13. mart 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

^A^AK, 13. MART 2014. GODINE

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 10

CENA 30 DIN.

ÂÂNI GLASAJU NA 104 BIRA^KA MESTA anas, u 24 sata po~iwe predizborna ti{ina, koja }e trajati do 16. marta u 20 sati, kada }e biti zatvorena sva bira~ka mesta. Na predstoje}im vanrednim parlamentarnim izborima â~ani }e mo}i da

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

INTERVJU

ME\U NOSIOCIMA IZBORNIH LISTA SU I...

Velimir Ili}

„BRZE REFORME, INVESTICIJE I NOVA RADNA MESTA”

glasaju za jednu od 19 izbornih lista na 104 bira~ka mesta, koja }e u nedequ biti otvorena od 7 do 20 ~asova. Prema podacima Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove, pravo glasa ima 101.005 punoletnih gra|ana.

strana 3.

Pu{ten u pogon agregat u HE „Me|uvr{je”

Na festivalu u Po`arevcu

SVAKI KILOVAT ZLATA VREDAN

strana 5.

CENTRUM

069 - 310-04-60 032 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

PRESTI@NE NAGRADE NAGRADE PRESTI@NE MILANOVA^KOM MILANOVA^KOM POZORI[TU! POZORI[TU! strana 22.

Ov~arsko - kablarska klisura

MISTERIJE O BLAGU...

strana 19.

MARKETING

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

POLITIKA

VELIMIR ILI], LIDER NOVE SRBIJE I KOALICIONI PARTNER SNS, PORU^UJE GLASA^IMA DA GLASAJU ZA SIGURNIJU BUDU]NOST

BRZE REFORME, INVESTICIJE

I NOVA RADNA MESTA Koalicioni partner napredwaka Velimir Ili}, lider Nove Srbije i ministar gra|evine u ostavci, ube|en je da }e koalicija na ~elu sa Vu~i}em „ubedqivo pobediti na izborima i osvojiti 43 odsto glasova, jer realno ima najboqi program, koji gra|anima Srbije nudi izvesnu i sigurnu budu}nost“. Ili} je pozvao gra|ane da iza|u na predstoje}e vanredne parlamentarne izbore 16. marta i pruè podr{ku listi ~iji je nosilac Aleksandar Vu~i}, koja nudi mogu}nost da se stvori povoqni privredni ambijent za dolazak novih investitora, otvarawe novih pogona i radnih mesta. Koalicija koju predvodi Aleksandar Vu~i} se zalaè za razvoj infrastrukture, putne privrede i gra|evinarstva, koji }e posle 16. marta, ukoliko im gra|ani ukaù poverewe, postati istinski pokreta~ razvoja Srbije. Nedavno ste izjavili da }e na podru~ju grada â~ka do kraja ove godine biti otvoreno oko 1.000 novih radnih mesta. [ta konkretno mogu da o~ekuju gra|ani â~ka, a ujedno i ~itavog Moravi~kog okruga, na poqu investicija i otvarawa novih radnih mesta nakon parlamentarnih izbora? - Svim â~anima èlim puno uspeha i pozivam ih da pomognu da realizujemo program koji smo ponudili. Program koalicije okupqene oko Srpske napredne stranke je izuzetno dobar i wegov prvi deo se odnosi na na{u nameru da vratimo preduze}a koja su lo{im privatizacijama jednostavno uni{tena. Prvenstveno mislim na „Niskogradwu“. Nameravamo da sve wene radnike vratimo na posao preko novog preduze}a „Putevi – â~ak“, koje je otvoreno i koje }e dobiti puno posla. To }e biti prilika da se zaposle novi qudi, ali i da se preko ove nove firme zaposle putari sa ovog podru~ja. Priveli smo kraju i pri~u oko „@itoprometa“ i o~ekujemo da }e ovo preduze}e stati na noge kroz ponovnu privatizaciju, najdaqe za mesec dana. Privodimo kraju i pregovore da se i „Sto~ar“ stavi u funkciju. â~anski kraj je bio najve}i proizvo|a~ mesa za vreme velike Jugoslavije zahvaquju}i „Sto-

~aru“ i wegovim kooperantima i mi èlimo da poznato ~a~ansko preduze}e vratimo u ìvot. Izuzetno je va`no {to su Rusi, koji su suvlasnici novoformiranog preduze}a „Putevi – â~ak“, zainteresovani da kupe Fabriku hartije i podneli su zahtev rukovodstvu grada â~ka i Vladi Republike Srbije da im pomognu u tome. Pregovori se polako privode kraju, tako da o~ekujemo da }e Fabrika hartije vrlo brzo zaposliti svoje kapacitete. Na{i osnovni ciqevi su oìvqavawe privrede i zapo{qavawe. Meni je drago {to je â~ak progla{en za najuspe{niju lokalnu samoupravu u 2013. godini. To je veliki uspeh lokalne samouprave i zbog toga nije pristojno {to pojedine politi~ke opcije, koje èle, po svaku cenu, ne biraju}i sredstva da dobiju neki glas na ovom prostoru i tu se lociraju, kritikuju lokalnu upravu koja je svojim radom evidentno zasluìla da bude najboqa u dràvi. Da li je ova kampawa, prema Va{oj proceni, bila prqavija od prethodne i koliko je ~esto Va{a koalicija ili stranka bila na meti drugih politi~kih opcija? - Ne mogu da shvatim da neko èli da stekne poziciju kod glasa~a napadima na druge i optu`bama da nisu radili, a da pri tome ne nude ni{ta svoje i ni{ta konkretno. Mi smo ponosni {to smo organizovali izgradwu Koridora 11, koji je do{ao do Preqine. Ponosimo se {to }e sa kineskom investicijom 5.000

qudi raditi na toj trasi. Privodi se kraju koncesija Po`ega – Preqina i ura|ena je kompletna dokumentacija Preqina - Pojate. Raduje nas {to }e i Moravski koridor krenuti. Re~ je o trenutno najve}im projektima u dr`avi, koji nisu samo zna~ajni za ovu na{u ~a~ansku regiju, ve} i za ~itavu Srbiju. Privodi se kraju i solarni park – izgradwa solarne elektrane na ~a~anskoj deponiji, koja }e biti najve}a u Srbiji. Dokumentacija je gotovo kompletirana i o~ekujem da }e investicija biti realizovana do kraja godine. Govorim o ogromnim nov~anim sredstvima. Ujediweni Arapski Emirati bi trebalo da finansiraju celokupni projekat.

Svojevremeno ste najavqivali izgradwu kargo centra u La|evcima, kao veliku investiciju u ovom kraju. Kakve su {anse da se najave realizuju i kada se moè o~ekivati po~etak radova? - Aerodrom „Morava“ u La|evcima je investicija vredna 70 miliona evra. To }e biti najve}i kargo centar u ovom delu Evrope. Tu }e biti zaposleno vi{e od 400 qudi. â~anski kraj }e dobiti svoj aerodrom i glavno ~vori{te auto-puteva, Moravskog i koridora Beograd- Ju`ni Jadran. â~ak dobija jednu potpuno novu fizionomiju. Izgradwom putne infrastrukture, na{ grad postaje veoma va`na raskrsnica,

kako u drumskom, tako i u kargo saobra}aju. To je izuzetno zna~ajno za daqi razvoj ovog kraja. Izgradwom Koridora 11 i kargo centra u La|evcima pokre}e se i ~itav draga~evski kraj. Mi postajemo centar od strate{kog zna~aja za privredni razvoj, investicije, trgovinu, turizam. To i jeste razlog da se podrì koalicija okupqena oko Srpske napredne stranke, jer je ona donela odli~an program u ovoj kampawi. Mi smo oro~ili svaki projekat, po~ev od Beograda – grada na vodi. Mi ta~no znamo kada zavr{avamo Koridor 11. Rok je 36 meseci. Radovi idu ispred planiranih rokova, tako da se nadamo da }e kompletna investicija biti realizovana i pre zacrtanog roka. Razmi{qamo i o vodosnabdevawu, o poqoprivredi i zalivnim sistemima. â~ak jedini grad, ju`no od Dunava i Save, imao projektnu dokumentaciju za zalivne sisteme i o~ekujemo jedno mnogo boqe vreme posle formirawa nove Vlade i zato je va`no da gra|ani ukaù poverewe onima koji nude izlaz iz te{ke ekonomske situacije kroz prave investicije, koje }e doneti ekonomsku stabilnost, nova radna mesta i prosperitet Srbiji. Smatram da je veoma zna~ajno za ovaj kraj da ima svoje ministre u Vladi, koji }e zastupati wihove interese. Tvrdite da je Vlada funkcionisala dobro. Ako je to tako, zbog ~ega su nam bili neophodni izbori? - Mi nismo bili zadovoqni brzinom reformi. Qudima treba posao i zbog toga smo i ubrzali ovaj proces. Narod ne èli ste~aje koji traju po deset go-

dina. Zaposleni ne èle stalne probleme, blokade ra~una firmi u kojima rade. Ho}e posao od koga mogu da ìve. Mi smo imali takvu politiku u privredi da smo uni{tili najboqe biznismene. Oterali smo mnoge investitore sa mitom i korupcijom i stvorili jednu negativnu klimu, nepovoqan ambijent za investirawe. Uni{teni su mnogi mladi qudi, koji su imali veliku voqu da rade i grade jednom lo{om privrednom politikom, jer nije bilo olak{ica. Smatrali smo da takva politika nije dobra i da je treba mewati. Ako neko zapo{qava qude - treba da ima olak{ice bar pet godina. Na prethodnim izborima ste bili u koaliciji sa Vojislavom Ko{tunicom, a danas nastupate sa Srpskom naprednom strankom. Koji su to osnovni razlozi koji su Vas naveli da promenite koalicione partnere? - Ja èlim da Srbija ide napred. Ko{tunicu i danas po{tujem. On je moj prijateq i nikad nisam o wemu ni jednu ru`nu re~ rekao. Mi smo promenili koalicione partnere, jer smo smatrali da teì{te treba staviti na ekonomiju, a mawe govoriti o nekim drugim temama, na koje i nemamo neki poseban uticaj. Koalicija broj 1 - Aleksandar Vu~i} je jedina {ansa i nada da qudi u Srbiji ìve boqe. Sve drugo su ~iste politikantske pri~e, koje nisu zasnovane na programima. Srbija mora da u|e u red ozbiqnih zemaqa. O~ekujemo da }e gra|ani prepoznati pravi interes i da }e 16. marta iza}i na izbore, jer svaki glas je vaàn. V. S.

Vi{e fotografija na portalu caglas.rs

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

GRAD

GRADSKO VE]E USVOJILO IZVE[TAJE O POSLOVAWU JAVNIH PREDUZE]A “RZAV”, “GRADAC” I JKP “VODOVOD”

PRIVREDA „PIJE” SVE MAWE VODE

Pro{le godine potro{a~ima na podru~ju ^a~ka isporu~ivano je u proseku 341 litar vode u sekundi, od ~ega 266 sa sistema “Rzav” i 75 iz akumulacije u Parmencu, {to je za 13 odsto mawe nego godinu dana ranije. Re~ je o najmawoj proizvodwi i distribuciji vode za posledwih 30 godina, koja je uzrokovana prvenstveno drasti~nim smawewem potro{we u privredi. U istom periodu najmawe je u posledwe tri decenije i fakturisano vode korisnicima (tri i po puta mawe nego 1993.), jo{ jedan je, skoro alarmantan podatak koga je, prezentuju}i Gradskom ve}u na sednici 11. marta, izve{taj o pro{logodi{wem poslovawu JKP “Vodovod”, istakao direktor Zoran Pantovi}.

sim ovih pokazateqa koji mogu da zabrinu, Pantovi} je naglasio i neke “ohrabruju}e” brojke: preduze}e je lane, prvi put posle 20 godina, u finansijskom izve{taju iskazalo neto dobit od pet miliona dinara (ukupan prihod ostvaren je u iznosu od 465, a rashodi od 460 miliona dinara). Ona je rezultat blagovremenog poskupqewa usluga i ~iwenice da je JP “Rzav” svim komunalnim preduze}ima otpisalo ukupna potra`i-

vawa od oko 97 miliona dinara, od kojih na ~a~ansko JKP otpada oko 53. Ovaj “vi{ak” }e, kako je odlu~ilo Gradsko ve}e, biti iskori{}en za pokri}e dela gubitaka, nagomilavanih u proteklom periodu, koji su dostigli sumu od oko 428 miliona dinara. Pozitivan rezultat i dobit ne smeju da zavaraju, tim pre {to “Vodovod” bele`i pad prihoda od osnovne delatnosti i usluga, upozorio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i podsetio da je i u ovogodi{wem programu planirano pozitivno poslovawe i to prvi put bez dotacija Grada, te da je velika odgo-

vornost menaxmenta firme da taj plan i realizuje. Finansijski rezultati bi bili i boqi, da je “Vodovod” od Uprave za javne nabavke dobio iskqu~ivo pravo izgradwe vodovodne i kanalizacione mre`e, koje mu je dalo Gradsko ve}e, konstatovao je Miladin Ristanovi}. Me|utim, republi~ka uprava godinu dana ne daje ni negativan, ni pozitivan odgovor, zbog ~ega je Pantovi} zamolio gradsko rukovodstvo da posreduje, da i u ovoj godini JKP ne bi izgubilo vredne poslove i novac od izvo|a~ke delatnosti. Upravo zbog toga {to je otpisalo potra`ivawa komunalnim

preduze}ima u â~ku i ~etiri op{tine, JP “Rzav” je na kraju 2013. iskazalo gubitak od 73,5 miliona dinara, istakao je u svom izve{taju direktor Qubo Lazovi}. Pro{logodi{we poslovawe obeleìla je, podsetio je on, havarija na cevovodu u Prijanovi}ima, zbog koje potro{a~i 10 dana nisu imali vode za pi}e i restrikcije u potro{wi tokom avgusta i septembra. Po{to je dràva, umesto ugovorenih 513, za izgradwu brane i akumulacije “Svra~kovo” izdvojila 263 miliona dinara, radovi su lane prekinuti, rekao je Lazovi}. S obzirom na to da je ove godine plani-

TRA@ILI 15, DOBILI ÊTIRI MILIONA DINARA Gradsko ve}e je na posledwoj sednici prihvatilo predlog komisije i donelo re{ewe o raspodeli sredstava za sufinansirawe projekata u oblasti javnog informisawa. Po re~ima predsednika komisije Aleksandra Da~i}a, medijske ku}e su dostavile 27 projekata i od Grada traìle 15 miliona dinara. Na buxetskoj poziciji za ove namene planirano je ~etiri miliona dinara (lane je Grad ovaj vid informisawa ko{tao 6,3 miliona dinara) i ta sredstva su podeqena na slede}i na~in: TV “Galaksija 32” }e za projekat “TV informator” dobiti 1,4 miliona dinara, “â~anski glas” za “Glas lokalne samouprave” 450, a Radio â~ak za projekat “O gradu, iz grada, za â~ane” 400 hiqada dinara. “Telemark vesti” done}e Televiziji Telemark 650, dok }e “Moja TV” za projekat “Gradona~elnik vam odgovara” dobiti 100.000 dinara. Po pola miliona dinara sleduje “Ozon presu” za program “â~ak danas” i “Glasu zapadne Srbije” za “Dnevne vesti”.

rala samo 200 miliona dinara, radovi }e verovatno biti nastavqeni po fazama. Do sada su, ina~e, izgra|eni pristupni put i dalekovod i eksproprisano dve tre}ine od 140 hektara zemqi{ta koje }e pokriti jezero. Bez rasprave ~lanovi Gradskog ve}a usvojili su i SG prosledili na raspravu izve{taj o poslovawu JP “Gradac” u 2013, koje je, kako je naglasio direktor Neboj{a Jovanovi}, ostvarilo planirane prihode u iznosu od 80,6 odsto, ili ne{to vi{e od 466 miliona dinara. Napomenuo je, pored ostalog, da potraìvawa na ime naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta iznose 539, a od naknade za ure|ewe skoro 155 miliona dinara, odnosno da su dugovi po oba osnova znatno mawi, ako se ima u vidu da je veliki deo prakti~no nenaplativ od firmi u procesu ste~aja, ili restrukturirawa, te da }e najverovatnije biti otpisan i “izkwièn”. Gradsko ve}e je usvojilo i izve{taj o radu Centra za socijalni rad u 2013. godini i donelo odluku o dodeli sredstava udruèwima za realizovawe programa od javnog interesa. Osim toga, doneto je i re{ewe o dodeli lokacija za postavqawe bilborda na teritoriji Grada, za koje je rezervisano 17 lokacija. U prvom krugu ~etiri firme su (iz Sombora, Beograda i â~ka), kako je rekao Milenko Popovi}, predsednik Komisije za gra|evinsko zemqi{te, dobile pravo da postave 33, od ukupno predvi|enog 61 bilborda. One su ponudile cenu vi{u od po~etne (900 dinara po kvadratnom metru), odnosno za najatraktivnije lokacije (u ulicama devet Jugovi}a, kraqa Petra i Dr Dragi{e Mi{ovi}a) 1.300 dinara po kvadratnom metru. M. N.

UDRU@EWE RATNIH VOJNIH INVALIDA I PORODICA POGINULIH BORACA GRADA Â^KA OBELE@ILO ÊTIRI GODINE POSTOJAWA ovodom obeleàvawa Dana Udruèwa ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca Grada â~ka, na sve~anoj sednici, odrànoj pro{log petka u sali Skup{tine grada, predsednik Nikola Davidovi}, podsetio je da je Udruèwe osnovano 7. marta 2010. godine, da danas ima 48 ~lanova i da ratni vojni invalidi, u~esnici ratnih sukoba na prostoru biv{e Jugoslavije od 1990. do 1999. godine, dele sudbinu celokupnog dru{tva u Srbiji. Prema re~ima predsednika, Udruèwe je osnovano sa ciqem da obezbedi sredstva za le~ewe i rehabilitaciju ~lanova, materijalnu i pomo} u ostvarivawu prava koja im po zakonu pripadaju. On je podsetio da status ratnog veterana predstavqa ~ast, koja podrazumeva da su se borci u najteìm vremenima odazvali pozivu otaxbine, ne àle}i ni svoj ìvot. Udruèwe je osnovano kao dobrovoqno, nevladino, socijal-

DELE SUDBINU NARODA no, humanitarno, nestrana~ko i neprofitno, a osim vojnih invalida, kategoriji ratnih veterana pripadaju i ~lanovi porodica poginulih boraca. - Ovo je prilika da istaknemo probleme ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca, da podsetimo {ta smo uradili u protekloj godini i da ukaèmo dràvnim organima na probleme koji se vrlo sporo re{avaju. Me|u osnovnim problemima ratnih vojnih invalida su zapo{qavawe, zdravstveno, socijalno i penziono osigurawe, stambeno zbriwavawe, statusni i materijalni poloàj dru{tva, kao i ~iwenica da dràva nadle`nost za re{avawe na{ih najve}ih problema sa Republike prenosi na lokalne samouprave, a pri tom ne obezbe|uje neophodna sredstva.

Zadovoqni smo {to vlast u â~ku ima razumevawa za ratne vojne invalide i porodice poginulih boraca - rekao je izme|u ostalog Nikola Davidovi}, zahvaliv{i gradskom rukovodstvu, kao i svim humanim qudima, organizacijama i preduze}ima na dosada{woj pomo}i i podr{ci. Radi{a Milivojevi}, predsednik Udruèwa ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca Srbije, izrazio je zadovoqstvo {to je ponovo u â~ku, isti~u}i da je ~a~anski odbor jedan od najaktivnijih u Srbiji. On je podsetio da je zakon koji ure|uje prava ratnih vojnih invalida “jo{ pod nazivom SRJ, a mi smo do sada promenili tri dràve”, i dodao: - Trenutno je na snazi zakon iz vremena SRJ. Sada, pred izbore ponovo pomiwu

borce i na{a prava. O~igledno je da ne postoji dobra voqa da se ne{to uradi. Nudili su nam neke predloge, i nijedan od wih nama nije donosio ni{ta dobro. Svi ti predlozi su smawivali postoje}a prava ratnih vojnih invalida i wihovih porodica. Nismo zadovoqni, ali kako je - tako je, delimo sudbinu naroda. Prisutnim ~lanovima, na sve~anoj sednici, obratio se i predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi}, koji je u ime lokalne samouprave obe}ao podr{ku u radu Udru`ewa, napomiwu}i da je to obaveza celog dru{tva. Povodom praznika `ena, 8. marta, suprugama i majkama poginulih boraca podeqeni su prigodni pokloni. N. R.

POLITIKA

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

PU[TEN U POGON TRE]I AGREGAT U HIDROELEKTRANI “ME\UVR[JE”

SVAKI KILOVAT ZLATA VREDAN U

sklopu obele`avawa 60 godina rada HE “Elektromorava”, kao jedne od najstarijih hidroelektrana u sastavu EPS, republi~ki premijer Ivica Da~i} je 8. marta pustio u rad tre}i agregat u HE “Me|uvr{je”, koji }e u periodima niskog vodostaja na Zapadnoj Moravi obezbe|ivati biolo{ki minimum, odnosno za vreme velikih voda uzimati deo vode iz akumulacije i praviti dodatne kilovate. Agregat ima snagu od 600 kilovata, a wegova prose~na godi{wa proizvodwa elektri~ne energije iznosi}e 1,7 miliona kilovat sati. Zahvaquju}i kompletnoj revitalizaciji elektro ma{inske opreme u ovoj i HE “Ov~ar Bawa”, kojima gazduje ~a~anska “Elektromorava”, snaga je pove}ana za 25 odsto i proizvodwa za deset gigabajt sati na godi{wem nivou. Osim toga, bi}e obezbe|en i pouzdan i siguran rad agregata, rekao je Miodrag ^itakovi}, direktor Privrednog dru{tva “Drimsko limske hidroelektrane”, u ~ijem sastavu kao ogranak poslu-

je ovda{wa “Elektromorava”: - Da bi bio iskori{}en potencijal Zapadne Morave u periodima malih dotoka vode, pre godinu i po dana zapo~et je projekat revitalizacije i izgradwe tre}eg agregata, zahvaquju}i kome }e biti pove}ani snaga i proizvodwa, smaweni tro{kovi odr`avawa i produ`en radni vek postrojewa. Re~ je o malom agregatu, snage 600 kilovata, ali svaki kilovat u

elektroenergetskom sistemu je zlata vredan. Wegova uloga je da uzima deo vode iz akumulacije, kada su velike vode, i da pravi dodatnu struju, a u periodima niskog vodostaja da obezbe|uje biolo{ki minimum - obratio se generalni direktor PD “Drimsko limske hidroelektrane” Miodrag îtakovi} gostima, me|u kojima su, osim premijera, bili i wegov savetnik za energetiku dr Petar [kundri}, pomo}nik ministra za energetiku Dejan Trifunovi}, dràvi sekretar Aleksandar Jawi} i v. d. direktora “Elektroprivrede Srbije” Aleksandar Obradovi}. On je naglasio da su svi delovi i oprema ugra|eni u hidroelektrane, proizvedeni u srpskim fabrikama i da su delo doma}ih radnika. I stru~waci Privrednog dru{tva su se dokazali u procesu doma}inskog poslovawa, dobrog odràvawa i revitalizacije hidro-

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

elektrana, ~ija je pogonska spremnost u sredi{tu brige ove kompanije. On je najavio i po~etak revitalizacije limskih HE, naglasiv{i da }e nakon okon~awa posla na svim postrojewima, wihova ukupna snaga biti pove}ana za 100 megavata, a proizvodwa za oko 150 miliona kilovat sati godi{we. Elektroprivreda Srbije je posve}ena razvoju obnovqivih izvora energije i u toj oblasti planira velike investicije u narednom periodu, najavio je v. d. generalnog direktora EPS - a Aleksandar Obra-

dovi}: “Elektroprivreda Srbije je pro{le godine bila druga najprofitabilnija firma u zemqi, {to za nas predstavqa veliku obavezu da u narednom periodu budemo jo{ uspe{niji. O~ekujemo da u najskorije vreme do|e do korporitivizacije EPS - a, koja je osnov za daqi razvoj ~itavog elektroenergetskog sektora.” Kapaciteti EPS - a u hidro i termo sektoru ostvarili su plan proizvodwe u prvim mesecima ove godine i zahvaquju}i wihovom stabilnom radu, do sada je izvezeno skoro 400 miliona kilovat ~asova elektri~ne energije u susedne zemqe, informisao je doma}ine i goste predsednik Nadzornog odbora EPS-a Aco Markovi}: “To je znak vitalnosi i snage ove kompanije, koja je pro{le godine ostvarila rekordnu proizvodwu od 37 milijardi kilovat ~asova, dokazav{i da je stabilna i u tehni~kom i ekonomskom smislu.” Ministarstvo energetike podr`ava projekte, kakve realizuje PD “Drinsko limske hidroelektrane”, koji predstavqaju deo Nacionalne strategije za obezbe|ewe dodatne energetske sigurnosti i Nacionalnog pla-

na o razvoju obnovqivih izvora energije, rekao je pomo}nik ministra za energetiku Dejan Trifunovi}, naglasiv{i da je u Srbiji, na 100 lokacija u toku izgradwa malih hidroelektrana, solarnih i elektrana na bio masu i bio gas, {to }e Srbiji obezbediti 1.092 megavata “zelene energije” do 2020. godine. U wihovu gradwu bi}e uloèno oko dve milijarde evra, zahvaquju}i kojima }e biti uposlena doma}a ma{inogradwa i qudi. Srpska privreda je osiroma{ena, zbog ~ega su joj neophodni i strani investitori, rekao je premijer Ivica Da~i}, uveren da je i elektroenergetski sektor, u kome su veliki neiskori{}eni potencijali, zna~ajna razvojna {ansa za Srbiju: “Elektroprivreda je jedna od kompanija koja moè da bude pokreta~ ubrzanog privrednog ciklusa i da podstakne i druga privredna dru{tva. Zbog toga je svaka nova investicija, ma kolika bila, od velikog zna~aja. Neophodno je stvoriti i pravni osnov da u ovoj oblasti mogu postojati razli~ite vrste inicijative, od privatne i dràvne, do partnerstva javnog i privatnog sektora.” M. N.

