak i subota, 15. i 16. avgust 2014. - MOJ ZANAT, dokumentarni film o ~uvenom zagreba~kom kantautoru Arsenu Dedi}u; Scenario i reìja Mladen Mati~evi}; velika sala u 20,30 ~asova - Subota, 16. avgust 2014. - ‘’UA POPLAVA!’’ - rok koncert KRVNE GRUPE iz â~ka. Organizacija Dom kulture â~ak; centar Ov~ar Bawe u 20 ~asova - Nedeqa, 17. avgust 2014. - koncert MOSKOVSKOG TEATRA, etno predstava “PRAZNICI RUSKOG

NARODA - ZIMA - PROLE]E LETO - JESEN”. Gost KUD “Bambi” iz ^a~ka. Organizator Dru{tvo srpsko-rusko-beloruskog prijateqstva. Cena ulaznice 200 dinara, kupuju se u sedi{tu Dru{tva u Raji}evoj ulici br. 3; velika sala Doma kulture u 19 ~asova - Sreda - petak 20-22. avgust 2014. AVIONI 2 - HRABRI VATROGASCI- (3D) - dugometra`ni animirani film rediteqa Robertsa Ganaveja (sinhronizovano) velika sala u 16 ~asova

- Sreda - petak, 20-22. avgust 2014. NINXA KORWA^E - (3D) - igrani film rediteqa Xonatana Libsmena; velika sala u 18 ~asova - Sreda, 20. avgust 2014. - PLANETA MAJMUNA - REVOLUCIJA - (3D) igrani film rediteqa Meta Rivza; velika sala u 20 ~asova - ^etvrtak, 21. avgust 2014. - SEKSI SNIMAK - Igrani film rediteqa Xejka Kazdana; Uloge: Kameron Dijaz i Xejson Sigel; velika sala u 20 ~asova

IZLO@BA SLIKA ARHEOLOGA LIDIJE NIKITOVI] U NARODNOM MUZEJU

zanesenog prirodom i snagom koja zra~i, ali i najsuptilnijim detaqima sveta oko sebe, savr{enih u svojoj jednostavnosti. U takve detaqe spadaju drvo, stara ku}a, koliba, nebo, {uma, livada, cvet... - rekla je otvaraju}i izlo`bu Delfina Raji}, direktor Narodnog muzeja, istori~ar umetnosti i muzejski savetnik, koja je i autor postavke. Izlo`eni pejza`i i mrtve prirode, koje ~ine dva te-

Fiona Foden

VODI^ KROZ PRIJATEQSTVO ZA PAMETNE DEVOJÎCE matska okvira slikarstva Lidije Nikitovi}, presek su wenog stvarala{tva nastalog u posledwe ~etiri godine. Kao veliki zaqubqenik u prirodu, naro~ito u {umu, ona je u tim sferama otkrila svoj slikarski izraz, pejza`, nastao u predelima oko â~ka i Gorweg Milanovca. - Moji motivi su priroda, ovo {to ja slikam nije ni ~isti realizam, ni ~isti impresionizam. Uvek sam uìvala u {etwama kroz prirodu i poku{ala sam da dam svoj doìvqaj, svoje vi|ewe te prirodne energije kroz boje i oblike. Iako su na mojim slikama uglavnom seoski motivi, obra|ene wive, livade, ìta, ~ovek je taj koji uni{tava i gubi tu prirodu - rekla je autorka Lidija Nikitovi} i uputila jednostavnu i

opomiwu}u poruku qudima: “Daqe od prirode!” - Pejza`i Lidije Nikitovi} su perspektivno i kompozicijski sagledivi odraz wenog duha, o kome autenti~no svedo~i boja. Svoje utiske, tu muziku prirode i `ivotni optimizam, umetnica preta~e u slike koje odi{u smislom za jednostavne, ali tople detaqe u prirodi. Sa istim senzibilitetom, ona potvr|uje svoja slikarska znawa i ve{tine i kroz mrtve prirode. Wene slike karakteri{e ~ista kompozicija i visok tehni~ki kvalitet. Taj jedinstveni preplet iznedrio je iskrenog i strpqivog umetnika, ~iji je likovni izraz jo{ u punom razvoju - istakla je Raji}ka, kao istori~ar umetnosti. Z. L. S.

LETWI MASKENBAL „HIQADU ZVEZDA IZNAD MOGA GRADA”

POBEDILI JELKICA, MEKSIKANAC, DALMATINCI, DOBRE VILE... T

radicionalni letwi maskenbal za decu pod nazivom “Hiqadu zvezda iznad moga grada” odràn je pro{log petka na Gradskom trgu u okviru programa 14. Letwih dana kulture - â~ak 2014, uz masovan odziv mali{ana i wihovih roditeqa. Organizator ove manifestacije ve} 17 godina je Klub za negovawe tradicije i obi~aja {umadijskog kraja “Krug”, koji predvodi glumac Milutin Gigi Jev|enijevi}. Vi{e od 70 mali{ana prodefilovalo je Gradskim trgom u najma{tovitijim kreacijama. Svako dete je kroz svoju masku sebi davalo èqeni ili komi~ni identitet. Devoj~ice us uglavnom bile porinceze, vile ili peva~ice, a de~aci junaci iz stripova i crtanih filmova. Na ovogodi{woj ma{karadi pojavilo se 50 pojedina~nih, 15 porodi~nih i pet kolektivnih maski. - Pre 17 godina organizovali smo ovaj maskenbal

zato {to tada nije postojalo kulturno leto u ^a~ku, a deca nisu imala nikakvu manifestaciju u kojo bi mogla da se zabave u toku letweg raspsuta. Prve maskenbale realizovali smo u Gradskom parku, a smatramo vrlo va`nim da deca imaju kvalitetan kulturno umetni~ki program i dobar provod, koji bi trebalo da prate jednu manifestaciju zabave i kreativnosti. Uvek insistiramo na tome da roditeqi zajedno sa svojim mali{anima u~estvuju u kreirawu i osmi{qavawu maske u kojoj }e se dete pojaviti, kako bi {to vi{e kvalitetnog i stvarala~kog vremena proveli zajedno u radosti i dru`ewu, a ne da kupuju gotove maske po prodavnicama - rekao je pored ostalog organizator Gigi Jev|enijevi}. Na kraju defilea su progla{ene i najuspe{nije maske. Dodeqeno je ukupno pet nagrada. Prvu nagradu u pojedina~noj konkuren-

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

SUPTILNE REFLEKSIJE PRIRODE Narodnom muzeju pro{log ~etvrtka otvorena je prva samostalna izlo`ba slika arheologa u penziji Lidije Nikitovi}, koja je 23 godine radila u ovoj ustanovi kulture od nacionalnog zna~aja. Slikarstvo je otkrila kroz veliku qubav prema prirodi i promenama u woj, koje je samo umetnikovo oko kadro da vidi. Susret sa slikarstvom Lidije Nikitovi} upravo otkriva umetnika

KULTURA

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

ciji osvojila je maska “Jelka”, drugu “Meksikanac”, tre}u su podelile porodi~ne maske “Dalmatinci” i “Dobre vile”, a nagrade za kolektivne maske osvojili su Ustanova za dnevni boravak “Zra~ak” i porodicu Marije Novakovi}. Darodavci kwiga za naju-

spe{nije maskirane mali{ane bili su IK “P~elica”, Kwi`ara “Re~i” iz Doma kulture, a slatki{i su stigli iz “Dezerta”. U kulturno umetni~kom programu nastupli su KUD “Prislonica” i polaznici Ustanove “Zra~ak”. Z. L. S.

Svaka pametna devoj~ica treba da zna koliko je prijateqstvo zna~ajno. Prijateqi te podràvaju, pruàju qubav i mame osmehe, ali {ta se de{ava kada stvari po|u po zlu? Vodi~ kroz prijateqstvo za pametne devoj~ice najboqi je na~in da nau~i{ kako da prona|e{ i zadrì{ prijateqe, i kako da i sama postane{ sjajan prijateq.

Xo Frost

VODI^ ZA RODITEQE Savr{ena kwiga za svakog novope~enog roditeqa. Pred vama je najve}a ìvotna avantura – posta}ete roditeqi! Uskoro }ete ovom svetu podariti (ili ste ve} podarili) jedno novo bi}e, a mo`da i nekoliko wih, i brinu}ete se o tom si}u{nom stvorewu dok bude raslo i razvijalo se. Prakti~ni saveti iz ove kwige pomo}i }e vam da steknete dovoqno samopouzdawa i odgajite zdravu i zadovoqnu bebu. Tako|e }e vam pomo}i da upoznate svoje dete, jer svaka beba na ovom svetu ima jedinstvenu du{u, sopstveni karakter, koji }e se otkrivati i razvijati pred va{im o~ima. Po{to bebe brzo rastu, a wihove potrebe se u prvih godinu dana vrtoglavo mewaju, ova se kwiga lako ~ita i koristi. Moète je ~itati od po~etka do kraja ili povremeno i{~itavati odre|ena poglavqa u zavisnosti od stadijuma na kome se va{a beba nalazi.Kada na kraju sklopite sve delove slagalice, dobi}ete celinu koja }e vam pomo}i da – kao ponosni i samouvereni roditeqi – spokojno provedete svoju bebicu kroz prvu godinu ìvota. Podeli}emo s vama male tajne koje }e vam pomo}i da prvih godinu dana sa svojom bebom pretvorite u ~udesnu svetkovinu, jer dolazak svake bebe treba da predstavqa upravo to. Uìvajte u svakom trenutku koji provodite s tim dragocenim stvorewem koje je kro~ilo u va{ ìvot.

SAOBRA]AJ

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

U GU^I OTKRIVENO 877 PREKR[AJA

okom Sabora truba~a u Gu~i, od 6. do 10. avgusta, Policijska uprava ^a~ak preduzela je poja~ane aktivnosti u svim oblastima javne bezbednosti, u ciqu o~uvawa li~ne i imovinske sigurnosti gra|ana. U ovom periodu ostvareno je povoqno stawe javne bezbednosti. Evidentirano je 20 krivi~nih dela, od kojih je najvi{e kra|a (devet), ~etiri

Foto: Milojko Kaloserovi}

krivi~na dela neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga, kao i ~etiri krivi~na dela neovla{}eno dr`awe opojnih droga, dva krivi~na dela te{ka kra|a i jedno krivi~no delo kra|a u poku{aju. Policija je podnela jednu prekr{ajnu prijavu protiv lica koje je naru{avalo javni red i mir, a evidentirane su tri saobra}ajne

nezgode u kojima su dva lica lak{e povre|ena. Saobra}ajna policija svakodnevno je kontrolisala saobra}aj na svim prilazima prema Gu~i i preduzela sve mere da bi gu`ve i zastoji bili izbegnuti. Kontrolisano je 7.686 vozila i otkriveno 877 prekr{aja. Podneto je 360 prekr{ajnih prijava zbog izvr{enih prekr{aja iz Zakona o bezbednosti saobra}aja i

uru~eno 510 zapisnika o prekr{ajima, za koje je predvi|eno izricawe nov~ane kazne u fiksnom iznosu. Zbog vo`we pod dejstvom alkohola iz saobra}aja je iskqu~eno 298 voza~a. Do istre`wewa zadr`an je 31 voza~. Tokom 54. sabora u Gu~i prijavqen je boravak 557 stranih dr`avqawa.

SAOBRA]AJ I PRVA POMO] prvoj pomo}i vrlo je va`no ne pomerati povre|ene osobe iz zate~enog polo`aja, dok na mesto nezgode ne stigne stru~na medicinska pomo}. Druga~ije bi trebalo postupiti samo

POMERAWE POVRE\ENIH u slu~ajevima opasnosti po ìvot i zdravqe povre|enog i spasioca. Postoje ~etiri rizi~ne situacije koje nalaù neodlo`no pomerawe: ako povre|enom preti neposredna opasnost od utapawa, ako je u zoni poàra ili prostoru punom dima, ili je izloèn riziku od eksplozije i kada je u blizini objekta, odnosno vozila kojima preti uru{avawe. U ovakvim uslovima spasavawe je dozvoqeno samo ukoliko spasiocu nije ugroèn ìvot. Prethodno je neophodno proveriti da li povre|eni moè da se pomeri, proceniti koliko je teàk, sagledati da li se povrede mogu pogor{ati, ima li u blizini nekoga da pomogne, postoje li neka pomagala, ima li dovoqno prostora, preko kakvog terena bi trebalo postaviti

povre|ene. Prilikom preme{tawa po`eqno je obratiti pa`wu na slede}e situacije:

1. Postavite se {to bli`e telu povre|enog. 2. Zauzmite {to stabilniji polo`aj sa nogama ra-

stavqenim u {irini svojih ramena. 3. Odr`avajte stabilan polo`aj tela tokom preme{tawa. 4. Pomerajte se lagano, koristite najsna`nije mi{i}e ruku, nogu i le|a.

Ohrabrite se i pozovite povre|enog da sara|uje koliko god je to mogu}e. Obja{wavajte mu svaki postupak koji nameravate da izvedete.

POÊTNI KORACI NA MESTU SAOBRA]AJNE NEZGODE Jasna plan pomo}i }e spasiocima da brzo i efikasno odreaguju u pruàwu prve pomo}i. Iako se teìna i okolnosti nezgode mogu razlikovati, pet osnovnih koraka uvek bi trebalo primeniti: 1. Proceniti mesto nezgode i obezbediti sopstvenu i bezbednost ostalih prisutnih. 2. Za svaku osobu koja se nalazi na mestu nesre}e potrebno je utvrditi da li je svesna, da li di{e, da li jako krvari i moè li da se pomera. 3. Ukoliko je neophodno pruìti neodlo`nu pomo}, obezbediti prohodnost disajnih puteva, primeniti mere oìvqavawa i zaustaviti krvarewe. 4. Pozvati hitnu pomo}. 5. Pruìti dodatne mere prve pomo}i do dolaska medicinske ekipe.

