13. jun 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 13. JUN 2014. GODINE

BROJ 22

CENA 30 DIN.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

U ovom broju „Glasa“ FOTOGRAFIJE FOTOGRAFIJE MATURANATA MATURANATA

TEHNI^KE [KOLE strane 24, 25. i 26.

Obele`en Dan op{tine Lu~ani

SANACIJA POSLEDICA POPLAVE, UMESTO NOVIH INVESTICIJA

strane 28. i 29.

Pet i po decenija nakon zavr{etka sredwe Ekonomske {kole

\A^KE USPOMENE I DAQE @IVE

strana 16.

Povodom stogodi{wice Prvog svetskog rata Prva generacija Tehni~ke {kole u ^a~ku obele`ila 50 godina od mature

SE]AWE NA SREDWO[KOLSKE strane 16. DANE Ivana Jorovi}, vice{ampionka Rolan Garosa u juniorskoj konkurenciji

NOVA [ANSA NA VIMBLDONU strana 35.

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

PRILI^ANI U VELIKOM RATU

strane 8, 9. i 10.

Biciklizam

DANILOVI] POBEDNIK „GEMENC KUPA” strana 36. Sistematski pregledi budu}ih prvaka veoma va`ni

PROBLEMI MNOGO MAWI, AKO IH NA VREME UO^IMO

strana 5.

MARKETING

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

GRAD

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

REKONSTRUKCIJA MAGISTRALNOG TOPLOVODA U NEMAWINOJ ULICI I BULEVARU OSLOBO\EWA PREMA PLANIRANOJ DINAMICI

SVI VRELOVODI ]E BITI ZAVR[ENI PO^ETKOM SEPTEMBRA

amena cevovoda i rekonstrukcija magistralnog toplovoda u Nemawinoj ulici i Bulevaru oslobo|ewa realizuju se planiranom dinamikom. U to se, “na licu mesta”, uverilo i gradsko rukovodstvo koje je u sredu posetilo lokaciju kod Lu-

da }e svi radovi biti zavr{eni po~ekom septembra. - Radovi se realizuju po planiranoj dinamici. Rekonstrukcija toplovoda sigurno }e biti zavr{ena, kao {to je i planirano, po~etkom septembra, tako da sve bude potpuno sprem-

tor JKP “^a~ak” Obrad Stevanovi}, naglasiv{i da }e rekonstrukcija svih ovih magistralnih vrelovoda, ukupne du`ine oko ~etiri kilometra, biti okon~ana po~etkom septembra: - U gradu se ukupno mewa ~etiri kilometra ma-

vr{en i tehni~ki prijem. U Bulevaru oslobo|ewa radovi }e uskoro biti zavr{eni, nadam se da }e za 10 - 15 dana trotoar i ulica biti vra}eni u prvobitno stawe. Prema re~ima Stevanovi}a, ve} tokom naredne grejne sezone bi}e smawe-

ta, pa }emo dobijati i mawe ra~une, a gra|ani kvalitetnije grejawe i bez prekida i, {to je veoma va`no, bez kopawa tokom zime, jer su u pojedinim ulicama pucale dotrajale cevi. Nadam se da narednih 20 godina ne}emo imati problema.

investicije, tako|e je istakao da se rekonstrukcija magistralnog toplovoda odvija planiranom dinamikom, iako je bilo elementarnih nepogoda koje su usporile radove. - Me|utim, izvo|a~ radova je opravdao na{a o~ekivawa. Radi se kvalitet-

koil pumpe, gde se radovi, zapo~eti pro{log leta u Nemawinoj ulici, privode kraju. Izvo|a~ radova, preduze}e “Putevi [trabag”, ovog prole}a je zapo~elo rekonstrukciju toplovoda i na trasi u Bulevaru oslobo|ewa, zadovoqno je konstatovao gradona~elnik Vojislav Ili}, izraziv{i uverewe

no za grejnu sezonu. Ciq zamene cevovoda je da se u{tedi i smawe tro{kovi, po{to su bili ogromni gubici toplotne energije. Zahvaquju}i tome lak{e }e se kontrolisati cena i stvoriti mogu}nost da se na toplovod prikuqu~e i novi objekti - istakao je gradona~elnik Ili}. To je potvrdio i direk-

gistralnog toplovoda, u Bulevaru oslobo|ewa, Nemawinoj ulici, Bulevaru Vuka Karaxi}a do 4. jula i u Ulici Svetozara Markovi}a do centra. Pro{le godine je ura|eno 600 metara. Ove godine smo napravili dinami~ki plan, tako da }emo kompletno radove zavr{iti do 10 septembra. Naravno, bi}e iz-

ni gubici energije, mawi ra~uni za energente i {to je tako|e va`no, izbegnuta kopawa ulica i trotoara tokom zime: - Novim sistemom gradwe zna~ajno }e se smawiti gubici, odnosno ne bi trebalo uop{te da ih imamo, osim tehni~kih gubitaka vrele vode. To }e nam smawiti potro{wu energena-

Ukupna vrednost je 1,7 miliona evra, ka`e Stevanovi} i napomiwe da je re~ o velikoj i opravdanoj investiciji koja se u jo{ 12 toplana {irom Srbije finansira sredstvima iz me|unarodnog kredita, a u okviru programa nema~ke banke KFW. Milijan Mini}, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za

no, {to mo`e i da se vidi. Ranije je bilo propusta, posebno u nadzoru. Zbog tehni~kih propusta je bilo i slegawa tla, pa su i stanovnici i grad imali probleme. Me|utim, ovo je dobar primer kako treba da se radi - rekao je Mini}.

N. R.

ODR@ANA 85. SEDNICA GRADSKOG VE]A

USVOJEN PRAVILNIK O DODELI SREDSTAVA UGRO@ENIMA NA POPLAVQENIM PODRU^JIMA â~ku je u ponedeqak odràna 85. sednica Gradskog ve}a, ~iji su ~lanovi, izme|u ostalog, utvrdili predlog Plana generalne regulacije “Qubi} - Kowevi}i”, a donet je i Pravilnik o pomo}i za uklawawe i ublaàvawe posledica nastalih prirodnom ili drugom nezgodom. - â~ak je me|u prvim gradovima u Srbiji koji je usvojio Pravilnik o dodeli sredstava ugroènim na poplavqenim podru~jima, a koji }e koristiti i u narednom periodu. Pravilnikom se odre|uje na~in dodele sredstava koja su upla}ena kao pomo} na ra~un grada â~ka, zatim ona koja }e biti preba~ena od Republike, kao i sredstva sa stalne buxetske rezerve - rekao je gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}. ^lanovi Gradskog ve}a su usvojili i predlog Plana generalne regulacije “Qubi} - Kowevi}i”, kao prvu od {est zona u â~ku koja je obra|ena. Obra|iva~ je JP “Gradac”, a prostorni planer i odgovrni urbanista za ovaj plan Nata{a Strugarevi}, kaè da su predvi|ena

~etiri plana detaqne regulacije, ~ija }e izrada po~eti po usvajawu Generalnog plana, na sednici Skup{tine grada. Ona je istakla da plan obuhvata povr{inu od 960 hektara i da su otklowene sve primedbe gra|ana koje su podnete tokom javnog uvida. - Ono {to bih izdvojila u ovom planu je, pre svega, urbanisti~ki projekat kojim bi se razradio deo [ebe~kog grobqa koje se znatno pro{iruje. Skrenula bih i pa`wu na novi most na Zapadnoj Moravi, koji je nastavak od Nemawine ulice, preko Zapadne Morave, ka glavnoj gradskoj magistrali \or|a Toma{evi}a, koja daqe nastavqa ka naseqima Qubi} i Trbu{ani - kazala je Nata{a Strugarevi}. Bitan plan detaqne regulacije je i lokacija u Kowevi}ima, na granici sa Preqinom. Strugarevi}ka je istakla da je taj deo ove zone veoma bitan, jer se tu nalazi mre`a va`nih saobra}ajnica. ^lanovi Gradskog ve}a su prihvatili i predlog Komisije za sport o dodeli sredstava Fudbalskom klubu

Borac, zbog ulaska u Super ligu Srbije. Iz uprave kluba su tra`ili da im se zbog prelaska u vi{i rang takmi~ewa odbore sredstva u iznosu od dva miliona dinara. S obzirom na to da na toj poziciji u buxetu ima milion dinara, Gradsko ve}e je donelo odluku da ceo iznos bude dodeqen sada, a ostatak kada bude bio rebalans buxeta. Pojedini ~lanovi ve}a su istakli da je situacija u tom klubu te{ka i da bi lokalna samouprava trebalo da ima ve}i uvid u de{avawa u FK Borac. Na sednici GV je prihva}en i predlog o uvo|ewu samodoprinosa u Mesnoj zajednici Lipnica.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

GRAD

SEOSKE OBETINE sim za ne daj Bo`e, ni{ta Pridvori~ane ne okupi u tolikom broju kao seoska obetina na druge Trojice. Wihovo slavqe privu~e i me{tane okolnih sela i gradova, Beogra|ane, a na|e se i poneki gost iz “inozemstva”. - Ovo jo{ nisam video, majke mi! Prelepo je. Kod nas litije pro|u dva tri soka~eta i to je to. Svaka ~ast, vi za|ete u celo selo - ka`e mladi} koji je ove godine prvi put gostovao na obetini. Ali, litije su samo deo proslave. Prava sve~anost u ponedeqak zapo~ela je ujutru u crkvi “Uspenija presvete Bogorodice”, kod {kole “Ratko Mitrovi}”. Zajedno sa doma}inima, Brankom, Milo{em, Qubi{om i Radom Vasilijevi}, u crkvi se okupi-

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

KAKO PRIDVORI^ANI SLAVE la wihova rodbina i kom{ije. Od po~etka su sa doma}inima bili i wihovi najmla|i Filip, Lazar, a niko nije mogao da zamisli da tu ne budu Stefan, Vasilije, Dragan. Posle rezawa slavskog kola~a, posedali su svi u traktore, zajedno sa sve{tenikom Miloradom Cicovi}em, i krenuli na pute{estvije kroz selo. Smestili su se u ~etiri prikolice, a usput im se pridru`ila i nova grupa. Gde god su se zaustavili da o~itaju molitvu i ostave zapis, da bi godina bila rodna i plodna, sa~ekali su ih bogata trpeza, sokovi, hladno pivce - kad upe~e zvezda. I tako od ku}e do ku}e, kod Paji}a, Brekovaca, Kova~evi}a, Prodanovi}a, Pekovi}a, Vasilijevi}a, To{ovi}a, Mijailovi}a, Vulo-

vi}a. Ne bismo nikoga da izdvajamo, svaka doma}ica je dala sve od sebe da {to boqe ugosti “putnike-namernike”, ali gosti ka`u: “[to je bila gibanica kod Jasmine Vasove”! O ~emu bismo mi nego o hrani! ^ak i posle takvih trpeza od ku}e do ku}e, na kraju litija, svi su ostali na starom mestu pod {atrom,

u Vulovi}a dolu, na pe~ewu. Na{la se tu i muzika na uvce. Nema {ta muzi~ari ne znaju za 200, 300, 500 dinara, koliko ko da, a kako tek iz arhive izvla~e pesme... Jo{ jedan dan je crveno slovo, nikome se ne `uri. Samo po glavi prebiraju koliko je ostalo posla kod ku}e, a i wemu nikad kraja... Z. J.

SRPSKO-RUSKO-BELORUSKO PRIJATEQSTVO SRBIJE I DELEGACIJA PRIVREDNIKA IZ GRADA Â^KA redsednik Srpskorusko-beloruskog prijateqstva Srbije Dragan Logvinov sa delegacijom i privrednicima grada â~ka posetio je Moskvu i grad Ruzu sa kojim grad â~ak ima pobratimske odnose. Delegacija je posetila predstavni{tvo Privredne komore Srbije, gde ih je primio direktor Sveta Vasiqevi}. Tom prilikom vo|eni su razgovori o pro{irewu privredne saradwe Srbije i Rusije, iz oblasti proizvodnog programa vo}a i povr}a, koji bi mogli na}i kupca na zahtevnom ruskom trì{tu, a pogotovu trì{tu Moskve. U ciqu daqe saradwe ugovorena je uzvratna poseta direktora Privredne komore gradu â~ku. Tom prilikom je razgovorano i o poslovima na{ih gra|evinara koji su ve} dugo prisutni u gra|evinskoj industriji Rusije. Gradona~elnik grada Ruze Aleksandar Kovnecki Gavrilovi~ je ukazao gostoprimstvo na{oj delegaciji.

U POSETI MOSKVI I GRADU RUZA IZ PODMOSKOVSKE OBLASTI Sastanku su prisustvovali i rukovodstvo grada i 16 privrednika koji su predstavili privredu te oblasti i mogu}nosti za saradwu na poqu privrede, kulture i sporta. Na{a privredna delegacija je posetila pogone i privredne potencijale sa kojima ima preduslova za privrednu saradwu, naro~ito oko isporuke vo}a, povr}a i konzervirane hrane. Srpskim proizvodima bi snabdevali vojsku, bolnice i de~ija obdani{ta. Po pitawu ove saradwe potpisa}e se ugovor o dugoro~noj saradwi sa na{im proizvo|a~ima vo}a i povr}a i prera|iva~ima. Tako|e, na{i gra|evinari su potpisali ugovor o izgradwi sa gradom Ruzom. U realizaciji tog projekta u~estvova}e veliki broj radnika gra|evinske struke sa teritorije grada ^a~ka. Prilikom posete na{e

LEP[E ZA 200. RO\ENDAN

Vladi Srbije odràn je sastanak predsednika Vlade Srbije i delegacije Pokreta Dveri. Premijer Aleksandar Vu~i} primio je delegaciju Dveri, u sastavu: Vladan Gli{i}, Radovan Tvrdi{i} i Bo{ko Obradovi}, na osnovu zahteva koji je Pokret Dveri uputio pre sedam dana, traè}i prijem kod predsednika Vlade kako bi mu izloìo plan mera povodom nedavne vanredne situacije koja je zadesila na{u zemqu. ^lanovi delegacije Dveri istakli su da uprkos tome {to smo politi~ki neistomi{qenici sa aktuelnom vla{}u, Dveri imaju obavezu kao relevantan politi~ki

subjekt, da kada su dràva i narod ugroèni, uzmu u~e{}a u pomagawu tamo gde je najpotrebnije. Predstavnici Dveri izneli su stav Pokreta da dok je trajala vanredna situacija Dveri nisu iznosile kritike prema dràvnom rukovodstvu i stavile su se na raspolagawe kriznim {tabovima u odbrani od poplava i skupqawu pomo}i za unesre}ene porodice {irom Srbije, ali da po{to je vanredna situacija pro{la do{ao je trenutak da se jasno ukaè na brojne vi{edecenijske, vi{egodi{we i najnovije propuste u o~uvawu narodnoj sigurnosti i borbi protiv elementarnih ne-

du}e godine, 6. juna, bi}e proslavqeno dva veka bitke na Qubi}u i od smrti Tanaska Raji}a. Kako najavquje gradsko i rukovodstvo Ministarstva za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa, mesto kod spomen-obele`ja na brdu Qubi}u i kod crkve Svetog kneza Lazara, izgleda}e znatno lep{e, kako i dolikuje obele`jima velikana poginulim za slobodu Srbije i istorijskim doga|ajima. - Ho}emo da u narednom periodu srpskim junacima damo zna~aj koji im pripada u istoriji na{e zemqe, vratimo Srbima tradiciju i ponos na velike qude. Ovo mesto zasluùje da na veliki jubilej bude lep{e - najavio je dràvni sekretar Ministarstva za rad Dragan Popovi}. On je u petak, 6. juna, zajedno sa prestavnicima gradske vlasti, Udruèwa za negovawe tradicije narod-

I delegacije gimnaziji iz grada Ruze, dogovoreno je po~etak saradwe izme|u Gimnazija u vidu razmene u~enika. Ve} je postignut dogovor sa direktorom ~a~a~nske Gimnazije Ivanom Ru`i~i}em, koji je prihvatio dolazak dece i pripremu programa prilago|enog potrebama obeju {kola. Ovih dana o~ekujemo potvrdu grada Ruze oko dolaska wihovih u~enika. Planirano je da deca u~e srpski, odnosno ruski jezik

i u~vr{}uju veze, kako na poqu {kolskih pitawa, tako i na o~uvawu tradicije i kulture na{ih dvaju bratskih naroda. Tako|e je dogovorena poseta delegacije privrednika iz grada Ruze na{im proizvo|a~ima vo}a i povr}a, prera|iva~ima, hladwa~arima i predstavnicima ostalih privrednih grana za koje postoji potreba za saradwu u obostranom interesu.

DELEGACIJA POKRETA DVERI KOD PREDSEDNIKA VLADE

U SUSRET DVA VEKA BITKE NA QUBI]U

pogoda. Ponovqen je stav Pokreta da se mora ispitati odgovornost na svim nivoima vlasti, od lokalne samouprave, preko Beogradvoda i Srbijavoda do Vlade Republike Srbije. Premijeru je predstavqeno {est mera Pokreta Dveri za obnovu dràve: 1) povratak redovnog sluèwa vojnog roka i materijalno i tehni~ko oja~avawe Srpske Vojske, 2) obnova sistema civilne za{tite koji je trebalo da zaìvi jo{ po Zakonu o vanrednim situacijama iz 2009. godine, 3) izmene i dopune Zakona o vodama, 4) podràvqewe vodoprivrednih preduze}a i reorganizacija Srbijavoda, 5) javni radovi,

radne akcije i mobe, uz anga`ovawe doma}ih preduze}a na obnovi, i 6) finansirawe obnove iz primarne emisije, a ne zadu`ivawem u inostranstvu i prebacivawem tereta na doma}u privredu. Predsednik Vlade Aleksandar Vu~i} se saglasio sa odre|enim kritikama i predlozima Dveri, dok je za neke druge rekao da su neizvodqivi u ovom trenutku. Vreme }e veoma brzo pokazati koje mere Dveri su usvojene zarad op{teg dobra i re{avawa nagomilanih problema i nesre}a koje su nas u posledwe vreme zadesile. Informativna slu`ba Pokreta Dveri

nooslobodila~kih ratova, vojske i policije, poloìo vence na spomenik Tanasku Raji}u. Protokolarnim aktivnostima prethodila je liturgija u crkvi Svetog kneza Lazara. Za brdo na Qubi}u dràvnog sekretara veù i nezaboravne uspomene iz 1999. godine. Tada je kao oficir raketnih jedinica Protivvazdu{ne odbrane branio ovu teritoriju. - Zvani~no, 6. jun se nalazi u kalendaru zna~ajnih datuma Republike Srbije. Ove godine smo 1999. godi{wicu bitke na Qubi}u i smrti Tanaska Raji}a obeleìli skromno, ali smo se dogovorili sa dràvnim sekretarom da 200. godi{wicu do~ekamo spremno i dostojanstveno, kako i dolikuje jednom takvom istorijskom doga|aju - potvrdio je i gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}. Z. J.

SAOP[TEWE PU ^A^AK

UBIJEN A. M. U KAFANI “KOD MILANKA” Pripadnici kriminalisti~ke policije u â~ku odredili su meru zadràvawa @. I. (1972) iz â~ka zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistvo.

„Kod Milinka“, u Bulevaru oslobodilaca, ispalio vi{e hitaca iz vatrenog oru`ja u pravcu A. M. (1987) iz ^a~ka, koji je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta.

Osumwi~eni se tereti da je u ponedeqak, oko 19,30 ~asova, u ugostiteqskom objektu

Uvi|aj je obavio zamenik Vi{eg javnog tu`ioca u ^a~ku.

DRU[TVO

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

SISTEMATSKI PREGLEDI BUDU]IH PRVAKA VEOMA SU VA@NI od dece, koja }e ove godine prvi put sesti u {kolske klupe, a koja su do 31. maja bila na sistematskom pregledu, naj~e{}i problem koji su lekari uo~ili je nepravilno dr`awe tela. Gotovo svako tre}e dete ima karijes, a veoma prisutan je problem i u govoru, odnosno problem sa izgovorom glasova (dislalija). U odnosu na ranije generacije, kod budu}ih osnovaca nema mnogo gojaznih, a svega dva procenta mora}e da koriguje vid. Stru~waci ka`u da se svi ovi poreme}aji uspe{no prevazilaze ukoliko deca na vreme krenu sa odre|enim ve`bama.

OVE GODINE STO PRVAKA MAWE Ukupno 1.055 dece ove godine treba da po|e u prvi razred u ~a~anske {kole, {to je ~ak za oko 100 mali{ana mawe nego pro{le godine! U {kolu u septembru polaze deca ro|ena 2007. i u prva dva meseca 2008. godine. Do sada je sistemaski pregled pro{lo 970 budu}ih {kolaraca, a kako nagla{ava na~elnica De~ijeg dispanzera dr Ivana Lazovi}, roditeqi koji

Na~elnica De~ijeg dispanzera dr Ivana Lazovi} ka`e da su sva pregledana deca primila DTal i polio vakcine, dok je 560 vakcinisano protiv morbila. U De~ijem dispanzeru o~ekuju da za prestali broj novih {kolaraca ova vakcina uskoro stigne sa Instituta „Torlak“.

PROBLEMI SU MNOGO MAWI AKO SE NA VREME UOÊ krene ujutru u vrti}, umesto da popije ~aj, dobije krem-bananicu ili neki drugi slatki{ – kaè gastroenterolog dr Jelena Nikoli} i dodaje da u dispanzeru radi savetovali{te za ishranu za decu, koje postiè dobre rezultate.

Dr Ivana Lazovi}

iz bilo kog razloga nisu stigli da dovedu svoje dete, to moraju u~initi tokom naredna dva i po meseca, odnosno do kraja avgusta. Sistematski pregled, koji je od pre nekoliko godina obavezan, obuhvata pregled oftalmologa, otorinolaringologa, fizijatra, logopeda, stomatologa, osnovne laboratorijske analize, pedijatra koji vr{i kompletan fizikalni pregled, kao i testirawe kod {kolskog psihologa. -Zbog nepravilne ishrane i malo fizi~ke aktivnosti prime}eno je da ima gojazne dece. Ali skoro 20 odsto od pregledane dece ima poreme}aj nepravilnog dr`awa tela, jer deca nam mnogo vremena provode is-

pred televizora i ra~unara, a malo u igri i prirodi. Veoma je va`no da ova deca na vreme krenu sa ve`bama i rehabilitacijom, kako im nepravilno dr`awe tela ne bi postalo navika i kako se ovi poreme}aji ne bi daqe razvijali – ka`e dr Lazovi}, koja savetuje roditeqe da {to vi{e pri~aju i igraju se sa svojom decom, jer su deci oni naj~e{}i i najve}i uzor. Oko tri procenta budu}ih prvaka ima problema sa organima za varewe, tako da se ve} u tom uzrastu javqa gastritis, pa i ~ir! -To zavisi od genetske predispozicije, ali i od na~ina ishrane, pa i stresa, jer i deca su, kao i odrasli podlo`ni wegovom

Logoped Marija \uki}

uticaju. Danas vladaju neki drugi „trendovi“ u ishrani, pa tako dete, kada

KOD DECE SU ÊSTI GOVORNI PROBLEMI Gotovo da nema dana da kod logopeda u De~ijem dispanzeru ne do|e novi mali pacijent. Marija \uki}, jedan od svega dva logopeda u ~a~anskom Domu zdravqa, kaè da je u odnosu na pre deset godina pove}an broj dece s govornim poreme}ajima. -To su u pred{kolskom uzrastu uglavnom problemi sa nerazvijenim govorom ili nepravilnim izgovorom odre|enih glasova, koji se uspe{no prevazilaze uz odre|ene logopedske ve`be. Uzrok moè da bude neurolo{ki, genetski ili lo{ govorni model u porodici, jer dete produkuje ono {to ~uje. I kod ovih problema va`no je da se sa ve`bama krene na vreme, jer se razvoj artikulacije zavr{ava sa osam godina i govor je mnogo teè korigovati kasnije – obja{wava Marija \uki} i dodaje da je veoma mali procenat dece u â~ku sa o{te}enim sluhom, ali da se, u odnosu na pre desetak godina, prime}uje pove}awe broja autisti~ne dece. U pred{kolskom, kao i u ranom {kolskom uzrastu,

kod dece se ~esto javqa i mucawe. \uki}eva ka`e da se ovaj poreme}aj javqa ~e{}e kod de~aka, a nastaje pod uticajem straha ili stresa. -Sa decom koja imaju problema u govoru radi se dugotrajno. Tretmani traju minimalno pola sata, a malih pacijenata je dosta. Prose~no imamo sedamosam pacijenata dnevno. Sistematski pregledi su odli~na praksa, jer se mno-

U De~ijem dispanzeru u toku su i sistematski pregledi dece koja se spremaju za letovawe u odmarali{tu u Ulciwu. Pregledi su kod izabranog lekara pet do sedam dana pred polazak. Prva od osam grupa mali{ana otputovala je na more 10. juna.

go toga uo~i na vreme. Za korekciju artikulacije najboqe je da dete po|e na ve`be oko {este godine, a kod mucawa je va`no da se odmah reaguje i po~ne sa stru~nim ve`bama. Mucawe „se vra}a“ tokom `ivota, ali na na{im ve`bama deca nau~e kako da u datom trenutku reaguju, odnosno kako da „probiju“ blokade. Na taj na~in steknu samopouzdawe, {to je kod ovog poreme}aja veoma va`no – zakqu~uje \uki}eva. V. T.

POTPISAN PROTOKOL O ME\USEKTORSKOJ SARADWI U PROCESU ZA[TITE @RTAVA NASIQA U PORODICI

JAÂWEM SARADWE DO EFIKASNIJEG DELOVAWA rema podacima ~a~anske Policijske uprave, tokom pro{le godine prijavqeno je 24 slu~aja nasiqa u porodici, protiv 26 lica, u kojima su `rtve prete`no ène. Tako|e, `rtve nasiqa su bili i o~evi i deca. U periodu od 1. janura do kraja maja, na podru~ju â~ka je podneto 14 krivi~nih prijava protiv isto toliko lica mu{kog pola, za koje su postojali osnovi sumwe da su izvr{ili nasiqe u porodici. Evidentirano je da su 10 lica ènskog i ~etiri mu{kog pola bili `rtve nasiqa. Supruge su naj~e{}e zlostavqane i trpe nasiqe u porodici. Ove zabriwavaju}e podatke saop{tio je na~elnik Policijske uprave u â~ku Milovan Petrovi} na nedavno odrànoj konferen-

ciji za novinare, uprili~enoj povodom potpisivawa protokola o me|usektorskoj saradwi u procesu za{tite `rtava nasiqa u porodici. Dokument su potpisali predstavnici lokalne samouprave, Centra za socijalni rad, Policijske uprave, Osnovnog i Prekr{ajnog suda, Vi{eg i Osnovnog javnog tuìla{tva, Doma zdravqa, Zdravstvenog centra “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, [kolske uprave, pred{kolskih ustanova i pojedinih medija u â~ku. Vojislav Ili}, gradona~elnik â~ka, istakao je da bi potpisivawe protokola trebalo da poja~a saradwu izme|u svih relevantnih ustanova, organa i organizacija na lokalnom nivou, ~ije je zajedni~ko delovawe neophodno za efikasno sprovo|e-

we za{tite `rtava nasiqa u porodici i èna u partnerskim odnosima. - Potpisivawem protokola o me|usektorskoj saradwi, â~ak se svrstao u red lokalnih samouprava, koje su oja~ale saradwu me|u institucijama koje su nosioci za{tite `rtava nasiqa u porodici. To podrazumeva saradwu izme|u ustanova socijalne za{tite, posebno Centra za socijalni rad, policije, tuìla{tva, istra`nih sudova i zdravstvenih ustanova, ali i drugih slu`bi koje se bave problemima ovakve prirode rekao je Ili}, posebno nagla{avaju}i da se â~ak nalazi u grupi gradova, koji imaju ustanovu u koju se mogu smestiti `rtve nasiqa u porodici. Tako|e, Centar za socijalni rad je, u saradwi sa

lokalnom samoupravom, obezbedio u popodnevnim ~asovima i telefonski broj, na koji se mogu javiti `rtve nasiqa u porodici. Direktor Centra za socijalni rad Zoran Bel~evi} je rekao da je zajedni~ki zadatak svih relevantnih institucija, organa, ustanova i institucija, da deluju, pre svega, preventivno u spre~avawu nasiqa, a kada do toga do|e neophodno je da `rtvama pru`e svu neophodnu pomo}. On je naveo da je u 2013, evidentirano 74 slu~aja nasiqa u porodici, a u prethodnih pet meseci ovaj broj je ve} prema{en, {to samo potvr|uje da ova negativna pojava u dru{tvu ima tendenciju porasta. Izra`avaju}i svoju zabrinutost zbog porasta broja slu~ajeva nasiqa u porodici,

izrazio je stav da svi potpisnici protokola moraju zajedno reagovati i da po~inioci ovakvih dela moraju biti adekvatno sankcionisani. - Ovi zabriwavaju}i podaci o pove}avawu broja slu~ajeva nasiqa u porodici na teritoriji grada ^a~ka upravo potvr|uju da je potpisivawe protokola o me|usektorskoj saradwi opravdano. Moramo brzo da reagujemo u ovakvim slu~ajevima, svako u svojoj nadle`nosti, po preporu~enim procedurama i u okviru zakonskih nadle`nosti - izjavio je Bel~evi}, po`elev{i svim potpisnicima protokola uspe{an rad. Direktor Zdravstvenog centra dr Radoslav Milo{evi}, naglasio je da je posao svakog lekara da prepozna nasiqe i da, u slu~ajevima

koji su mu sumwivi, postavi pitawe prilikom prijema pacijenta da li je bilo zlostavqawa. Ukoliko jeste, lekar je du`an da o tome obavesti nadle`ne slu`be, naglasio je dr Milo{evi}. Svi potpisnici protokola su bili jedinstveni u oceni da je problemu nasiqa u porodici neophodno posvetiti vi{e pa`we. U ~itav proces za{tite `rtava nasiqa trebalo bi da se ukqu~i {ira dru{tvena zajednica, a po~inioci moraju biti brzo procesuirani i adekvatno ka`weni, zakqu~ili su u~esnici skupa, isti~u}i da se u narednom periodu vi{e pa`we mora posvetiti preventivi, kako bi se ova negativna pojava suzbila iz korena. V. S.