NEMA^KI AMBASADOR HAJNC VILHELM U DVODNEVNOJ POSETI Â^KU ro{le sedmice u â~ku je boravio ambasador Savezne Republike Nema~ke Hajnc Vilhelm, koji je je u ~etvrtak razgovarao sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em i wegovim saradnicima i posetio Narodni muzej i Konak gospodara Jovana Obrenovi}a, a sutradan manastire Nikoqe i Vavedewe u Ov~arsko kablarskoj klisuri. Po{to je izrazio zadovoqstvo {to prvi put boravi u â~ku i {to u Beogradu ima dosta prijateqa iz ovog grada, ambasador Hajnc Vilhelm je u izjavi za medije istakao da je sa ~elnicima Grada razgovarao o privredi, mogu}nostima i uslovima da nema~ka preduze}a do|u u â~ak: - Naàlost, u â~ku jo{ nema nema~kih preduze}a. Jedino je nema~ka KfW banka ulagala u rekonstrukciju sistema za grejawe i ta investicija je iznosila vi{e od tri miliona evra. Razgovarali smo o mogu}nosti da “Lidl” do|e u â~ak, i verujem da za to

„LIDL” STI@E DO KRAJA GODINE

postoje realne {anse ve} do kraja ove godine. Nadamo se da }e, posebno posle otpo~iwawa pregovora za ulazak Srbije u EU, vi{e nema~kih udru`ewa i preduze}a do}i u va{u zemqu i ^a~ak. Sa ~a~anskim ~elniciam nije razgovarao o mogu}nostima saradwe i na kulturnom i drugim poqima, odgovorio je ambasador Vilhelm, podsetiv{i da

â~ak ima dobru saradwu sa GETE institutom i izrazio zadovoqstvo zbog ~iwenice da sve ve}i broj mladih qudi èli da u~i nema~ki jezik i {to znatan broj â~ana ìvi i uspe{no radi u Nema~koj. Posle Kru{evca, ambasador Hajnc Vilhelm se obreo u â~ku, iz koga je otputovao u Vaqevo. Ciq ovih poseta je da stekne realnu sliku o Srbiji, rekao je gradona~elnik Vojislav Ili}, naglasiv{i da je sa uvaènim gostom razgovarao o privrednim potencijalima â~ka i mogu}nostima investirawa: “Posle izbora i formirawa nove Vlade, krenu}emo punom snagom u otvarawe novih privrednih kapaciteta, da bismo zaposlili stanovni{tvo, koje je ostalo bez posla posle neuspele tranzicije i privatizacije, kroz koje smo pro{li.” M. N.

POLITIKA

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

LIDER KOALICIJE SPS - PUPS - JS IVICA DA^I] NA MITINGU U ^A^KU

GARANCIJA - DOSADA[WI REZULTATI

a predizbornom mitingu kaolicije SPS - PUP - JS, odrànom u prepunoj sali Doma kulture u subotu, ~lanovima, simpatizerima ovih partija i brojnim gostima obratili su se predsednik socijalista i republi~ki premijer Ivica Da~i}, lider JS Dragan Markovi}, zamenik predsednika PUPS-a Milan Krkobabi} i doma}in skupa Veqko Negovanovi}, predsednik GO SPS. Po{to je svim damama ~estitao praznik, Da~i} je simboli~no, povodom 8. marta, uputio ~estitku i jedinom ìvom heroju Dani Milosavqevi}, koja se borila za svoju zemqu i narod i tokom posledwih godina verovatno zbog toga trpela razli~ita ponièwa: “@ene su u Srbiji diskriminisane, o ~emu govori i zvani~an podatak da su plate èna, sa istom stru~nom spremom i iskustvom, za 16 odsto mawe od plata mu{karaca. To su ostaci iz neravnopravnog dru{tva koga smo zatekli, zbog ~ega }e na{a koalicija traìti da zarade èna i mu{karaca budu iste i da zavise samo od radnog mesta, {kolske spreme i iskustva. Zalaga}emo se i da se poo{tre kazne za nasiqe u porodicama i uop{te prema ènama i deci i da se uvedu podsticaji za pove}awe nataliteta.” Na prethodnim izborima socijalisti nisu hteli u koaliciju sa DS, jer je deo tog saveza trebalo da bude i LDP, ~iji lider zastupa stav da je “Republika Srpska genocidna tvorevina”, podsetio je Da~i}, oceniv{i da }e u nedequ snage odmeriti nekoliko izbornih lista, me|u kojima su i

neke iza kojih uop{te ne stoje partije. Za pojedine stranke, nastale iz DS, i koje se “razmno`vaju kao amebe”, ne samo da “nije do{lo vreme, nego im je istekao i rok trajawa”, okarakterisao je predizbornu politi~ku scenu lider koalicije SPS - PUPS - JS: - Ova kaolicija je jedina alternativa umerenoj desnici, ili narodwa~koj koaliciji, jer jedina ima program koji sme da iznese pred gra|ane, za razliku od stranaka koje samo pri~aju o reformama, a ne ka`u {ta one podrazumevaju i svoje programe ~uvaju u sefu, da ih niko ne vidi, jer za wih niko u Srbiji ne}e da glasa. Na{a koalicija je ozbiqna, ima koncept dru{tva za koji se zala`e, koji je, kao koncept umerene levice, alternativa onome koga pro-

ZABELE@ENO NA KZN POKRETA DVERI

PREKINUTI PREGOVORE! a razliku od dràvnih medija, posebno onih sa nacionalnom frekvencijom, koji od po~etka predizborne kampawe pokret Dveri “drè” u medijskom mraku, lokalna sredstva informisawa su “svetlo na kraju tunela”, ocenio je na pro{lonedeqnoj KZN jedan od poslani~kih kandidata na listi ove organizacije dr Milan Roganovi}. Razlog za to je {to Dveri govore istinu i na sve na~ine raskrinkavaju “politi~ko, bankarski i tajkunski monopol, koji je pod mentorstvom Brisela i Va{ingtona ovu zmequ doveo do prosja~kog {tapa”. Roganovi} je podsetio na pqa~ka{ke privatizacije, raspar~avawe zemqe, neustavne poteze marionetske vlasti, koja je predala strancima KIM, neispuwena obe}awa, na koja Dveri ukazuju u predizbornoj kampawi, ali i nude re{ewa za izlazak iz ekonomske, moralne i duhovne krize i alternativna mi{qewa koja narod, upravo zbog medijske blokade, ne moè da ~uje. Alternativa je sadràna u novoj politici Dveri, zasnovanoj na za{titi nacionalnog interesa i porodi~noj politici, kao osnovnom upori{tu programa ove organizacije, rekao je Roganovi}, naglasiv{i da je “uslov svih uslova” momentalni prestanak pregovora o ulasku Srbije u EU. On je naglasio da se ovaj pokret, osim za reforme u skoro svim sferama ìvota, zalaè i za za “novi pristup zdravstvu, ravnomernije raspore|ivawe sredstava i kadrova, objediwavawe zdravstevnih ustanova i ulagawe u budu}nost”. Prose~na starost lekara u Srbiji je 55 godina, i za nekoliko godina Srbija ne}e imati specijaliste i mlade kadrove, koji }e brinuti o zdravqu ovog naroda, upozorio je on i naveo primer da u ~a~an-

skom Zdravstvenom centru ima 0,34 medicinske sestre po jednom bolesni~kom krevetu, odnosno da o jednom bolesniku brine tre}ina osobe! Dveri }e insistirati i na bezuslovnoj reformi Fonda za zdravstevno osigurawe, kao “parazitske ustanove i otu|enog centra mo}i”. Pokret Dveri prepoznatqiv je, osim po rodoqubivoj i porodi~noj politici, i po ekonomskom manifestu, koga tokom predizborne kampawe predstavqa gra|anima, rekao je drugi poslani~ki kandidat Aleksandar Tanaskovi}. One se zalaù za ukqu~ivawe dràve kao ravnopravnog partnera u ekonomski ìvot zemqe, koja }e sa privrednicima davati osnovne smernice razvoja, za uzvo|ewe ekonomske i socijalne pravde, ravnomernije raspore|ivawe buxeta, ukidawe agencija koje godi{we tro{e vi{e od 900 miliona evra, dono{ewe Zakona o ispitivawu imovine svih politi~ara i tajkuna... Oduzimawem nezakonito ste~ene imovine, dràva bi obezbedila fond od nekoliko stotina miliona evra, koji bi bio jedan od u~esnika u formirawu razvojne banke, koja bi finansirala iskqu~ivo srpske privrednike i poqoprivrednike, preporuka je Tanaskovi}a. Razvojnom bankom bi delom upravqalo i na{e rasejawe, o ~ijem zna~aju, pored stalog, govori podatak da wegove donacije iznose od tri do pet milijardi evra godi{we i da ono prakti~no omogu}ava ovom narodu “da pretraje u te{kim vremenima”. Dveri insistiraju i na uvo|ewu uvoznih kvota i carina, kaè Tanaskovi} i prognozira da je za zaustavqawe pada srpske ekonomije potrebno najmawe dve godine. M. N.

pagira umerena desnica, sve drugo su samo “leva smetala” na politi~koj sceni Srbije. Prema Da~i}evim re~ima, Vlada na ~ijem ~elu je bio, ostvarila je najboqi rezultat u istoriji Srbije, postigav{i i ono {to niko nije o~ekivao - dovela je Srbiju pred vrata EU. Predstoje}i izbori predstavqaju i mogu}nost da gra|ani odlu~e u kakvoj Srbiji u 21. veku èle da ìve: “Mi èlimo modernu Srbiju i to {to mi ho}emo u Evropu, ne zna~i da }emo pristati na sve {to EU traì, jer neke wene ~lanice to koriste da bi izvr{ile dodatni pritisak na Srbiju i ispunile neke svoje politi~ke ciqeve. Na primeru Krima i odnosa Ukrajine i Rusije najboqe se vidi pogre{na i pogubna politika nekih zapadnih zemaqa koje su priznale jednostrano progla{enu Republiku Kosovo, jer je otvorena “pandorina kutija” i taj problem postao aktuelan i u wihovim zemqama koje se pozivaju na primer Kosova. Zbog toga mi insistiramo na tome da nema trajnog re{ewa kosovskog problema, bez dogovora sa Srbijom.” Po{to je izrazio zadovoqstvo {to se realizuju projekti u koje je li~no bio ukqu~en, poput “ju`nog toka” i projekata sa Kinom, podsetiv{i i da je za ukidawe viza gra|anima Srbije, u Tadi}evoj vladi zaslu`na bila upravo koalicija koju on predvodi, Da~i} je ustvrdio i da Srbija ne bi dobila status kandidata, da 2008. godine socijalisti nisu napravili kaoliciju sa DS, koja danas govori da su “oni wena najve}a gre{ka”. Da nas nije bilo, oni bi bili u penziji, smatra Da~i}: “Mogu da nas napadaju koliko ho}e, a mi dobi-

jamo sve vi{e glasova i ve}e poverewe gra|ana, od kojih na predstoje}im izborima ne}emo traìti da nam veruje na re~ i da nam daju politi~ki kredit, ve} da saslu{aju i vide na{e garancije za sve {to }emo uraditi. Danas garantujem da }emo traìti da Zakon o radu predvidi ista prava mu{karaca i èna u oblasti radnih odnosa i plata. Na{e garancije su rezultati koje smo ostvarili.” Naglasio je i da je SPS stranka koja ima svoju ideologiju, koja je prepoznatqiva i zna za {ta se bori, za razliku od opozicionih “koje imaju isti tekst, samo razli~ite lidere”. On je podsetio gra|ane da je 2000. godine SPS osvojila milion i po glasova, a 2012. oko 560.000, {to je naboqi rezultat za proteklih 12 godina: “Pozivam sve one koji su nekada glasali za nas, i gra|ane koji su tada dali glas DOS-u da dobro razmisle i uvere se ko moè da sprovede reforme u interesu najve}eg dela naroda. Dosta je bilo lutawa, pozivam na{e biv{e glasa~e iz vremena Milo{evi}a: dosta ste glasali za druge, mo`da niste imali za koga, sada imate.” Dragan Markovi} Palma, predsednik Jednistvene Srbije, ne}e traìti ministarsko mesto posle izbora i pobede koalicije SPS - PUPS - JS, ali }e traìti ovla{}ewa od dràve da u Srbiju dovodi investitore u gradove i op{tine u kojima su fabrike zatvorene: “Ako sam mogao u tri grada da dovedem osam investitora iz Italije, Austrije i Rusije, onda }u i u â~ak, koji ima industrijsko ime u Evropi, da dovedem investitore, da bi qudi mogli da rade i izdràvaju svoje porodice. Obe}avam da }emo pomo}i mladim qudima, i da ne}emo dozvoliti da studenti odlaze u beli svet, ve} da ostaju u svojim mestima, na radost svojih porodica,” rekao je Markovi}. Brojnim u~esnicima mitinga obratio se i “~ovek koji je utemeqio novu socijalnu politiku u Beogradu, koji je najzaslu`niji i za za{titu penzionera”, zamenik predsednika PUPS-a Milan Krkobabi}. U “karavanu istine” koji putuje po Srbiji, ~elnici ovih stranaka “gledaju qude u o~i, govore}i im istinu i demonstriraju}i ~as politi~ke anatomije”, rekao je on i obra}aju}i se prvenstveno penzionerima Srbije, podsetio ih na obe}awe o “tri P”, odnosno da “penzije prate plate” i da }e oni sa najniìm primawima dobiti i takozvanu 13. penziju. M. N.

BORA \OR\EVI] POZVAO ÂÂNE DA GLASAJU ZA DSS restoranu “City Pub”, Gradski odbor Demokratske stranke Srbije, pro{log ~etvrtka je organizovao “Ve~e sa Borom”. U neformalnom druèwu sa Borom \or|evi}em, frontmenom Ribqe ôrbe i ~lanom Glavnog odbora DSS-a, uìvali su brojni posetioci, kao i ~lanovi i simpatizeri ove stranke. - Na nenametqiv na~in poku{avam da privolim qude da glasaju za Demokratsku stranku Srbije. Moè da bude malo boqe, ako budemo pametno radili, ako zaboravimo na Evropsku uniju. Naravno, ne iskqu~ujem saradwu sa EU, ima i dobrih strana, sigurno. Ali, politi~ka i vojna neutralnost, koju Voja zagovara je apsolutno dobra stvar, jer smo slobodni da trgujemo sa evroazijskim trì{tem, koje ima 200 miliona qudi, a treba da iskoristimo i bes-

carinski ugovor sa Ruskom Federacijom. îwenica je da iz godine u godinu donosi ve}i profit - rekao je, izme|u ostalog, Bora \or|evi}. Poslani~ki kandidat DSS-a iz â~ka Miroslav Petkovi}, tom prilikom je pozvao gra|ane da svoj glas i poverewe daju izbornoj listi sa rednim brojem 3. - Pozvali smo Boru \or|evi}a, kao jednog od najuglednijih ~lanova DSS-a, ne mogu da kaèm da bude gost u svom gradu, ali na jedno prijatno druèwe sa nama, uz svirku i razgovor. Mi smo jedini koji ne dajemo la`na obe}awa, ~vrsto stojimo iza svoje politike, ne mewamo stavove, mi{qewa. Demokratska stranka Srbije se uvek razlikovala od ostalih, pa je i ovo druèwe mimo uobi~ajenih na~ina kampawe - istakao je Miroslav Petkovi}. N. R.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

MARKETING

POLITIKA

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

PREDSTAVQENI POSLANI^KI KANDIDATI SNS MORAVI^KOG OKRUGA

ONI KOJI BUDU ZAPO[QAVALI, OPSTA]E NA POLITI^KOJ SCENI

andidati za narodne poslanike SNS iz Moravi~kog okruga dr Aleksandar Radojevi} i Mirjana \okovi} iz â~ka, dr Aleksandar Pajovi} iz Lu~ana, Nevenka Milo{evi} iz Ivawice i Dejan Kova~evi} iz Gorweg Milanovca, predstavqeni su na konferenciji za novinare odrànoj u ponedeqak. Prvi ~ovek ~a~anskog Povereni{tva dr Aleksandar Radojevi} je istakao da SNS vodi pozitivnu kampawu, ne me{aju}i se u ono {to rade drugi, ali je primetio, da se u programe i imovinu ove stranke neki ipak me{aju, navode}i da su ovih dana na mnogim mestima bilbordi koje je postavila SNS i{krabani, ispisani pogrdnim porukama, a neki ~ak i polomqeni. Po wegovom mi{qewu, to rade pripadnici onih stranaka koje su “nestrpqive” ili su, “ve} primetili da ne}e dosti}i cenzus, pa su po~eli da ru{e tu|e, {to je jako lo{e, nevaspitano i nekulturno”. - Nastavi}emo da radimo onako kako smo radili posledwih godina. Mi nismo neko ko se pla{i odgovornosti, ili bori da bude najpametniji, ili ho}e po svaku cenu sve za sebe. Dali smo mogu}nost svim qudima od znawa i struke da se iskaù u svojim oblastima. Prvi smo po~eli da smewujemo svoje qude, prvi smo uveli u praksu ne{to {to se zove

{iroka demokratija i profesionalizam, i mislim da je to ne{to {to je za trendove u Srbiji posledwih petnaestak godina novost i {to daje dobre rezultate. Jedan od direktora EPS-a je samo za jednu godinu, najve}eg gubita{a u Srbiji u sferi javnih preduze}a preveo u profitabilno preduze}e, dakle od 650 direktora koliko ih ima u tom JP, dolaskom samo jednog ~oveka na wihovo ~elo, stawe se dramati~no promenilo. To je su{tina pri~e i za javna preduze}a u lokalu, okrugu i celoj Srbiji, za koju se zala`e SNS po principu - “Ni po babu, ni po stri~evima” - istakao je Radojevi}. Mirjana \okovi} je istakla da je SNS, po wenim re~ima, u

prethodne dve godine dokazala da je dràvotvorna partija, i da ovim izborima èli da postigne ve}e kapacitete u vlasti, zarad ve}e odgovornosti prema gra|anima, jer se ne moè odgovarati za ne{to {to je kao problem nasle|eno. - Ono za {ta }e se SNS zalagati jesu i ve}i podsticaji u privredi. Mi ne èlimo da nastavimo politiku onih koji su davali podsticaje stranim partnerima, 10.000 evra po novozaposlenom radniku, dok doma}im privrednicima nije davano ni{ta. Treba re}i da onih 200.000 dinara koje je Republika dodeqivala za podsticaje otvarawu samostalnih radwi nije dovoqno za pokretawe ozbiqne proizvodwe, i

mi }emo se truditi da na{i poslodavci dobiju mnogo ve}e podsticaje i garancije, kako bi uspeli da zaposle na{e gra|ane. Samo oni koji budu uspeli da zaposle gra|ane, mo}i }e da garantuju stabilnost i opstanak na politi~koj sceni Srbije - rekla je poslani~ki kandidat Mirjana \okovi}, dodaju}i da }e bespo{tedna borba protiv korupcije, koju je SNS zapo~ela biti nastavqena, jer nisu zavr{eni svi poslovi. Nevenka Milo{evi} iz Ivawice, donedavno predsednica SO Ivawica, podsetila je da je odlukom predsedni{tva SNS od 18. decembra ova stranka u ovoj op{tini u opoziciji i istakla da su svi kandidati MO za narodne

poslanike dobar tim, dolaze iz razli~itih profesija {to }e biti povoqno za na{ okrug. Govore}i o dosada{wim rezultatima napredwaka Neveka Milo{evi} je pomenula “zaustavqawe negativnih trendova” u nezaposlenosti, javnom dugu i stabilnoj valuti, {to smatra velikim uspehom za godinu i po dana. Pozivaju}i se na slogan napredwaka u ovoj kampawi koji glasi “Budu}nost u koju verujemo”, poverenik u OO SNS u Lu~anima dr Aleksandar Pajovi} je naglasio da je na stranci ~iji je poslani~ki kandidat velika odgovornost posle izbora, naro~ito prema bira~ima koji im budu ukazali poverewe. Pajovi} smatra da }e se ovog puta narod referendumski izjasniti i pru`iti podr{ku SNS, i insistira na neprekidnoj vezi budu}ih poslanika sa lokalnom samoupravom i problemima u bazi, o~ekuju}i i wihov konkretan doprinos sredini iz koje su birani. Dejan Kova~evi} iz OO u Gorwem Milanovcu je obe}ao da }e SNS delovati kao jedan tim u Moravi~kom okrugu, istakav{i da jedinu budu}nost i mogu}nost napretka u ovoj zemqi vidi u dono{ewu reformskih zakona kojima }e se oja~ati privreda i stvoriti uslovi za otvarawe novih radnih mesta. Z. L. S.

U POVERENI[TVU SNS ODR@ANA TRIBINA „ENERGETIKA I OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE“

POTREBNE SU[TINSKE PROMENE

leksandar Obradovi}, v. d. direktora EPS, pro{le subote, na tribini pod nazivom “Energetika i obnovqivi izvori energije”, odrànoj u prostorijama Povereni{tva SNS, istakao je da je ovo preduze}e, uprkos tome {to je u jednom periodu bilo pred bankrotom, kada je on preuzeo du`nost v. d. direktora, zabeleìlo dobar rezultat u poslovawu i da je druga najprofitabilnija kompanija, posle NISa, a ispred Telekoma Srbije. - Ne samo da smo preìveli dva talasa liberalizacije trì{ta struje, nego smo bili uspe{ni, zadràli smo 97 odsto visokonaponskog i 95 odsto sredwenaponskog trì{ta. Zahvaquju}i raznim aktivnostima i dobroj koordinaciji problemi su prevazi|eni i uspeli smo da Elektroprivredu Srbije izvu~emo iz paklene situacije, i da budemo uspe{ni i dominantni na otvorenom trì{tu - rekao je Obradovi} i naglasio da su za uspe{no funkcioniswe ovog sistema neophodne su{tinske promene. Prema wegovim re~ima, do

skoro je bilo nemogu}e sprovesti neophodne promene u EPS-u, jer je, kako kaè, imao opstrukcije Upravnog odbora, postavqenog za vreme prethodne vlade: - Deo kreditnih obaveza smo uspeli da reprogramiramo, fokus je bio na proizvodwi, a proizvodni kapaciteti su upregnuti do maksimuma. Zahvaquju}i tome oboreni su svi rekordi u oblastima rudarskog, termo i hidro sektora. Paralelno smo, uz koordinaciju sa resornim ministarstvom, uspeli da obezbedimo da EPS kona~no osnuje EPS Snabdevawe, a i tu je bilo otpora i opstrukcije. Aleksandar Obradovi} je tom prilikom najavio da }e potro{a~i elektri~ne energije, mo`da ve} od 1. jula, a najkasnije do kraja ove godine mo}i da izaberu svog snabdeva~a elektri~nom energijom, izraziv{i uverewe da }e se ve}ina opredeliti za EPS, jer je ovo preduze}e “bilo uz gra|ane u najteìm trenucima i trudilo se da prona|e re{ewe za najugroènije kategorije stanovni{tva”. Prva ta~ka u planu Odbora za

elektroenergetiku SNS-a je korporativizacija, “a tu je bilo najvi{e otpora”, istakao je v. d. direktora EPS-a. Obradovi} je najavio da }e ove sedmice zapo~eti proces korporativizacije, uz pomo} novog Nadzornog odbora, izraziv{i uverewe da }e posle izbora EPS dobiti mogu}nost da se sprovedu su{tinske promene, jer se ostvareni rezultati ne mogu posti}i na isti na~in. Pomo}nik ministra energetike mr Dejan Trifunovi}, podsetio je da je energetika razvojna

{ansa Srbije i naglasio da je za godinu i po dana u ovoj oblasti ura|eno mnogo. Prema wegovim re~ima, nastavqaju se reforme u JP kroz privatna javna partnerstva, a reforme se o~ekuju i u oblasti daqinskog grejawa. Trifunovi} je istakao da }e i veliki projekti i oni na lokalu, pre svega u sferi energetske efikasnosti obnovqivih izvora energije, direktno uticati na `ivotni standard gra|ana. Zamenik direktora Beogradskih elektrana dr Milan Petro-

vi} je naveo planove koje treba sprovesti i pozvao gra|ane da na predstoje}im izborima daju podr{ku SNS. “Da bi se kvalitetno sproveli planirani programi potrebni su kvalitetni qudi, a ova stranka ih ima”, istakao je Petrovi}. Doma}in tribine je bio kandidat za poslanika dr Aleksandar Radojevi}, a me|u predava~ima je bio i predsednik Odbora za komunalnu energetiku SNS dr Milija Bulatovi}. N. R.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

MARKETING

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

DRU[TVO

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA DOBRIVOJA JOVANOVI]A

KAD SAM BIO \AK OSNOVNE samdeset godina je proteklo od dana kada sam primio svedo~anstvo o zavr{enom ~etvrtom razredu Dràvne narodne {kole u Jezdini i, sa ovolike vremenske distance i velikog iskustva u oblasti nauke i obrazovawa, smatram da su oni koji su u to vreme upravqali obrazovno - vaspitnim procesima zasluìli priznawe i pohvalu. To su svakako bili u~eni qudi, uz to daroviti i kreativni. U prvom razredu {kolske 1929/30. godine u~ila me je i vaspitavala u~iteqica Olga Mitrovi}, sestra Ratka Mitrovi}a koga su Nemci u Drugom svetskom ratu obesili u centru â~ka. U ostalim razredima u~ili su me supru`nici Grozda i Dragomir Filipovi}. Nau~io sam pisana i {tampana slova, }irilicu i latinicu, kao i ~etiri aritmeti~ke operacije. Stekao sam osnovna znawa o prirodi i o pravilima vladawa u {koli i van {kole. Ova pravila o moralu nisu se razlikovala od onih koje sam stekao u detiwstvu kroz doma}e vaspitawe.

RAZMENA ROBE SA BABA SIN\OM ^a~ak je u to vreme imao samo 12.000 stanovnika, a wegova okolina je bila retko naseqena. Jezdina je tada bila selo, kao i Beqina. Mi |aci iz Beqine pe{a~ili

[KOLE U JEZDINI smo od ku}e do {kole oko dva kilometra. Put nas je vodio kroz wive, vo}wake i jednim delom kroz {umu, a onda smo prelazili preko reke Lupwa~e. Wu smo kod Jovanove kavane preskakali ili se izuvali, pa je bosi gazili i u dvori{tu kavane se obuvali. Ovo dvori{te mi je ostalo u se}awu i po tome {to smo u wemu vr{ili robnu razmenu sa babom Sin|om, Jovanovom suprugom. Na imawu pored kavane ona je gajila bostan. U jesewe dane, kada krenu |aci u {kolu, babi Sin|i je ostalo jo{ nekih sitnih lubenica i diwa. „Po{to ova diwa, bako?“, pitamo. „Tri kupe ora“. „A ova ve}a?“ „Pet kupa“. I tako, dok traju zalihe, ona nama diwe i lubenice - mi woj orase. Ako bi Lupwa~a nado{la posle obilne ki{e, morali bismo uzvodno da prepe{a~imo jo{ oko 500 metara da bismo je pre{li preko kamenog mosta kod Toma{evi}a vodenice. O ramenu smo nosili po dve torbe. U jednoj se nalazila ~itanka i pisanka (kod |aka prvaka bukvar), tablica i legi{ter, a u drugoj ~anak napuwen sirom i kajmakom, par~e hleba, jabuka ili kru{ka. Ru~avali smo u podne, izme|u prepodnevne i popodnevne nastave, u dvori{tu kada je lepo vreme. Pe{a~ewe u ovakvim ekolo{kim uslovima pozitivno je uticalo na na{e fizi~ko, psihi~ko i duhovno zdravqe.