SPASAVAWE IZ VOZILA Ukoliko se osobe koje hitno moraju biti evakuisane nalaze u vozilu, wihovo izbavqewe je tako|e mogu}e primenom Rautekovog hvata. 1. Pri|ite joj sa slobodne strane. 2. Savijte joj ruku u laktu i prihvatite wenu podlakticu svojim {akama u blizini ru~nog zgloba i zgloba lakta. 3. Stojte u polo`aju sa {irokim raskorkom, radi sopstvene stabilnosti. 4. Postepeno izvla~ite povre|enu osobu iz vozila, oslawaju}i je sve vreme na sebe. 5. Ukoliko niste sami, zamolite nekoga za pomo} prilikom izvla~ewa nogu iz vozila. 6. Vucite povre|enog hodaju}i unazad, sve do bezbednog mesta. Prilikom pomerawa povre|enih kori{}ewem Rautekovog hvata, trudite se da im poduprete glavu i vrat i spre~ite wihovo suvi{no pomerawe.

RAUTEHOV HVAT Ako ste sami pored osobe bez svesti, a morate je pomeriti, to moète obaviti pomo}u Rautekovog hvata: 1. Postavite ruke uz wegovo ili weno telo, kleknite im iznad glave i jednu ruku stavite pod vrat povre|enih, a drugu izme|u lopatica. 2. Lagano pomerajte le|a povre|ene osobe napred, dok je ne postavite u sede}i poloàj. 3. Pridràvajte joj ramena, stavite obe ruke pod pazuh povre|ene osobe i uhvatite jednu od wenih podlaktica. 4. Drè}i ruku povre|enog pre|ite iz kle~e}eg poloàja u ~u~aw, noge bi trebale da vam budu razdvojene, a jedno stopalo izba~eno. Zapo~nite podizawe iz ~u~wa u sede}i poloàj. U toj situaciji le|a spasioca moraju biti prava da bi sa~uvao ki~mu od nepravilnog optere}ewa. 5. Hodajte unazad i povla~ite povre|enu osobu sa sobom i pazite na prepreke. (Izvor â&#x20AC;&#x153;Prva pomo}, priru~nik za voza~eâ&#x20AC;?)

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

MARKETING

Novi simbol Kragujevca

STAMBENI KOMPLEKS SMALLVILLE Sloboda. Vi{e vremena za porodicu, posao, obrazovawe i odmor zna~e boqi kvalitet ìvota. Stambeni kompleks Smallville pruà mogu}nost svojim stanarima da postanu stanari najmodernijeg mesta za ìvot u Kragujevcu. Smallville. Novi simbol Kragujevca. Pozicija pored Plaza tr`nog centra i obiqe otvorenih uslu`nih i prodajnih biznisa u okviru kompleksa nudi stanarima Smallvilla nove mogu}nosti. U izgradwi su kori{}eni najnoviji materijali, moderni fasadni sistemi, aluminijum i PVC za vrata i prozore, drvo i granit za podove u stanovima. Po~etna cena kvadratnog metra iznosi 727 evra + PDV. Gara`no mesto je gratis. Na web sajtu www.smallville.rs nalaze se fotografije, kratak video i sve informacije o stanovima i lokalima. Prodaja 034 6352 641.

GORWI MILANOVAC

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

NA GORWOMILANOVA^KOJ PLANINI RUDNIK SVE^ANO OBELE@EN DAN RUDARA SRBIJE

RUDARSTVO [ANSA ZA UBRZANI RAZVOJ SRBIJE

entralna sve~anost odr`ana je u renoviranom Domu kulture koji je u potpunosti adaptiran i ure|en povodom ove sve~anosti i predat na upotrebu me{tanima ove varo{ice. Sve~ano presecawe vrpce ispred renoviranog objekta, uz prisustvo mnogobrojnih zvanica i me{tana, obavili su predsednik op{tine Milisav Mirkovi} i Darko Vukobratovi}, vlasnik kompanija „Kontango“ i „Rudnik“, ina~e investitor gra|evinskih radova na ovom objektu kulture, uz u~e{}e op{tine Gorwi Milanovac. Tokom sve~ane akademije nagra|eno je vi{e od dvadeset rudara iz ~itave Srbije, a prigodne nagrade i priznawa najboqim rudarima u Srbiji, u 2014.godini, uru~io je ministar ru-

darstva i energetike Aleksandar Anti}, koji je tom prilikom izjavio da su rudarstvo i kori{}ewe mineralnih resursa {ansa za ubrzani razvoj Srbije. Ministar Anti} je naglasio da uz racionalno kori{}ewe mineralnih sirovina i moderan zakon o geolo{kim istra`ivawima, i rudarstvo Srbije mo`e da privu~e investitore i da upravo “novi zakon treba da obezbedi balans izme|u interesa investitora i interesa Srbije”. Ministar je tokom ove posete ocenio da je Rudnik olova i cinka na planini Rudnik primer uspe{ne privatizicije, koja je obavqena pre 10 godina. Priznawe za uspe{nu desetogodi{wu saradwu sa kompanijom “Rudnik” predsedniku op{tine Gorwi Milanovac Milisavu

Mirkovi}u uru~io je genaralni direktor kompanije „Rudnik“ Aco Ili}. Dobitnici priznawa su i ministar Aleksandar Anti},

NA VREME PO^ELE PRIPREME ZA GREJNU SEZONU

FORMIRANA RADNA GRUPA e{ewem predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a u ponedeqak je oformqena radna grupa od devet ~lanova, ~iji }e zadatak biti da utvrde i predlo`e mere Javnom komunalnom preduze}u Gorwi Milanovac kako da uspe{no pripremi sistem daqinskog grejawa stanova i poslovnih prostorija u pred-

stoje}oj grejnoj sezoni. Ovu radnu grupu, pored odgovornih i tehni~kih rukovodilaca u gorwomilanova~kom Komunalnom preduze}u, ~ine i predstavnici „Srbija gasa”, nadle`ni na~elnici Op{tinske uprave, ~lanovi Ve}a, predstavnici Nadzornog odbora komunalanog preduze}a i drugi.

- S obzirom na to da Re{ewe stupa na snagu danom wegovog dono{ewa, o~ekujem da }e radna grupa pristupiti odmah zadatku, kako bi se blagovremeno po~elo sa pripremama za obezbe|ivawe grejawa korisnicima u Gorwem Milanovcu. O~ekujem da }e rad ove grupe biti efikasan, na zadovoqstvo, kako korisnika grejawa, tako i onih koji }e doprineti da stanovi koji su prikqu~eni na daqinski sistem grejawa budu topli u toku ovogodi{weg zimskog perioda - rekao je predsednik op{tine Milisav Mirkovi} prilikom formirawa ove radne grupe.

kao i zaslu`ni partneri i saradnici ove kompanije. Dobrodo{licu svim gostima, zahvalnost na saradwi partnerima, kao i srda~ne ~estitke najvrednijim rudarima sa govornice uputio je Darko Vukobratovi}, vlasnik kompanija „Rudnik“, najaviv{i film o Rudniku, koji su na

veoma kreativan na~in uradili mladi autori sa zavr{ne godine Fakulteta dramskih umetnosti, do~arav{i svakodnevnicu i `ivot rudara pod zemqom. Rudni~ka uspe{na kompanija za podzemnu eksplotaciju ruda je povodom Dana rudara organizovala vi{e sve~anosti, koje su pri-

re|ene za zaposlene radnike, wihove porodice i penzionere. Sve~ana atmosfera povodom ovog rudarskog praznika ose}ala se u ~itavoj varo{ici Rudnik, u kojoj su organizovane sportske manifestacije i dru`ewa, uz poslu`ewe to~enog piva, mesa pe~enog bika sa ra`wa, zvuke truba~a...

GORWI MILANOVAC

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

U OP[TINI GORWI MILANOVAC PO^IWE REALIZACIJA PROJEKTA PROGRAMSKO BUXETIRAWE U OKVIRU PROGRAMA EU “EXCHANGE 4”

VE]A KONTROLA JAVNIH RASHODA ovodom primene Sporazuma o saradwi izme|u Stalne konferencije gradova i op{tina i op{tine Gorwi Milanovac, koji je po~etkom godine potpisao predsednik op{tine Milisav Mirkovi}, koji se sprovodi u okviru Programa EU “Exchange 4”, a ti~e se izrade programskog buxetirawa, odr`an je sastanak op{tinskog koordinacionog tima i predstavnika Stalne konferencije gradova. ^lanovi koordinacionog tima su uglavnom predstavnici odeqewa finansija Op{tinske uprave i ra~unovodstvenih slu`bi javnih preduze}a i ustanova iz Gorweg Milanovca. Ina~e, po Zakonu o buxetskom sistemu, sve lokalne samouprave }e morati od 2015. godine da primewuju programsko buxetirawe. Uvo|ewem pro-

gramskog buxetirawa znatno }e se unaprediti transparentnost i kontrola javnih rashoda na svim nivoima vlasti. Prema najavama iz Ministarstva dr`avne uprave i lokalne samouprave, od naredne nedeqe bi}e organizovane posete lokalnim samoupravama, ra-

APOTEKA BLI@A PACIJENTIMA

p{tinska apoteka „Gorwi Milanovac“ uskoro }e dobiti jo{ jednu lokaciju u okviru Doma zdravqa, dogovoreno je na sastanku kod predsednika op{tine Gorwi Milanovac Milisava Mirkovi}a. O ovom predlogu predsednik Mirkovi} je u utorak razgovarao sa direktorkom gorwomilanova~ke apoteke Gordanom Aleksi}, direktorkom Doma zdravqa Dragicom Topalovi}, predsednicom Upravnog odbora Doma zdravqa Milankom \or|evi}, predsednicom Upravnog odbora Apoteke Sawom \urovi} i nadle`nim predstavnicima Op{tinske uprave. S obzirom na to da je bilo nekoliko predloga, formirana je radna grupa, sastavqena od odgovornih u ovim zdravstvenim ustanovama, pravnika i drugih nadle`nih lica, koji }e obi}i i evidentirati postoje}e raspolo`ive lokacije u Domu zdravqa i usaglasiti sa po-

u regionu, za pune rezultate biti potrebno minimum pet godina. “Proces je slo`en i treba ga shvatiti veoma ozbiqno, jer se rok po Zakonu o buxetskom sistemu ne}e pomerati, tako da }e svi nivoi vlasti morati da izrade takve buxete za 2015, do kraja 2014. godine”, kazao je Peri{i}.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Ramunas Janusauskas ocenio je da je Srbija posve}ena reformama i vladavini prava, i da je prelazak na programsko buxetirawe “krupan korak” u tim reformama. On je objasnio da je re~ o novom na~inu planirawa i raspore|ivawa buxetskih sredstava, koji }e podsta}i konkurentnost me|u buxetskim korisnicima. Janusauskas je dodao

OP[TINSKA APOTEKA „GORWI MILANOVAC“ USKORO DOBIJA JO[ JEDNU LOKACIJU U OKVIRU DOMA ZDRAVQA

di edukacije zaposlenih o na~inu prelaska na takav vid buxetirawa i o strate{kom planirawu. Predsednik SKGO Zoran Peri{i} ocenio je da uvo|ewe programskog buxetirawa predstavqa veoma zahtevan zadatak za lokalne samouprave, i da }e, prema iskustvima zemaqa

trebama apotekarske ustanove. Ina~e, trenutno je aktuelna i izrada projektne dokumentacije za parterno ure|ewe Doma zdravqa, tako da }e u skorijoj budu}nosti ova ustanova dobiti kako funkcionalan, tako i novi vizuelni identitet. Prema re~ima predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a, interes da op{tinska apoteka bude sme{tena u blizini pacijenata je vi{estran, a ova odluka bi trebalo da doprinese i poboq{awu nivoa usluga, kako apotekarske ustanove, tako i Doma zdravqa. Na sastanku sa predsednikom Mirkovi}em bilo je govora i o prevazila`ewu problema na relaciji Dom zdravqa i Bolnica. Kako je rekao predsednik op{tine, bi}e preduzete sve neophodne mere, da ne bi bili ugro`eni pacijenti Gorweg Milanovca, {to bi trebalo da bude primaran interes i obe ove zdravstvene ustanove.

da je posebno va`an i monitoring realizacije projekta, jer mora da postoji potvrda svih delova i etapa sprovo|ewa. Projekat uvo|ewa programskog buxetirawa sprovodi SKGO, u okviru programa “EU Exchange 4” koji finansira EU, a wime rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Program je usmeren na uvo|ewe evropskih modela funkcionisawa lokalnih samouprava.

GRA\EVINSKI RADOVI NA OBJEKTU DOMA KULTURE PO^IWU SLEDE]E SEDMICE

ZAVR[ETAK RADOVA U APRILU 2015. ra|evinski radovi na savremenom i modernom objektu budu}eg Doma kulture u Gorwem Milanovcu, koji }e ulep{ati centralni deo grada i doprineti unapre|ewu kulturnog `ivota, a na koji Milanov~ani ~ekaju du`e od 50 godina, po~iwu u ponedeqak, 18.avgusta, najavio je predsednik op{tine Milisav Mirkovi}. Posle svih priprema, obavqenih prema zakonskoj proceduri i po isteku rokova, kao i nakon aktivnosti i mera, preduzetih radi sanacije posledica elementarnih nepogoda, stekli su se uslovi da i zvani~no bude zapo~eta jo{ jedna op{tinska investicija. Sredstva za potpunu rekonstrukciju Doma kulture su obezbe|ena i u prvoj fazi radovi }e ko{tati oko 85

miliona dinara. U toku su pripreme za raspisivawe tendera i za radove predvi|ene u drugoj fazi, ~iji je zavr{etak planiran do 23. aprila 2015.godine. U postupku javne nabavke na tender se javilo deset izvo|a~a radova {irom Srbije, dok je posao, na osnovu bodovawa nadle`ne komisije, dobila gra|evinska firma „Sloga construction“ iz Kragujevca. Po{to je izabran nadzorni organ, formirana je i op{tinska radna grupa, na ~elu sa na~elnicom Op{tinske uprave, sastavqena od stru~nih lica, sa koordinatorima arhitektom Predragom Dabi}em i gra|evinskim in`ewerom Poqinom Quti}, koji }e kontrolisati kvalitet i dinamiku gra|evinskih radova, i sa~iwavati blagovremene izve{taje

za organe lokalne samouprave. -Sigurna sam u potpunosti da }e se svi radovi obavqati po predvi|enom planu i dinamici. Odabrani koordinatori }e biti veza izme|u gra|evinaca, nadzornika i lokalne samouprave. Oni su i do sada pokazali visok stepen profesionalizma, kada smo realizovali i druge

op{tinske investicije, tako da imamo iskustva. Obezbe|ena su sredstva, odabrani su stru~na lica i radna snaga, tako da }emo uspe{no obaviti i ovaj posao koji je poveren Op{tinskoj upravi, kao nosiocu radova - rekla je povodom po~etka radova na~elnica Op{tinske uprave Gorica Petrovi}.