OBRAZOVAWE

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

U O[ „MILICA PAVLOVI]“

NAGRA\ENI „VUKOVCI“ I USPE[NI U^ENICI O[ „Milica Pavlovi}“ odr`ana je sve~anost na kojoj su nagra|eni nosioci diploma „Vuk Karaxi}“, nosioci posebnih diploma i uspe{ni sportisti iz ove

{kole. Prema re~ima direktora Mirka Lazovi}a, 55. generacija osmog razreda bila je veoma uspe{na, jer je 54 |aka osmogodi{we {kolovawe zavr{ilo sa odli~nim uspehom, od ko-

PREDSTAVA O NARODNIM OBI^AJIMA ~ast zavr{etka prvog dela {kolovawa, u~enici IV/2 O[ „Milica Pavlovi}“, zajedno sa svojom u~iteqicom Goricom \okovi}, pripremili su predstavu za roditeqe i ostale |ake svoje {kole. U predstavi koja prikazuje narodne obi~aje prosidbe, svadbe i babina, u~estvovalo je svih 28 u~enika ovog raz-

jih je 26 „Vukovaca“, 47 ih je bilo sa vrlo dobrim uspehom, 26 sa dobrim i jedan sa dovoqnim. - Sve ~estitke za postignuti uspeh u u~ewu. Nadam se da }ete tako uspe{ni bi-

reda. U~iteqica \okovi} kaè da su predstavu pripremali pet meseci u okviru predmeta „Narodna tradicija“ i da je ovo najboqi na~in da se kroz scensko prikazivawe deci pribliè narodni obi~aji. U prelepim kostimima, dobro osmi{qenoj scenografiji sa zanimqivim i duhovitim tekstom, podjednako su uìvali i „glumci“ i publika. Osim za roditeqe i porodice u~enika, za koje je premijera odigrana u ponedeqak, predstava je sutradan imala dve reprize za sve |ake, u~iteqe i nastavnike O[ „Milica Pavlovi}“.

ti na zavr{nom ispitu i upisati `eqene {kole – rekao je Lazovi}, zahvaliv{i u~enicima koji su na najboqi na~in predstavili {kolu, podizali wen ugled i renome. Svoje znawe i uspeh mnogi od u~enika potvrdili su na op{tinskim i okru`nim takmi~ewima sa kojih su doneli brojne nagrade i priznawa, a 78 u~enika zavr{nog razreda osnovne {kole dobilo je posebne diplome za taj uspeh. Plasman na republi~ko takmi~ewe iz predmetne nastave tokom godine postiglo je devet u~eni-

INICIJATIVA UÊNI^KOG PARLAMENTA GIMNAZIJE Na inicijativu U~eni~kog parlamenta |aci ~a~anske Gimnazije prikupili su 326.400 dinara za pomo} porodicama koje su postradale u poplavama, a ~ija su deca u~enici ove {kole. Humanitarnoj akciji pridruìli su se direktor i drugi ~lanovi kolektiva. poplavama koje su ~a~anski kraj zadesile polovinom maja porodice 14 u~enika Gimnazije u â~ku pretrpele su ogromnu {tetu. U~eni~ki parlament je i ovoga puta pokazao humanost. Osim u~enika od prvog do ~etvrtog razreda, akciji su se pridruìli i ovogodi{wi maturanti. Sakupili su ukupno 81.600 dinara, kako bi pomogli mla|im |acima. Generacija 1954, koja je

\A^KA SOLIDARNOST nedavno obeleàvala 60 godina mature, obezbedila je 18.000 dinara. Humanom gestu pridruìo se i Akustik bend. Predsednica U~eni~kog parlamenta Ikonija Jefti} zahvalila je svima na pomo}i: - Naravno, voda }e se povu}i, ali }e pro}i dosta vremena nakon kojeg }e ti qudi mo}i da povrate sve {to su izgubili. Svakako }e im biti potrebno dosta podr{ke i pomo}i. Prema re~ima direktora Gimnazije Ivana Ruì~i}a, oko 1,3 odsto porodica u~enika je pretrpelo {tetu. Od ukupno 14 doma}instava, jedna porodica se zahvalila, ali nije htela pomo}. U tri slu~aja su bile poplavqene ku}e i te porodice su dobili po 40 hiqada dinara, a kod 10 je pri~iwena {teta na poqoprivredi i

uru~eno im je po 18.000 dinara. Direktor Ruì~i} nagla{ava da su akciju U~eni~kog parlamenta svi u {koli rado prihvatili, formirane su komisije koje su obi{le ugroène i sagledale {tetu. - Porodice koje su pretrpele {tetu na poqoprivrednim usevima uglavnom ìve od poqoprivrede. Ima doma}instava koja su potpisala ugovor sa “îpsarom” o isporuci krompira, zaduìli su se i sada to ne}e mo}i da

realizuju. Mi smo tim porodicama pomogli, ali apelujemo na “^ipsaru” da im iza|u u susret, jer bi oni svakako obaveze ispunili. Stojimo na raspolagawu i daqe u~enicima ~ije su porodice pretrpele {tetu. U~eni~ki parlament Gimanzije je vi{e puta pokazao svoju humanost. Ka`u da }e nastaviti sa ovakvim akcijama i pomagati koliko budu mogli svima kojima pomo} bude potrebna. G. R.

ka. Jedan od najuspe{nijih, koji je i progla{en |akom generacije je Stefan Lukovi}, u~enik VIII/1, koji je i nosilac posebne diplome za matematiku, srpski jezik, fiziku, hemiju i geografiju. U ime svih osmaka i u svoje ime Stefan se za sve ono {to su postigli, zahvalio svim nastavnicima. - @eleo bih da izrazim ponos {to smo bili u~enici ove {kole. Bila mi je ~ast {to sam ovu {kolu prestavqao na takmi~ewima. Uvek }u se rado se}ati ove {kole i sa ponosom izgovarati weno ime - rekao

je Stefan Lukovi}. Osim u u~ewu, velike uspehe imali su i sportisti O[ „Milica Pavlovi}“, od kojih su najzna~ajnije drugo mesto na republi~kom takmi~ewu u ko{arci. Katarina Sekuli}, u~enica VII/1, koja je bila prvak na op{tinskom i okru`nom takmi~ewu, pre nekoliko dana osvojila je prvo mesto i na me|uokru`nom takmi~ewu u tr~awu na 300 metara. Dobre rezultate u~enici su imali i na takmi~ewima u streqa{tvu i raznim disciplinama u atletici. V. T.

SELO

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

U PREQINSKOJ BALUZI ODR@AN DAN POQA STRNIH @ITA

ZBOG OBILNIH KI[A I POPLAVE - SKROMNIJA @ETVA! radicionalna manifestacija Dan poqa ozimih strnih ìta, koju organizuje Poqoprivredna savetodavna i stru~na slu`ba â~ak, odràna je u petak, 6. juna, na oglednom poqu sa vi{e sorata p{enice, je~ma, tritikalea i ovsa u doma}instvu Simeuna Rakovi}a u Preqinskoj Baluzi. Pored predstavnika renomiranih semenskih ku}a, Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo i drugih poqoprivrednih i savetodavnih slu`bi, Danu poqa su prisustvovali i brojni poqoprivrednici sa podru~ja Moravi~kog okruga. U~esnike manifestacije je pozdravila Sla|ana Petri}, direktor PSSS â~ak, naglasiv{i da se ovoga puta Dan poqa ozimih strnina odràva u specifi~nim okolnostima, jer je podru~je Preqinske Baluge bilo zahva}eno majskim poplavama, {to je u izvesnoj meri nepovoqno uticalo i na rezultate ogleda. Na oglednoj parceli su zastupqene tri relativno nove LG sorte p{enice, dve stare kragujeva~ke i 15 novosadskih, me|u kojima su i pet-{est novijih, koje do sada nisu bile prisutne na na{em podru~ju. Iako su u prethodna dva meseca vladale lo{e vremenske prilike, sve sorte p{enice koje su zastupqene na oglednom poqu su u dobrom stawu. Sorta “ilina” se izuzetno dobro pokazala u ovim stresnim uslovima.

[to se ti~e tritikalea, ra`i i je~ma, taj deo ogleda je, sre}om, lociran na vi{em terenu i usevi su u besprekornom stawu, rekao je Milan Damqanovi}, savetodavac Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak. - Imali smo specifi~nu godinu. Uslovi za setvu p{enice su bili idealni. Ogled je zasnovan 14. oktobra, u idealnom roku za setvu. Na ovom podru~ju p{enica je u{la u zimu u veoma dobrom stawu, u fazi bokorewa. Zahvaquju}i blagoj zimi i odsustvu mrazeva, usev je do~ekao prole}e u odli~noj kondiciji. U fazu vlatawa je u{ao u najboqem mogu}em stawu, a nakon toga su nastupili katastrofalni vremenski uslovi. Ki{a je padala gotovo dva meseca. Ovo podru~je je bilo zahva}eno i poplavom, tako da poqoprivrednici ovog kraja nisu mogli da u|u u svoje parcele i

obave za{titne mere. To }e se, sigurno, odraziti na prinose. Iako su na na{em oglednom poqu sprovedeni puni hemijski tretmani, o~ekujemo umawewe prinosa za nekih tridesetak odsto - istakao je Damqanovi}. On je, tako|e, naglasio da je p{enica na oglednom poqu u Preqinskoj Baluzi bila dva dana u vodi, prakti~no do samog klasa, ali je, ipak, opstala i mo`e se re}i da je u sasvim dobrom stawu. Jedina mana ogleda je to {to nakon poplave na raskva{enom terenu nije bilo mogu}e obaviti adekvatan hemijski tretman, {to je rezultiralo pojavom bolesti, ali u mawoj meri. NI@I PRINOSI I LO[IJI KVALITET P[ENICE Prilikom obilaska ogledne parcele, predstavnici poznatih semenskih ku}a su govorili o osnov-

nim karakteristikama ozimih strnih ìta, zastupqenih na ogledu. Prisutni poqoprivrednici su na licu mesta mogli da se upoznaju sa pogodnostima koje imaju odre|ene sorte ozimih strnina i da se na osnovu toga opredele {ta }e sejati naredne jeseni. Milutin \oki} iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je istakao da je na oglednom poqu zastupqeno vi{e od 15 selekcija p{enice, je~ma i ovsa, ali s obzirom da je parcela vi{e dana leàla pod vodom, svakako da usevi ne}e imati prinose, kakvi su karakteristi~ni za ovo podru~je. - Novosadske selekcije strnih ìta podnose stresne vremenske uslove. Ipak, zbog blage zime i lo{ih vremenskih prilika tokom prole}a na ovom, ali i drugim podru~jima Moravi~kog okruga i {ire, pojavile su se odre|ene bolesti i {teto~ine, pa otuda ima zna~ajnih o{te}ewa useva. To }e usloviti, svakako, i mawe prinose od onih prose~nih. Na ovom ogledu je situacija znatno boqa, jer su svi hemijski tretmani blagovremeno ura|eni - isti~e \oki}, dodaju}i da svake godine novosadski Institut za ratarstvo iznedri po nekoliko novih sorti ozimih strnih ìta, koje polako i sigurno osvajaju trì{te. Wihova najve}a prednost je tolerantnost na stresne uslove, koji su, iz godine u

godinu, sve izrazitiji. Ako se uzmu u obzir rezultati ovogodi{weg, ali i ranijih ogleda, sve zastupqene novosadske sorte p{enice mogle bi da predstavqaju dobru preporuku ratarima Moravi~kog okruga za jesewu setvu. Osim svima dobro poznate “pobede”, za terene ~a~anskog kraja najboqa je je “simonida”, koja po svim svojim karakteristikama predstavqa standard izuzetnog kvaliteta. U protekle tri godine je zauzela oko 70 odsto parcela i po tome se mo`e svrstati me|u vode}e. Za wom sledi veoma adaptabilna i visoko prinosna sorta “40 S”, poznatija u narodu kao “brkuqa”, sa prose~nim prinosom koji prevazilazi sedam tona po hektaru. Izuzetno je prilagodqiva i predstavqa standard za prinos hlebnog zrna. [to se ti~e novih selekcija, tu su “zvezdana”, “dragana”,”qiqana”, “futura” i “dika”, koje se su po svojim svojstvima veoma pogodne za ove terene. DO BOQIH PRINOSA UZ PREPORUKU STRU^WAKA Poqoprivrednik Milomir Tadi} iz Ber{i}a, koji obra|uje oko 40 hektara zemqe, ka`e da redovno pose}uje ovakve manifestacije, jer one predstavqaju dobar na~in da upozna sve novitete u oblasti ratarske proizvodwe. S obzirom da se bavi proizvodwom

STANIMIR MINI], POZNATI PROIZVO\A^ RAKIJE, OSVAJA NOVE MEDAQE I NI@E SJAJNE REZULTATE

SVADBENA RAKIJA POTUKLA REKORD KWA@EVA^KE SMOTRE! tanimir Cane Mini} iz Dowe Trep~e, koji je na 81. Me|unarodnom sajmu poqoprivrede u Novom Sadu, po deseti, jubilarni put, osvojio zlatnu medaqu za odli~an kvalitet {qivovice, nastavio je seriju svojih uspeha sjajnim rezultatima ostvarenim na Me|unarodnom takmi~ewu proizvo|a~a vina i rakija, odrànom 29. maja u Kwaèvcu. Sa kwaèva~ke smotre najboqih vina i rakija, na kojoj je nastupilo 66 doma}ih i stranih u~esnika, doneo je u rodno selo tri zlatne medaqe, za viqamovku iz 2013, lozova~u iz 2012, i duweva~u iz 2009. Uspeh je, kako kaè, izborio u vrlo jakoj konkurenciji vrlo kvalitetnih rakija. Ipak, od svih odli~ja koje je osvojio u Kwaèvcu, najdraà mu je titula pobednika sajma, koju je poneo zahvaquju}i {qivovici iz 1964. godine. - Oborio sam svoj sopstveni rekord i to me

posebno raduje. Moja rakija od {qive iz 1964, koja je sluèna iste te godine na mojoj svadbi, zavredila je prose~nu ocenu 19,43 - do sada nezabeleènu na kwaèva~kom takmi~ewu. S obzirom da je ova potvrda kvaliteta stigla 50 godina nakon mog ven~awa, mojoj supruzi i meni to predstavqa poseban dar - rekao je Cane Mini}, ne skrivaju}i veliko zadovoqstvo ostvarenim rezultatima. Ipak, kako isti~e, priznawa i obavezuju, pa }e se u narednom periodu sa jo{ ve}om predano{}u posvetiti proizvodwi rakije, pa qubiteqe na{eg nacionalnog pi}a ni u kom slu~aju ne}e iznenaditi ukoliko se ve} sutra u Mini}evoj ku}i rakije pojavi neki novitet, koji }e svojim ukusom i kvalitetom opet osvojiti najboqe ocewiva~e na{eg srpske kapqice. V. S.

mleka, za wega je vrlo zna~ajno da odabere odgovaraju}e sorte ozimih strnih ìta, kako bi poja~ao efekte svoje proizvodwe. Zbog lo{ih vremenaskih prilika, koje su vladale tokom prole}a, Milomir o~ekuje ne{to slabije prinose hlebnog ìta, ali opet znatno boqe, nego {to }e biti u ravni~arskim predelima Moravi~kog okruga, jer se wegove parcele nalaze u brdsko-planinskom podru~ju. Do sada je prete`no sejao novosadske sorte p{enice, koje su se odli~no pokazale, ali, pored tih starih i proverenih selekcija, rado prihvata i novitete poznatih semenskih ku}a. Ina~e, prema podacima Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak, na podru~ju â~ka, Gorweg Milanovca, Lu~ana i Ariqa p{enicom je pro{le jeseni zasejano izme|u osam i devet hiqada hektara plodnih orani~nih povr{ina. V. S.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 50 pasuq 300 - 350 paprika 300 paradajz 160 - 170 krastavac 50 - 60 praziluk 90 - 100 tikvice 70 - 80 brokoli 250 kupus 50 - 60 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 60 cvekla 60 spana} 160 zelena salata 30 crni luk 30 - 80 beli luk 400 rotkvice 30 VO]E suve {qive 200 - 300 jabuke 20 - 50 tre{we 150 - 200 jagode 70 - 100 ju`no vo}e 80 - 200 orasi 800 MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 - 100 pili}i 350 - 370 jaja 7 - 12 kajmak 500 - 600 sir 250 - 350 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 850 suxuk 900 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 250 - 280 ovce - 120 jagwad 240 p{enica 25 kukuruz 24 je~am 25

DRU[TVO

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

POVODOM STOGODI[WICE PRVOG SVETSKOG RATA

PRILI^ANI U VELIKOM RATU

otovo se sve zna o uzrocima i povodu za po~etak Prvog svetskog rata, o velikim bitkama i frontovima, o glavnokomanduju}ima, povla~ewu srpske vojske preko Albanije i wenom konsolidovawu, proboju Solunskog fronta, oslobo|ewu Srbije i stvarawu nove dràve. Ali, malo se zna o tome kako su se doga|aji, sudbonosni za svet i jednu zemqu, prelamali preko ìvota stanovnika jednog malog sela u zapadnoj Srbiji. Uostalom, ve}ina u~esnika Velikog rata iz Srbije krenula je u wega iz malih mesta, malih sela i varo{i. Iako je u prvoj godini rata, 1914, u borbama palo mnogo qudi iz Prilika, ipak je bilo neke nade. Front je bio daleko, izvojevane su dve velike pobede, na Ceru i Kolubari. Mnogi vojni obveznici do{li su privremeno ku}i, da se oporave i zale~e rane, pomognu oko sre|ivawa letine i zbrinu neja~. Slede}a, 1915, uzela je i ono malo nade. U ve} poznatim okolnostima vojska se povla~i ka jugu i jugozapadu, a sa wom i svi vojno sposobni mu{karci sela Prilika. Zlosutni muk spustio se na ìvot èna, dece i staraca. Jesen 1915. ne obe}ava ni{ta dobro. Prazni ambari i sala{i, stoka mr{ava, epidemije tifusa i dizinterije uzimaju svoj danak, glad kuca na vrata. Deca besposlena tumaraju oko ku}a, {kola ne radi. U takvoj beznade`nosti selo strepi od dolaska okupatorske vojske.

PRVI SUSRET SA [VABAMA Novembra 1915. godine Austrijanci su ka Prilikama prilazili iz dva pravca: putem kroz klisuru i preko Gradine, iz pravca Divqake. Izbezumqene od straha, majke su po~ele da skrivaju decu u udaqene kolibe pri {umi, u slamu i seno, po ambarima i tavanima. O susretu sa prvim austrijskim vojnikom ~esto je pri~ao pokojni sve{tenik Tatomir \okovi}: - Otac, tri strica i najstariji brat oti{li sa vojskom. Ostala majka, strine i nas desetoro dece. Najstarijem bilo jedanaest godina. Kad se ~ulo da idu [vabe, majka nas posakrivala u Radojkovu {talu, po{to je bila malo udaqenija od puta. Mi se prestravili, ne

mi~emo se, niti {ta pri~amo. Mene strpala na kraj u jasle, ozgo nabacala nekolike plaske sena. Ali, meni se sve ~ini da mi pone{to viri i da }e mene prvog da uhvate, i u tom strahu isko~im da se sam boqe sakrijem. Zveram u onoj tami gde da se zavu~em, kad samo grunu{e vrata. Ja nasred {tale stao kao ukopan, ne di{em, drhte na meni teàne pantalone. U vratima stoji vojnik sa pu{kom. Ne vidim mu lice, ne vidim ni{ta, sem wega i pu{ku. Imao sam tad sedam godina, a bio sam za te godine visok i {trkqav. Na meni sve od teìne i vune. Kapa mi ostala u jaslama. Na nogama kondure. Vojnik mi polako prilazi, gleda me, gleda, pa mi prstima diè bradu. Nekako kiselo se osmehnu pa re-

upravu sa sedi{tem u Ivawici, odakle su organizovali vlast po op{tinama. U sastavu prili~ke op{tine bila su tri sela: Prilike, Radaqevo i Dubrava. Vrlo brzo su odredili kmetove, po~eli naplatu poreza i uveli kuluk. Kako bi imali potpunu kontrolu, izdavali su li~na dokumenta, sto~ne paso{e, isticali objave u kojima su narodu predo~avali zakone i kaznene mere. Objave i naredbe pisane su dvojezi~no, sa obaveznom upotrebom latinice. U naplati poreza i obavezi kuluka sa zapregom bili su revnosni i rigorozni, bez milosti i razumevawa za samohrane majke i neja~. Za potrebe svoje armade odnosili su iz torova i posledwu ovcu, iz obora posledwu sviwu. Plenili

radi sitne koristi ili li~ne pakosti. Najdrasti~niji primer takvog pona{awa je izdaja grupe topli~kih ustanika koji su se, posle sloma ustanka u Toplici, razbili po grupama i razi{li po Srbiji da ~ekaju nailazak srpske vojske iz Gr~ke, kako bi obnovili aktivnosti. Austrijanci su uo~ili grupu od sedam ~lanova, ali nisu mogli da im u|u u trag. Izdao ih je ~ovek iz Jevca u ~ijoj su se ku}i krili, polakomiv{i se na raspisanu nagradu. Izdajnik je posle rata osu|en na do`ivotnu robiju, gde je i umro, ali taj tragi~ni doga|aj iz decembra 1917. mrqa je koja se nije sprala ni time {to mu je narod zapalio ku}u, uveren da zlotvor nije dovoqno ka`wen. Podigli su i spomen plo~u sa

Pismo Qubomira \okovi}a iz Bordoa, kraj rata 1918.

Vojin Lazovi} (sedi drugi sleva) sa grupom oficira 1914.

~e na ~istom srpskom jeziku: “Pazi ga, pravi Srbo! Mnogo kasnije sam shvatio {ta zna~i ono “Srbo”. A jo{ kasnije otkud ve}ina austrijskih vojnika tako dobro govore srpskim jezikom. Velike su na{e nesre}e! Taj prvi susret sa neprijateqskom vojskom bio je kratak i bezopasan. Pitali su za put do Marine Reke i za jo{ neke toponime. Em znaju srpski jezik, em su im poznata imena okolnih sela i zaselaka, pritom nije bilo batina, {to je decu najvi{e radovalo. Ali, u danima koji su dolazili Austrijanci su i deci i odraslima pokazali svoje pravo lice. NEPRIJATEQ NIJE PRIJATEQ Tokom 1916. Austrijanci su uspostavili okupacionu

su bakarno i aluminijumsko posu|e. Neprekidno su vr{ili pretres, traè}i sakriveno ìto. Pravili su zasede u blizini vodenica o~ekuju}i da neko kri{om donese ìto na meqavu. Neve{te i nemo}ne ruke neja~i nisu mogle da proizvedu dovoqnu koli~inu hrane za sebe, a kamoli za nezasite porobqiva~e koji su iz Ivawice, gde im je bio sme{taj, ~esto dolazili u rekviziciju. No, bilo je i drugih povoda wihovog dolaska u Prilike. U ono vreme Kiseqak je bio popularna bawa, te su austrijski oficiri ~esto dolazili radi odmora i provoda. Bilo je poku{aja da se obmane okupaciona vlast, ali to nije bilo lako. U ovako te{kim vremenima dogodi se da iz nekih qudi probije moralni talog, te postanu potkaziva~i i dodvora~i

imenima stradalnika, sve u nadi da }e time oprati obraz svoga zaseoka. STRADAWA SARE I PERKE Zapam}eni su i primeri otvorenog otpora bahatim porobqiva~ima. Sara Bajovi} je bila supruga Cvetka Bajovi}a, uglednog doma}ina koji je u rat oti{ao sa svoja dva brata. Sara je ostala da ~uva doma}instvo, brinula o uku}anima, vode}i ra~una o ugledu ku}e. Nepojmqivo joj je bilo da bez ikakve potrebe, iz ~istog besa i oholosti austrijski vojnici kowanici krenu preko deteline spremne za ko{ewe. Suprostavila im se, ali se nisu zaustavili. Tako su je te{ko isprebijali da vi{e nikada nije bila radno sposobna i uskoro je umrla. Na wenom spomeniku je slede}i

Dopisnica kojom se Qubo \okovi} javio majci sa Korzike, 1917.

tekst: „Rano uvenuh kao ruà od jarkoga sunca, od uboja pretrpqenih zala i najezde Austro - Ma|ara. Ostah ovde pod zelenom travom u vreme okupacije bez za{tite brane}i svoju imovinu, ~ast i po{tewe od neprijateqa, namu~ena i isprebijana.“ Iz po{tovawa prema ovoj `rtvi wen suprug je kasnije, kad se ponovo oènio, svojoj unuci dao ime Sara. Od tog vremena u svakoj generaciji Bajovi}a ima neka Sara. Tragi~no se zavr{io i poku{aj Perke Gvozdenovi} da sakrije malo ìta, kako joj deca ne bi umrla od gladi. Razqu}eni austrijski vojnici ubili su je kundacima na o~igled dece. Da nesre}a bude ve}a, ni otac im se nije vratio iz rata. Najboqe je, ipak, pro-

{la ~uvena Caca Jev|ovi}, koja nikome i nigde nije o}utala, kad se na pragu vodenice nadvla~ila sa austrijskim vojnikom brane}i xa~i} kukuruza koji je svojoj deci donela iz ^a~ka, ka`u, pe{ke, nose}i ga na le|ima. Glavu je sa~uvala, ali vre}u kukuruza sigurno nije. Kao i u vreme Balkanskih ratova, po~etkom Velikog rata deca su upisana u {kolu, ali nastave nije bilo. Takva su vremena bila da su deca bila kakva-takva radna snaga, te su kod ku}e bila potrebnija. Ali, kad je re~ o Velikom ratu, sve i da su htela, deca nisu mogla poha|ati nastavu, jer su Austrijanci ~esto zaposedali {kolu i tokom boravka tako je opusto{ili da je li~ila na razvalinu. U

DRU[TVO

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

POVODOM STOGODI[WICE PRVOG SVETSKOG RATA

Centar Prilika, tridesetih godina pro{log veka. Snimio Milo{ Uzunovi}, potporu~nik avijacije i sin u~iteqice Katarine

Kraj rata: Prili~ani opet svadbuju

jednom u~iteqskom stanu zatvarali su kowe. Prvi posleratni u~iteq @ivojin Vesovi} pi{e nadzorni{tvu da su pogoreli prozore, vrata, podove, klupe, stolove, ormane, kwige, slike, sva u~ila, {kolsku arhivu. Deo upisnica i nekoliko kwiga sa~uvano je zahvaquju}i tome {to su se zadesili u stanu u~iteqice Katarine Uzunovi}, koju je rat dvostruko unesre}io. Umrla joj je ~etrnaestogodi{wa }erka, u~enica ^a~anske gimnazije i mu` Ranko Uzunovi}, pukovski sve{tenik, 1917. na Krfu. Bez ikakvih primawa, unesre}ena smr}u dragih bi}a i rade}i na seoskim wivama, borila se da sa~uva `i-

vote preostalo ~etvoro dece. Retke trenutke vedrine unosile su vesti vojnika iz daleke Gr~ke, ili iz Ma|arske, gde su bili logori ratnih zarobqenika. Bile su to dopisnice sa oznakom cenzure, a u Prilike su stizale preko @eneve, posredstvom Crvenog krsta. Pri~alo se da su `ene sa tim dopisnicama i{le i po dva tri kilometra da im neko pismen pri~ita sadr`aj i napi{e odgovor. ZASLU@NI RATNICI Posle ~etiri godine ratnih strahota i ogromnih vojnih i civilnih `rtava, 1918. u Srbiju se vratila sloboda. Neuporedivo

je bilo vi{e civilnih `rtava, {to zbog ubistava koja su po~inili austrijski vojnici, {to zbog epidemija crevnih infekcija, koje su desektovale stanovni{tvo Prilika. Naro~ito je bila velika smrtnost dece. Nikad nije utvr|en ta~an broj ubijenih i umrlih civila prili~ke op{tine. Tokom ratnih operacija poginulo je ili umrlo 354 vojnika. Wihova `rtva nije zaboravqena. U centru sela podignut je spomenik sa imenima svih poginulih i umrlih vojnika u ratovima od 1912. do 1918. godine. U leto 1921. godine Aleksandar Kara|or|evi} je posetio Kiseqak i u razgovoru sa predsednikom op{tine Cvetkom Bajovi}em i okupqenim gra|anima interesovao se za svoje vojnike i wihove porodice. Tom prilikom je pozdravio ideju da

se izginulim borcima podigne spomenik, daju}i zna~ajan nov~ani prilog. Podstaknuti ovim primerom, vi|eniji qudi su prilo`ili nov~ana sredstva tako da je na Vidovdan 1922. spomenik otkriven. ^itaju}i imena i prezimena poginulih ratnika ~ovek se zapita kako su neke porodice uspele da se oporave. U borbama za slobodu palo je 13 ~lanova porodice Mojsilovi}, po 11 Kalajanovi}a i Stevanovi}a, devet Rajkovi}a, po osam Kosti}a i Vujovi}a, po sedam Pejovi}a, Aleksi}a i Jovanovi}a, po {est \okovi}a, Damqanovi}a i Vu~i}evi}a, pet Popadi}a ... Svake godine na Vidovdan Prili~ani prisustvuju parastosu, pale}i sve}e svojim hrabrim precima. Za podvige izvedene u borbama protiv neprijateqa Ordenom Kara|or|eve

zvezde odlikovani su Bo`idar Vukovi}, Dobrivoje Jovanovi}, Savo Jankovi} i Milivoje Vu~i}evi}. Me|u rezervnim stare{inama bilo je istaknutih boraca koji su zahvaquju}i hrabrosti i oficirskim sposobnostima stekli visoke vojne ~inove. Me|u najpoznatijima je kapetan Vojin Lazovi} koji je slavno poginuo 1914. godine u borbama kod Vi{egrada, prilikom proterivawa Austrijanaca preko Drine. Vi{e sre}e imao je Obrad Gvozdenovi}, koga su wegovi vojnici te{ko rawenog izvukli sa popri{ta borbe na Gu~evu. Skoro godinu dana oporavqao se od 17 rana koje mu je naneo snop mitraqeskih metaka. Jo{ dovoqno neoporavqen, 1915. pridru`io se svom ~etvrtom puku i ostatak rata proveo kao stare{ina, napreduju}i u svakoj fazi borbe, tako da je iz rata

iza{ao kao major, da bi 1929. posmrtno proizveden u ~in pukovnika. Ipak se posle rata vratio svojim wivama. NIJE PREPOZNAO SINA Zanimqiva je ìvotna pri~a êdomira Mojovi}a, rezervnog kapetana prve klase, koji je sedam godina proveo u ratovima. Kad je po{ao u Prvi balkanski, wegov najstariji sin Vojislav imao je jedanaest godina. Posle zavr{etka rata êdomir nije odmah demobilisan, jer je tokom rata izginulo mnogo oficira, tako da je jo{ neko vreme morao biti aktivan. Vojislav je èleo da vidi oca i nemaju}i drugog na~ina pe{ke krenuo u Ni{. Na{ao je i prepoznao oca, ali ovaj nije wega. Povratak je bio ne{to konforniji. Otac mu je kupio neko kow~e i taqi-

Nastavak na slede}oj strani

DRU[TVO

Kraq Aleksandar Kara|or|evi} u Prilikama 1921.

ge i tako se Vojo vratio ku}i. Uprkos izgledima za blistavu oficirsku karijeru, êdomir se vratio ku}i kad su to prilike u vojsci dozvolile. Bio je po{tovan i uvaàvan. Do kraja ìvota pravio je ènama preslice i razboje. Umeo je i oko kola i buradi. Treba da se zna da se kaplar Savo Jankovi}, kad je kao vo|a patrole jedne no}i upao u bugarsku zasedu, nije upla{io, nego hladnokrvno zatraìo od Bugara da odbace oru`je i predaju se, jer su opkoqeni. Bugari su naseli prevari. Bilo je kasno kad su shvatili da su ih zarobila samo dva srpska vojnika. Rado{ Milovi} je u rat oti{ao kao zemqoradnik, a iz wega se vratio kao bolni~ar. Posle dolaska na Krf, u Engleskoj bolnici je pomagao oko bolesnih i rawenih, zavoleo taj posao i ùdno upijao znawa iz te oblasti. Do kraja ìvota je bio bolni~ar, ali za Prili~ane on je bio i ostao doktor Rado{. Voleo je Ni{ i sa setom pri~ao o ni{kom grobqu, ure|enom i punom cve}a, porede}i ga sa svojim seoskim, zaraslim u travuqinu i korov. „Kad umrem, voleo bih da tamo budem sahrawen“, govorio je sme{kaju}i se.