SLOVO O AUTORU Dobrivoje Jovanovi} je ro|en u Beqini, kod â~ka, 1923. godine, od oca Tihomira i majke Zorke, devoja~ki Obradovi}. Diplomirao je i doktorirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, a radio je u Institutu za nuklearne nauke u Vin~i, Institutu za automatiku i telekomunikacije “Mihailo Pupin”, Institutu EI Zemun, Elektronskom fakultetu u Ni{u i Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu, odakle je, kao redovni profesor, oti{ao u penziju. Bavio se nau~no istraìva~kim radom u oblasti nuklearne elektronike, telekomunikacija, ra~unara, kibernetike, i drugih srodnih disciplina, objavqivao u doma}oj i stranoj literaturi, u~estvovao u va`nim nau~nim projektima i dobijao visoka priznawa. @ivi u Beogradu i, u èqi da potomstvu ostavi pisani dokument o svom vremenu, latio se beleèwa svojih uspomena. Rukopis jo{ uvek nije objavio, a za “â~anski glas” je odabrao pri~u o po~etku {kolovawa, u Dràvnoj osnovnoj {koli u Jezdini.

Stara {kola u Jezdini

Za sve ~etiri godine nisam primetio neki ve}i izgred, pojedina~ni niti grupni, u u~ionici ili {kolskom dvori{tu, pa se i danas pitam za{to je u~iteq Filipovi} koristio i drenov prut kao vaspitno sredstvo. Jednog dana on nas upita: „Ima li neko od vas da nije dobio batine?“ Ja dignem ruku. „Iza|i, ispruì obe ruke i prste, da se ne hvali{.“ [KOLA JE IMALA I DOBROTVORE U~iteqicu Olgu Mitrovi} nikad nisam video da drenovim prutem udara nekog |aka po ispruènim rukama i prstima. Tuma~io sam to time {to takvo vaspitavawe |aka nije prili~ilo osmehu koji se nikada nije skidao sa wenog lica. Ako bi se deca posva|ala, u~iteqica Olga je konflikt re{avala mirnim putem. Kada je doznala da su se |aci svih razreda podelili u dve grupe - |aci Lozni~ani i Jezdinci, svih razreda, protiv |aka iz Pridvorice i Beqine, svih razreda - te da su se i kamenicama ga|ali (mene je pogodilo par~e cigle u desno uvo, malo je krvarilo ali podosta bolelo), u~iteqica Olga je ceo jedan {kolski ~as |acima svih razreda govorila da nije lepo da se sva|amo i tu~emo. Tada sam prvi put ~uo i za ceo ìvot zapamtio veliku misao vezanu iz istorije ratovawa - podeli (zavadi) pa vladaj (divide et impera). U~iteqica Olga je svoju dobrotu nasledila od rodi-

Svedo~anstvo Dobrivoja Jovanovi}a

teqa. Se}am se da se i me|u |acima za vreme odmora u {kolskom dvori{tu pri~alo da je wen otac Dragi} Mitrovi} poklonio veliki deo svoga imawa da bi na wemu bila podignuta zgrada {kole u kojoj u~imo, kao i veliku {umu pod stoletnim grmovima koja se dodiruje sa {kolskim dvori{te, u koju smo ~esto odlazili da se igramo za vreme velikog odmora. U to vreme nisam znao za pohvalnicu kojom je Mi-

nistarstvo prosvete Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odlikovalo moga oca zato {to se „usrdno starao o {koli“. Starawe moga oca o {koli obuhvata i zalagawe za podizawe zgrade {kole u Jezdini. Bio je ~lan osniva~kog odbora i odbora za gradwu. ^AS MORALA U^ITEQICE OLGE Pamtim i dan kada smo polagali ispit iz morala.

Posle jedne velike provale oblaka Pridvori~ka reka je naglo nabujala i raznela zid poto~are Mijaila i Gajuna Toma{evi}a. U zidu se nalazio kov~eì} sa pozama{nom sumom srebrnog novca, koga su zazidali smatraju}i da je to mesto na kome ga ne mogu na}i eventualni lopovi i razbojnici. Vodena bujica je ponela kov~eì}, on se otvorio i svo blago Mijaila i Gajuna se prosulo u peskovito korito Lupwa~e. Kako je naglo nado{la, tako se reka naglo i povukla. Nai{li mi |aci iz Beqine, Pridvorice, pridruìli nam se |aci iz Jezdine i Loznice, i kao ~avke navalili da kupimo u xepove srebrne dinare, dvodinarke, petodinarke. Malo razgrne{ pesak sa koga se tek povukla voda i na|e{ dva - tri nov~i}a. Vest o tragediji porodice Toma{evi} brzo se ra{~ula, pa je stigla i do na{ih u~iteqa. \aci, svaki sa torbicom o ramenu i xepovima koji tegnu od srebrnog novca, stiù na vreme i ~ekaju da po~ne prvi ~as. U moj razred ulazi u~iteqica Olga i na na{e iznena|ewe po~iwe ~as re~ima: „Draga moja deco, trebalo je danas da u~imo ne{to iz deqewa, da utvrdimo tablicu mnoèwa, a umesto toga zajedno }emo danas da obnavqamo brojawe i sabirawe i da razgovaramo o moralu. Govorili smo dosta na pro{lim ~asovima o moralnim poukama. Danas imamo priliku da se svega toga podsetimo i o tome da pri~amo na konkretnom

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

Ministarstvo prosvete je pohvalilo dobrotvora {kole Tihomira Jovanovi}a

primeru. Videli ste {ta se dogodilo posle nezapam}ene provale oblaka. Porodica Toma{evi} je ~estita, po{tena i radna. Taj novac prosut u Lupwa~u porodica je mukotrpno zara|ivala u Kravarici u Draga~evu i nakon doseqewa u Beqinu. Vremenska nepogoda razorila im je vodenicu i uni{tila mukom stvorenu u{te|evinu. Vi ste tako|e dobra marketing 032/342-276

DRU[TVO

deca, iz po{tenih porodica, pa ste stekli podosta od doma}eg vaspitawa. Verujem da ste zapamtili i usvojili ono {to smo na ~asovima pri~ali o moralu, po{tewu, ~asti i ugledu. Se}ate se da smo nagla{avali ono “pomozi bli`wem u nevoqi” i ne poèli ni{ta {to je tu|e. Traìla sam od vas da ne u~ite napamet deset boìjih zapovesti, ve} da te zapove-

sti utkate u svakodnevno va{e pona{awe u dru{tvu.“ îm sam shvatio o ~emu se radi zavukao sam ruke u xepove i ~vrsto stegao u {ake neo~ekivano ste~enih osam srebrnih dvodinarki, i tri petodinarke, razmi{qaju}i kako da ih se oslobodim. Verovatno su i ostali u razredu isto mislili o „svojim brzo i lako ste~enim novcima“. U~iteqica Olga nastavila je da besedi. Ponavqala je pouke koje smo ve} slu{ali na ranijim ~asovima i vezivala ih za doga|aj uzrokovan provalom oblaka. Po~etkom drugog ~asa u~iteqica Olga je nastavila da drì predavawe o moralu, i daqe u vezi nesre}e koja je provalom oblaka zadesila porodicu Gajuna i Mijaila Toma{evi}a, a onda rekla: „Draga deco, dosta vremena smo razgovarali o po{tewu i o tome u ~emu se ogleda dobro pona{awe u dru{tvu. Sada èlim da vidim kako ste shvatili i koliko ste prihvatili lekcije, moje i va{ih roditeqa. Svako od vas ima pravo da odlu~i onako kako èli i ho}e. Ko smatra da bi novac koji je pokupio u pesku Lupwa~e trebalo da vrati porodici Toma{evi}, neka ga stavi na sto. Ko èli da na|eni novac zadrì za sebe, neka tako u~ini. Ja, niti iko u ovoj {koli, ne}e pretraìvati va{e xepove.“

Ne bih ni spomiwao ovaj doga|aj da nismo ama ba{ svi iza{li i na sto stavili sve {to smo imali u xepovima. âk smo i izvrnuli xepove da u~iteqici pokaèmo da ni jedan dinar nismo zadràli za sebe. U~iteqica Olga prebroja sakupqeni novac, re~e nam koliko izbroja, a onda se obrati nama re~ima: „Draga deco, danas nije kraj {kolske godine kada se dele svedo~anstva o poloènim ispitima, ali vi ste danas kod mene poloìli ispit iz predmeta Nauka o veri sa moralnim poukama. Svima }e u svedo~anstvu na kraju {kolske godini biti upisana najve}a ocena, petica.” Sakupqen i prebrojan novac je istog dana predat porodici Gajuna i MijailaToma{evi}a. UÊNICA KOJA SE ÛDILA NEZNAWU Setio sam se i „gafa“ koji se desio jednom dobrom |aku. U u~ionici sedeo sam u istoj klupi sa Milanom Sretenovi}em iz Jezdine i Bogosavom Ivanovi}em iz Loznice. U klupi ispred mene sedela je Milica Mirkovi} iz Pridvorice, koja je na ~asu ra~una sa osnovama geometrije i geometrijskog crtawa (tako se tada zvala matematika) na svaki neta~an odgovor nekog |aka reagovala ~u|ewem uz glasno izgovarawe „joooj”. Time je sa-

op{tavala u~itequ da ona to zna. Prestala je sa ovom praksom po{to je jednom dobro nasmejala ceo razred uzviknuv{i ono weno „joooj” i kada je |ak dao ta~an odgovor. Milica je zaista bila me|u najboqim |acima, ne samo iz dva pomenuta predmeta. U ~etvrtom razredu od u~iteqa Filipovi}a sticali smo znawa iz jo{ osam predmeta - Narodnog (srpskohrvatskoslovena~ki) jezika, Narodne povest (istorija) sa najznamenitijim doga|ajima iz op{te povesti, Zemqopisa, Poznavawa prirode, Ru~nog rada - mu{kog i `enskog sa naro~itom primenom narodnih motiva, Crtawa, Lepog pisawa, Pevawa i Telesnih ve`bi po sokolskom sistemu. Tokom proteklih decenija mnogo toga se promenilo. Dogodile su se ~etiri nau~no - tehnolo{ke revolu-

cije (industrijska, dve energetske i informaciona), dve dru{tvene revolucije, svetski i gra|anski rat, raspad Jugoslavije... Osnovci danas ne piju ~istu vodu sa Morave, ne udi{u ~ist vazduh, ne hrane se zdravom hranom, na le|ima ne nose lagane torbice sa dve - tri kwiìce, ne u~e krasnopis, a u~iteqi od wih vi{e ne traè da znaju pri~u o sedam pruteva, o mladoj àbi koja je htela da sko~i u dubok bunar da pije vode i starijoj koja ju je savetovala da to ne ~ini, jer lako je usko~iti, vaqa isko~iti. Revolucije mewaju na~in ìvqewa dru{tva i pojedinca, ali promene uvek ne vode u èqenom pravcu. Postoje i neèqeni posledice i zato ne vaqa a priori smatrati da je sve {to je novo boqe od onoga {to je prethodno bilo.

ISPRAVKA U tekstu “@ivoti Mila i Smiqke ]eramilac ispisali dramu”, u pro{lom broju “^a~anskog glasa”, navedeno je da je gimnazijalac Stevan Jakovqevi}, ~ija je sahrana prerasla u protest napredne omladine, preminuo od posledica sukoba sa policijom. Od savremenika ovih de{avawa dr Aleksandra Nikoli}a naknadno smo saznali da je uzrok Jakovqevi}eve smrt bila difterija, bolest koju nesre}ni mladi} nije uspeo da pobedi. Ta~no je da je wegov pogreb dobio politi~ku konotaciju i da su u~esnici, me|u kojima Aleksandar ]eramilac, {kolske 1939/40. godine ka`weni iskqu~ewem iz ~a~anske Gimnazije. E. V.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

DONACIJA ZA SLU@BU KU]NE NEGE

„AUTO^A^AK” POKLONIO FABIJU

irma “Auto^a~ak” poklonila je u utorak ~a~anskom Domu zdravqa [kodu fabiju. Donaciju vrednu milion dinara koristi}e Slu`ba ku}ne nege. - Posledwih pet godina na{a firma je donirala

marketing 032/342-276

17 automobilima raznim zdravstvenim i kulturnim ustanovama u Moravi~kom okrugu. Ovaj automobil ide u prave ruke i nadamo se da }e najvi{e koristi imati stariji sugra|ani ka`e direktor “Auto^a~ka” Milun Todorovi}. Slu`ba ku}ne nege

zbriwava te{ko obolele, nepokretne ili polupokretne pacijente. Wihova vozila dnevno pre|u od 100 do 300 kilometara. - Zdravstveni radnici Slu`be ku}ne nege pose}uju najteè pacijente, koji ne mogu da do|u kod lekara u Dom zdravqa ili Bolnicu. Ovo nije jedina donacija “Autoâ~ka” na{em Zdravstvenom centru podse}a i direktor ZC â~ak dr Radosav Milo{evi}. Vozni park Slu`be ku}ne nege ima nekoliko vozila marke “Jugo”, “Zastava 101”, “Lada niva” i ta su vozila havarisana, tako da je “Fabija” pravo osveèwe. Uskoro bi ~a~anski Dom zdravqa trebalo u potpunosti da pre|e u ingerenciju lokalne samouprave. - Grad je izdvojio sredstva za nabavku novih vozla za Patrona`nu i Slu`bu ku}ne nege. Ne{to bo-

qe stawe je u Hitnoj pomo}i koja ima dovoqan broj saniteta. Sve ove slu`be dnevno prelaze stotine kilometara i neophodno

nam je da godi{we zanovimo jedan do dva automobila. Firma “Auto^a~ak” donirala je ranije vozila i za Hitnu pomo}. zahval-

ni smo im i za sada{wu i za prethodne donacije - napomiwe dr Aleksandar Pajovi}, direktor Doma zdravqa ^a~ak. Z. J.

POLITIKA

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

URS NA STAROM KURSU: NE SKUPQA POENE, VE] RE[AVA PROBLEME

I Â^KU POTREBNI VELIKI INVESTITORI a razliku od ve}ine stranaka koje u predizbornoj kampawi pri~aju o svojim uspesima i iznose razna obe}awa, Ujediweni regiopni Srbije su “zadràli stari kurs” i bore se prvenstveno za re{avawe problema, a ne za sticawe popularnosti, rekao je na KZN pro{log ~etvrtka dr Vladan Mili}, koordinator za sport i omladinu u GO URS. Po{to je podsetio da je ova stranka, na ~elu sa Mla|anom Dinki}em, u mnoge lokalne samouprave po Srbiji dovela ozbiqne strane investitore i firme koje zapo{qavaju veliki broj radnika, {to je diprinelo i pove}awu izvoza, naglasio je da }e, kao koalicioni partner vlasti u â~ku nastojati da uspe{ne investitore dovede i u ovaj grad. Preduslov za to je otvarawe industrijske zone, opremqene kompletnom infrastrukturmom, smatra on i iz oblasti koju resorno “pokriva”, izdvaja podatak da je pro{le i ove godine za subvencije sportskim klubovima i organizacijama

iz gradskog buxeta izdvojeno po 50 miliona dinara. U gradu egzistira 130 klubova i organizacija, od kojih ve}ina ima finansijske probleme, podsetio je Mili} i zalo`io se za edukaciju wihovih rukovodstava i sportskih radnika koji moraju imati u vidu, pored ostalog, da su izdvajawa iz gradske kase samo dotacije i da svoje buxete moraju upotpuniti i iz sopstvenih i drugih izvora. U ime GO URS obe}ao je da }e se ova partija zalagati i za re{avawe problema mladih i podsetio da su weni predstavnici u lokalnoj vlasti sa koalicionim partnerima u prethodnom mandatu inicirali otvarawe Kancelarije za mlade i da }e ona vremenom sigurno opravdati svoje postojawe. Optimisti~ki je prognozirao i da }e do kraja ove godine biti zavr{ena rekonstrukcija kanala za navodwavawe, od Parmenca do Katrge, za koju su obezbe|ena sredstva stranog investitora, a narednih godina zapo~eta i izgradwa i popravka se-

kundarne i tercijarne mre`e. Po{to je predstavila socijalni program URS - a “Briga o ~oveku” i niz mera koje on predvi|a, po~ev od zahteva za ukidawe solidarnog poreza, uvo|ewa besplatnog letovawa i zimovawa za osnovce, niza olak{ica za poslodavce koji zaposle lica starija od 50 godina, do jednokratne pomo}i studentima zavr{nih godina fakulteta i ukidawa politike {tedwe, Milka Vu~i}, koordiantor tima za socijalnu politiku u GO ove stranke, navela je i “zasluge” wenih odbornika u lokalnom parlamentu. Uz pomo} koalicionih partnera oni su “izdejstvovali” odluku o pomo}i nezaposlenim trudnicama i porodiqama, u visini od 20 odsto od prose~ne mese~ne plate, za koju je lane u gradskom buxetu obezbe|eno 40 miliona dinara. Osim toga, sa 9 na 8,5 “skinut” je prosek studentskih ocena, kao uslov za dobijawe gradske stipendije i za 100 hiqada pove}ane subvencije poslodavcima koji otvore

radna mesta za samohrane roditeqe. “Ima jo{ mnogo kategorija ugroènih gra|ana, ali da bismo svima pomogli, neophodna su ogromna sredstva. Ona ne mogu biti obezbe|ena, ukoliko u â~ak ne do|u ve}e investicije, poput “fijata” u Kragujevcu. URS je pokazao da to moè, ali, da bi realizovao ideje, potrebna mu je mnogo ve}a podr{ka, nego {to ju je do sada imao u na{em gradu”, zakqu~ila je Vu~i}ka.

Velike investicije neophodne su i u poqoprivredi, zbog ~ega mora biti pove}an agrarni buxet, koji u Srbiji iznosi samo dva odsto, za razliku od ve}ine zemaqa u svetu, u kojim selo “dobija” pet odsto iz dr`avne kase, podsetio je koordinator tima za poqoprivredu Vladimir Nenadi}. Zahvaquju}i subvencijama iz buxeta Grada, pro{le godine je vi{e od 100 seoskih doma}instava obnovilo mehanizaciju,

oko 200 je dobilo finansijsku pomo} za nabavku sadnica, steonih junica, sistema za navodwavawe i zahvaquju}i tome popravqen sortni sastav vo}waka i rasni sastav u sto~arstvu. Novim konkursom za raspodelu buxetskih para u ovoj godini, najavio je Nenadi}, predvi|ene su subvencije i za poqoprivredna gazdinstva koja se bave tovom junadi, za ribarstvo i pomo} p~elarima. M. N.

U DOMU KULTURE PREDSTAVQEN POKRET DVERI

VREME JE ZA NOVE QUDE okret Dveri predstavio je u ponedeqak u Domu kulture kandidate za narodne poslanike i svoje najve}e pristalice. Gostovali su novinar Milorad Crwanin, dr Zorica Kuburovi}, donator Dveri iz Ju`ne Afrike Dragan Davidovi}, pesnik Ivan Babi} iz Prijepoqa... Ovo je jedina politi~ka organizacija ~iji je nosilac liste â~anin Bo{ko Obradovi}. Zalaè se za porodi~nu politiku, ja~awe doma}e privrede, saradwu sa Rusijom, zabranu uvoza genetski modifikovane hrane, za nova i lica bez mrqe na politi~koj sceni Srbije. - Srbija je jedna velika porodica, doma}inska ku}a kojoj nedostaje doma}in, jer su klovnovi na vlasti. Pravi qudi nisu na mestima na kojima bi trebalo da budu. Ali, koliko god bilo klovnova, ja~a je doma}inska Srbija - poru~io je jedan od najve}ih podràvalaca pokreta Dveri profesor Vladimir Dimitrijevi}. Kako je podsetio i kandi-

dat za poslanika dr Milan Roganovi}, Srbijom ve} decenijama vladaju jedni te isti qudi. Vreme je za promene, za nova lica, lica bez mrqe na politi~koj sceni. - Na \ur|evdanskim izborima 2012. ostvarili smo dobar rezultat u Zapadnoj Srbiji, [umadiji, od Qiga do Prijepoqa. U â~ku smo osvojili 15 odsto glasova. Ta ista poruka bira~a, odlu~uju}a je i za ove izbor - ne}emo iste qude 20, 70, pa i vi{e godina. â~ani su hrabri, a ko bi se uostalom pla{io Ivice Da~i}a, Aleksandra Vu~i}a ili Tomislava Nikoli}a? Kada }emo smeniti generacije koje traju 20 i vi{e godina, izlizane i potro{ene politi~are koji su rekli sve {to su imali. â~ani su im na \ur|evdan 2012. poslali jasnu poruku. Dosta je bilo! Vi ste politi~ka pro{lost! Tada su â~ani rekli da ho}e nove qude bez mrqe, koji se zalaù za doma}u ekonomiju, zalaù se za porodicu, zaustavqaju uvoz genetski modifikovane hrane - rekao je

Bo{ko Obradovi}, nosilac liste Pokreta Dveri. On je podsetio i da Dveri jedine zahtevaju odgovornost svih politi~ara i tajkuna koji su opqa~kali Srbiju posledwih 20 godina. Gra|anima je poru~io i da je glas za Srpsku naprednu stranku glas za Vuka Dra{kovi}a, Velimira Ili}a, Rasima Qaji}a, Aleksandra Vulina. Jedino nedostaje Mira Markovi}. - Zar su oni na{a budu}nost. Srpsku naprednu stranku, tu najve}u prevaru u novije vreme stvorili su Boris Tadi} i strane ambasade. Za{to je sada u kam-

pawi Tadi} na svim televizijama, bilbordima, {tampi? Vu~i} mu vra}a dug i planira u novoj vladi da mu dodeli Ministarstvo spoqnih poslova. Ponovo vra}a na politi~ku scenu Borisa Tadi}a, za koga je narod 2012. jasno rekao da ga ne}e - naveo je Obradovi}. On je napomenuo i da je Vu~i}eva borba protiv korupcije i kriminala la`na i da u srpskim zatvorima ne sedi nijedan politi~ar ili tajkun. Nova lica, po Obradovi}evim re~ima, potrebna su i u ^a~ku. “Novu Srbiju je 2008. odr`ala Socijali-

sti~ka partija, a pre dve godine SNS”. Dverjani ne}e bezuslovno u Evropsku uniju. Uvereni su da je na{a perspektiva u saradwi sa Rusijom i da bi Rusi kupili sve {to proizvedemo. Pristalicama i simpatizerima Pokreta Dveri obratili su se i Dragan

]endi}, Qiqana Rankovi}, dr Zorica Kuburovi}, Milorad Crwanin. - Ova kampawa je pro{la bez ijedne krave, ijedne ovce, sviwe. Pametni srpski seqak je sakrio svoju stoku. Kada pro|u izbori, opet }e se pojaviti stoka - re~i su Milorada Crwanina. Z. J.

POLITIKA

BOJAN PAJTI], PREDSEDNIK VLADE AP VOJVODINE I ZAMENIK PREDSEDNIKA DS, RAZGOVARAO SA ^A^ANIMA

VOJVODINA NAJUSPE[NIJA U PRIVLA^EWU STRANIH INVESTICIJA a`no je glasati za Demokratsku stranku, jer ona za razliku od politi~kih protivnika, ne nudi la`na obe}awa, nego radi, rekao je predsednik Vlade AP Vojvodine i zamenik predsednika DS Bojan Pajti}, kada je pro{log ~etvrtka, u okviru predizborne kampawe razgovarao sa ^a~anima na Gradskom trgu. On je to potkrepio ~iwenicom

da }e 12. marta u ime pokrajinske Vlade primiti nagradu u Kanu, napomenuv{i da je to prvi put da neka institucija iz Srbije dobije priznawe na nivou Evrope u oblasti investicija, odnosno ekonomije. - “Fajnen{l tajms” je Vojvodinu, me|u 54 evropske regije sredwe veli~ine, proglasio za najuspe{niju u privla~ewu stranih investicija. Gotovo polovina od stranih ulagawa u na{u zemqu, na{la je mesto u pokrajini, a mi èlimo to da primenimo na nivou cele Srbije, pa i u â~ku. â~ak je grad koji ima veliku industrijsku tradiciju. Me|utim, od industrije je mawe - vi{e ostala samo tradicija, zbog toga {to je jedna stranka ovde na vlasti decenijama. â~ak ne uspeva da odrì ritam i tempo sa drugima u zemqi koji su se razvijali. Naprotiv, kompanije su se gasile jedna za drugom, {to pokazuje nebrigu, ne samo prema tim kompanijama, nego i o qudima koji ovde ìve. Jer, kada umiru preduze}a, kada umiru fabrike, onda umire i grad, onda i sekundarni i tercijarni sektori ispa-

{taju, kao i oni koji se bave trgovinom, uslu`nim delatnostima, transportom, sve je to povezano. Zbog toga, po nekim procenama, oko 2.000 mladih godi{we odlazi iz â~ka rekao je, izme|u ostalog, Bojan Pajti}. Zamenik predsednika demokrata, kaè da je Demokratska stranka jedina partija koja isti~e da ne èli u koaliciju sa Srp-

skom naprednom strankom i Novom Srbijom koja je sa wima na listi, jer je SNS, “prvi put posle 2000. godine, dovela do realnog pada plata, do pada standarda gra|ana za pet odsto, do toga da prakti~no stanu strane investicije” i dodao: - Imali smo svega oko 600 miliona evra stranih investicija pro{le godine, a prosek je bio milijardu i po do pre dve godine, tako da je ova stranka pokazala nesposobnost da upravqa procesima u dru{tvu koji su neophodni da bi se privreda razvijala. On smatra da je SNS pokazala nebrigu i prema poqoprivredi, “jer ne postoji vizija kako ona treba da se razvija, a subvencije kasne”. Ali, i nebrigu prema onim qudima koje treba zadràti u dru{tvu, profesorima i lekarima, koji su se na{li na udaru solidarnog poreza, pri ~emu ni{ta nije u{te|eno. “Od onoga {to je dràva zadràla za sebe, umesto da da plate prosvetnim radnicima, lekarima i qudima u pravosu|u, ona je u su{tini platila tro{kove oko 20.000 partijskih aktivi-

sta koji su zaposleni u javnom sektoru u posledwa ~etiri meseca pro{le godine”, kazao je Pajti}. Komentari{u}i potpisivawe ugovora sa Ujediwenim Arapskim Emiratima o kreditu od milijardu dolara, on je rekao da “prvi put ~uje da neko kredit tretira kao poklon”. - ^uli smo da se nova Vlada zadu`uje da bi vra}ala dugove stare. Pre dve

godine nivo zaduèwa Srbije je bio oko 15 milijardi evra, a da se novo zaduìvawe svelo na otpla}ivawe starih, sada ne bismo imali 20 milijardi evra rekao je Pajti}, i ocenio da krediti nisu bili usmereni tamo gde je najva`nije, u investicije, privredu i omogu}avawe da se oni nekada isplate. Prema wegovim re~ima, atmosferu predizborne kampawe dovoqno ilustruju podaci Ku}e qudskih prava, koji pokazuju da od sedam dnevnih medija koji su analizirani, ~etiri neposredno i otvoreno rade za SNS, dva prikriveno, a samo jedan je objektivan, i dodao: - Istovremeno, Stejt department je iza{ao sa izve{tajem da su danas novinari u Srbiji prinu|eni na autocenzuru. Dakle, ne govori samo opozicija o medijskoj blokadi, to kaù i svet i me|unarodne organizacije. Posle gostovawa na {tandu Demokratske stranke na Gradskom trgu, Bojan Pajti} je odrào predizbornu tribinu u sali crkvene porte u Zabla}u. N. R.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

BORISLAV STEFANOVI], ^LAN PREDSEDNI[TVA DS, NA PREDIZBORNOJ TRIBINI U ^A^KU

„PRVA STRANKA U VLASTI, ILI PRVA U OPOZICIJI“

emokratska stranka èli da zaustavi ekonomsko propadawe zemqe, nezaposlenost, preveliku zaduènost i uvo|ewe “li~nog reìma jednog ~oveka, Aleksandra Vu~i}a”, poru~io je ~lan Predsedni{tva DS Borislav Stefanovi}, na predizbornoj tribini, odrànoj u ponedeqak u sali Skup{tine grada â~ka. - Na{ program je vrlo jasan i precizan. Imamo najboqe qude da taj program i sprovedemo. @elimo da â~ak bude grad u kojem se radi, u kojem mladi ostaju, a ne beè iz wega i u koji treba ulagati, u malu privredu, poqoprivredu i u univerzitetski centar. Smatramo da je vlast u â~ku, koju ~ine NS i napredwaci, pokazala nesposobnost i nestru~nost, kao i svuda u Srbiji, jer nisu ispunili nijedno predizborno obe}awe - rekao je, izme|u ostalog, Stefanovi}. Prema wegovim re~ima, ako se nastavi vlast “srpske nestru~ne stranke”, Srbija }e za {est meseci imati ogromnan buxetski problem, sa nemogu}no{}u isplata plata i penzija i bankrotom dràve. Zato je, kako kaè, jako va`no da gra|ani iza|u na izbore 16. marta u {to ve}em broju i da glasaju za listu broj 8. Stefanovi} je istakao

da je ciq NDS, LDP i URS-a da pre|u cenzus i u|u u vladu: - Te stranke su{tinski predstavqaju predsobqe Aleksandra Vu~i}a i slu`e za to ko }e mu pre, u politi~kom smislu, sesti u krilo. Mi u tome ne}e u~estvovati, bi}emo ili prva stranka u vlasti, ili prva u opoziciji. Kada su u pitawu postizborne koalicije, Stefanovi} je kazao da }e o tome razgovarati po zavr{etku izbora sa onima koji ispuwavaju kriterijume ekonomskog oporavka zemqe i zapo{qavawa, jasne socijalne politike i suprostavqawa li~nom re`imu jednog ~oveka.