RE[EWA O NADOKNADI PRETRPQENE [TETE

ZAKON ODREDIO USLOVE I PROCEDURU p{tinska uprava SO Gorwi Milanovac svakodnevno sprovodi upravni postupak i donosi re{ewa, na osnovu kojih }e biti pruèna pomo} ugroènim i doma}instvima o{te}enim tokom majskih elementarnih nepogoda. Radna grupa Op{tinske uprave SO Gorwi Milanovac za sprovo|ewe upravnog postupka za dodelu pomo}i utvr|ene Zakonom o otklawawu posledica poplava u Republici Srbiji, formirana je re{ewem na~elnice Op{tinske uprave Gorice Petrovi}. Ona svakodnevno obavqa poslove sprovo|ewa upravnog postupka i to prema Programu obnove poru{enih i o{te}enih stambenih objekata na podru~jima poplavqenim tokom maja ove godine, koji je nedavno usvojen na sednici Vlade Republike Srbije. Prema ovom dràvnom programu, a na osnovu komisijskog

procewenog stawa, predvi|eni su striktno uslovi i zakonske procedure, koje o{te}eni gra|ani treba da ispuwavaju, da bi dobili re{ewe o nadoknadi pretrpqene {tete. U maloj sali gorwomilanova~ke op{tine i u mesnim zajednicima ve} vi{e dana se sprovodi upravni postupak u direktnom razgovoru sa pozvanim o{te}enim gra|anima, koji su obavezni da priloè potrebnu dokumentaciju. Re{ewa o dodeli dràvne pomo}i donose lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Prilikom odlu~ivawa, pored ostalog, bi}e uzimane u obzir ~iwenice da je {teta prijavqena po zakonu, da je ona nastala kao posledica poplava i klizi{ta u maju 2014. godine, da su objekti na kojima je {teta prijavqena u vlasni{tvu podnosioca prijave i da su oni u wima stalno ìveli.

IVAWICA

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

SE]AWA Brat poznatog graditeqa i profesora Kirila Savi}a i suprug pesnikiwe Jele Spiridonovi}, Vladislav Savi} je ostao u senci ovih dveju li~nosti, iako je i sam bio veliki intelektualac i zasluìo va`no mesto u srpskoj istoriji i kulturi ada smo avgusta pro{le godine u “â~anskog glasu” pisali o Kirilu Savi}u, projektantu srpskih i ruskih èlezni~kih pruga i profesoru Gra|evinskog fakulteta u Beogradu, wegovom bratu Vladislavu poklonili smo sasvim malo prostora, ostaviv{i sebi mogu}nost da se ovom izuzetno interesantnom li~nosti nekom drugom prilikom detaqnije bavimo. înimo to u ovom broju, uvereni da bar delimi~no ispravqamo nepravdu prema ~oveku koji je, zahvaquju}i poslovi~nom srpskom nemaru, prepu{ten zaboravu, a da to svojim ìvotom i delom nije zasluìo.

JEDAN OD SAVI]A IZ IVAWICE Bave}i se poreklom familije Savi}, novinar Emilijan Proti} se oslonio na saznawa do kojih je do{ao ivawi~ki trgovac Radojica Jeremi}, kada se bavio rodoslovom svoje familije. Jeremi} je, zapravo, prona{ao da “jednu od grana wegove familije ~ine Savi}i iz Sve{tice, sela koje je odavno ve} u ataru same Ivawice”. - Po porodi~nom predawu zajedni~ki predak im je Mijailo Axem, zvani Lojko, koji je oteran u Persiju da se bori na turskoj strani i

Vladislavqev brat Kirilo

otuda se ìv vratio. Imao je jo{ ~etiri brata. Oko 1700. godine Turci su zapalili selo Osonicu, koje je tada pripadalo draga~evskom srezu, i ubili Mijailovog oca. Deca su se spasila bekstvom i sklonila kod ujaka u selo Lisu, koje je tada tako|e pripadalo Draga~evu. Ujak ih je rasturio po slu`bi u okolna sela. Tako se Sava obreo u Sve{tici. Tu se oku}io, oènio i stekao veliku porodicu. U svojim “Se}awima” na staru Ivawicu Jeremi} je napisao “da ih danas od Save ima oko 20 doma}instava, vredni su, bistri, zauzimqivi i umeju da se sna|u” beleì Proti} u prilogu za „Uì~ki zbornik” (28/ 2002). Iz zajedni~ke kolevke, nagla{ava Proti}, iza{li su qudi koji su “svojim ìvotom i delom ostavili dubok trag ne samo u svom zavi~aju, nego i u Srbiji”. Sam~o Savi} (1851 - 1910) je bio pismen ~ovek, delovo|a u ivawi~koj op{tini, jedan od osniva~a mesnog odbora Radikalne stranke i narodni poslanik. Wegov mla|i brat Miqko slovi za prvog seqaka - socijalistu, a politikom se bavio i Sam~ov sin Qubomir, istaknuti socijalista i odgovorni urednik “Radni~kih novina”. Kirilo i Vladislav su sinovi ivawi~kog trgovca

KO JE BIO

VLADISLAV SAVI]? Radivoja, a majka im se zvala Anica. Porodica se iz Sve{tice rano preselila u varo{icu, gde je Radivoje u glavnoj ulici otvorio radwu. U popisu iz 1863. godine zabeleèno je da je u wegovom posedu bila ku}a od slabog materijala, tre}ina o~evine i komad livade, da je imovina vredela 93 dukata, a mese~ni prihod od trgovine iznosio 16 talira. U vreme popisa Radivoje je imao 34, Anica 24 godine, a u porodici je bilo i troje dece. Supru`nici }e tokom zajedni~kog ìvota izroditi ukupno 13 potomaka, a najdaqe }e, u svom ìvotnom i profesionalnom putovawu, sti}i Kirilo (1870 -1957) i Vladislav, ro|en tri godine posle brata, a preminuo samo mesec dana posle wega. OD UÎONICE U BIV[OJ PEKARI DO EVROPSKIH UNIVERZITETA Vladislav je, kao i brat mu Kirilo, {kolovawe zapo~eo u zavi~aju, a se}awa na prve {kolske dane sa~uvana su u wegovom autobiografskom spisu “Listovi na vetru”. - U mojoj palanci nije bilo javnih {kolskih zgrada. U~ionice za svaki razred odvojeno, uzimala je op{tina u najam od privatnih lica. Ve}inom su to bile pre|a{we kr~me kojih je bio veliki broj u palanci. Drugi razred sam u~io u najmqenoj zgradi, biv{oj pekari. Hlebna pe} ulazila je duboko u u~ionicu i deca ka`wena zatvorom bila su zatvarana u tu pe}. Ona je, razume se, bila hladna, {tampanih uxbenika nije bilo, jedino bukvari. U~iteqi su improvizovali svoja predavawa, ra~unawe na tabli, a zemqopis pomo}u mapa koje su visile na zidovima u~ionice. Tre}i i ~etvrti razred zavr{io sam u jednoj istoj u~ionici, gde smo mogli na}i mesta svi u~enici oba razreda kojima je predavao jedan isti u~iteq. Deca nisu bila optere}ena u~ewem. Kod ku}e nije bilo nikakvih {kolskih zadataka i sve se zasnivalo na pam}ewu onoga {to je u~iteq na ~asu govorio. U {kolu se i{lo po dva ~asa pre i po dva ~asa posle podne - se}ao se Vladislav Savi}.

Fotografija Vladislava Savi}a na wegovom radnom stolu, koji se danas nalazi u Biblioteci u Ivawici

Realku je poha|ao u Uìcu, ispit zrelosti poloìo 1889. godine, a onda, po ugledu na starijeg brata, otpo~eo studije gra|evine u Beogradu. Rano je ostao bez oca - hraniteqa porodice, pa mu je dobrodo{la dràvna stipendija, koju su dobijali odli~ni studenti siroma{nog stawa. Ovu prinadle`nost je, me|utim, izgubio kada je, 1894. godine, kao predsednik Udruèwa studenata, podrào rezoluciju protiv tada{we vlade. Jo{ dok je studirao u Beogradu i za cimera imao Branislava Petronijevi}a, kasnije poznatog filozofa i profesora, Vladislav je, osim za tehniku, ispoqio àrko interesovawe za filozofiju i kwièvnost. U Cirihu, gde se 1895. upisao na Politehniku, imao je sre}u da stanuje kod profesora klasi~ne filologije u gimnaziji i da se druì sa wegovim sinom. Bogata biblioteka i nesebi~nost iskusnog znalca klasike, uvela ga je u svet anti~ke poezije, drame i filozofije. Ve} naredne godine, mladi

Srbin, `eqan znawa iz raznih oblasti, sti`e u Pariz, gde nastavqa studije, ali i pose}uje galerije i muzeje, prati kulturne doga|aje i u~i strane jezike. Radi usavr{avawa engleskog jezika iz prestonice Francuske odlazi u London, gde }e, iz dela onda-

{wih najboqih engleskih pisaca, upoznati religiju, filozofiju i umetnost dalekih Indije i Kine. Za vreme boravka u Engleskoj zainteresovao se i za `urnalistiku, koja }e kasnije postati wegova glavna preokupacija. Wegove dopise iz Londona objavio je srp-

IVAWICA

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

SE]AWA

Deo Vladislavqeve biblioteke

ski list “Dubrovnik”, koji je izlazio u Dubrovniku, a ure|ivao ga je Antun Fabris. KAKO JE IN@EWER POSTAO NOVINAR I DIPLOMATA Sa diplomom gra|evinskog inèwera i znawem pet stranih jezika Vladislav se 1898. vra}a u Srbiju i stupa u dràvnu slu`bu, najpre u Ministarstvu gra|evina, a zatim kao op{tinski inèwer u Leskovcu. Od ranije zadojen idejama socijalne pravde, on u~estvuje u stvarawu socijalisti~kog pokreta i Radni~kog dru{tva i postaje omiqen me|u me{tanima, naro~ito radnicima. Ali, zbog politi~kog delovawa “inèwer Vlada”, kako su ga Leskov~ani iz milo{te zvali, biva prinu|en da napusti ovaj grad. Odlazi u Rusiju, gde na Kavkazu gradi prugu, ali ne zadugo, jer mu je sudbina namenila druga~iji ìvotni put i profesiju koja se umnogome razlikovala od one za koju se od{kolovao. Do mladih inèwera dopro je glas da moskovski liberalni list “Russkoje Slovo” traì dopisnike iz ~itave zemqe. Vladimirov kolega Andrejev predloìo je da nekoliko inèwera po{aqe svoje dopise sa Kavkaza. Sve je to Vladislavu delovalo kao puka igra, ali jedino je wegov prilog objavqen, a stigao mu je i prvi honorar. Saradwa se nastavqa, srpskom inèweru stiè poziv da do|e u Moskvu. înilo mu se da sawa kada je u redakciji susreo

svog zemqaka Milana Bojovi}a, sa kojim se poznavao jo{ iz Ivawice, jer su im ku}e bile u istoj ulici, jedna naspram druge. Bojovi}, jedan od stubova redakcije, uspeva da nagovori Savi}a da ostavi posao inèwera i posveti se novinarstvu. Ubrzo }e doju~era{wi graditeq pruga oti}i za dopisnika ruskih novina u London, gde 1906. godine postaje ~lan Udruèwa stranih korespondenata. Dve godine kasnije ponovo je u domovini, jer se, u vrema politi~ke krize izazvane aneksijom Bosne i Hercegovine, odazvao pozivu ministra inostranih poslova Milovana Milovanovi}a da u Beogradu prihvati du`nost {efa Presbiroa pri ovom ministarstvu. Nove obaveze ga nisu spre~ile da sara|uje sa stranim listovima, engleskim “Dejli telegrafom”, francuskim “Eko de Pari” i italijanskim “Korijere dela sera”. Svojim izve{tajima, koje su i kolege i ~itala~ka publika smatrali proizvodima izuzetnog dara za pisawe i opaàwe, Vladislav doprinosi da se na Zapadu stvori prava slika o zbivawima na Balkanu, ìvotu i te`wama na{eg naroda. Naro~ito u vreme balkanskih i Prvog svetskog rata, u kome je u~estvovao kao dobrovoqac. Sa vojskom je pre{ao Albaniju i stigao na Krf, odakle ga je na{a vlada poslala u Veliku Britaniju da upozna saveznike sa borbom i stradawima srpskog naroda. Bio je to po~etak Savi}e diplomatske misije.