Umro je 1978. godine i sahrawen na prili~kom grobqu, kraj svojih pradaka. Sasvim suprotna ose}awa vezivala su za Ni{ pokojnog Vojina Pejovi}a, koji se u wemu na{ao 1941. godine potpuno zbuwen rasulom vojske i pona{awem oficira. Na predlog druga da beè ku}i, upla{eno je rekao: „Ne bih smeo ocu da iza|em na o~i! Zar on sedam godina izdrào stradawa, a ja ne mogu ni sedam dana“. Za wegovog oca Nenada - Ne{a vezana je jedna zanimqivost sa Krfa. Na dan svoje slave, zahvalan Bogu i svetom Luki {to je ìv, kupio je slavski kola~ i sve}u pa potraìo sve{tenika da prekadi. Na{ao ga je kod ku}e u maloj kova~koj radionici kako na nakovwu kuje uàreno gvo`|e. Kad je ~uo i razumeo èqu srpskog vojnika, skinuo je kova~ku kecequ, navukao epitrahiq i ispunio mu èqu, tu u kova~nici izme|u meha i nakovwa. \ACI ME\U RATNICIMA U sastavu srpske vojske bio je znatan broj u~enika dobrovoqaca, me|u kojima i dvojica sedamnaestogodi{waka iz Prilika: Milojko Vilimanovi}, sin Radojka Vilimanovi}a, po-

Spomenik izginulim ratnicima 1912-1918.

znatog hotelijera iz Prili~kog Kiseqaka, i Qubomir \okovi}, sin Radosava \okovi}a, predsednika suda i op{tine prili~ke u ~etiri navrata, radikalskog poslanika i u~esnika Balkanskih i Prvog svetskog rata. Ova dva mladi}a pro{la su sav u`as prelaska preko Albanije, i sa srpskom vojskom stigli na Krf, odakle su sa ostalim u~enicima dobrovoqcima preba~eni na Korziku 1917. radi oporavka, posle ~ega odlaze u Francusku na daqe {kolovawe. Milojko Mi{a Vilimanovi} u Francuskoj zavr{ava Visoku {kolu trgova~kih nauka, a kasnije Pravni fakultet i doktorat na Sorboni. Slu`bovao je u Parizu, u ambasadi Kraqevine SHS. Po povratku u zemqu posvetio se bankarstvu i bio ~lan vladinih delegacija u me|unarodnim finansijskim pregovorima. Bio je generalni direktor Narodne banke Kraqevine Jugoslavije. Nosilac je francuskog ordena Legije ~asti. Umro je 1979. godine u Beogradu, a sahrawen na prili~kom grobqu. Qubomir Qubo \okovi}, koji je kao u~enik ~a~anske Gimnazije sa celim razredom oti{ao u rat, posle {kolovawa u Francu-

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

skoj kao stipendista odlazi u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, gde u Filadelfiji zavr{ava stomatolo{ke studije. Dok je studirao u Americi otac ga je obavestio da je dobio poziv za vojsku. U~enik-ratnik, nosilac Albanske spomenice, {ale}i se odgovara ocu: „Kad sam profesoru rekao da treba da se vratim u Srbiju da idem u vojsku, on me ozbiqno zapitao sa kim je sad Srbija u ratu.” Po povratku u Beograd upisao je Medicinski fakultet i diplomirao 1931. godine. Jedan je od osniva~a Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu i organizator celokupne nastave, pisac uxbenika, dekan Stomatolo{kog fakulteta u vi{e navrata, predava~ na mnogim fakultetima u zemqi i inostranstvu. Doktorirao je maksilofacijalnu hirurgiju, {to mu je i bila u`a specijalnost. Nosilac je brojnih odlikovawa, doma}ih i stranih, a francuski predsednik [arl de Gol odlikovao ga je Legijom ~asti. Umro je 1985. godine u Beogradu, gde je i sahrawen na Novom grobqu. Stomatolo{ki fakultet u Beogradu ustanovio je Fond “Qubomir \okovi}” za stipendirawe darovitih studenata stomatologije.

NAJTE@E JE RATNOJ SIROÂDI Selo Prilike se te{ko i sporo oporavqalo od siroma{tva izazvanog ratnim pusto{ewima. Dugo se nije mogao uspostaviti normalan ritam ìvota i rada. U svemu tome najvi{e su patila deca, naro~ito ratna siro~ad. Od 106 upisanih u~enika 1920. godine, wih 35 su ratna siro~ad. U~iteq @ivojin Vesovi}, i sam u~esnik rata, sa gnevom pi{e u jednoj bele{ci o stawu u kom se ta deca nalaze: “îsto}a na deci je prili~na. Izuzev dece koja su ostala bez oca u ovim ratovima i bez majki od ove pro{le srdoboqe, koja su ostala na milost i nemilost strinama i drugima. Jedino su ona neoprana i neumivena. Ode}a i obu}a kod ve}ine je dobra, kod onih ostalih je dosta hr|ava. Ova deca {to su hr|avo obu~ena, ona su sinovi izginulih ratnika koji su ìvote poloìli da im deca idu gola i bosa.” Zbog siroma{tva i inoko{tine mnoga deca su prestala da poha|aju {kolu. U tom smislu indikativna je molba jednog brata upu}ena {koli: „Moj brat Vladimir napustio je {kolu prilikom mog bavqewa u vojsci zato {to smo siro-

ma{ni bez oca i majke i sad kad sam do{ao ne mogu opet da ga {aqem u {kolu {to vi{e nemam nikog u ku}i da mi {ta pomogne u radu. Zato molim da se od {kole oslobodi.” Ne moè se re}i da pomo}i nije bilo, posebno adresirane na ratnu siro~ad, ali ona je bila nedovoqna i neredovna, ili se lica odre|ena za starateqe nisu pona{ala kako bi trebalo. Mnoge humanitarne organizacije slale su pomo} za oporavak Srbije, posebno Amerikanska misija sa sedi{tem u Skopqu. Wihovom pomo}i bilo je obuhva}eno 25-oro ratne siro~adi iz Prilika. Svako dete dobilo je po 150 dinara! Dràvna pomo} je bila zanemarqiva. Petoro dece dobilo je po 100 dinara. [kola je od svojih skromnih sredstava izdvajala po nekoliko stotina dinara za kupovinu kwiga i pribora najsiroma{nijim u~enicima. I Crveni krst se ukqu~io u pruàwe pomo}i, ali sve je to bila kap u moru bede. Pro}i }e dobra decenija dok donekle budu otklowene posledice pusto{i koju je za sobom ostavio Veliki rat. Nada \okovi}, profesor srpskog jezika

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

PRODAJA POSLOVNOG OBJEKTA NA IZUZETNOJ LOKACIJI

zgra|eni objekat je samostalni slobodno stoje}i objekat, spratnosti: prizemqe, me|usprat i sprat. Obe etaè koriste se kao magacinski prostor, sa izgra|enim prate}im prostorijama, manipulativnim i teretnim liftom izme|u dve etaè, na K.P. br. 4458/ 255 u â~ku, u Bulevaru oslobo|ewa 37. Bruto povr{ina jedne etaè iznosi 1.620 m2, me|usprata 200 m2, tako da ukupna bruto povr{ina objekta iznosi 3.400 m2. Poslovni objekat nalazi se na izuzetno pogodnoj i atraktivnoj lokaciji u gradu â~ku.

PRISTUP I NAMENA LOKACIJE Pristup objektu je mogu}e ostvariti sa vi{e postoje}ih ure|enih i komunalno potpuno opremqenih saobra}ajnica. Pre svih sa dr`avnog puta M5 preko postoje}eg prikqu~ka, sa gradske saobra}ajnice prvog reda - Bulevara oslobo|ewa, sa Ulice broj 184 i sa koje se ostvaruje i pristup TC Roda. Telefon: 069/ 690 -663 marketing 032/342-276

POGODNOST WEGOVE LOKACIJE ZASNOVANA JE NA: - Blizini, odnosno direktnom dodiru sa dràvnim putem prvog reda M5, deonica â~ak – Uìce, odnosno udaqenost od samo 6 km od veoma zna~ajne saobra}ajne petqe Preqina – raskrsnice dràvnih puteva prvog reda M5 (Beograd – granica sa Crnom Gorom) i M22 (Beograd – Kraqevo – Ra{ka). Trenutna frekvencija vozila na delu od petqe Preqina do lokacije na{eg poslovnog objekta je 16.720 vozila dnevno. Prostornim planom Republike Srbije petqa Preqina je odre|ena kao najzna~ajnije saobra}ajno ~vori{te centralnog dela Srbije i u toj ta~ki je planirano ukr{tawe, dva auto puta E761 (Pojate – granica Republike Srpske) i E763 (Beograd – Ju`ni Jadran). Tako|e se u Preqini ostvaruje veza ovih auto-

puteva sa dràvnim putevima prvog reda M5 i M22, ali i kao po~etak veze ova dva auto puta sa auto putem E75 (Horgo{ – granica sa Makedonijom), preko Kragujevca i Bato~ine. - Blizini aerodroma La|evci (oko 20 km) - Centralnom poloàju u gradskom rejonskom centru „ Alvaxinica“, najve}em i najzna~ajnijem sekundarnom gradskom centru â~ka. - Ovaj rejonski centar je najsadràjniji gradski centar, {to za posledicu ima i ekspanziju stambene i poslovne gradwe u okruèwu. U neposrednom susedstvu ovog poslovnog objekta izgra|eni su: TC Roda, Maxi, TC Tehnomarket, TC Vin Vin komputers, dve stanice Eko petrola, Distributivni centar „Jelen piva“, SRC „Remont“...

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

DRU[TVO

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

PRVA GENERACIJA UÊNIKA TEHNI^KE [KOLE U Â^KU OBELE@ILA 50 GODINA OD MATURE ve~ano odeveni i sa onim dobro poznatim àrom iz mladala~kih dana, koji nije utihnuo ni nakon toliko godina, do{li su na prozivku nekada{wi u~enici sredwe Tehni~ke {kole gra|evinskog, ma{inskog i hemijsko-tehnolo{kog smera. Dostojanstveno i u dobrom raspoloèwu, i{~ekivali su svoje drugarice i drugove da stignu u {kolsko dvori{te, iz koga }e, odmah nakon prozivke, krenuti na slavqe povodom obeleàvawa 50 godina od mature. Na prostranom {kolskom stepeni{tu pore|ali su se, ba{ kao nekada, da sa ovoga mesta, za uspomenu, ku}i ponesu jo{ jednu grupnu fotografiju, i to svih pet odeqewa, koja }e ih podse}ati na sjajno provedeno vreme, sve do narednog druèwa. - Po~astvovan sam {to sam pripadnik ove generacije. Gra|evinci, koji su se ovde {kolovali, stigli su u mnoge zemqe sveta i osvedo~ili se kao dobri izvo|a~i radova. U periodu kada smo mi zavr{ili {kolu, u na{oj zemqi su postojali veliki privredni giganti, kojih danas, na àlost, vi{e nema. Na{e je bilo da se naoruàmo znawem i steknemo diplome. Posao nas je ~ekao i to je bila velika prednost. Danas je sve druga~ije. Kada posmatram svet oko sebe, koji se toliko izmenio, ponekad pomislim da ovo nije moje vreme i da sam, mo`da, negde zalutao - kaè {ezdesetdevetogodi{wi Dragan Jeli}. On isti~e da jo{ uvek pamti

@IVO SE SE]AJU SREDWO[KOLSKIH DANA

sjajne sredwo{kolske dane i iskreno drugarstvo, koje je vladalo me|u u~enicima. A koliko mogu da budu jake uspomene iz tih nezaboravnih {kolskih dana, kako ka`e Jeli}, najboqe svedo~e suze radosnice prilikom ovog, ali i svih ranijih susreta pripadnika wihove generacije. - Obradovao me je mnogo ovaj ponovni susret. ^ini mi se da se na neki na~in upoznajemo ponovo. Izmenile su nas godine, ali

smo u du{i ostali isti, onakvi kakvi smo i bili, i jo{ uvek smo spremni da se dobro druìmo rekla nam je Milostina Milo{evi}, izraàvaju}i àqewe {to na najnovijoj prozivci nisu svi na okupu. Pitali smo i profesore da li se ìvo se}aju prve generacije svojih |aka u Tehni~koj {koli, a oni su nas uveravali da ih odli~no pamte, jer su bili izuzetni. Svakako, svi su se promenili

u spoqa{wem izgledu, ali to nije velika prepreka da se odmah nakon prvih re~enice sete svojih sjajnih u~enika. - Bili su to vrsni u~enici. Mnogi me|u wima su pre{li u Tehni~ku {kolu iz drugih sredwo{kolskih ustanova, jer su na{i kadrovi bili tra`eni u tada{wim preduze}ima. Oni najuspe{niji su nastavili {kolovawe. Svi skupa, za sobom su ostavili sjajne karijere. Gradili su ovu

zemqu i u tome su bili veoma uspe{ni. Gledam ovu dana{wu omladinu. Mnogo je {kolovanih, ali posla nema i to je àlosno rekao je sedamdesetdevetogodi{wi hemije i nekada{wi direktor Tehni~ke {kole Jovi} Miloradovi}. Rado se se}a {kolskih dana i Rajko \or|evi}, dugogodi{wi direktor “Zastave”, koji isti~e da mu je Tehni~ka {kola pruìla sjajnu osnovu za daqe {kolovawe. Zahvaquju}i woj, bio je spreman da odgovori na sve izazove, koje je imao u poslovnoj karijeri. - Znawe koje sam stekla u Tehni~koj {koli mi je pomoglo da zavr{im Tehnolo{ki fakultet u Beogradu i magistriram hemijsko inèwerstvo u Detroitu. Radila sam 31 godinu u istraìva~koj laboratoriji u Americi i imala sam priliku da primenim sve ono {to sam nau~ila u ovoj {koli - rekla nam je Du{anka Radovi}, ne skrivaju}i zadovoqstvo {to je uspela da doputuje na vreme da sa svojim drugovima i drugaricama proslavi 50 godina od mature. Ovako dobro druèwe ni po koju cenu nije htela da propusti. V. S.

PET I PO DECENIJA NAKON ZAVR[ETKA SREDWE EKONOMSKE [KOLE

VREME PROLAZI, A \A^KE USPOMENE I DAQE @IVE biv{i |aci Ekonomske {kole u â~ku, dva ènska i jedno mu{ko odeqewe, krajem maja su obeleìli 55 godina od mature. Okupili su se da oìve nezaboravne uspomene iz sredwo{kolskih dana. Navikli su da se druè jednom godi{we i to je za wih, kako kaù, najboqa prilika da se odvoje od svakodnevice i uìvaju u ~arima davno sklopqenih |a~kih prijateqstava. - Mi smo ro|eni pre televizije, radara, kreditnih kartica, lasera, nano-tehnologoje, erkondi{na, ma{ina za prawe... Mi smo oni koji su se prvo ven~avali, pa nakon toga ìveli zajedno. Mi smo ro|eni u periodu kada muèvi nisu ostajali ku}i da budu doma}ice, dok wihove supruge “idu u ìvot”... Mi smo ovde bili kad su majke bile mame, a ne keve, i kada su se deke i bake pozdravqale sa “qubim ruke”, a ne “}ao” ili “{ta ima”... Ro|eni smo kada je ~ip bio komadi} drveta, hardver - gvo`|urija, a re~ softver nije ni postojala. Za Bela smo samo ~uli, a telefone zami{qali. Smatrali smo da privatni automobil moè biti privilegija samo nama dalekih bogatih qudi. Otuda i nije ~udno

{to smo dosta zbuweni i smu{eni u o~ima na{e dece i da postoji tako veliki jaz me|u generacijama. Mi smo oni koji preìvqavaju i zar to nije dovoqan razlog da slavimo? Zato smo se i okupili da se podsetimo onih sasvim druga~ijih pro{lih vremena - rekla je Milica ]alovi} Kneèvi}, svima dobro poznata po svom nadimku ]ale, svojim {kolskim drugovima na proslavi 55. godi{wice mature. - Svi smo mi danas penzioneri. Za sobom smo ostavili uspe{ne poslovne karijere. Mogu da izdvojim one koji su bili najuspe{niji u na{oj generaciji, a to su svakako ~uveni Milo{ Terzi}, nekada{wi direktor za finansije u lokalnoj samoupravi, dr Zoran Jelesijevi}, Radivoje Kruni}, koji danas nije me|u nama, a bio je na ~elu “Partizana”... Na{a generacija nije ~ekala posao. îm smo dobili diplome, odmah smo po~iwali da radimo i u ve}ini slu~ajeva penzije smo do~ekali na istim radnim mestima, {to je danas mnogima nezamislivo - ispri~ala nam je na{a sagovornica Spomenka Manojlovi}, sedamdesetpetogodi{wa penzionerka, dok je prelistavala album iz sredwo{kolskih

dana. Zaustavqaju}i se na dragim licima svojih drugova i drugarica, rekla je da su svi skupa imali mnogo sre}e, jer su imali sjajne profesore, me|u kojima je posebno izdvojila razrednog stare{inu Dragiwu @ugovi}, od koje su sticali najdragocenija saznawa o `ivotu. Spomenka nam se us-

put pohvalila da je wena unuka Zorana Stoji} 26. maja proslavila svoju maturu u Gimnaziji. @ivot je neverovatan. Samo koji dan kasnije, i ona se nakon unuke sa velikim `arom pripremala, uprkos boqkama koje je more, za veliki i radostan dan proslave 55. godi{wice mature. V. S.

ovodom dana za{tite ìvotne sredine, 5. juna, pro{log ~etvrtka je na Gradskom trgu otvoren 6. Eko fest. Ciq manifestacije, koju je organizovala Ekonomska {kola, pod pokroviteqstvom Grada â~ka, bila je promocija svih aktivnosti u vezi sa za{titom ìvotne sredine. U~esnici manifestacije bili su pred{kolci, u~enici osnovnih i sredwih {kola, kao i predstavnici nevladinih organizacija, javnog i privatnog sektora, a partner na projektu Udruèwe gra|ana “Geografsko ekolo{ko dru{tvo”. Centralna manifestacija - otvarawe 6. Eko festa, bila je posve}ena za{titi ugroènih stani{ta. êstitaju}i u~esnicima na sjajnim radovima, Eko fest je u ime pokroviteqa otvorio pomo}nik gradona~elnika za oblast dru{tvenih delatnosti Aleksandar Da~i}. On je naglasio da su u~esnici imali priliku da nau~e {ta su selekcija otpada, re-

EKOLOGIJA

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

U ^A^KU ODR@AN 6. EKO FEST

PO[TUJMO PRIRODU, DA BI ONA PO[TOVALA NAS EKO KARNEVAL

ciklaà i prave vrednosti kada je re~ o o~uvawu ìvotne sredine. - Ovo je prava prilika da se podsetimo koliko je zna~ajna za{tita ìvotne

sredine i da nastavimo da se edukujemo. Podsetio bih da je Grad ^a~ak partner na Exchange 4 projektu, gde preko Fonda Evropske uni-

je dobijamo 150.000 eura, namewenih za selekciju primarnog otpada, za dobrobit kvaliteta `ivota i o~uvawa `ivotne sredine. Poseb-

EKO FOTOGRAFIJE I TRIBINA Pro{le srede, tako|e u okviru Eko festa, u klubu Doma kulture otvorena je izlo`ba Eko fotografija na temu „Ugroèna stani{ta“. Potom je, povodom obeleàvawa Dana ìvotne sredine, Turisti~ka organizacija â~ka, u maloj sali Doma kulture, organizovala tribinu, na temu “Ov~arsko-kablarska klisura, predeo izuzetnih odlika”, ~iji je upravqa~ TO^. Biolozi Dana Mitrovi} i Uro{ Pantovi}, odràli su tom prilikom prezentacije o biodiverzitetu Ov~arsko-kablarske klisure i stawu faune ptica za{ti}enog podru~ja. Slede}eg dana, Turisti~ka organizacija â~ka je na svom {tandu na, Gradskom trgu, organizovala podelu {tampanog promotivnog materijala.

U okviru Eko festa, pro{log ~etvrtka, u Gradskom parku je odràn i Eko karneval, u kome su u~estvovali mali{ani ~a~anskih vrti}a iz pred{kolskih ustanova “Moje detiwstvo” i “Radost”. Oni su, tako|e, poru~ili da moramo {titi ìvotnu sredinu. - Ovo je tradicionalni karneval koji se odràva ve} nekoliko godina. Zna~aj ovog karnevala je da deca od malena shvate da moramo da ~uvamo prirodu, sve ono {to nam je podarila, vodu, cve}e... Va`no je da deca nau~e gde se odlaè sme}e, da se papiri}i ne bacaju na ulicu, ve} da ih treba pokupiti - izjavila je Verica Lazovi}, vaspita~ica iz vrti}a “Bambi”.

nu pa`wu grad }e posvetiti o~uvawu vodotokova. Na`alost, u nedavnim elementarnim nepogodama, imali smo priliku da se uverimo koliko su vodotokovi zna~ajni. Treba da razvijamo ekolo{ku svest i da svi zajedno radimo na o~uvawu prirode i `ivotne sredine - istakao je Da~i}. Obilaze}i {tandove

osnovnih i sredwih {kola posetioci su uìvali u kreativnosti u~enika, a svoje divqewe izrazio je i Vladan Nicovi}, direktor Ekonomske {kole. - Kao profesor geografije i predsednik Geografsko-ekolo{kog dru{tva svesrdno pomaèm va{im zahtevima da se obratite gra|anima, da ukaète na problem, da lo{e delujemo na ìvotnu sredinu, da “qutimo prirodu” i da se ona ponekad toliko rasrdi da osetimo wen bes. Po{tujmo prirodu, da bi ona po{tovala nas. @elim, ne samo danas, ve} 365 dana u godini da razmi{qate ekolo{ki - poru~io je Vladan Nicovi}. Na Gradskom trgu, tako|e pro{log ~etvrtka, odràni su maskenbal pod nazivom “Eko - demaskarada” i defile, a organizovan je i program u~esnika, posve}en za{titi ìvotne sredine. Koordinator projekta bio je Goran [ipeti}, a tehni~ki koordinatori @ivadinka Jovanovi} Mili}evi} i Aneta Petrovi}. Logisti~ku podr{ku iz Grada dali su Mirjana \okovi} i Dragan Nikoli}. N. R.

OBELE@EN SVETSKI DAN ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

ÔVEK I PRIRODA TREBA DA BUDU U HARMONIJI U vi{e od 100 zemaqa sveta, pro{log ~etvrtka je obeleèn Svetski dan za{tite ìvotne sredine, a qudi {irom planete ujediweno deluju kako bi obezbedili ~istiju, zeleniju i sjajniju budu}nost za sebe i budu}e generacije. U â~ku su tim povodom organizovane brojne aktivnosti, sa ciqem da se skrene pa`wa javnosti na brojne ekolo{ke probleme i potrebu o~uvawa ìvotne sredine. Qiqana Pi{~evi} Moji}evi}, {ef Odeqewa za promociju zdravqa ZZJZ â~ak istakla je da za{tita ìvotne sredine podrazumeva skup razli~itih mera koje spre~avaju ugroàvawe ìvotne sredine, s

ciqem o~uvawa biolo{ke ravnoteè. - Da bi stanovni{tvu omogu}ili bezbednu ìvotnu sredinu, zaposleni u Zavodu za javno zdravqe obavqaju, pre svega, kontrolu vode za pi}e, centralnih i seoskih vodovoda, individualnih vodnih objekata, re~nih i otpadnih voda, emisije otpadnih gasova, merewe kvaliteta vazduha, buke u ìvotnoj sredini, polena, odnosno alergenih ~estica i ispitivawe kvaliteta hrane, a sve u ciqu o~uvawa zdravqa gra|ana. ôvek i priroda treba da budu u harmoni~nom odnosu, i zbog toga moramo ~uvati ìvotnu okolinu. Po~etkom 19. veka zabeleèno je oko 100

elementarnih nepogoda, a po~etkom 20, u istom periodu, 2.000 nepogoda. ôvek je mnogo doprineo mewawu prirode, i zbog toga celokupna dru{tvena zajednica mora vi{e voditi ra~una o ìvotnoj okolini - rekla je, izme|u ostalog, dr Qiqana Pi{~evi} Moji}evi}. Pod za{titom ìvotne sredine se ne podrazumeva samo za{tita ìvota i zdravqa qudi, ve} i o~uvawe biqne vegetacije i ìvotiwskog sveta, istakli su predstavnici Crvenog krsta i vrti}a ârobni svet. - Deca na{eg vrti}a su uradila crteè povodom Svetskog dana za{tite ìvotne sredine. U vrti}u,

tokom godine, vi{e puta obra|ujemo temu za{tite ~ovekove okoline. Mali{ani u~e kako da pomognu ìvotiwima, da ih nahrane, da ih neguju, a posebno da vode ra~una da ne zaga|uju ìvotnu sredinu - izjavila je vaspita~ica Tawa Stevovi}, iz vrti}a “ârobni svet”. Predstavnik Crvenog krsta Nemawa Grbovi}, predsednik Terenske jedinice “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, naglasio je da svi treba da edukujemo decu o za{titi ìvotne sredine,

a prvenstveno da ih nau~imo da pravilno odla`u sme}e: - Apelovao bih na rukovodstva fabrika i na sve qude da ne zaga|uju `ivotnu okolinu, jer je ova planeta ve} dovoqno zaga|ena i polako se gasi. Moramo je ~uvati i za neke naredne generacije. Svetski dan za{tite

ìvotne sredine prvi put je obeleèn 1972. godine i predstavqa “glavni alat” pomo}u kojeg Ujediwene nacije stimuli{u podizawe globalne svesti o zna~aju za{tite ìvotne sredine i pozivaju na angaòvanost i preduzimawe konkretnih mera. N. R.

KULTURA

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Dobrica ]osi} VREME SMRTI reme smrti, roman u ~etiri dela, jeste istorijski roman sa tematikom iz Prvog svetskog rata. Tetralogija Vreme smrti predstavqa kompoziciono sredi{te ]osi}evog obimnog romanesknog opusa, razvrstanog i ure|enog u cikluse. U prvoj ]osi} opisuje prilike u Srbiji posle Cerske bitke i drugu Po}orekovu ofanzivu, u drugoj Kolubarsku bitku, u tre}oj epidemiju tifusa i Vaqevsku bolnicu, i u ~etvrtoj veliku neprijateqsku ofanzivu i povla~ewe preko Albanije. Kwiga I: Prerovo ide u rat Prvi deo ovog ]osi}evog romana-reke uvodi ~itaoce u predigre Prvog svetskog rata, politi~ka i vojna previrawa u Evropi i raspoloèwe srpske Vlade, vojske i naroda u trenutku op{te mobilizacije usled austrougarske objave rata. Upoznaju}i nas sa porodicom Kati} iz Prerova, glavnim nosiocima radwe ove ratne epopeje, pisac prepli}e wihove sudbine na fonu prelomnih doga|aja koji su odre|ivali sudbinu srpskog naroda pre ta~no sto godina: malu zemqu u srcu Balkana zahvata sveop{ti ratni vihor u kojem }e weni ìteqi doìveti mo`da najsvetlije i najtragi~nije trenutke u svojoj novijoj istoriji... Roman Vreme smrti objavqen je u vi{e izdawa u tiraù koji broji vi{e desetina, mo`da i stotine hiqada primeraka. Preveden je na nekoliko stranih jezika (engleski, francuski, ruski, ~e{ki, slova~ki, slovena~ki,...), dobitnik je brojnih nagrada. Stvarala~ki gigantizam Dobrice ]osica je neprevazi|en, ne samo po broju dela i wihovom obimu, nego i po vremenskom opsegu i ulan~avawu qudskih sudbina.

Vladimir Arsenijevi} OVO NIJE VESELO MESTO ova kwiga Vladimira Arsenijevi}a je skup najboqeg iz pripoveda~kog opusa najmla|eg dobitnika Ninove nagrade, jednog od najprevo|enijih pisaca svoje generacije. Kwiga je opremqena predivnim ilustracijama Valentine Bro{tean. Ovo nije veselo mesto je zbirka pri~a sastavqena kao univerzalni mozaik pripovesti o neobi~nim qudima iz raznih svetskih gradova: Wu Xerzija, Honolulua, Londona, Beograda, Tihuane i mnogih drugih. Ovo nije veselo mesto je ujedno i jedinstveno putovawe kroz istoriju s obzirom na to da se pri~e u ovoj zbirci odvijaju u vremenskom rasponu od gotovo punih stotinu godina. [est `ivopisnih pri~a koje ~ine zbirku Ovo nije veselo mesto predstavqaju najmla|eg dobitnika Ninove nagrade i jednog od najprevo|enijih pisaca svoje generacije u punoj kreativnoj zrelosti. Ove pri~e iz celog sveta i ~itavog jednog burnog veka literarni su dokaz da je `ivot uvek i svuda isti, jedino su akteri razli~iti.