Komentari{u}i optu`be pojedinih opozicionih snaga da SNS samo nastavqa politiku DS dok je bila u vlasti, Stefanovi} je potvrdio da je to ta~no u pogledu pitawa Kosova i Metohije. - Me|utim, oni su su{tinski uradili mnogo vi{e i gore za kra}e vreme. âk ~ujem od desni~arskih stranaka da su „ùti“ ve}e patriote od napredwaka. Ne mogu da kaèm da mi je drago kada to ~ujem, ali to u su{tini jeste istina - rekao je Stefanovi}, oceniv{i da se “nacionalna pitawa trenutno re{avaju preko kolena, bez javnosti i prodavawem magle”. N. R.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

DRU[TVO

UÎTEQICA DIVNA TODOROVI] SAÛVALA OD ZABORAVA DEÎJE IGRE

DANA[WI MALI[ANI NE ZNAJU ZA LASTI[ I KLIKERE

- zapazila je u~iteqica Divna i, sa namerom da svoje |ake, sina i k}erku uvede u svet zaboravqenih igara, objavila kwigu “Najlep{e de~je igre” ivna Todorovi} je u~iteqica u O[ “Filip Filipovi}”, sa 11 godina radnog staà, ali i majka {estogodi{weg Mihaila i jednogodi{we Vere. ]erka sve{tenika koji je u vreme wenog detiwstva imao parohiju van grada, odrasla je u seoskoj sredini, na ~istom vazduhu i u dru{tvu vr{waka, sa kojima se svakodnevno besomu~no igrala `murke, {kolice i drugih de~ijih igara. Od kolike je to koristi bilo za weno telo i du{u shvatila je tek kada je stupila u svet odraslih. - Igra nije samo zabava, ve} je korisna za celokupan psiho - fizi~ki ìvot deteta. Preskakawe lasti{a, na primer, podsti~e razvoj krupne motorike, ritmi~nost i spretnost, dok je igra “Kolari}u Pani}u” dobra za motoriku {ake i samokontrolu. Igra klikerima u~i nas preciznosti, “Jele~kiwe - barja~kiwe” pomaè da razvijemo spretnost i brzinu, a igra piqa-

ka je dobra za akomodaciju oka i samokontrolu. Deca koja se igraju razvijaju kreativnost i ma{tu, {tite se od gojaznosti, stresa i depresije, u~e da timski rade, organizuju posao i budu odgovorna. Jednostavno, ona se kroz igru pripremaju za ìvot, a roditeq koji shvata zna~aj igre na najboqem je putu da svoje dete osamostali - kazuje u~iteqica Divna i sa àqewem konstatuje da su u zaborav oti{le ne samo igre iz vremena wenih roditeqa, baka i deka, ve} i one koje su bile deo svakodnevice za generaciju kojoj ona pripada. - Mali{ani vi{e ne umeju da organizuju igru i da se igraju, radije sede ispred televizora, zabavqaju se pomo}u kompjutera i mobilnih telefona. Deca su preza{ti}ena i nemaju slobodu da steknu sopstveno iskustvo. Ne krivim ni wih ni roditeqe, takvo je vreme u kome ìvimo, ali smatram da bi igra i u savremenim uslovima odrastawa morala da zauzme va-

`no mesto. Spasavaju}i de~ije igre od zaborava, u~iteqica Divna ih je najpre o`ivela me|u svojom decom, u {koli i

kod ku}e, a onda je pre dve godine sa |acima osmislila program “Ne zaboravi da se igra{“ i u~estvovala u No}i muzeja. Uvidev{i

da je veoma te{ko, ako ne i nemogu}e, do}i do literature koja bi decu nau~ila da se igraju, nedavno je objavila kwigu “Najlep{e de~je igre” - svojevrstan priru~nik koji decu uvodi u svet igre. Na jednostavan i pristupa~an na~in, ona je opisala 28 igara, na~in na koji se realizuju i pravila koja se u wima moraju po{tovati. Navela je i ‘’rekvizite” potrebne za odre|enu igru, mesto koje je za wu najpodesnije (travwak, beton, utabano zemqi{te...), broj igra~a i druge va`ne podatke. Divninu kwigu izdala je ~a~anska “P~elica”, u ediciji “@elimo da nau~imo”, a ilustrovao Mijat Mijatovi}. - Objavqivawe kwige donelo mi je veliku radost i zbog toga {to sam sara|ivala sa divnim qudima.

Koleginica Verica Kur}ubi} mi je sve vreme pru`ila nesebi~nu pomo} i podr{ku. Ona me je i odvela kod izdava~a Gorana Markovi}a, koji je ranije radio kao u~iteq, i sa wim sam se odmah razumela. Sa tekstom nismo imali problema, ali nam je bilo potrebno prili~no truda da za neke igre prona|emo odgovaraju}e likovno re{ewe. Ali, ilustrator je bio veoma inventivan i otvoren za saradwu - obja{wava Divna. Na po~etku kwige autorka preporu~uje: “Iskqu~ite kompjutere i televizore. Otvorite kwigu i izaberite igru. Iza|ite napoqe i igrajte se”. A na posledwoj stranici ~itaocima nudi “Ve`bice za kraj”, kako bi mogli, opet kroz igru, da proverimo i utvrde ste~eno znawe. E. V.

SAVETOVAWE O BIOTEHNOLOGIJI NA AGRONOMSKOM FAKULTETU

UÊSTVOVALI I NAU^NI RADNICI IZ INOSTRANSTVA U~estvovali nau~ni radnici iz Srbije i zemaqa okruèwa anifestacija je prvi put organizovana 1996. godine, kao Zimska {kola za agronome, podsetio je predsednik Organizacionog odbora Rado{ Pavlovi}, da bi se u proteklom periodu razvila u me|unarodni nau~ni skup. Prilikom otvarawa 19. savetovawa, 7. marta, dekan fakulteta Vladeta Stevovi} je rekao da se Agronomski fakultet, osim obrazovne i nau~no istraìva~ke delatnosti bavi i

transferom novih znawa u proizvodnu praksu, posredstvom diplomiranih in`ewera agronomije. - Agronomski fakultet preuzima odgovornost da svojim delovawem odgovori na izazove poqoprivredne proizvodwe, jer srpsku poqoprivredu prate mnogi problemi, me|u kojima usitwenost parcela i neadekvatna obrazovanost poqoprivrednika. Na{ ciq je da podignemo nivo obrazovawa i doprinesemo transferu znawa iz nau~no - istra`iva~ke u proizvodnu oblast - kazao je Stevovi}. Nakon sve~anog otvarawa,

preliminarna predavawa odr`ali su dr Vaskrsije Jawi} (“Najzna~ajniji problemi u obrazovawu, nauci i proizvodwi hrane”), sa Poqoprivrednog fakulteta u Bawaluci, i dr Dragi Stevanovi} (“Savremeni aspekti primene |ubriva i uticaj na produktivnost i kvalitet proizvoda”), profesor Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu. Usledio je rad “po sekcijama”, a autori iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Bugarske, Turske i Ma|arske saop{tili su 82 nau~no istra`iva~ka rada iz raznih oblasti. U okviru Savetovawa odr-

`an je mini sajam i prezentacija proizvodnog programa proizvo|a~a sred-

stava za za{titu biqa i semenskih kompanija, a predstavila su se i udru`ewa

povrtara i vo}ara ovog kraja. E.V.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

DRU[TVO

U GIMNAZIJI ODR@ANA TRIBINA POD NAZIVOM „ZAVE[TAWE ORGANA - DA ILI NE”?

DONIRAWE MORA BITI AKT QUBAVI a inicijativu grupe maturanata ~a~anske Gimnazije, pro{log ~etvrtka je u sve~anoj sali ove {kole, odràna tribina o zave{tawu organa, pod nazivom “Zave{tawe organa - da ili ne”? Prema re~ima organizatora, profesora Vladimira @ivanovi}a, ideja o tribini potekla je od u~enika odeqewa IV/5, koji su na ~asu gra|anskog vaspitawa izrazili èqu da se boqe informi{u o ovoj temi. Jelena Bo{kovi} ]ur~i}, direktorka ~a~anske Bolnice, istakla je da je jako zna~ajno da budemo dobri qudi, i da razmi{qamo, ne samo o sada{wem trenutku, nego i o budu}im vremenima. Tako|e je naglasila da je veoma va`no da na pravi na~in obrazujemo stanovni{tvo o zna~aju donor programa. - Moèmo re}i da je zna~aj ovog programa vi{estruk. Prvo, posta}emo kvalitetniji qudi. Drugo, moèmo pomo}i mnogim bolesnim osobama, osposobiti ih za normalan ìvot, a ne da sa zdravstvenim problemima budu invalidi. Zahvaquju}i transplataciji raznih tkiva i organa, oni mogu da obavqaju svoje normalne ìvotne aktivnosti, formiraju porodice, planiraju potomstvo i da budu aktivni ~lanovi dru{tvene zajednice. Najva`nije je da postanemo svesni koliko je ova tema uop{te zna~ajna, kao i da je jedan od va`nijih na~ina le~ewa. Kada neko doìvi mo`danu smrt, koja mora biti ne samo klini~ki prepoznata, nego i instrumentalno dokazana, moè podariti, odnosno spasiti i produìti ìvot ~ak sedmoro

qudi, starosti od pet do 77 godina - istakla je dr Jelena Bo{kovi} ]ur~i}, govore}i o zna~aju potpisivawa donorske kartice. Direktorka je posebno naglasila koliko je zave{tawe organa zna~ajno za zdravstveni sistem i u finansijskom smislu. Ako posmatramo samo jedan segment, kao {to je hemodijaliza, koja je veoma

mer izraelskog modela koji nudi potencijalnim donorima tri mogu}nosti: - U Izraelu postoje tri mogu}nosti da potpi{ete donorsku karticu. Prva je da dajete organe samo u slu~aju kardiorespiratorne smrti, dguga i u slu~aju kardiorespiratorne i mo`dane smrti, a tre}a je da sami birate

Vladimir @ivanovi}, Tawa Paji}, Miroslav Sretenovi}, Jelena Bo{kovi} ]ur~i}, Slobodan Jakovqevi}

skup proces le~ewa, transplantacijom jednog bubrega u{tedimo do 30 odsto sredstava za le~ewe nekih drugih bolesti, kazala je dr Jelena Bo{kovi} ]ur~i}. Koordinator za transplataciju Op{te bolnice u â~ku dr Miroslav Sretenovi}, naglasio je da se svako moè na}i u situaciji da mu zatreba bubreg, srce, jetra, i podsetio da se tada pozivaju ~lanovi bliè i daqe porodice, kao i na to da se na donora ~eka s neizvesno{}u. Sve{tenik Slobodan Jakovqevi} istakao je da se crkva sve vi{e suo~ava sa takozvanim bioeti~kim pitawima, me|u kojima je i zave{tawe organa. Me|u pra-

Kao i svuda u svetu, u Srbiji je sve vi{e obolelih od maligniteta. Godi{we bude otkriveno 37, 38 hiqada novoobolelih. Ne ohrabruje ni situacija u Moravi~kom okrugu, jer kod nas oboli oko 1.050 qudi. e}ina malignih bolesti moè biti izle~ena, ukoliko je otkrivena na vreme. Osim redovnih zdravstvenih kontrola, presudnu ulogu u smawewu broja obolelih ima i prevencija. Na dve tre}ine faktora rizika moèmo uticati, posebno na kontrolu duvana i alkohola, pravilnu ishranu i redovnu fizi~ku aktivnost. Koliki je zna~aj prevencije redovno ukazuju lekari Zavoda za javno zdravqe â~ak i Zdravstvenog centra “Dr Dragi{a Mi{ovi}”. Na nedavno odrànoj konferenciji za novinare u Onkolo{kom dispanzeru ~a~anske Bolnice, povodom meseca borbe protiv raka, o u~estalosti, nastanku i le~ewu ovih bolesti govorili su dr Qiqana Moji}evi}, {ef Odeqewa za promociju zdravqa Zavoda za javno zdravqe â~ak, dr Aksentije To{i}, epidemiolog ZZJZ, dr Tawa Stovrag, internista, dr Sneàna Axemovi}, na~elnik Onkolo{kog dispanzera i ginekolog dr Dragana Vasilijevi}. - Moèmo se za{titi i tako {to }emo

voslavnim crkvama va`i jedinstveno mi{qewe koje podr`ava zave{tawe organa, kao izraz dobro~instva, kazao je Jakovqevi} i dodao: - Zvani~an stav crkve podrazumeva da odre|eni uslovi moraju biti ispuweni. Pre svega, donirawe mora biti akt qubavi. Zatim, donirawe nije dozvoqeno

ako bi se na taj na~in ugrozio `ivot donora. I tre}e, da bi se izvr{ila transplantacija mora da postoji stawe takozvane kardiorespiratorne smrti. Prema shvatawu savremene medicine, smrt nastupa kada do|e do nepovratne degeneracije mozga, odnosno do takozvane mo`dane smrti. Dakle, crkva se ne sagla{ava sa praksom davawa organa u slu~aju mo`dane smrti, ve} iskqu~ivo u slu~aju kardiorespiratorne smrti. Prevazila`ewe razlike u stavovima crkve i savremene medicinske prakse, sve{tenik Jakovqevi} vidi u izmenama postoje}eg zakonodavstva, navode}i pri-

koje }ete organe zave{tati, odnosno koje èlite da vam uzmu nakon smrti. Smatram da bi bilo dobro uvo|ewe ovakvog modela u srpsko zakonodavstvo, jer bi crkva tada mogla aktivnije da se ukqu~i i podrì ovaj program. Poznato je da [panija ima izuzetne u~inke po pitawu transplantacije zahvaquju}i uticaju katoli~ke crkve - rekao je sve{tenik Jakovqevi}. Profesorka srpskog jezika i kwièvnosti Tawa Paji}, koja je vlasnica donorske kartice od 2009. godine, smatra da je zave{tawe organa dug prema deci, narodu i zemqi u kojoj ìvi, a svojim primerom podstakla je i bli-

`we da razmi{qaju o ovoj temi, {to je ~ini veoma ponosnom. Govore}i o svojoj motivaciji, profesorka Paji} je naglasila da je podsticaj za ovu odluku prona{la ~ak i u nekim delima na{e kwièvnosti: - Kada sam ~itala roman “Dervi{ i smrt”, posebnu pa`wu sam obratila na re~enicu glavnog lika Ahmeda Nurudina, koji kaè da je smrt preseqewe iz jedne u drugu ku}u. Po{to sam se u ìvotu vi{e puta selila, znam da nije uvek mogu}e, a ni neophodno poneti sve sa sobom. @ivot vam ~ak moè postati kvalitetniji ako pone{to od prtqaga ostavite u staroj ku}i. Maturantkiwa Aleksandra Markovi}, jedna od inicijatorki ove tribine, smatra da je punoletstvo vreme kada bi trebalo da po~nemo da razmi{qamo i o drugim qudima: - Mislim da je tema {kakqiva zbog toga {to nas tera da razmi{qamo o sopstvenoj smrti, odnosno {ta }e biti sa na{im telom. Tako|e smatram, da je tema jako zna~ajna i zbog toga {to pokazuje koliko smo humani ako razmi{qamo da nekome pomognemo ~ak i nakon smrti. Zave{tawem organa moèmo da spasimo sedam ìvota. Sa punoletstvom, svako od nas sti~e pravo da postane vlasnik donorske kartice, a samim tim, i ne~iji potencijalni spasilac, nije li to dovoqna motivacija. Svi sugra|ani, koji su zainteresovani da zave{taju organe, mogu to u~initi potpisivawem donorske kartice, kod svog iza branog lekara. N. R.

MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA

NAJVA@NIJI PREVENCIJA I ZDRAVSTVENI PREGLEDI izbegavati suvi{an boravak na suncu, odlazak u solarijume, voditi ra~una da ne zapustimo infekcije, poput hepatitisa B i C ili humanog papiloma virusa, koje kasnije mogu dovesti do pojave karcinoma. Va`no je da na vreme nau~imo da brinemo o svom zdravqu, izbegavamo rizike koji ga mogu ugroziti i da redovno odlazimo na zdravstvene kontrole - poru~ila je dr Qiqana Moji}evi}. I u ~a~anskom Domu zdravqa uskoro }e po~eti skrining (preventivni) pregledi na rak grli}a materice, dojke i debelog creva. Kako najavquje dr Aksentije To{i}, prvo }e biti sprovedeni skrininzi na rak grli}a materice. - Sugra|ani }e na preglede biti pozivani telefonom ili pismenim putem. O svemu }e se blagovremeno informisati i u medijima - podse}a dr To{i}. Odavno je poznato da su kod nas naju~estaliji karcinomi plu}a kod mu{karaca i dojki u `enskoj populaciji. Kod karcinom plu}a nema pouzdanog skrininga, ali dosta zna~e redovne lekarske kontrole.

Wegov naj~e{}i uzrok je pu{ewe, a na pojavu bolesti mogu da ukaù simptomi poput promene u ritmu ka{qawa, u~estali no}ni ka{aq, gubitak telesne teìne, malaksalost, promuklost, oteàno gutawe. Glavne metode le~ewa su hirurgija (u pojedinim slu~ajevima), hemio i radio terapija. - Prognoze su boqe, ako je bolest blagovremeno otkrivena. Dosta zavisi i od psihofizi~kog stawa pacijenta, podr{ke wegove porodice. Karcinomi su sve u~estaliji u posledwe vreme, ali zbog toga ne bi trebalo pani~iti, ve} redovno odlaziti na preglede - poruka je i dr Sneàne Axemovi}. Jedan od dobrih na~ina za rano otkrivawe promena na dojkama je samopregled. Ve}ina èna ne zna pravilno da ga obavi, ipak dovoqno je da upoznaju svoje telo i da se zbog svake promene koju uo~e jave svom lekaru. Najboqi skrining u otkrivwu karcinoma dojke je mamografija. - Kako ona ona nije uvek dovoqna, poèqno je i da se ène jave kod onkologa na

klini~ki pregled. U novije vreme oboqevaju i devojke izme|u 20. i 30. godine. Apelovala bih na mlade da, ukoliko im je neko u familiji bolovao od karcinoma dojke, bar jednom godi{we odu na preventivni pregled - rekla je dr Tawa Stovrag. Ona je apelovala i na ginekologe da mla|im pacijentkiwama ne prepisuju hormonsku terapiju bez konsultacija sa onkologom, kao i na ortopede da posebnu pa`wu obrate na ène koje imaju uporne lumboi{ijalgije. Ukoliko wihova terapija ne pomogne, poèqna je saradwa sa onkologom. Kada je re~ o ginekolo{kim malignitetima, skrining je jedino mogu} u ranom otkrivawu bolesti grli}a materice. Karcinomi jajnika, vulve ili tela materice su pritajeni i uglavnom napadaju starije ène. Poruka dr Dragane Vasilijevi} je da ginekolo{ke kontrole ne prestaju po zavr{etku reproduktivne faze i u menopauzi. Va`no je da èna odlazi na redovne preglede i u osmoj i devetoj deceniji ìvota. Z. J.

KULTURA

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

SAOP[TENO IME DOBITNIKA DISOVE NAGRADE

ANA RISTOVI], LAUREAT 51. DISOVOG PROLE]A esnikiwa Ana Ristovi}, â~anka koja ìvi u Beogradu i pripada tre}oj generaciji Ristovi}a iz grada na Moravi, k}erka kwièvnika Aleksandra Ristovi}a i unuka ~uvenog profesora istorije ~a~anske Gimnazije Riste Ristovi}a, laureat je 51. Disovog prole}a. Tako je odlu~io ovogodi{wi ìri Disove nagrade, koji su ~inili dr Bojana Stojanovi} Pantovi}, dr Aleksandar Jerkov i predsednik ìrija prof dr Stojan \or|i}, koji je ovu odluku saop{tio u ponedeqak na konferenciji za novinare u sali Gradskog ve}a. Ve}inom glasova nagrada je dodeqena pesnikiwi koja je svojim opusom, za koji je ponela vi{e na{ih i stranih priznawa, uspostavila neobi~ne i tanane veze sa disovskim nasle|em u srpskoj kwièvnosti. “Od Disove ~ame do melanholije Ane Ristovi}, od Disove jeze do Aninih stihova, od bu|ewa mrtve drage do budnog ènskog pesni~kog subjekta koji svedo~i o dramati~nom susretu sa sobom i sa svetom, Ana Ristovi} se istakla kao pesni~ki glas koji pomera granice savremenog pesni{tva, pokazuju}i snagom pesni~kih slika i savremenog izraza da je savremeno srpsko pesni{tvo u veoma plodnom poeti~kom razdobqu”, rekao je pored ostalog \or|i}. êstitke laureatu i Gradskoj biblioteci “Vladislav Petkovi} Dis” na rezultatima rada zbog kojih spada u red najboqih u Srbiji, uputio je gradona~elnik Vojislav Ili}, rekav{i da }e ova manifestacija od posebnog kulturnog zna~aja za grad i celu Srbiju i ubudu}e imati podr{ku Grada, koji je wen osniva~ i pokroviteq, tim pre {to je i Ministarstvo kulture i informisawa pokroviteq ove pesni~ke sve~anosti, koja je zakora~ila u {estu deceniju trajawa. Gradona~elnik je tom prilikom pozvao medije da isprate sadràje pesni~kog prole}a, jedne od najstarijih manifestacija ove vrste u zemqi, koja je za{titni znak â~ka na kulturnoj mapi Srbije. Grad je pokroviteq i nov~anog iznosa nagrade od 150.000 dinara,

UMETNI^KA FOTOGRAFIJA IZ SO^IJA U DOMU KULTURE

ARHITEKTURA ZOI 2014. I SRBI DONATORI ako izgledaju najatraktivniji objekti u koje su svoju pamet, trud i znawe ugradili i srpski graditeqi, moè se videti na izlo`bi umetni~kih fotografija, koja je u organizaciji udruèwa Sinteza samostalnih stvaralaca Srbije, Ruskog doma u Beogradu i na{eg Grada, otvorena u petak u gorwem i sredwem holu Doma kulture, pod nazivom “Arhitektura So~ija, prestonice zimskih olimpijskih igara 2014.” Govore}i o strukturi postavke Oliver Stankovi}, predsednik Sinteze samostalnih stvaralaca Srbije, je rekao da ona sadrì ~etiri celine: prva celina odnosi se na Arhrazrez 2012/13. godine (Savez arhitekata Rusije) i obuhvata fotografije iz perioda projektovawa i izgradwe u So~iju unazad pet godina, to jest, od po~etka pripreme za Olimpijske igre; drugi segment ~ine umetni~ke fotografije arhitekte Olega Komisarova, na kojima su zabeleèni stari objekti i ambijenti So~ija; u tre}oj celini prikazan je So~i kao olimpijski grad sa snimcima samo najzna~ajnijih olimpijskih objekata, po{to je re~ o ogromnom broju objekata, puteva, mostova, èleznica… êtvrti, i po re~ima Stankovi}a, najinteresantniji segment izlo`be, koji se naziva “Srbi-donatori u So~iju”, donosi prezentaciju donacija i donatora Srba i wihovog rada u ovom olimpijskom gradu. Najzna~ajniji donator u So~iju, zahvaquju}i kome je ova izlo`ba i realizovana, pored tamo{wih arhitekata je i preduze}e Putevi “Uìce”, kao i preduze}e “Ratko Mitrovi}”. - Putevi “Uìce” su u jednom trenutku ovde u So~iju prerasli u gra|evinskog giganta, koji je imao ~ak 6.000 zaposlenih, {to cela Srbija u gra|evinarstvu u ovom trenutku nema – rekao je pored ostalog Oliver Stankovi}. Z. L. S.

koja se tradicionalno daruje dobitniku Disove nagrade. Direktorka Gradske biblioteke i manifestacije Danica Ota{evi} je istakla da je Disovo prole}e godinama unazad iskora~ilo i ka Evropi, a doprinos tome dao je i pro{logodi{wi gost jubilarne sve~anosti Peter Handke, koji je Disovu pesmu “Mo`da spava” preveo na nema~ki jezik. Komentari{u}i program 51. Disovog prole}a, koje }e trajati od 10. marta do 23. maja, Ota{evi}ka je naglasila da }e i ovog, kao i prethodnih prole}a, biti obeleèni zna~ajni aktuelni, ali i povodi iz sveta kwièvne istorije, i najavila programe posve}ene akademiku Matiji Be}kovi}u, Aleksandru Te{i}u, Radoju M. Jankovi}u, Disu i Milutinu Boji}u, Goranu Goci}u, ovogodi{wem dobitniku NIN-ove nagrade, Nu{i}u i druge sadràje posve}ene mladima, kao i konkursima koje Biblioteka tradicionalno realizuje u pet kategorija. I ove godine Gradska biblioteka otvara novo poglavqe Disovih sve~anosti wegovim stihom, koji je ujedno i za{titni znak manifestacije: “Sa o~ima izvan svakog zla...” Z. L. S.