PISAC POLITI^KIH I KWI@EVNIH DELA Borave}i u Engleskoj, odrào je brojna predavawa u politi~kim klubovima i na univerzitetima, a slu{aoce osvajao ne samo govorni~kim darom, ve} i svojom markantnom pojavom, elegantnim odevawem i prefiwenim manirima. U Londonu 1917. godine na engleskom objavquje kwigu “Rekonstrukcija Isto~ne Evrope”, sa predgovorom Xejmsa Frejzera, pisca ~uvene “Zlatne grane”. Sa istim zadatkom srpska vlada Vladislava upu}uje u Ameriku, gde propagira stvarawe Jugoslavije i objavquje delo “Jugoisto~na Evropa - glavni problem svetskog mira”. Povremeni susreti sa poznatim nau~nikom Nikolom Teslom prera{}e u dugotrajno i iskreno prijateqstvo. Po zavr{etku Prvog svetskog rata, junaka ove pri~e zati~emo na du`nostima generalnog konzula u Wujorku, Be~u, Minhenu i Trstu, da bi odatle “bio proizveden za opunomo}enog ministra na strani”. Kada se ~inilo da je wegova diplomatska karijera u nezaustavqivom usponu, neo~ekivano je prekinuta. Vladislav Savi} je penzionisan 1928. godine. Intelektualno i duhovno bogat i nimalo gord, on nastavqa da se bavi publicisti~kim, kwièvnim i prevodila~kim radom. Objavquje kwige “Vudri Vilson”, “Bugarska”, “Kuda ide Indija”, “Sloveni i Velika Britanija” i druge, drì

javne govore protiv nadolaze}eg fa{izma, zbog ~ega ga Gestapo blagovremeno stavqa na crnu listu. Kapitulacija Jugoslavije ga zati~e u Kotoru, odakle, strahuju}i od nema~ke odmazde, prelazi u Split. Kada su Nemci, 1943. godine, okupirali Dalmaciju, prelazi na Vis, odakle biva preba~en u Bari, gde se pridruìo savezni~koj vojsci. Posle oslobo|ewa ìvi u Beogradu. Iz wegovog pera izlaze kwiga “Nikola Tesla - na{ prvi veliki ambasador u SAD” i bro{ura “Miqko Savi} - seqak socijalista”. U ovom periodu nastaju i wegovi romani, pripovetke i drame. @IVOTNI SAPUTNIK PESNIKIWE JELE SPIRIDONOVI] Nedovoqno se zna o privatnom ìvotu ovog izuzetnog ~oveka. Poznato je da je od mladosti drugovao sa Jovanom Skerli}em, Jovanom Du~i}em, Bogdanom Popovi}em i drugim intelektualcima koji su blagovremeno uo~ili i veoma cenili wegove literarni dar. Oènio se tek kada je imao ~etrdeset godina, a izabranica wegovog srca bila je Jela Spiridonovi} (1890 1974), sedamnaest godina mla|a od wega. Fotografije govore da je bila veoma lepa, a biografski podaci da joj se moglo pozavideti i na poreklu i obrazovawu. Ro|ena je u uglednoj {aba~koj porodici, od oca Mihaila, lekara, i majke Olge. Wen deda, po o~evoj liniji zvao se Jawa Sklepas, bio je Grk

Vladislavqeva supruga Jela Spiridonovi} (po svemu sude}i tetka po o~evoj liniji glumice Olge Spiridonovi})

i ìveo u Atini. Kada je imao deset godina, oteli su ga Turci, sa grupom vr{waka, i odveli iz domovine. Sticajem ~udnih okolnosti, de~ak je, posle mnogo lutawa, stigao do Srbije i konaka kneza Milo{a Obrenovi}a, koji mu je dao ime Jovan Spiridonovi}. Postao je vrstan majstor, ìveo u Beogradu i sa suprugom Jelenom imao petoro dece koja su posle wegove smrti nasledila imovinu vrednu nekoliko hiqada dukata. Mihailo, najmla|i Jawin sin a Jelin otac, studirao je medicinu u Be~u, a potom kao okru`ni fizikus radio u [apcu. Osim posve}enosti pozivu, krasile su ga i druge vrline - razumevawe za siroma{ne pacijente, zbog kojeg je prozvan “sirotiwska majka”, i kwièvni dar (napisao je zbirku pripovedaka koja je posle rata nestala). Jela je gimnaziju zavr{ila u rodnom gradu, a filozofiju studirala u Trstu, na univerzitetu Notre Dame de Sion. Za Vladislava Savi}a udala se 1913. godine i sa wim ìvela sve do wegove smrti 1957. godine. Prou~avala je filozofe i mistike, pisala i objavqivala pesme, pripovetke i eseje, dobijala pohvale i kritike, sve do posle Drugog svetskog rata, kada je gurnuta u zaborav, samo zbog toga {to je za vreme okupacije kod Srpske kwièvne zadruge objavila zbirku eseja.

Iako su podaci o braku Vladislava i Jele veoma oskudni, nema razloga za sumwu da je ovo dvoje qudi, osim qubavi, vezivala duhovna srodnost i veliko razumevawe. Posle Vladislavqeve smrti Jela je objavila pripovetke svoga muà i sama napisala pogovor, kojim je obuhvatila wegov celokupan ìvotni put i stvarala{tvo. Trudila se da izbegne li~ni ton i u tome, zahvaquju}i svom umu i obrazovawu, umnogome uspela. “Nismo imali priliku u na{em ve} tako dugom ìvotu susresti li~nost tako visokih umnih kvaliteta, superiorne inteligencije i sna`na intelekta”, pi{e Jela o svom suprugu, a potom isti~e i wegovu skromnost: - Mi koji smo imali privilegiju da ga prisno poznajemo moramo re}i: da uspeh li~ni nikada nije bio wegov ciq, no slu`ba i predanost ne~emu van wega samog, a to je, kako u wegovoj mladosti tako i u zrelome dobu, bila ona strasna àrka qubav prema onoj, maloj, skromnoj: Srbijici na{oj. Vladislav i Jela nisu ostavili potomstvo, a svoju bogatu biblioteku on je zave{tao osnovnoj {koli u zavi~aju. O legatu Vladislava Savi}a, kao i wegovog starijeg brata Kirila, danas brine Biblioteka “Svetislav Vulovi}” u Ivawici. Emilija Vi{wi}

TV PROGRAM

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

IVAWI^ANI NA SLETU PLANIANARA U BIH

DANI JAPANA U IVAWICI

“[KOLA @IVOG SVETA”

OSVOJILI VRH VLA[I]A a sletu planinara BIH koji je tokom vikenda odr`an na Vla{i}u, u~estvovalo je i desetak planinara iz Srbije, predvo|enih ~lanom UO Planinarskog saveza Srbije, na{im sugra|aninom Acom Markovi}em. On navodi da su ih doma}ini iz Bosne veoma lepo do~ekali, {to je odu{evilo Ivawi~ane. Me|u doma}inima je bio i predsednik Planinarskog saveza Bosne i Hercegovine, kao i ~lanovi wihovih planinarskih dru{tava. “Na{i omladinci su u~estvovali u tradicionalnim igrama: nadvla~ewe konopca, bacawe kamena s ramena, tr~awe u xakovima, ali smo u~estvovali i u planinarskom delu takmi~ewa. Osvojili smo vrh Vla{i}a od 1.943 metra, {to nije bilo nimalo lako. S obzirom na to da nam toplo vreme nije i{lo na

IVAWICA

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

Domu kulture }e, od 13. do 25. avgusta, biti odràni “Dani Japana”. Manifestacija je po~ela otvarawem izlo`be tradicionalnih ukijo grafika u holu Doma kulture. Sugra|ani }e imati priliku da uìvaju u vrednoj kolekciji, me|u kojima su i grafike jednog od najpoznatijih umetnika ovog stila Utagawa Hiroshige. Ukijo se prevodi kao “{kola ìvog sveta” ili “plutaju}i svet” i predstavqa originalno budisti~ko poimawe egzistencije, po kojem jedino {to je sigurno u svetu, jeste stawe budnosti u nama samima. Ove grafike su svedo~anstvo kulture ìvqewa japanske gra|anske klase 17. i 18. veka i predstavqaju motive i teme iz svakodnevnog ìvota: pozori{te, kurtizane, glumce, pejsaè, biqni svet, fantasti~ne mitovi… Pored kolekcije ukijo grafike, u velikoj sali Doma kulture bi}e organizovana retrospektiva filmova ~uvenog japanskog rediteqa Akira Kurosave. Kako najavquju organizatori, bi}e prikazano pet filmova.

LESKOVA^KA KWI@ARA POSTAVILA [TAND U CENTRU GRADA

LAK[E DO KWIGE

ruku, uz dobro dru`ewe i raspolo`ewe, sve prepreke smo uspe{no savladali”, naveo je Markovi}. Pored Markovi}a, koji je i predsednik ovda{weg Planinarskog dru{tva „Golija“, na sletu na Vla{i}u u~estvovali su i na{i mladi sugra|ani Milan Radivojevi} i Uro{ Jeli}.

ve ve}a dostupnost kwiga na internet stranicama, kao i druga~iji stilovi ìvota, razlog su slabe ponude kwiga u na{em gradu. U Ivawici kwiàra skoro i da nema, a na{i sugra|ani naj~e{}e po kwigu idu u biblioteku. A oni koji odlu~e da sebi, ili prijateqima kupe omiqenu kwigu, moraju malo vi{e da se potrude. Ovog leta, kwiga je stigla do wih. Kwiàra “Sto{i}” iz Leskovca omogu}ila je Ivawi~anima da na najlak{i na~in do|u do kwiga, jer je postavila {tand u centru grada, na kome je ponudila veliki broj naslova.

Prema re~ima jednog od prodavaca na {tandu, me|u najtraènijim su dela Gijoma Musoa i Haleda Hoseinija, ali se kupuje i literatura Robina [arme i Luize Hej, koja se bavi popularnom psihologijom, dok se “Mo} podsvesti” Xozefa Marfija uvek dobro prodaje. “Od doma}ih autora naj~itaniji je Svetislav Basara, a “Posledwa no} u Parizu”, Jelene Ba~i} Alimpi}, neizostavna je literatura Ivawi~anki. Prodaja je dobra, a qubiteqi dobre literature na|u i vremena i novca za èqenu kwigu”, kaè jedan od prodavaca.

IVAWI^ANIMA DVE MEDAQE NA ME\UOP[TINSKIM IGRAMA U NOVOM PAZARU

FUDBALERI I PLANINARI OSVETLALI OBRAZ osle ~etvorodnevnih èstokih borbi u 15 sportskih disciplina, u Novom Pazaru su, progla{ewem najuspe{nijih ekipa i pojedinaca i dodelom pehara i medaqa, zavr{ene 51. me|uop{tinske igre, popularno nazvane MOSI. U~estvovalo je 1.700 sportista iz 26 gradova iz BIH, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije. Boje ivawi~ke op{tine branilo je wih pedesetak, i to vrlo uspe{no, kaè sekretar Sportskog saveza Ivawice Miladin Boòvi}. - Sjajni su bili planinari iz kluba „Stari Vlah“ koji su osvojili zlatnu medaqu, u konkurenciji 16 gradova. Obraz je osvetlala i ekipa malog fudbala, kojoj je pripalo srebro, nakon {to je u dramati~noj utakmici u posledwim minutima izgubila od doma}ina. Odbojka{ice, stonoteniseri i odbojka{i na pesku su ~etvrti. Sve u svemu, veoma smo zadovoqni postignutim - isti~e Boòvi}.

SPORT - MOST SARADWE IVAWICE I PLU@INA

PRO[IREWE SARADWE I BRATIMQEWE

a pripremama u Ivawici su i polaznici {kole fudbala iz Pluìna. Wih predvodi Jovo Me|edovi}, ro|eni Nik{i}anin, koji je skoro pre dve decenije, igrao fudbal u Ivawici. [ezdesetak polaznika ove {kole, koji treniraju na pomo}nom stadionu FK „Javor“, sme{teno je u hotelu „Park“. Zanimqivo je da je Me|edovi}, koji je na ~elu te ekipe, biv{i fudbaler Javora koji se, kako kaè, uvek rado vra}a u ovu varo{. O tome u kakvoj uspomeni mu je ostala Ivawica, govori i wegova èqa da se op{tina Pluìne, u kojoj trenutno ìvi, i na{ grad pobratime. “Puno mi je srce jer se nalazim u gradu u kojem sam proveo najlep{e trenutke ìvota. Pluìne je grad sli~an Ivawici, kako u tu-

risti~kom smislu, tako i po gostoprimqivosti me{tana. U Ivawici sam ìveo tri godine, pa bih voleo i da ova dva grada uspostave saradwu, ne samo u sportu, ve} i na drugim poqima”, rekao je Me|edovi}. [kola fudbala iz Pluìna osnovana je pre ~etiri godine za mali{ane, uzrasta od sedam do trinaest godina, i kako kaè Me|edovi}, odli~no sara|uje sa tamo{wom op{tinskom upravom. “Znaju}i da sam ostavio pozitivan trag u Ivawici, predsednik op{tine Pluìne Miju{ko Bajagi} izrazio je èqu da decu iz {kole odvedemo u Ivawicu, kako bi videla ovo prelepo mesto i gostoprimqive qude koji su nas do~ekali. Zbog toga bih èleo da se ova dva grada pobratime”, kaè Me|edovi}.