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

DISOVO PROLE]E PREDSTAVQENO NA DANIMA POEZIJE U ZAJE^ARU

U DRUGOM ZAVIÂJU radska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, nedavno je bila gost 29. Festivala mladih pesnika u Zaje~aru, gde je predstavqena manifestacija „Disovo prole}e“ i dobitnik nagrade „Mladi Dis“ Bojan Markovi}. Gostovawe u drugom Disovom zavi~aju deo je ovogodi{wih Disovih sve~anosti, ~ija je zavr{nica i dodela nagrade laureatu Ani Ristovi}, zbog vanredne situacije usled poplava, odloèna za 26. jun. Na zaje~arskim Danima poezije, koje su trajale od 28. do 31. maja, jedan dan je bio posve}en „Disovom prole}u“ i bogatom repertoaru manifestacije. Za sredwo{kolce je najpre u Radul Begovom Konaku odràno predavawe o Disu i wegovim boravcima u Timo~koj krajini. Poznato je da je Vladislav Petkovi}, od 1897. do 1900. godine, u Gimnaziji „Dositej Obradovi}“ u Zaje~aru, zavr{io sedmi i osmi razred i bezuspe{no poku{ao dva puta da poloì maturu. Dis se u Krajinu ponovo vratio krajem 1906. godine, kao u~iteq za sva ~etiri razreda u {koli u Gorwoj Prliti, gde ostaje do 1908. U ovom periodu nastale su mnoge antologijske pesme (“Mo`da spava”, “Poenta”, “Violina”, “Voleo sam vi{e ne}u”, “Pod dudom” i druge), objavqene po prvi

put u tada{wim ~asopisima, a kasnije (1911) u zbirci „Utopqene du{e“. Disa u drugom zavi~aju, |acima je predstavila Danica Ota{evi}, direktor ~a~anske Biblioteke, stihove i tekst o stradawu srpskog naroda u Velikom ratu iz Disovog govora u Francuskoj u Pti Dalu, kazivala je Biqana Rai~i}, a Vladimir Simi} je rukovodio bogatom video prezentacijom. Prikazan je i film „Dis i wegova prole}a“, a u~enicima su podeqena i izdawa Gradske biblioteke. Ovakav vid promocije Disovih sve~anosti i pesni{tva nai{ao je na

pa`wu mladih Zaje~araca, koji su imali retku priliku da saznaju mnogo podataka iz pesnikove biografije koju ba{tini ~a~anska biblioteka. Na Festivalu mladih pesnika, predstavio se Bojan Markovi}, dobitnik nagrade „Mladi Dis“ za 2013. godinu. Markovi}u je Gradska biblioteka u ediciji „Tokovi“, objavila kwigu „Riba koja je progutala svet“, koja je ovom prilikom predstavqena u Zaje~aru. U ime izdava~a govorila je Danica Ota{evi}, promoter je bila Biqana Rai~i}, a Bojan Markovi}

je kazivao stihove, i predstavio ih u duhu savremenih tehnologija i kroz zanimqiv video zapis. Pokazalo se jo{ jednom, da poezija i pesnici najboqe povezuju predele i qude. â~ak i Zaje~ar, posle Disa, povezao je i pesnik Sa{a Jelenkovi}, laureat Disove nagrade za 2010. godinu, ali i Milo{ Petkovi}, koji je bio predsednik ìrija za izbor najboqeg rukopisa za pesni~ku zbirku mladih pesnika 2013. i 2014. godine, na ~iji poziv su â~ani bili gosti ovogodi{wih Dana poezije. D. O.

JELENA BA^I] ALIMPI] DANAS U ^A^KU

„POSLEDWE PROLE]E U PARIZU” a dana{wem ro|endanskom slavqu u kwiàri “Delfi”, u 14 ~asova, sa ~itaocima iz â~ka susre{}e se Jelena Ba~i} Alimpi}. Pored druèwa sa wom, svi posetioci }e mo}i sebi da obezbede potpisan primerak kwige “Po-

sledwe prole}e u Parizu”. Jelena Ba~i} Alimpi}, autorka bestselera “Ringi{pil” i “Pismo gospo|e Vilme”, u svom tre}em romanu “Posledwe prole}e u Parizu”, napisala je uzbudqivu ispovest starice Marije Kol~ak, koja zagledana u pro{lost, snagom uspomena, zauvek mewa ìvot novinarke Olge La{ez. Jedna sasvim obi~na starost i rutinski novinarski zadatak spoji}e sudbine dve nepoznate ène. Marija Kol~ak, {ti}enica sanatorijuma u Tulonu, ispri~a}e novinarki uglednog pariskog magazina Olgi La{ez tragi~nu pri~u svog ìvota. Sudbina emigranata iz carske Rusije, mra~ni svet {pijunaè, odanost ideologiji, laì uhoda, demona pro{losti i patwa gulaga, iznedrile su istinu ìvota jedne starice, ~ija je vera u qubav bila isto toliko velika, kao i wena bol. Gde je granica istine, i kako prona}i hrabrost da je prihvatimo i spoznamo sebe? Da li je la` dovoqno lekovita ako je istina surova? U igri sudbine jedini ulog je qubav... N. R.

KULTURA

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

DIPLOMATSKI ODNOSI SRBIJE I GR^KE U PRVOM SVETSKOM RATU

„ELEFTERIOS VENIZELOS, GR^KA, BALKAN, EVROPA“

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Xumpa Lahiri

SUNCE U WENOJ KOSI ajuì izbor za nagradu Man Buker 2013. Qubav koja ìvi i posle smrti. Ideali za koje vredi poginuti. U ~udesnoj zemqi koju razdire revolucija, bra}u veè tragedija, a jednu ènu progoni pro{lost. Odrasli u Kalkuti, u jeku borbe za nezavisnost i podelu dràve, Suba{ i Udajan Mitra bra}a su koju veè velika qubav i bezbri`no detiwstvo, ali ih razdvaja razli~it karakter koji nosi teret neizvesne i opasne budu}nosti, a sa wom i neizbe`nu tragediju. Godina 1960. Harizmati~an, ali i veoma impulsivan Udajan u~estvuje u pokretu koji zahteva pravdu za siroma{ne i tvrdoglavo se bori za svoje ideale do posledweg trzaja. Stariji Suba{ je pa`qiv, savestan i marqiv, i ne robuje politi~kim strastima kao wegov brat. Napu{ta domovinu i u mirnom primorskom delu Amerike obavqa svoje nau~no istraìvawe. Me|utim, kada sazna da wegov brat zavr{ava kao `rtva politi~kog nasiqa, vra}a se u Indiju, nadaju}i se da }e pokupiti ostatke svoje rasute porodice i zale~iti rane koje je Udajan ostavio za sobom, ukqu~uju}i i oìqke u srcu wegove ène. Me|utim, ubrzo }e postati `rtva sopstvene dobrote... Kompleksna i emotivna porodi~na saga koja o{troumno ispituje psiholo{ke nijanse osude, krivice, tuge, braka i roditeqstva. Autenti~no delo koje blistavim tonom i prodornim pripovedawem ostavqa neizbrisiv trag i pu{ta nas u svet gde rane te{ko zarastaju. Majstorski roman sudbine otkriva pred ~itaocem pitawa izgnanstva i povratka, qubavi i odanosti, i ve{to upletenih moralnih zagonetki.

organizaciji Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture, povodom 100 godina od po~etka Prvog svetskog rata, pro{log ~etvrtka je odr`ano predavawe na temu “Diplomatski odnosi Srbije i Gr~ke u Prvom Svetskom ratu” i predstavqena kwiga “Elefterios Venizelos, Gr~ka, Balkan, Evropa”, gr~kog istori~ara Papadakisa Nikolaosa, u izdawu Zavoda za izdavawe uxbenika Beograd. Gosti ve~eri bili su: Nikos Cicimelis, ata{e za kulturu Ambasade Republike Gr~ke u Srbiji i savetnik Helenskog Fonda za kulturu, dr Aleksandra Pe}inar, istori~ar, Dragoqub Koj~i}, direktor Zavoda za izdavawe uxbenika Beograd i mr Zoran @ivkovi}, glavni urednik. - Srpska istoriografija proteklog veka, dala je relativno skroman doprinos poznavawu bilateralnih odnosa dva suseda, bave}i se posredno ili neposredno srpsko - gr~kom i jugoslovensko - gr~kom problematikom. Posebno odnosi Srbije i Gr~ke u godinama Prvog svetskog rata predstavqaju temu koja je u istoriografskim radovima u velikom svetskom sukobu doticana, ali ne i celovito obra|ena. Ovo predavawe predstavqa poku{aj da se osvetle me|usobne relacije Atine i Beograda u jednom kriznom periodu Velikog rata, kao i da se prevazi|e wihovo poznavawe samo kao deo pojava vezanih za politiku velikih sila prema balkanskom prostoru - istakla je Verica Kova~evi}, urednik Kulturno-obrazovnog programa Doma

kulture. Istori~ar Aleksandra Pe}inar, ukazala je na bitne momente koji su mnogo zna~ili za razumevawe specifi~ne srpske, odnosno jugoslovensko - gr~ke diplomatije, u prvoj polovini 20. veka. Ona je naglasila da se ~esto doga|a da o svojim susedima, sa kojima nas usko ve`u privredni,

predstavqaju skoro idealizovanu sliku gr~ko srpskih odnosa, sliku koja su suprotstavqa poznatim, dugotrajnim sukobima, koje su pratile ostale me|udr`avne odnose na Balkanu - rekla je, izme|u ostalog, dr Aleksandra Pe}inar. Kwiga “Elefterios Venizelos, Gr~ka, Balkan,

ekonomski, kulturni, politi~ki odnosi, znamo veoma malo, uop{teno i povr{no. - Tako je tema srpsko, odnosno jugoslovensko gr~kih odnosa u 19. i 20. veku, bez obzira na svoju va`nost i me|usobno pro`imawe istorija dveju susednih zemaqa, u dosada{woj istoriografiji, istra`ena vi{e uzgredno i nesistematski. Sa druge strane, pozivawe na bliskost i tradicionalnu vezu, stvorilo je jednu paradoksalnu sliku, ukazuju}i na oskudno poznavawe osnovnih pojava i procesa, koji su prisutni u me|usobnoj vezi Srbije, odnosno Jugoslavije i Gr~ke, tokom celokupne istorije wihovih odnosa. Gr~ka istoriografija i gr~ka {tampa tradicionalno

Evropa”, delo gr~kog istori~ara Papadakisa Nikolaosa, pokazuje zbog ~ega je Venizelos i danas simbol i uzor savremenog helenizma. O mitskim razmerama koje je poprimilo se}awe na Venizelosa, i danas svedo~e nebrojeni spomenici, biste i statue podignute, ponajvi{e, na inicijativu samog naroda, u znak zahvalnosti i posvete svom velikom stvaraocu i spasitequ gr~ke otaxbine. - Iz wegove biografije bih izdvojio jedan wegov ~uveni odgovor Austrijancima. [ta }e, gospodine predsedni~e Vlade, u~initi gr~ka vojska, kada idu}i ka severu da pomogne Srbiji, nai|e na austrijske bajonete? On je kratko odgovorio: Svoju du`nost - izjavio je Nikos Cicimelis, ata{e za kulturu Ambasade

Republike Gr~ke u Srbiji. Autor u predgovoru isti~e da je Elefterios Venizelos bio veliki politi~ar i ustanik na Kritu. A kasnije, po~etkom 20. veka, jedan od protagonista politi~kog ìvota Gr~ke i me|unarodne diplomatske scene. Kao predsednik Vlade Gr~ke pruìo je odlu~uju}i doprinos uobli~avawu dru{tveno politi~kog okruèwa u geopoliti~kom regionu Balkanskog poluostrva, i u te{kim trenucima bio neimar gr~ko - srpskog saveza i pobornik nezavisnosti teritorijalnog integriteta Srbije. - Re~ je o monografiji koja je posve}ena Elefteriosu Venizelosu, koji je bio premijer tokom Prvog svetskog rata i zahvaquju}i kome je srpska vojska uspela da dobije prolaz preko gr~ke teritorije. To je u~vrstilo na{e vojne, politi~ke i diplomatske veze, ne samo sa Gr~kom, ve} i sa saveznicima, Englezima i Francuzima. Kasnije je to predstavqalo odsko~nu dasku za uspe{nu akciju na Solunskom frontu - rekao je Dragoqub Koj~i}, direktor Zavoda za izdavawe uxbenika Beograd, naglasiv{i da je Venizelos veliko ime me|u prijateqima na{eg naroda. U najdramati~nijim trenucima za Srbiju u Prvom svetskom ratu, suprotstavqaju}i se politici svog kraqa, Venizelos je po{tovawe ugovora sa Srbijom, izjedna~io sa pitawem helenske ~asti: “Gr~ka je suvi{e mala zemqa, da bi po~inila tako veliku podlost, kao {to je izdaja Srbije zarad teritorijalne dobiti”. N. R.

Metju Kverk

500 oliti~ke intrige i ubita~na akcija. Neodoqivi junak koji je prodao du{u |avolu. Majk Ford je pre godinu dana, odmah posle zavr{etka studija prava na Harvardu, dobio posao snova u Dejvis grupi, najmo}nijoj va{ingtonskoj konsultantskoj firmi. Sada zuri u cev pi{toqa. Za petama su najopasniji qudi na svetu. Da bi spasao ìvu glavu, mora}e da radi sve {to je mislio da vi{e nikada ne}e morati: da laè, vara, krade. Mo`da }e biti prinu|en i da ubije. Odrastao u svetu sitnih prevaranata, u~io je te{ke ìvotne lekcije, a mukotrpno izvojevani uspeh na koledù trebalo je da bude izlazna karta iz tog sveta. Kao zvezda u usponu, upozna}e elitu koja vlada Va{ingtonom – i ~itavom planetom. Ubrzo }e shvatiti da je trgovina uticajem posao sli~an prevarantskom. Varalica ostaje varalica, ~ak i s pedigreom.

KULTURA

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

U ^A^KU GOSTOVAO KRAGUJEVA^KI KAMERNI HOR I ORKESTAR

OTVORENA IZLO@BA RADOVA DE^JEG LIKOVNOG STUDIJA

KREATIVNI PRISTUP, LIKOVNA ISTRA@IVAWA

VE^E BAROKA K ragujeva~ki Kamerni hor i orkestar u ponedeqak su u velikoj sali Doma kulture priredili koncert, pod nazivom “Ve~e baroka”. Kamerni hor i orkestar nastali su na inicijativu dirigenta Nemawe Mitra{evi}a, sa ciqem da |aci, studenti i profesori svih muzi~ko-obrazovnih institucija koje postoje u Kragjevcu, mogu da nastupaju na koncertima i zajedno muziciraju, {to je va`an deo muzi~kog obrazovawa. Na programu su bila dela Henry Purcella i G. F. Handela, a ~a~anska publi-

ka je u`ivala u sviti iz opere “King Arthur” i oratorijumu “Dixit Dominus”. Hor je pripremio \or|e Cati}, uz dirigentsku palicu Nemawe Mitra{evi}a. Solisti su bili: soprani Marijana Veselinovi} i Lidija Jevremovi}, kontratenor Bojan Bulatovi}, tenor Stevan Karanac i

bariton Igor Andri}. Osim u â~ku, “Ve~e baroka” je odràno i u Beogardu, a u koncertu ovog Kamernog hora i orkestra sutra }e uìvati i Kragujev~ani. Pokroviteq koncerata je Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije. N. R.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA radicionalna izlo`ba radova De~jeg likovnog studja, otvorena je u ponedeqak, u gorwem holu Doma kulture. De~ji likovni studio Doma kulture osnovan je 1974. godine, a nastavu vode profesori akademski slikari Dragana Lazovi}, Milo{ Stoji} i Lela Toma{evi}. - De~ji likovni studio obrazuje decu uzrasta od {est do 12 godina, a starije polaznike priprema za umetni~ke {kole i fakultete. Svi polaznici, bez obzira na uzrast, uvek su zainteresovani za nove kreativne pristupe, razli~ite metode, likovna istra`ivawa, {to se uglavnom ne obra|uje na ~asovima redovne likovne nastave u {kolama. Profesori De~jeg studija se trude da zajedno sa polaznicima organizuju zanimqive pristupe u likovnoj

kulturi. Kroz izlo`ena dela smo to i pokazali, jer ima mnogo zanimqivih radova - izjavila je profesorka Lela Toma{evi}. Prema re~ima profesorke, u~enici “pro|u” kroz sve likovne tehnike. Me|utim, ukoliko dete ima afinitete prema odre|enoj likovnoj tehnici, profesori imaju individualni pristup u~eniku. - De~ji studio ima mnogo talentovanih u~enika, zainteresovanih za daqe usavr{avawe. Decu uglavnom zanimaju neka istra`ivawa, bojewe, kola`, slikawe i kombinovane tehnike istakla je Lela Toma{evi}. Na ovogodi{woj izlo`bi posetioci mogu videti oko 100 radova 23 u~enika, odnosno polaznika De~jeg likovnog studija. N. R.

DOM KULTURE TVRD ORAH, dugometra`ni animirani film; 13. 6. 2014; u 16 ~asova GRDANA, ZLA VILA (3D), igrani film; 13. 6. 2014; u 18 ~asova GODZILA (3D), igrani film rediteqa Gareta Edvardsa; 13. 6. 2014; u 20 ~asova IKS-MEN: DANI BUDU]E PRO[LOSTI (3D), igrani film rediteqa Brajana Singera; 14. 6. 2014; u 20 ~asova NORDIJSKA PANORAMA 2014, igrani i dokumentarni filmovi; 16. 6. 2014; u 20:30 ~asova AUTOPORTRETI RANE SRPSKE MODERNE, predavawe; Likovni salon; 18. 6. 2014; u 20 ~asova KONCERT Plesnog kluba LUNA; 19. 6. 2014; u 20 ~asova

POKLON ZAVODA ZA UXBENIKE

KWIGA KAO NAJBOQA UTEHA

NAGRADA “MIODRAG BORISAVQEVI]” ZA KRATKU PRI^U DODEQENA OLIVERI [EKULARAC

“MOM DEDI NIKOLI” wièvna nagrada “Miodrag Borisavqevi}” za 2013. godinu jednoglasno je dodeqena Oliveri [ekularac iz Prigrevice, za kratku pri~u “Mom dedi Nikoli”, koja je na konkurs raspisan od strane Kulturnog centra Apatin, stigla pod {ifrom “Nemiri”. Nagradu je uru~io Vojkan Borisavqevi}, a predsednik ìrija Zoran M. Mandi}, istakao je da pri~a Olivere [ekularac, ro|ene Todori}, sabira u sebi svest o svim elementima wenog kratkog tkiva, koja se svojom zahtevnom poeti~kom formom izborila za zaseban ànr u savremenoj kwièvnosti. - Nagra|ena pri~a Olivere [ekularac je pro{arana zvucima, mirisima i slikama jednog nostalgi~nog obra}awa uspomenama i se}awu, koja u svakom ~o-

veku, piscu i ~itaocu, bude nadu u neizbrisivost prohujalog vremena, u tragawu za korenima porekla li~nog i nacionalnog identiteta. Po{tovawem kqu~nih standarda unutra{we i spoqne arhitekture u pisawu kratke pri~e, ona je u svojoj nagra|enoj pri~i efektno sprovela narativni luk tvore}i u wegovom jezi~ki sa`etom volumenu

zanimqivi kola` fragmenata o sebi, se}awu i putovawu kroz melanholi~ne i nostalgi~ne obzore uspomena, pam}ewa i se}awa rekao je, izme|u ostalog, Zoran M. Mandi}. Prema re~ima kwièvnika Zlatka Vasi}a, glavnog organizatora ovog tradicionalnog literarnog konkursa, pristigle su ukupno 103 pri~e iz Srbije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Nema~ke, Danske i ê{ke. Ovu nagradu je 2010. godine ustanovio Kulturni centar Apatin, a dodequje je za kratku kri~u, kao svojevrsni oma` poznatom srpskom pripoveda~u Miodragu Borisavqevi}u, koji je dobar deo svog ìvota proveo u ovoj op{tini. N. R.

osle velikih poplava, â~ak je prvi grad koji je od Zavoda za uxbenike dobio kwige na poklon. Kapitalna dela srpske kwièvnosti, istorije i nauke, pro{log ~etvrtka, gradona~elniku â~ka Vojislavu Ili}u uru~io je Dragoqub Koj~i}, direktor Zavoda. Poklon je namewen Gradskoj i {kolskim bibliotekama. - Do{li smo da podrìmo â~ane i gradsku vlast donacijom kwiga. Mo`da su im u ovom trenutku potrebniji kamioni i cement, ali u ~itavoj srpskoj istoriji duhovnost nam je bila najboqa i najbrà uteha koja pokazuje da se

ìvot nastavqa. Neka i ove kwige budu simbol ìvota koji }e trajati, a koliko se da primetiti, samo petnaestak dana posle poplava, qudi su se ovde vratili svakodnevici. â~ak vidimo i kao grad velikog akademskog potencijala i nadamo se da }e ubrzo postati univerzitetski centar - rekao je je Dragoqub Koj~i}. Kako se na{alio, doneli su “pet metara kwiga”. Ustvari, ako bude ~italaca, doneli su dovoqno kwiga za svaku ustanovu kojoj su namewene. - Dobi}e ih Gradska biblioteka, {kola u Preqini, koja je pretrpela o{te}ewa od poplava, Preqinskoj Balugi, Kowevi}ima,

Rakovi, Sokoli}ima. Nadamo se da je ovo po~etak jednog divnog prijateqstva sa Zavodom za uxbenike. Uskoro bi trebalo da po~ne izgradwa nove biblioteke u â~ku i nabavqa}emo nove kwige - najavquje gradona~elnik â~ka. Kako su gosti iz Beograda â~ak i okolinu posetili prvi put od poplava, pohvalili su dosada{wu sanaciju {tete. - Gra|ani i Vlada su se dobro sna{li, kao i lokalna vlast u â~ku. Iz perspektive putnika, ne vidimo da su ostale te{ke posledice. [to je najva`nije, ovde nisu qudi stradali napomenuo je Koj~i}. Z. J.

ro{le subote, 7. juna, 11. No} muzeja otvorila je vrata ustanova kulture u 43 grada {irom zemqe, po{to je prvobitni datum, otkazan zbog poplava koje su polovinom maja zadesile Srbiju. Ustanove kulture i drugi javni prostori bili su otvoreni od 18 ~asova do dva sata posle pono}i. Za sve posetioce ovogodi{we No}i muzeja u ^a~ku vrata su otvorili Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}”, Galerija “Risim”, Narodni muzej, Istorijski arhiv, Dom kulture i Kafe galerija “@uta ku}a”. Program je obuhvatao devet izlo`bi, ~etiri de~je radionice, nekoliko filmskih i pozori{nih doga|aja.

DOBRO POSE]ENA NO] MUZEJA U ^A^KU

UMETNOST I HUMANOST

izlo`be “Lovci na blago”, organizovana je i radionica - prona|ite, pove`ite, slo`ite, crtajte. Izlo`ba “Lovci na blago” predstavqa slike iz galerijskih zbirki kori{}ene u igrama prezentovanim u istoimenoj slikovnici. Deca su na licu mesta re{avala zadatke iz slikovnice i dopunske, odnosno pronalazili elemente sa nekih slika skrivene na drugim slikama; pronalazili kojoj

Goran ]e}ez, samouki umetnik

Mnogi qubiteqi umetnosti uìvali su u svojim omiqenim ustanovama kulture, a mogli su da vide ve} otvorene izlo`be, kao i nove sadràje prilago|ene trenutnoj situaciji. Koordinator manifestacije u â~ku bila je UG “Nade`da Petrovi}”, a prijateq No}i muzeja â~anska banka. Novac prikupqen prodajom ulaznica bi}e upla}en Crvenom krstu â~ak za ugroène u poplavama.

MISTERIJA DO@IVQAJA U Domu kulture ~a~anska publika je mogla da vidi ve} otvorene, izlo`bu grafika Aleksandra Jevti}a i 18. Prole}ni anale: Extra large, tradicionalnu izlo`bu koja je predstavila 12 umetnika. U izboru selektora Vesne Todorovi}, u~esnici ovogodi{weg anala su: Qiqana Stojanovi}, Ranka Lu~i} Jankovi}, Velizar Krsti}, Nata{a Budimlija, Slobodan Roksandi}, Mladen \urovi}, Jovanka Uli}, Aleksandra Grbovi}, Dejana Vu~i}evi}, Ranka Radovanovi}, Biqana Vukovi} i Bojan Ota{evi}. U maloj sali ove ustanove kulture, u`ivali su qubiteqi animacije u nagra|enim filmovima sa Me|unarodnog festivala “Animanima 2013”. U UG “Nade`da Petrovi}”, pored ve} otvorene

KULTURA

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

sim i okameweni preci”, a u okviru filmskog festivala “Slobodna zona”, tako|e u ovom prostoru, na programu je bio ubedqivi pobednik beogradskog festivala po glasovima publike, film “The Lunchbox”, indijskog rediteqa Rite{a Batre. Ostvarewe u kome mala zabuna oko kutija za hranu izaziva veliko ~udo koje dovodi do iznenadnog prijateqstva i qubavi izme|u dvoje potpunih

Dom kulture

Narodni muzej

slici pripada neki uve}ani detaq; izvla~ili kartone sa detaqima slika i nalazili ih na slikama; na kompjuteru slagali pazle na kojima su slike sa izlo`be. Radionica je bila namewena deci uzrasta od pet do 10 godina. U dvori{tu ove Galerije bili su izloèni radovi radionice, koja pripada projektu “Galerija u {kolama, {kole u Galeriji”, u kojoj su u~estvovali u~enici svih onovnih {kola sa teritorije Grada â~ka i wihovi nastavnici. U~enici su, uz stru~no vo|ewe nastavnika, osmislili re{ewa za oslikavawe stolica. Najboqi radovi su realizovani i bili su izloèni u No}i muzeja. Projekat je podràn od Ministarstva kulture, a autor je Dragana Boòvi}, vi{i kustos. U Galeriji “Risim” â~ani su mogli da pogledaju ve} otvorenu izlo`bu “Ri-

stranaca. U suterenu Galerije publika je mogla da vidi i izlo`bu radova Gorana ]e}eza, pod nazivom “Tries - misterija do`ivqaja”, kao i demonstraciju drvorezbarskog ume}a. “U verovawima drevnih civilizacija i kultura unutar {uma nastawena su bo`anstva i pri~e mitolo{kih predawa. U uop{tenom smislu, drvo simbolizuje vezu izme|u dva sveta, doweg i

gorweg, pri ~emu raste iz zemqe (kao i sam ~ovek) i raste ka nebu, ka vi{wem svetu”. Goran ]e}ez pripada onim samoukim umetnicima koji svoj rad posve}uju prirodi drveta, uprkos odsustvu prirodnih materijala u savremenoj umetni~koj produkciji.

LICE NA[EG SVETA U Me|uop{tinskom istorijskom arhivu qubi-

pozori{ta u Beogradu. U izvo|ewu teatra “Estet” i reìji Ba}ka Bukumirovi}a komad je u â~ku izveden 2010. godine za jubilej Tehni~kog fakulteta, a zatim na vi{e scena u Srbiji i u vi{e gradova na turneji po Hrvatskoj. U Galeriji Narodnog muzeja posetioci su mogli da uìvaju u izlo`bi radova 31. De~jeg majskog salona, pod nazivom “Maska lice na{eg sveta”. Izloè-

Istorijski arhiv

Konak gospodara Jovana Obrenovi}a

UG „Nade`da Petrovi}“

Deo iz pozori{nog komada „Tesla ili prilago|avawe an|ela“

teqi kulture su mogli da vide “Portrete kraqice Marije i knegiwe Olge Kara|or|evi}”, izlo`bu fotografija i dokumenata. Gostuju}a postavka Arhiva Jugoslavije posve}ena je `enama koje su u dinastiju Kara|or|evi} i me|u na{ narod do{le sa evropskih dvorova - kraqica Marija iz Rumunije, dinastije Hoencolern, a knegiwa Olga iz gr~ke kraqevske porodice, koja je danskog porekla. Fotografije i dokumenti iz fonda “Dvor Kraqevine Jugoslavije” predstavqaju zanimqive detaqe iz wihovih `ivota, dijademe, nakit, porodi~na stabla i humanitarni rad kojim su se bavile. U podrumu Arhiva izveden je deo iz pozori{nog komada Stevana Pe{i}a, “Tesla ili prilago|avawe an|ela”. Ovaj dramski tekst, objavqen u listu “Gradac”, prvi put je izveden u produkciji Narodnog

ni su radovi u~enika od petog do osmog razreda osnovnih {kola iz â~ka, Lu~ana i Gorweg Milanovca. Deca su ma{tovito, u raznim likovnim tehnikama, slikala, crtala, pravila i prikazala maske. U prostoru ove ustanove kulture, uz podr{ku Po{te, odràna je radionica “Pi{em ovo pismo”. Posetioci su mogli da napi{u i po{aqu pismo. Na panoima su bila izloèna privatna pisma, sa~uvana od zaborava, i pisma u~enika. Organizator radionice bila je O[ “Filip Filipovi}”. U Konaku gospodara Jovana Obrenovi}a, â~ani su mogli da pogledaju stalnu postavku Narodnog muzeja, koja se prezentuje kroz tri celine - “â~anski kraj od praistorije do kraja sredewg veka”, “Ov~arsko-kablarski manastiri i crkve ~a~anskog kraja” i “â~anski kraj u ustancima i ratovima 1804-1941”. Putem artefakata predstavqena je istorija na{eg grada i okoline, od praistorije do sredine 20. veka. U saradwi sa Foto-kino klubom â~ak, u prostorijama Kafe galerije “@uta ku}a”, redovno se organizuju izlo`be fotografija. Ovoga puta, u No}i muzeja, uz svoje omiqeno pi}e, gosti su mogli da uìvaju i u fotominijaturama ~a~anskih autora. N. R.

SAOBRA]AJ

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

MOTORCIKLI U SAOBRA]AJU

OBRATITE PA@WU NA JEDNO SVETLO - apeluju voza~i motora

ao najugro`eniji u~esnici u saobra}aju, pe{aci i voza~i dvoto~ka{a ~esto stardaju u nezgodama. Nekada su wihove gre{ke uzrok te`ih posledica, ali ne i uvek. Ono {to iskusne voza~e motora posebno iritira su predrasude neupu}enih o wima i wihovoj vo`wi na putevima. Uglavnom ih qudi vide kao najodgovornije za saobra}ajne nezgode.