IZLO@BA O MILUNKI SAVI] U NARODNOM MUZEJU

NAJODLIKOVANIJA @ENA VELIKOG RATA U SVETU

ovodom obeleàvawa stogodi{wice po~etka Prvog svetskog rata u Galeriji Narodnog muzeja otvorena je izlo`ba posve}ena heroini Milunki Savi}, najodlikovanijoj èni u svetu i prvoj èni borcu Velikog rata. Autor ove multimedijalne postavke je novinar Sla|ana Zari}, a izlo`bu su realizovali RT Srbije, Ministarstvo odbrane i Istorijski muzej Srbije, na ~ijem ~elu je Miroslav @ivkovi}, koji ju je i otvorio, napomiwu}i da je pro{le godine po-

krenuta velika akcija na 40. godi{wicu smrti Milunke Savi}, kako bi wene vojni~ke zasluge bile kona~no vra}ene na mesto koje joj pripada u istoriji. Posle mnogo godina ispravqena je nepravda i posmrtni ostaci Milunke Savi} preba~eni su u Aleju velikana, gde joj je i mesto, istakao je @ivkovi}. RTS je pro{le godine uradio i dokumentarni film o ovoj izuzetnoj èni. Izlo`ba obuhvata fotografije iz dva perioda wenog ìvota: èna ratnik i èna majka, jer je uz svoje dete i troje usvojenih, podigla i od{kolovala jo{ tridesetoro siro~adi iz rodne Koprivnice, obra|uju}i skromno imawe, koje joj je kraq dodelio posle rata u Stepanovi}evu kod Novog Sada. Milunka Savi}, ro|ena je 1890. u selu Koprivnica nedaleko od Ra{ke. Pokrila je {ajka~om svoje pletenice i krajem 1912. godine se kao mu{karac dobrovoqac prikqu~ila Drinskoj diviziji gde u~estvuje u zavr{etku Prvog balkanskog rata i bitkama oko Skadra po~etkom 1913. U Prvi svetski rat ulazi kao èna i to u najelitniji Drugi puk srpske vojske “Kwaz Mihajlo”, takozvani Gvozdeni puk. Bila je narednik prvog e{alona, komandir bomba{kog voda, heroj svog bataqona, bolni~arka… Za ratni~ke zasluge odlikovana je najvi{im srpskim i francuskim vojnim odlikovawima. Nosilac je

Zlatne Kara|or|eve zvezde sa ma~evima, Medaqe za hrabrost “Milo{ Obili}”, Legije ~asti 4. stepena (oficirske), Legije ~asti 5. stepena (vitez), Francuskog Ratnog krsta sa plamenom gran~icom, Albanskom i Spomenicom Prvog svetskog rata. Posleratna biografija Milunke Savi} nije ni malo slavna, jedva da je mogla da radi kao ~ista~ica. Umrla je 3. oktobra 1973. u Beogradu. Komentari{u}i sve to @ivkovi} zbog neprimerenog odnosa prema ovoj `eni heroju, zamera onda{wim dr`avnim vlastima. - Ne samo Tito, ve} i kraq, koji je imao ve}e obaveze prema Milunki, nije se pona{ao u skladu sa wenim zaslugama.

Tito je ~ak izjedna~io orden Kara|or|eve zvezde sa ordenom Narodnog heroja da bi imala neku penziju. U Kraqevini je radila u zgradi Hipotekarne banke (dana{wi Narodni muzej) kao ~ista~ica bez klase, dakle najgore poslove, i tek na intervenciju francuskog generala Fran{e De’perea i francuske vlade je dobila klasu, da bi obavqala malo lak{e poslove, {to je bilo poniàvaju}e - kaè @ivkovi}. Jedini spomenik podignut u ~ast Milunke Savi} nalazi se u Jo{ani~koj Bawi, a @ivkovi}, koji je i pokrenuo pri~u o revalorizaciji dela ove nepravedno zaboravqene heroine, isti~e da je pokrenuo inicijativu da se ovoj zaslu`noj èni odgovaraju}i spomenik podigne upravo ispred Istorijskog muzeja Srbije. Izlo`ba je neprekidno na putu i zna se gde }e biti postavqena slede}e dve godine unapred, a zbog velikog interesovawa bi}e ura|ene i ~etiri identi~ne postavke na engleskom, francuskom, ruskom i gr~kom jeziku. Premijerno je bila prikazana u Domu vojske u Beogradu, a pre â~ka videla je publika u Zrewaninu, Ra{koj, Kraqevu, slede Loznica, Bawa Luka i niz drugih gradova. Za ~a~ansku publiku bi}e otvorena do kraja marta, a u maju odlazi u Istorijski muzej u Moskvu, potom u Gr~ku i druge zemqe. Z. L. S.

ZAVIÂJNO DRU[TVO „ÂÂNI” U ÂST DANA @ENA

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Vladimir Kecmanovi}

TOP JE BIO VREO wiga „Top je bio vreo“ nudi druga~iju perspektivu, depersonalizovanu sliku rata i `ivota u Sarajevu pod opsadom. U toku granatirawa Sarajeva, jedan de~ak srpske nacionalnosti ostaje bez roditeqa. Usled traume, de~ak zanemi, a brigu o wemu preuzima kom{inica Tixa muslimanske nacionalnosti ~iji je sin de~akov najboqi drug Kenan. Potresni opisi wegovog odrastawa u ratnim uslovima, prvog pijanstva, prvog seksualnog iskustva, prve tu~e... Sve se mewa kada wegov drug i Tixin sin pogine od granate i kada ona, usled toga, odgurne de~aka i prekine da vodi brigu o wemu jer je srpske nacionalnosti...

Po romanu „Top je bio vreo“ koji je u{ao u naju`i izbor za Ninovu nagradu i dobio nagradu „Me{a Selimovi}“ snimqen je istoimeni igrani film koji }e svojom premijerom otvoriti ovogodi{wi Fest.

[TA GOD RADIO, DECA TI SE RA\ALA... lave}i ènu, qubav i porodicu, bez kojih, kako je re~eno “nema ni ìvota, ni napretka”, uo~i Dana èna, Zavi~ajno dru{tvo “â~ani” je pro{log ~etvrtka u kafani “Car Lazar” priredilo prigodan program naslovqen po stihu

znena|uju}a autobiografija jedne od najpoznatijih i najnagra|ivanijih peva~ica mla|e generacije. Umetnica bez dlake na jeziku u ispovednom tonu govori o svom detiwstvu, te{koj porodi~noj situaciji, muzi~kim po~ecima, prvim qubavima, snimawu albuma, pobedi na Evroviziji… Osim onoga {to se moè o~ekivati u jednom osvrtu na pre|eni ìvotni put, Marija [erifovi} po prvi put otvoreno progovara o svojim strastima i slabostima, prijateqima i menaxerima, o sklonosti prema tetovaì i pokeru, i, naravno, o svojoj seksualnosti, o kojoj je ve} mnogo pisano. Ova uzbudqiva pri~a napisana je za sve one koji èle da izbliza upoznaju ìvotni put poznate peva~ice, ali i za one koje interesuje kako poznati qudi nose teret slave: u slu~aju Marije [erifovi}, ona se u svojoj Ispovesti uvek iznova okre}e univerzalnim vrednostima ìvota kao {to su qubav, pravda, istrajnost i odgovornost.

diteqi tri k}erke, i baka i deka desetoro unu~i}a. Svoje penzionerske dane provode na lepo ure|enom imawu u Trnavi, gaje vo}e i povr}e, do~ekuju unu~i}e, dru`e se sa prijateqima, ~itaju i putuju kad im okolnosti to dozvole. Zovu ih super baka i su-

Prosvetni radnici Radmila i Radi{a @ivkovi} su roditeqi tri k}erke i baka i deka desetoro unu~i}a R{umovi}eve pesme “[ta god radio, deca ti se ra|ala”, u kome se s po{tovawem i divqewem govorilo o jednoj od ~a~anskih sre}nih i bogatih porodica. Ali ne “bogatih novcem i nekretninama”, kako re~e voditeqka i PR zavi~ajaca Milica Dopu|a, “ve} bogatih decom”. Ideju da Zavi~ajno dru{tvo na ovakav na~in obele`i praznik `ena, dala je Quba Pantovi}, u~iteqica u penziji. Naime, bra~ni par prosvetnih radnika Radmila Rada i Radi{a @ivkovi} su ro-

per deka. Raritet ove porodice je i ~iwenica da su sve tri k}erke zavr{ile srpski jezik i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu i sve tri su porofesorke u sredwim {kolama. Aleksandra Mi{i} radi u ~a~anskoj Gimnaziji i majka je troje dece, a bliznakiwe ro|ene deset godina posle we, Biqana i Qiqana, zaposlene su, prva u Gimnaziji u Gorwem Milanovcu, a druga, u Tehni~koj {koli u ^a~ku. Biqana ima troje, a Qiqana, ~etvoro dece. Najstarija

unuka @ivkovi}evih Katarina ima 15 godina, a najmla|a Zlata tek tri meseca. Te{ko ih je uvek okupiti na jednom mestu, ali ove ve~eri u “Caru”, bili su u prili~no komletnom sastavu. Ni za ovu, kao ni za mnoge porodice u Srbiji, nije bilo uvek lako, naro~ito {kolovawe tri studenta, podstanarski ìvot, krizna vremena u celoj zemqi. Rada i Radi{a su u braku ve} 45 godina i wihov recept za sre}u je nesebi~na qubav, koja se, kako Rada potvr|uje “davawem samo uve}ava i umnoàva”. Radmila je sa deset godina oti{la na daqe {kolovawe kod tetke, tako da je ostala èqna roditeqskog doma. Zavr{ila je Vi{u pedago{ku {kolu u Kragujevcu i radila skoro ~itav radni vek, za wu najlep{i posao na svetu, kao nastavnik srpskog jezika u O[ “Filip Filipovi}”. I danas pamti svakog svog |aka, pa ~ak i gde je sedeo u klupi. Radi{a je kao u~iteq radio u Lascu, Ostri i Vujetincima, a po zavr{etku studija na Fakultetu narodne odbrane i u Sekretarijatu za NO, u Fabrici “Cer”, a bio je i direktor {kole u Trnavi. Kaè da recepta za sre}u nema, ali da je ~uvawe i mnoèwe porodice najve}a sre}a. Program su recitalom opelemenile Vasilija Zo}evi}, koja je kazivala pesmu “ê`wa”, Magdalina Obradovi} i Sofija izreke o porodici, Qudmila je govorila naslovnu zdravicu, a sve je biranom muzikom za~inio i ~a~anski “Svilen konac”. Z. L. S.

„KU]A SA PLAVIM PROZORIMA” DRAGICE STEFANOVI]

Marija [erifovi}

ISPOVEST

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

KULTURA

odni â~ak i pet generacija wenih predaka, bili su inspiracija klini~kog psihologa Dragice Stefanovi} da napi{e autobiografsku i biografsku kwigu “Ku}a sa plavim prozorima”, koju je Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” predstavila na kwièvnoj ve~eri pro{log utorka u Galeriji Narodnog muzeja, a u okviru izlo`be zavi~ajnog stavrala{tva “[tampana re~ 2013”. Dragica Stefanovi} je svoj radni vek provela u bolnici “Laza Lazarevi}” u Beogradu, gde i danas provodi svoje penzionerske dane, ali je neraskidivo povezana sa rodnim gradom. Ovo je weno prvo prozno delo, koje, napisano u zrelim godinama, predstavqa oma` wenoj porodici i precima, ali posredno i svedo~anstvo o zavi~ajnim temama, jer u woj obuhvata period u rasponu od dva i po veka, podse}aju}i na porodice Stefanovi}, Ili}, Srni}, Novakovi}, sve do Obrena Martinovi}a i wegove supruge Vi{we, u narodu poznate kao baba Vi{wa iz Brusnice, majke Milo{a Obrenovi}a. Pored glavnih aktera kwige, tu su i mnoge li~nosti koje su raznim povodima dolazile u kontakt sa autorkinim precima. Kwiga donosi i istorijski kontekst, vreme u kome su porodice ìvele, govori o daqoj i bliòj pro{losti â~ka, Kraqeva i drugih mesta u kojima junaci ovog proznog dela borave tokom svojih ìvota.

OMA@ PRECIMA I ZAVI^AJU

- Ova nam kwiga kroz spisateqkinu slobodu, ali i autenti~na svedo~anstva do~arava turbulentnost na{ih prostora i sve promene koje su zadesile na{e dru{tvo i odrazile se na svaku porodicu od kraja 18. do po~etka 21. veka. Prikazivawe psiholo{kih karaktera plejade likova, wihovog odnosa prema `ivotu i istrajavawe kroz sva isku{ewa, govore o voqi i snazi tih qudi da se odr`e i traju - rekao je pored ostalog Qubi{a ]irkovi}, koji je ovo ve~e osmislio i vodio. Govore}i o prvom proznom delu

Dragice Stefanovi}, kwièvnik Radovan M. Marinkovi} je istakao i to da je “ova kwiga dragocena du`benica i obi~nom ~itaocu i istraìva~u, zato {to je istovremeno i istoriografski spis i autenti~no svedo~anstvo o â~ku i Srbiji iz vremena koja opisuje.” Odlomke su ~itali Marija Radulovi} i Slobodan Nikoli}, a muzikom sa violine kwièvnu promociju je oplemenio profesor Nenad Jovanovi}.

Z. L. S.

TURIZAM

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

KRATKI VODI^ KROZ OV^ARSKO-KABLARSKU KLISURU

„MORE“ NA 889 METARA I DRUGE LEPOTE... Ophrys apifera

a svega desetak kilometara od â~ka nalazi se Ov~arsko-kablarska klisura, jedan od najlep{ih i najzanimqivijih predela ovog dela Srbije. Zbog 12 svetili{ta nazivaju je „Srpskom Svetom Gorom“, a zbog svojih prirodnih lepota i raznolikog biqnog i ìvotiwskog sveta klisura je za{ti}eno podru~je i kategorije - predeo izuzetnih odlika. Sve je vi{e zaqubqenika, ne samo iz â~ka, koji dolaze u ov~arske i kablarske manastire i pohode vrhove ovih planina. Ali ipak, malo je onih koji su videli i spoznali bar deo „tajni“ ovog predela pred kojima se ~ovek u isti mah oseti malim zrnom vasione, ali i

Bawski potok - slapovi

985

metara

nadmorska visina Ov~ara

889

metara

nadmorska visina Kablara Pogled sa Kablara

svedokom ~udesa, i nebeskih i onih koje su qudske ruke napravile. Prole}e pred nama je prava prilika da se krene u otkrivawe klisure, koja se ve} u martu „budi“ i nudi neslu}ene prizore. Za mnogo toga vam nije potreban vodi~, ve} samo qubav i radoznalost, mapa sa ubeleènim planinarskim stazama, koja se moè na}i u Turisti~koj organizaciji â~ka, i malo boqa kondicija. Ovo su samo neki od predloga koje smo napravili uz pomo} Gorana Nikoli}a, glavnog ~uvara u klisuri i jednog od najboqih poznavalaca ove riznice duha, istorije, kulture i prirode. Priroda je bila vi{e nego blagodarna prema klisuri. Kad se stigne do vrhova Kablara (885 i 889 m) pred o~ima se ukaù ~uveni meandri. Svaki odlazak i svako godi{we doba pruàju drugu sliku i novi doìvqaj. Ako imate sre}e, pa vrhove oba-

vije magla, ima}ete utisak da ste ispred nekog velikog mora punog ostrva ili da ste nadomak samih oblaka. Ako je dan „okupan“ ki{om ili vetrom, ceo predeo moète videti kao na dlanu. Slapovi bawskog potoka predstaqaju mali kawon na kome se nalazi nekoliko slapova i bigrenih kada (od sige). Zanimqivo je da voda i kre~wak koji se taloì vremenom mewaju predeo, pa i oni koji su bili pre nekoliko godina, kada ponovo do|u mogu ugledati sasvim drugo „umetni~ko delo“. Do slapova se dolazi veoma laganom stazom koja vodi od autokampa, gde se potok uliva u Zapadnu Moravu. Ide se makadamskim putem, a posle 500-600 metara dolazi se do imawa Milivojevi} i male hidroelektrane. Do slapova se moè i}i i kroz ovo dvori{te, ali je boqe da se nastavi putem koji vodi u Du~alovi}e. Posle 300 metara

kada se do|e do vikendica sa desne strane, skrene se levo u {umu, gde }e, prema obe}awu Nikoli}a, uskoro biti postavqen putokaz. Ovim putem silazi se do samih slapova. Ispod brda kod slapova nalaze se dva izvora pitke vode. Staza je posebno lepa u prole}e, kada su pored we poqa visibaba. Paunovi}a vrelo je pritoka bawskog potoka, a do wega se dolazi istom stazom kao za slapove. Kada se stigne do vikendica, treba produ`iti napred, ka staroj vodenici koja je poru{ena. Oko sto metara daqe nalazi se samo vrelo, a iznad wega pe}ina, iz koje je Branko V. Radi~evi}, kako je to pripovedao sam pesnik, slu{ao pesme vila. Pe}ina ima nizak svod i dvadesetak metara od ulaza nalazi se deo pod vodom, zbog ~ega je jo{ neistra`ena. Za alpiniste i one koji vole ekstremne sportove veo-

MISTERIJE O BLAGU Za klisuru se vezuju i neke misterije, a jedna od wih, koja jo{ podgreva ma{tu avanturista, je pri~a o zakopanom blagu. Ne samo jednom! Naime, prema podacima iz arhiva, ali i pisawu britanske {tampe, britanska vlada je ~etnicima na po~etku Drugog svetskog rata poslala po svom obave{tajcu Djuen Bil Hadsonu kov~eg prepun zlatnika i ponekim dijamantom, vredan oko tri miliona dolara. Me|utim, prema nekim pri~ama, ovaj obave{tajac je hteo da blago zadr`i za sebe, pa ga je zakopao negde u Ov~ar Bawi. Drugi britanski obave{tajac, poreklom Srbin, Du{an Popov dvadeset godina posle zavr{etka rata, nije uspeo da se domogne blaga, jer ga je ubrzo uhapsila Udba. I danas ima onih koji tragaju za ovim blagom, a postoje brojne pretpostavke gde bi moglo biti sakriveno. Goran Nikoli} ka`e da postoji i pri~a o blagu ^vrki}a, veoma bogatoj i uticajnoj predratnoj porodici, za koje se veruje da je sakriveno u nekoj od brojnih kablarskih pe}ina.

Pe}ina Tur~inovac

foto Armadilo

Planta`e sremu{a

ma je atraktivna pe}ina „Tur~inovac“, ~ije se ime, tako|e prema predawu, vezuje za jedan narodni zbeg u vreme osmanske vlasti. U pe}ini je prona|ena keramika i grede najverovatnije neke crkvice. Do same pe}ine na visini od oko 560 metara, koja ima dve dvorane i tako|e je nedovoqno istraèna, moè se sti}i uz obu~ene vodi~e preko „gvozdenog puta“ (via ferata). Pre nekoliko godina postavili su je ~lanovi Kluba ekstremnih sportova „Armadilo“. U klisuri je otkriveno oko 20 vrsta orhideja, koje cvetaju od aprila do kraja jula. Ove lepotice koje krase klisuru su za{ti}ene vrste. Wihove lokacije osta}e tajna, upravo iz èqe da ih za{titimo, ali zainteresovani koji èle da ih vide i slikaju, mogu to uraditi uz vodi~e Turisti~ke organizacije â~ka. Nedavno je objavqeno da je u klisuri prona|ena endemi~na vrsta „zvon~ac“. Prof. dr Dmitar Laku{i} sa Biolo{kog fakulteta u Beograda pro{le godine objavio je rad kojim je ova vrsta priznata kao nova. „Zvon~ac“ raste samo na stenama u blizini manastira Nikoqe. Procewuje se da ga ima tek na povr{ini od jednog kvadratnog kilometra, odnosno ukupno oko

Zvon~ac

foto Dmitar Laku{i}

2.000 jedinki. Sve vi{e je onih koji znaju lekovita svojstva sremu{a. U Korowskom dolu, koji vodi od Preobraèwa do Sretewa, nalazi se prirodna „plantaà“ ove biqke, pa od ranog prole}a ova staza miri{e na beli luk, ~iji je sremu{ „divqi“ srodnik. Sremu{a ima i kod Ka|enice, Vaznesewa, Vavedewa, ali i na planini Jelica. Ova biqka je i pored sada{weg obiqa veoma ugroèna, budu}i da je mnogi ~upaju i tako uni{tavaju wen koren. Neobi~na i stara stabla raznog drve}a su jo{ jedna od lepota ovog kraja. Cer u ^vrki}ima, koji je star oko 300 godina i smatra se jednim od najstarijih u Srbiji, nalazi se na stazi Ov~arskokablarska transverzala (OKT). Kada se stigne iznad prvih ku}a, pre uspona koji ide ka Kablaru, nastavi se desnom stazom i na oko 200 metara nalazi se ovo stablo visoko preko 20 metara. Bor u porti Nikoqa je prema predawu posadio sam Milo{ Obrenovi} nad grobovima manastirskih monaha. Drvo „lane“ koje raste ispod „Tur~inovca“ neobi~nog je izgleda, jer su mu grane bukvalno srasle i „ispisale“ veliko slovo o, iz koga na sve strane rastu novi „rogovi“. V. T. (Nastavak u narednom broju)

MARKETING

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276 DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

MARKETING

^A^ANSKI GLAS

GORWI MILANOVAC

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

VELIKI USPEH NA FESTIVALU „MILIVOJEV [TAP I [E[IR” U PO@AREVCU

NAJPRESTI@NIJE NAGRADE PRIPALE

MILANOVA^KOM POZORI[TU

ovodom velikog uspeha Milanova~kog pozori{ta na jubilarnom festivalu “Milivojev {tap i {e{ir”, koji je nedavno odràn u Poàrevcu, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je, ovih dana, uprili~io prijem za ~lanove pozori{ne amaterske trupe. Tokom petodnevnog festivala gorwomilanova~ki glumci su odigrali êhovqeve jedno~inke: “Medved”, “O {tetnosti duvana”, “Tragi~ar od nevoqe” i “Labudova pesma” i tom prilikom osvojili najvi{a odlikovawa. Prijemu su prisustvovali glumci Marija Todorovi}, Aleksandar Avramovi}, Ivica Todorovi}, Predrag Lo{i}, Dra{ko Obrenovi}, Milena Markovi}, Boro Lo{i} i rediteq Branko Kneèvi}. - êstitam Vam veliki uspeh kojim ste potvrdili svoj talenat i posve}enost pozori{tu, posebno reditequ Branku Kneèvi}u i glumcima Pe|i Lo{i}u i Dra{ku Obrenovi}u, koji su se posebno istakli svojim ulogama i time bili nagra|eni najve}im priznawima festivala. Dostojno ste prezentovali svoj grad, a va{ trud je zna~ajniji, jer ste sa vrlo malim ulagawima u va{e aktivnosti i u neadekvatnim uslovima postigli izuzetan uspeh, ali to }e se promeniti. Uveren sam da }e novi uslovi u budu}em novom Domu kulture, koje planiramo da obezbedimo u narednom periodu, doprineti dodatnom unapre|ewu va{eg rada. Radujem se {to }emo, nakon rekonstrukcije Doma kulture, biti u mogu}nosti da budemo doma}ini brojnih festivala, {to }e dodatno unaprediti kulturni ìvot na{eg grada - rekao je Mirkovi}. U nastavku prijema, predsednik op{tine i na~elnica Op{tinske uprave su govorili o budu}im radovima na rekonstrukciji Doma kulture, a posebno pozori{ne scene koja }e sigurno zadovoqiti sve profesionalne standarde.

Branko Kne`evi}

Dra{ko Obrenovi}

Pe|a Lo{i}

Rediteq Branko Kneèvi} je op{tinskom rukovodstvu zahvalio u ime celog ansambla na poverewu i podr{ci u realizaciji festivala na kome se od 32 pozori{ta iz cele Srbije proslavilo gorwomilanova~ko, najavquju}i da to nije kraj ve} podstrek za budu}a amaterska takmi~ewa u Kuli i na Ubu. Za ulogu nervoznog Ivana Ivanovi~a Wuhina u “Tragi~aru od nevoqe” gorwomilanova~kom glumcu amateru Pe|i Lo{i}u dodeqen je “Milivojev {tap” i “Milivojev {e{ir”, najve}e nagrade Festivala. Prema re~ima Lo{i}a, svoju nagradu je podelio sa celokupnim ansamblom Milanova~kog pozori{ta, jer je zasluga zajedni~ka. Nagrada za slikovito kreirawe lika pripala je Dra{ku Obrenovi}u, za ulogu Ivana Ivanovi}a Wuhina kao sredove~nog “muà svoje ène” u predstavi “O {tetnosti duvana”, a koji se amaterskom glumom u Gorwem Milanovcu bavi vi{e od pedeset godina. V. S.

ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U GORWEM MILANOVCU

USVOJENI IZVE[TAJI O RADU JAVNIH PREDUZE]A I USTANOVA zve{taji o pro{logodi{wem radu gorwomilanova~kih javnih preduze}a i ustanova jednoglasno su usvojeni na posledwoj sednici Op{tinskog ve}a, kojom je predsedavao predsednik op{tine Milisav Mirkovi}. Generalno uzev, sva op{tinska preduze}a i ustanove su u toku pro{le godine pozitivno poslovala sa sredstvima koja su planski predvi|ena u ovim organizacijama, a uskladu sa obavezuju}im zakonskim normativima. Zbog svog uspe{nog poslovawa, pojedina preduze}a su bila i javno pohvaqena od nekolicine ve}nika. Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je izjavio da je veoma zadovoqan pro{logodi{wim radom op{tinskih preduze}a i ustanova, jer je ve}ina wih dosta dobro funkcionisala, ali uvek mo`e vi{e i boqe. Mirkovi} je najavio da }e u ovoj godini do}i do izvesnih promena, posebno u temeqnoj analizi kadrova u svim preduze}ima i ustanovama, uz re{avawe odre|enih vi{kova no-

vim sistematizacijama ili pojedinim preraspodelama. Kako je naveo, do sada je vr{ena solidarna raspodela sredstava, a ubudu}e lokalna samouprava }e razmatrati kvalitet programa i projekata sa kojima }e ova preduze}a i ustanove konkurisati za sredstva.