SPORT

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

NAJNOVIJI PODVIG BICIKLISTA STEFANA LUKI]A I VLADANA PAJI]A

PUTEVIMA SRPSKE VOJSKE

a~anima je ~lan Outdoor kluba Spartan warriors Stefan Luki} (23) odavno postao poznat po svojim biciklisti~kim putovawima po balkanskim i zemqama biv{e Jugoslavije. Ovoga puta je zajedno sa klupskim drugom Vladanom Paji}em ostvario jo{ jedan svoj veliki san da biciklom pohodi putevima srpske vojske, preko Crne Gore, Makedonije, Albanije... Da su odabrali pravi trenutak, svedo~i i istorijska ~iwenica da u 2014. obele`avamo stogodi{wicu Prvog svetskog rata. - @eleli smo da odamo po~ast svim vojnicima koji su morali, a ne kao mi hteli, da idu na Krf. Na{e putovawe trajalo je 16 dana. Iz ^a~ka smo krenuli ka Kopaoniku, nastavili preko u Crne Gore, odakle smo po~eli uspon na predivne Komove, koji su

nam pokazali svu svoju surovost ~ak i u letwim mesecima. Preko Mate{eva i Lijeve reke, strmim i uskim pu-

tem, koji krije neverovatne lepote ovih predela, po{li smo u Podgoricu. Put nas je daqe vodio ka Tuzi i gra-

ni~nom prelazu Boàje, gde smo u{li u Albaniju - pri~a Stefan Luki}. Mlade â~ane u Albaniji su sa~ekali qubazni doma}ini. U svakom mestu su govorili srpski i nisu krili odakle dolaze. Put kroz ovu zemqu vodio ih je do Dra~e, grada Fier, u kome radi Udruèwe Srba u Albaniji. U Fieru su sreli i vreme{nog starca koji pamti boravak Srba u ovom gradu. - ôvek ima 104 godine, mnogo voli Srbe i pristao je da snimimo intervju ~ije }emo delove prikazati u na{em dokumentarnom filmu. Daqe nas je o~ekivao pakleni uspon na planinu Cika, do na-

cionalnog parka Logara. Uspon kre}e od nula i zavr{ava se na hiqadu metara nadmorske visine. Potom je usledio, mo`da, najlep{i deo puta. Uz albansku obalu Jonskog mora vozili smo se do prelepog grada Saranda, na krajwem jugu. Ovde se nalazi i luka iz koje smo isplovili ka Krfu, gde smo, u istoimenom gradu, imali neverovatan do~ek u Srpskoj ku}i i Dru{tvu srpsko-ruskog prijateqstva. Na Krfu smo ostali nekoliko dana ka`e Stefan. Povratak u ^a~ak zapo~eli su iz Lefkima, na jugu Krfa, odakle su isplovili za Igumenicu. Na severu Gr~ke ~e-

kali su ih planine i velike uspone, za koje “~inilo nam se nema kraja”. Preko Jawine i Kasotrie, nastavili su ka Albaniji i gradu Pogradecu na Ohridskom jezeru, Svetog Nauma, Makedoniji. Posle nekoliko dana provedenih u Ohridu, dvo~lanu ekipu je do Skopqa neprestano pratila ki{a. Potom su usledili dobro poznati pravci od Kumanova do Ni{a i na kraju do ^a~ka, startnog mesta. Za 16 dana grafi~ki dizajner Stefan Luki} i wegov kompawon, apsolvent ekonomije, Vladan Peji} na biciklama su pre{li 2.100 kilometara. Z. J.

PRED KRAJ SPORTSKOG LETA

MALI FUDBAL NA MEDICINSKOM PLIVAWE

U PONEDEQAK MARATON U OV^AR BAWI

a igrali{tu kod Medicinske {kole, popularnom Medicinskom, u ponedeqak je zvani~no otvoren turnir u malom fudbalu “Fuca 2014”. U~estvuje deset ekipa, Conect, FS Plasio, Qubi~ni, Qubi}, Kafe Kapetan, VS Plast, Mladost radost, Bo`d, Panekspres i Hladno pivo. Ekipe su podeqene u dve grupe. Za vikend bi treblo da budu odigrane finalne i polufinalne utakmice.

Finale turnira “Fuca 2014” ozna~i}e kraj sportskog leta na Medicinskom. Kao i prethodne godine, Mesna zajednica “3. decembar” organizovala je ovog leta ko{arka{ki turnir “Zicer 2104”, “Beach volley” i “Fucu 2014”. Ciq je, kako ka`u organizatori, da mladi provedu raspust uz sportske aktivnosti i dru`ewe sa vr{wacima. Z. J.

“NIS OTVORENA [KOLA TENISA” REALIZOVANA U ^A^KU

BESPLATNO ZA NAJMLA\E eniski savez Srbije i kompanija NIS organizovali su pro{le subote, na Gradskom trgu, “Otvorenu {kolu tenisa 2014”. Na dva mini sportska terena igrala su deca od {est do deset godina. Svi u~esnici imali su priliku da, uz stru~an nadzor trenera, besplatno savladaju osnovne ve{tine tenisa. Najboqi mladi igra~i dobili su prigodne nagrade.

T bog visokog vodostaja Zapadne Morave, 2. avgusta je otkazan tradicionalni Ilindanski pliva~ki maraton u Ov~ar Bawi. Kako organizatori najavquju, maraton }e biti odr`an u ponedeqak, 18. avgusta. Prijava takmi~ara je u 10 ~asova u centru Ov~ar Bawe. Trka zadovoqstva “Borivojeva tabla”

startuje u 12 ~asova, a glavna od manastira Nikoqe do centra Bawe, sat kasnije. I ovog puta najzaslu`niji za odràvawe tradicionalnog pliva~kog maratona su mesna zajednica Ov~ar Bawa, Turisti~ka organizacija â~ak, Pliva~ki klub â~ak i Sportsko rekreativni centar “Mladost”. Z. J.

RIBOLOV

ZLATNI KOTLI] dru`ewe sportskih ribolovaca “Gra-

dac” organizuje 23. avgusta 13. “Zlatni kotli} â~ka”. Takmi~ewe u pripremawu ribqe ~orbe bi}e odràno na terenima Sportsko-rekreativnog centra “Mladost”, kod Moto kluba “Man~ula”. Prijava ekipa po~e}e u 10 sati, priprema ~orbe u 12, a progla{ewe pobednika oko 16 ~asova. Za najboqe kuvare organizatori su i ovoga puta pripremili nagrade. Pokroviteq 13. “Zlatnog kotli}a” je grad â~ak. Svi zainteresovani za u~e{}e na ovom takmi~ewu detaqnije informacije mogu saznati pozivom na broj 064/ 19 - 119 - 58.

U avgustu i septembru “NIS otvorena {kola tenisa” bi}e realizovana u jo{ sedam srpskih gradova. “Otvorena {kola tenisa” zaìvela je pre tri godine, kao deo NIS-ovog korporativnog programa “Energija sporta”, ~iji je ciq da podrì de~ji sport, promovi{e zdrav ìvot, ali i profesionalizam i razvoj mladih. Z. J.

SPORT

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

KK BORAC ako je do po~etka nove sezone ostalo jo{ dva meseca, ko{arka{i Borca zvani~no su zapo~eli pripreme 11. avgusta. Najve}i broj priprema ekipa }e obaviti u svojoj hali i na terenima Sportsko rekreativnog centra “Mladost”, gde ima odli~ne uslove za sticawe kondicije i uve`bavawe takti~kih ve{tina. Najverovatnije za desetak dana mo}i }e da koriste i teretanu koju klub gradi u saradwi sa kompanijom “NIS”, kao deo wihovog velikog projekta “Zajednici zajedno”. - Za razliku od prethodne sezone, u timu }e biti bitnih promena. Samo ~etvorici igra~a, Iliji Cvetkovi}u, Filipu Dumi}u, Stefanu Mitrovi}u i Aleksi Avramovi}u, nisu istekli ugovori. U klub se vratio Nemawa Prolovi}, koji nam je trenutno najja~e poja~awe i sa wim smo potpisali dvogodi{wi ugovor - ka`e trener KK Borac Ra{ko Boji}. Kako je napomenuo, okosnicu Bor~evog tima i daqe }e ~initi ^a~ani. - Prioritet nam je da {to pre oformimo kostur tima za slede}u sezonu da bismo mogli da igramo

PO^ELE PRIPREME

kontrolne utakmica. Planirali smo da odigramo 10 do 12 takvih utakmica. Bi}e to prava prilika za proveru fizi~ke spremnosti i takti~ke uigranosti ekipe - navodi Boji}. Ovih dana ugovor sa Borcem potpisao je i Ivan Gavrilovi}. Ivan je pro{le godine bio u podmlatku, a sada }e, osim u juniorskom timu, mo}i da se izbori i za svoje mesto u prvom

sastavu. - Razgovara}emo sa juniorima Uro{em ârapi}em i Matijom Popovi}em. Uz prvi tim su i kadeti Jovan~evi} i Mati}. Na probi je i Nikola Vujovi}, â~anin 210 cm visok, a sa nama je bio i Du{an Koji}. Tu je i Nikola Pe{akovi} i jako bih voleo da produìmo saradwu, kao i Mladen Panti}. Insistira}u da igra~i iz â~ka ne igraju

na otvorene ugovore.Slede}e sedmice }e nam se pridru`iti Marko Marinovi}. Svi na{i biv{i igra~i su dobro do{li da treniraju u klubu i unaprede rad mladih. Ovih dana }e-

mo razre{iti dilemu sa kapitenom Dra{kom Radovi}em. Planiramo da dovedemo ~etvoricu igra~a najavio je za klupski sajt direktor Borca Marko Ivanovi}.

Novi sastav tima uveliko }e zavisiti od finansija. Klub je nedavno ostao bez generalnog sponzora, kompanije “Mocart sport”. - Zahvalio bih kompaniji “Mocart”, jer da nije bilo wih, do`iveli bismo te{ke trenutke. Hvala i ostalim sponzorima koji su i daqe prisutni u Borcu i daju pun doprinos. Moram da ponovim da smo uz pomo} “Mocarta” vratili veliki deo duga, koji je napravqen pre wihovog dolaska. Mnogi to ne znaju, a neki se prave da ne znaju! Imali smo vi{e od 20 tu`bi igra~a, dugovawa prema radnicima, ali uz pomo} reprograma i dogovora, uspeli da na~inimo veliki pomak. Borac mo`e da funkcioni{e normalno, da ne stvara obaveze bez pokri}a - naveo je Ivanovi} za klupski sajt. Z. J.

ATLETIKA

PET MEDAQA ZA ÂAK Para}inu je pro{le nedeqe odràn ~etvrti atletski miting “Kad nema tartana, dobra je i {qaka”. Takmi~ilo se 210 pionira iz 20 srpskih klubova. Atleti~ar ~a~anskog kluba ÂAK Bogdan Jokovi} pobedio je ponovo na hiqadu metara, ostaviv{i drugoplasiranog reprezentativca iz Novog Pazara Elzana Bibi}a ~ak za pet sekundi u posledwih 150 m. U trci na 600 m za mla|e pionirke trijumfovala je Teodora Tomi}, dok je u pionirskom troboju (trka na 60 m, bacawe vorteksa i skok u daq) Marijan Milovankovi} bio drugi. Katarina Propadovi} bila je tre}a u trci na hiqadu, kao i Ogwen Nikoli} u trci mla|ih pionira na 800 m. Za ~a~anski ÂAK u Para}inu su se takmi~ile i Sara Trailovi} na 60 m, Teodora Xambasevi} na 300 m i Iva Zelenovi} u troboju. Wih tri ostvarile su zapaène rezultate, s obzirom da se od skora takmi~e. Slede}i miting bi}e odràn u ]upriji 20. avgusta. Trku na hiqadu metara atleti~ari }e posvetiti profesoru Aleksandru Petro-

vi}u, jednom od najboqih srpskih atletskih trenera. Takmi~ewa “Kad nema tartana, dobra je i {qaka organizuje Atletski savez Srbije.

NOVI KO[EVI U SOKOLSKOM DOMU

POÎWE OBNOVA SOKOLANE a otvorenom terenu Sokolskog doma ovih dana postavqeni su novi ko{evi. Kako nadle`ni najavquju, ovo je tek po~etak obnove najstarijeg ko{arka{kog terena u â~ku. - Sokolski dom je reperezentativna i najstarija sportska zgrada u â~ku. Od pro{le godine vra}ena je na upravqawe Sportskom centru “Mladost” i na{a je obaveza da ovaj prelepi objekat {to pre dovedemo u pristojno stawe i zaustavimo wegovo propadawe. O~ekujem da u drugoj polovini avgusta zapo~ne popravka zgrade, spoqa i unutra. Najpre }emo obaviti osnovne gra|evinske radove, zamenu stolarije, mokrih ~vorova, kre~ewe... - kaè direktor SRC “Mladost” Aco Jakovqevi}. Ovu zgradu u~enici Ekonomske {kole koriste za nastavu fizi~kog vaspitawa. Kada

bude zavr{en {kolski raspust, posle 20 ~asova mo}i }e da je koriste klubovi i rekreativci. Z. J.

SPORT

PETAK 15. AVGUST 2014.

Страну припремио М. Ристић

УЗ ПОДРШКУ СА ТРИБИНА БОРАЦ СЛОМИО ОТПОР СРЕМАЦА

БОРЦУ ПРВА „ТРОЈКА”, П НАВИЈАЧИМА „ПЕТИЦА”

очетак какав се само може пожелети. Прави фудбалски амбијент, расположени ривали, шанси на претек, два гола у мрежи гостију... У нови шампионат Јелен Супер лиге Чачани су ушли без гламурозних обећања, али са жељом да докажу како заслужују место у елитном рангу. Ако је судити по старту, пред изабраницима Богића Богићевића је резултатски успешна сезона, иако, никако не треба заборавити „ретровизор”, још мање занемарити чињеницу да је протекло само 90 минута жестоке борбе за бодове. Утакмица Борац-Доњи Срем, потврдила је да Чачане заиста очекују велика искушења. Забележили су значајну победу, иако су и гости, нарочито у првих 45 минута могли да затресу мрежу домаћина из две стопостотне прилике. Пред наредне подједнако важне сусрете, храбри спремност да готово у истом темпу одиграју 90 минута. Потврдили су то баш против Сремаца. Последњих 30 минута протекло је у њиховој доминацији и после свега виђеног, не треба жалити за пропуштеном приликом да се слави убедљивија победа. Меч ће остати упамћен по сјајним ролама Николе Петрића и Дејана Ђенића и врло добром учинку Дејана Живковића. Наредног викенда Супер лигаш са Мораве гостује у Београду екипи Рада. Меч ће због изречене казне „грађевинарима” бити одигран без присуства гледалаца.

БОРАЦ - ДОЊИ СРЕМ

2:0 (0:0) Борац: Петрић, Д. Живковић, Милетић, Гојковић, С. Живковић, Мутавџић, Јованчић, Јевтовић (Милојевић), Бабић (Зоћевић), Стојановић (Обрадовић), Ђенић.

Стадион: Градски. Гледалаца:3.000. Стрелци: Мутавџић у 63, Ђенић 85. минуту.

Доњи Срем: Милиновић, Лакићевић, Прљевић, Лакић-Пешић, Црномарковић, Грујичић, Крунић (Јанковић), Зец, Станисављевић, Бељић (Спалевић), Марчета (Никодијевић).

Улога фаворита није помогла Јагодинцима

аговештавали су у припремама за утакмицу у Јагодини фудбалери Младости, да из града на Белици могу донети барем

бод и обећање испунили. Иако су домаћини важили за фаворите, Ненад Миловановић је у генералној проби, седам дана раније у

Чачку, вешто избегао замку из свечане ложе, где је седео стручни штаб Јагодине. Тактички је одлично припремио тим и успео да на

врућем терену освоји бод. У суботу Младост се састаје са Војводином која је на старту победила ОФК Београд 3:0.

ЈАГОДИНА - МЛАДОСТ

1:1 (1:0) Стадион: Градски. Гледалаца: 1.000. Стрелци: Шушњар у 11. за Јагодину, а Адамовић у 77. за Младост. Јагодина: Младост: Перић, Милинковић, Крзнарић, Големић, Шимац, Мијатовић, Зоњић, Милуновић, Михајловић, Адамовић, Стојановић, Митошевић, Гаврић, Јовановић Цветковић, (Тешић, Радин), Арсенијевић, Ђурић, Милосављевић, Јакимовски, Шушњар. Црномарковић, Живадиновић (Фрајдеј).

ПАЛАНЧАНИ ПРВИ У НИЗУ

ко је судити по последњој провери, фудбалери Полета, спремно дочекују почетак првенства у Српској лиги Запад и дуел са Јасеницом из Смедеревске Паланке. Протеклог викенда Полет је угостио екипу Трстеника, такође српсколигаша са Истока, и забележио минималну победу 1:0.Стрелац јединог поготка био је Михаиловић у 34. минуту. Протекло првество Полет је завршио на другом месту, Трстеничани су на крају били трећи у Српској лиги Исток, па је за тренере, а посебно играче меч у Љубићу био последњи филтер за првенство. Утакмица Полет - Јасеница игра се у недељу на стадиону у Љубићу са почетком у 11 часова.

SPORT

PETAK 15. AVGUST 2014.

Страну припремио М. Ристић

Фудбалски и пријатељски гест црно-белих

На поклон 180 столица

рно-бели, још једном су потврдили фудбалску величину, а мештани Доње Трепче ништа мање нису „заостајали” у гостопримству и одличној организацији још једне спортске приредбе чији

су актери били ветерани нашег трофејног клуба и Задругара, члана Градске лиге Чачак. Нису Београђани имали превише милости када је резултат у питању, победили су домаћина 3:1, али све је колико за десетак

минута заборављено када је за заједничком трпезом настављено „треће полувреме”. Евоциране су успомене из неких ранијих, вероватно много срећнијих времена за наш фудбал, које уз само мало пажње итекако

могу оживети нашу фудбалску свакодневницу. Догодило се то управо у Доњој Трепчи где је свечано отворена западна трибина са 180 столица које су пријатељи из Партизана поклонили Задругару.

Гест вредан пажње, који ће Трепчанци, како су потврдили Зоран Васиљевић, председник клуба и Владан Милић, заменик председника Скупштине града умети да цене и поштују.

РАСПОРЕД ЈЕСЕЊЕГ ДЕЛА ОКРУЖНЕ ЛИГЕ ФС МОРАВИЧКОГ ОКРУГА I коло - 23/24.08.2014. 17:00

III коло - 06/07.09.2014. 16:30

Овчар

Бацковац Јунајтед

Јединство Коњевићи

Парменац

Бацковац Јунајтед

Парменац

Младост Прељина

Омладинац

Доња Врбава

Луњевица

Овчар

Котража

Миоковци

Младост Прељина

II коло - 30/31.08.2014. 17:00

Луњевица

Слатина

Пријевор

Миоковци

Спартак

Напредак

Младост Атеница

Јединство ГГ

Слатина

Спартак

Јединство ГГ

Младост Атеница

Спартак

Слатина

Миоковци

Котража

Напредак

Луњевица

Доња Врбава

Пријевор

Јединство Коњевићи

Омладинац

Јединство ГГ Младост Атеница

Напредак Пријевор

Н Н

Котража

Омладинац

Младост Прељина

Доња Врбава

Јединство Коњевићи

Овчар

IV коло – 13/14.09.2014. 16:30

Парменац

V коло – 17.09.2014. 16:30

Бацковац Јунајтед

Омладинац

Луњевица

Бацковац Јунајтед

СРЕДА

Бацковац Јунајтед

VI коло – 20/21.09.2014. 16:30 Пријевор

Пријевор

Јединство Коњевићи

Миоковци

Парменац

СРЕДА

Напредак

Омладинац

Напредак

Доња Врбава

Јединство ГГ

Овчар

СРЕДА

Спартак

Јединство Коњевићи

Д С

Спартак

Котража

Младост Атеница

Младост Прељина

СРЕДА

Слатина

Доња Врбава

Слатина

Младост Атеница

Котража

Слатина

СРЕДА

Младост Прељина

Котража

Младост Прељина

Јединство ГГ

Доња Врбава

Спартак

Овчар

Миоковци

СРЕДА

Јединство Коњевићи

Напредак

Парменац

Луњевица

СРЕДА

Младост Атеница Јединство ГГ

Овчар Парменац

Омладинац

Пријевор

СРЕДА

Луњевица

Миоковци

VIII коло - 04/05.10.2014. 15:30

VII коло - 27/28.09.2014. 15:30

IX коло – 11/12.10.2014. 15:00

Миоковци

Бацковац Јунајтед

Напредак

Јединство ГГ

Бацковац Јунајтед

Јединство ГГ

Луњевица

Спартак

Пријевор

Младост Атеница

Парменац

Слатина

Омладинац

Младост Атеница Котража Доња Врбава Јединство Коњевићи Омладинац

Миоковци Луњевица Парменац Овчар Младост Прељина

Н Н Н Н

Пријевор

Слатина

Напредак

Спартак

Котража

Овчар

Младост Прељина

Јединство Коњевићи

Доња Врбава

Младост Прељина

Овчар

Доња Врбава

Јединство Коњевићи

Слатина

Парменац

Котража

Омладинац

Спартак

Луњевица

Младост Атеница

Пријевор

Напредак

X - коло - 18/19.10.2014. 15:00

Миоковци

Јединство ГГ

XI коло - 25/26.10.2014. 13:30

Бацковац Јунајтед

Спартак

Младост Атеница

Бацковац Јунајтед

Слатина

Напредак

Јединство ГГ Миоковци Луњевица Парменац Овчар

Младост Прељина

Пријевор

Овчар

Омладинац

Парменац

Јединство Коњевићи

Луњевица

Доња Врбава

Котража Доња Врбава Јединство Коњевићи Омладинац Пријевор

Миоковци

Котража

Напредак

Младост Прељина

Јединство ГГ

Младост Атеница

Спартак

Слатина

XIII коло – 08/09.11.2014. 13:00

XIV коло – 15/16.11.2014. 13:00

Бацковац Јунајтед

Слатина

Н Н Н Н

Младост Прељина

Спартак

Н Н

Овчар

Напредак

Парменац

Пријевор

Луњевица

Омладинац

Миоковци

Јединство Коњевићи

Јединство ГГ

Доња Врбава

Младост Атеница

Котража

XV коло – 22/23.11.2014. 13:00

Котража

Бацковац Јунајтед

Доња Врбава

Младост Атеница

Овчар

Слатина

Јединство Коњевићи

Котража

Јединство Коњевићи

Јединство ГГ

Парменац

Спартак

Омладинац

Младост Атеница

Омладинац

Миоковци

Луњевица

Напредак

Пријевор

Јединство ГГ

Пријевор

Напредак

Миоковци

Омладинац

Спартак

Луњевица

Слатина

Парменац

Младост Прељина

Овчар

Пријевор

Луњевица

Миоковци

Напредак

Парменац

Јединство ГГ

Спартак

Овчар

Младост Атеница

Слатина

Младост Прељина

Котража

Младост Прељина

XII коло - 01/02.11.2014. 13:30

Јединство Коњевићи Доња Врбава

Бацковац Јунајтед

OGLASI Privredno dru{tvo “Vasovi}” doo ^a~ak raspisuje oglas za slede}a radna mesta:

RADNIK U MAGACINU 1 izvr{ilac Uslovi: -minimum III ili IV stepen stru~ne spreme -radno iskustvo najmawe 2 godine -sertifikat za rad na viqu{karu -posedovawe lekarskog uverewa -potvrda da je lice neosu|ivano i da se ne vodi krivi~ni postupak Probni rad 7 dana Rad je u hladwa~i, minusni re`im

RADNIK U PROIZVODWI 1 izvr{ilac Uslovi: -III ili IV stepen stru~ne spreme -radno iskustvo najmawe 3 godine -po`eqno da bude sa podru~ja Preqine, Kowevi}a

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 29.stav 1 Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (»Sl.glasnik RS«, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-202/14-IV-2-01 kojim je utvr|eno investitoru PRIVREDNO DRU[TVO ZA RECIKLA@U ELEKTRO RECYCLING D.O.O. sa sedi{tem u ulici Pe|e Milosavqevi}a broj 70/17 u Beogradu da nije potrebna procena uticaja na ìvotnu sredinu projekta skladi{tewa neopasnog i elektri~nog i elektronskog otpada na k.p. 388/05 K.O. Viqu{a u Viqu{i, grad â~ak. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije, a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi},dipl.ing.arh Preduze}e za proizvodwu, promet i usluge “CEMPROM” DOO Preqina, â~ak

Probni rad 7 dana Prijave slati iskqu~ivo elektronskim putem na: finansije@vasovic.co.rs Oglas traje do popune radnih mesta. Bi}e kontaktirani samo lica koja u|u u u`i izbor.

Raspisuje konkurs za prijem radnika 1. Auto mehani~ar teretnih vozila sa iskustvom od 5 godina i voza~ “C” kategorije, 1 izvr{ilac 2. Rukovaoc betonske baze sa iskustvom od 1 godine, 1 izvr{ilac 3. Rukovaoc i voza~ auto i mikser pumpe za beton, voza~ “C” katerogije sa radnim iskustvom od 1 godine, 2 izvr{ioca. Za sva radna mesta obavezan je probni rad i provera sposobnosti. Konkurs je otvoren do 15. 9. 2014. godine. CV slati na mail: cemprom@eunet.rs ili doneti li~no u prostorije firme u Preqini

Republika Srbija MINISTARSTO POQOPRIVREDE I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE na osnovu ~lana 29. stav 1. i stav 2. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (“Sl. glasnik RS” br. 135/04 i 36/09) daje slede}e OBAVE[TEWE da je ovaj organ doneo Re{ewe da nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu Projekta izgradwe i ekploatacije male hidroelektrane Didi}i, nosioca projekta, IN Energo Beograd, 11080 Beograd, Drage Mihajlovi}a 11. Zainteresovana javnost moè da izvr{i uvid u doneto Re{ewe svakog radnog dana od 10-13 ~asova u prostorijama Ministarstva poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine u Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 426 i na sajt Ministarstva www.eko.minpolj.gov.rs/obavestenja/procena-uticaja-na-zivotnu-sredinu/ i dostavi svoje mi{qewe u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. Zainteresovana javnost moè da uloì àlbu na doneto Re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. SJU RADIO JUGOSLAVIJA Me|unarodni radio Srbija Beograd, Hilandarska 2 ogla{ava prodaju rashodovane imovine na Ov~aru, Du~alovi}i (u vi|enom stawu) prikupqawem ponuda

1) Kamion TAM-5000 KT-10kW “RIZ” godina proizvodwe 1970, - po~etna cena 300.000,00 dinara 2) Kamion TAM-5000 „SANDU^AR” godina proizvodwe 1970, - po~etna cena 100.000,00 dinara (NAPOMENA: Za ovo vozilo ne posedujemo saobra}ajnu dozvolu) 3) Aparat za el. zavarivawe Varus 200 Gorewe Varstroj godina proizvodwe 1982, 35 A/21 V-200 A/28 V - po~etna cena

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

45.000,00 dinara

4) Kazan za rakiju sa me{alicom, 200 litara

30.000,00 dinara

5) Dizalica podna – krokodilka nosivosti 7 tona - po~etna cena Cene su bez PDV-a.