- Vozim motor skoro 30 godina. Za to vreme sam imao nekoliko nezgoda, {to zbog mladosti i ludosti, ali i zato {to nisam na vreme uo~io bahatog voza~a automobila. Da je mawe bahatih za volanom, odgovorno tvrdim, ne bi bilo tolikog stradawa motorciklista. Na odgovornost mo`emo sve da prozovemo, dr`avu zato {to na mnogim putevima nema adekvatne signalizacije, voza-

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

TRI LICA POVRE\ENA KOD UGRINOVACA Pro{log petka na magistaralnom putu u Ugrinovcima, kod Gorweg Milanovca, dogodila se saobra}ajna nezgoda u kojoj su tri lica povre|ena.U sudaru dva teretna motorna vozila povre}ena su oba voza~a, M. V. (1989) iz Uìca i P. D. (1985) iz Kikinde, kao i suvoza~ M. V. (1963) iz Novog Kwaèvca. Uvi|aj je obavila zamenik osnovnog javnog tuìoca u â~ku u prisustvu policijskih slu`benika PU â~ak. Saobra}aj je na ovoj deonici bio u prekidu od 5,15 do 8,45 ~asova.

POGINULA DEVOJKA Pro{le subote u saobra}ajnoj nezgodi na magistarlnom putu u Pakovra}u ìvot je izgubila jedna osoba, dok je druga zadobila te{ke povrede. Kako je navedeno u saop{tewu Policijske uprave â~ak, ~etrdesetogodi{wi mu{karac koji je upravqao motocikom, prilikom preticawa kolone vozila, izgubio je kontrolu i izleteo sa kolovoza. On i devojka koja je bila suvoza~ preba~eni su u ~a~ansku Bolnicu. Dvadesetdvogodi{wa devojka je podlegla povredama, dok je mu{karac zadràn sa te{kim telesnim povredama. Uvi|aj je obavila zamenik osnovnog javnog tuìoca u prisustvu slu`benika PU â~ak.

NAJUGRO@ENIJI MLADI

~e koji ne uva`avaju prvenstvo prolaza, zato {to na na{im drumovima nema saobra}ajne kulture i znawa, jer retko ko obra}a pa`wu na jedno svetlo... Propise za voza~e pi{u qudi koji nikada nisu seli ni za skuter, a kamo li za neku ja~u ma{inu. Diskutabilna je obuka mnogih voza~a. Ube|en sam da u brojnim auto {kolama budu}i voza~i ne steknu dovoqno znawa i ve{tina. Ne smemo da zaboravimo i da mnogi stariji qudi voze, iako niti vide, niti ~uju dobro. Onaj ko

im produàva dozvole ~ini im medve|u uslugu - kaè bajker Nedeqko Bo{wak. On napomiwe i da motorcikli imaju pet puta brì zaustavni put, nego automobili: - Ako idemo 80 ili 100 kilomeatra na sat, brè stanemo nego vozila. Nemogu}e da samo motorxije idu brzo, a oni {to voze novije automobile? Garantujem vam i da je mnogo mawe alkoholisanih motorxija u saobra}aju, za razliku od voza~a automobila. Nama je mnogo lak{e i da izbeg-

Analize Agencije za bezbednost saobra}aja pokazuju da su naj~e{} uzroci saobra}ajnih nezgoda u kojima stardaju motorciklisti i drugi voza~i dvoto~ka{a neprilago|ena brzina, nepropisno preticawe, obilaèwe kolone vozila, neustupawe prvenstva prolaza, vo`wa u alkoholisanom stawu. U velikoj meri na tragi~ne posledice uti~e neno{ewe za{titnih kaciga. Analize Agencije pokazuju i da na putevima najvi{e stradaju mladi, ne stariji od 30 godina, ~ak i maloletnici. - Agencija za bezbednost saobra}aja ovih dana usmerava svoje akcije u ciqu stvarawa bezbednijih uslova za voza~e motora i ostale dvoto~ka{e i apeluje na sve u~esnike u saobra}aju da ne ulaze u rizi~ne situacije. Iako je prema preliminarnim podacima, broj nastardalih u 2013. mawi nego pro{le godine, oprez ne sme da popusti i po{tovawe propisa u saobra}aju spasi}e mnoge qudske ìvote - podse}aju nadle`ni u Agenciji za bezbednost saobra}aja. nemo brojne prepreke na putu. Osim predrasuda, motorxije napomiwu i da se nose sa te{kim nametima dràve. Papreno pla}aju registraciju, oprema i gume su skupqi nego za kamione. - Najpodlo`niji smo za pla}awe kazni u saobra}aju. Naravno, ne smatram da smo savr{eni i bezgre{ni. Ono {to nam je potrebno, izgleda najteè }emo dobiti, podjednaku odgovornost svih u~esnika u saobra}aju. Ono {to nas odvaja od drugih je i {to svaku gre{ku moèmo da platimo glavom - kaè Bo{wak. Z. J.

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

MARKETING

III5

MATURA

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

MATURA

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

IV2

IV5

Maturanti Tehni~ka {kole

III6

IV3

IV1

IV4

IV6

marketing 032/342-276

MATURE

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

TV PROGRAM

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

LU^ANI

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

OBELE@EN DAN OP[TINE LU^ANI - 10. JUN

UMESTO NOVIH INVESTICIJA, - Povodom Dana op{tine, polo`eni venaci na spomenik poginulih boraca u Rtarskom boju. - Na sve~anoj sednici SO Lu~ani uru~ena presti`na op{tinska priznawa za 2014. godinu. Zvawe po~asnog gra|anina op{tine Lu~ani pripalo je dr Nataliji Milovan~evi}, specijalisti radiologije, iz Beograda. Poveqa “10. jun” dodeqena penzioneru Adamu Ikodinovi}u, koji je zave{tao svoj stan od 49 kvadrata u Beogradu De~jem vrti}u “Bambi” u Gu~i

an op{tine Lu~ani, 10. jun, obeleàva se u znak se}awa na najzna~ajniji istorijski doga|aj u Draga~evu u vreme Drugog srpskog ustanka pod vo|stvom Milo{a Obrenovi}a, koji se zbio u Rtarima 1815. godine, kada su do nogu potu~eni Turci prilikom povla~ewa iz â~ka. Ovogodi{wa proslava Dana lokalne samouprave organizovana je mnogo skromnije nego ina~e, budu}i da je podru~je Draga~eva pretrpelo velike {tete u aprilskim i majskim poplavama. Sednici Skup{tine op{tine, odrànoj u Domu kulture u Lu~anima prethodila je ceremonija polagawa lovorovih venaca na spomen obele`je poginulim Draga~evcima u Rtarima. Sve~anoj sednici, uprili~enoj povodom Dana op{tine, prisustvovali su na~elnik Moravi~kog

okruga Darko Domanovi}, predstavnici susednih lokalnik samouprava - zamenik gradona~elnika ^a~ka Radenko Lukovi}, predsednik Skup{tine grada ^a~ka Veqko Negovanovi}, predsednik op{tine Ivawica Milomir Zori}, zamenik predsednika op{tine Ariqe Branko Vukajlovi}, direktori javnih preduze}a, odbornici SO, pripadnici medija i brojni drugi gosti. Re~i dobrodo{lice prisutnima su uputili Dragan [u{i}, predsednik Skup{tine op{tine, i Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, sumiraju}i rezultate rada lokalne samouprave u proteklih godinu dana. - Deseti jun je praznik op{tine Lu~ani, posve}en boju u Rtarima, daleke 1815. godine, kada su kona~no proterani Turci iz Draga~eva, a u~esnici tog boja su se zauvek upisali u istori-

ju ovog kraja. U ovom sazivu, Skup{tina op{tine Lu~ani kontinuirano radi ve} pune dve godine. U tom periodu, na vi{e od 20 skup{tinskih zasedawa, odbornici su doneli niz veoma va`nih odluka, bitnih za razvoj op{tine, ali i za boqi kvalitet ìvota svih gra|ana koji u woj ìve. U proteklom periodu nismo zaduìvali buxet op{tine, a nasle|ene dugove smo uredno vra}ali i zaduèwe sveli na jednu razumnu meru, tako da ono trenutno iznosi oko milion evra - istako je predsednik SO Dragan [u{i}, posebno nagla{avaju}i da je op{tinsko rukovodstvo planiralo da ostatak godine posveti zavr{avawu zapo~etih investicija. Na àlost, podru~je Draga~eva su zadesile elementarne nepogode, pri~iwavaju}i ogromne {tete, koje se mere stotinama miliona dinara, na brojnim stambenim, poslovnim i drugim objektima, saobra}ajnoj infrastrukturi i poqoprivrednim povr{inama. Vanredna situacija je usporila neke investicije lokalne samouprave, ali je i ubrzala neke druge aktivnosti u èqenom pravcu, naglasio je [u{i}. Kako je istakao predsednik op{tine Sretenovi}, Lu~ani su lokalna samouprava sa skromnim buxetom, koji je u 2013. godini ostvaren u iznosu od 520 miliona dinara. Najve}i udeo u buxetu su imala sredstva Re-

SE]AWE NA PALE BORCE RTARSKOG BOJA U znak se}awa na najzna~ajniji istorijski doga|aj u Draga~evu, koji se zbio u Rtarima u vreme Drugog srpskog ustanka pod vo|stvom Milo{a Obrenovi}a, predstavnici lokalne samouprave, Mesne zajednice, Op{tinskog odbora SUBNOR-a i Moravi~kog okruga polo`ili su lovorove vence i cve}e na spomenik palim borcima Rtarskog boja, koji su svoje `ivote `rtvovali za slobodu.

publike i to u iznosu od 170 miliona dinara. Od poreza na zarade u buxet se slilo 160 miliona. Rashodovna strana pro{logodi{weg buxeta pokazuje da je za oblast socijalne za{tite Op{tina izdvojila, preko Centra za socijalni rad i Crvenog krsta i raznih udruèwa gra|ana, 27,1, dok su izdvajawa za zdravstvo iznosila 7,9 miliona dinara. Za osnovno i sredwe obrazovawe obezbe|eno je 89,5 , pred{kolske ustanove 43,2 i ustanove kulture, sporta i turisti~ku delatnost 49 miliona dinara. Za podsticaje poqoprivredi uloèno je 11, 8 miliona. Za realizaciju programa aktivnosti javnih preduze}a “Direkcija” i “Komunalac”, zatim za”Rzav” Ariqe i Regionalnu deponiju “Duboko” Uìce, kao i op{tinski program “Rzav”, izdvojeno je 125 miliona dinara buxetskih sredstava. Javni dug Op{tine ispla}en je u visini od 22, 2 miliona dinara. Sretenovi} je posebno naglasio da je u protekle dve godine mandata ove op-

{tinske vlasti iz buxeta ispla}eno oko milion evra na ime duga lokalne samouprave, koji je nastao ranijih godina, a odnosio se na nepla}ene fakture i kredite kod banaka. Kreditno zaduèwe, koje je odobrilo prethodno rukovodstvo op{tine, iznosilo je oko dva miliona evra. Sada je taj dug prepolovqen, a rokovi otplate isti~u 2016. i 2018. godine. - Obi~no se praktikuje da se Dan op{tine obeleì otvarawem nekog novog objekta ili deonice asvaltiranog puta, ali je o~igledno da na{a skromna sredstva buxeta i veliki broj wegovih direktnih i indirektnih korisnika nisu dali {ansu rukovodstvu op{tine da se danas ponosi nekom novom investicijom. Kad se na sve dodaju i kreditne obaveze koje smo nasledili - situacija je sasvim jasna. @eleli smo da iz buxeta za 2014. godinu zna~ajan deo sredstava uloìmo u infrastrukturu. Posledice koje su za sobom ostavile elementarne nepogode bitno }e uticati na

sve {to smo planirali u ovoj godini. [tete na stambenim objektima, infrastrukturi i u poqoprivredi su katastrofalne i prema preliminarnim procenama iznose vi{e od 170 miliona dinara - rekao je Sretenovi}, preciziraju}i da u pomenuti iznos nisu u{li podaci iz privrede, koja je tako|e bila na meti poplava. U preduze}u “Milan Blagojevi} - Namenska” {teta je procewena na 53 miliona dinara, dok u ostalim firmama komisije jo{ uvek procewuju o{te}ewa. Ni proizvodni proces u ve}ini o{te}enih preduze}a jo{ uvek nije zasnovan. Prevashodan zadatak op{tine Lu~ani je da, u saradwi sa svim nadle`nim institucijama i organima u dràvi, bez odlagawa preduzme sve mere da se poraàvaju}a slika aprilskih i majskih poplava ne ponovi, naglasio je Sretenovi}. Sve~anoj atmosferi sve~ane sednice pruìo je svoj doprinos i crkveno-varo{ki hor “Sveti Sava” iz Lu~ana svojim sjajnim nastupom.

LU^ANI

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

OBELE@EN DAN OP[TINE LU^ANI - 10. JUN

SANACIJA POSLEDICA POPLAVE

Dobitnici op{tinskih priznawa za 2014. godinu

URUÊNA PRESTI@NA OP[TINSKA PRIZNAWA Povodom Dana op{tine, zaslu`nim pojedincima, ustanovama i institucijama uru~ena su op{tinska priznawa za ostvaren doprinos u radu lokalne samouprave. Zvawe po~asnog gra|anina op{tine Lu~ani pripalo je dr Nataliji Milovan~evi}, specijalisti radiologije, iz Beograda, za posebno angaòvawe u pruàwu medicinske pomo}i gra|anima Draga~eva, za o~uvanu qudsku toplinu u najteìm situacijama, koja deluje boqe od stru~ne pomo}i. Natalija Milovan~e-

vi} je ro|ena u Lu~anima, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Nakon zavr{etka Gimnazije, upisala je Medicinski fakultet, na kome je diplomirala u rekordnom roku. Zaposlena je kao radiolog na Institutu za onkologiju i radiologiju Klini~kog centra u Beogradu. Poveqa “10. jun”, najvi{e op{tinsko priznawe, dodeqena je penzioneru Adamu Ikodinovi}u, koji je zave{tao svoj stan u Beogradu De~jem vrti}u “Bambi” u Gu~i, kako bi pomogao budu}e nara{taje u mestu iz koga je ponikao. “Svojim gestom ostavio je neizbrisiv trag na poqu humanosti. Za skoro pola veka postojawa

vrti}a u lu~anskoj Op{tini, ne pamti se delo poput zave{tawa stana pred{kolskoj ustanovi i nesebi~an gest ovog Draga~evca potvr|uje da materijalne vrednosti pojedinaca ne moraju zna~iti i li~nu sre}u i da je zadovoqstvo ~oveka daleko ve}e u darivawu”, re~eno je u obrazlo`ewu prilikom uru~ivawa nagrade.

Plaketa “10. jun” uru~ena je Dmitru Muju Stevanovi}u, ugostitequ iz Kaone, za izuzetan doprinos u razvoju sela i samopregoran rad u svim oblastima `ivota i rada. Plaketu je dobio i fudbalski klub “Vrelo” iz Gorwe Kravarice za 40 godina postojawa i okupqawa omladine sa seoskog podru~ja. Kroz ovaj fudbalski klub od osnivawa do da-

na{wih dana pro{lo je vi{e od 200 igra~a. Plaketa “10. jun” pripala je ove godine i sestrinstvu manastira “Sretewe”. Priznawe “10. jun” dobili su: preduze}e “Tehnodrvo” iz Gora~i}a za postignute rezultate u tehnologiji prerade drveta, asortiman i dizajn proizvoda, zapo{qavawe radnika i o~uvawe `ivotne sredine, KUD “Srpska {ajka~a” iz Puhova za za o~uvawe tradicije i negovawe izvornog narodnog stvarala{tva, za postignute rezultate u oblasti ratarstva i sto~arstva poqoprivredniku Mirko Suruxi} iz Gora~i}a, Savatije Stojanovi} iz Dqina, za dugogodi{we izuzetno anga`ovawe, po`rtvovanost i samopregoran rad u svim oblastima

ìvota, rada i razvoja MZ Dqin i Miroslav Lazovi} iz Lu~ana za dugogodi{we angaòvawe, po`rtvovawe i samopregoran rad u oblasti Civilne za{tite u op{tini Lu~ani. U ime svih dobitnika priznawa, nadle`nima u op{tinskoj upravi, a i u svoje li~no ime, zahvalio je direktor preduze}a “Tehnodrvo” iz Gora~i}a Sre}ko Popovi}. On je naglasio da im je svima ~ast {to su se uvrstili na listu dobitnika presti`nih op{tinskih priznawa. Poèleo je privrednicima Draga~eva da u narednom periodu postiù jo{ boqe rezultate, osvajaju nove tehnologije i zapo{qavaju nove radnike, {to }e imati pozitivan uticaj na daqi razvitak draga~evskog kraja. V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

SAOP[TEWE IZ OP[TINSKE KOMUNALNE INSPEKCIJE POVODOM NEDAVNE POJAVE CRVENE BOJE U DESPOTOVICI

INSPEKCIJSKI POSTUPAK JO[ UVEK U TOKU ve dok se ne okon~a u potpunosti postupak Op{tinske komunalne inspekcije i ne sa~ini zvani~an izve{taj, ne moè se definitivno tvrditi zbog ~ega je krajem pro{le nedeqe reka Despotovica promenila boju u crveno, re~eno je u saop{tewu koje je u redakciju “â~anskog glasa” stiglo iz gorwomilanova~kog op{tinskog inspekcijkog odeqewa. Pre komunalne inspekcije, na teren su iza{li inspektor za za{titu ìvotne sredine Radica Mari} i republi~ki vodni inspektor @ivorad Bogosavqevi}, koji su obavili kontrolu svih ulivnih {ahti u glavni kolektor u industrijskoj zoni i tom prilikom nisu na|eni tragovi crvene boje koja se pojavila u Despotovici. U me|uvremenu, angaòvana je i Agencija za za{titu ìvotne sredine, ~ija je ekipa iza{la na teren radi uzorkovawa otpadnih voda. Obave{tewe o pojavi crvene boje u Despotovici prosle|eno je i vodnoj inspekciji. Do dolaska inspektora za za{titu ìvotne sredine, voda na ispustu se izbistrila i uz konsultaciju sa ekipom Agencije za za{titu ìvotne sredine uzorkovawe otpadne vode na ispustu je odloèno. Prema izjavi predstavnika Javnog komunalnog preduze}a, ispust na kom

se pojavila obojena voda je sastavni deo ki{ne kanalizacije. Do pojave obojene vode je do{lo zbog ~estog zagu{ewa fekalne kanalizacije iz individualnih stambenih objekata u deset doma}instava prouzrokovanog slegawem terena u Ulici Mi{e Lazi}a, gde je ura|en “baj pas” na ki{nu

{tu na navedenoj adresi najverovatnije pravi behaton, a tragovi boje bili su vidqivi u dvori{tu i oko {ahte. Prema izjavi inspektora, pretpostavqa se da crvena boja na ispustu poti~e upravo iz {ahte u tom dvori{tu, {to je konstatovano i u zapisniku.

FILMSKI REPERTOAR Francuski filmski karavan - ciklus “Iz `enskog ugla”

kanalizaciju. U pomenutoj ulici nema registrovanih privrednih subjekata, a obilaskom terena i kontrolom {ahti u Ulici heroja Lukovi}a br. 14, koja je u neposrednoj blizini te lokacije, utvr|eno je da se u dvori-

Inspekcija i daqe sprovodi postupak, kako bi se sa precizno{}u utvrdili uzroci ovog zaga|ewa, a nakon toga }e delovati u skladu sa svojim ovla{}ewima. V. S.

[KOLAMA SPECIJALNE ZAHVALNICE o~uvawa `ivotne sredine razvija i unapre|uje wihova ekolo{ka svest, {to predstavqa dobar primer i ostalim gra|anima ovog podru~ja da se boqe staraju o svojoj okolini. Svi su se, tako|e, saglasili sa predlogom da se masovna akcija ure|ewa grada i okoline organizuje vi{e puta godi{we, a da {kole nastave svoj edukativni rad u ovoj

Ciklus: FMU i Gorwi Milanovac, koncert br. 4 FRANCUSKA MUZIKA ZA HARFU, FLAUTU I VIOLU Utorak, 17. jun, 19 sati, Gimnazija

Kulturni centar i Fakultet muzi~ke umetnosti u Beogradu u utorak, 17. juna, u sve~anoj sali Gimnazije organizuju koncert na temu „Francuska muzika za harfu, flautu i violu“. Na repertoaru Mine Marinkovi} (harfa), Aleksandra Jovana Krsti}a (flauta), i Rastka Popovi}a (viola) bi}e odabrana dela Fauree, Iberta, Joliveta, Debisija i Ravela Po~etak koncerta je u 19 sati.

GORWOMILANOV^ANI OBELE@ILI SVETSKI DAN ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

vetski Dan za{tite ìvotne sredine, koji se u celom svetu obeleàva svakog 5. juna, obeleèn je i u Gorwem Milanovcu kroz razne aktivnosti i kampawe, sa ciqem da se skrene pa`wa javnosti na brojne ekolo{ke probleme i potrebu o~uvawa ìvotne sredine. Tim povodom, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} uprili~io je prijem za direktore gorwomilanova~kih osnovnih i sredwih {kola, koji su organizovano sa svojim u~enicima u~estvovali i dali veliki

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA

doprinos u prole}noj akciji „Uredimo na{ grad i op{tinu Gorwi Milanovac. Aprilska akcija ure|ewa Gorweg Milanovca imala je 1.116 u~esnika iz 46 razli~itih organizacija, op{tinskih i dr`avnih organa, javnih preduze}a i ustanova, obrazovnih ustanova, saveta mesnih zajednica, udru`ewa gra|ana, NVO, Sportskog saveza, sportskih klubova i Op{tinske organizacije Crvenog krsta. Ukupno je u akciji sakupqeno 1.500 xakova otpada.

Francuski institut iz Beograda u saradwi sa Kulturnim centrom, u okviru Francuskog filmskog karavana, programa koji se realizuje pod pokroviteqstvom kompanije “Imlek”, do 16. juna predstavi}e ou sali Gimnazije filmove ciklusa “Iz ènskog ugla”. Posle filmova “Draga Pridans”, Rebeke Zlotovski, i “Sin duge”, Loren Levi, prikazanih ove sedmice, na ve~era{wem repertoaru je ostvarewe Alise Vinokur “Augustina”. Film Ane Novion “Sastanak u Kiruni” bi}e prikazan u ponedeqak 16. juna. Po~etak projekcija je u 19 sati, a ulaz je slobodan. Petak, 13. jun Film: Augustina (Augustine, Francuska, 2012, 102’) Reìja: Alis Vinokur Igraju: Vensan Lendon, Stefani Sokolinski, Kjara Mastrojani Pariz, zima 1885. godine... U jednoj bolnici, profesor [arko prou~ava misterioznu pacijentkiwu. Augustina, 19 godina, postaje wegovo omiqeno zamor~e, zvezda wegovih demonstracija hipnoze. Od predmeta prou~avawa, ona polako postaje predmet wegove èqe. « …izvanredna crno bela fotografija, èstoka tema iskazana svedenim lirizmom…misteriozno i originalno. » Positif Ponedeqak, 16. jun Film: Sastanak u Kiruni (Rendez-vous Kiruna, Francuska, [vedska, 2013, 97’) Reìja: Ana Novion Igraju: @an-Pjer Darousen, Anastasios Sulis, Klaes Ljungmark Renomirani arhitekta Ernest ìvi za svoj posao. Jednog dana dobija poziv od {vedske policije i nakon toga odlu~uje da ode na dugo putovawe do Kirune u Laponiji. Tamo bi trebalo da potvrdi identitet le{a osobe koju nikada nije upoznao, svog sina…. « Neobi~an road movie sa elemtima trilera koji nas postepeno uvodi u misterozan, zavodqiv i melanholi~an svet… » Paris Match Sreda, 18. jun, 19 sati, Gradski trg Zavr{ni koncert u~enika Muzi~ke {kole

Predsednik op{tine je zahvalio svim u~esnicima akcije. Predstavnicima {kola je uru~io zahvalnice. Prisutni na prijemu su konstatovali da se u~e{}em mladih u kcijama

oblasti, jer se upravo zahvaquju}i ovakvim aktivnostima Gorwi Milanovac svrstava me|u najure|enije gradove Srbije. V. S.

U~enici muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}” iz ^a~ka, odeqewe u Gorwem Milanovcu, u sredu, 18. juna na Trgu kneza Mihaila odr`a}e zavr{ni koncert. U slu~aju lo{ih vremenskih prilika, koncert }e biti organizovan u sve~anoj sali Gimnazije. Po~etak koncerta je u 19 sati

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

GORWI MILANOVAC

ODR@ANA SEDNICA SO GORWI MILANOVAC

BUXETSKI SUFICIT IZ PRO[LE GODINE DOBRO DO[AO! I

zve{taj o {tetama nastalim usled elementarne nepogode jednoglasno je usvojen na nedavno odrànoj sednici Skup{tine op{tine Gorwi Milanovac, kojoj je prisustvovalo 38 odbornika. Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} naveo je sve aktivnosti koje je Op{tinski {tab za krizne situacije sproveo od momenta progla{avawa vanredne situacije. Govorio je i o razmerama nastale {tete. Preliminarna procena ukupne {tete od elementarne nepogode na gorwomilanova~kom podru~ju iznosi vi{e od 287,7 miliona dinara. O{te}eni su: 141 objekat, 31 most, 155,5 kilometara lokalnih i nekategorisanih puteva i 827 hektara poqoprivrednog zemqi{ta, gde {teta iznosi 144,1 milion dinara. Mirkovi} je pohvalio pripadnike [taba za krizne situacije, sve institucije, javna preduze}a, ustanove i lokalno stanovni{tvo za nesebi~no angaòvawe i uspe{no ispuwavawe svih zadataka u kriti~nom periodu poplava. Zahvalio je prijateqskim stranim op{tinama, gorwomilanova~koj privredi, udruèwima i organizacijama, kao i mnogobrojnim pojedincima, koji su obezbedili pomo} za ugroèno podru~je. Odbornici su odlu~ili da na op{tinski namenski podra~un na ime donacija uplate po jedan svoj pau{al u dva dela. U nastavku sednice doneta je odluka o zavr{nom ra~unu op{tinskog buxeta za

pro{lu godinu. Buxetski suficit – neraspore|eni vi{ak prihoda i primawa u 2013. godini iznosi 165,7 miliona dinara. Ova sredstva su raspore|ena, pre svega, javnim preduze}ima za otklawawe posledica elementarne nepogode koja je zadesi-

ca poplave - op{tina Gorwi Milanovac ne}e biti prinu|ena da odustane od planiranih investicija za ovu godinu, naglasio je predsednik op{tine Mirkovi}. Na skup{tinskom zasedawu je usvojena i odluka o komunalnim delatnostima na

la gorwomilanova~ku teritoriju. Deo suficita bi}e opredeqen za kapitalne rashode, odnosno za nastavak zapo~etih investicija, prvenstveno Doma kulture, a tu su i inicijalna sredstva za novu industrijsku zonu. Zahvaquju}i ostvarenom suficitu, u uslovima kada je neophodno obezbediti sredstva za urgentnu sanaciju posledi-

teritoriji op{tine Gorwi Milanovac, koja zapravo predstavqa usagla{avawe sa Zakonom o komunalnim delatnostima. Odbornici su doneli odluku da se poqoprivrednicima koji su pretrpeli {tetu od elementarne nepogode ne napla}uje porez na imovinu, gra|avinsko, poqoprivredno i {umsko zemqi{te za 2014. godi-

NASTAVQENI RADOVI NA GLAVNOJ ULICI vih dana zapo~eta je rekonstrukcija preostalog dela glave ulice, od „plavog mosta“ do tenka. Prema re~ima predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a, ova deonica u du`ini od 1.300 metara bi}e zavr{ena do kraja ovog meseca. Vrednost investicije je 30 miliona dinara, a radove finansira javno preduze}e „Putevi Srbije“, kao vid nadoknade na ime o{te}ewa ulice, prouzrokovanih preusmeravawem saobra}aja. Po nalogu „Puteva Srbije“, radove na ovoj deonici izvodi „[trabag“ iz ^a~ka. U fazi asvaltirawa ove deonice ulice, saobra}aj }e biti obustavqen i preusmeren na alternativne pravce. Rok za zavr{etak radova je dvadeset dana i predsednik op{tine moli gra|ane da budu strpqivi dok se planirana rekonstrukcija glavne ulice ne zavr{i. Nakon zavr{enih radova na glavnoj ulici, bi}e zapo~eta i sanacija mosta na reci Despotovici, na obilaznici kod trgovinskog marketa „Idea“. V. S.

nu. Odluka se odnosi na poreske obveznike, koji ne vode poslovne kwige. Na sednici je usvojen i Lokalni akcioni plan zapo{qavawa, koji predvi|a tri mere - podr{ku za samozapo{qavawe, subvencije poslodavcima za otvarawe novih radnih mesta i stru~nu praksu. Za podsticawe zapo{qavawa, odnosno samozapo{qavawa, op{tina Gorwi Milanovac }e opredeliti milion dinara. [to se ti~e subvencija, koje su namewene poslodavcima za otvarawe novih radnih mesta, ispla}iva}e se 150.000 dinara po korisniku. Lokalna samouprava je za ovu meru obezbedila sredstva u ukupnom iznosu od ~etiri miliona dinara. Za stru~nu praksu lica sa evidencije gorwomilanova~ke Nacionalne slu`be zapo{qavawa, ali bez zasnivawa radnog odnosa, izdvojeno je 2.000.000 dinara. Odbornici su doneli re{ewe o pribavqawu zemqi{ta za potrebe gradwe osnovne {kole u Semedra`i, za koju su obezbe|ena namenska republi~ka sredstva, jer je {kolski objekat u ovom selu poru{en zbog gradwe auto-puta. Usvojene su i izmene i dopune programa poslovawa i finansijskih planova Javnog preduze}a za izgradwu, Javnog preduze}a za puteve i JKP „Gorwi Milanovac“, zbog dodatnih sredstva, koja su opredeqena ovim preduze}ima za otklawawe posledica elementarne nepogode, asfaltirawe lokalnih puteva i izgradwu vodovoda ka Rudniku. V. S.