U nastavku sednice razmatrani su i usvojeni predlozi re{ewa o upotrebi sredstava teku}e buxetske rezerve za popravku stare i nabavku nove pumpe za vodu u prawanskoj Osnovnoj {koli „Ivo Andri}“, u iznosu od 109.800. dinara. Za odlazak veterana atletskog kluba „Veteran“ u

Ma|arsku na svetsko prvenstvo u atletici za veterane odobreno je 60.000 dinara. Istim iznos je izdvojen i za karate klub „Takovo“ za tro{kove organizacije sportske manifestacije. Lova~ko udru`ewe „Milan Obrenovi}“ odobrenih 20 hiqada dinara upotrebi}e za organizovawe lova~ke

lutrije, ~iji je ceo prihod opredeqen za kupovinu divqa~i i hrane za divqa~. Sa dodatnih 10 hiqada dinara ovom udruèwu bi}e omogu}eno organizovawe grupnog lova na lisice na terenima lova~kog dru{tva „Fazan“ u Prawanima, gde }e u~estvovati 150 lovaca. Na javni poziv za raspodelu srestava udruèwima iz oblasti kulture, socijale, zdravstvene za{tite i crkvama, koja se finansiraju ili sufinasniraju iz op{tinskog buxeta, prispelo je 46 blagovremenih prijava. Samo tri udruèwa nisu ispunila konkursne uslove. Od ukupnih sredstava u visini od 4,9 miliona dinara, prema mi{qewu tri zasebne komisije, 2,5 miliona dinara bi}e izdvojeno za potrebe kulturnih aktivnosti. Za devet crkvenih organizacija odobreno je milion i po dinara, a za 16 prijavqenih udruèwa i dru{tava iz oblasti socijalne i zdravstvene za{tite izdvojeno je 900 hiqada dinara. V. S.

GORWI MILANOVAC

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

ZIMSKA [KOLA ZA POQOPRIVREDNIKE

ODR@AN SASTANAK KOORDNACIONOG TIMA PARTNERSKIH OP[TINA

RE^ STRUKE ZA

ZA USPE[NU NAPREDNIJU PROIZVODWU REALIZACIJU PROJEKTA U POPISA IMOVINE Gorwem Milanovcu je 6. marta odr`an sastanak ~lanova koordinacionog tima, koji rade na realizaciji projekta “Na{a imovina podr`ava na{ razvoj”. Projekat se odnosi se na popis imovine koja je u vlasni{tvu lokalnih samouprava, u ovom slu~aju partnerskih op{tina Lu~a-

ni, Gorwi Milanovac i Ariqe. Realizuje se u okviru programa Exchange 4, a finansira sredstvima Evropske unije. Ina~e, zakonska obaveza lokalnih samouprava je da izvr{e popis svoje imovine do septembra. Goste iz Lu~ana i Ariqa je pozdravio predsednik op{tine Milisav Mirkovi}, ra|ani Rudnika su na svom zboru, odr`anom 9. marta, izabrali tro~lano predsedni{tvo. Centralna tema zbora bilo je re{avawe problema vodosnadbevawa Rudnika. Re~ je o velikom projektu, ~iju kona~nu realizaciju Rudni~ani sa nestrpqewem ~ekaju, a koji zahteva velika nov~ana ulagawa. Zboru gra|ana je prisustvovao i predsednik op{tine Milisav Mirkovi}, sa saradnicima, koji je pozdravio sve prisutne i osvrnuo se na problem vodosnabdevawa Rudnika, istakav{i da je jedino i trajno re{ewe ovog pitawa dovo|ewe vode sa Rzava, a za tu namenu planirana su velika buxetska sredstva. Saop{tiv{i prisutnima da su nabavqene cevi, a planirano je da se u toku ove godine stigne do Majdana, Mirkovi} je najavio da }e finansirawe ovog projekta

po`elev{i im uspe{an rad na realizaciji projekta. On je naglasio da je veoma zna~ajno {to sve tri op{tine zajedni~ki sprovode ovaj projekat, s obzirom da tradicionalno imaju dobru saradwu u razmeni znawa i iskustava. Mirkovi} je izrazio nadu da }e i u narednom periodu sve tri op{tine bi-

ti deo nekog novog projekta i da }e od toga imati vi{estruku korist. Sastanak ~lanova koordinacionog tima partnerskih op{tina u Gorwem Milanovcu je protekao u konstruktivnom radu. Dogovorene su daqe aktivnosti na projektu i komunikaciona {ema. Formiran je i komu-

organizaciji Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be iz ^a~ka i op{tine Gorwi Milanovac, 5. marta je organizovana zimska

nistarstva poqoprivrede. Vi{e~asovni seminar je otvorila Sla|ana Petri}, direktor Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be iz

{kola za gorwomilanova~ke poqoprivrednike. Prisutne je pozdravio zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi} i informisao ih da su u okviru agrarnog buxeta predvi|ena zna~ajna sredstva za edukaciju poqoprivrednika. Kako je najavio, `iteqi sela i ubudu}e mogu o~ekivati da }e za wih biti organizovani brojni seminari u ciqu unapre|ewa wihove proizvodwe. Milovanovi} je pozvao prisutne poqoprivrednike da se odazovu na javni poziv op{tine Gorwi Milanovac za dodelu subvencija, odnosno bespovratnih sredstava. Konkurs }e biti raspisan odmah nakon dobijawa saglasnosti Mi-

â~ka. O biohemijskim i hemijskim procesima konzervisawa sto~ne hrane u postupku silirawa govorio je Miroslav Ja}imovi}, dok je predavawe o nezi i bolestima papaka odràla Qiqana ]ur~i} iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak. O javnim skladi{tima govorio je Radovan [evarli}, a o primeni te~nih |ubriva Nikola Obradovi} predstavnik firme “Agrounik”. [to se ti~e za{tite ratarskih kultura, stru~na saznawa poqoprivrednim proizvo|a~ima preneo je Mirko Radovi}, a o za{tita povrtarskih kultura govorio je Radomir \eki}, predstavnik kompanije “Galenika-Fitofarmacija”. V. S.

nikacioni tim. Sagledane su i procedure javnih nabavki, koje }e biti sprovedene u okviru projekta. Obaveza op{tine Gorwi Milanovac je da doprinese ostvarivawu projektnog ciqa i sara|uje sa ostalim u~esnicima projekta, u skladu sa principima dobrog upravqawa. U okviru projekta bi}e popi-

san 21 kilometar vodovodne mre`e u op{tini Gorwi Milanovac, i to na terenu gde su re{eni imovinsko-pravni odnosi. Softver, koji }e biti obezbe|en sredstvima projekta, koristi}e se za unos podataka i osta}e u vlasni{tvu lokalne samouprave nakon zavr{etka projekta. V. S.

@ITEQI RUDNIKA ODR@ALI ZBOR

CENTRALNA TEMA VODOSNABDEVAWE podr`ati i ROC “Rudnik“. Direktor JKP “Gorwi Milanovac” Rajko Ne{kovi} je obavestio prisutne da se paralelno sa planovima dovo|ewa vode sa Rzava radi i na pove}awu kapaciteta lokalnih izvora, tako da je trenutan priliv vode pove}an na 13,2 litra u sekundi. [to se ti~e zahteva za izgradwu skijali{ta na Rudniku, ~eka se dozvola Kontrole leta. U toku je i izrada Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Rudnik, potvrdio je prisutnima predsednik op{tine Mirkovi}. - [to se ti~e sportskog bazena na Rudniku, kao {to znate, vra}en je op{tini Gorwi Milanovac i predat na upotrebu gorwomilanova~kom Sport-

skom centru. U narednom periodu bi}e ponu|eno da se prona|e zainteresovani zakupac, koji }e biti u mo-

gu}nosti da investira u renovirawe i odr`avawe ovog bazena, {to bi u zna~ajnoj meri doprinelo tu-

risti~koj ponudi Rudnika - rekao je predsednik op{tine. Kod firme iz Ka}a “Unimet” ostalo je da se re{i deo imovinskih odnosa za objekat biv{e MK “Rudnik”. Rudnom rentom ostvarena je korektna saradwa sa ROC-om “Rudnik” i zahvaquju}i tim sredstvima asfaltiran je deo puta od Rudnika prema Majdanu. Zamewen je i sistem uzbuwivawa na brani jalovi{ta rudnika. [to se ti~e u~e{}a gra|ana u asfaltirawu puteva, na wihova sakupqena sredstva bi}e dodata i buxetska u odnosu 1:2, poru~io je predsednik op{tine. Agrarnim buxetom Op{tine za podsticaje poqoprivredi obezbe|eno je 20 miliona dinara. Plan je

upu}en u Beograd da se o wemu izjasni resorno ministarstvo i ovih dana se o~ekuje da stigne saglasnost. Me{tani Rudnika su istakli da je wihov najve}i problem pija}a voda u letwem periodu, kada se pove}a nivo koncentracije arsena u vodi i dolazi do zabrane wenog kori{}ewa. Pored toga, gra|ani su imali primedbe i na nezavr{eni deo trotoara u du`ini od 40 metara, u glavnoj ulici, zbog nere{enih imovinskih odnosa. Govorilo se i o drugim temama. Predstavnici lokalne samouprave su obe}ali da }e ulo`iti maksimum napora sa se svi problemi o kojima se govorilo na zboru u doglednom periodu razre{e. V. S.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

LU^ANI

U SUSRET PROLE]NOJ SETVI: DOLAZE LI BOQA VREMENA ZA PROIZVO\A^E KROMPIRA?

SVE JE LAK[E KADA VAM JE ZAGARANTOVANA CENA!

Na podru~ju Draga~eva nekada se proizvodilo daleko vi{e krompira. Na pad proizvodwe uticali su brojni razlozi, a me|u wima su najzna~ajniji: skupa proizvodwa, nesiguran plasman, nedostatak mehanizacije i mawak seoskog stanovni{tva. Ina~e, podru~je op{tine Lu~ani ima odli~ne agroekolo{ke uslove za proizvodwu veoma kvalitetnog krompira i ovaj vid proizvodwe je, prema procenama dobrih poznavalaca ove problematike, trebalo jo{ davnih godina da postane draga~evski brend. Sadwa krompira u draga~evskom kraju obi~no startuje polovinom aprila i zavr{ava se po~etkom maja. S obzirom na to da u selima vlada velika besparica, poqoprivrednici smatraju da }e ova ratarska ili povrtarska kultura ovog prole}a zauzeti, najverovatnije, standardne ili blago uve}ane povr{ine, iako je tokom ~itave sezone merkantilni krompir imao dobru cenu.

ezdesetsedmogodi{wi Mihailo Stan~i} iz Tijawa bavi se proizvodwom krompira od 1968. godine. On tvrdi da je ovaj posao nekada ranije donosio dobru zaradu i da su zahvaquju}i tome mnoga doma}instva na podru~ju Draga~eva sasvim lepo `ivela. Kako ka`e ovaj uzorni draga~evski doma}in, u proizvodwu krompira je u{ao bez ikakve mehanizacije. Nije imao ni obi~na zapre`na kola i volove, {to se nekada smatralo osnovnim u svakom ozbiqnijem bavqewu poqoprivredom. Bilo je i dobrih i lo{ih godina, ali posustajao nije. - U onim boqim vremenima postojao je organizovani otkup krompira. Na{e je bilo samo da radimo. Znalo se sve unapred. Ako smo proizvodili tri vagona krompira po hektaru - zarada je bila dobra, sa dva i po - mawe smo dobijali, a sve ispod dva trud nam je bio uzaludan. Svi smo nastojali da ovu povrtarsku

[

kulturu gajimo na ve}im povr{inama, kako bismo od ovog posla mogli da ìvimo. Imali smo poqoprivredne zadruge, koje su se brinule o plasmanu na{e robe. Kada sam uspeo da nabavim kompletnu mehanizaciju za ovaj vid proizvodwe - vremena su se promenila. Umesto {irokog trì{ta, dobili smo suèno i nismo znali kuda }emo sa krompirom. Imao sam i veliki maler u 2011. godini. Sedam {lepera krompira sam odvezao u Bosnu i nikada nisam uspeo da ih naplatim, jer je firma kojoj sam robu prodao oti{la u ste~aj. Pretrpeo sam ogroman gubitak - kaè Stan~i}, analiziraju}i dobra, ali i lo{ija vremena koja su u proteklih nekoliko godina zahvatila na{e podru~je.

ÂÂNSKA ÎPSARA NANOVO POUZDAN PARTNER Kako navode draga~evski poqoprivrednici, od kada je draga~evski krompir prestao da se prodaje na trì{tima Hrvatske i Italije preko “Vo}ara” iz Gu~e, proizvo|a~i krompira iz Draga~eva, ali i iz ~itave Srbije, bili su suo~eni sa oteànim plasmanom svoga proizvoda, pa su mnogi i odustali od ovog vida proizvodwe. Oni najuporniji su se dovijali na razne na~ine da unov~e svoj proizvod i i{~ekivali boqa vremena. Me|u wima je i Mihailo Stan~i}, koji smatra da za proizvodwu krompira dolaze malo boqa vremena, jer je ~a~anska îpsara obnovila rad. - Pro{logodi{wi rod krompira prodao sam ~a~anskoj îpsari, iako su mi drugi nudili boqu cenu. Odlu~io sam se na takav potez da bih se uvrstio u red kooperanata. Qudi su maksimalno korektni. Platili su robu po{teno i sada se dogovaramo o novom ciklusu proizvodwe. Imao sam dobra iskustva sa ovom ~a~anskom firmom i u ranijem periodu. Sve se znalo unapred. Kad izvadi{ krompir, tovari{ ga na traktor i vozi{ u îpsaru. Mislim da }u ove godine krompir zasaditi na desetak, a mo`da i na 15 hektara, a sve zavisi od toga koliko }u mo}i da izdvojim novca za predstoje}u setvu. Imam odgovaraju}u mehanizaciju, {to mi bitno olak{ava posao. Semenski krompir mi je obezbedila îpsara. Re~ je o sortama krompira

koje su pogodne za preradu u ~ips - isti~e Stan~i}, dodaju}i da je zemqi{te ve} spremno. Zaorao je duboku jesewu brazdu, a sve ostalo zavisi od po{tovawa agrotehni~kih mera, me|u kojima je posebno bitna prihrana, ali i adekvatna za{tita od bolesti i {teto~ina. Naravano, va`no je i da godina bude dobra, ali se to nikada ne zna, pa poqo-

privrednicima ostaje, kako kaè, da se nadaju da }e wihovim usevima vremenske prilike biti naklowene. - Kad bi ratar bio gatar, kako je to ~esto znao da kaè moj deda, sve bi bilo u redu. Znali bismo kakvu godinu moèmo da o~ekujemo, pa bismo se u skladu sa tim i pona{ali. Ovako, mi svake godine ulaèmo u setvu, nadaju}i se najboqem. Rod zavisi od kvaliteta semena, stepena primene agrotehnike, ali i od vremenskih uslova. Mi, ovde u Draga~evu, uglavnom nemamo zalivne sisteme i ne navodwavamo krompir, pa zbog toga i postièmo daleko niè prinose. Kada krompir rodi tri vagona po hektaru - zadovoqan sam i imam ~e-

mu da se nadam - kaè Mihailo. On dodaje da uvek precizno vodi evidenciju o svojoj proizvodwi. Beleì veli~inu parcela, datume izvo|ewa radova, koli~inu utro{enog sadnog materijala, ve{ta~kog |ubriva i hemijskih preparata za za{titu biqa. Svaki uloèni dinar zapisuje. Pre nekoliko dana je napravio i kalkulaciju za prole}nu sadwu krompira. Ra~unica kaè da bez uloga od tri hiqade evra po hek-

taru - iluzorno je i govoriti o gajewu krompira. Ipak, raduje ga ~iwenica {to mu ~a~anska ^ipsara unapred garantuje otkupnu cenu od 16 evrocenti po kilogramu krompira, {to proizvo|a~u svakako uliva sigurnost.

DO BOQEG PLASMANA ROBE UDRU@IVAWEM Preduze}e “Agromobil” iz Gu~e sara|uje sa 70 proizvo|a~a krompira sa podru~ja Zapadne Srbije i radi po holandskom modelu poslovawa. Vlasnik ove firme i predsednik Upravnog odbora asocijacije “Srpski plodovi” Ratko Vuki}evi} isti~e da je pro{le godine, zbog su-

{e u avgustu, rod krompra na podru~ju Srbije podbacio i da bi u narednom periodu ratari trebalo da posvete vi{e pa`we pove}awu prinosa po jedinici povr{ine. Dakle, put do boqeg profita se krije u produktivnosti proizvodwe, a ne u uve}awu povr{ina na kojima se ova kultura gaji. - Ne postoji prava slika koliko se krompira proizvodi u Srbiji. Statistika kaè da se ova poqoprivredna kultura proizvodi na 90.000 hektara, ali su to nepouzdani podaci, jer su parcele jako usitwene. Najbliì istini je podatak da proizvodwa krompira zauzima od 45 do 50 hiqada hektara. Mi i daqe imamo daleko lo{ije prinose krompira od evropskih. Poboq{awem kvaliteta semena i tehnologije gajewa i za{tite mi moramo da se pribliìmo Evropi, jer u protivnom, kada se u potpunosti otvori na{e trì{te, ne}emo imati nikakvu {ansu da se takmi~imo u ceni sa evropskim proizvo|a~ima krompira - isti~e Vuki}evi}, podse}aju}i da u Hrvatskoj, koja proizvodi tri puta mawe krompira od nas, postoji 15 dobrih linija za wegovo pakovawe, a u Srbiji samo ~etiri. Kada do|u Rusi da traè na{ krompir, ne mogu ni u jednom skladi{tu da na|u odgovaraju}u koli~inu, {to ukazuje na potrebu da se proizvo|a~i udruùju. S obzirom na to da su najminimalnije poruxbine krompira ruskih kupaca kre}u oko 2.000 tona, u Srbiji ne postoji skladi{te koje im moè odmah ponuditi takvu koli~inu kvalitetne i dobro upakovane robe. Srpski krompira{i, sa usitwenom proizvodwom i magacinima od stotinak do 200 tona krompira, nemaju nikakvu {ansu na tom globalnom svetskom trì{tu. Jedino im preostaje da se udruè, zakqu~uje Vuki}evi}. On dodaje da je krompir ove godine imao odli~nu cenu i da }e i preostale koli~ine pro{logodi{weg roda ove ratarske kulture biti unov~ene ve} narednih dana, jer su ruski kupci zainteresovani za na{e zalihe. Vuki}evi} procewuje da }e u Draga~evu u novoj setvenoj sezoni biti zasa|eno za desetak odsto vi{e krompira, a to potvr|uje i blagi porast interesovawa za kupovinu semenskog materijala. Cene kvalitetnog semenskog krompira iz uvoza, klase “elita”, kre}u se od 70 centi do 1,10 evra. Sli~ne su kao i pro{logodi{we. V. S.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

LU^ANI

ODR@ANA 20. SEDNICA SO LU^ANI

USVOJEN PROSTORNI PLAN OP[TINE

Odbornici Skup{tine op{tine Lu~ani su u utorak, 11. marta, na 20. skup{tinskom zasedawu razmatrali 11 ta~aka dnevnog reda. Nakon usvajawa zapisnika sa prethodne sednice, usvojili su odluku o dono{ewu Prostornog plana op{tine Lu~ani kao i izve{taj o strate{koj proceni wegovog uticaja na `ivotnu sredinu. Skup{tina op{tine Lu~ani donela je odluku o izradi Prostornog plana u decembru 2009. godine. Izrada nacrta Prostornog plana bila je poverena aran|elova~koj firmi “Arhiplan” na osnovu sprovedenog postupka javnih nabavki. Nacrt ovog veoma va`nog strate{kog dokumenta bio je na javnom uvidu od 1. do 30 novembra. Op{tinska uprava je 20. novembra organizovala i javnu prezentaciju Prostornog plana. Komisija za planove op{tine je razmotrila sve pristigle primedbe i sugestije i prihvatila neke od wih.

dbornici su razmatrali i usvojili predlo`ene izmene odluke o kriterijumima i merilima za utvr|ivawe naknade za gra|evinsko zemqi{te. Usvajawem ovog predloga, visina naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta umawuje se u postupku legalizacije za iznos od 10 odsto vlasniku bespravno izgra|enog porodi~nog stambenog objekta ili stana u stambenoj zgradi, koji je izgradwom ili kupovinom trajno re{avao svoje stambeno pitawe, ukoliko on ili ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva nemaju drugu nepokretnost za stanovawe. Do umawewa visine naknade dolazi i ukoliko je vlasnik porodi~nog stambenog objekta invalid, samohrani roditeq ili korisnik socijalne pomo}i. Vlasnici objekata izgra|enih bez gra|evinske dozvole, odnosno odobrewa za izgradwu, koji su opremili gra|evinsko zemqi{te sopstvenim ili sredstvima mesnog samodoprinosa, tako|e ostvaruju pravo na umawewe naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta i to srazmerno u~e{}u u opremawu. Odbornici su dali saglasnost na predlog izmena i dopuna odluke o radnim odnosima, platama, naknadama i drugim primawima izabranih, imenovanih i postavqenih lica u op{tini Lu~ani, u kojoj se ka`e da biv{i funkcioneri, ukoliko se nakon prestanka funkcije u roku od 15 dana ne vrate kod svog ranijeg poslodavca, imaju pravo na tromese~nu naknadu i to u visini plate koju su

ostvarivali pre raskidawa radnog odnosa. Pravo na naknadu plate prestaje pre isteka navedenog roka ako biv{i funkcioner zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju. Pravo mo`e biti i produ`eno za jo{ tri meseca ukoliko u tom periodu biv{i funkcioner sti~e pravo na penziju. Na sednici je razmatran i usvojen predlog odluke o organizaciji i radu organa op{tine Lu~ani za vreme ratnog i vanrednog stawa. Zeleno svetlo je dobio i predlog Lokalnog akcionog plana zapo{qavawa za 2014. godinu. Ovim aktom su utvr|eni prioriteti i mere za unapre|ewe zapo-

Predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} se na kraju sednice obratio odbornicima i informisao ih da lokalna samouprava ove godine raspola`e daleko mawim sredstvima u odnosu na prethodnu godinu, pa je otuda i wena obaveza da se racionalno pona{a u wihovom tro{ewu. - Smatram da se svi korisnici buxetskih sredstava pona{aju racionalno i skromno i da shvataju situaciju u kojoj se nalazimo. Dogovaramo se i vodimo ra~una o prioritetima. Niko nema privilegiju, niti monopol da buxetska sredstva tro{i u ve}oj meri u odnosu na druge, bez po{tovawa planova i prioriteta - istakao je Sretenovi}. Predsednik op{tine je, tako|e, istakao da }e lokalna samouprava preko Centra za socijalni rad nastojati da maksimalno podr`i akciju prikupqawa nov~ane pomo}i, koju je pokrenula Sredwa {kola “Draga~evo”, u saradwi sa Crvenim krstom, za le~ewe trojice obolelih u~enika iz Lu~ana, uzrasta od 15 do 18 godina, koji se nalaze na stacionarnom le~ewu u Beogradu.

slenosti i smawewe nezaposlenosti na teritoriji Op{tine. Lokalni akcioni plan je u skladu sa Nacionalnom strategijom zapo{qavawa za period od 2011. do 2020. godine i u wegovoj izradi su u~estvovale sve relevantne institucije, socijalni partneri i ostale zainteresovane strane. Zakon o zapo{qavawu predvi|a mogu}nost da lokalna samouprava u okviru svoga akcionog plana obezbe|uje vi{e od polovine sredstava potrebnih za finansirawe odre|enih programa ili mera aktivne politike zapo{qava i moè podneti zahtev resornom ministarstvu za u~e{}e u finansirawu. Da bi jedinici lokalne samouprave bilo odobreno sufinansirawe programa, neophodno je da ima formiran Lokalni savet za zapo{qavawe, usvojen Lokalni akcioni plan zapo{qavawa i obezbe|ena sredstva za finansirawe programa. Kako je istaknuto u dokumentu, na podru~ju op{tine Lu~ani ìvi oko 20.897 stanovnika. Polovina ìteqa se svrstava u aktivne i oni ìve u dve gradske i 36 seoskih mesnih zajednica. Poqoprivredno zemqi{te je osnovni i najzna~ajniji prirodni resurs sa kojim raspolaè op{tina Lu~ani, pa bi poqoprivreda u budu}nosti trebalo da ostane okosnica i nosilac ekonomskog i dru{tvenog razvoja draga~evskog kraja. U Op{tini ima 3.488 registrovanih poqoprivrednih gazdinstava i nekoliko preduze}a koja se bave otkupom i preradom poqoprivrednih proizvoda. Veliki potencijal predstavqaju i mala i sredwa preduze}a, koja su prema svom nivou razvijenosti najvitalniji i ekonomski najefikasniji deo privrede. Otuda je neophodno pruìti odgovaraju}u podr{ku i ovom sektoru privrede, kako bi se omogu}io wihov napredak i otvarawe novih radnih mesta. U op{tini Lu~ani zaposlewe ima 3.720 lica. Od ukupno 1.900 nezaposlenih, 882 mu{karca i 1.018 èna, 184 lica imaju visoku i vi{u stru~nu spremu. Prioritet u merama aktivne politike

zapo{qavawa }e imati mladi do 30 godina, koji bi prvi put trebalo da zasnuju radni odnos u svojstvu pripravnika, vi{ak zaposlenih i nezaposlena lica starija od 50 godina i niskokvalifikovani kadrovi, kojih je na evidenciji nezaposlenih 560. Akcioni plan zapo{qavawa za ovu godinu kao aktivne mere politike zapo{qavawa predvi|a subvencije za samozapo{qavawe, subvencije poslodavcima za novootvorena radna mesta, javne radove i stru~nu praksu. Za realizaciju mera aktivne politike zapo{qavawa predvi|enih Lokalnim akcionim planom potrebno je 11.160.000 dinara. Op{tina Lu~ani bi trebalo da obezbedi oko 5.694.000 dinara, a ostatak sredstava resorno ministarstvo ili donatori. O~ekuje se da }e u 2014. godini za otvarawe novih radnih mesta u Srbiji, pa samim tim i u op{tini Lu~ani, deo sredstva sti}i i iz predpristupnih fondova Evropske unije, kroz direktne grantove Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, a u sklopu mera aktivne politike zapo{qavawa. Odbornici Skup{tine op{tine su jednoglasno dali svoju saglasnost na statute Doma zdravqa Lu~ani i Pred{kolske ustanove “Na{a radost”. Kako je istakao dr Nikola Kova~evi}, v. d. direktora, privremeni Upravni odbor je doneo Statut Doma zdravqa 26. novembra 2013, a Ministarstvo zdra-

vqa Republike Srbije je dalo saglasnost na ovaj vaàn akt 3. februara. Statut Doma zdravqa su razmatrali i prihvatili i ~lanovi Op{tinskog ve}a, a saglasnost Skup{tine op{tine, kao osniva~a ove zdravstvene ustanove je veoma bitna u daqoj zakonskoj proceduri izdvajawa Doma zdravqa iz Zdravstvenog centra “Dr Dragi{a Mi{ovi}” i wegove registracije. Na skup{tinskom zasedawu je razmatran i usvojen program poslovawa Istorijskog arhiva za grad â~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani za 2014. godinu. Prihva}en je i godi{wi plan rada i stru~nog usavr{avawa zaposlenih Pred{kolske ustanove “Na{a radost”. Odbornici su usvojili i izve{taj o radu Op{tinskog {taba za vanredne situacije u 2013. godini, kao i godi{wi plan rada [taba i operativni plan za odbranu od poplava za 2014. godinu. Odbornici su razmatrali i usvojili i izve{taje o radu Op{tinske uprave i op{tinskih javnih preduze}a i ustanova za 2013. godinu. Tako|e su podràli i predlog re{ewa da se za direktora JP “Direkcija za izgradwu” imenuje Nenad Matija{evi}, inèwer elektrotehnike iz Lu~ana. Na mesto direktora Turisti~ke organizacije op{tine Lu~ani imenovan je Milan Rai~i}, pravnik iz Gu~e. V. S.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE - êtvrtak-petak, 13-14. mart u 20 ~asova- Dani turskog filma (“Sladoleeed” i “Qubav na drugom jeziku”) (mala sala) - Petak, 14. mart u 19,30 ~asova promocija kwige Du{ka Milo{evi}a “Balkanske sitnice” (Likovni salon) - Ponedeqak, 17. mart u 19 ~asova Izlo`ba slika Tawe Gavrilovi} (sredwi hol) - Ponedeqak, 17. marta u 19,30 predavawe “Ulice moga grada” dr Milo{a Timotijevi}a (Klub Doma kulture) - Predstava “ôrba od kanarinca” Zvezdara teatra iz Beograda najavqena za sredu, 19. marta, odloèna je za 24. mart u 20 ~asova - êtvrtak, 20. mart u 19,30 - promocija kwige eseja “Qubavna pisma i druge lekcije” Milisava Savi}a (mala sala) - êtvrtak-subota, 20.-22. marta u 19,30 - projekcija igranog filma “Plavo je najtoplija boja” Abdelatifa Ke{i{a, “Zlatna palma” za najboqu reìju i ènsku ulogu na ovogodi{wem FEST-u GRADSKA BIBLIOTEKA “VLADISLAV PETKOVI] DIS”