12.000,00 dinara

Ponude dostaviti preporu~enom po{iqkom na adresu: SJU Radio Jugoslavija 11103 Beograd, fah 72, sa naznakom : “Za oglas - ne otvarati”. ili E-mail: rjteh@sbb.rs, do 22. 8. 2014. godine Dodatne informacije na telefon: 011/324 12 68

GRAD ÂÂK GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA Â^KA U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 54/13 re{ewe US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadrìni, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata («Slu`beni glasnik RS», broj 31/10, 69/10 i 16/11) OGLA[AVA PONAVQAWE JAVNOG UVIDA DELOVA NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE “CENTAR”. 1. po primedbi Ilinke Novakovi} da se planirana namena javnog parkinga promeni i pripoji urbanisti~koj zoni broj 4, odnosno stanovawu visokih gustina sa mogu}no{}u izgradwe stambenog, stambeno – poslovnog ili poslovnog objekta, 2. po primedbi stanovnika Kursuline ulice na predloèno re{ewe ukqu~ewa Balkanske ulice u raskrsnicu kod kafane “Car Lazar”, 3. po zakqu~ku Komisije kojim se obra|iva~u plana nalaè da deo planskog dokumenta, koji se odnosi na uslove ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa i utvr|ene mere za{tite kulturnih dobara i dobara koja uìvaju prethodnu za{titu uskladi sa Zakonom o kulturnim dobrima i Zakonom o planirawu i izgradwi i kojim se nalaè Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka da se obrati Zavodu za za{titu spomenika kulture u Kraqevu radi kona~nog utvr|ivawa spiska nepokretnosti u obuhvatu predmetnog plana koje uìvaju prethodnu za{titu, prema odredbama Zakona o kulturnim dobrima, i odre|ivawa mera za{tite za ove objekte, vode}i ra~una da ove mere budu terminolo{ki uskla|ene sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi. PONAVQAWE JAVNOG UVIDA DELOVA NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualni i grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 15. AVGUSTA 2014. godine do 15. SEPTEMBRA 2014. godine. U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 54/13 re{ewe US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana Generalne regulacije bi}e izloèn na javni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, III sprat, soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, u centralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada â~ka, www.cacak.org.rs. U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da podnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana Generalne regulacije i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, na {alter broj 8, pisarnice Grada â~ka ili putem po{te. KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA Â^KA zaseda na javnoj sednici dana 18. septembra 2014. godine sa po~etkom u 12 ~asova u sali Skup{tine grada â~ka, kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve „Gradac“ iz â~ka. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

PRVU FUDBALSKU UTAKMICU U Â^KU POD SVETLO[]U REFLEKTORA ORGANIZOVAO JE „ÂÂNSKI GLAS“ Jo{ pre 82 godine u â~ku se igrao fudbal na terenu osvetqenom elektrikom. Taj podatak je na razli~ite na~ine prezentiran. Aleksandar Kerkovi} u kwizi „Tim Borca bio je kompletan“ navodi da se to desilo 1934, dok wegov imewak Stefanovi} u listu „Sport“ tvrdi da je u pitawu 1937. godina. Autori ne navode ko je organizator te jedinstvene sportske priredbe. Na osnovu originalne dokumentacije jasno je da nisu u pravu: prva utakmica odigrana je 1932. godine, a organizator je tek osnovani „â~anski glas“. e} u prvom broju (16. jula 1932), u levom dowem uglu pete stranice uredni{tvo „â~anskog glasa“ donosi kratko i suvoparno obave{tewe: „Izve{tavaju se sva sportska dru{tva u â~ku da }e se ovih dana odràti konferencija radi prire|ivawa u â~ku jednog sportskog turnira na vodi i suvu.“

rugi broj lista, koji se pojavio 22. jula 1932, na tre}oj strani, obave{tava ~itaoce da priprema „odr`avawe jednog ve}eg sportskog turnira na suvu i vodi“. Da bi realizovala takav naum, redakcija se obratila svim sportskim dru{tvima u ^a~ku. O~ekivalo se „niz sportskih manifestacija, kao velosipedske, pe{a~ke

– {tafetne trke, pliva~ke, vesla~ke i nogometne utakmice“. Pozivali su se svi sportisti u ^a~ku, dame i gospoda koji bi u~estvovali na „ovom turniru“ da se jave redakciji lista. Da bi sve to {to boqe izgledalo obezbe|eni su i treneri, pa list obave{tava: „Posle prijave, velosipediste }e trenirati g. Vit. A}imovi}, pliva~e g.g. A Pu{eqi} i @. Jeki}, vesla~e sa sandulinama g. M. Uro{evi}, dok }e sokoli imati svoje cele vrste za tr~awe i plivawe. Gra|ansku {tafetu }e spremati g. Rad. Veqovi}, skakawe u vodu M. Milivojevi}“. Da bi spektakl bio potpun predvi|eno je da se fudbalske utakmice igraju no}u, pod elektri~nim osvetqewem. Na kraju ~lanka se napomiwe:

„Ovih dana po~iwe se sa instalacijama radi utakmica pod reflektorima“. tre}em broju od 31. jula 1932, na tre}oj strani nalazi se obave{tewe u kome se kaè da „ovih dana otpo~e}e instalacije na igrali{tu S.K. „Jedinstvo“ za podizawe reflektora i osvetqewe kao i ostalih radova za predstoje}i turnir 6. i 7. avgusta, koji redakcija priprema u ciqu potpomagawa i podizawa svoga lista. U tom ciqu odràna je u utorak u 2 ~asa po podne konferencija u redakciji „â~anskog glasa“ na kojoj je potpisan ugovor o izvo|ewu ovog turnira izme|u ovda{wih mesnih klubova „Jedinstva“, „Borca“, „Arsenala“ i redakcije.

beogradska „Politika“ je svoje ~itaoce obave{tavala o ovom spektaklu. U broju od 6. avgusta 1932. na devetoj strani, pod naslovom Sportski turnir u â~ku, donosi najavu ovog jedinstvenog doga|aja. U nepotpisanom ~lanku kaè se da „uredni{tvo ovda{weg nedeqnog lista „â~anski glas“ pored svojih nekoliko vrlo simpati~nih akcija, koje je povelo od svoga kratkog osnutka na unapre|ewu â~ka, prire|uje sada jedan sportski turnir gotovo jedinstven po programu u celoj unutra{wosti.

urnir }e se odràti na igrali{tu â~anskog sport kluba „Jedinstvo“ u subotu u no} i u nedequ, sedmog ovog meseca. Na wemu }e biti zastupqene nogometne utakmice sa u~e{}em kragujeva~ke „Slavije“ i na{ih lokalnih klubova: „Jedinstva“, „Borca“ i „Arsenala“, a zatim lakoatletske utakmice: biciklisti~ke trke, pe{a~ke, pliva~ke i vesla~ke. Turnir po~iwe u subotu uve~e utakmicom „Borca“ i „Arsenala“, glavnom borbom „Slavije“ i „Jedinstva“. Igra se pod elektri~nim osvetqewem, koje je ve} uspostavqeno dobrotom ~a~anske elektri~ne centrale. Posledwi rezultati u~esnika turnira garantuju da }e igra biti vrlo ìva i do kraja uzbudqiva. Po zavr{enim utakmicama produùje se kermes na igrali{tu. Sutradan su biciklisti~ke trke na putu â~ak–Ov~ar, pe{a~ke ~a~anskim bedemom, a vesla~ke i pliva~ke na Mo-

ravi. Po podne, u nedequ, odigra}e se utakmica izme|u „Jedinstva“ i pobednika me~a „Borac“–„Arsenal“. Predigru ovoj utakmici, koja }e dati prvaka â~ka, izvode „Propale Zvezde“ i „Neigra~i“, odnosno neuki i neve{ti lopta~i. Ceo sportski turnir organizovao je urednik „â~anskog glasa“ g. \oka Milovanovi} sa ~lanovima redakcije.“ etvrti broj „â~anskog glasa“ (iza{ao 7. avgusta 1932) na naslovnoj strani donosi kratku preporuku-reklamu: „Posetite prvu futbal utakmicu i prvi kermes pod reflektorima na stadionu „Jedinstva 6. avgusta!“

petom broju od 14. avgusta 1932, na drugoj i tre}oj strani, „â~anski glas“ donosi izve{taj sa fudbalskih de{avawa od 6. avgusta pod naslovom: Neuspeli futbal pod reflektorima u â~ku – Zabraweni turnir „â~anskog glasa“. U ~lanku se kaè da je mno{tvo sportske publike i pre osam sati subotwe ve~eri ispunilo igrali{te „Jedinstva“. â~ani su peti po redu u Jugoslaviji imali priliku da gledaju fudbalsku utakmicu pod reflektorima. Pre wih tu privilegiju imali su: Beogra|ani, Zagrep~ani, Ni{lije i Kraqev~ani (zanimqivo je da su Uì~ani u Beogradu nepunih mesec dana kasnije pokrenuli sli~nu akciju za svoj zavi~aj, da ne bi zaostajali za kom{ijama). Akcionarsko dru{tvo „Jelica“ besplatno je ustupilo sav potreban materijal. S obzirom da je

igrali{te „Jedinstva“ bilo „van â~ka i van svake elektri~ne mreè“ problemi sa elektri~nim napajawem nisu dozvolili „da se igra pod elektri~nom svetlo{}u razvije u punoj snazi, onako kako je to bilo u Beogradu“. Gospodin Fi{er, tehni~ar „Jelice“, ~inio je sve {to je mogao. Jedan deo publike je negodovao, dok su drugi mislili da utakmice treba odloìti za nedequ ve~e. Kada je po~ela prva utakmica izme|u lokalnih rivala „Borca“ i „Arsenala“, predsednik „Jedinstva“ A. \or|evi} protestvovao je smatraju}i da „wegovi qudi ne mogu da nastupe u glavnoj igri, jer bi im se mogle noge polomiti“. „Borac“ i „Arsenal“ su odigrali jedno poluvreme bez golova, pa su, prema potpisanom ugovoru, trebali da nastupe „Jedinstvo“ i kragujeva~ka „Slavija“. Po{to su doma}ini odbili da nastupe, Kragujev~anima se suprotstavio lokalni „Borac“. Kakva je utakmica bila najboqe govore izve{taj sa we i posledice. U novinskom izve{taju se izme|u ostalog kaè: „Tri ~etvrti sata na igrali{tu

je bila obi~na sva|a i haos, a publika je bila jo{ nezadovoqnija. Da li je to bila propaganda sporta? A àndarma niodakle da povrate red! Posle utakmice na igrali{tu je trebao da se odrì kermes; otmenija publika, namu~ena r|avom svetlo{}u, nedisciplinom igra~a i haoti~nom sva|om ve}im delom napustila je igrali{te. Op{ti utisak od te ve~eri: obmanuta publika.“ Ukoliko je to uop{te va`no, da kaèmo da su Kragujev~ani pobedili sa 3:0. Sudio je gospodin Pera [krobi}. Sutradan je trebalo da se odigra derbi utakmica za nezvani~nog prvaka â~ka izme|u „Jedinstva“ i „Borca“ (ili „Arsenala“, ili kombinovanog tima sastavqenog od ove dve ekipe, jer su igrale nere{eno), ali usled nedisciplinovanosti pojedinih u~esnika, a posebno zbog nesportskog dràwa „Slavije“, na~elnik sreza Trnavskog svojom naredbom zabranio je sportske utakmice do daqeg. ako su neuspe{no zavr{eni ogromni napori redakcije „â~anskog glasa“ da unapredi ~a~anski sport. Publika je ostala nezadovoqna, a vlasnik tada novog glasila ostao je 1.200 dinara u deficitu (organizator je prema ugovoru Kragujev~anima platio 1.600 dinara).

Dr Svetislav Q. Markovi}

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E STANOVI P- 20 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 E P-27 m2, Hotel Morava, 5. sprat, cena 19.000 E P-31 m2, centar, 5. sprat, TA, cena 25.000 E P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, cena 32.000 E P-38 m2, Qubi} kej, prizemqe, CG, cena 23.000 E P-37 m2, Qubi} kej, VP, CG, cena 20.000 E P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 25.500 E P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 E P-42 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, TA, terasa, cena 25.000 E P-45 m2, Nemawina, noviji, 4. sprat, lift, CG, cena 34.000 E P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 E P-49 m2, stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 E P-49 m2, K.V. Popovi}a, 6. sprat, lift, CG, cena 32.000 E P-52 m2, Hotel Morava, 6. sprat, lift, CG, terasa, cena 33.000 E P-53 m2, Avenija 1, 2. sprat, lift, CG, cena

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-53 m2, Alvaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 25.500 E P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 E P-58 m2, Qubi} kej, 10. sprat, lift, CG, terasa, cena 30.000 E P-60 m2, nov, Balkanska, 4. sprat, CG, cena 32.000 E P-60 m2, Alvaxinica, 4. sprat, zgrada od fasadne cigle, CG, terasa, cena 38.000 E P-61 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, lift, cena 36.000 E P-63 m2, Hotel Morava, nov, 4. sprat, CG, terasa, cena 33.000 E P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, terasa, cena 47.000 E P-66 m2, O[ Filip Filipovi}, 2. sprat, TAGAS, terasa, cena 39.000 E P-66 m2, centar, 3. sprat, CGm, terasa, cena 48.000 E P-74 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 E P-76 m2, nov, Hotel Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 52.000 E P-78 m2, K.V.Popovi}a, 6. sprat, CG, lift, terasa, cena 48.000 E P-82 m2, Hotel Morava, 9.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

sprat, CG, terasa, lift, cena 45.000 E BEOGRAD - VRA^AR, Prodajem novu garsoweru na 1. spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva,cena 36.000 E CRVENI KRST-NOV, trosoban stan, 1.sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 90.000 E KU]E P-80 m2, plac 1 ar, centar, cena 40.000 E P-45 m2, plac 12 ari, Trbu{ani, cena 12.000 E P-60 m2, plac 4 ara, Alvaxinica, cena 50.000 E P-102 m2, plac 5.90 ari, kod Hotel Morave, cena 70.000 e ili zamena za dva stana LOKALI P-18 m2, Qubi} kej, cena 16.000 E P-135 m2, Rakova, cena 10.000 E P-169 m2, Viqu{a, plac 10 a, cena 7000 E P-75 m2 + 120 m2, 3. ara, Obili}eva, cena 30.000 E

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

OGLASI

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

CAFFE PIZZERIA LEONARDO

potrebna dva radnika sa radnim iskustvom. Za informaciju javiti se li~no ili na telefon 063/44-54-45 od 12 do 20 ~asova

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

060/434-2-190

STANOVI P-20 m2, 8. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-36 m2, VP, TA, kod H. Morave, 24.000 E P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, 21.000 E P-38 m2, 2. sprat, CG, kod Cara, 29.500 E P-43 m2, VP, TA, Alvaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, 31.000 E P-51 m2, pr, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 E P-45 m2, 2. sprat, CG, K. An|elkovi}, 31.000 E P-46 m2, pr, CG, Obili}eva, nov, 32.000 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva, nov, 41.000 E sa PDV-om P-51 m2, pr, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, pr, CG, Avenija, 28.500 E P-60 m2, 1. sprat, TA, kod M. Pavlovi}, 35.000

E P-62 m2, 2. sprat, CG, centar, 42.000 E P-67 m2, 12. sprat, CG, kej, dupleks, 43.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 E P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E KU]E P-129 m2, 1.5 ha, kod ma{inske {kole, 26.000 E 90 m2, 11 a, Preqina, 36.000 E 114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 E 78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 E 208 m2, 6.8 a, kod Slobode, 50.000 E 90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 E 80 m2, 16 a, Parmenac, 29.000 E 70 m2, 4 sa, Kulinova~ko poqe, 30.000 E 66 m2, 4a, kod bolnice, 45.000 E

80 m2, 2 a, centar, 60.000 E 190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E IMAWA 40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E 110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E 70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice , sa vi{e objekata, 30.000 E 50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E 70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E LOKALI 11 m2, Gradska rupa, 13.500 E 60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 E 49 m2, B. Oslobo|ewa, 36.000 E VIKENDICE 60 a, Kuki}i, 13.000 E 8 a, Jelica, 5.500 E

GARSOWERE 23m2, vp , 21500 eura, [iri centar 30m2, 3, lift, 21500 eura, Avenija 29m2, 5,14000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 7 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5, 22000 eura, [iri centar 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 37m2, 5, lift, 25000 eura, Qubi} kej 34m2 , 4, 15500 eura, Qubi} kej 34m2,1 , 25000 eura, Centar 31m2, vp, 24000 eura , Centar U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5 , 24500 eura, [iri centar 53m2, 6, lift , 29500 eura, Restoran Brvnara 37m2 nov, 4 , lift, sa stvarima, 32000 eura, Avenija 49m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2,1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2,14, lift, 22000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 54m2,1 , 33000 eura, Hotel Morava 61m2 , 4, lift, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej 53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej 58m2, 2, lift, 34000 eura, Qubi} kej 50m2, 4, 28000 eura, Nemawina

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE. 52m2, 3 , lift, 28000 eura, [iri centar 53m2, 3, 36500 eura, Avenija 55m2, vp, 28000 eura,Avenija 53m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 45m2, 2, 33000 eura, Centar 55m2, 3, 31000 eura, Centar 51m2, vp, 2500 eura, Centar 53m2, vp,30000 eura, Centar 58m2, 3, 40000 eura, Vinara U ponudi jo{ 55 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 64m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2,1, 35000 eura, Hotel Morava 67m2 ,7, lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4 , lift, 38000 eura, Qubi} kej 79m2 , 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlaxinica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stana TROSOBNI STANOVI 78m2, 3, 37000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 80m2 , 1, 44000 eura, Qubi} kej 71m2, 3, 41200 eura, [iri centar 52m2, vp,19000 eura, Lu~ani 67m2, 4, 30000 eura , Hotel Morava

U ponudi jo{ 47 trosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

OGLASI / ^ITUQE

MALI OGLASI Taksiju "Elita" potrebni voza~i sa vozilima. 032/32-00-32 032/37-97-00 PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

IZDAJEM u Beogradu dvoiposoban name{ten stan u Ulici vojvode Stepe ( CG,TELEFON, klima i kablovska ) u blizini FON, FPN, Saobra}ajni i Farmaceutski fakultet.

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

BEOGRAD - VO@DOVAC izdaje se vi{e stanova za po dva i tri studenta. Sve je novo i name{teno. Useqivi od 1.9.2014. godine. Tel. 064/ 668-66-01

Tel. 064/ 155-9-160

SE]AWE

SLOBODAN URO[EVI] ]OLE

Dana, 17. 8. 2014. godine navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{eg oca, dede i svekra

19. 8. 2008 - 19. 8. 2014.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se u nedequ, 17. 8. 2014. godine navr{ava 40 dana od smrti na{e drage i voqene

Toga dana }emo posetiti wegov grob i o`iveti uspomene na wega. PORODICA @IVANI]

20274

20272

ro|. Lazovi} 1922 - 2014. iz ^a~ka

iz Kowevi}a

Dana, 21. avgusta 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog

^ETRDESETODNEVNI POMEN

BLAGOMIRKA ^EKEREVAC BRANA

OLGE DRA[KOVI]

VEQKA @IVANI]A

Dragi brate, evo pro|e {est godina od kako nisi sa nama ali }e{ zauvek biti u na{im srcima. Uspomene na tebe ~uvaju oni koji te vole i koji te nikada ne}e zaboraviti. DRAGAN, AN\A, OLGICA i QIQA sa porodicama

MILA KARANOVI]A

U nedequ 17. avgusta 2014. u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu poseti}emo wen grob i odr`ati ~etrdesetodnevni pomen za pokoj wene du{e. Tvoj osmeh i optimizam prati}e nas u danima koji dolaze i ispuniti nadom prazninu koja je nastala tvojim odlaskom. PORODICA I WENI NAJMILIJI

Dana, 21. avgusta u 11 ~asova na â~anskom grobqu obavi}emo pomen. Bila si èna lavica, majka hrabrost, svekrva kakva se samo poèleti moè, baka na koju smo ponosni. Hvala ti za sve. TVOJA PORODICA

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. TVOJI NAJMILIJI

20276

20275

20277

^ITUQE

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici

Dana, 15. 8. 2014. godine navr{ava se 10 godina od smrti na{eg dragog

Dana, 15. avgusta 2014. navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{eg dragog

NENADA MARTA]A

PUNI[E OCOKOQI]A

MIRJANI - MIRI RISTANOVI] Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Po~ivaj u miru. Tvoje kom{ije: MILESA i MILOQUB PLAZINI] sa porodicom

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na tebe. ZAHVALNA PORODICA MARTA]

20265

20273

Vreme nije izbrisalo qubav i se}awe prema tebi. S ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Supruga MILORADA i }erke SNE@ANA i SVETLANA sa porodicama Dana, 19. avgusta 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET dana od smrti na{eg dragog oca

Dana, 11. avgusta 2014. godine prestalo je da kuca veliko i plemenito srce, na{e drage supruge, majke, ta{te i bake

MIRJANE MIRE RISTANOVI]

MOMIRA MO[A \UKOVI]

1952 - 2014. Sahrana je obavqena u sredu, 13. avgusta 2014. godine na Dowem grobqu u Rakovi. Osta}e nam u se}awu tvoja tiha i dostojanstvena borba sa te{kom bole{}u. Volimo te i nikad te ne}emo zaboraviti. TVOJI NAJMILIJI: suprug MILISAV, }erke JELENA i ANA, zet QUBI[A, unuci DAVID i MIHAILO, unuka IVA

Ve~no }emo te ~uvati u na{im srcima, mislima i najlep{im uspomenama. Mnogo nam nedostaje{... Tvoje }erke: MILKA i QIQA sa porodicama

20267

20266

Tuga i velika praznina ostaju zauvek, a na{em dragom suprugu, ocu, dedi i svekru

U subotu, 16. 8. 2014. godine u 11 sati na ^a~anskom grobqu dava}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

MILINKU PRIJOVI]U iz ^a~ka 1928 - 2014.

NENADU ZAGOR^I]U

U ponedeqak, 18. avgusta 2014. godine u 14 ~asova, dajemo pomen - 40 dana, na ^a~anskom grobqu. Supruga STANISAVA, sin MIROSLAV, unuk NIKOLA, unuka SENKA i snaha SVETLANA

Ovom prilikom, `elimo da izrazimo najiskreniju i najtopliju zahvalnost lekarima i medicinskom osobqu Bolnice i Doma zdravqa u ^a~ku, a posebno osobqu slu`be Hitne pomo}i i Ku}ne nege, na pa`wi, profesionalnom i posve}enom odnosu prema bolesniku i wegovoj porodici. Hvala vam. PORODICA PRIJOVI]

Ponosni {to smo te imali, ve~no }emo te nositi u srcima, tvoja supruga BRANKA, }erke KAJA i MARIJA sa porodicama 20270

17. 8. 2014. godine navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{e

Navr{ilo se GODINU DANA od smrti na{eg dragog oca

MILOMIRA DA^EVI]A

POSLEDWI POZDRAV NA[OJ DRAGOJ BAKI I SVEKRVI

RADOJLE DRAGE PROTI]

DU[ANKI MLADENOVI]

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji: sinovi BANE i MILAN, }erka MIMA, unuci IVANA, JOVANA, BRACO, ANDREA i snahe IVANA i SLA\ANA

Zahvalni za sve {to si u~inila za nas, pamtimo te: suprug SLAVKO, k}i VESNA i unuka NEDA

NEDA I VESNA

20262

20263

20264

Dana, 14. 8. 2014. godine navr{ava se tu`nih 40 dana kako nas je prerano napustio na{ An|eo

TATJANA DUWI]

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 16. avgusta u 12 ~asova na grobqu u Gorwoj Gorevnici davati ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Dana, 14. 8. 2014. navr{ava se PET GODINA od smrti

QUBIVOJA MATIJEVI]A

GROZDANI TOROMAN JOVANOVI] CICI

Bila si i ostala na{ najve}i ponos i na{ An|eo. I tako do|e{ mi u san, da ti jo{ jednom ispri~am kako me boli{ svaki dan. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima, mama MARIJA, tata PREDRAG i ba}ko NEMAWA

Vreme prolazi, ali se}awe na tebe `ivi u nama, supruga MILEVA i }erka MARIJA sa porodicom

Hvala ti za beskrajnu qubav i pa`wu, koju si nam celog `ivota davala, ~estitost, qudskost i po{tewe kojima si nas u~ila. O@ALO[]ENI: suprug MIJODRAG, }erka AN\ELIJA, unuk STEFAN, sestra GORDANA, brat MIROSLAV i ostala mnogobrojna rodbina

20268

20269

20271

1949 - 2014.

^ITUQE

14. 8. 2014. navr{ilo se 40 dana od smrti na{eg dragog

MOM^ILA RISTOVI]A

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

Dana, 15. avgusta 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

Dana, 16. 8. 2014. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog sina, brata, supruga i oca

1932 - 2014. Ceo svoj ìvot si radio, stvarao i ~uvao, decu podràvao i pomagao. Sa tvojim odlaskom potpuno smo ostali bez roditeqske qubavi i podr{ke. Trudi}emo se da nastavimo tamo gde si ti stao i budemo onakvi kako si ti èleo. Tuguju za tobom: sin MILO[, }erka VERA, snaha DOBRILA, zet PETAR, unuci ALEKSANDAR, NEMAWA i NIKOLA, unuke ANA i NINA 20255

NEDEQKO PAVLOVI] DUKA

ZORANA NOVAKOVI]A

1949 - 2005. Dragi sine, 14. avgusta ti je ro|endan. Ve} 10 godina kako u samo}i, sa velikim bolom i tugom do~ekujem tvoj ro|endan. Tvoja porodica te nikada ne}e zaboraviti, a moja tuga, bol i samo}a su sve ve}i. Tvoja supruga me majkom zove, a ja zami{qam tvoj glas, tvoj osmeh, tvoj dragi lik. Tog dana na tvoj grob, umesto poklona done}u ti cve}e i moje suze. Neka tebe sine i tvog oca an|eli ~uvaju. Tvoja majka VIDOSAVA

1958 - 2012. Ni vreme koje je pro{lo, ni ono koje dolazi ne}e izbrisati se}awe na tebe. Majka QIQANA, supruga BRANKA, sin PREDRAG, }erka KATARINA, stric RADE i sestra ZORICA sa porodicama

RADA ]IROVI] RACA iz ^a~ka Toga dana u 12 ~asova na gradskom grobqu u ^a~ku obavi}emo pomen. O@ALO[]ENI: majka MIKA, sestra MILA, brat ZORAN, supruga MILENA, }erke JOVANA i IVANA 20256

20259

POSLEDWI POZDRAV

VALENT POQAN

20250

zastavnik u penziji Na{e tu`no se}awe Preminuo dana, 11. avgusta 2014. godine u 17 ~asova. Sahrana je obavqena u sredu, 13. avgusta 2014. godine.

TOMISLAV ABAZOVI] ABAZ

VALENT POQAN zastavnik u penziji od porodice JAKOVQEVI]

Supruga OLGA, sin PREDRAG i }erka ANA

fak.

1934 - 2013.

Dana, 18. 8. navr{ava se 11 godina od smrti

POSLEDWI POZDRAV 16. avgusta navr{ava se GODINA na{e tuge i bolnog shvatawa nenadoknadivog gubitka. PORODICA

RATKA LUKOVI]A

20261

iz ^a~ka GODINA PRO\E Zaborav ne postoji. Tvoje veliko srce zaslu`uje ve~no se}awe. Mi te s qubavqu pomiwemo i ~uvamo od zaborava.

BUBA Ne postoji dan da ne pomislim na tebe, moja drugarice Tvoja VESNA 20251

VALENT POQAN

Bra}a: RADI[A i KRSTOMIR, sinovci DRAGAN i GORAN sa porodicama

zastavnik u penziji od kolektiva „GENERALPROMET”

20260

Dana, 13. avgusta 2014. godine navr{ile su se dvadesetdve godine od smrti mog brata

Dana, 18. 8. 2014. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{e drage

PREDRAGA DRAGANA MARI]A

VIKTORIJE JELE MILENKOVI] S qubavqu uspomenu na tebe ~uva}e TVOJI NAJMILIJI

iz Viqu{e Ne}emo dozvoliti vremenu da izbri{e se}awe na tebe. Tvoja sestra CALA sa porodicom

20258

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

DVADESET GODINA OD SMRTI

RADOMIR RACKOVI] RAC iz Qubi}a 17. 8. 1994 - 17. 8. 2014. S qubavqu i po{tovawem uspomenu na tebe ~uva PORODICA RACKOVI] 20257

20252

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE

18. 8. 2010 - 18. 8. 2014.

KOSTA POKRAJAC U DU[I DU[E MOJE SPAVAJU O^I TVOJE. U SRCU MOGA SRCA KUCA I TVOJE. NE DAMO TE NIKOME JER TI SI DEO NAS. @IVI[ I @IVE]E[ VE^NO U SRCIMA SVIH NAS. TVOJI: SELENA, VIKI, MARKO, KOSTA i MIKAN 20253

DANA, 20. 8. 2014. GODINE NAVR[AVA SE GODINU DANA OD KADA NIJE SA NAMA NA[ VOQENI

BO@IDAR STEFANOVI] - PUZO LEGENDA @IVI

GODI[WI POMEN ODR@A]E SE 16. 8. 2014. GODINE U 11 ÂSOVA NA ÂÂNSKOM GROBQU.

SUPRUGA GOJKA, SINOVI ZVEZDAN i SR\AN, SNAHE OQA i ALEKSANDRA, UNUKE ANTONINA i NIKA

20254

PETAK 15. AVGUST 2014. GODINE