RADE SAVI] PONOVO EVROPSKI PRVAK

PODIGAO 280 KILOGRAMA Predsednik Op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} uputio je srda~ne ~estitke Radu Savi}u na postignutom uspehu, po`elev{i mu da i u narednom periodu na ovako reprezentativan na~in predstavqa svoj rodni grad i na{u zemqu, na ~emu su mu zahvalni op{tina Gorwi Milanovac i svi Gorwomilanov~ani.

orwomilanov~anin Rade Savi} osvojio je zlatnu medaqu na evropskom prvenstvu u powerliftingu u kategoriji ben~pres i tako, po tre}i put za redom, osvojio titulu evropskog prvaka u GPC federaciji (Global Powerlifting Committee). Do ove titule stigao je podigav{i 280 kilograma. Evropsko prvenstvo je odr`ano u ^e{koj, u gradu Trutnovu. Na ovom prvenstvu nastupilo je 225 takmi~ara iz 20 zemaqa.

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

USPE[NO ORGANIZOVANA SPECIJALIZOVANA IZLO@BA EX YU GONI^A

MANIFESTACIJA ZA PAM]EWE Najlep{i mladi pas 2. specijalizovana izlo`ba EX YU goni~a u ^a~ku je srpski goni~ MUSA – LISKO Milana Vasiqevi}a iz Petnice kod Vaqeva, drugoplasiran je posavski goni~ CUNE, Radomira i Uro{a Nikoli}a iz Sir~e kod Kraqeva, a tre}i bosanski barak @UTI, Nikole \urovi}a iz Gorweg Milanovca.

a~ansko Kinolo{ko udruèwe “Dragan Radovi} – Xoni” sa uspehom je poloìlo novi ispit i dokazalo se kao odli~an organizator zna~ajnih manifestacija. Naime, u subotu, 7. juna, na odli~no ure|enim terenima Sportskog centra “Mladost” odràna je izlo`ba pasa goni~a, koji vode poreklo sa prostora biv{e Jugoslavije. Prijavqeno je stotinak pasa, ~iji su vlasnici bili uglavnom iz Srbije i zemaqa okruèwa, tako da je priredba imala me|unarodni karakter. Kinolo{ke sudije Novak Radulovi} iz Nik{i}a (Crna Gora) i Zoran Erki} iz Tr-

stenika imali su zaista teàk zadatak da odaberu najlep{e primerke u rasama srpski goni~, srpski trobojni goni~, crnogorski planinski goni~, posavski goni~, istarski goni~, bosanski o{trodlaki goni~ - barak, a posetioci su bili u prilici da vide i prili~no retku rasu kod nas, srpskog ùtog goni~a. Direktor izlo`be Miodrag Da~evi}, vo|a \or|e Radulovi} i sekretr Milan Kneèvi} vodili su ra~una o svim detaqima, tako da primedbi na sam tok manifestacije nije bilo, a brojni gosti sa strane su imali samo re~i hvale za ambijent i izvanred-

no pripremqene ringove. Posebno spektakularna bila je sama zavr{nica, takozvani BEST IN SHOW, gde su prezentovani najlep{i primerci pasa po razredima u svojim rasama. Podeqeno je mno{tvo pehara, a na samom kraju, sudijski `iri je odlu~io da za najlep{eg psa “specijalke” proglasi kuju AZRU, rase srpski goni~, vlasni{tvo Dragana i Milovana Ne{kovi}a iz Be~wa, drugo mesto pripalo je bosanskom o{trodlakom goni~u ASKO – BOBI Vidana Ni~i}a iz ^ajetine, a tre}i je bio posavski goni~ LISA, Dalibora Omi{evca iz Gorwe Oma{nice.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). (MO@E I ZAMENA ZA STAN) Telefon za informacije: 064/985-98-03

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

"VO]AR DRAGAÊVO" KOTRA@A U STEÂJU OGLA[AVA Izdavawe u zakup objekta: - stara hladwa~a povr{ine 2.277m2, kapaciteta oko 3.000 tona, u Kotraì za zamrzavawe, doradu i lagerovawe jagodi~astog i drugog vo}a. Zakup se izdaje po~ev od 25. 6. 2014. za period ne kra}i od {est meseci, u kome zakupac snosi tro{kove elektri~ne energije. Kao uslov za u~e{}e na oglasu zakupac treba da uplati depozit u iznosu od 20.000,00 dinara na ìro ra~un zakupodavca broj 355-3200319786-84 do 18. 6. 2014. Pismene ponude se dostavqaju do 18. juna na adresu "Vo}ar Draga~evo" Kotraà u ste~aju. Otvarawe ponuda i izbor najpovoqnijeg ponu|a~a izvr{i}e se 20. juna u 12 ~asova u prostorijama ste~ajnog du`nika u Kotraì. Pozivaju se ponu|a~i koji su ispunili uslove iz oglasa da prisustvuju otvarawu ponuda. Ponu|a~ima koji ne budu izabrani vrati}e se upla}eni depozit. Objekat se moè razgledati svakog dana od 12 do 14 ~asova uz prethodnu najavu slu`benom obezbe|ewu. Dodatna obave{tewa mogu se dobiti na telefon ste~ajnog upravnika 063/60-60-70

IVAWICA

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

KONKURS ZA PODR[KU @ENSKOM PREDUZETNI[TVU

OD 16. JUNA JEDNOSMERNO 10 ULICA

JAVNI POZIV OTVOREN DO 11. JULA

IZMEWEN RE@IM SAOBRA]AJA

acionalna agencija za regionalni razvoj raspisala je konkurs za program podr{ke ènskom preduzetni{tvu kroz dodelu finansijske pomo}i u ovoj godini. Wegov ciq je razvoj ènskog preduzetni{tva kroz uskla|ivawe poslovawa sa zahtevima me|unarodnih standarda poslovawa, unapre|ivawe poslovnih procesa, proizvoda i usluga i ja~awe qudskih resursa. Ukupna raspoloìva sredstva za realizaciju programa iznose 7.000.000 dinara, a najve}i pojedina~ni iznos je od 50.000 do 300.000 dinara. Javni poziv bi}e otvoren do 11. jula ove godine. Pravo na dodelu sredstava imaju mikro, mala i sredwa preduze}a u upravi i vlasni{tvu èna, ~ija je prete`na delatnost proizvodwa ili pruàwe usluga. Pored toga, uslov je da su ve}inski u doma}em privatnom vlasni{tvu, uz u~e{}e èna preko 25 odsto, i

da èna istovremeno upravqa poslovawem privrednog dru{tva, odnosno da je èna osniva~ preduzetni~ke radwe. Preduze}e treba da bude osnovano najkasnije 31. maja 2012. godine, da je uspe{no poslovalo prethodne dve godine, kao i da je krajem 2013. zapo{qavalo minimum dva lica na neodre|eno vreme. Tako|e, potrebno je da je preduze}e koje konkuri{e izmirilo obaveze po osnovu poreza i doprinosa i da u ovoj godini nije koristilo podsticajna sredstva Nacionalne agencije i drugih dràvnih institucija. Sredstva se ne mogu koristiti za programe koji se realizuju u vojnoj i duvanskoj industriji, trgovini, primarnoj poqoprivredi, finansijskom sektoru i organizaciji igara na sre}u i lutrija. Program se odnosi na sufinansirawe tro{kova za: implementaciju standarda, sertifikaciju, resertifikaciju, zatim za

poboq{awe postoje}ih i razvoj novih tehnolo{kih procesa, usluga, proizvoda i wihovo testirawe, dizajn i izradu veb sajta, kao i edukaciju zaposlenih i menaxmenta kroz specijalizovane obuke. Nacionalna agencija }e refundirati do 75 odsto ukupnog iznosa opravdanih tro{kova projekta bez PDV-a. Programom se finansiraju aktivnosti zapo~ete u ovoj godini, a koje nisu zavr{ene do trenutka objavqivawa konkursa. Nacionalna agencija }e o rezultatima konkursa obavestiti u~esnike u roku od 45 dana od wegovog zavr{etka. Program, uputstvo, pravila za ocewivawe, prijava i drugi prate}i obrasci dostupni su na elektronskim stranama Nacionalne agencije za regionalni razvoj, na adresi www.narr.gov.rs i u {tampanom obliku u akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama.

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe

deset ulica na {irem gradskom podru~ju, od Doma zdravqa pa do [PIK-a, od ponedeqka, 16. juna, vaì}e izmewen reìm saobra}aja. Na osnovu skup{tinske odluke usvojene pro{log leta one }e postati jednosmerne, ~ime }e se omogu}iti brì i bezbedniji saobra}aj. Na taj na~in delimi~no }e biti re{en i veliki problem nedostatka mesta za parkirawe, obja{wava saobra}ajni inspektor Jelena Jovanovi}. Inspektorka nagla{ava da ovo nije privremena odluka, ve} da }e ove ulice ostati jednosmerne. - Jednosmerne ulice su uvek prakti~nije. Konfiguracija terena i karakteristike ulica, koje postaju jednosmerne nisu prethodno ispuwavale kriterijume dvosmernih ulica. Saobra}aj }e biti bezbedniji, naro~ito za kretawe dece, bi}e preglednije krivine, a brzina prilago|enija. Policija }e kontrolisati ove ulice, a saobra}aj }e boqe funkcionisati - rekla je Jovanovi}eva. Ona je dodala da se izmenom saobra}aja u ovim ulicama ne}e usporiti kretawe vozila. - Pro{le godine uradili smo elaborat regulisawa saobra}aja gradskog podru~ja na{e op{tine koji je bio na javnom uvidu dva meseca. Za to vreme gra|ani su izneli nekoliko primedbi na koje smo odgovorili pisanim putem. Nakon {to je ovaj elaborat usvojen, ura|en je i glavni projekat saobra}ajne signalizacije, pa je u proteklih mesec dana izmewena saobra}ajna signalizacija i prilago|ena projektu podsetila je Jovanovi}eva. Pro{le godine je ura|en i projekat parkirawa na gradskom podru~ju. Na jednom delu tih ulica bi}e obeleèna mesta za parkirawe, koja se u pomenutim ulica-

ZA JUNSKU NAGRADU SEDAM PREDLO@ENIH

URU^EWE NAGRADA NA DAN OP[TINE avet za kadrovska, administrativna i mandatna pitawa predlo`ila je Skup{tini op{tine Ivawica da se Junske nagrade dodele op{tinskoj organizaciji Crvenog krsta, zatim vi{estrukom davaocu krvi Miloradu Be{evi}u - Lacku, dr Gordani Tunovac, diplomiranom matemati~aru Bobanu Karapetrovi}u, ekonomisti Miroslavu Risti}u, novinaru Ra{ku Ne{ovanovi}u, kao i poqo-

S - Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

ma ne}e napla}ivati. Izmena re`ima saobra}aja odnosi se na uvo|ewe sistema jednosmernog saobra}aja u slede}im ulicama: Uro{a Stefanovi}a, jednosmerna je u smeru ka Keju bra}e Damqanovi}a; Kej bra}e Damqanovi}a jednosmerna je u smeru ka Ulici Cvetka Ze~evi}a; Cvetka Ze~evi}a jednosmerna je u smeru ka Ulici 13. septembra; Kraji{kih brigada jednosmerna je od Gimnazije u Ivawici; Nade Popovi} jednosmerna je od ku}nog broja 7 do raskrsnice sa Ulicom Dragice Parezanovi}; Dragice Parezanovi} jednosmerna je od raskrsnice sa Ulicom Nade Popovi} do skretawa ka nasequ Mrko~evac; Milana Mihailovi}a jednosmerna je od Ulice Perse Rajevi} do raskrsnice sa Ulicom Venijamina Marinkovi}a; Bra}e Rajkovi} jednosmerna je od raskrsnice sa Ulicom Milana Mihailovi}a do Ulice Perse Rajevi}; Bra}e Rabrenovi} jednosmerna je od raskrsnice sa Ulicom Marka Cupari}a do raskrsnice sa Ulicom Venijamina Marinkovi}a i Partizanska ulica jednosmerna je u smeru ka Ulici kapetana Jakovi}a.

privredniku Draganu Milanovi}u iz [arenika. Od 184 organizacije u Srbiji, ivawi~ki Crveni krst jedna je od najuspe{nijih. Milorada Be{evi}a Lacka preporu~ilo je 131 dobrovoqno davawe krvi, a dr Gordanu Tunovac nesebi~no zalagawe u odgajawu svoje troje i troje dece ~iji je starateq. Boban Karapetrovi} je najboqi student Beogradskog univerziteta. [ef ovda{we filijale â&#x20AC;&#x17E;Dunav osigurawaâ&#x20AC;&#x153; Miro-

slav Risti}, predlo`en je zbog afirmacije op{tine u sportskim, turisti~kim i privrednim oblastima. Ra{ko Ne{ovanovi} na{ao se na ovoj listi zbog doprinosa razvoju kulture, informisawa i sporta, a Dragan Milanovi} iz [arenika zbog izuzetnih rezultata u oblasti poqoprivrede. Odbornici }e ove predloge razmatrati na dana{woj sednici, a uru~ewe nagrada predvi|eno je za Dan op{tine, 16. juna.

PRVO MESTO NA REPUBLI^KOM TAKMI^EWU IZ ISTORIJE

Kontakt telefon 063 635 033

OQA NAJBOQA qa Haxi Vidakovi}, u~enica drugog razreda ivawi~ke Gimnazije osvojila je prvo mesto na Republi~kom takmi~ewu iz istorije, koje je odr`ano u utorak u Aran|elovcu. - Na takmi~ewu je bilo oko 900 u~esnika. Pitawa za drugu godinu odnosila su se na sredwi vek, a po{to se ove godine obe-

le`ava 100 godina od po~etka Prvog svetskog rada, bilo je pitawa i iz te oblasti. Veoma sam zadovoqna, o~ekivala sam uspeh, ali ne i prvo mesto - ka`e Oqa. Wen predmetni nastavnik je profesor Ratko Stojanovi}. Izvor: Ivawi~ki radio Pripremila: Nela Radi~evi}

OGLASI

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

- Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak, izdaje kancelariju u Bra}e Gli{i}a br. 7, strogi centar - povr{ine 15,10 m2, sa parnim grejawem i vrlo povoqno. - Prodaje kamion Zastava 630 MRK - neregistrovan. Kontakt telefon: 032/344-997

NA OSNOVU ODLUKE SKUP[TINE „MILENIJUM OSIGURANJA“ A.D.O. O PRODAJI NEKRETNINA U VLASNI[TVU DRU[TVA, broj 05-08-4679/14 od 30. 4. 2014. OGLA[AVA SE PRODAJA SLEDE]IH NEKRETNINA: - stan br. 2/1 u â~ku, Sin|eli}eva br. 66, povr{ine 53,00 m2, upisan u list nepokretnosti br, 9100, KO â~ak, k.p. 644/1, po ceni 34.225,12 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, - stan br. 3/1 u â~ku, Sin|eli}eva br. 66, povr{ine 39,47 m2, upisan u list nepokretnosti br. 9100, KO â~ak, k.p. 644/1, (ranije upisan u knjigu tapija br. 354/06) po ceni 25.488,02 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, - stan br. 4/1 u â~ku, Sin|eli}eva br. 66, povr{ine 52,63 m2, upisan u list nepokretnosti br. 9100, KO â~ak, k.p. 644/1, (ranije upisan u knjigu tapija br. 364/06), po ceni 33.986,19 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS - napomena: stanovi u â~ku br. 3/1 i 4/1 upisani su u list nepokretnosti br. 9100, KO â~ak, k.p. 644/1, kao poslovni prostor na 1. spratu, povr{ine 92,10 m2, pri ~emu se kao adresa za sva tri stana u â~ku navodi potes/ulica Vojvode Stepe). Sve dodatne informacije vezane za prodaju nekretnina moète dobiti na slede}e telefone: 011/4407684 Rodoqub Peji} 011/4407716 Stamenka Milovi} Ili na mail adrese rodoqub.pejic@milenijum-osiguranje.rs stamenka.milovic@milenijum-osiguranje.rs

Izrada name{taja po meri, tr`ni centar Partizanka II sprat, telefon: 064 4057005, 065 3911900

SPORT

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

PRIJEM ZA IVANU JOROVI]

NOVA [ANSA NA VIMBLDONU

radsko rukovodstvo priredilo je u utorak prijem za ovogodi{wu vice{ampionku Rolan Garosa u juniorskoj konkurenciji Ivanu Jorovi}, wenu majku Anu, razrednu Slavicu Grijovi} i Dragana Kova~evi}a, direktora Prehrambenougostiteqske {kole, koju mlada teniserka poha|a. Iako je u Parizu izgubila u finalu od Ruskiwe Darije Kosatkine, 2:1 (6:7, 6:2, 6:3), Ivana je i daqe prva juniorka sveta i sprema se da uskoro zaigra i na Vimbldonu. - @elimo joj da jednog da-

na bude broj jedan i u seniorskoj konkurenciji. Ona je jo{ jedan dokaz da je â~ak grad sporta i da osim proslavqenih ko{arka{a, fudbalera, imamo i perspektivne tenisere. Ivana }e biti nagra|ena, a vodi}emo ra~una i da ubudu}e nagra|ujemo vrhunske sportiste. Wen rezultat vredan je pa`we ne samo u â~ku, ve} i u ~itavoj Srbiji - rekao je gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}. On je Ivani poklonio Monografiju “Manastiri Ov~arsko-kablarske klisure”.

U nadi i da }e i u Londonu posti}i vrhunski rezultat, predsednik gradske Komisije za sport Vladica Gavrilovi} predlo`io je da joj posle turnira, bude prire|en do~ek na Trgu. Ostalo je da Ivana odabere muziku za to ve~e. - Na Rolan Garosu sam se sastala sa najboqim juniorkama. Izgubila sam u finalu, ali mi nije `ao, jer sam prva u svetu. Spremam se za Vimbldon na kome }u prvi put igrati na travi - najavquje Ivana. Kako joj je potrebno pri-

lago|avawe na travnatom terenu, Ivana }e u London otputovati nekoliko dana ranije. Gradona~elnik ^a~ka izrazio je nadu da }e gradsko

rukovodstvo uskoro prirediti prijem i za wenog trenera Marka \okovi}a, jer osim porodice i {kole, velike zasluge za uspeh mlade

teniserke imaju weni treneri. Jo{ u detiwstvu najja~i vetar u le|a Ivana je dobila od dede Radovana Nikoli}a Xeksona. Z. J.

KO[ARKA osle kra}e pauze, ko{arka{i Borac Mocart sporta u ~etvrtak su nastavili da treniraju. Treninzi su nameweni mla|im i igra~ima koji su sa klubom potpisali ugovore i za narednu sezonu. U ekipi zasigurno ostaju Ilija Cvetkovi}, Filip Dumi} i Stefan Mitrovi}. Godi{wi odmor je za sve u julu, a zvani~ne pripreme za novu sezonu startuju po~etkom avgusta. Kako je najavqivao direktor Borac Mocart sporta Marko Ivanovi}, ekipa }e ve}i

ZVANI^NE PRIPREME POÊTKOM AVGUSTA POÎWE „ÂÂK OPEN 2014”

deo priprema odraditi kod ku}e. Ciq im je da u pripremnom periodu odigraju

{to vi{e prijateqskih utakmica i da u~estvuju na nekoliko turnira. Z. J.

ÂÂNI U JUNIORSKOJ REPREZENTACIJI elektor juniorske reprezentacije Srbije Aleksandar Bu}an pozvao je nekoliko igra~a Borac Mocart sporta i Mladosti. U timu za Evropsko prvenstvo u Turskoj trebalo bi da se na|u Bor~ev Uro{ ârapi}, Matija Popovi}, koji je u polusezoni igrao za Mega Vizuru, nekada{wi igra~ Mladosti, a sada Zvezde Marko Radovanovi}, kao i juniori Mladosti Nikola Ko~ovi} i Stefan ]iri}. Osim ko{arka{a, Bu}an je pozvao u stru~ni {tab i pomo}nog trenera Borca Alek-

d 14. do 22. juna na terenima Teniskog kluba Sloboda bi}e odràn 14. “â~ak open 2014” za igra~e do 14 godina. Prijavqeno je vi{e od 170 takmi~ara iz 19 zemaqa. U subotu i nedequ su kvalifikacini me~evi, a zvani~ni turnir po~iwe u ponedeqak. U nedequ, 15. juna, u 20 ~asova je sve~ano otvarawe. - Naredne subote }e biti odigrani finalni me~evi u singlu i dublu za de~ake i devoj~ice. Takmi~i}e se i â~ani Lazar Igwovi}, Sofija \unisijevi}, Elena Milovanovi}, Tatjana Vasilijevi} i Tamara Dla~i} najavquje portparol TK

PRIJAVQENO VI[E OD 170 TENISERA

sandra Bjeli}a. - Poziv koji sam dobio je velika ~ast i za klub i za mene. Radi}emo sa osamnaestogodi{wacima i mla|ima koji su na nezvani~nom Svetskom prvenstvu u Manhajmu osvojili tre}e mesto. Verujem u ovu selekciju i dobar rad Aleksandra Bu}ana, koji ima odli~ne rezultate sa mla|im selekcijama. Ambicije Srbije su uvek najvi{e, osvajawe medaqe. Igra~i iz ^a~ka imaju perspektivu i na wih bi trebalo da se fokusiramo, kako bi ostavili traga u na{oj ko{arci - ka-

Uro{ ^arapi} i Aco Bjeli}

`e Bjeli}. Evropsko prvenstvo u Turskoj bi}e odigrano u julu, a prvi deo priprema reprezentacija }e obaviti na Zlatiboru, od 15. do 25. juna. Potom slede turniri u Vr{cu i Zrewaninu.

JAVNI ^AS KARATEA

POMO] ZA UGRO@ENE U POPLAVAMA I SE]AWE NA ZORANA PETROVI]A

Milovan Lukovi}, Ne{o Puzi} i Vladimir Duba

Sloboda Vladimir Duba. Po re~ima direktora turnira Ne{a Puzi}a, sve pripreme su uglavnom zavr{ene i ovoga puta }e organizacija biti vrhunska, kao i prethodnih godina. Sloboda je prva dobila organizaciju turnira u Srbiji posle sankcija, a klub dogodine slavi dve i po decenije rada.Za sve to vreme ovde su trenirali i stariji i mla|i igra~i. U Slobodi je po~ela i aktuelna juniorska prvakiwa Ivana Jorovi}. - Kompanija “Sloboda”, u skladu sa svojim mogu}nostima podr`ava razvoj spor-

TURNIR NA TENIS POINTU U ponedeqak je na terenima TK Tenis point po~eo turnir za de~ake i devoj~ice do 12 godine. U~estvuje vi{e od 90 tenisera iz 15 zemaqa. Danas igraju polufinalne, a sutra od 10 ~asova finalne me~eve.

ta u â~ku. Vodimo ra~una i o mladim generacijama i drago nam je kada se na jednom mestu okupi toliko de~aka i devij~ica - kaè izvr{ni direktor kompanije “Sloboda”, koja je generalni sponzor turnira. Ve} po tradiciji, pokroviteq “â~ak opena” je Grad â~ak. Organizaciju turnira pomogli su i brojni sponzori iz â~ka i okolnih mesta. Kako najavquju organizatori, u nedequ }e na sve~anoim otvarawu prisustvovati i najvi{i funkcioneri Teniskog saveza Srbije. Z. J.

AKCIJA OK ^A^AK

ODBOJKA NA OTVORENOM ao i svake godine, posle posle takmi~ewa u Regionalnoj ligi Moravi~kog i Zlatiborskog okruga za seniorke i prvenstva Srbije za pionirke, OK ^a~ak pokrenuo je akciju odbojka na otvorenom. Da bi animirali decu, mlade i rekreativce, u saradwi sa O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}” preuredili su teren na wihovom igrali-

hali Ko{arka{kog kluba Borac ovih dana je odràn javni ~as karatea. U~estvovalo je oko 200 aktivnih ~lanova Karate kluba Borac. Javni ~as, namewen prikupqawu pomo}i za ugroène u poplavama, odràn je u istom terminu kada i takmi~e-

we “Trofej Zorana Petrovi}a”. Ove godine “Trofej Zorana Petrovi}a” organizovan je po tre}i put u znak se}awa na prvog trenera i osniva~a KK Borac. Sredstva koja su prikupili karatisti Borca bi}e upla}ena na ra~une Republike Srbije i grada ^a~ka.

{tu. Svi zainterseovani mo}i }e tokom dana da igraju odbojku, ali i uve~e pod reflektorima. U planu je postavqawe mre`a na jo{ nekoliko lokacija u gradu.

@eqa kluba je i da popravi teren na Gradskoj pla`i, kako ne bi bila prekinuta tradicija organizovawa prvenstva u ^a~ku u ovoj disciplini.

SPORT

PLIVAWE

DOMINACIJA ÂÂNSKIH PLIVAÂ

BICIKLIZAM

DANILOVI] POBEDNIK

„GEMENC KUPA” lan BK Borac Marko Danilovi} pobedio je pro{log vikenda na 40. Me|unarodnoj trci “Gemenc kup” u Ma|arskoj. Trka je odr`ana u tri etape prvog i drugog dana, a startovalo je 120 voza~a. Prvog dana u kratkom hronometru od dva kilometra pobedio je voza~ iz Italije, dok je najboqe plasirani biciklista Borca Goran Antonijevi} zauzeo deveto mesto. U najte`oj etapi od 125 kilometara Danilovi} je bio najboqi, a ostali takmi~ari Borca su stigli na ciq u drugoj grupi sa zaostatkom od dva minuta. Jovan Zekavica je bio ~etrnaesti, Steafan Stefanovi} dvadesetdrugi i Goran Antonijevi} tridesetprvi. Drugog dana, u tre}oj etapi, Borac je diktirao jak tempo i uspe{no odolevao svim napadima, ali je na malim te{kim krugovima ponestalo snage, tako da je iskusni Ivan Stevi} pomogao Danilovi}u da stigne do ciqa sa glavnim konkurentima i ne izgubi vremensku prednost. U ovoj etapi pobedio je Ma|ar,

^ onila~ki klub â~ak organizovao je 8. juna klupsko takmi~ewe u plivawu na bazenu Velnes centra u Ov~ar Bawi. Takmi~ilo se tridesetak de~aka i devoj~ica iz Poège, Lu~ana i â~ka u pet kategorija. Organizator je pliva~ima koji su osvojili prva tri mesta obezbedio medaqe. Dodeqene su i dve posebne nagrade Atoniji Kova~evi} (3), najmla|oj takmi~arki i najnovijem ~lanu RK â~ak Luki Vitasu (5). Na kraju takmi~ewa svi su uìvali u nezaboravnom druèwu i odli~noj hrani. U RK â~ak i daqe je aktuelan upis novih ~lanova. Uskoro }e po~eti da treniraju podvodne ve{tine, disciplinu koja je kod nas jo{ uvek novina. Z. J.

Prva grupa do 14 godina 1. \ur|ina Parezanovi} â~ak 2. Ilija Jovi}evi} Poèga 3. \or|e Bojovi} Zabla}e Druga grupa do 10 godina 1. \ur|a Radmilovi} â~ak 2. Du{an Vukojevi} Lu~ani 3. Du{an \or|evi} Lu~ani Tre}a grupa do devet godina 1. Martin @ivkovi} â~ak 2. Aleksandar Ranitovi} â~ak 3. Aleksa Popovi} â~ak êtvrta grupa do sedam godina 1. Tatjana Kova~evi} Lu~ani 2. Nina \uri} Poèga 3. Nikola Vuli}evi} â~ak Peta grupa do pet godina 1. Jakov ]irjani} Poèga 2. Sun~ica Sofronijevi} Poèga 3. Jovan Te{i} â~ak

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

koji nije bio konkurent za visok plasman, a Danilovi} je bio deseti. U generalnom plasmanu Marko Danilovi} je bio ukupni pobednik u apsolutnoj konkurenciji i u kategoriji voza~a do 23 godine. Ovo je wegov najve}i uspeh i prva me|unarodna pobeda. U revijalnoj trci Zekavica je bio {esti, dok su pobedu odneli Italijani.

USKORO SEZONA KUPAWA

OTVARAWE BAZENA ZA PETNAESTAK DANA bog otklawawa posledica polave, bazeni najverovatnije ne}e biti otvoreni za kupa~e 15. juna. Kako najavquje direktor Sportskog centra “Mladost” Aco Jakovqevi}, sezona kupawa po~e}e za 10 do 15 dana. - Cene nismo mewali od 2008. godine. Dnevna karta ko{ta 150, mese~na 1.900, a sezonska 3.200 dinara - podse}a Jakovqevi}.

KARATE

Z. J.

NEPOBEDIVE ^A^ANKE

ATLETIKA

I ÂAK NA KUPU SRBIJE a kvalifikacijama za Kup Srbije za mla|e juniore atleti~ari ÂAK-a osvojili su pet medaqa. Takmi~ewe je odràno 7. i 8. juna u Kragujevcu. Tijana Joki} je bila prva u bacawu kugle i tre}a u bacawu diska, Bogdan Jokovi} je zauzeo tre}e mesto u trci na 800 metara, sa zaostakom 0,39 sekundi od pobednika, a na 400 m medaqa mu je izmakla za

a Evropskom prvenstvu u Rumuniji najve}u pa`wu i dominaciju na terenu izmamio je ènski kata tim za koji su se borile Marija Paunovi}, KK Nemawa i ~lanice KK â~ak Aleksandra Ili} i Ana Brajovi}. Wih tri su nakon osvajawa svetskog prvenstva u ê{koj 2013, pokazale su superiornost i u Evropi. Uspele su da pobede i Rumunke koje su vaìle za apsolutne favoritkiwe. - Nije lako iza}i na tatami i odraditi apsolutno bez gre{ke, kada su sve o~i uprte u vas, a èqa za pobedom i medaqom ja~a od svega. Drago mi je da smo radom potvrdile kvalitet, jer smo drugi put uzastopno bile boqe od najve}ih favorita - kaè Aleksandra. Wih tri su imale malo vremena da se pripremaju za na-

stup u Rumuniji, ali im naporni treninzi nisu te{ko pali. - Drago mi je {to nam je trener kudo kluba Obli} Slobodan Jovanovi} dozvolio da koristimo wegov prostor. Treninzi su nam zaista bili zadovoqstvo - potvr|uje Ana. Marija isti~e veliku zahvalnost trenerima Zorani Koji} i Milo{u Seni}u: - Zadovoqstvo je kada vam veliki {ampion, kao {to je Zorana Koji} ukazuje na gre{ke, mane, vrline. Posebno {to je i sama nekada bila prvakiwa sa svojim kata timom. Wih tri }e nastaviti da svoj grad i dr`avu predstavqaju na najboqi mogu}i na~in, a kada su se u Rumuniji popele na pobedni~ki tron, cela reprezentacija Srbije pevala je himnu “Bo`e pravde”.

samo 17 stotinki. U trci na 800 m za devojke drugo i tre}e mesto pripalo je Jovani Xamba{evi} i Katarini Propadovi}. Devojke su postigle i nove li~ne rekorde. Wih ~etvoro plasirali su se na Kup Srbije. U utorak je odr`ano i {kolsko takmi~ewe u Novom Sadu na kome su u~estvovala tri atleti~ara ^AAK-a. U konkurenciji osnovnih {kola

Bogdan je ubedqivo pobedio, dok je Tijana bila tre}a u bacawu kugle, postigav{i samo malo slabiji rezultat od prvoplasirane dr`avne rekorderke Nata{e \akovi}. Milorad Stevovi} je na 100 m u konkurenciji sredwo{kolaca imao najboqi rezulta, ali zbog prestupa na startu diskvalifikovan. Pre ove trke je bio povre|en i uspeo je da se oporavi zahvaquju}i dr Qubi{i Dmitrovi}u. Z. J.

@K KLUB ^A BASKET TIM

PARTIZAN KAO NAGRADA USPE[NE SEZONE

la|e pionirke, pionirke i kadetkiwe â basket tima u subotu, 14. juna, ugosti}e vr{wakiwe iz Partizana. Dve prijateqske utakmice bi}e odigrane u sali Prehrambeno-ugostiteqske {kole. Po~etak je u 11 ~asova. Takmi~arska sezona zavr{ena je za sve tri selekcije ènskog â basket tima. Kadetkiwe su u~estvovale u baraù osam najboqih, a pionirke i mla|e pionirke su bile druge u Ligi mla|ih kategorija.

MARKETING

PETAK 13. JUN 2014.

LETNJA AKCIJA

Traje u toku juna i jula!

U Servisu

Dragačevac

za sve modele MERCEDESOVIH putničkih vozila!

E220cdi

8215 din.

E220cdi

9945 din.

C220cdi

9315 din.

A170cdi

8785 din.

E220cdi

14295 din.

ML320cdi

14155 din.

POUZDAN SERVISER ZA SVE MODELE MERCEDESOVIH VOZILA!

Servis ‘’Dragačevac’’ D.O.O.

U redovan servis je uračunato:

032/5-485-730 032/5-485-740

• • • •

32212 Prislonica

032/5-485-750 063/629-136

zamena ulja, filtera ulja, filtera goriva, filtera vazduha i filtera klime

S320cdi

14155 din.

Ulje Mobil za pređenih 20.000 kilometara

SPORT

PETAK 13. JUN 2014.

Страну припремио М. Ристић

ВЕЛИКA СРЦA „МАЛИХ ЉУДИ”

олидарност и жељу да се укључе у акцију помоћи сво јим вршњацима, покушали су и у потпуности успели да реализују чачански малишани, пионири и пи онирке из двадесет клубова. У недељу на игралишту БИП-а, окупило се више од 250 дечака и девојчица са циљем да на трену так забораве спортске резултате и увере јавност да су године када је

УЈЕДИНИЛА ИХ ХУМАНОСТ, НАЈВЕЋЕ ЉУДСКО БОГАТСТВО

олитичке несугласице, че сто и жучне расправе које из скупштинских клупа кулминирају за говорницом, могу се једино за боравити на спорстким борилишти ма. Тако је заис та и било на те рену Спортског центра „Младост“ прошле суботе. Политичари нашег града, уједињени, можда више него икада до сада, у различитим дресовима са обележјима политич ке припадности узели су учешће у хуманитарној мисији са циљем

прикупљања средстава за помоћ угроженом становништву. Идеја је у потпности оправдала очекивања, а честитке за покретање ове акције припадају удружењу грађана „Ча чак мој град“. Све „екипе“, учесни це турнира уплатиле су котизацију по 10.000,00 динара, а укупан из нос, уз донације присутних грађана уплаћен је на рачун града, наме њен санирању последица елемен тарних непогода.

МЕТАЛАЦ (НЕ)ИГРА?

длуком Такмичарске комисије нова утакмица баража између Рада и Металца заказана за 12. јун у 19:00 часова према најавама које стижу из Горњег Милановца најве роватније се неће одиграти. Мила

новчани су незадовољни одлуком о понављању сусрета па је Управни одбор клуба на последњој седници донео одлуку да правду потражи у надлежним институцијама УЕФЕ.

Генералног секретара ФСГ-Чачка, Ненада Станковића, председника ФСГ-Чачка, Владице Гаврилови ћа, председника градске Комиси је за спорт и Вељка Неговановића, председника Скупштине града. Прикупљене играчке, школски прибор, свеске, књиге... просле ђени су у просторије Црвеног кр ста.

ЂОРЂЕ ИЗ ЧА(Д)ЧКА

У П

у питању хуманост најмање важне. Кроз помоћ својим вршњацима „мали људи“ су показали велико срце. Идеја о организовању ху манитарног турнира „Деца Чачка деци поплављеног подручја“ поте кла је од тренера Александра Ив ковића и Михаила Коларевића, а ову акцију подржали су баш сви, што се могло закључити из речи похвала Милоша Теофиловића,

Цркви Светог Вазнесења Господњег у Чачку у поне дељак, тачно у подне, оба вљен је чин крштења фудбалера Бетолигар Мисдонгарда играча неколико српских клубова, најпре Црвене Звезде, Металца и Младо

сти из Лучана, извесно време и подгоричке Будућности. Примио је православну веру у присуству кума, фудбалског агента Гора на Хаџи Миловановића и бројних фудбалских радника из Чачка. Бетолингар, од понедељка и Ђор

СРПСКА ЛИГА ГРУПА „ЗАПАД“ Резултати 28. кола: Рудар-Млади Радник Јошаница НД 2011-Слобода ГФК Јасеница 1911-Победа Мачва-Партизан Крушик-Бане Сељак-Шапине Шумадија-Лозница 1919 Полет-Железничар

0:0 6:1 2:3 5:0 1:1 3:1 0:0 4:1

Резултати 29. кола: Партизан-Полет Слобода-Сељак

1:3 1:2

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

ђе, одлуку је донео по слободној вољи, после катастрофалних по плава које су задесиле Србију. Покренут емоцијама одлучио је да и животи каријеру веже уз на род и људе који су му много по могли у спортској каријери.

Мачва Лозница 1919 Полет Железничар Шапине Рудар Јошаница НД 2011 (-1) Победа Бане Сељак Крушик Шумадија Партизан Млади радник (-1) ГФК Јасеница 1911 Слобода

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

18 8 2 55 15 +40 62 17 8 3 37 11 +26 59 17 6 5 43 15 +28 57 14 7 7 47 29 +18 49 13 9 6 44 27 +17 48 12 9 7 30 23 +7 45 12 6 10 40 28 +12 41 10 8 10 39 34 +5 38 10 5 13 27 35 -8 35 8 9 11 28 34 -6 33 6 11 11 33 38 -5 29 7 8 13 29 37 -8 29 8 2 18 26 49 -23 26 6 6 16 20 55 -35 23 5 6 17 23 44 -21 21 4 6 18 15 62 -47 18

SPORT

PETAK 13. JUN 2014.

Страну припремио М. Ристић

ОКРУЖНА ЛИГА ФС МОРАВИЧКОГ ОКРУГА

ЗОНА „МОРАВА“

Резултати 29. кола:

Металац-Орловац Тутин-Слобода Рудар-Карађорђе Таково-Трепча Полет-Мокра Гора Омладинац-Славија Арсенал-Водојажа Драгачево-Шумадија 1903

Рудар-Слатина Доња Врбава-Овчар Јединство (К)-Омладинац Спартак-Напредак Младост (А)-Морава Младост (П)-Миоковци Горушица-Бацковац Ј. Пријевор-Јединство (ГГ) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Рудар Младост (П) Овчар Спартак (-1) Јединство (К) Слатина Доња Врбава Миоковци (-1) Напредак Младост (А) Бацковац Ј. Јединство (ГГ) Пријевор Омладинац Морава Горушица (-1)

Резултати 28. кола:

3:1 3:5 3:3 2:2 3:7 0:0 6:7 0:0

19 19 17 14 13 13 12 11 10 10 10 9

6 4 7 8 5 4 5 7 8 6 6 6

4 6 5 7 11 12 12 11 11 13 13 14

62 57 54 53 57 41 42 44 47 39 53 37

22 29 26 33 47 44 47 52 38 53 79 37

29 29 29 29

9 8 7 4

6 7 5 4

14 14 17 21

44 45 47 40

47 -3 33 62 -17 31 54 -7 26 92 -52 15

+40 +28 +28 +20 +10 -3 -5 -8 +9 -14 -26 0

63 61 58 49 44 43 41 39 38 36 36 33

ГРАДСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА ЧАЧКА Планинац-Парменац Задругар-Морава Лугови-Будућност Ракова-Премећа Кеј-Вујан Стрелац-Чачак 94 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Парменац Кеј Вујан Лугови Чачак 94 Задругар Ракова Планинац Морава Премећа (-1) Будућност Стрелац (-2) Полет (Г) (-1)

22 22 23 22 21 22 22 22 22 23 21 22 22

20 12 11 11 10 8 8 8 7 7 6 6 1

1 8 8 8 6 8 9 9 8 9 8 15 18

Драгачево-Металац Слобода-Орловац Славија-Полет Мокра Гора-Таково 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Шумадија 1903

Мокра Гора Таково Орловац Полет Славија Омладинац Металац Тутин Трепча Драгачево Водојажа Рудар Арсенал Слобода Карађорђе

2:1 2:1 1:0 2:0

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

20 5 3 48 16 +32 18 5 5 64 28 +36 14 6 8 40 25 +15 12 7 9 42 34 +8 12 6 10 39 31 +8 10 7 11 37 35 +2 10 7 11 37 57 -20 10 6 12 25 26 -1 10 5 13 30 36 -6 10 5 13 42 51 -9 8 10 10 40 31 +9 8 9 11 29 36 -7 9 5 14 27 38 -11 8 6 14 34 50 -16 9 3 16 25 45 -20 7 6 15 27 47 -20

Слога-Бјелица 3:2 Раднички-Врело 3:2 Јединство (П)-Прилике 2:3 Градина-Дедиње Јунајтед 0:3 Брезова-Јелица 1:0 Котража-Братство 3:1 98 50 40 50 32 41 35 30 35 36 41 26 29

19 36 36 41 39 34 40 35 48 41 43 56 75

+79 +14 +4 +9 -7 +7 -5 -5 -13 -5 -2 -30 -46

61 38 37 36 35 30 29 29 28 27 25 17 5

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Котража Брезова Братство Прилике Јединство (П) Јелица Раднички Слога Бјелица Дедиње Ј. Врело Градина

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

15 14 14 11 10 9 9 9 7 7 7 2

Рудар Млади радник ГФК Јасеница 1911 Полет Мачва Крушик Сељак Јошаница НД 2011

Победа Железничар Партизан Бане Шапине Слобода Лозница 1919 Шумадија

ОКРУЖНА ЛИГА ФСМО последње коло 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 |

17:30 17:30 17:30 17:30 17:30 17:30 17:30 17:30

Слатина Јединство (ГГ) Бацковац Јунајтед Миоковци Морава Напредак Омладинац Овчар

3 4 3 3 2 5 4 3 4 3 2 0

4 4 5 8 10 8 9 10 11 12 13 20

68 53 75 47 59 37 44 38 53 41 47 16

42 21 28 48 53 33 52 43 53 54 70 81

+26 +32 +47 -1 +6 +4 -8 -5 0 -13 -23 -65

понели дипломе, медаље и чокола де. - Фестивал фудбала је показао да је такмичење најмлађих игра и задовољство, и да се на терену не чују само „вика” тренера и свађе родитеља. Овакве манифестације побуђују исконску љубав према фуд балу и требало би да их организују и други градови - рекао је Љубодраг Лаки Станић, директор ФК Гуча.

КАДЕТИ БИП-а У ВИШЕМ РАНГУ Ф удбалери БИП-а нови су чланови кадетске лиге западне Србије. У првом мечу баража за попуну кадетске лиге фудбалери БИП-а савладали су Соко из Бајине Баште са 3:1. Реванш је требао да се игра наредног викенда у Бајиној Башти, али су гости због лоше финансијске ситуације одустали.

- Ово је велики успех нашег клуба. Испуњени су циљеви и амвбиције клуба. Екипа ће бити појачана током летњег прелазног рока како би достојно представљала фудбалску средину угледа и реномеа града Чачка-истакао је координатор свих селекција ФК “БИП” Милутин Марушић.

48 46 45 36 32 32 31 30 25 24 23 6

ЗОНА МОРАВА последње коло

СРПСКА ЛИГА последње коло 17:30 17:30 17:30 17:30 17:30 17:30 17:30 17:30

65 59 48 43 42 37 37 36 35 35 34 33 32 30 30 27

ОПШТИНСКА ЛИГА ЛУЧАНИ

ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД

15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 |

част Дана општине Лучани, од 7. до 10. јуна у Спортској хали у Гучи одржан је Фестивал фудбала “Драгачево 2014”. Фестивал је пред ставио фудбал као игру задовољства и среће. За разлику од лига и тур нира, нису награђивани голови не го најлепша екипна и појединачна радовања. После утакмица, деца су се забављала извођењем пенала, слободним жонглирањем и штафет ним играма. Уместо пехара, кући су

Резултати 22. кола:

0:3 1:1 7:0 2:0 5:1 1:2 1 2 4 3 5 6 5 5 7 7 7 1 3

НАГРАЂЕНИ НАЈРАДОСНИЈИ У

1:2 2:1 3:1 3:2 0:1 1:0 2:1 1:1

Резултати 29. кола:

29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29

Резултати 24. кола:

ОДРЖАН ФЕСТИВАЛ ФУДБАЛА “ДРАГАЧЕВО 2014”

Пријевор Горушица Младост (П) Младост (А) Спартак Јединство (К) Доња Врбава Рудар

15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 |

17:30 17:30 17:30 17:30 17:30 17:30 17:30 17:30

Металац Орловац Тутин Рудар Таково Полет Омладинац Арсенал

Слобода Карађорђе Трепча Мокра Гора Славија Водојажа Шумадија 1903 Драгачево

Задругар Морава Чачак 94 Будућност Премећа Полет (Г)

Планинац Стрелац Лугови Ракова Кеј Парменац

ГРАДСКА ЛИГА 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 |

17:30 17:30 17:30 17:30 17:30 17:30

ОПШТИНСКА ЛИГА ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ 15.06.2014 | 15.06.2014 | 14.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 | 15.06.2014 |

17:00 17:00 17:00 17:00 17:00 17:00

Шилопај Омладинац Луњевица Младост 09 Велереч 94 Озрем ПМХ

Брезак Шумадија Јабланица Озремица Таковски Устанак Млади Рудар

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO!! Prodajem dvosoban stan na Qubi} keju, 2. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena – POVOQNO! STANOVI - P-20 m2, ul. Nemawina, 6. sprat, CG, renoviran, 17.000 evra - P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA, 15.500 evra - P-29 m2, Hotel Morava, NOV, 3. s- prat, 19.000 evra sa - PDVom - P-28 m2, Hotel Morava, 5. sprat, 19.000 evra - P-31 m2, Obili}eva, 2. s- prat, 17.000 evra - P-30 m2, 1. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-32 m2, centar, 2. s- prat, CG, 18.000 evra - P-34 m2, centar, 1. s- prat, CG, 23.000 evra - P-36 m2, centar, 2. s- prat, CG, 28.000 evra - P-36 m2, Nemawina, 1. s- prat, renoviran, sa novim stvarima, 26.000 evra - P-38 m2, Medicinska {kola, 3. s- prat, renoviran, 24.000 evra - P-40 m2, centar, 4. s- prat, CG, sa stvarima, renoviran, 31.000 evra - P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, 36.000 evra sa PDV-om - P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, 25.000 evra - P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za - poslovni - prostor, 35.000 evra

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

- P-39 m2, Vinara, 8. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-48 m2, centar, 4. s- prat, CG, terasa, 33.000 evra - P-45 m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5. s- prat, lift, CG, 30.000 evra - P-50 m2, Hotel Morava, TA, 2. s- prat, 30.000 evra - P-52 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, TA, terasa, 28.000 evra - P-55 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, 30.000 evra - P-54 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, za - poslovni - prostor, 28.000 evra - P-50 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, noviji, 33.000 evra - P-55 m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa, 32.000 evra - P-52 m2, Obili}eva, 1. s- prat, TA, terasa, 30.000 evra - P-60 m2, Balkanska, 4. s- prat, CG, nov, 33.000 evra - P-66 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, - pogodan za - poslovni prostor, 50.000 evra - P-68 m2, centar, 2. s- prat, TA, terasa, 40.000 evra - P-69 m2, centar, 1. s- prat, gas, - pogodan za - poslovni - prostor, 43.000 evra - P-70 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, CG, terasa, 42.000 evra - P-72 m2, Avenija 2, 2. s- prat, CG, terasa, 37.000 evra - P-76 m2, Hotel Morava, 5. s-

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

prat, CG, terasa, odmah useqiv, 38.000 evra - P-76 m2, Balkanska, 2. s- prat, CG, 2. terase, 40.000 evra - P-77 m2, centar, 3. s- prat, CG, terasa, 50.000 evra - P-78 m2, Vinara, 6. s- prat, lift, CG, 2. terase, 46.000 evra - P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade, 50.000 evra KU]E - P-60 m2 ( - P+1), - plac 10 a, Pakovra}e, 18.000 evra - P-70 m2, - plac 4.13 a, kod Proletera, 42.000 evra - P-125 m2, - plac 5 a, centar, blizu KMN-a, dogovor - P-80 m2, - plac 3 a, Trbu{ani, 21.000 evra - P-92 m2, - plac 5 a, {kola “ R. Mitrovi}”, 45.000 evra - P-98 m2, - plac 2 a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan - P-105 m2 ( - P+1), - plac 2 a, Amixina, 50.000 evra LOKALI - P-38 m2, nov, Obili}eva, 40.000 evra - P-18 m2, Qubi} kej, 18.000 evra - P-49 m2, Alvaxinica, 38.000 evra - P-72 m2, S. Markovi}a ( mogu}a - podela na dva lokala od - po 36 m2 sa mokrim ~vorom)

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura JEDNOSOBNI P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura DVOSOBNI P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura TROSOBNI P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura KU]E P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000 eura P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000 eura P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000 eura P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50. 000 eura P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000 eura P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000 eura P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

GARSOWERE P-23 m2, vp, 21.500 evra, {iri centar P-30 m2, 3, lift, 22.500 evra, Avenija P-16 m2, vp, 14.500 evra, Qubi} kej U ponudi jo{ 8 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI P-38 m2, vp, 22.500 evra, Qubi} kej P-32 m2, 5, 22.000 evra, {iri centar, P-43 m2, 1, 27.000 evra, Avlaxinica U ponudi jo{ 16 jednosobnih stanova

P-55 m2, 1, 32.000 evra, Avenija P-53 m2, 3, 36.500 evra, Avenija P-63 m2, 3, 31.000 evra, Avlaxinica P-55 m2, vp, 32.000 evra, {iri centar P-49 m2, 6, lift, 32.000 evra, Nemawina P-61 m2, 4, 34.000 evra, centar P-51 m2, 4, 25.000 evra centar P- 55 m2, 3, 31.000 evra, centar U ponidi jo{ 52 dvosobna stana

JEDNOIPOSOBNI STANOVI P-35 m2, 5, 24.500 evra, {iri centar P-53 m2, 6, lift, 29.500 evra, restoran Brvnara, P-37 m2, nov, 4, lift sa stvarima, 32.000 evra, Avenija P-49 m2, 4, 27.000 evra, Hotel Morava U ponudi jo{ 17 jednoiposobnih stanova

DVOIPOSOBNI STANOVI P-54 m2, 1, 29.000 evra, Hotel Morava P-64 m2, 12, lift, 33.000 evra, Hotel Morava P-53 m2, 1, 35.000 evra, Hotel Morava P-67 m2, 7, lift, 37.000 evra, {iri centar P-54 m2, 4, lift, 38.000 evra, Qubi} kej P-67 m2, 4, lift, 45.000 evra, Avlaxinica U ponudi jo{ 21 dvoiposoban stan

DVOSOBNI STANOVI P-49 m2, 1, 25.000 evra, Hotel Morava P-57 m2, 14, lift, 25.000 evra, Hotel Morava P-47 m2, dvori{ni stan, 26.000 evra, Hotel Morava P-49 m2, 4, 27.000 evra, Hotel Morava P-58 m2, 1, 36.000 evra, Qubi} kej P-55 m2, vp, 26.000 evra, Qubi} kej P-50 m2, 4, 28.000 evra, Nemawina P-52 m2, 3, lift, 28.000 evra, {iri centar P-57 m2, 6, lift, 29.500 evra, Avenija P-57 m2, 3, lift, 31.000 evra, Avenija

TROSOBNI STANOVI P-67 m2, 4, 37.000 evra, Hotel Morava P-71 m2, 1, 43.000 evra, Avenija P-80 m2, 1, 44.000 evra, Qubi} kej P-78 m2, vp, 45.000 evra, {iri centar P-71 m2, 4, lift, 46.000 evra, Avenija P-80 m2, 1, sa stvarima, 50.000 evra, {iri centar P-78 m2, 6, lift, 50.000 evra, {iri centar U ponudi jo{ 35 trosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-20 m2, 13. sprat, CG, Kneza Milo{a, 17.000 evra P-32 m2, prizemqe, TA, Kej, 20.000 evra P-36 m2, visoko prizemqe, TA, kod Hotel Morave, 24.000 evra P-36 m2, visoko prizemqe, TA, Kej, 22.500 evra P-31 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, 21.000 evra P-43 m2, visoko prizemqe, TA, Avlaxinica, 21.000 evra P-49 m2, 1. sprat, TA, kod Hotel Morave, 23.000 evra P-43 m2, 8. sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 evra P-51 m2, prizemqe, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 evra P-53 m2, 7. sprat, CG, Nemawina, 25.000 evra P-49 m2, 5. sprat, CG, kod Brvnare, 32.000 evra P-41 m2, visoko prizemqe, CG, Qubi}ska - nov, 36.000 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva - nov, 41.000 evra sa pdv-om P-52m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica - nov, 37.000 evra P-57m2, prizemqe, CG, Avenija, 28.500 evra P-57 m2, 6. sprat, CG, Avenija II, 29.500 evra

P-60 m2, 1. sprat, TA, kod Milice Pavlovi}, 35.000 evra P-67 m2, 12. sprat, CG, Kejdupeks, 43.000 evra P-74 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, 49.000 evra P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 evra P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 evra P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 evra P-95 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 evra KU]E P-40 m2, 4 ari, Suvi breg, 13.000 evra P-70m2, 4 ari, Topalovo brdo, 26.000 evra P-129 m2, 1.5 ari, kod ma{inske {kole, 26.000 evra P-114 m2, 2 ari, Amixina, 50.000 evra P-208 m2, 6,8 ari, kod Slobode, 50.000 evra P-80 m2, 16 ari, Parmenac, 29.000 evra P-70 m2, 4 ari, Kulinova~ko poqe, 30.000 evra P-66 m2, 4 ari, kod bolnice, 45.000 evra P-120 m2, 5 ari, Qubi}, 50.000 evra

P-200 m2+ Pk, 18 ari, Qubi}, 51.000 evra P-240 m2, 6 ari, Qubi},60.000 evra IMAWA P-70 m2, 40 ari, Slatinska bawa, 12.000 evra 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15.000 evra P-40m2, 3,2 h, G. Miokovci, 16.000 evra P-110 m2, 34 ari, Loznica, 20.000 evra P-70 m2, 50 ari, G. Atenica, 21.000 evra P-90 m2, 2,5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 35.000 evra P-50 m2, 90 ari, G. Gorevnica, 26.000 evra P-70 m2, 60 ari, Kuki}i, LOKALI P-37 m2, Obili}eva, 41.000 evra P-60 m2, Bate Jankovi}a, 52.000 evra P-49 m2, Bulevar oslobo|ewa, 36.000 evra VIKENDICE 60 ari, Kuki}i, 13.000 evra 8 ari, Jelica, 5.500 evra P-60 m2, Me|uvr{je, 40.000 evra

STANOVI

P-37 M2, CG, NEMAWINA, 23.000 E P-45 M2, 3. SPRAT, TA, HOTEL MORAVA, 25.000 E P-39 M2, 3. SPRAT, CG, CENTAR, 25.500 E P-47 M2, 2. SPRAT, CG, NEMAWINA, 27.000 E P-29 M2, 5. SPRAT, CG, H. MORAVA, 19.000 E P-32 M2, 5. SPRAT, CG, NEMAWINA, 23.000 E P-46 M2, 1. SPRAT, CG, OBILI]EVA, 800 E + PDV, NOV P-49 M2, 6. SPRAT, QUBI] KEJ, 30.000 E P-50 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ, 29.000 E P-52 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ, 35.000 E P-57 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ, 36.000 E, RENOVIRAN P-67 M2+18 M2+3 M2, DUPLEKS, RENOVIRAN, 42.000 E P-58 M2, 3. SPRAT, CG,

VINARA, 39.000 E P-49 M2, 3. SPRAT, TA, H. MORAVA, 31.000 E P-68 M2, 4. SPRAT, CG, BALKANSKA, 39.000 E P-58 M2, 7. SPRAT, CG, VINARA, 31.000 E P-79 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ, 47.000 E P-93 M2, 2. SPRAT, CG, CENTAR, 70.000 E P-53 M2, VP,TA, CENTAR, 26.000 E P-53 M2, 7. SPRAT, CG, AVLAXINICA, 25.500 E

KU]E P-60 M2, 7 ARI PLACA, PRIJEVOR, 18.000 E P-45 M2, 11.4 ARI PLACA, DOWA TREP^A, 12.000 E P-71 M2+30 M2, 4.5 ARI PLACA, CENTAR, 77.000 E P-160 M2 + 70 M2, 3 ARA PLACA, [IRI CENTAR, 80.000 E P-150 M2, PLAC 3 ARA, CENTAR, 80.000 E

OGLASI

MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM dvosoban stan u vlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1364 PRODAJEM dvosoban stan na Keju, 2. sprat, CG, 31. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednoiposoban stan P-49 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 060/4342-190 PRODAJEM dvosoban stan, mawi, Nemawina. Cena 22. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan p-53 m2, cena 35.000 eura, korekcija. Tel. 063/691761 PRODAJEM trosoban stan P-62 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 032/342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, 4. sprat, CG. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM jednosoban stan, 3. sprat, CG, blizu pijaca. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan P-52 m2, cena 28.000 ura. 032/342-190 PRODAJEM jednosoban stan P-43 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 063/691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan P=33 m2 u centru grada, CG, lift. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan P-57 m2, cena 26.000 eura, korekcija. Tel. 060/76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan P-54m2, cena 29.00 eura. Tel. 060/76-76-064 PRODAJEM jednoiposoban stan P-49 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 060/7676-064 PRODAJEM stan od 65 m2, u Qubi}skoj ulici, 2. sprat. Tel. 060/ 731-8-148 PRODAJEM stan od 58 m2 u centru, 3. sprat, CG. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan P-45 m2, cena 26.000 eura, korekcija. Tel. 060/76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan P-56 m2, cena 30.000 eura, korekcija. Tel. 063/691-761 PRODAJEM dvori{ni stan P-47 m2. Cena 26.000 eura. Tel 060/43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan na Avlaxinici u zgradama od fasadne cigle, cena: 36.500 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednosoban stan 43m2. [iri centar. Tel. 065/345-541-1

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM stan 43+3m2, Qubi} kej, lamela B, III sprat, uveden gas. Cena 25.000 eura. Tel. 064/834-51-49 PRODAJEM trosoban stan P-67m2, cena 37.000 eura, korekcija. Tel. 032/342-190 PRODAJEM stan od 53 m2, VP, TA, centar, cena 26. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan P-50 m2, cena 28.000 eura, korekcija. Tel. 060/43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan P-55 m2, cena 34.000 eura. Tel. 060/76-76-064 PRODAJEM nov stan P= 38 m2 u blizini O[ Milice Pavlovi}, 3. sprat. Tel. 064/673-29-69 HITNO prodajem dvosoban stan P=57 m2 u Aveniji u zgradama od fasadne cigle, cena: 28.000 eura. Tel. 064/673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan P-49 m2, cena 32.000 eura, korekcija. Tel. 032/342-190 PRODAJEM stan od 52 m2 na Keju, 3. sprat. Cena 28. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM stan P=54 m2, renoviran na Avlaxinici, cena: 24.000 eura. Tel. 064/673-29-69 PRODAJEM jednoiposoban stna P= 46m2, Avenija 1. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan P-57 m2, cena 29.500 euram korekcija. Tel. 063/691-761 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 evra/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan P-49 m2, cena 25.000 eura, korekcija. Tel. 063/691-761 PRODAJEM dvosoban stan P=50 m2 kod Hotel Morave, 2. sprat. Tel. 064/673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan 53m2, na Avlaxinici, cg, terasa. Cena 25.000e. Tel. 065/346-541-1 PRODAJEM stan od 47 m2 na Zlatiboru, dvoiposoban, 3. sprat, sa name{tajem. Cena 47. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM jednosoban stan P=36 m2 sa CG u blizini Hotel Morave. Tel. 064/ 67329-69 PRODAJEM stan P= 42 m2, novija gradwa, u blizini HotelMorave, CG. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM garsoweru na Qubi} keju, cena: 15.000 eura. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan p-53m2. Cena 29.500 eura. Tel. 060/43-42-190 HITNO prodajem jednosoban stan na Qubi} keju P=33 m2,

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. cena: 16.000 eura. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan P-57 m2, cena 31.000 eura, korekcija. Tel. 060/76-76-064 PRODAJEM ku}u od 40 m2u centru â~ka, povoqno. Tel. 064/ 208-6-115, 034/ 384-044 PRODAJEM stan 51m2 u centru. Cena 26.000 evra. Tel. 065/346-541-1 PRODAJEM 1/2 ku}e ili mewam za Beograd. Povoqno. Tel. 064/ 651-2-123 PRODAJEM ku}u P=120 m2 i 6,5 ari placa + pomo}ni objekti, u blizini plave hale u Atenici. Tel. 064/673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan P= 51 m2 u centru grada, blizu Tempa, povoqno. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan P-49 m2. Cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 060/43-42-190 PRODAJEM sala{ sa trenom, veoma povoqno. Sala{ se nalazi u selu Zeoke. Tel. 064/ 494-2-268, 064/ 4480-275 PRODAJEM vo}wake 2 i 3 klase, upisani u listu nepokretnosti. Tel. 064/ 3399-084 PRODAJEM garsoweru na Qubi} keju, 26 kv. Tel. 063/349-333 PRODAJEM odli~an stan P = 58 m2 na Qubi} keju, 2. sprat. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM dvoiposoban stan P= 66 m2 u Kalu|ericama. tel.064/158-93-63 PRODAJEM stan na Qubi} keju (lamela) trosoban, cg, II sprat (mogu}a zamena). Tel. 064/14-14-324 PRODAJEM ku}u u â~ku ili mewam za Beograd. Povoqno. Tel. 064/65-12-123 PRODAJEM livadu 1.5 ha, 8 km od centra od â~ka na putu za Prijevor,asfalt, voda, struja, odobrena gradwa. Tel. 060/480-555-8 PRODAJEM vo}wak potes Pajovi}i na relaciji Zabla}e - Jeèvica kraj puta. Tel. 060/66-188-35 PRODAJEM trosoban stan na Gvo`|ari, moè zamena za Beograd. Tel. 065/346-541-1 PRODAJEM trosoban stan P=73 m2 + 6 m2, strogi centar,cena: 43.000 eura. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM vikendicu u Loznici sa 15 ari vo}em, uvedena struja. Tel. 064/4621222 AGENCIJA KULA prodaje stanove u izgradwi na

PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, CG, O[ "Filip Filipovi}". Cena 24. 000 evra. Tel. 064/ 14-14-324

PRODAJEM plac od 17. 7 ari kod " Slobode", 2 km od centra. Cena 800 evra / ar. Asfalt do placa. Dozvoqena gradwa. Tel. 063/ 667-494, 063/ 667-484 Jovan Izdajem jednosoban, name{ten stan u Ulici Milo{a Obili}a broj 101. Grejawe - TA pe}, KATV. Za sve informacije kontakt tel: 063-1827294, 032-341-757 lokaciji ul. dr Dragi{e Mi{ovi}a kod Proletera: Lokal: 30 m2 - 1000e/m2 + pdv Stanovi: 53 m2-2.0 soban 750e/m2 + pdv 72 m2-3.0 soban - 750e/m2 + pdv Zavr{etak gradwe kraj 2014. godine PRODAJEM novu ku}u u â~ku, 2km od centra. Tel. 064/200-8007 PRODAJEM seosko doma}instvo, ku}u sa oku}nicom, selo Radovi}i kraj Poège. Tel. 031/381-7144 i 065/6450-287 NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM na Vo`dovcu dvosoban poluname{ten stan, nov, CG, garaà. Tel. 064/ 292-3-812 IZDAJEM sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila, Beograd - Cerak. Tel. 032/ 341-948 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a, sve odvojeno. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM ku}u, zasebno dvori{te za stambeni ili poslovni prostor. Tel. 060/ 363-8612 IZDAJEM poluname{ten jednoiposoban stan, Qubi}ska, nov, na duì period. Tel. 064/ 148-6-958 IZDAJEM 1 ar placa, pogodno za trafiku ili monta`ni objekat. Tel. 060/ 363-8612 IZDAJEM 1.0 soban nename{ten stan, ima kuhiwu. Tel. 065/346-541-1 IZDAJEM lokal od 15 m2 u Draga~evskoj ulici. Cena 40 evra. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 IZDAJEM lokal od 53 m2, u G. Milanovcu u glavnoj ulici. Tel. 060/ 575-8-700, 032/ 727-026 IZDAJEM garaù u Draga~evskoj ulici. Tel. 064/ 995-0-345 IZDAJEM vrlo povoqno dvosoban nename{ten stan sa grejawem, lokacija Cigamala. Tel. 5372-816, 064/5426-726 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 065/346-541-1 U SOKO BAWI izdajem apartmane i sobe sa kupatilima. Tel. 064/30-22-419

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

PRODAJEM stan na Alvaxinici, name{ten. Tel: 064/36-66-325 POVOQNO PRODAJEM! ÊTVOROSOBAN , NOV, ODMAH USEQIV, UKWI@EN , STAN NA LOKACIJI “GVO@\AR” U Â^KU. STAN SE NALAZI NA POTKROVQU, IZNAD 2. SPRATA, UKWI@ENE REDUKOVANE POVR[INE OD 74 M2, A POSEDUJE STAMBENI PROSTOR POVR[INE PODA OD 100 M2, I DODATNI PROSTOR ZA OSTAVE POVR[INE PREKO 20 M2. CENA STANA 600 E/ M2. KONTAKT TELEFON-VLASNIK STANA 064/ 051-8-002 IZDAJEM jednosoban stan na Qubi} keju, nename{ten. Useqiv od 1. juna. Tel. 064/864-71-71 IZDAJEM jednosoban nov stan, cg, prazan, ulica Pigova (park). Tel. 060/02610-60 IZDAJEM ku}u u centu, ulica Lomina, 90m2, renovirana, name{tena, cg, klima. Tel. 063/603-984 IZDAJEM kancelarije u Obili}evoj ulici, najpovoqnije. Tel. 063/635-033 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, TA, kod medicinske {kole. Tel. 032/712547 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, kod Kaleni} pijace. Tel. 064/19-11-911 IZDAJEM nename{ten stan od 55m2 u {irem centru â~ka. Tel. 064/5720-519 IZDAJEM noviji 2.0 soban name{ten stan. Tel. 065/346541-1 IZDAJEM name{tenu ku}u od 45m2 u {irem centru â~ka, povoqno. Tel. 064/5720-519 IZDAJEM poluname{ten stan u ku}i, u Qubi}u, poseban ulaz, 35kv, ulica 39, broj 12. Tel. 354-767 IZDAJEM stan 38m2, I sprat, cg, terasa, na Avlaxinici. Tel. 060/34-98490 IZDAJEM garsoweru sa cg u zgradi na Qubi} keju. Tel. 032/346-460 i 061/815-43-95 IZDAJEM stan za letovawe u Bau{i}u. Tel. 341-948 IZDAJEM lokal u glavnoj ulici mu Gorwem Milanovcu, 53m2, grejawe na gas. Tel. 032/727-026, 060/5758-700 IZDAJEM garsoweru u soliteru na Qubi} keju, 26 kv. Tel. 063/349-333 IZDAJEM lokal u strogom centru â~ka, pored Galije, 11kv, cg, klima. Tel. 064/923238 IZDAJEM name{ten dvosoban stan kod gradskog parka, 2. sprat, cg, ktv. Tel. 064/182-83-78 IZDAJEM poslovni prostor 200kv, pogodan za sve delatnosti, a posebno za {ivare. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u ulici Kraqa Milo{a. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM stan u Bau{i}u za letovawe. Tel. 061/60-900-

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

Prodajem stambeno poslovni prostor u ulici Sin}eli}eva 77. POVOQNO! tel: 064/299-06-84 44 IZDAJEM stan kod Vuka u Beogradu za studentkiwe. Tel. 063/843-414-9 PLACEVI PRODAJEM plac u Loznici, Topalovo brdo. Cena 800 evra ar. Tel. 064/ 158-76-61 PRODAJEM placeve od 17 a i 7 a, u centru Kotraè. Tel. 011/ 88-485 PRODAJEM placeve kod Spomen parka. Tel. 062/ 9642-896 PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, sa svim prikqu~cima kod Slobode. Tel. 064/ 544-0508 PRODAJEM plac od 12 ara, Qubi} brdo, blizina rasadnika. Cena 5. 000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM plac od 25 ari, moè i u delovima, u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM plac od 30 ari sa ku}om u Prijevoru na skretawu za {kolu, na trasi Koridora 11. Tel. 064/ 353-2709 PRODAJEM dve parcele ukupne povr{ine 1 ha 30 ari, u Gorwoj Gorevnici, pored puta. Tel. 032/ 880-339, 061/ 710-20-71 PRODAJEM plac u Atenici 13 ari, moè zamena za razno. Povoqno! 062/755-020 PRODAJEM parcelu od 1.56 ha, prva klasa, voda, struja, u Zabla}skoj Baluzi. Tel. 064/ 177-07-67 PRODAJEM imawe sa dve ku}e u Pakovra}u, pored {kole. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM plac na Zlatiboru - Vodice. Tel. 061/732-47-95 PLAC na Qubi} brdu 12 ari, blizu rasadnika. Cena 5.000 eura. Tel. 063/868-13-71 PRODAJEM plac nan Suvom bregu, 4 ara. Tel. 5549-204 PRODAJEM livadu 1,5 h, 8 km od centra â~ka na putu za Prijevor, asfalt, voda, struja, odobrena gradwa. Tel. 060/480-555-8 PRODAJEM 4,5 ha zemqe, selo Ber{i}i zaseok Gali~, ku}a-{tala. Tel. 063/602-974 PRODAJEM placeve na planini Ozren, kod Sokobawe, na mestu zvanom Vlasina. Tel. 069/30-22-419 HITNO prodajem vo}wake i placeve oko 4km od centra Ivawice i blizini vazdu{ne bawe Anemija. Tel. 064/33-99084 GOLIJA, plac 6 a, dozvoqena gradwa 063/66-00-20 PRODAJEM parcelu 1.2 ha u Preqini, blizu Intereksa. Tel. 064/0045-726 PRODAJEM plac 10 ari, kmeni most, voda, vajat na placu. Tel. 060/754-50-11

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

RAZNO PRODAJEM raznu stolariju. Tel. 062/80-56-782 PRODAJEM friìder “ Obodin” , odli~an pod garancijom. Tel. 032/ 391-680 PRODAJEM veliki dvodelni friìder sa zamrziva~em marke LG, odli~an. Tel. 032/ 326-747 PRODAJEM vi{e tepiha. Tel. 062/80-56-782 PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205 PRODAJEM masaèr za le|a. Cena 1.000. 00. Tel. 032/ 334-384 PRODAJEM metalnu limenu garaù od 17 m2. Tel. 062/ 330-731 PRODAJEM TEA pe} 4,5 kw. Tel. 062/80-56-782 PRODAJEM umati~ene steone junice. Tel. 060/ 065 05-05 PRODAJEM novu traktorsku korpu, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM postoqa za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141 PRODAJEM ormar sa komodom. Tel. 062/80-56-782 OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855 PRODAJEM auto

prikolicu, atestirana sa ceradom. Tel. 062/755-020 PRODAJEM tri mu{ka maltezera stara 2 meseca, sa papirima. Tel. 062/ 830-6-636 PRODAJEM kau~. Tel. 062/80-56-782 PRODAJEM dve o~uvane letwe automobilske gume, ~etrnaestice. Tel. 063/84-34149 PRODAJEM tri krave (1 sa teletom) i 500 bala ve{ta~ke trave sa detelinom cmiqom i trojkom. Tel. 036/857-678 PRODAJEM doma}a jaja i koziji sir. Tel. 065/425-600-6 PRODAJEM belu pamu~nu ~ipku, ve}a koli~ina, povoqno. Tel. 063/84-34-149 PRODAJEM drvene garni{ne raznih veli~ina. Tel. 063/84-34-149 PRODAJEM hladno ce|eno suncokretovo uqe. Tel. 065/425-600-6 PRODAJEM p~eliwa dru{tva i rojeve u db ko{nicama. Povoqno. Tel. 032/334-218, 064/201-88-45 PRODAJEM kamp ku}icu treska 1+2 u ektra stawu i povoqno. Tel. 064/00-40-754 PRODAJEM ro{tiq na plin i pala~inkaru na plin. Tel. 064/24-62-790 PRODAJEM vi{e dimenzija zastakqenih prozorskih krila, po ceni 200 dinara. Tel. 334-346, 065/333-43-46 PRODAJEM ~amovu rezanu gra|u, prva klasa, 1m3 - 160

eura. Tel. 061/111-64-39 PRODAJEM kanap za balirawe 1kg - 240 dinara. Tel. 061/111-64-39 PRODAJEM 2 metra3 javorovih trupaca. Tel. 065/22-611-40 PRODAJEM kau~, 3 tepiha i regal. Tel. 062/80-56-782 PRODAJEM ta pe} 4.5kv i raznu polovnu stolariju. Tel. 062/20-56-782 POVOQNO prodajem polovan name{taj. Tel. 066/346288 PRODAJEM solarnu su{aru. Povoqno. Tel. 065/985-82-13 PRODAJEM kamp ku}icu Treska, 2 + 1 u ekstra stawu, povoqno. Tel. 064/995-0345 IZRADA kotlova po naruxbini “ekonomik” (velika u{teda ogreva) 065/5900651 PRODAJEM balirano seno u Gorwem Milanovcu. tel. 063/614-586 PRODAJEM o~uvanu svetle}u reklamu. Tel. 063/84-34149 PRODAJEM o~uvanu drvenu trgova~ku tezgu. Tel. 063/8434-149 PRODAJEM drvena vrata bez {toka. Tel. 063/84-34-149

AUTOMOBILI PRODAJEM FIAT 500L. Kredit, gotovina. Tel. 064/4674-338 PRODAJEM LADU NIVU. Kredit, lizing, povoqno za zamqoradnike i preduzetnike. Tel. 064/4674-338

USLUGE USLUGE zidawa dimwaka, pe}i, ~esmi, trotoara. Tel. 064/ 536-7-080 USLUGE specijalnog zavarivawa gusa , aluminijuma / cevi / i prohroma.... Tel. 066/ 910-9-889 USLUGE pobijawa cevi za vodu, pumpa u dvori{tu. Tel. 064/ 373-0-156 USLUGE - povoqno ~asovi matematike. Tel. 065/ 332-1456 USLUGE - pomo} u ~uvawu dece i nega starih, medicins-

ka sestra. Tel. 066/ 401-686 PREPRAVQAM {porete Smederevac na duboka lo`i{ta. Tel. 065/405-4940 RADIM biznis planove. Tel. 063/750-28-93

Tel. 063/88-77-481 POTREBAN frizer sa radnim iskustvom. Tel. 060/35867-10 POTREBAN radnik za rad na ma{ini za brizgawe plastike. 063/640-573

ZAPOSLEWE POTREBAN radnik od 35 do 45 godina, za rad na auto otpadu. Potrebno poznavawe auto delova. Tel. 065/ 548-5855 TRA@IM posao ~uvawe dece, starijih lica, trgovina... odgovorna, nepu{a~!

POTREBNA PORODICA KOJA ]E DA BRINE I @IVI SA STARIJOM MU[KOM OSOBOM U PORODI^NOJ KU]I U VUJETINCIMA. USLU@NI TELEFON 032/ 807 - 06 SRETEN GVOZDENOVI]

DEKAN FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA U ^A^KU UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU raspisuje K O N K U R S

izbor saradnika

1) jednog saradnika u zvawu asistent, za uù nau~nu oblast Fizika, sa punim radnim vremenom, na odre|eno vreme od 3 godine. USLOVI: student doktorskih studija ili magistar nauka iz nau~ne oblasti za koju se bira, kome je prihva}ena tema doktorske disertacije. Pored op{tih uslova utvr|enih zakonom, kandidat treba da ispuwava uslove predvi|ene Zakonom o visokom obrazovawu, Statutom Univerziteta, i Statutom Fakulteta tehni~kih nauka. Uz prijavu priloìti: biografiju, dokaz o {kolskoj spremi, odgovaraju}i dokaz nadle`nog organa u pogledu neosu|ivanosti u smislu ~lana 62. stav 4. Zakona o visokom obrazovawu i ~l. 125e. stav 1. Statuta Univerziteta u Kragujevcu, spisak nau~nih i stru~nih radova, kao i same radove. Prijavu sa dokazima o ispuwavawu uslova konkursa dostaviti na adresu: Fakultet tehni~kih nauka u â~ku, Svetog Save 65, u roku od 15 dana od dana objavqivawa konkursa. Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se uzeti u razmatrawe.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60 U subotu 14. 6. navr{ava se 10 godina od smrti na{e

U subotu 14. 6. navr{ava se 10 godina od smrti

DRAGICE DO[EN

Sa tugom `ivimo bez tebe i s ponosom te pomiwemo. Nismo te mogli sa~uvati od smrti, ali sa~uva}emo te od zaborava. Tvoj brat @IKO, sestra LENKA sa porodicom

Tog dana u 16 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo pomen. Qubav je prevelika, bol prete{ka, a tuga za tobom ve~na. Malo je re~i da bi smo rekli koliko nam nedostaje{. Tvoja }erka DANIJELA sa porodicom

17178

Tog dana u 16 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo pomen.

U sredu, 11. 6. 2014. navr{ava se PET GODINA od kako nije sa nama na{a draga

STANIMIRKA CAKA NENADOVI]

Dana 7. 6. 2014. umro je na{

BEKRO LEKI] Sahrana je obavqena 10. 6. 2014. na ^a~anskom grobqu. Vole ga i pamte wegovi najmiliji MARICA, MIRA, MILA, ANICA, LAZAR i DRAGAN 17177

MIODRAG

DOBRILA

13. 6. 1991 - 13. 6. 2014.

24. 12. 2005 - 13. 6. 2014.

KARAJI] Uvek ste sa nama, se}awem i uspomenama ~uvamo vas od zaborava. K}erke: MILENA i SNE@ANA 17180

Na{a te qubav nije spasila, na{e te suze ne}e vratiti, ali }emo se}awem na tebe pobediti vreme. Previ{e smo s tobom izgubili da bi smo utehu tra`ili u vremenu, koje nije lek ve} tiha patwa i ve~na tuga. Suprug BUQO, }erke VERA i BRANKA sa porodicom 17181

^ITUQE

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

Izgubile su tetke svog junaka!

ALEKSANDAR SA[A MARJANOVI] 1987 - 2014.

ALEKSANDAR SA[A MARJANOVI] Re~i jesu ono {to nas upozna i ve`e, ali ponekad nisu dovoqne. Ne postoje re~i. Nije ih mogu}e na}i. Qubav je ono {to nas spaja. Uspomena je ono {to ostaje. Bi}e{ na{a zvezda vodiqa kojoj }emo se uvek vra}ati. Zatvara{ o~i, odlazi{ negde, ali samo ti ma{emo dok odlazi{ na putovawe. Do slede}eg vi|ewa nosi}emo te u svojim srcima. PORODICA MARJANOVI]

Sawam stra{an san... Budim se, stra{nija mi java. Videh te i uverih se, ali i daqe ne verujem. Ne `elim da verujem da vi{e nikada ne}u videti taj osmeh koji je svuda zra~io i tu lepotu koju je retko ko imao... Molim Boga da te primi u carstvo nebesko i da nam te an|eli ~uvaju... Zauvek }e `iveti u na{im mislima i srcima na{ qubimac. TVOJE TETKE: SVETLANA i JELENA, bra}a NEMAWA STEFAN, sestra MARIJA, i te~e MA@O i MARKO 17188

17190

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM UNUKU

POSLEDWI POZDRAV

ALEKSANDRU SA[I MARJANOVI]U 1987- 2014. Ugasila se na{a najsjajnija zvezda... Nemi ostado{e da te zauvek oplakuju, tvoji deda MI]O i baba NEVA 17189

Pre DVE GODINE, 16. juna upokojila se na{a majka

ALEKSANDRU SA[I MARJANOVI]U

Da si na nebu kao i na zemqi vedar, raspolo`en, nasmejan...

Neka te an|eli na nebu ~uvaju. Baba ZORA i stric GORAN sa porodicom

PORODICA GAVRILOVI]

17191

17192

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 5. 6. 2014. preminula na{a voqena majka, svekrva, baba i prababa

SARA ARSI]

Dragoj sestri

VERI JEROTIJEVI]

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Sin RADO[, }erka RADMILA, snaja MILENA, unuci NENAD i LIDIJA sa porodicama

dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN u nedequ, 15. juna u 13 ~asova na Macanskom grobqu. S ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Sestra VINKA sa porodicom

17186

17165

Sahrana je obavqena 7. juna 2014.

PAVLENIJA URO[EVI] Okupi}emo se tog dana u 12 ~asova u molitvi za wenu du{u. PORODICA 17184

^ITUQE

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

Dana 10. juna 2014. godine, preminuo je moj dragi suprug

Dana 10. juna 2014. godine preminuo je na{ dragi otac, svekar i deda

POSLEDWI POZDRAV svom ocu, svekru i dedi

SLAVI[A MARINKOVI]

SLAVI[I MARINKOVI]U

7. 4. 1927 - 10. 6. 2014.

Hvala ti za sve {to si u~inio za nas. Sin PREDRAG, snaha VESNA, unuk \OR\E i unuka \INA

Uspomenu na wega ~uva}e wegovi najmiliji: sin DRAGI[A, snaha NADA, unuk SLAVI[A, snaha MIRA i praunuk MATIJA

SLAVI[A MARINKOVI] 7. 4. 1927 - 10. 6. 2014. iz Parmenca Sahrana je obavqena 12. 6. 2014. Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtim, da o tebi s ponosom pri~am. Ovim putem `elim da se zahvalim medicinskom osobqu odeqewa: ortopedije, intenzivne nege i odeqewu za polijativnu negu ^a~anske bolnice. Tvoja supruga RADIKA 17171

3. 6. 2014. preminuo je na{ dragi

SE]AWE na na{eg dragog

TANASKO TANE VUKOMANOVI] 1922 - 2014.

Dana 16. 6. 2014. u 14 ~asova dava}emo DVOGODI[WI POMEN na Kulinova~kom grobqu. WEGOVI NAJMILIJI

ZORANA JANKOVI]A advokat iz ^a~ka 14. 6. 2005 - 14. 6. 2014.

Ispra}aj je obavqen, po wegovoj `eqi, uz prisustvo ~lanova naju`e porodice, 6. 6. 2014. u porodi~noj grobnici na Novom grobqu u Beogradu. PORODICA

SA PONOSOM I QUBAVQU USPOMENU NA WEGA ^UVA. PORODICA JANKOVI]

upl.

17175

Dana 3. 6. 2014. godine u ve~nost se preselio na{ dragi te~o

BANE SPASOJEVI]

17172

17173

U petak, 13. 6. 2014. godine navr{ava se 40 tu`nih dana od iznenadne smrti na{eg dragog supruga i oca

TANASKO VUKOMANOVI] TANE Sahrawen je 6. 6. 2014. na Novom grobqu u Beogradu.

REQE MARJANOVI]A 1949 - 2014.

17169

Dana 15. 6. 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog

MI[E MI[KA VRANI]A

Uspomenu na wegov plemeniti lik zauvek }e ~uvati uz neizmernu zahvalnost i po{tovawe QUBI[A i ZDRENKA LEVAJAC, DRAGICA i VI]O KAPLAREVI] sa porodicom

Tvoju dobrotu, veliko plemenito srce u kome je bilo mesta za sve nas ne}emo nikad zaboraviti. S tugom, ponosom i qubavqu ~uva}emo uspomenu na tebe. TVOJI NAJMILIJI

upl.

17167

Dana 18. 6. 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. TVOJI NAJMILIJI: majka DRAGOMIRKA, otac VEQKO, supruga DARA, sin IVAN i sestra NEVENA sa porodicom 17168

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Dana 16. 6. 2014. godine, navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog i voqenog

MILO[A TUTUNOVI]A

MIROSLAVA PROKOVI]A iz ^a~ka 1952 - 2013.

Ne postoji vreme koje }e te uzeti od nas. Ako je tvoje srce moralo da stane, na{a qubav i se}awe nikad ne}e prestati. Ti spava{ snom an|ela, a mi te ~uvamo u na{im srcima i nedamo te zaboravu. TVOJI NAJMILIJI: MILKA, DU[ICA i SLAVICA

Tu`na i bolna istina je da ve} godinu dana nisi sa nama. Koliko nam nedostaje{ najvi{e znaju oni {to su te iskreno voleli. TVOJI: supruga MICA, }erka DRAGA, zet DEJAN, unuci MILICA i \OR\E

17185

17179

^ITUQE

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

Dana 17. juna navr{ava se ^ETRDESET tu`nih dana od smrti na{e voqene supruge, majke i bake

ALEKSANDAR SA[A MARJANOVI]

KOVIQKE RAJ^EVI] 1949 - 2014.

Bio si nam drug, prijateq i brat. Hvala za sve {to si u~inio za nas. Tvoji voza~i "AS" taksija PICULI, NADA, MILIVOJE, NE[O, DARKO, MARKO, NE[O, \OLE, TO[I], BUQO, @EQKO, GOCA, LAF, TE^O, MIJAT, MARINA, MI[KO, DULE, ZORAN, BRANKO, ZORAN, KIKA, KA]A, VERKA, JELENA, MILOJE, MIKAN, DRAGANA, RADE, DRAK^E, BO@I], RADE, MILI[A, ZVONKO, NINXA, GORAN.

Prete{ko je shvatiti bolnu istinu da te vi{e nema. Vreme koje dolazi ne}e izbrisati se}awe na tvoje plemenito srce u kome je bilo mesta za sve nas. Dok smo `ivi `ive}e{ i ti sa nama. TVOJI NAJMILIJI: suprug BRANKO, sin ACO, }erka KA]A, snajka DANIJELA, zet TASKE, i unuci LUKA, LENA i VASILIJE fak.

17176

Dana 17. juna navr{ava se ^ETRDESET bolnih dana od smrti moje voqene sestre

RAKI]EVI]

KOVIQKE KOLE RAJ^EVI] ro|ene JANKOVI]

Se}awe na tvoju nesebi~nu qubav, dobrotu i tvoje suze kada sam dolazio i polazio za [vedsku, nikada ne}e biti zaboravqene. Za tobom }e uvek `aliti tvoj brat BRANKO JANKOVI] iz [vedske sa porodicom fak.

Dana 17. juna navr{ava se ^ETRDESET tu`nih i bolnih dana od smrti moje drage sestre

KOVIQKE KOLE RAJ^EVI] ro|ene JANKOVI]

\OR\E 1. 7. 2007 - 1. 7. 2014.

Pro|e tu`nih ~etrdeset dana od tvog preranog odlaska. Nadali smo se da }e{ jo{ dugo biti sa nama jer to si zalu`ila svojom dobrotom i plemenito{}u.

NIKOLA 15. 12. 2013 - 15. 6. 2014.

S ponosom i tugom ~uvamo uspomenu na vas. PORODICA RAKI]EVI]

Tvoj brat BO[KO JANKOVI] iz [vedske sa porodicom

17174

17170

^ITUQE

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

MIQANA

QUBODRAG

20. 12. 2013 - 20. 6. 2014.

16. 8. 1996 - 16. 8. 2014.

13. 6. 2014. navr{ava se PET GODINA

18. 6. 2014. navr{i}e se ^ETRDESET GODINA

MARGITI

MILANU

]OSOVI] Draga Majko, pro{lo je POLA GODINE od kada nisi sa nama i 18 godina od tatinog preranog odlaska. Vreme koje je pro{lo ni ono koje dolazi, od kada vas nema, ne mo`e Vas nikada izbrisati iz na{ih srca u kojima ste ostavili neizbrisiv trag. Mama i tata hvala vam na svemu {to ste u~inili za mene i moju porodicu. Uspomenu na vas zauvek }e ~uvati od zaborava ZORICA, JOVAN, MARIJA, BOJAN, AN\ELA i MI]KO 17161

Dana 15. 6. navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{eg voqenog supruga i oca

OSAM GODINA od smrti mog dragog sina

MILUTINA TO[OVI]A MILUTINA TO[OVI]A Zauvek }e ga ~uvati u srcu wegove SLAVICA, IVANA i ANA 17162

Vreme koje je pro{lo nije umawilo moju qubav i bol za tobom. Neute{na majka MILKA

14. 6. 2014. dava}emo GODI[WI POMEN

17164

MILIVOJU MATIJA[EVI]U GRTU

Pro{lo je PET tu`nih godina, a uspomenu na

1952 - 2013. Re~i su siroma{ne da objasne bol, ti{ina je vrisak koji se najduè ~uje. Da moè vreme da se vrati unazad, ni{ta ne bi mewali, samo bi te ja, tvoja Goca i ìvotom ~uvala. Znamo da si i daqe sa nama, da nas i daqe voli{ i pazi{. TVOJI NAJMILIJI: supruga GOCA, k}i TAWA, sin VLADIMIR, unuke, unuci, snaha i zet 17163

@ARKA ^EKEREVCA 11. 6. 2009 - 11. 6. 2014. ~uvaju URO[, BOBAN i GORAN 17183

Dana 21. 6. 2014. navr{ava se 6 meseci na{em

MILOMIRU GRUJI^I]U GRUJU

RADOJICA M. GLINTI] 1951 - 2014. advokat iz ^a~ka

Vreme prolazi ali se}awe na tebe ostaje zauvek. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. TVOJI: DU[ANKA, ACO, BRACO, SERGEJ, STA[A i BEBA 17187

Preminuo je dana 4. 6. 2014. Ve~no zahvalni za tvoju dobrotu. Osta}e{ nam u dragom se}awu. Sestra DESA, sestri} DRAGAN i zet RANKO 17182

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

SIMOVI] Ne postoji vreme koje bri{e tugu i donosi zaborav. Zauvek i sa ponosom ~uvamo vas u na{im srcima. Sin @IKO i unuka SAWA sa porodicom 17160

PETAK 13. JUN 2014. GODINE

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 13. JUN 2014. GODINE

BROJ 22

CENA 30 DIN.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

U ovom broju „Glasa“ FOTOGRAFIJE FOTOGRAFIJE MATURANATA MATURANATA

TEHNI^KE [KOLE strane 24, 25. i 26.

Obele`en Dan op{tine Lu~ani

SANACIJA POSLEDICA POPLAVE, UMESTO NOVIH INVESTICIJA

strane 28. i 29.

Pet i po decenija nakon zavr{etka sredwe Ekonomske {kole

\A^KE USPOMENE I DAQE @IVE

strana 16.

Povodom stogodi{wice Prvog svetskog rata Prva generacija Tehni~ke {kole u ^a~ku obele`ila 50 godina od mature

SE]AWE NA SREDWO[KOLSKE strane 16. DANE Ivana Jorovi}, vice{ampionka Rolan Garosa u juniorskoj konkurenciji

NOVA [ANSA NA VIMBLDONU strana 35.

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

PRILI^ANI U VELIKOM RATU

strane 8, 9. i 10.

Biciklizam

DANILOVI] POBEDNIK „GEMENC KUPA” strana 36. Sistematski pregledi budu}ih prvaka veoma va`ni

PROBLEMI MNOGO MAWI, AKO IH NA VREME UO^IMO

strana 5.