- Svakog ponedeqka 10. marta do 12. maja u terminu od 19-21 ~as pro-

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

jekcije filmova “Filmski klasici” - êtvrtak, 20. mart u 19 ~asova - u Umetni~koj galeriji kwièvno ve~e Aleksandra Te{i}a NARODNI MUZEJ - Izlo`ba u Galeriji Muzeja: MILUNKA SAVI] - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a: radnim danima od 9 do 17, subotom i nedeqom od 9 do 13 ~asova; ponedeqkom izlo`beni prostor nije otvoren za posete; UMETNI^KA GALERIJA “NADE@DA PETROVI]” - Petak, 14. marta u 19 ~asova projekcija dokumentarnog filma o Lazaru Vozarevi}u “U zavi~aju posle smrti ìveti” Igora ôlaka, u okviru wegove izlo`be - GALERIJA “RISIM”, Gospodar Jovanova 11, Stalna postavka slika iz Spomen zbirke Bogi}a Risimovi}a Risima; sredom, petkom i subotom od 10 do 13, utorkom i ~etvrtkom od 15 do 20 ~asova. ISTORIJSKI ARHIV Izlo`ba “PORTRETI KRAQICE MARIJE I KNEGIWE OLGE KARA\OR\EVI]”, od 7 do 15 ~asova radnim danima

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

OGLASI

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija 2. Cena 31.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-53 m2,3. sprat, cg, Draga~evska, 35.000 eura P-43 m2, 3. sprat, TA, Qubi} kej. Cena 21.000 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva, nov. Cena 41.000 evra sa PDV-om P-74 m2, 2. sprat, cg, Obili}eva. Cena 49.000 evra P- 40 m2, prizemqe, TA,

B. Jankovi}, 30.000 evra P- 49 m2, VP, CG, Svetog Save, 31.000 evra P- 41 m2, VP, CG, Qubi}ska, 36.000 evra P- 56 m2, 1. Sprat, TA, kod Medicinske {kole, 23.000 evra P- 58 m2, 5. Sprat, CG, D. Markovi}, 31.000 evra P-41 m2, 1. sprat, eta`no, kod H. Morave, 22.000 evra P-58 m2, VP, eta`no, {iri centar, 28.000 evra P-82 m2, 4. Sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 evra KU]E P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci, 32.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura P-50 m2, 60 ari, Kuki}i, sre|ena

P-80+30 m2, 16 ari, Trep~a, sre|ena, sa stvarima,CG, izolacija P-120 m2, 8 ari, kod Po{tinog magacina, 45.000 eura P- 110 m2, 34 ara, Loznica, 20. 000 evra P-80 m2+Pk, 4 ara, Prijevor, 50.000 evra IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000 eura sa stvarima 2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e, 43.000 eura 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 eura 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 35.000 eura 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica. Cena 26.000 eura 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 eura LOKALI 37 m2, Obili}eva, 41.000 eura 60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 eura 36 m2, 1 ar, Milenka Nik{i}a, cena 36.000 evra

STANOVI P-27.4 m2, 5.sprat, CG, nov, Alvaxinica, 730 E+PDV P-34 m2,CG, Nemawina, 21.000 E P- 35 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-26 m2, PR, TA, Qubi} kej, 18.500 E P-48 m2, 7. sprat, CG, {iri centar, 26.500 E P-46 m2, 1. sprat, CG, nov, Obili}eva, 800 E + PDV P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2, 22.500 E P-41 m2, 6. sprat, Qubi} kej, 25.000 E P-34 m2, 3. sprat, TA, Nemawina, 18.500 E P-52 m2, 2. sprat, TA, Hotel Morava, 27.000 E P-60 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 35.000 E P-67 m2, 4. sprat, CG, Avenija 2, 39.000 E P-56 m2, 4.sprat, CG, H.Morava, 35.000 E P-50 m2, 1.sprat, CG, Qubi} kej,

30.000E P-57 m2, 4.sprat, CG, Avenija 2, 31.000 E P-54 m2, 5. sprat, CG, Avenija 1, 33.000 E P-47 m2, 2. sprat, CG, Nemawina, 29.900 E P-53 m2, 12.sprat, CG, Qubi} kej, odli~an, 31.000 E P-73 m2+ 6 m2,1. sprat, CG, Alvaxinica, 59.000 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Qubi} kej, 45.000 E P-64 m2, 4.sprat, CG, nov, kod H. Morave, 37.000 E

KU]E P-80 m2, 4.3. ari placa, Atenica, 35.000 E P-60 m2, 6.3. ari placa, Atenica, 29.000 E P-160 m2, 17 ari placa, Atenica, 32.000 E P-70 m2+ 90 m2, 3.5 ari placa, Kqu~ka, 22.000 E P-290 m2, PR+2, novo, 135.000 E

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO!! Prodajem dvosoban stan na Qubi} keju, 2. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena – POVOQNO! STANOVI - P-20 m2, ul. Nemawina, 6. sprat, CG, renoviran, 17.000 evra - P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA, 15.500 evra - P-29 m2, Hotel Morava, NOV, 3. s- prat, 19.000 evra sa - PDVom - P-28 m2, Hotel Morava, 5. sprat, 19.000 evra - P-31 m2, Obili}eva, 2. s- prat, 17.000 evra - P-30 m2, 1. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-32 m2, centar, 2. s- prat, CG, 18.000 evra - P-34 m2, centar, 1. s- prat, CG, 23.000 evra - P-36 m2, centar, 2. s- prat, CG, 28.000 evra - P-36 m2, Nemawina, 1. s- prat, renoviran, sa novim stvarima, 26.000 evra - P-38 m2, Medicinska {kola, 3. s- prat, renoviran, 24.000 evra - P-40 m2, centar, 4. s- prat, CG, sa stvarima, renoviran, 31.000 evra - P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, 36.000 evra sa PDV-om - P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, 25.000 evra - P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za - poslovni - prostor, 35.000 evra

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

- P-39 m2, Vinara, 8. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-48 m2, centar, 4. s- prat, CG, terasa, 33.000 evra - P-45 m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5. s- prat, lift, CG, 30.000 evra - P-50 m2, Hotel Morava, TA, 2. s- prat, 30.000 evra - P-52 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, TA, terasa, 28.000 evra - P-55 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, 30.000 evra - P-54 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, za - poslovni - prostor, 28.000 evra - P-50 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, noviji, 33.000 evra - P-55 m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa, 32.000 evra - P-52 m2, Obili}eva, 1. s- prat, TA, terasa, 30.000 evra - P-60 m2, Balkanska, 4. s- prat, CG, nov, 33.000 evra - P-66 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, - pogodan za - poslovni prostor, 50.000 evra - P-68 m2, centar, 2. s- prat, TA, terasa, 40.000 evra - P-69 m2, centar, 1. s- prat, gas, - pogodan za - poslovni - prostor, 43.000 evra - P-70 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, CG, terasa, 42.000 evra - P-72 m2, Avenija 2, 2. s- prat, CG, terasa, 37.000 evra - P-76 m2, Hotel Morava, 5. s-

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

prat, CG, terasa, odmah useqiv, 38.000 evra - P-76 m2, Balkanska, 2. s- prat, CG, 2. terase, 40.000 evra - P-77 m2, centar, 3. s- prat, CG, terasa, 50.000 evra - P-78 m2, Vinara, 6. s- prat, lift, CG, 2. terase, 46.000 evra - P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade, 50.000 evra KU]E - P-60 m2 ( - P+1), - plac 10 a, Pakovra}e, 18.000 evra - P-70 m2, - plac 4.13 a, kod Proletera, 42.000 evra - P-125 m2, - plac 5 a, centar, blizu KMN-a, dogovor - P-80 m2, - plac 3 a, Trbu{ani, 21.000 evra - P-92 m2, - plac 5 a, {kola “ R. Mitrovi}”, 45.000 evra - P-98 m2, - plac 2 a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan - P-105 m2 ( - P+1), - plac 2 a, Amixina, 50.000 evra LOKALI - P-38 m2, nov, Obili}eva, 40.000 evra - P-18 m2, Qubi} kej, 18.000 evra - P-49 m2, Alvaxinica, 38.000 evra - P-72 m2, S. Markovi}a ( mogu}a - podela na dva lokala od - po 36 m2 sa mokrim ~vorom)

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena do-

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

govor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov,

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwièna. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa garaòm, kod Arene, ukwièn

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura JEDNOSOBNI P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura DVOSOBNI P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura TROSOBNI P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura KU]E P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000 eura P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000 eura P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000 eura P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50. 000 eura P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000 eura P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000 eura P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

P- 26 m2, Qubi} kej, prizemqe, TA, cena: 18 500 eura P- 20 m2, novija gradwa, 5.sprat, sa stvarima P- 20 m2, Nemawina, CG, cena: 16 500 eura P- 25 m2, Alvad`inica, 1.sprat, cena: 15 500 eura P- 30 m2, Avenija 2, 3.sprat, CG, cena: 22 500 eura P- 32 m2, Nemawina, 4.sprat, CG, cena: 21 000 eura P- 34 m2, kod Hotel Morave, TA, 2.sprat, cena: 22 500 eura P- 34 m2, Nemawina, CG, 5.sprat, cena: 20 500 eura P- 42 m2, kod Medicinske, 5.sprat, cena: 21 000 eura P- 43 m2, Balkanska, 4.sprat, cena: 22 000 eura P- 38 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, TA, cena: 25 000 eura P- 37 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 39 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Hotel Morava, 4. prat, cena: 26 000 eura P-43 m2, kod O[ Milice Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27 000 eura P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena: 29 500 eura P- 47 m2, Svetozara Markovi}, nov, CG, cena: 36 000 eura P- 49 m2, centar, kod parka, 5.sprat, lift, CG, cena: 30 000 eura P- 41 m2, Qubi} kej, 5.sprat, lift, CG, cena: 26 000 eura P- 45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Qubi} kej, TA, 4.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 46 m2, renoviran, Nemawina, 2.sprat, CG P- 48 m2, novija gradwa, Alvad`inica, 4.sprat, CG, cena: 30 500 eura P- 47 m2, Hotel Morava, 1.sprat, TA, cena: 27 000 eura P- 51 m2, Kalu|erice, 6.sprat, CG P- 52 m2, Nemawina, 3.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 54 m2, Centar, 1.sprat, TA, cena: 22 000 eura P- 51 m2, Qubi} kej, CG, nov, cena: 27 500 eura P- 55 m2, Qubi} kej, renoviran, TA, cena: 26 000 eura P- 56 m2, Avenija 2, 6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura P- 57 m2,Ciglarska,nov,4.sprat, mo`e subvencionisani kredit, 35 000 eura P- 62 m2, Hotel Morava, 8.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 51 m2, Centar, 4.sprat, TA, cena: 26 000 eura P- 63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 52 m2, Avenija 1, 5.sprat, CG, cena: 36 000 eura P- 68 m2, Centar, 1.sprat, cena: 40 000 eura P- 83 m2, strogi centrar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P- 68 m2, Centar, 2. lifta, CG, cena: 37 000 eura P- 64 m2, Hotel Morava, CG, cena: 35 000 eura P- 71,20 m2, Obili}eva, nov, odmah useqiv, 2.sprat, cena: 800 eura/m2 P- 68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 600 eura/m2 P- 90 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena. 47 000 eura PLAC 5 ari , u Qubi}u, ulica 1300 kaplara. Na placu ima temeq 10 x 11 m. Cena 8.500 evra. Tel. 064/ 673-2-969

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

MARKETING UPIS 2014/15.

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ^A^AK

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! Visoka {kola TSS â~ak ve} 54 godine uspe{no {koluje inèwerski kadar za potrebe privrede. Budu}im studentima nudimo studije po akreditovanim studijskim programima, na osnovnim i specijalisti~kim studijama i sticawe diplome strukovnog inèwera. Na studije mogu konkurisati kandidati za zavr{enim trogodi{wim ili ~etvorogodi{wim sredwim obrazovawem. Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija u {kolskoj 2014/2015. godini upisuje 386 studenata na slede}e akreditovane studijske programe:

1. ELEKTROTEHNIKA I RA^UNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet)

2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: In`ewerska informatika (60 buxet) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (20 buxet)

3. GRAFI^KA TEHNIKA (40 buxet) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet) Studije traju tri godine i diplomirawem se sti~e 180 ESP bodova. Kako se upisati? Kandidati pola`u prijemni ispit iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

Polagawe prijemnog ispita organizuje se po~etkom jula (prvi rok) i septembra (drugi rok) svake godine u terminima koje objavi Ministarstvo prosvete. Zbirka za pripremu prijemnog ispita moè se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782 i 222-321. [kolarina za samofinansirawe iznosi 70 000 dinara i pla}a se u 10-12 rata. Besplatna pripremna nastava [kola i ove godine organizuje besplatnu pripremnu nastavu za polagawe prijemnog ispita za upis u prvu godinu studija koju drè nastavnici i asistenti {kole. Besplatna pripremna nastava }e se realizovati u prostorijama [kole, svake subote po~ev od 9. aprila 2014. godine po rasporedu koji }e biti objavqen na sajtu [kole. Prijavqivaqe zainteresovanih putem telefona 032-222-321 svakog radnog dana od 8-15, sredom od 8-17 ~asova, ili elektronskim putem na adresi www.visokaskolacacak.edu.rs. Drugi termin za pripremnu nastavu odrà}e se u junu mesecu i odvija}e se radnim danima, za one koji se kasnije opredele.

DOKUMENTA POTREBNA ZA PRIJAVU NA KONKURS - Prijavni list (na obrascu [kole), - Kopije svedo~anstava svih razreda sredwe {kole (orginali na uvid), - Kopija diplome zavr{ene sredwe {kole (original na uvid), - Kopija izvoda iz mati~ne kwige ro|enih (original na uvid), - Dokaz o uplati naknade za polagawe prijemnog ispita na teku}i ra~un [kole 840-998666-72. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksu u najboqim firmama u okru`ewu, - saradwu sa ustanovama u inostranstvu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - nagrade i priznawa najboqima. Dobrodo{li! Za sve informacije: 032- 222-321, 302-755 www.visokaskolacacak.edu.rs

SPORT

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

BORAC MOCART SPORT

TRIJUMF NAPRETKA U KRU[EVCU

23. kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac Mocart sport izgubio je od Napretka sa 84:73

(21/22, 14/17, 26/20, 23/14). U prvom poluvremenu gosti su bili dosta boqi, ali je nastavak pripao doma}inima. Borac Mocart sport je i u Kru{evcu imao

DRUGA MU[KA LIGA SRBIJE

20. KOLO Ub - @elezni~ar

19. KOLO Spartak Subotica - Mladost ^a~ak 91:66

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD

20. KOLO Petak, 14. mart, 19,30, hala “Mladost” Mladost - Radni~ki Obrenovac

16. KOLO ^a~ak 94 - Ivawica 51:84 Plej of - ^a~ak basket tim

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

17. KOLO ^a~ak 94 - Plej of Vladimirci - ^a~ak basket tim

veliku podr{ku svojih navija~a. I pored 11 skokova vi{e, ^a~ani nisu uspeli da trijumfuju, po{to su ma{ili {uteve sa distance i poludistance i proma-

15. KOLO Zemun - Borac Mocart sport 79:74 16. KOLO Borac Mocart sport - Mega Vizura JUNIORSKA LIGA 18. KOLO Crvena zvezda - Mladost 76:73

FK BIP

POSLE PRIPREMA, BESPALTNA [KOLA FUDBALA mladinski pogon fudbalskog kluba BIP boravio je u dve smene na pripremama na Peru}cu. Mla|e kategorije predvodio je koordinator Milutin Maru{i} koji poseduje nacionalnu trenersku licencu i trenersko ime gradi ve} 22 godine u renomiranim klubovima, Borac ^a~ak, Sloga Kraqevo, Bane Ra{ka, Metalac Kraqevo, Remont, Polet Qubi}... - Najbitnije je da na pripremama nije bilo bolesnih i povre|enih igra~a. Uradili smo sve po planu i programu {to je va`no za trena`ni proces. Svakodnevno smo imali dva treninga dnevno i odi-

koji su do{li u Kru{evac, nadam se da }e i u budu}e dolaziti na na{e utakmice koje budemo igrali na strani - izjavio je posle utakmice Aleksandrar Stevovi}, igra~ Borac Mocart

sporta. U narednom kolu Borac do~ekuje Smederevo 1953. Utakmica }e biti odigrana u subotu, 15. marat, u hali KK Borac. Po~etak je u 19 ~asova. Z. J.

POMO] KLUBOVIMA

KADETSKA LIGA SRBIJE

19.. KOLO Prokupqe - Mladost

19. KOLO @elezni~ar - Polet Ratina 86:87

{ili 11 slobodnih bacawa u trenucima kada se lomio rezultat. Najefikasniji igra~ utakmice bio je povratnik u BMS Mladen Panti} sa 27 poena, a u gostuju}em timu dvocifreni u~inak imao je i Nemawa Proti} (16). U doma}em timu Igrutinovi} je ubacio 21, Radowi} 20, Vuli} 17, a Milin~i} 11 ko{eva. - Nismo odigrali kako je trebalo. Dopustili smo dosta lakih poena, proma{ili veliki broj slobodnih bacawa i mislim da je to, uz odbranu, odlu~ilo pobednika ove utakmice. Hvala na{im navija~ima

KOPA^KE ZA LUGOVE I MLADOST radski Fudbalski savez nastavio je da pomaè klubove sa teritorije â~ka. Ovoga puta kopa~ke su dobili Lugovi i Mladost iz Atenice. - Ho}emo da pokaèmo da smo qudi od re~i, {to obe}amo to i ispunimo. Klubovima pomaèmo u skladu sa svojim mogu}nostima i verujemo da wima svaka pomo} zna~i. Nadam se da }emo ovako nastaviti i u budu}e - kaè Nenad Stankovi}, predsednik FSG.

- Dugujemo veliku zahvalnost Fudbalskom savezu ^a~ka. Mi smo mlad klub i svaka donacija nam dosta

zna~i - izjavio je Milisav Vukomanovi}, sekretar FK Lugovi.

UDRU@EWE FUDBALSKIH TRENERA ^A^KA

VEÊRAS PREDAVAWE I SKUP[TINA ~etvrtak, 13. marta, u prostorijama Udruèwa fudbalskih trenera â~ka (Bulevar oslobo|ewa 37) bi}e odràna Skup{tina i obavezno predavawe za sve trenere, Gradske i Okru`ne lige i mla|ih kategorija. Predava~i na seminaru bi}e Aleksandar Ivkovi} na temu “Pedago{ki pristup, na~in i metodologija rada sa decom” i Miltin Maru{i} koji }e govoriti o priprememe kontronih i prvenstvenih utakmica. Posle predava-

grali tri kontrolne utakmice. Pored svih obaveza posetili smo i manastir Ra~u. Zahvalni smo trenerskoj i sudijskoj organizaciji Bajina Ba{ta koja nam je iza{la u susret za iznajmqivawe termina na terenima sa ve{ta~kom travom. Pohvala i za sme{taj i uslugu i hotelu “Jezero” ka`e Maru{i}. Uskoro }e po~eti da ra-

di i besplatna {kola fudbala. - Od 12. aprila startuje prva besplatna {kola fudbala u na{em gradu za sve uzraste. Obaveza nas trenera je kvalitetan stru~nopedago{ki rad - napomiwe Maru{i}. On isti~e i veliku zaslugu predsednika FK BIP Nenada Stankovi}a i wegovih saradnika.

RUKOMET REZULTATI I UTAKMICE Rukometa{i Mladosti izgubili su od [amota 65 u 16. kolu Prve lige Zapad. U narednom kolu gostuju @upi 54. Rukometa{ice ^a~ka pobedile su prijepoqe sa 25:26. U 17. kolu Prve lige Zapad sastaju se ^a~ak - sloga i Metalac AD Ko{utwak.

wa, bi}e odr`ana redovna sve~ana Skup{tina trenerske organizacije na ko-

joj }e biti dodeqena priznawa najboqim trenerima ^a~ka.

ODBOJKA

BORAC NA VRHU U utakmici 18. kola Prve lige Srbije Libero Â izgubio je od Vaqeva sa 3:0. Naredni protivnik â~ana je ekipa Mladost. Sve bliì vi{em rangu takmi~ewa je @enski odbojka{ki klub Borac koji je u 12. kolu Druge lige Za-

pad savladao Tajm sa 3:1. Sloboda S izgubila je od Zlatibora istim rezultatom 3:1. Borac je prvi na tabeli sa 28 bodova, a Sloboda {esta (15). U 13. kolu sastaju se Tutin Stil Jasen - Borac i Sloboda S - Zlatar. Z. J.

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

SPORT

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

FK BORAC

PORAZ U BOR^I Fudbaleri Borca pora`eni su u 17. kolu Prve lige Srbije od ekipe BSK sa minimalnih 1:0. Jedini gol za doma}ine postigao je Filipovi} u 73. minutu iz jedanaesterca. Penal je dosu|en, jer je po oceni glavnog sudije, Mario Masla} igrao rukom u kaznenom prostoru. U slede}em kolu Borac kod ku}e igra protiv Sin}eli}a. Utakmica }e biti odigrana u subotu, 15. marta, u 14,30 ~asova na stadionu FK Borac. Z. J.

ATLETIKA

U SUBOTU KROS LIGA tletski klub ^AAK u subotu, 15. marta, organizuje na terenima Sportskog centra Mladost takmi~ewe za Kros ligu. U~estvuju takmi~ari u kategoriji od mla|ih pionira do starijih juniora. Zainteresovani se do danas u 12 ~asova mogu prijaviti na mejl dragandukanac@eunet.rs, ukoliko poseduju ispravnu takmi~arsku legitimaciju overenu potpisom i faksimilom le-

kara u sportskoj ambulanti i ili drugoj specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi, da ih je klub uredno prijavio za takmi~ewe i da odgovorno lice u klubu garantuje da su trka~i spremni za nastup. Tri najboqa trka~a dobi}e medaqe i diplome. Po~etak je u subotu u 11,15 ~asova. Na kros ligi u~estvova}e i u~enici osnovnih i sredwih {kola. Oni }e na ovaj na~in podr`ati humanitarnu akciju za prikupqawe pomo}i u ~ e n i c i Osnovne {kole “Tanasko Raji}” koja je te{ko obolela. Z. J.

BICIKLISTI^KI KLUB BORAC

SA „AUTO^A^KOM” DO RIJA lasnik ku}e “Auto^a~ak” Milenko Kosti} primio je pro{log vikenda predsednika i sekretara BK Borac dr Vladimira Milo{evi}a i Dragana Dostani}a. Tom prilikom predstvnici kluba uru~ili su Kosti}u fotografiju biciklista Borca koji nose opremu sa znakom “[koda”. - Ciq nam je da slede}e godine na{i voza~i ispune normu za Olimpijske igre

u Riju 2016. Upravo su zavr{ene pripreme i prva testirawa pokazuju da smo na pravom putu - rekao je dr Milo{evi}. On je zahvalio Kosti}u i firmi “Autoâ~ak” na podr{ci koju su im do sada pruìli. Reprezentacija Srbije u ~ijem su sastavu i â~ani Jovan Zekavica, Marko Danilovi}, Stefan Stefanovi}, rezerva Goran Antonijevi} i trener Predrag Proki} ovih dana je na me|unarodnom takmi~ewu u

Istri. Pro{le nedeqe srpski reprezentativci su vozili trku 1.2 “Trofej

Pore~a”, a od danas startuju na etapnoj trci 2.2 “Istarsko prole}e”.

KK NEMAWA

KK SLOBODA

USPE[AN NASTUP U [APCU

USPE[NI I NA DOMA]EM TERENU

DVA ZLATA ZA ÂAK a prvenstvu Srbije u krosu, odrànom nedavno u Sur~inu, atleti~ari ÂAK-a osvojili su dva zlata. Teodora Tomi} bila je najboqa u konkurenciji mla|ih pionirki, a Bogdan Jokovi} kod starijih pionira. U kon-

kurenciji mla|ih pionira Ogwen Nikoli} je bio peti, kao i \or|e Soldatovi} kod starijih pionira. Mla|a juniorka Jovana Xamba{evi} zauzela je sedmo mesto, a mla|i senior Marko Tvrdi{i} ~etvrto.

roteklog vikenda karatisti Nemawe borili su se u [apcu na ~etvrtom Kupu u tradicionalnom i fudokan karateu. U pojedina~nim nastupima medaqe u katama su osvojili Luka Beli} i Lazar Milovanovi} za prvo mesto, Dejan Nedeqkovi} i Milisav Ristanovi} za drugo i Leonardo Markovi}, Matija Milosavqevi}, Aleksandar Radoji~i} i Strahiwa Paunovi} za tre}e mesto. U timskom nastupu Aleksandar Radoji~i}, Milisav Ristanovi} i Leonardo Markovi} bili su najboqi u kategoriji takmi~ara ro|enih 2001. i 2002. godine. Momci ro|eni 2003. i 2004. Luka Beli}, Vuka{in Lu~i} i Dejan Nedeqkovi} osvojili su srebrnu medaqu. Zlatnom medaqom, osvojenom sa timom, novu sezonu je zapo~ela i seniorka Marija Paunovi}. Marija je od pro{le godine nosilac evropske i svetske medaqe. Ona je na ovom takmi~ewu, koje je tek zagrevawe za predstoje}u sezonu, sudila zajedno sa Brankom Nikoli}em i trenerom KK Nemawa Zoranom Koji}. Z. J.

ro{le nedeqe, u organizaciji Karate kluba Sloboda, u ~a~anskoj hali “Mladost” odr`ano je prvenstvo regiona Katarate federacije Srbije. U generalnom plasmanu Sloboda je osvojila prvo mesto, drugo Zvezda iz Vaqeva, a tre}e KK [abac. I u pojedina~noj konkurenciji karatisti Slobode ostvarili su odli~ne rezultate. Kod juniora, u kategoriji +70 kilograma prvi je bio Marko Raji~i}, a zlatne medaqe u borbama pripale su i kadetu Vladimiru Savi}u (- 50 kg), pionirki Milici Polu`i} (+35 kg) i pioniru

Andreju Gruji~i}u (-30 kg). U konkurenciji pionira tre}e mesto je osvojio Danijel Stojanovi}. Zlatne medaqe u katama osvojili su Andrej Gruji~i} i Elena Milo{evi}, a srebrne Nikola Sari}, Lucia Gruji~i}, Milo{ Petrovi}, Vasilije Majstorovi}, Filip Vlastelica, Ana Karovi} i Sofija ^upi}. Broznzane medaqe pripale su Vawi Bojanovi}, Stefanu ]iri}u, Andreju Karovi}u, Andrijani Milo{evi}, Jefimiji Jovanovi}, Antoniju Vu~eti}u, Veqku Jovanovi}u, Borisu Mari}u i Todoru Vasilijevi}u.

OGLASI

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

Kontakt telefon 063 635 033

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

SPORT

MALI FUDBAL

FONTANA SVE BLI@A ELITI derbiju 15. kola Druge futsal lige Zapad Fontana je pobedila Partenon iz Smederevske Palanke rezultatom 7:3. â~ani su ovom pobedom potvrdili maksimalan u~inak u drugom delu prvenstva. - Znali smo da }e utakmica biti te{ka. Ovom pobedom izbacili smo Partenon iz borbe za Prvu ligu i ostaje nam da dobru formu potvrdimo u naredne tri utakmice, jer â~ak zasluùje da ima klub u eliti. Moram da pohvalim novajliju ]iri}a, ali ne smem da zanemarim ni ostale momke koji su, kada je bilo najteè, ostavili srce na terenu - rekao je igra~ Fontane Ilija Spasojevi}. Tri kola pre kraja u trci za vi{i rang takmi~ewa ostali su Ma{inac i Fon-

KAJAK

^A^ANI NA SEMINARU ZA TRENERE I SUDIJE

tana, koja ima bod mawe od svog konkurenta. U narednom kolu Fontana gostuje Koloradu u Gorwem Milanovcu, dok Ma{inac igra gradski derbi sa Ekonomcem.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

marketing 032/342-276

lanovi KK ^a~ak u~estvovali su nedavno na seminaru za trenere i sudije koji je odr`an na beogradskoj Adi Ciganliji. Govorili su Andrej Jelenc, tehni~ki delegat Evropske kajaka{ke Federacije z aslalom i direktor reprezentacije Slove-

nije i Tomislav Crnkovi}, delegat Evropske kajak federacije za spust i direktor hrvatske reprezentacije. Bila je ovo dobra priprema za daqi rad kluba i za trke kajaka{a koje }e biti odr`ane u ^a~ku na otvorenom.

MALI

OGLASI

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM ku}u u Dqinu kod Lu~ana, sa 5 ari placa. Tel. 066/ 039-025 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM troiposoban stan od 90 m2, u Beogradu – Medakovi}. Tel. 011/ 304-6664 PRODAJEM trosoban stan na Keju, 2. sprat, CG, 47. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM nov trosoban stan od 93 m2 na Vinari kod Gradskog parka, 1. sprat, CG, 2. terase. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan na Keju, zgrada od fasadne cigle, 38. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 65 m2 , 3. sprat, Balkanska. Cena 37. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 73 m2+6 m2, strogi centar, 43. 000 evra. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM trosoban stan od 70 m2, 3. sprat, Avenija 2., 36. 000 evra. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM trosoban stan u centru, VP, gas, pogodan za poslovni prostor, sa zidanom gara`om. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 82 m2 u U~iteqskoj ulici, cg, lift. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM nov trosoban stan kod H. Morave, 3. sprat, 41. 000 evra sa PDV-om. Tel. 060/ 349-8-490

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 u Aveniji. Cena 31. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, 1. sprat, u blizini Medicinske {kole. Cena 23. 000 evra. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM noviji stan od 28 m2 kod H. Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan kod Hotel Morave, 2. sprat, TA. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM povoqno dvosoban stan od 51 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 065/ 608-2-644 PRODAJEM novu garsoweru u Beogradu, na Vra~aru, 1. sprat, odmah useqiva. Cena 38. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM stan od 65 m2 u blizini vrti}a Mali Kapetan, cena 37. 000 eura. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvoiposoban stan od 64 m2 u Bawalu~koj ulici. Cena 37. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM noviji stan od 31 m2 u centru na 2. spratu. Cena 18. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM noviji dvosoban stan, blizu pijaca, 2. sprat, CG. Tel. 032/ 349849 PRODAJEM noviji dvosoban stan na Keju, 2. sprat, CG, 32. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvoiposoban stan od 58 m2 u Aveniji, 1.

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

IZDAJEM jednosoban stan sa parnim grejawem, Nemawina ulica, kod {kole “ Milica Pavlovi}”. Povoqno. Tel. 032/345-738, 062/550933 sprat, CG. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, noviji, peti sprat, u`i centar, cg. Tel. 064/ 4037-359 PRODAJEM odli~an dvosoban stan od 47 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole, 3. sprat, 24. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u blizini Medicinske {kole, CG. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2 na Alvaxinici ili mewam za mawi. Tel. 064/ 18759-87 PRODAJEM HITNO dvoiposoban stan na Alvaxinici. Cena 35. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM name{ten stan od 33 m2, Qubi}ska ulica, novija gradwa. Tel. 064/ 15893-63 PRODAJEM dvosoban stan, u centru, Lu~na zgrada, sa stvarima. Cena 31. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 58 m2 u Radi{e Po{ti}, renoviran. Cena 35. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 48 m2, novija gradwa, cena 30.500 eura. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 40 m2, sre|en, pogodan i za poslovni prostor. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM stan od 34 m2 u strogom centru grada, 1. sprat. Tel. 060/ 348-92-70 PRODAJEM stan od 50 m2, Kej, D. Markovi}, 2. sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 36 m2, kompletno sre|en, CG, terasa. Tel. 065/ 34-65-411 PRODAJEM stan od 58 m2 u centru, 3. sprat, CG. Cena 32. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 59 m2 u Aveniji 1, renoviran. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM ku}u od 80 m2 u Atenici, plac 3.50 a. Cena 25. 000 evra. Tel. 064/317-1701 PRODAJEM ku}u od 300 m2 na dva nivoa u Aveniji, 90. 000 evra. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM ku}u – trosoban stan u blizini vrti}a “Neven”. Tel. 065/ 346-5-411 PRODAJEM ku}u od 150 m2 u Vidovi do Morave, plac 7 a, u odli~nom stawu. Cena 25. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM staru ucrtanu ku}u sa svim prikqu~cima i 2 ara placa u Ko{utwaku.

PRODAJEM plac od 24 ara u Qubi} poqu, ispod sto~ne pijace, kod kanala. Tel. 061/61-61-222 Tel. 064/ 189-24-20 PRODAJEM kompletno sre|enu ku}u od 92 m2, plac 5 a, kod O[ “R. Mitrovi}”. Tel. 060/349-8-490 PRODAJEM ku}u od 45 m2 kod Slobodinog igrali{ta. Cena 26. 000 evra. Tel. 065/ 346-5-411 PRODAJEM ku}u kod Suda od 80 m2. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 40 m2 na bedemu, plac 4 a. Cena 16. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 240 m2, Po+Pr+Pk, sa 2. ara placa, sre|ena, sa stvarima. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dve ku}e , Alvaxinica, plac 4 ara, 73. 000 evra, dogovor. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u na Zlatiboru, kod Titove vile od 80 m2, plac 6a. Cena 70.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM ku}u od 80 m2, Baluta Zabla}ska, {tala 200 m2, plac 26 ari. Tel. 061/ 1853-754 PRODAJEM ku}u u Ov~ar Bawi od 80 m2, plac 3 a, kod bazena. Cena 25. 000 evra. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 5 ari placa, vlasnik, 16.000 evra. Tel. 064/ 666-3268 PRODAJEM vikendicu sa 38 ari placa u Pakovra}u. Cena 8.500 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 55-89-296 PRODAJEM garaù od 20 m2, Dr. Mi{ovi} 136/5. Cena po dogovoru. Tel. 883-648 PRODAJEM lokal br. 11, na Zelenoj pijaci u â~ku, od 5 m2, struja, voda. Cena 700 evra. Tel. 061/ 289-25-16 PRODAJEM lokal od 170 m2, sa magacinom, plac 10 a, u Viqu{i. Cena 7. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM lokal od 36 m2 sa 1 ar placa. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM lokal u Rakovi, kod Doma, od 135 m2, sa magacinom i mokrim ~vorom. Cena 10.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM na Zlatiboru stan od 47 m2. dvoiposoban, 3. sprat sa name{tajem. Cena 47. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM na Zlatiboru 4 apartmana, ôlovi}a brdo, od 30-40 m2, na prizemqu i 1. spratu sa stvarima. Tel. 060/ 349-8-490 POTREBNO napu{teno doma}instvo, ku}a u prigradskom delu â~ka. Tel. 032/ 345-385, 066/94-99-660 MEWAM vikendicu u Negri{orima sa strujom i vodom, za mawi stan ili deo ku}e. Tel. 060/ 709-9-213 NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM povoqno trosoban zaseban sprat u

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

Gorwem Milanovcu. Tel. 061/ 321-40-91 IZDAJEM povoqno trosoban stan od 66 m2, iznad Erste Banke. Cena 110 evra. Tel. 064/ 557-3-835 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM dvosoban name{ten stan od 40 m2, u centru grada, iznad “Galije”, prvi sprat, pogodan i za poslovni prostor. Tel. 065/ 210-1-241 IZDAJEM sobu za devojke, u~enice, KTV, kupatilo, upotreba kuhiwe, ul. S. Prvoven~anog. Tel. 373-571, 064/829-2-720 IZDAJEM name{ten stan od 40 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM jednosoban name{ten stan blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 065/ 262-5-285 IZDAJEM jednosoban kompletno name{ten stan. Tel. 064/ 344-94-21 IZDAJEM stan za u~enicu ili zaposlenu devojku u ul. K. V. Popovi}a 4. Tel. 066/ 9103-044 PLACEVI PRODAJEM placeve u centru Kotra`e, selo 7. km udaqeno od Gu~e, pored puta, dva placa jedan pored drugog ukupne povr{ine 16,81 ar, i jedan plac sa druge strane puta, ukupne povr{ine 6.26 ari. Tel. 064/ 1188485 PRODAJEM plac od 26 ari u Qubi}u sa 150 vi{awa u rodu. Tel. 064/11-90-952 PRODAJEM plac od 20 ari, u Vrani}ima, pored puta. Tel. 060/ 341-921-0 PRODAJEM livadu od 54 ara, pored seoskog puta, 2 km od puta Vu~kovica – D.Dubac. Cena 300 evra. Tel. 064/ 12-41-806 PRODAJEM {umu od 48 ari, u Vi~i, zaseok Palo~akJasik. Cena 480 evra. Tel. 064/ 33-20-830 PRODAJEM plac 4 ara, preko puta kafane “ 1. Maj”, stara pruge. Tel. 061/ 318-9029 PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom bregu. Tel. 032/ 5549-204 PRODAJEM povoqno imawe u Pridvorici ,u blizini glavnog puta. Tel. 065/ 60-86977

kolica i tacne. Tel. 063/ 8820-862 PRODAJEM kaveze za koke nosiqe od 60 i 120 komada, proizvo|a~ “Vos” @abaq. Tel. 032/ 381-459, 063/ 648-573 PRODAJEM komarnike za pe~ewe. Tel. 065/ 411-23-90 PRODAJEM de~ija “îkova” kolica, o~uvana. Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 PRODAJEM malo kori{}en plazma TV VOX , cena po dogovoru. Tel. 064/ 474-3-631 PRODAJEM kvalitetno seno u balama. Tel. 064/ 4238-146 PRODAJEM sadnice maline Tulamin. Cena po dogovoru. Tel. 060/ 484-4-417 PRODAJEM sadnice malina ameri~ki Vilamet i bagremove direke. Tel. 061/ 191-1309 PRODAJEM karburator servis sa kompletnom opremom i monta`nim lokalom.Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM polovna zastakqena prozorska krila, cena 200,00 dinara komad. Tel. 334-346, 065/ 333-43-46 PRODAJEM zasad jabuka, pogodan za gradwu, kraj puta potez Pajovi}i, Dowa Jeèvica. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM dizalicu na izduvne gasove, diè 3 tone. Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM micelijum bukova~e i {itake vrhunskog kvaliteta. Tel. 063/ 203-274 PRODAJEM motokultivator IMT 509 sa prikolicom , kosom i frezom. Tel. 032/ 381-459, 063/ 648-573 PRODAJA I UGRADWA toplotnih pumpi i solarnih panela . Tel. 063/ 10-80-276 AUTOMOBILI PRODAJEM Fiat 500 L, kredit ili gotovina. Tel. 064/ 467-4-338 PRODAJEM Fiat Punto, ekstra stawe, kompletno opremqen. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM Yugo 1.1. koral , 2003. godi{te, pre{ao 68. 000 km. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Peugeot 305, 1.9 dizel, 84. godi{te, u skromnom stawu. Tel. 064/ 159-3082 PRODAJEM kamion Iveco Magirus, nosivost 5 t, registrovan, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 USLUGE

RAZNO KUPUJEM ordewe, zna~ke, stari novac i oru`je, kolekcionar. Tel. 063/ 835-6-605 PRODAJEM me{aonu sto~ne hrane ( kosa) u kompletu sa prekrupa~em- kruwa~em “ Oxaci”. Tel. 381-459, 063/ 648-573 PRODAJEM hitno i povoqno inventar za kafi} ili bife. Tel. 060/ 063-8-122 PRODAJEM solarnu su{aru od Arthur Solara, povoqno. Tel. 065/ 985-8-213 PRODAJEM dva mawa televizora. Tel. 065/ 411-23-90 PRODAJEM |a~ki radni sto sa podesivom tablom za crtawe. Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM su{aru za vo}e,

USLUGE izrade trotoara, ~esmi, pekara za pe~eware. Tel. 064/ 536-7-080 USLUGE pobijawa cevi zas vodu - pumpa u dvori{tu 6/4 i 2 cola. Tel. 064/ 373-0-156 USLUGE pregleda lekara op{te prakse u Va{em domu. Tel. 062/ 80-93-978 IZVO\EWE gra|evinskih radova u sistemu suve gradwe, spu{teni plafoni, pregradni zidovi. Tel. 061/ 69-35-868 ZAPOSLEWE POTREBNA devojka za rad u kafi}u. Tel. 065/ 414-1-225 POTREBAN posao bebisiterke. Tel. 064/ 016-1826

^ITUQE

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

^ETVOROGODI[WI POMEN 19. 3. 2010 - 19. 3. 2014.

Dana 12. 3. 2014. preminula je

U sredu 19. marta, navr{i}e se ^ETIRI GODINE od odlaska na{eg dragog supruga i oca.

QUBICA PAUNOVI]

U nedequ, 16. marta 2014. navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{e drage

1942 - 2014 Sahrana je 13. marta 2014. godine u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu. Zahvalni za svu qubav i po`rtvovawe koje nam je pru`ila. O@ALO[]ENI: suprug BOGDAN, sin RADE, snaha BOKA, unuka AN\ELA, unuk VLADIMIR i ostala rodbina. 16972

U subotu 15. marta 2014. navr{ava se 25 GODINA od kada je oti{ao na{ deda

MILADIN TANASKOVI] iz Vrani}a Vreme prolazi a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji. Unu~ad: DRAGAN, DRAGICA, @IVANA, SLAVICA, VESNA, DRAGAN, MIJO, MIRKO i MILKA.

RADOVAN AXEMOVI] AXEM KOVA^ ^etiri godine od kada se u na{a srca uselila tuga i bol. ^etiri godine od kada si nas iznenada napustio. Bio si na{a podr{ka i na{ oslonac. Kako smo bili sre}ni kad si bio sa nama. A sada? Nedostaje{ nam... Mnogo nam nedostaje{... Volimo te... Tvoji: supruga MILICA, k}erka JADRANKA, sin JOVAN

Na{ dragi otac, deda i tast

(1924 - 2014)

SE]AWE 17. mart 2006 - 17. mart 2014.

ZORICA [IPETI] Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Suprug DRAGAN, }erka DANIJELA i sin DARKO sa porodicom. 16974

17. mart 2010. god. - 17. mart 2014. god. ^etiri godine nezaboravqamo na{eg voqenog

iz Vrani}a

Uspomenu na wu s qubavqu i ponosom ~uvaju: suprug VOJIN, k}erke SVETLANA i OLIVERA, zetovi BOBAN i ZORAN i unuci: \OR\E, PETAR i MILOVAN 16954

Dragom ocu, suprugu i sinu

DRAGANU PAVLOVI]U

preminuo je 11. marta 2014. godine. Sahrana }e biti obavqena 13. marta u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu. O@ALO[]ENE: k}erke NADA MILOSAVQEVI] i MILENA GUJANI^I] sa porodicama.

SE]AWE 6. mart 2003 - 6. mart 2014.

MILOMIRA OBRADOVI]A

iz Gorwe Dobriwe 1945 - 2006

16967

MILOVAN MILOVANOVI]

Dragan Gli{ovi}, Mili}evci i Dragan Vukovi}, Vrani}i

MILKE MARKOVI]

MILOMIRKA MICA STEFANOVI]

S' qubavqu WEGOVI NAJMILIJI

POSLEDWI POZDRAV dragom

MILANU DRAGI]EVI]U (preminuo 8. marta 2014. godine)

iz Qubi}a Obavezao si nas da ~uvamo moral, doma}inski `ivot, bli`we svoje, qubav za qude kao porodi~no blago. TVOJI: supruga RAJKA, sin MILISAV, snaha ZORICA i unuci BO[KO i BRANKO OBRADOVI] sa porodicama.

Sestra Milena Jakovqevi}

PORODICA

16975

16971

Dana 16. marta 2014. navr{ava se SEDAM GODINA od kako nije sa nama na{a draga i miqena

TU@NO SE]AWE

DRAGAN DABOVI]

BRANA VUJOVI]

19. 3. 2012 - 19. 3. 2014. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav ja~a od vremena i zaborava. Sa ponosom te pomiwem i u srcu nosim. S' qubavqu supruga NATA 16970

Toga dana na grobqu u Beqini poseti}emo wen grob i okititi cve}em. Uspomenu na wu ~uvaju suprug MILO[, sinovi RA[KO i DRA[KO, snaja DRAGANA, unuka AWA i ostala rodbina.

ANTE MI[ 17. 3.2009. - 17. 3.2014. Ka`u da vreme le~i sve, ali ne i prazninu i bol. Pro{lo je pet godina od kako si nas iznenada napustio i ostavio neizre~eno i neu~iweno toliko toga. @ivi{ u na{im srcima, mislima i se}awima. Mnogo nam nedostaje{. Tvoji Sr|o i Daca sa porodicama

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

upl.

^ITUQE

Navr{ava se godina dana od smrti na{e drage i nikad pre`aqene

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

U nedequ, 16. marta 2014. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog i voqenog supruga i oca

TU@NO SE]AWE na na{eg dragog

GOJKA DANILOVI]A

ZORANA PETROVI]A

dipl. ekonomistu iz ^a~ka 2002 - 2014.

SLOBODANKE ]UR^I] Tim povodom }emo dana 21. 3. 2014. godine na ^a~anskom grobqu davati JEDNOGODI[WI POMEN Parastos po~iwe u 12 ~asova. Slobo, sve vi{e nam nedostaje{, rana na srcu i du{i sve je dubqa i bolnija, ~e`wa za tobom beskrajna. S' ponosom, tugom i nezaboravom tvoji: DRAGAN, VLADIMIR, SMIQKA, \OR\E, DANIJELA i ALEKSANDAR

Wegovi: supruga Radojka, snaha Draga, unuci Milo{ i Milan

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo toga dana u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu posetiti wegov grob i evocirati uspomenu na wega. WEGOVI NAJMILIJI: supruga DOBRILA, sin DEJAN i k}erka ZORICA.

16956

fak.

Dana 16. marta 2014. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog prijateqa

Dana 14. marta 2014. navr{ava se DEVET GODINA kako nisi sa nama.

AN\ELA KOVA^EVI]

ZORANA PETROVI]A

Vreme prolazi, a tuga i bol su isti kao prvog dana. Nedostaje{ nam An|ele na{.

SE]AWE Dana 15. marta 2014. navr{ava se GODINA od smrti na{e drage }erke i sestre

TVOJI: mama RADMILA i otac DRAGAN

Uz puno qubavi, po{tovawa i se}awa ~uva te od zaborava SLAVOQUB PIPER sa porodicom. fak.

16957

MISITA MILKE

U nedequ, 16. marta u 13 ~asova na grobqu u Paprati{tu da}emo DESETOGODI[WI POMEN na{oj dragoj majci, nani i baki

MILENI MILUTINOVI]

(ro|. Danilovi} 1957. u Prijevoru)

iz Parmenca Zauvek }e{ ostati u na{im se}awima, razgovorima i srcima.

Dana 26. jula 2014. navr{i}e se 18 godina od smrti na{e voqene }erke i sestre

Vreme ne bri{e qubav i se}awe na tebe. Znamo da si ti uvek tu pored nas i da sa ponosom pri~amo o tvojoj dobroti. Iako nam mnogo nedostaje{ trudimo se da tu prazninu popunimo u se}awima na tvoju dobrotu, qubav i plemenitost koju si umela da svakom ko te je poznavao pru`i{. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava. Vole te tvoji: }erka ZLATA, unuke GOCA i MILKA, praunuka QIQA, praunuk IVAN i zet MI]O.

@IVKE MA]I]

SE]AWE Navr{ava se TRIDESET GODINA od kako nas je napustila na{a majka

(ro|ena Danilovi}) iz Prijevora Vreme koje prolazi nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom vas pomiwemo i u srcu ~uvamo. Majka NADA DANILOVI] i sestra MILICA [IBALI]

SE]AWE

JELICA VASILI] 2004. - 2014.

Trajnom qubavqu ispuweni, kroz najlep{a se}awa ~uvamo u srcu predivni osmeh i beskrajnu dobrotu na{e voqene mame i supruge. Nedostaje{ nam mnogo i stalno si u na{im mislima. U ve~nom bolu, zauvek tvoji, SLA\A, VAWA i RADE. 16960

Dana 14. marta 2014. navr{ava se 28 GODINA od smrti na{eg dragog

ROSA ZEQOVI]

MLADENA DMITRI]A

iz Mr{inaca 16. 3. 1984 - 16. 3. 2014.

pekara iz ^a~ka

69131

S' ponosom ~uvamo uspomenu na Tebe. Hvala ti za sve.

ZORAN GOJGI] - GOJGA Tvoje }erke DANA, MILKA i QUBA sa porodicama.

18. 03. 2006 - 18. 03. 2014.

16962

UVEK ]E[ @IVETI U NA[IM SRCIMA. TATJANA i MATIJA 16958

Dana 15. marta 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti majke

SLAVKE STALOVI] iz Vi~e

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

S' qubavqu i po{tovawem uspomenu na wu ~uva sin VOJO sa porodicom. 16954

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji: supruga @IVANA, sin SLOBODAN, snaja BIQANA, zet ZORAN, unuci VLADIMIR i MLADEN, unuke IVANA i ZORANA. 16965

Dana 13. marta 2014. navr{ava se GODINA DANA od smrti

RADOSLAVA RAKOWCA 1949 - 2013 I danas boli isto kao i onog dana, kada si zauvek oti{ao od nas, nedostaje{ nam svakog trenutka. U srcima te nosimo i ~uvamo od zaborava. Neka nam te an|eli ~uvaju Rade, uvek si u na{im mislima. Stric VUK sa porodicom.

^ITUQE

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

Dana 19. marta 2014. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg voqenog

POSLEDWI POZDRAV dragom

ANDRIJI ACU IVANOVI]U

VOJKANA ALEKSANDRI]A LARIJA

preminuo 6. 3. 2014. god.

U svakom mestu u kome si `iveo ostavio si deo svoga srca i neizmerne qubavi koju i danas ose}amo. TVOJI NAJMILIJI: MI[KO, MIRA, IVAN, BORIS. fak.

Nedostaje{ nam za sve {to dolazi. Uspomene ostaju zauvek i podse}aju {ta smo sa tobom izgubili. Supruga VERA, sin DRAGAN, }erka MARIJANA, ta{ta MIQANA, snaha QIQANA, unuke ANDREA i NEVENA. Ovim putem se zahvaqujemo kumovima, rodbini, prijateqima a posebno privatnom preduze}u "SIRELA" - ^a~ak, na pru`enoj podr{ci i pomo}i.

SE]AWE 17. 3. 2007 - 17. 3. 2014. POSLEDWI POZDRAV dedi

MILO[ JOVANOVI] ANDRIJI Godine prolaze, a mi se i daqe ne mirimo sa tim da te zaista nema... 17. 3. 2014. godine u 12 sati okupi}emo se i osve`iti uspomene.

od wegovih pilica: ANDREE i NEVENE

TVOJI NAJMILIJI upl.

21. marta 2014. godine, navr{ava se tu`na godina dana od kako nije sa nama na{a draga

RAJKA \UKOVI] U qubavi, ve~nom se}awu i neprebolu osta}e{ u na{im srcima. Ponosno }emo ~uvati uspomenu na tebe, tvoju plemenitost i neizmernu dobrotu. Mnogo nam nedostaje{. Tvoji: suprug MO[O i }erke MILKA i QIQA sa porodicama. upl.

SE]AWE 1994 - 2014

GORDANA GOCA MILO[EVI] Draga sestro, Pro|e 20 godina kada si oti{la. Uvek }e Te voleti i nikada zaboraviti Tvoje sestre NADA i BIQANA sa porodicama. 16964

Dana 18. 3. 2014. navr{i}e se pola godine od smrti na{eg voqenog mu`a i oca

ZARIJE ]ULAFI]A 8.9.1962 - 18.9.2013. Bol nije u re~ima i u suzama, nego u du{i i u na{im srcima u kojima }e ve~no `iveti. U srcu tuga, na grobu ti{ina a u domu velika praznina. TVOJI NAJMILIJI: supruga GORDANA i sin BRANIMIR ]ULAFI] 16953

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

16963

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE