12. septembar 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

BROJ 35

CENA 30 DIN.

Realni izgledi da ^a~ak dobije objekat za sme{taj uginulih `ivotiwa

Vinovnik incidenta na Gradskom trgu i ranije bio poznat po prestupima

PRIHVATILI[TE BI SAMO SEBE IZDR@AVALO

strana 4.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Udruèwe `rtava Drugog svetskog rata traì da im dràva isplati ratnu od{tetu

Danas po~iwe Kupusijada

(Foto: OZON PRESS)

PRVI PUT PRED SUDOM

strana 5.

Najnovije kontrole Saobra}ajne policije

MR^AJEVCI, POZNATI PO KUPUSU I DOBROJ PESMI strana 17.

VEZIVAWE POJASEVA OBAVEZNO I NA ZADWIM SEDI[TIMA!

Sutra u Preqini

[ah

CENTRUM

069 - 310-04-60 032 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

HODO^A[]E KROZ BE[^A[]E

strana 15.

Doktorka Dragana Vasilijevi} o rizicima u trudno}i

strana 14.

UZ REDOVNU KONTROLU, ZDRAVI I MAJKA I PLOD strana 6. ZLATNA TRUBA ZASIJALA U RUKAMA NASLEDNIKAstrana 18.

strana 23.

strana 14.

strana 5.

Boris Kapetanovi}, pravnik i pisac sa gitarom

Truba~ Goran Rankovi}

„JELICA“ PONOVO [AMPION FIJAKERIJADA

OVOGA PUTA ]E I]I I DO STRAZBURA

^a~anska preduze}a pove}ala spoqnotrgovinsku razmenu za sedam odsto

„SLOBODA“ I „UNIPROMET“ NAJVE]I IZVOZNICI

strana 3.

MARKETING

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

PRIVREDA

ÂÂNSKA PREDUZE]A POVE]ALA SPOQNOTRGOVINSKU RAZMENU ZA SEDAM ODSTO kupna spoqnotrgovinska razmena u regionu koga pokriva Regionalna privredna komora Kraqevo od januara do jula ove godine iznosila je 577.651.059 dolara, odnosno preduze}a sa ovog podru~ja izvezla su robe u vrednosti od oko 257, a uvezla za 320,6 miliona dolara. Firme iz Moravi~kog okruga plasirale su na strana trì{ta proizvoda u vrednosti ne{to ve}oj od 162, a od stranih kompanija kupile za 207,5 miliona dolara i na taj na~in zabeleìle za devet odsto ve}u spoqnotrgovinsku razmenu (izvoz za sedam, uvoz za deset procenata), nego u istom periodu 2013. godine. Prema podacima koje je sistematizovala Gorana Tanaskovi}, rukovodilac Organizacione jedinice RPK Kraqevo u â~ku, tokom sedam meseci ove godine najve}i izvoz u Moravi~kom okrugu ostvarila su ~a~anska preduze}a (77,7 miliona dolara), potom firme iz Gorweg Milanovca (60,5 miliona dolara), dok su lu~anski proizvodi imali znatno mawu pro|u na stranim trì{tima, tako da je od wih zara|eno ne{to vi{e od 23,8 miliona dolara. â~ak je predwa~io i kada je o uvozu re~, te je tako za inostranu robu izdvojeno skoro 139 miliona dolara, dok su Gorwomilanov~ani i Draga~evci bili “{tedqiviji”, pa su za uvoznu robu potro{ili skoro 53, odnosno 16 miliona dolara.

„SLOBODA” I „UNIPROMET”

NAJVE]I IZVOZNICI

- U~e{}e preduze}a iz Moravi~kog okruga u ukupnoj spoqnotrgovinskoj razmeni regiona Privredne komore Kraqevo je 64, dok je u~e{}e firmi iz ^a~ka 40 odsto. Od celokupne koli~ine robe koja je iz okruga “pre{la” granice, na ~a~ansku otpada 48 odsto. Ovaj grad predwa~i i po uvozu (67 procenata), zbog ~ega su ~a~anska preduze}a od januara do jula ove godine ostvarila za sedam odsto ve}u spoqnotrgovinsku razmenu (uvoz za 12 i izvoz za jedan odsto), nego u istom periodu lane - konstatuje se u periodi~nom izve{taju OJ

RPK Kraqevo. Strane kupce obezbedili su uglavnom ~a~anski proizvo|a~i prehrambenih proizvoda - sveèg june}eg i sviwskog mesa i prera|evina, pe~uraka, sveèg, zamrznutog i su{enog vo}a. Osim toga, inostrana trì{ta “prihvatila” su i ve}e koli~ine vo}a, povr}a, ìtarica, bra{na, sadnica, semena... Strane firme preuzimale su u ~a~anskim i zna~ajne koli~ine profila, limova, cevi, proizvoda od ~elika i gvo`|a, alata, ma{ina, ode}e, obu}e, tkanina... Municija i ostala pirotehnika

NAJVE]I IZVOZNICI I UVOZNICI U OKRUGU Po deset preduze}a na “izvoznoj” i “uvoznoj” listi najzaslu`nija su {to za sedam meseci ove godine u~e{}e spoqnotrgovinske razmene Moravi~kog okruga u STR regiona iznosi 64 odsto i za dva je ve}e nego u istom periodu 2013. Me|u najve}im izvoznicima bili su gorwomilanova~ki “Metalac” i lu~anski “Milan Blagojevi}”. Slede “Zvezda Helios” i “Spektar” iz Gorweg Milanovca, a prate ih ~a~anske komapnije “Sloboda” i “Unipromet”. Sedmi na listi izvoznika je “Takovo” iz Gorweg Milanovca, osmi “Agropartner” iz Lu~ana, a na za~equ su “B - eksport” i “V&AMP;K TEKSTIL OFFICE” iz ^a~ka. “Auto^a~ak”, “Zvezda Helios”, “Atenic comerc” i “Metalac” bili su vode}i uvoznici u ovom periodu, u kome su za robom preko granice posegla i ovda{wa preduze}a “Alti”, kompanija “Sloboda”, “Tandem”, IGT i “Vapeks” i lu~anska “Maksima”.

sredstva tako|e predstavqaju zna~ajan deo izvoznog kontigenta, u kome su za sedam meseci dominirali i proizvodi od plasti~nih masa, drveta, hartija i karton. U strukturi uvoza, pak, preovladavali su prehrambeni proizvodi (sve`a i smrznuta riba, povr}e, ju`no vo}e), vozila, ma{ine, aparati i ure|aji. U ukupnom uvozu po 14 odsto otpada na profile od legure alumi-

nijuma, cinka, bakra i na proizvode od plasti~nih masa, dok zna~ajan postotak pripada i tkaninama od pamuka i tekstilu ({est odsto) i gotovim odevnim predmetima (tri odsto). Najve}i izvoznici me|u ~a~anskim firmama bili su kompanija “Sloboda”, “Unipromet” i B-export”, dok su najve}i uvoz ostvarili “Auto^a~ak”, “Atenic Komerc” i “Vapeks”. M. N.

U NAU^NO TEHNOLO[KOM PARKU DVE OBUKE ZA MESEC DANA

NAU^ITI MLADE I PREDUZETNIKE DA UPRAVQAJU okviru projekta “Mladi preduzetnici u akciji”, koga, uz finansijsku podr{ku ambasade Kraqevine Norve{ke realizuje ~a~nski Forum privrednika, pro{le sedmice u prostorijama Nau~no tehnolo{kog parka odr`ana je dvodnevna obuka “Vo|stvo i upravqawe”. U radu seminara u~estvovalo je 20 polaznika, pripadnika druge generacije privrednika, odnosno mladih naslednika vlasnika i direktora porodi~nih firmi. Kako je za medije izjavila Irena Bulat iz ACEE Centra za upravqawe resursima i razvojem iz Novog Sada, re~ je o prvoj, u nizu obuka na kojima }e biti obra|ene teme o upravqawu i organizaciji preduze}a: “One treba da pomognu mladim qudima da na najboqi na~in preuzmu o~ekivanu ru-

kovode}u ulogu u preduze}ima, koja su osnovali wihovi roditeqi.” Na ovakvim stru~nim skupovima, polaznici bi trebalo da nau~e koja je wihova budu}a uloga u tim firmama i, budu}i da su wihovi roditeqi vlasni-

ci, naprave razliku i granicu izme|u vlasni{tva i onoga {to je wima dato i povereno, odnosno upravqawa, objasnila je Bulatova, naglasiv{i da mladi preduzetnici treba da procene da li `ele i mogu da prihvate obe uloge. Ukoli-

ko se opredele za rukovode}e funkcije, trebalo bi na najboqi na~in da ih obavqaju, tim pre {to svi mladi, koji su u â~ku ukqu~eni u porodi~ni biznis, èle da “sveìm znawima i energijom” maksimalno pomognu svojim ro-

diteqima. O upravqawu bi}e re~i i na dvodnevnoj sertifikovanoj obuci za mala i sredwa preduze}a i preduzetnike, koja }e, tako|e u prostorijama Nau~no tehnolo{kog parka, biti odràna 22. i 23. septembra. Tom prilikom, interesantna predavawa na temu “Finansijsko upravqawe” odrà}e predstavnici Regionalne agencije za ekonomski razvoj [umadije i Pomoravqa. Osnovni ciq ove obuke je da se vlasnicima i menaxerima malih i sredwih preduze}a pruì podr{ka u “upravqawu” finansijama, sa posebnim fokusom na “upravqawe” i raspolagawe gotovinom na dnevnom nivou. Kako je navedeno u pozivu upu}enom zainteresovanim polaznicima obuke, ovaj program treba da pomogne vlasnicima i menaxerima u MSP

da lak{e i brè naprave analizu izve{taja o nov~anim tokovima u preduze}u, kada je re~ o potraìvawima od kupaca, obavezama prema ulaga~ima, deficitu gotovine. Projekat predvi|a i konkretne aktivnosti kojima moè biti poboq{ano finansijsko stawe u ovim firmama, bilo ubrzanom naplatom, restriktivnijom politikom potraìvawa, ili sporijim izmirivawem obaveza i smawewem tro{kova poslovawa sa bankama. Predstavnici Regionalne agencije za ekonomski razvoj govori}e i o jo{ nekim mogu}nostima za poboq{awe finansija u MSP: optimizaciji nivoa zaliha proizvoda, unapre|ewu kontinuirane prodaje, planu optimizacije upravqawa gotovinom i iznalaèwu novih izvora finansirawa. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

GRAD

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

ÂÂK IMA REALNE IZGLEDE DA DOBIJE OBJEKAT ZA PRIVREMENI SME[TAJ @IVOTIWSKIH LE[EVA akon o veterini, donet 2010. godine, i re{ewe Republi~ke veterinarske inspekcije obavezali su lokalne samouprave da samostalno, ili na regionalnom principu, izgrade objekte za privremeno odlagawe i skladi{tewe uginulih ìvotiwa. Zbog toga je na~elnik Moravi~kog upravnog okruga Darko Domanovi} u sredu organizovao sastanak sa predstavnicima resornih gradskih i op{tinskih uprava iz â~ka, Gorweg Milanovca, Lu~ana i Ivawice i veterinarskih slu`bi, na kome je prezentovan projekat prihvatili{ta koje duè vreme uspe{no radi u Vr{cu. Po{to je naglasio zna~aj ove investicije, Domanovi} je podsetio da bi Grad, ukoliko donese odluku da izgradi ovakav objekat, mogao da aplicira za sredstva iz evropskih fondova i da su tu mogu}nost ve} iskoristile neke vojvo|anske op{tine i grad Smederevo. Obaveza gradova i op{tina je da organizuju zoohigijensku slu`bu koja obavqa poslove ne{kodqivog uklawawa ìvotiwskih le{eva sa javnih povr{ina i da izgrade objekte za sakupqawe le{eva i drugih proizvoda i otpada ìvotiwskog porekla, podsetio je i Milovan Eri}, na~elnik Gradske uprave za inspekcijski nadzor: - Od Republi~ke veterinarske inspekcije dobili smo re{ewe kojim je Gradu naloèno da, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu, preduzme odgovaraju}e mere i aktivnosti, organizuje zoohigijensku slu`bu i izgradi objekat za prikupqawe ìvotiwskih le{eva. Do sada je taj posao obavqalo JP “Komunalac”, posebno

PRIHVATILI[TE BI SAMO SEBE IZDR@AVALO

posle majskih poplava, kada je na terenu prikupqen veliki broj uginulih ìvotiwa i otpremqen u kafileriju u In|iji. Ovo JP uklawa uginule ìvotiwe, uglavnom pse sa javnih povr{ina, po nalogu komunalne inspekcije. Eri} nagla{ava da postoji vi{e vrsta objekata za odlagawe ostataka uginulih ìvotiwa, poput rashladnih kontejnera, ili mini hladwa~a, koje po pozivu i uz odgovaraju}u nadoknadu, prazne specijalizovane kafilerije. Osim toga, lokalne samouprave mogu da formiraju i sto~na grobqa, rekao je Eri}, podsetiv{i da je zapo~eta gradwa prihvatili{ta za napu{tene ìvotiwe u

Mili}evcima i da je to “idealna prilika da na lokaciji od oko tri hektara bude podignut i objekat za odlagawe ìvotiwskih le{eva i otpada”. Inicijativu da pomogne â~ku i op{tinama Gorwi Milanovac, Ivawica i Lu~ani da zajedni~ki realizuju ovaj projekat pokrenula je Veterinarska komora Srbije, kaè diplomirani veterinar Rado{ Rajili}, predsednik wenog Upravnog odbora i nagla{ava da Moravi~ki okrug jedini jo{ nije zapo~eo da re{ava problem ne{kodqivog uklawawa ìvotiwskih le{eva: “Namera je da se u prihvatnom centru koji }e najverovatnije biti gra|en u ce-

losti iz donacija, selektuje otpad i na taj na~in smawi koli~ina koja odlazi u kafileriju. Taj izdvojeni otpad bi mogao da se koristi za ishranu ìvotiwa u azilu, a koà i kosti da se prodaju hemijskoj industriji, {to bi obezbedilo trajni boravak napu{tenih ìvotiwa u prihvatili{tu.” Pozitivna iskustva Ekolo{kog centra “Stani{te” iz Vr{ca kolegama i predstavnicima lokalnih samouprava u Moravi~kom okrugu preneo je diplomirani veterinar Dejan Maksimovi}, podsetiv{i da je posle Vr{ca, i Smederevo re{ilo problem ne{kodqivog uklawawa i skladi-

{tewa le{eva i otpada ìvotiwa po standardima koje je propisala EU: - U klasi~noj prihvatnoj stanici otpad se prikupqa i ~uva na temperaturi od 0 do pet stepeni, sve dok ne bude prikupqena ekonomski isplativa koli~ina, da bi je preuzela odre|ena kafilerija. Kontrola EU ustanovila je pre dve godne da Srbija ima dovoqno kapaciteta za preradu ìvotiwskog otpada, ali da joj nedostaju lokalni centri za prikupqawe. Na{a procena je da je u Srbiji potrebno od 30 do 35 takvih objekata. Oni mogu biti izgra|eni iz donacija EU, kao {to je to u~iweno u Vr{cu i Smederevu i nema razloga da ovaj projekat na taj na~in ne realizuju i â~ak i okolne op{tine. Jedan objekat, ina~e, opsluùje pet radnika i iskustvo pokazuje da gotovo u svim komunalnim preduze}ima ima vi{ka zaposlenih i da bi preraspodelom oni mogli biti angaòvani u prihvatili{tima. Ovakvi objekti ne}e predstavqati novi tro{ak za lokalnu samoupravu, ve} }e, naprotiv, doprineti poboq{awu poslovawa i konkurentnosti, i u krajwem slu~aju, {to je veoma bitno, zahvaquju}i wima bi}e spre~ena mogu}nost da u lanac ishrane, kao {to je zimus bio slu~aj u Smederevskoj Palanci, budu unete uginule ìvotiwe. M. N.

OD 1. SEPTEMBRA NA PORTALU JP „GRADAC” PREDSTAVQEN GENERALNI URBANISTI^KI PLAN ^A^KA U GIS OBLIKU

USKORO I PROSTORNI PLAN NA PORTALU N

a osnovu ugovora o saradwi Grada â~ka i nema~ke organizacije za tehni~ku podr{ku GIZ, Javno preduze}e “Gradac” je angaòvano kao direktan partner u realizaciji dela projekta “Unapre|ewe upravqawa zemqi{ta na nivou lokalne samouprave u Srbiji”. Kako je ovim programom predvi|eno, JP je trebalo da izvr{i konverziju dva usvojena urbanisti~ka plana u vektorski GIS oblik i ta planska dokumenta objavi na WEB portalu. Rok za konverziju Generalnog urbanistikog plana â~ka bio je 1. septembar ove, a za jedan od usvojenih planova generalne regulacije jun slede}e godine, podse}a Zorica ôlovi} Suboti}, zamenik direktora JP “Gradac”: - U skladu sa preuzetim obavezama, “Gradac” je izvr{io konverziju GUP-a i od 1. septembra gra|ani mogu na portalu ovog preduze}a - www.jpgradaccacak.co.rs pogledati interaktvinu mapu Generalnog urbanisti~kog plana u GIS obliku. Uvidom u ovaj planski dokument najvi{eg ranga sva zainteresovana lica prakti~no mogu da dobiju podatke o mogu}nostima gradwe i ure|ewa, javnim objektima i povr{inama, kao i sve informacije o planiranim saobra}ajnicama i prate}oj komunalnoj infrastrukturi - obja{wava ôlovi} Suboti} zna~aj konver-

zije GUP-a. Ona nagla{ava da je Generalni urbanisti~ki plan â~ka strate{ki dokument koji }e biti “razra|en” izradom {est planova generalne regulacije, ~ije su granice i “obuhvat” tako|e prikazani na interaktivnoj mapi: - Slede}i korak je objavqivawe i detaqniji i sadràjniji prikaz i ovih {est izuzetno zna~ajnih urbanisti~kih dokumenata u GIS obliku. Nedavno je usvojen Plan generalne regulacije “Qubi} - Kowevi}i”, koji tretira prostor povr{ine 960 hektara i on }e prvi biti objavqen, a ostali, ~ija je izrada u zavr{noj proceduri, odmah nakon {to ih usvoji Skup{tina Grada. Da bi gra|ani mogli da do|u i do informacija i prostornih podataka o lokacijama koje nisu “obuhva}ene” Generalnim planom, a nalaze se na podru~jima ome|enim administrativnim granicama grada, JP “Gradac” je zapo~elo aktivnosti i pripreme da i Prostorni plan Grada (PPG) objavi u GIS formatu, najavila je Zorica ôlovi} Suboti}, naglasiv{i da je ovaj plan, koji sadrì bogatu bazu podataka, ve} ura|en u softverskom programu i da }e u tom obliku biti objavqen na WEB portalu ovog javnog preduze}a. Za potrebe izrade PPG prikupqeni su raznovrsni i brojni po-

daci, zbog ~ega je neophodno dosta vremena i anga`ovawa, kako bi i ova baza podataka bila sistematizovana i za upotrebu prilago|ena gra|anima. Kreirawe i a`urirawe prostornih podataka, ina~e, JP “Gradac” je realizovalo sopstvenim kapacitetima, a konverzija GUP u GIS olbik, koga stru~waci iz ovog JP razvijaju od 2004. godine, je rezultat prve saradwe Grada i “Gradca” sa nema~kom organizacijom GIZ na realizaciji projekta unapre|ewa

upravqawa gra|evinskim zemqi{tem. ^olovi} Suboti} veruje da }e u narednom periodu na realizaciji ovog programa biti ostvarena ve}a saradwa sa ostalim javnim preduze}ima i ustanovama, ne samo u gradu, ve} i u Okrugu, jer, kako je nedavno izjavio direktor Neboj{a Jovanovi}, do sada nije bilo odgovaraju}e “saglasnosti”, prilikom poku{aja JP “Gradac” da u izradu GIS-a ukqu~i sva javno komunalna preduze}a i javne ustanove. M. N.

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

GRAD

VINOVNIK INCIDENTA NA TRGU I RANIJE BIO POZNAT PO PRESTUPIMA etnaestogodi{wi S. N. koji je u subotu ve~e na Gradskom trgu no`em izbo dvojicu mladi}a, R. O. (1991) i A. Z. (1987) i ranije je bio poznat po kra|ama, ali kako je imao mawe od 15 godina, nije odgovarao za po~iwena dela. Uhap{en je posle incidenta na Trgu, zbog osnovane sumwe za poku{aj ubistva. Odre|en mu je pritvor do 30 dana. Uhap{eni maloletnik je nekada{i |ak Osnovne {kole “Dr Dragi{a Mi{ovi}” mnogim u~enicima i wihovim roditeqima bio je poznat kao strah i trepet i kabadahija koji od dece uzima novac. U {tampi su se pojavila svedo~ewa u~enika od kojih je uzimao “reket”. Nastavio je da dolazi u {kolsko dvori{te i posle zavr{etka osmog razreda. Kako je ovih dana za medije izjavqivala direktorka O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}” Stana [ipeti}, S. N. je iz {kole oti{ao sa ukorom nastavni~kog ve}a. Ka`wavan je zbog nediscipline i nedoli~nog pona{awa prema nastavnicima, ali nasiqe i incidente nije izazivao u {koli i {kolskom dvori{tu. Wegova porodica sara|ivala je i sa ovda{wim Centrom za socijalni rad.

PRVI PUT PRED SUDOM Foto: Ozon press

- Bio je evidentiran zbog asocijalnog pona{awa, a pre ~etiri godine umro mu je otac i sara|ivali smo sa wegovom majkom, pomagali joj u vaspitawu sina. Bio je poznat i po sitnim kra|ama, ali nije imao dovoqno godina da bude krivi~no procesuiran. Da je uzimao novac slu~ajno smo saznali od drugih u~enika, iz {kole nisu stizale `albe -

UDRU@EWE @RTAVA DRUGOG SVETSKOG RATA I WIHOVIH NASLEDNIKA PO KO ZNA KOJI PUT TRA@I DA IM DR@AVA ISPLATI RATNU OD[TETU

potvrdio je specijalni pedagog Centra za socijalni rad Jovan Eri}. Prema Eri}evim re~ima, tu~e i `estoki sukobi maloletnika se svuda de{avaju i te{ko da ih mogu spre~iti centri za socijalni rad i policija. Tako, smatra on, ni nadle`ni organi nisu mogli predvideti ili eventualno spre~iti sukob u subotu ve~e. Zbog u~estvovawa u tu~i policija je saslu{ala jo{ jednog maloletnika, koji je godinu dana stariji od S. N. Jedan od povre|enih mladi}a A. Z. pu{ten je ku}i odmah po-

sle prvog pregleda, dok je R. O. zadràn na Odeqewu intenzivne nege ~a~anske Bolnice. - Jo{ uvek je u Intenzivnoj nezi, ali wegovo stawe je stabilno. Oporavqa se prema o~ekivawima lekara - kaè dr Miroslav Sretenovi}, portparol Zdravstvenog centra â~ak. Pojedini svedoci tu~e i poku{aja ubistva na Trgu kaù da se ~itav incident odigrao za tili ~as. - Bio sam u blizini i ~uo buku. Mislio sam da su skejteri, po{to znam da se oni skoro svako ve~e okupqaju na platou i ve`baju. Prenuo me vrisak jednog deteta. Potr~ao sam ka Trgu i video op{tu tu~u. Sva ta gu`va je vrlo kratko trajala, jer je odmah do{la marica i policajci su odvodili momke koji su se tukli. Tek kasnije sam ugledao lokvu krvi i to mesto je ubrzo obezbe|eno. Posle sam ~uo da je sukob mladi}a jo{ ranije po~eo, da je ovaj mali koji je izbo de~ka oti{ao po poja~awe. Ono {to sam ja video, dogodilo se u deli}u sekunde - pri~a jedan od o~evidaca. Z. J.

IZLO@BA RUKOTVORINA U GALERIJI NARODNOG MUZEJA

OVOGA PUTA ]E I]I ZAVR[NICA RADIONICE I DO STRAZBURA! „POKRENIMO NITI“

ezadovoqni posledwim odgovorom Generalnog sekretarijata Vlade Srbije, koji je zahtev Okru`nog Udruèwa `rtava i naslednika `rtava rata i ratnih zarobqenika od 1941. do 1945. godine da kona~no, sedam decenija posle zavr{etka Drugog svetskog rata, ~lanovima ove organizacije bude ispla}ena ratna od{teta, samo prosledio Ministarstvu za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa, Okru`ni odbor je u sredu, sa vanredne sednice Skup{tine, uputio novi dopis nadle`nima. U wemu ultimativno zahteva da Vlada i Skup{tina Srbije uvrste u dnevni red svojih zasedawa problem materijalnog i nematerijalnog obe{te}ewa svih gra|ana koji su na bilo koji na~in stradali od okupatorskog reìma, ili }e, u protivnom, pravdu potraìti od doma}ih i me|unarodnih sudova. Koliko godina treba da pro|e da se steknu uslovi i da resorno ministarstvo, kako se kaè u wegovom odgovoru “postupi po ovom predmetu”, ponavqa pitawe koje je postavio na posledwem sastanku u Vladi Srbije @ivko Ki}anovi}, predsednik gradskog i okru`nog Udruèwa i v. d. predsednika Upravnog odbora Republi~ke zajednice udruèwa `rtava Drugog svetskog rata. Sin je ratnog vojnog zarobqenika i kao jedanaestogodi{wak je bio ìvi svedok genocida pripadnika nema~ke vojske, koji su, se}a se, 1941. godine popalili brojne “gra|evine” u wegovim rodnim Kuki}ima i na pragu ku}a streqali {estoro me{tana ovog ~a~anskog sela. - Svim vladama koje su se mewale posledwih petnaestak godina, podnosili smo zahetve i pisali dopise, traè}i da dràva obe{teti u~esnike rata stradale od okupatoreske vojske. Samo u â~ku imamo oko 2.500 “obra|enih” podataka, odnosno zahteva `rtava rata i wihovih naslednika, koji tako|e imaju pravo na od{tetu. U proteklom periodu samo mali broj stradalnika iz ~itave Srbije je, posredstvom organizacije IJON, koju je finansirala Nema~ka, uspeo da naplati minimalni deo od{tete. U ovonedeqnom dopisu Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije ~lanovi udruèwa

Moravi~kog okruga zahetavju od nadle`nih da wihovi predstavnici budu ukqu~eni u izradu predloga novog Zakona o ratnoj od{teti, jer po jo{ vaè}em, tvrdi Ki}anovi}, ni{ta nije ura|eno. Osim toga, oni traè i da kao stalno radno telo bude formirana komisija za procenu {tete, kojoj }e prestati mandat tek kada posledwoj `rtvi okupatorskog reìma bude ispla}ena ratna od{teta: “Jo{ 2006. godine nekoliko udruèwa iz ~itave Srbije organizovalo je protest pred zgradom Skup{tine Srbije. Tom prilikom izvr{ili smo pritisak na onda{wu Vladu Srbije da formira komisiju za procenu ratne {tete. Me|utim, wen mandat je bio dve godine i za to vreme ona ni{ta nije uradila. Naàlost, ni osam godina posle tog mitinga, nismo dobili pravi odgovor, niti pravdu, a kamoli od{tetu”, obja{wava Ki}anovi} kako “oni koje je narod izabrao da ~uju narodni glas” ne èle da re{e probleme svedoka i u~esnika masovnih stradawa u Drugom svetskom ratu. Predsednik ~a~anskog i udruèwa za Moravi~ki okrug je najavio da }e uskoro biti odràn skup predstavnika svih udruèwa iz Srbije, koja okupqaju skoro 80.000 `rtava rata i wihovih potomaka i da }e, kao i mnogo puta do sada, upravo iz â~ka krenuti veliki protest koji }e se zavr{iti predajom peticije Vladi Srbije sa potpisima svih ~lanova koji traè ratnu od{tetu. - Ne}emo vi{e prihvatati obja{wewa da nije vreme za re{avawe ovih problema, da je dràva u krizi, da nema para. Poku{a}emo na sve na~ine da se dogovorimo, prihvati}emo isplatu od{tete i u nekoliko rata, jer mi smo mnogo osiroma{eni i obespravqeni, a da dràva nikada nije imala razumevawa da nas za{titi. Zbog toga sam nadle`nima poru~io da ne dozvole da pravdu traìmo izvan granica na{e zemqe i od me|unarodnih sudova. Ukoliko peticija koju uputimo Vladi, ne bude dala rezultate, pravdu }emo potraìti u doma}im sudovima i na kraju u Strazburu. Ovog puta, ne}emo se zaustaviti kategori~an je Ki}anovi}. M. N.

[kola tkawa i pletewa je odli~an na~in da se sa~uva tradicija i ispoqi kreativnost. Ukoliko nas Ministarstvo kulture finansijski podrì , radionice }emo organizovati i slede}e godine, kaè rukovodilac projekta Sneàna A{anin zlo`ba u galeriji Narodnog muzeja traje dve sedmice, a pred posetiocima su rukotvorine nastale u radionici “Pokrenimo niti”, odnosno {koli tkawa i pletewa koju je, tokom letweg raspusta, gradski Muzej organizovao u u~ionici Gimnazije. - Uz finansijsku podr{ku Ministarstva kulture, projekat realizujemo drugu godinu za redom i veoma smo zadovoqni. Radionice tkawa i pletewa privukle su veliki broj mladih, kod kojih, o~igledno, postoji svest o zna~aju i lepoti tradicije. Uz pomo} izvanrednih instruktorki, Biqane Anxi} i Leke Bojovi}, svi polaznici uspevaju da savladaju ve{tine tkawa ili pletewa, korisno utro{e vreme i iskaù svoju kreativnost. Veoma smo zahvalni i profesorki Sneàni Biorac koja nam pomaè prilikom izbora polaznika - kaè Sneàna A{anin, rukovodilac projekta i etno-

log. Osim Gimnazije, koja u projektu u~estvuje od po~etka, ove godine je ukqu~eno i Udruèwe “Bosiqak”, ~ije se ~lanice bave raznim vrstama doma}e radinosti. - Ova saradwa se pokazala kao prava stvar, pa se na izlo`bi, na primer, mogu videti odevni predmeti koje su ène iz “Bosiqka” sa{ile od materijala izatkanih u radionici - nagla{ava etnolog. Izlo`bom u galeriji Muzeja predstavqene su rukotvorine devet polaznika {kole tkawa, i 13 onih koji su poha|ali {kolu pletewa. Me|u wima je najvi{e gimnazijalki, ali ima i sredove~nih osoba. Prilikom otvarawa izlo`be, 3. septembra, svim u~esnicima projekta dodeqene su diplome, a prevladalo je zajedni~ko raspoloèwe da radionica “Pokrenimo niti” bude uprili~ena i slede}eg leta. - Bila bi velika {teta da se ova praksa prekine, jer je interesovawe bilo veliko, pa svi zainteresovani nisu dobili {ansu da poha|aju {kolu. Ukoliko dobijemo sredstva od Ministarstva, sigurno }emo ponovo organizovati radionicu, razvija}emo projekat i dopuwavati ga novim sadràjima - obe}ava Sneàna A{anin. E. V.

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

ZDRAVSTVO

DOKTORKA DRAGANA VASILIJEVI] O RIZICIMA U TRUDNO]I Poznato je da se svaka trudno}a koja nije ili je neredovno kontrolisana, smatra rizi~nom. Ali, koliko su ène svesne ~iwenice da je planirawe za~e}a najboqi na~in da se prate zdravqe trudnice i razvoj ploda? Svaka èna, a posebno ona koja ima zdravstvenih problema trebalo bi da planira trudno}u. U svetu postoje prekoncepciona savetovali{ta za pacijentkiwe koje imaju neke faktore rizika, odnosno hroni~ne bolesti, kao {to su hipertenzija, dijabetes, bubre`ne bolesti, astma. Trudno}a nije bolest, ali podrazumeva redovnu kontrolu, uredan na~in ìvota, adekvatnu ishranu, zabranu kori{}ewa cigareta, lekova bez saveta lekara i psihoaktivnih supstanci, izbegavawe stresa, te{kog fizi~kog rada i drugih oblika pona{awa sa rizikom, isti~e u razgovoru za “â~anski glas” ginekolog aku{er ~a~anske Bolnice Dragana Vasilijevi}.

UZ REDOVNU KONTROLU, ZDRAVI I MAJKA I PLOD - Veoma je va`no da se planira trudno}a i urade sve potrebne analize pre za~e}a, odnosno da pacijentkiwa uradi Papa test i bakteriolo{ke briseve, kako kasnije ne bi imala problema koji bi mogli da ugroze trudno}u. Da bi bio zdrav plod, majka mora da bude zdrava. Svetska zdravstvena organizacija insistira, a i kod nas je pravilo, da pacijentkiwe uzimaju Folnu kiselinu sa vitaminom C, kao prevenciju. Folna kiselina se pokazala kao bitan faktor u spre~avawu raznih anomalija kod beba, odnosno fetusa. Uzima se nekoliko meseci pre ostajawa u drugom stawu i nekoliko prvih meseci u trudno}i, sve dok lekar ne ka`e da su stvoreni organi potrebni za `ivot bebe - isti~e dr Dragana Vasilijevi}. Ginekolo{ki pregled pre ostajawa u drugom stawu podrazumeva ultrazvu~ni pregled, koji pokazuje da li pacijentkiwa ima normalno razvijene ginekolo{ke organe, jajnike i matericu, kao i to da li ima problema sa grli}em materice, obja{wava na{a sagovornica.

va`no da se u prvim mesecima trudno}e trudnica redovno javqa svom ginekologu, koji }e znati da prepozna rizike koji se mogu javiti u prvom trimestru, odnosno do 12. nedeqe trudno}e. Da li se trudno}a pravilno razvija mo`e pokazati takozvani Dabl test, koji testira genetske anomalije, a ~ija je ta~nost 80 - 90 odsto.

trudnice koji je ve}i od 135 sa 85, nije dobar, i on ukazuje da postoji problem. Tako|e, otoci na nogama su znak nekog poreme}aja u metabolizmu, ili proteina, ili povi{enog pritiska. Naravno, mogu da budu posledica dugog stajawa, ali se tokom odmora moraju povu}i. Na{ narod ~esto ka`e: “Vidi se da je trudna”. Samo po

- Danas su ène, ipak, malo emancipovanije. Nekada je bilo nezamislivo da u ordinaciju do|e trudnica sa muèm. Danas je to postao lep manir, mu{karci od po~etka u~estvuju u pra}ewu trudno}e. Dodu{e malo ih dolazi na poro|aj, ima ih zainteresovanih, ali jo{ uvek se pla{e. Nekada je trudno}a bila samo problem ène, a sada mu{karci rado prate razvoj ploda - kaè doktorka Dragana Vasilijevi}, zadovoqna {to je svest o redovnoj kontroli trudnica, ipak, na vi{em nivou nego ranije. Doktorka podse}a da su, naàlost, retke ène koje su svesne ~iwenice da treba planirati trudno}u. Ukoliko pacijentkiwa ima neku hroni~nu bolest, va`no je da se ispita weno trenutno zdravstveno stawe, kako bi se izbegle eventualne komplikacije. Naravno, i ène koje imaju dijabet, povi{en priti-

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE SRBIJE "DR MILAN JOVANOVI] BATUT" CENTAR ZA PROMOCIJU ZDRAVQA UZ PODR[KU MINISTARSTVA ZDRAVQA REPUBLIKE SRBIJE I ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVQE - ÂÂK - ODEQEWE ZA PROMOCIJU ZDRAVQA RASPISUJU KONKURS ZA IZBOR NAJBOQIH LIKOVNIH I LITERARNIH RADOVA NA TEMU "DOJEWE = POBEDNI^KI POEN ZA @IVOT" Konkurs je deo kampawe - Nacionalna nedeqa dojewa - i namewen je deci iz pred{kolskih ustanova i u~enicima osnovnih {kola u Srbiji. Pred{kolske ustanove treba da po{aqu po tri najboqa likovna rada, a osnovne {kole po tri najboqa likovna i literarna rada na adresu: Ulica Veselina Miliki}a broj 7, 32000 â~ak ili da preko svojih saradnika dostave u Dom zdravqa â~ak kancelarija broj 26. sa naznakom "KONKURS - SVETSKA NEDEQA DOJEWA". Radove slati najkasnije do petka, 19. septembra 2014. godine. Najuspe{niji radovi na temu "Dojewe = pobedni~ki poen za ìvot" na okru`nom nivou bi}e dostavqeni Institutu za javno zdravqe Srbije "Dr Milan Jovanovi} Batut" do 3. oktobra 2014. godine. @iri sastavqen od likovnih pedagoda i stru~waka iz oblasti za{tite zdravqa odabra}e najboqe radove dece pred{kolskog uzrasta i u~enika na republi~kom nivou, a najboqi radovi }e biti objavqeni na sajtu Instituta Batut. Ovom kampawom èlimo da jo{ jednom skrenemo pa`wu zdravstvenoj i {iroj javnosti koliki je zna~aj dojewa kojim se obezbe|uje najoptimalnija ishrana, pravilan rast i razvoj, za{tita i unapre|ewe zdravqa i deteta i majke, ali i da naglasimo zna~aj pruàwa podr{ke i pomo}i trudnicama, porodiqama, majkama dojiqama i porodici da ostvare uspe{no dojewe. Podr{ka dojewu zna~i podr{ku majkama koje doje i to od svih ~lanova porodice, ali i prijateqa, lokalne i {ire dru{tvene zajednice.

sak, astmu, neko ko`no oboqewe, alergiju, bilo koju bolest, tako|e treba da ostanu trudne, ali moraju biti u stabilnom i kontrolisanom zdravstvenom stawu, ka`e dr Vasilijevi} i dodaje: - Kada ve} ostane u drugom stawu trudnica mora voditi uredan `ivot i smawiti preterane fizi~ke aktivnosti, kao i sve oblike pona{awa sa rizikom. Podrazumeva se da se mora redovno kontrolisati kod lekara. Sve redovne analize, koje se rade po kalendaru trudno}e, pokazuju da li ima prete}ih znakova za poba~aj ili preveremeni poro|aj. Veoma je

Dabl test se radi u 12. nedeqi trudno}e, a postoji i Triple test koji se radi u 16. nedeqi, a koji tako|e moè da ukaè da li je sa plodom sve u redu. Na{a sagovornica napomiwe da se u kasnijim mesecima trudno}e prate biohemijski parametri kod majke, koji pokazuju kako trudno}a uti~e na op{te zdravstveno stawe trudnice, na kardiovaskularni sistem, na bubre`nu funkciju, na organe koji mogu da dovedu do povi{enog pritiska, koji moè da bude jako opasan, da ugrozi pacijentkiwu. - Svaki pritisak kod

stomaku ène moè da se vidi da je trudna, jer trudnica ne sme da se ugoji vi{e od 12 - 13 kilograma. Pored, naravno, intenzivnog nadzora lekara, veoma je bitno da trudnica normalno spava i da vodi ra~una o ishrani koja mora biti prilago|ena wenim potrebama, odnosno da unosi {to vi{e povr}a, vo}a, nemasnog mesa i mle~nih proizvoda, a {to mawe testa, prera|enih ugqenih hidrata, slatko i slano - kaè dr Vasilijevi}. N. R.

DONACIJA DR IGORA MI[OVI]A ^A^ANSKOJ STOMATOLO[KOJ SLU@BI

POMO] JE UVEK DOBRODO[LA Zahvaquju}i humanitarnoj pomo}i dr Igora Mi{ovi}a iz Minhena, ~a~anska Stomatolo{ka slu`ba je dobila oko 16.000 {priceva, 3.000 pari rukavica, maske, pribor za razvijawe filmova, dezinfekciona i sredstva za higijenu. - Posle poplava u Srbiji i, naravno, â~ku, pozvao me je doktor Igor Mi{ovi}, koji ima svoju privatnu stomatolo{ku ordinaciju u Minhenu. Po{to je i on stomatolog, a rodom je iz â~ka, izrazio je èqu da pomogne na{oj slu`bi. Posle razgovora sa ocem dr Igora Mi{ovi}a, direktor Doma zdravqa Aleksandar Pajovi} i ja smo se dogovorili da prihvatimo donaciju, jer je u kriznim vremenima pomo} uvek dobrodo{la - izjavio je Momir Jankovi}, na~elnik Stomatolo{ke slu`be u Domu zdravqa. Re~ je o humanitarnoj pomo}i koja }e u ovim te{kim vremenima puno zna~iti za funkcionisawe Stomatolo{ke slu`be, a vrednost donacije je oko dve - tri hiqade evra, mo`da i vi{e, s obzirom na razlike u cenama kod nas i u Nema~koj, istakao je na~elnik Jankovi}, zahvaliv{i porodici Mi{ovi}. N. R.

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

SELO

U ZABLA]U ZAVR[ENA MANIFESTACIJA “PLODOVI ZAPADNOG POMORAVQA”

PREDSTAVQENI POTENCIJALI

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

NA[EG PODNEBQA

Manifestacija “Plodovi zapadnog Pomoravqa”, pored velikog broja direktnih u~esnika, okupila je i mnoge zaqubqenike starih tradicionalnih jela i obi~aja, koji su u`ivali i u takmi~ewu u pe~ewu prasadi i jagwadi na ra`wu i pripremawu satara{a. “Moravski slavuji” su bili najuspe{niji tim i u pe~ewu jagwadi, na drugo mesto plasirala se ekipa “Veliki brat”, a na tre}e “Moravci”. Prvo mesto u pe~ewu prasadi osvojila je ekipa “In print”, a slede je “Moravski slavuji” i

Centralni doga|aj “Plodova zapadnog pomoravqa” i ovoga puta je bila “Berza hrane” u Domu kulture. Svoje proizvode su izloìli vo}ari, povrtari, pekari, kola~ari, p~elari, cve}ari... Ciq manifestacije je bio da se okupe poqoprivrednici, prera|iva~i poqoprivrednih proizvoda i potencijalni kupci. organizaciji Udruèwa povrtara Zabla}e, po osmi put, pro{log vikenda, odràna je privredno-turisti~ka i kulturno-zabavna manifestacija “Plodovi zapadnog Pomoravqa”. Kao suorganizatori pojavili su se Centar za razvoj sela Zabla}e i RPK Kraqevo OJ â~ak, dok je generalni pokroviteq i ovoga puta bio Grad â~ak. Ciq manifestacije je da uspostavi direktan kontakt izme|u poqoprivrednih proizvo|a~a, prera|iva~a i kupaca, a centralni doga|aj “Plodova zapadnog Pomoravqa” i ovoga puta je bila “Berza hrane” u Domu kulture, gde su svoje proizvode izloìli vo}ari, povrtari, kola~ari, p~elari, cve}ari... Osim “Berze hrane”, na kojoj su predstavqeni poqoprivrednici ovog kraja i potencijali na{eg podnebqa, u okviru manifestacije odràni su i okrugli sto na temu “Perspektive i izazovi izvoza u Rusiju”, Sajam prate}e industrije u poqoprivredi, kao i kulrturno-umetni~ki i sportski program. U ime doma}ina, re~i zahvalnosti izlaga~ima i gostima uputila je Sneàna Markovi} \urovi}, koordinatorka Centra za razvoj sela Zabla}e: - Zahvalila bih na{im vernim izlaga~ima, poqoprivrednim proizvo|a~ima i prera|iva~ima hrane, koji su uprkos svim problemima, uzimaju}i u obzir majske poplave i grad, ve} osmu godinu sa nama. Tako|e, zahvalnost dugujemo i Gradu â~ku, koji je prepoznav{i potencijal ove manifestacije, godinama generalni pokroviteq, kao i Privrednoj komori Kraqevo OJ â~ak, koja daje veliki doprinos u organizaciji “Plodova zapadnog Pomoravqa”. Pozdravqaju}i izlaga~e i goste, Zvonko Tufegxi}, generalni sekretar Regionalne privredne komore Kraqevo, zahvalio je Gradu â~ku {to je prepoznao da je poqoprivreda jedna od najzna~ajnijih privrednih grana ~itave Republike Srbije i {to uvek, a ne samo na ovoj manifestaciji, pruà podr{ku i pomo} poqoprivrednicima da pove}aju svoju proizvodwu. Tufegxi} je obe}ao da }e Regionalna

PLODOVI WIHOVOG RADA

Na “Berzi hrane” svoj {tand imali su i u~enici drugog razreda O[ “Branislav Petrovi}” iz Slatine. U~iteqica Qubica Mirkovi} kaè da su weni |aci na ovu manifestaciju rado do{li, a pozvali su i roditeqe da zajedno izloè proizvode i pokaù ono najvrednije {to imaju plodove wihovog rada. - Po{to roditeqi cele godine vredno rade i trude se da zarade novac za svoju decu i da ih {koluju, kako bi i oni postali ~estiti i marqivi qudi, |aci su odlu~ili da ih podrè na ovoj manifestaciji i da im pokaù da se ne stide nijednog posla. Roditeqi u~enika iz mog razreda uglavnom se bave poqoprivrednom proizvodwom, a u razgovoru sa decom sam saznala da i oni puno znaju o ovoj oblasti. Ponosim se mojim u~enicima. Nadam se da }e neko od mojih |aka jednog dana biti uspe{an poqoprivredni proizvo|a~ i da }e mu ova izlo`ba biti veoma draga uspomena kazala je u~iteqica Qubica Mirkovi}. Weni u~enici su pomalo stidqivi, ali poluosmehom odobravaju re~i wihovog drugara Gradimira ]ur~i}a: - Pomaèm mami i tati. Mami donosim kutije kada bere paradajz, a tati, kada idemo u wivu da kupimo krompir, donosim prazne kante. Ili, na primer, kada idemo u wivu da beremo papriku, mami pomaèm da iznesemo pune kante. privredna komora Kraqevo i ubudu}e podràvati ovakve manifestacije i uvek pomagati poqoprivrednicima, a posebno kada je re~ o plasmanu robe i novim trì{tima. Otvaraju}i manifestaciju, gradona~elnik Vojislav Ili} je ocenio da je iz godine u godinu sve vi{e izlaga~a i posetilaca, {to govori o zna~aju poqoprivredne proizvodwe. - Drago mi je {to je ova manifestacija postala tradicionalna i {to su organizatori i pored veli-

kih problema i nesagledivih posledica poplava, i ove godine uspeli da do~ekaju goste i organizuju susret izlaga~a, poqoprivrednika, prera|iva~a i potencijalnih kupaca. Nadam se da }emo imati i kvalitet i kvantitet proizvoda, ne samo za doma}e tr`i{te, ve} i za izvoz. Verujem da }e Vlada Republike Srbije pomo}i da se {to pre saniraju posledice poplava, a poqoprivrednicima `elim da slede}a godina bude mnogo boqa od ove - istakao je gradona~elnik Ili}.

“Ipak se okre}e”. Pobednici u pripremawu satara{a su “Ravnogorci”, ekipa “Agro doma}in” izborila se za drugu, a “Mi{u moj” za tre}u nagradu. U okviru manifestacije prire|ena je i izlo`ba de~jih crte`a na temu “Plodovi zapadnog Pomoravqa”. Za najboqi je ocewen rad Milice Luki}, drugo mesto osvojila je Ana Aleksi}, a tre}e Danijel Milentijevi}, u~enici O[ “Vladislav Petkovi} Dis” iz Zabla}a. N. R.

krompir 40 - 50 pasuq 220 - 400 paprika 50 - 100 paradajz 50 - 120 krastavac 60 tikvice 30 brokoli 150 boranija 80 kupus 30 karfiol 100 per{un 20 {argarepa 70 cvekla 80 zelena salata 40 - 50 crni luk 40 - 60 beli luk 400

VO]E sve`e {qive 50 - 70 suve {qive 400 jabuke 30 - 70 kru{ke 60 - 100 borovnica 500 breskve, nektarine 80 100 kupine 420 maline 420 lubenice, diwe 15 - 60 ju`no vo}e 100 - 280 orasi 800 - 1.000

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 jaja 8 - 12 kajmak 600 - 700 sir 250 - 500 pr{uta 1.000 - 1.500 slanina 400 - 800 suxuk 750 - 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 200 - 220 ovce 120 - 140 jagwad 250 - 270 p{enica 25 kukuruz 24 je~am 25

SELO

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

STANIMIR MINI] IZ DOWE TREP^E NI@E NAGRADE I PRIZNAWA

ORGANSKA PROIZVODWA U VO]ARSTVU

TRADICIONALAN NA^IN PROIZVODWE O

rganska proizvodwa je poseban vid proizvodwe visoko kvalitetne hrane, uz racionalno kori{}ewe prirodnih resursa i o~uvawe ìvotne sredine. Podrazumeva rotaciju useva, upotrebu |ubriva i pesticida (herbicida, fungicida i insekticida) koji se smatraju prirodnim. Ne mogu se koristiti materije hemijsko-sinteti~kog porekla, osim u slu~ajevima utvr|enim Zakonom o organskoj proizvodwi i organskim proizvodima, kao ni geneti~ki modifikovani organizmi, niti wihovi derivati, kaè savetodavac Sneàna Dragi}evi} Filipovi} iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak. - Ciqevi organske proizvodwe su da se dobije visoko kvalitetna hrana, odnosno proizvodi sa potvr|enom procedurom proizvodwe, za{tita prirodnih resursa od zaga|ewa, dugoro~no pove}avawe i odràvawe plodnosti zemqi{ta, unapre|ewe zdravqa i produktivnosti uzajamno zavisnih zajednica ìvota zemqi{ta, biqaka, ìvotiwa i qudi. Organska proizvodwa vo}a u Srbiji odvija se u ekstenzivnim zasadima starih autohtonih sorti (koàra, kola~ara, budimka) i u novim zasadima novostvorenih otpornih sorti u kojima se primewuju intenzivnije agro i pomotehni~ke mere (topas, prima). U organsku proizvodwu vo}a ubraja se i vo}e iz {umskih predela i to su divqa tre{wa, kesten, orah, leska, dren, {ipurak, {umska jagoda, borovnica, kupina. Program organske proizvodwe je veoma sli~an tradicionalnom na~inu proizvodwe - obja{wava Sneàna Dragi}evi} Filipovi}.

Pre zasnivawa organske proizvodwe vo}a, treba obratiti pa`wu na prirodne uslove za podizawe zasada, obezbediti radnu snagu, opremu i mehanizaciju, transport, skladi{tewe proizvoda i prodaju, napomiwe na{a sagovornica, dodaju}i da je tako|e va`no primeniti adekvatnu teh-

nologiju gajewa i pravilno organizovati proizvodwu. Ona isti~e da su svi navedeni elementi neophodni za uspe{no gajewe vo}a metodama organske proizvodwe. - Za uspe{nu organsku proizvodwu u vo}arstvu, neophodno je obezbediti podizawe zasada u blizini farmi na kojima je organizovana sto~arska i ratarska proizvodwa, u ciqu obezbe|ewa dovoqne koli~ine stajwaka i rotacije useva. Treba izbegavati zemqi{ta koja su plitka, te{ka, zbije-

na, zabarena i glinovita, kre~na i suva, kao i zemqi{ta sa visokim nivoom podzemnih voda - podse}a Sneàna Dragi}evi} Filipovi}. Prema wenim re~ima, proizvo|a~ organskih proizvoda je duàn da se pridràva propisanih uslova za organsku proizvodwu, dok ovla{}ena

kontrolna organizacija (sa kojom proizvo|a~ zakqu~uje ugovor) utvr|uje da li je proizvod proizveden u skladu sa zakonom i prate}im propisima, i kao potvrdu tome izdaje sertifikat. Za organske proizvode iz uvoza ovla{}ena kontrolna organizacija izdaje potvrdu. Samo proizvod kontrolisan i sertifikovan od ovla{}ene kontrolne organizacije mo`e se staviti u promet sa oznakom organski proizvod, nagla{ava na{a sagovornica. N. R.

ZLATNE MEDAQE ZA [QIVU I KAJSIJU

“Mini}eva ku}a rakije”, kao dobitnik najvrednijih nagrada i priznawa u Novom Sadu, Kwaèvcu i Gorwoj Trep~i, i daqe niè velike zlatne medaqe. I ovoga puta, na jednoj od najzna~ajnijih manifestacija u regionu koja promovi{e “kraqicu vo}a”, na Me|unarodnom sajmu {qiva u Ose~ini, koji je odràn deveti put po redu, posledweg vikenda u avgustu, uzorci iz “Mini}eve ku}e rakije” bili su najboqi. Stanimir Mini} iz Dowe Trep~e, pored velikih zlatnih medaqa za rakije od {qive i kajsije, oven~ao se i srebrnom za duwu. - Dobiti ove nagrade, u èstokoj konkurenciji, me|u 175 izlaga~a, veliko je priznawe, jer je Ose~ina “srce {qive” u Srbiji i mesto gde se okupqaju najve}i proizvo|a~i ovog vo}a u regionu. I u Ose~ini je potvr|eno da bez starih sorti {qiva nema visokog kvaliteta, jer ve} tri, ~etiri godine za redom dobijamo najvi{a priznawa. Kada su u pitawu nagrade, ~ovek moè samo da poèli ovakvu godinu, ali kada je re~ o rodu i kvalitetu vo}a, nije bila ba{ najboqa. Na sre}u, tu su stare zalihe - izjavio je Stanimir Mini}, kome u oktobru predstoji i me|unarodno ocewivawe u Topoli. Ukoliko i na ovom takmi~ewu dobije visoka priznawa, to bi, kako kaè, bila “zaokruèna godina na vrhunskom nivou”. Naravno, uvek planira ne{to novo, ali, isti~e, srpska {qivovica je najaktuelnija. Verujemo da }e Mini}eva {qivovica biti me|u najboqim rakijama i u Topoli. N. R.

SKLADI[NE BOLESTI JABUKE I KRU[KE

„TRULE@“ PLODOVA T

okom skladi{tewa plodovi jesewih i zimskih sorata jabuka i kru{aka podlo`ni su “napadu” raznih bolesti. Skladi{ne bolesti mogu se javiti i u vo}waku, bez simptoma vidqivih golim okom. U ve}ini slu~ajeva prouzrokova~i ovih bolesti su parazitne gqive, a u narodu su ovi simptomi poznati kao “trule`” plodova, podse}a savetodavac Vesna Ni{avi} Veqkovi} iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak: - Gqive, prouzrokova~i nekih skladi{nih bolesti, prisutne su u plodovima i dva meseca pre berbe, tako da tokom berbe zajedno sa wima dospevaju u skladi{te. Sa povr{ine ploda prodiru kroz razna mehani~ka o{te}ewa, a neke od wih prodiru kroz lenticele ili preko peteqke. Kada prodru u plod dolazi do pojave trule`i, tkivo postaje mekano, sme|e ili crno, a plodo-

vi ~esto postaju potpuno neupotrebqivi. Zaraza se daqe {iri sa zara`enih na susedne zdrave plodove, {to mo`e dovesti do velikih gubitaka. Najzna~ajnije bolesti koje se

Sme|a trule`

razvijaju na plodovima nakon berbe i tokom skladi{tewa su sme|a, meka, siva i gorka trule`. - Ove gqive se naro~ito razvijaju i prisutne su u godinama sa ve}om koli~inom padavina, a u periodima sa izrazito veli-

kim padavinama, na nedovoqno za{ti}enim plodovima, razvijaju se i gqive iz rodova Phytophthora sp, Aspergillus sp, Mucor sp, Rhizopus sp... Tokom su{nih godina, kada su leti viso-

Siva trule`

ke temperature, niska relativna vla`nost i vrlo retke padavine, mo`e se o~ekivati pojava gnilo}e plodova, koju izazivaju gqive roda Fusarium sp, Alternaria sp, Trichotecium sp, Coniothirium sp... Tako|e, mogu se o~ekivati i {te-

te od neparazitskih bolesti, kao {to su gorke pege, kao posledica nedostatka kalcijuma, staklavost plodova i posme|ewa poko`ice ploda - obja{wava Vesna Ni{avi} Veqkovi}. Intenzitet pojave bolesti na plodovima nakon berbe zavisi od mnogih faktora. Pojava skladi{nih bolesti bi}e ve}a ako je

Gorka trule`

period skladi{tewa du`i, ako je vi{a temperatura i ve}a vla`nost vazduha tokom skladi{tewa, ako je ve}i broj mehani~ki o{te}enih plodova, kao i plodova koji su tokom vegetacije bili zahva}eni nekom vrstom tru-

leì, oègotinama od sunca, krastavo{}u, ili su o{te}eni od grada, isti~e na{a sagovornica i dodaje: - Mere za{tite od skladi{nih bolesti su pa`qivo brawe i transport tokom berbe da bi se izbegla mehani~ka o{te}ewa plodova, za{tita od bolesti tokom vegetacije i skladi{tewe plodova u adekvatnim uslovima. Sedmicu do dve pred berbu ovih vo}nih vrsta, treba primeniti fungicide sa kratkom karencom, kao {to su fungicid Bellis, Switch 62.5WG. S obzirom da se jabuka u na{im uslovima intenzivno {titi od krastavosti i pepelnice i sve vi{e skladi{ti u savremenijim hladwa~ama, pojava bolesti na plodovima obi~no nije velika. Ukoliko uslovi skladi{tewa nisu adekvatni i izostanu mere za{tite tokom vegetacije broj propalih plodova u toku ~uvawa moè biti vrlo visok i veoma zna~ajan, napomiwe Vesna Ni{avi} Veqkovi}. N. R.

TV PROGRAM

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

KWI@EVNO VE^E U KONAKU MILUNKE SAVI] U DOWOJ TREP^I

ANTONIJE \URI] O VELIKOM RATU I MILUNKI P od pokroviteqstvom Vladimira Savi}a, jednog od unuka heroine Milunke Savi} u konaku u Dowoj Gorevnici, koji je nazvao po wenom imenu, a povodom obeleàvawa veka od po~etka Prvog svetskog rata, Kwièvni klub “Zapis” iz Gorweg Milanovca organizovao je kwièvno ve~e posve}eno prvoj i najodlikovanijoj èni Velikog rata. Gosti pesni~kog susreta bili su i ~lanovi Kwièvnog kluba “Dragoslav Grbi}” iz â~ka, koji su govorili svoju patriotsku poeziju i odlomke iz kwiga. O razmerama srpskih `rtava govorio je i milanova~ki istori~ar, napomiwu}i da je “odnos prema Milunki Savi}, simbol svih na{ih lo{ih osobina”. U {iroj hronolo{koj besedi o stradawima i strati{tima srpskog naroda u 20. veku, ~uveni kwièvnik i publicista Antonije \uri} posebno se osvrnuo na sudbinu Milunke Savi}, koju je i li~no poznavao. - Milunka je mogla pristojno da ìvi od dve Kara|or|eve zvezde i dve francuske Legije ~asti. Ja sam, razume se razgovarao sa Milunkom, moje kwige o woj i Soluncima su iza{le pre 40 godina. Da sam ih danas pisao, u ovim godinama, ja bih to bacio u kontejner, ali sam ih pisao onda kad je Tito, bio ìv, da vidi {ta je bila Srbija i srpski narod. Milunka je usvojila troje ènske dece svojih saboraca, koji su joj umiru}i, ostavqali amanet da prihvati wihovu decu, da ih othrani, {koluje, veruju}i da }e je Bog za to nagraditi i Bog ju je nagradio. Milunka je bila heroj nad herojima. Kad je bilo otkriveno da je ènsko, da je rawena u grudi, zabrinula se Vrhovna komanda – {ta sa Milunkom? Gde }e je sada, u koju bolnicu, na poloàjima su priu~eni lekari ili lekarski pomo}nici, jedina prava bolnica bila je u Bizerti. Tamo je bio komandant sredozemne flote admiral Geprat i kad je ~uo da je Milunka upu}ena u bolnicu u Bizerti, pod wegovom komandom, odlu~io je da je poseti. Kad je krenuo u bolnicu primetio je da je u pohabanoj ode}i, otr~ao je ku}i, obukao

KULTURA

pojavilo se u jesen 1978. godine, a {esto po~etkom 1984. godine. Izdava~i su imali problema {to se na koricama kwige na{la srpska trobojnica, uz jedno izdawe je trebalo da bude objavqena i plo~a sa originalnim pesmama sa Solunskog fronta, me|u wima je bila i “Ko to ka`e Srbija je mala”, nesumwivo nastala tokom proboja, ali je izdava~ osuje}en u toj nameri pod izgovo-

uniformu admiralsku, pripasao admiralski ma~. Kad su u bolnici primetili da im prilazi admiral Geprat, otvorili su vrata Milunkine sobe, a on je otpasao svoj admiralski ma~ i bacio ga pred wene noge vi~u}i: “K}eri moja ozdravi, cela te Francuska voli!” To je bila Milunka Savi}. Nije ona mogla da bude neki ~inovnik, nije ona bila qubavnica Brozovih oficira da dobije ~inove, nije ona vikala “Ko pre na ono brdo, sedam no}i spava sa mnom”… Bio je to drugi moral dragi moji. Danas, u na{em vremenu mi moramo da prihvatimo kao svoj budu}i na~in `ivqewa, poruku da nema osvete, nema krvi, mi smo svi bra}a, moramo da otklonimo sve nesporazume, da se pomirimo, ali da se pomire i potomci ubica i potomci ubijenih. Da se `ivim Bogom zakunu da nikad ne}e di}i ruku jedni na druge. To od nas o~ekuje Srbija. Mi, koji i danas trajemo smo - sinovi Otaxbine, a ne smao sinovi i k}eri svojih o~eva i majki… - rekao je pored ostalog Antonije \uri}. Iste ve~eri predstavqeno je i novo izdawe wegove ~uvene kwige “Solunci govore” u izdawu ~a~anske IK “Legenda”, koje }e se pojaviti na predstoje}em Sajmu kwiga u Beogradu. Prvo izdawe

rom da je takva muzika “nepodobna”, “nezgodna”, za wu “nije bio pogodan trenutak”, beleì autor. Kwiga sadrì oko 180 autenti~nih ispovesti Solunaca iz svih krajeva Srbije, za koje \uri} kaè: “Oni zaista jesu na{i dedovi i o~evi, a koliko smo mi wihovi potomci – neka svak upita sebe!” Poeziju posve}enu ovoj heroini, Srbiji i wenim `rtvama govorili su Dragan Anti}, predsednik Kwièvnog kluba “Zapis”, Qiqana Bralovi}, Milesa Ili}, Dara Radojevi}, mladi Lazar, Mirjana Trnavac, Milivoje Trnavac, Milinko Gojkovi} iz Gorwe Trep~e, a iz ~a~anskog “Grbi}a” Nada \or|evi}, mr Grozdana Komadini}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Dragana \urkovi} To{i}, Svetlana Vu~kovi} i Petar Novitovi}. Z. L. S.

NA ME\UNARODNOM FESTIVALU POEZIJE U BARAJEVU

TRE]A NAGRADA RADI PAUNOVI] N a Me|unarodnom festivalu poezije koji ve} godinama organizuje Centar za kulturu u Barajevu i ove godine pesnikiwe iz ^a~ka nisu izneverile tradiciju, osvojiv{i nova prizanawa za svoje poetsko stvarala{tvo. Festival se tradicionalno odr`ava krajem avgusta i vezuje za datum osnivawa prve srpske vlade u Velikom Borku, nadomak ove beogradske op{tine. Na ovogodi{wi konkurs pristiglo je vi{e od 600 radova od 200 autora iz Srbije, Republike Srpske i Bugarske, a nagra|eno je i pohvaqeno ukupno 36 pesama u tri kategorije (rodoqubiva, qubavna i misaona po-

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE - Ponedeqak, 15. septembar 2014. - IZLO@BA SKULPTURA MIHAILA STO[OVI]A IZ BEOGRADA; Likovni salon u 19 ~asova - Ponedeqak-petak, 15-19. septembar 2014.- BELDOKS EHO (revija filmova sa Me|unarodnog festivala dokumentarnog filma BELDOKS 2014: Dvadeset stopa do zvezda, Le-

ezija) koje su {tampane u zborniku Festivala, promovisanom prilikom dodele priznawa u sve~anoj sali Skup{tine op{tine Barajevo. U kategoriji qubavne poezije tre}u nagradu i bronzanu plaketu za pesmu “Da qubav traje” osvojila je Rada Paunovi}, dok je pohvala za rodoqubivu pesmu “Sveta zemqo nezaborava” pripala potpisnici ovih redova. “Istinom hrani dane/ I ~ekaj da qubav prava svane/ Samo celo srce se daje/ Za qubav koja treba da traje/, poru~uje Rada Paunovi} u stihovima svoje nagra|ene pesme. Re~ je o pesnikiwi koja je objavila tri kwige proze i poezije. Z. L. S.

potica i bokser, Pesma iz {ume, @ivan pravi pank festival i Fudbalski trener Zoran i afri~ki tigrovi; velika sala u 20 ~asova - Sreda, 17. septembar 2014.- predavawe BICIKLOM OKO SVETA, predava~ Sne`ana Radoji~i}; Klub Doma kulture u 19,30 ~asova - Petak, 19. septembar 2014. - POETSKO VE^E DOBITNIKA NAGRADE “POVEQA MORAVE”. U~estvuju pesnici:

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i od naredne srede u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Alis Hofman MUZEJ NESVAKIDA[WIH BI]A esvakida{wa, ma{tovita pri~a o neobi~noj, retkoj i tajnovitoj qubavi dvoje mladih, izuzetnih qudi s po~etka pro{log veka. Wujork po~etkom pro{log stole}a: no}ni ìvot, zabavni parkovi – pre svih ~uvena Zemqa snova – dresirane ìvotiwe, ludi rolerkosteri. Svetina koja vapi da se izbezumi od straha tako|e je qubiteq u to vreme popularnih muzeja retkosti – ~iji je naziv naj~e{}e eufemizam za muzeje qudske nesre}e. Korali, k}i vlasnika Muzeja nesvakida{wih bi}a, odrasta me|u spojenim blizancima, devojkama bez ruku, qudima-vukovima, skrivaju}i od sveta da i sama ima redak deformitet. Me|utim, ~itavo weno detiwstvo je samo priprema za nastup: Profesor Sardi se ne}e libiti da i wu izloì kao devojku-sirenu. Za to vreme jedan mladi fotograf, ukrajinski Jevrejin koji se odmetnuo od svoje zajednice, od svog porekla, od svoga oca odrasta na ulicama grada, nagledav{i se prizora najdubqih padova qudskog roda. On je ~ovek koji je odavno re{io da vi{e ne veruje u qubav i u qudsku dobrotu i smatra da svet moè sagledati samo kroz objektiv svog foto-aparata. No svet nije samo crn i beo: Edi }e to polako spoznati zahvaqu}i jednom osamqenom starcu, jednoj ubijenoj devojci i jednoj prikazi duge tamne kose koja mu pohodi snove. Ogroman i sloèn splet doga|aja koji }e spojiti Edijeve i Koraline staze vodi ~itaoca kroz istorijske slike kao u panorami dok pri~a o dozrevawu i samopreispitivawu dvoje mladih qudi, dece svog novog veka, i o wihovoj qubavi – neobi~noj, retkoj, protkanoj misterijom i trunkom nadstvarnog. Originalnost i ma{tovitost Alis Hofman daruju ovom romanu lepotu istinske savremene bajke.

Luk Delejni HLADNOKRVNA UBISTVA ladnokrvna ubistva bez motiva, bez milosti, bez kajawa. Detektiv koji je druga~iji od drugih. îm se na|e na mesto zlo~ina, moè da vidi {ta je ubica uradio, da u|e u wegov um i ~ak, u izvesnoj meri, da razmi{qa kao on. Detektiv inspektor [on Korigan je druga~iji. On ume da kontroli{e svoje demone i bes, a iskustva iz wegovog uni{tenog detiwstva odrastawa omogu}uju mu spoznaje koje drugi policajci ne mogu ni da zamisle. On razume ubice, silovateqe i piromane – razume zbog ~ega moraju da u~ine to {to rade. On nema natprirodne mo}i niti je vidovit; on je samo policajac – ali policajac skrhanog detiwstva ~ije su ve{tine da se saìvi sa onima koje lovi nastale u wegovoj mra~noj pro{losti. Sada je na tragu ubice sa kakvim se jo{ nije sreo. Ovaj predator nema prepoznatqiv na~in dejstvovawa, ne ostavqa za sobom nikakve forenzi~ke tragove i wegove `rtve nemaju ni{ta zajedni~ko. [on ipak zna da ih je ubila ista osoba. Sve {to mu je potrebno jeste jedan dokaz kojim }e ubediti svog {efa da je u pravu ne bi li zaustavio ubijawa... pre nego {to mu se protivnik suvi{e pribliì.

Zorica Arsi} Mandari}, Qubivoje R{umovi}, Adam Pusloji} i ovogodi{wi dobitnik nagrade; Klub Doma kulture u 19,30 ~asova NARODNI MUZEJ - IZLO@BA “GRADINA NA JELICI” - Galerija Narodnog muzeja; - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a: radnim danima od 9 do 17, subotom i nedeqom od 9 do 13 ~asova; ponedeqkom izlo`beni prostor nije otvoren za posete;

BEZBEDNOST

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

NAJNOVIJE KONTROLE SAOBRA]AJNE POLICIJE

VEZIVAWE POJASEVA NEOPHODNO I NA ZADWIM SEDI[TIMA aobra}ajna policija }e do 14. septembra na putevima {irom Srbije kontrolisati upotrebu sigurnosnih pojaseva, a wihova akcija bi}e usmerena i na otkrivawe ostalih prekr{aja u saobra}aju. Najnoviju akciju poja~ane kontrole srpska policija realizuje u saradwi sa organizacijom TIPSOL (mre`e saobra}ajnih poli-

cija Evrope). Poja~ana kontrola saobra}aja ovih dana aktuelna je i u ~lanicama Evropske unije, [vajcarskoj i Norve{koj. Posebna pa`wa bi}e posve}ena i vezivawu pojaseva na zadwem sedi{tu, {to je, prema dosada{wim pokazateqima, Srbima bolna ta~ka. Prema podacima Agencije za bezbedost saobra}aja, svega 68 odsto putnika

ÂÂNI PODR@ALI KOLEGE IZ SRBIJE I EVROPE U ciqu uspostavqawa vi{eg nivoa bezbednosti svih u~esnika u saobra}aju, u sklopu akcije organizacije TIPSOL, na podru~ju Policijske uprave u â~ku, od 8. do 14. septembra, bi}e sprovedena me|unarodna akcija poja~ane kontrole saobra}aja usmerena na otkrivawe nekori{}ewa sigurnosnih pojaseva i ostalih teìh prekr{aja u saobra}aju. Akcija }e biti sprovedena u Moravi~kom okrugu, angaòvan je maksimalan broj policajaca, kao i raspoloìva tehni~ka sredstva za kontrolu i regulisawe saobra}aja.

U SUBOTU „FIJAKERIJADA”

z pomo} ~a~anskih privrednika, Kowi~ki klub “Milenko Nik{i}” 13. septembra u Preqini organizuje {estu “Fijakerijadu”. Prijavqeno je 28 najboqih takmi~ara iz Vojvodine i Srbije. Pojedini takmi~ari dove{}e nekoliko grla, tako da }e se na trka~kim stazama na}i vi{e od 30 zaprega. Svi u~esnici nadmeta}e se u disciplinama, dvopreg vo`wa na kapiji, ~etvoropreg na kapiji, revijalna vo`wa dvoprega i na Memorijalnoj trci “Sre}ko Nikoli}”. Kako su organizatori najavili u sredu na konferenciji za novinare, potrudi}e se da ova manifestacija, za ~ije odr`avawe grad ove godine nije izdvojio sredstva, u subotu itekako zavredi pa`wu {ire javnosti. - Upravni odbor kluba je promewen pre {est meseci i za to vreme smo okre~ili {tale, a planiramo da nabavimo dva nova grla i unapredimo {kolu jahawa. Dolazi nam sve vi{e dece koja su zainteresovana da ovde provode vi{e vremena i da savladaju ve{tine jahawa - rekao je Milijan Mini}, predsednik UO KK “Milenko Nik{i}”.

JO[ JEDAN DOGA\AJ VREDAN PA@WE

Branko Kalu|erovi}, Nata{a Cvijovi} i Milijan Mini}

- Nameravamo da hipodrom u Preqini bude mesto porodi~nog okupqawa, ali i turisti~ki potencijal ^a~ka - najavila je Nata{a Cvijovi}, potpredsednik Organizacionog odbora “Fijakerijade” i ~lan UO KK “Milenko Nik{i}”. Kada je re~ o finansirawu ove manifestacije, Mini} je napomenuo da je odbio sumu koju je grad ponudio: - Posle poplava u na{em klubu je bilo veliko skladi{te sto~ne hrane. Na{i radnici su svu tu hranu istovarili i utova-

rili. Smatram da je, bar zbog toga, grad trebalo da ima vi{e sluha za “Fijakerijadu”. Samo da nas vreme poslu`i, nadam se da }emo od subote stvoriti novu i druga~iju tradiciju u ovom gradu. Kao odbornik Skup{tine grada, Nata{a Cvijovi} je podsetila da ove godine u buxetu nisu planirana sredstva za “Fijakerijadu”. Organizacija manifestacije ko{ta}e vi{e od pola miliona dinara. Osim takmi~arskog dela, posetioci }e imati priliku da u`ivaju u kulturnom

programu i da se prisete ili prvi put saznaju ne{to novo o starom ^a~ku i wegovim najve}im junacima. “Milenko Nik{i}” je nastarija sportska organizacija u Zapadnoj Srbiji. Osnovana je 1891. godine, a u Preqini obitava skoro 40 godina. U posledwe vreme je osetio krizu, kao i svi klubovi u Srbiji, ali za razliku od mnogih jo{ uvek opstaje i u najte`im trenucima dali su na klawe minimalan procenat kowa, potvrdio je Branko Kalu|erovi}, predsednik OO “Fijakerijade”. Z. J.

na predwim sedi{tima vezuje pojas, a na zadwim samo dva procenta. - Tek sada kre}e borba protiv onih 30 odsto, jer su oni najve}i problem bezbednosti saobra}aja. To mora biti dru{tveni zadatak, da promenimo lo{u naviku na{ih gra|ana i svrstamo se u zemqe i dru{tva u kojima se putnici civilizovano pona{aju na drumovima najavio je profesor dr Krsto Lipovac, direktor Agencije za bezbednost saobra}aja koja je podràla akciju TIPSOL-a i srpske saobra}ajne policije. Nadle`ni podse}aju da vezivawe pojaseva spasava ìvote. U pro{losti ova jednostavna radwa spasila je vi{e qudskih ìvota nego bilo koja druga preventivna mera u saobra}aju. Agencija je u posledwe vreme objavila nekoliko video spotova ~ija je glavna poruka vezivawe sigurnosnih pojaseva. Svima je dobro poznat reklamni spot sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikoli}em koji naro~itu pa`wu poklawa zna~aju pojaseva na zadwem sedi{tu. Prema podacima Sao-

DAN BEZ AUTOMOBILA Direktor Agencije za bezbednost saobra}aja Krsto Lipovac najavio je i da }e 21. i 22. septembra u Srbiji biti obeleèna Svetska nedeqa mobilnosti. Tih dana na ulicama bi trebalo da dominiraju pe{aci ili biciklisti koji podràvaju zdrave ìvotne navike i zalaù se za o~uvawe ìvotne sredine. On napomiwe da }e Agencija tih dana inicirati niz aktivnosti u gradovima {irom Srbije, naro~ito u ponedeqak, 22. septembra. - Pripremili smo pismo u kome traìmo od dràvnih i zaposlenih u lokalnim samoupravama da oni koji koriste slu`bene automobile taj dan pe{a~e do posla ili se dovezu biciklom i javnim prevozom - kaè Lipovac. bra}ajne policije Srbije, u na{oj zemqi je u prvih osam meseci 2014. poginulo 328 osoba, {to je za 80 odsto mawe nego pro{le godine. Smawewu broja nastradalih, doprinele su i sve u~estalije akcije saobra}ajne policije, a da bi ubudu}e bilo jo{ mawe saobra}ajnih nezgoda, one }e biti nastavqene. Z. J.

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

INTERVJU

BORIS KAPETANOVI], PRAVNIK SA GITAROM, PESNIK SA JUSTICIJOM U MASTILU STIHOVA

HODO^A[]E KROZ BE[^A[]E

Nenametqiv, tih, lucidan i kreativan, na{ sugra|anin Boris Kapetanovi} (1958), diplomirani pravnik, prepoznatqiviji je kao pesnik sa gitarom i ose}ajem za dobrotu i zlo. Svestrani umetni~ki talenat preto~io je u nekoliko kwiga, dramskih komada, u satiri~an ~a~anski Kabare “SkRouz”, u kantautorsku muziku i ko zna {ta jo{. Odmeren, ali i sarkasti~an kada u svim svojim ànrovima komentari{e, po wegovom mi{qewu, vreme “be{~a{}a” u kome ìvimo. Objavio je tri pesni~ke kwige: prvu “Dixi”, obeleìo je ~uveni stih “Izviwavam se, mo`da sa mnom ne{to nije uredu, ali meni je qubav najva`nija...”, slede zbirke “Ispod pozlate” i “Homer za ra~unarom”; romani “Celove~erwi roman” i “[kola boemije”, i kwiga kratkih pri~a “Mo{a!”. Povod za razgovor sa Kapetanovi}em je uspeh pozori{nog komada postavqenog po wegovom tekstu “Prezentacija”, koji je 20. maja imao beogradsku premijeru i potom niz repriza u Ov~ar Bawi i â~ku, a komletno je plod ovda{we kreativnosti i pameti.

Kako je diplomirani pravnik “skrenuo” u kwièvne vode? Kada je mladala~ko piskarawe kod tebe preraslo u ozbiqno, umetni~ko promi{lqawe o vremenu u kome ìvimo? - Iskreno, i za mene je to bilo veliko iznena|ewe. Uvek sam mislio da je kwièvnost rezervisana za one retke, posve}ene i upu}ene u tajne stvarawa, tajne zauvek nedostupne takozvanom obi~nom svetu. Pisci su, u moje vreme, slovili za poluboànstva. S druge strane, literaturu sam uzimao kao ozbiqnu alternativu stvarnosti, naro~ito od trenutka kad sam po~eo pa`qivije da biram naslove. Moja prva kwiga Dixi (misli i slike), do{la je, ~ini mi se, kao plod o~aja u koji su me bacile ìvotne okolnosti. Uzbu|ewe koje je u meni proizvela ta kwiìca, nikada se vi{e ne}e ponoviti. Pre{ao sam taj prag i nazad se vi{e nije moglo. Bojim se da je pisawe “bolest zavisnosti”. Kada si prepoznao u sebi pesnika? Koliko su ~a~anski sokaci i moravski vrbaci uticali na to bu|ewe? - Stihove sam, standardno, po~eo da klepam kao gimnazijalac. No, budu}i preko svake mere stidqiv, nesiguran i neodvaàn, skrivao sam ih bri`qivo u tami fioke svoga stola, dok ih jednom (kao male prqave tajne) nisam raskomadao i odneo na smetli{te. â~anski toposi, pre svega gradsko kupali{te, park, kafane, prisutni su u mojim kwigama u onoj meri u kojoj su uticali na moje duhovno oblikovawe. I danas ih pose}ujem (premda mojih kafana vi{e nema) - “hodo~astim do svetili{ta pokojne mladosti” i uvek zadrhtim pred ~iwenicom da, uprkos svim silovitim i hirovitim promenama koje nam vreme donosi, nove generacije i danas razmewuju ne`nosti pod istim prastarim topolama. Raduje me to. Uspe{no si se ogledao i u dramskim vodama, autor si nekoliko pozori{nih tekstova u kojima nagiwe{ satiri. [ta je i koliko do sada izvo|eno, {ta je isprovociralo nastanak ovih komada? - Pozori{te je najuzbudqiviji i najplemenitiji prostor jednog grada, a na one ko-

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

ji umeju da kaù da na{ grad ima Dom kulture u kome svakog meseca gostuju prestoni~ki glumci i da nam pozori{te ne treba, xaba je tro{iti re~i. Bilo kako bilo, stidim se pred istinom da i daqe ìvim u gradu bez pozori{ta. Toliko o tome. Napisao sam pet ili {est pozori{nih tekstova od kojih su “Donna Paula”, “Meta” i “Prezentacija” iza{li na scenu. Ne mogu, a da se ne pohvalim da smo “Donna Paulu” igrali dvadesetak puta. Istina je da praktikujem satiru, ali trudim se da je, koliko mogu, drìm pod kontrolom. Klonim se otvorene, politi~ke satire, koja mi kao takva nije preterano zanimqiva. Politika je tu onaj neizbe`ni dru{tveno istorijski okvir u kome se, kao u prqavoj vodi stvarnosti, koprcaju likovi. Verujem da je posao pisca (posebno dramskog pisca) da prepoznaje i razotkriva sociolo{ke fenomene bolesti dru{tva i pojedinca, pre svega. I u posledwem komadu “Prezentacija”, toj duhovitoj antidrami, pokazuje{ smisao za ironiju, smislenu, umetni~ku obradu fenomena banalne stvarnosti... [ta je iniciralo pisawe ovog komada? - “Prezentacija” je nastala pre desetak godina, kao posledica bezdu{ne tiranije jedne posebne vrste qudi organizovanih u “sekte”, koji ne biraju sredstva da vam ne{to prodaju. Malo je danas onih koji nisu bili `rtve te tiranije, a najbrutalniji su kad vam se uvale u ku}u. To je pakao! Ako smognete snage da ih, posle vi{esatnog satirawa, najqubaznije odbijete, smrtno }ete ih uvrediti. @elim ovde da kaèm da je moj dragi prijateq i dugogodi{wi saradnik Ba}ko Bukumirovi}, (uprkos mojim sumwama), veoma dobro pro~itao tekst i napravio neo~ekivano dinami~an komad. Ina~e, predmet na{e “Prezentacije” je hepimejker, aparat koji }e vas u~initi sre}nim (uz koji, veoma povoqno moète dobiti mno{tvo prate}e opreme i rezervnih delova) za koji }ete, ako ga kupite odmah, dobiti neverovatnih 70% popusta. Molim vas, pa gde to ima?! Tvoj umetni~ki portret dopuwava i rekla bih, zaokruùje, qubav prema muzici i

gitari. Peva{ i svoje pesme, a ima{ i svoj kabare u kome si pokazao ose}aj za savremene i biv{e dru{tveno-politi~ke paradokse i ismejao ih onako kao prili~i ovom ànru. Koje teme te u ovoj pri~i najvi{e provociraju? - Poetsko muzi~ki Kabare “SkRouz” zapo~eo sam sa pokojnim Zoranom Spasojevi}em Spalom (jo{ u u{ima ~uvam wegov kraqevski bariton). Spale je kao niko (slovima i brojevima: Niko) govorio poeziju. Sada to radim sam, kako znam i umem. Gitare sam se prihvatio za potrebe Kabarea, budu}i da su me muzi~ari listom napu{tali zbog uvredqivo male, ~esto nikakve, zarade. Dana{wi Kabare “SkRouz” sadrì znatno vi{e autorskih tekstova i songova, a dragocenu podr{ku na klaviru imam od moga brata Kapeca. Satiri~ni blok redovno osveàvam duhovitim i originalnim definicijama iz Vukajlije i Dukqanskog rije~nika, ali i genijalnim aforizmima Aleksandra Baqka. A Baqak kaè: “I ovaj kamen zemqe Srbije - ugroàva ameri~ke nacionalne interese.” Ili: “ Rusi nas nikada nisu bombardovali. Kakvi su nam to prijateqi?!” Pi{e{ i poeziju i prozu. U posledwoj zbirci pesama “Homer pred ra~unarom” u izdawu ~a~anske “Legende”, sa apsurdnim podnaslovom “hodo~a{}e kroz be{~a{}e”, prili~no gorko komentari{e{ sve patologije vremena u kome ìvimo. [ta te najvi{e kao ~oveka poga|a? - Iritira me vladavina primitivizma i vulgarnog materijalizma. Rastuùje me kona~ni poraz duhovnosti. Izlu|uje me na{e slepilo. Potpuno odsustvo potrebe da se za~eprka ispod povr{ine. Kada pi{e{ o politici kaè{: “Hodam, jer ne smem da zaspim.../ [ta, ako se u snu priklonim/ I ojutrim/ Usred kakvog stada”/ Politi~are vidi{ kao “divqe horde raznih ...” koje iz uverewa ili iz inata “haraju odaje carskih palata”... Za mnoge je, izgleda, ~itawe do osme Boìje zapovesti bilo predugo {tivo? - U navedenim stihovima re~ je o poziciji pesnika. Nema tu politike. Pesnik je, po definiciji (umalo da kaèm: po difoltu), osu|en na osamu, na izop{tenost. U stadu pesnik gubi dar. Stoga je samo}a, ma kako neprijatna bila, pesnikova prirodna sredina. To je ono jedino stawe duha u kome on prepoznaje svoju svrhovitost. Svoju su{tinu. Drugi deo pitawa odnosi se na stihove koji eksplicitno pevaju o politici i politi~arima, u zna~ewu kakvo se tim pojmovima ovde (u Srbiji) daje, i jasno je kao dan, da se autor gadi i politike i politi~ara.

Nekriti~nu skribomaniju, koja je zahvatila mnoge koji jo{ sri~u, vidi{ i kao “podilaèwe neukusu pu~kom”... “Ko je mislio, taj ne misli vi{e...” Otkuda tolika samouverenost u modernoj literaturi, da koka uvek nosi “zlatno jaje”? - Nisam uveren da i sam nisam skriboman. Moralni patos slika{ stihom o “priu~enim damama” i “negovanim podo~wacima na ko`nom sedi{tu nekog xipa”. Darvinizam, hedonizam, utilitarizam? Kojoj sociolo{koj teoriji pripada ova, sve masovnija vrsta “napu}ene plastike”? - Meni li~i na idiotizam, kao ste~eni poreme}aj. Hodo~asti{ “svetili{tima pokojne mladosti” po poznatim ~a~anskim stazama, kaè{: “Hodam, da ludilo provetrim, da ne prevri, da se ne ubu|a.../ Hodam, da stid iz o~iju prognam”... A kamen koji se osipa pod nogama vidi{ kao “infrastrukturu u metastazi”... “Hodam, terapije radi.../ @iv i zdrav da umrem.../ Gde su tu qubav, radosti ìvota, sre}a, romantizam, ili su sve te emocije postale prevazi|eni recidivi, luksuz, nekog pe}inskog iluzioniste? - Navedenih tema zaista nema u mojim kwigama (ili ih je vrlo malo), dragocene su mi, ali su u literarnom smislu neinteresantne. U ~asovima radosti ne pada mi na pamet da gubim vreme pi{u}i. Kao plodan stvaralac i svedok vremena koji se ne miri sa planetarnim “vekovnim naslagama sme}a i truleì istorije”, gde i u ~emu o~ekuje{, vidi{ - katarzu na{eg doba, i da li je ona uop{te mogu}a, ako je “Veliki, Ogroman, Nesagledivi Bog - Mali, da nas, od nas za{titi...” - Umesto odgovora, evo jednog katrena iz “Homera za ra~unarom”: “Osvanu{e sumporni pejsaì/ Snegovi nas zasu{e u maju/ Mene moja raka ~eka/ A i svet se primakao kraju...” Zorica Le{ovi} Stanojevi}

En O’Brajen

Xenifer Diboa

OPRO[TAJ ZA KRAQICU

KAD SVI ZABORAVE

Uzbudqivi nastavak o~aravaju}e pri~e o zaboravqenoj kraqici En Nevil. Izdaja i strast u sredi{tu sredwovekovne Engleske nastavqaju se u smrtonosnom vrtlogu politi~kih intriga. Ponièna i nemo}na, kao pion beskrupulozne igre, osu|ena na ìvot sa Edvardom, En i daqe pronalazi hrabrost da preìvi. Dok bitka za krunu Engleske ne jewava, mlada i ponosna kraqica potajno ~ezne za Ri~ardom III. Borba za vlast wihovih porodica plamti, a En mora da sa~uva svoj ponos, dostojanstvo i ìvot od izdajni~kih ruku i ~oveka kojeg je oduvek volela a kome nikada nije smela da veruje. Oìqci wihove pro{losti uvek }e im lebdeti nad glavom, dok im je budu}nost neizvesna i nepoznata. Da li }e borba za presto pobediti qubav?

Na kraju, samo vi odlu~ujete {ta ste videli i kome }ete poverovati... Pri~a koju ne}ete lako zaboraviti i koja vam ne}e pruìti odgovore sve do posledwe stranice Buenos Ajres. Lili Hejz uìva u svemu {to nudi ovaj grad: veli~anstvena zdawa, najukusnija hrana i sjajni momci. Lili ìvi sa Kejt, povu~enom i tihom devojkom koju je nekoliko nedeqa nakon po~etka zajedni~kog ìvota zadesila kobna sudbina. Pronalaze je brutalno ubijenu, u stanu. A {ta je za to vreme radila Lili Hejz? Zavisi od toga ko pita... Dok slu~aj poprima sve {ire razmere u vrtlogu tajni, DNK-a analiza, obmana i laì, u o~ima svojih najbliìh Lili je istovremeno i hladnokrvni ubica i nedu`na osoba. U lavirintu osude i optu`be, pojavi}e se neko ko èli da Lili ipak odsluì kaznu.

MARKETING

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

SELO

DANAS PO^IWE 12. „KUPUSIJADA”

MRÂJEVCI, POZNATI PO KUPUSU I DOBROJ PESMI Organizatori “Kupusijade”, Turisti~ka organizacija â~ka, Mesna zajednica “Mr~ajevci” i Organizacioni odbor, i za ovogodi{wu mr~ajeva~ku manifestaciju narodnog stvarala{tva pripremili su veoma bogat i atraktivan program. I ove godine bi}e organizovano zvani~no takmi~ewe u kuvawu kupusa u zemqanom loncu, raznovrstan kulturnoumetni~ki program i izlo`be ru~nih radova. Pokroviteq manifestacije je Grad â~ak, a generalni sponzor “Jelen pivo”. Doma}in ovogodi{we “Kupusijade” je profesor dr Miladin [evarli}. “Kupusijada” svojim atraktivnim programom svake godine okupqa na hiqade stvaralaca, u~esnika i takmi~ara, i na desetine hiqada posetilaca, za koje je utisak o svadbarskom kupusu, zvuku drevnih srpskih instrumenata, pesmi i igri, nezaboravan. Manifestacija se odràva od 2003. godine, a poznata je po jelu koje se

Dragomir Savi} direktor Turisti~ke organizacije ^a~ka priprema na tradicionalan na~in i po dobroj narodnoj pesmi. Iz godine u godinu na “Kupusijadi” je sve vi{e posetilaca, a za predstoje}a tri dana organizatori o~ekuju da ovu manifestaciju poseti vi{e od 150.000 gostiju. Direktor Turisti~ke organizacije ^a~ka Dragomir Savi}, nagla{ava da je sve spremno za po~etak 12. “Kupusijade”: - Sve pripreme su zavr{ene. [atre i tezge su izdate u zakup, a veliko je interesovawe i izlaga~a narodnog stvarala-

folklora, u 18 sati, bi}e organizovan koncert KUD “\ido” Bogati}, a potom }e, od 20 ~asova, uslediti koncert narodne muzike, na kome }e nastupiti Sneàna Babi}, Merima Wegomir, Nemawa Kujunxi} i Ne{a Jovanovi}. U nedequ, od osam sati, bi}e potpaqene vatre za finalno takmi~ewe u kuvawu kupusa, koje }e po~eti u 10 ~asova. Qubiteqi izvornog narodnog stvarala{tva, od 12 do 18 ~asova, uìva}e u “Kulturno-umetni~kom maratonu”, a za 18 sati je planirano progla{ewe pobednika u kuvawu kupusa i dodela nagrada - zlatnog, srebrnog i bronzanog lonca. U ve~erwim satima, u 18,30, koncert }e odràti KUD “[umadija” Gorwi Milanovac, a Biqana Se~ivanovi} sa gostima nastupi}e u 21 ~as.

{tva. Nadamo se velikom broju posetilaca, a ako bude lepo vreme, mo`da Mr~ajevci ugoste i vi{e od 150.000 gostiju, koliko ih je bilo pro{le godine na manifestaciji. O~ekujemo dolazak organizovanih grupa, ne samo iz cele Srbije, ve} i iz zemaqa iz okruèwa, iz biv{ih jugoslovenskih republika. Manifestacija }e danas zapo~eti narodnim vi{ebojem u 16 ~asova, a sve~ano otvarawe manifestacije planirano je za 18 sati. Potom }e uslediti “Obrenovawe”, kulturno-umetni~ki program posve}en se}awu na Obrena Pjevovi}a i od 20 ~asova koncert orkestra “Lepi Jova”. “Celo selo kuva”, takmi~ewe me{tana u pripremawu svadbarskog kupusa, na kome se za presti`ne nagrade “Kupusijade”, zlatni, srebrni i bronzani lonac, nadme}u brojne ekipe, pojedinci i ugostiteqi, centralni je doga|aj manifestacije. Pripreme za takmi~ewe u kuvawu kupusa i potpaqivawe vatri po~iwu sutra u osam ~asova, a takmi~ari }e startovati u 10 sati. Sutra od 12 do 18 ~asova bi}e odràn program kulturno-umetni~kih dru{tava i izvornih grupa, pod nazivom “Kulturnoumetni~ki maraton”. Qubiteqi sporta uìva}e u fudbalskoj utakmici pionira “Orlovac” Mr~ajevci - “Javor” Ivawica, koja }e po~eti u 16 ~asova. Za qubiteqe

OBEZBE\EN PREVOZ - Po prvi put ove godine, organizatori su za u~esnike u programu i gra|ane obezbedili besplatan prevoz na manifestaciju “Kupusijada”. Prevoz }e biti organizovan u subotu i nedequ, na svakih pola sata. Prvi “Autoprevozov” autobus za Mr~ajevce polazi ispred Gimnazije u 16 ~asova, a posledwi u 20 sati. Povratak iz Mr~ajevaca je sa autobuske stanice u 16,30, a posledwi je u 20,30 ~asova istakao je Dragomir Savi}, direktor Turisti~ke organizacije â~ka. Za stanovni{tvo koje ìvi u ovom nadaleko ~uvenom selu, pesnik Obren Pjevovi}, svojevremeno je rekao da je to “ùboravi svet”, jer u srcu i svesti ovda{wih qudi neprestano treperi sna`no ose}awe qudskosti, vedar i stameni duh, a naro~ito nadarenost i qubav prema pesmi i rodnom zavi~aju. Osim po pesmi, Mr~ajevci su postali poznati i po svojevrsnoj i veoma pose}enoj manifestaciji “Kupusijada”, na kojoj se kupus kuva, ne samo u takmi~arskom delu programa, ve} i u kafanama i {atrama, a priprema ga i lokalno stanovni{tvo da bi ugostilo svoje prijateqe. N. R.

LU^ANI

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

TRUBA^ GORAN RANKOVI], OVOGODI[WI DOBITNIK PRESTI@NE NAGRADE SABORA TRUBA^A, O PERSPEKTIVAMA TRUBA[TVA I ODJECIMA MANIFESTACIJE

ZLATNA TRUBA ZASIJALA U RUKAMA NASLEDNIKA!

San svakog srpskog truba~a je da bar jednom stane na pobedni~ki tron Draga~evskog sabora truba~a u Gu~i. Za 54 godine, koliko Sabor postoji, mnogima je uspelo da se upi{u u red dobitnika presti`nih priznawa najve}e truba~ke smotre na svetu, ali je, ipak, mnogo vi{e onih koji svoju èqu, uprkos sna`nim stremqewima, ni do dan-danas nisu ostvarili. “Zlatna truba” ovogodi{weg 54. Draga~evskog sabora truba~a u Gu~i, prema oceni publike, pripala je ~etrdesetogodi{wem Goranu Rankovi}u, kapelniku istoimenog orkestra iz Gu~e, koji je od 1994. godine redovno u~estvovao na svim predtakmi~ewima i osam puta u finalnom nadmetawu Sabora. ako kaè Goran Rankovi}, ovogodi{wu truba~ku smotru pamti}e do kraja ìvota, jer mu je donela ostvarewe dugogodi{weg sna. Iako mu se ispunila èqa da se wegovo ime na|e me|u dobitnicima saborskih nagrada, smatra da za wega i wegov orkestar takmi~ewe jo{ uvek nije zavr{eno. Truba je wihova neiscrpna inspiracija i èqno i{~ekuju nova nadmetawa. Dok smo prelistavali fotografije sa ovogodi{weg Sabora, pitali smo na{eg doma}ina da li je “Zlatna truba” uticala na rad wegovog orkestra. - Saborske nagrade predstavqaju veliki podsticaj za svaki truba~ki orkestar. One sobom nose i veliki odjek u javnosti, {to truba~ima donosi i daleko vi{e anga`mana. Tako je i u na{em slu~aju. Iako smo imali dovoqno posla i pre Sabora, sada smo angaòvani jo{ vi{e i to nam u svakom slu~aju imponuje. Od 10. avgusta, kada se Sabor zavr{io, svirali smo gotovo svakoga dana. Pozivi i daqe pristiù, ali }emo voditi ra~una da i daqe obezbedimo vreme za redovne probe. Iako je naredni avgust daleko, mi smo pripreme za saborsko nadmetawe ve} otpo~eli - osmehuju}i se kaè Goran. On dodaje da je Sabor truba~a davno prevazi{ao lokalne okvire i uvrstio se u red najboqih manifestacija u svetu. Zov draga~evske trube, kako kaè, daleko se pro~uo i, iz godine u godinu, sti~e sve vi{e oboàvalaca. Zanimalo nas je da li se od trube moè ìveti i u ovim ekonomski te{kim vremenima. Goran nam je rekao da je ranije radio je u Fabrici reznog alata u â~ku, ali je, poput mnogih drugih qudi u Srbiji, ostao bez posla. Sada porodicu izdràva prete`no od svirke. Zara|uje i od poqoprivrede. Zajedno sa uku}anima obra-

|ije porodni~no imawe u Vi~i. Malina i druge poqoprivredne kulture u povoqnijim godinama, kako kaè, mogu da obezbede solidnu zaradu, ali je truba unosnija i redovnije donosi prihod. Goran Rankovi} je trubu po~eo da svira sasvim slu~ajno. U wegovoj porodici nije bilo muzi~ara, pa otuda i nije bio svestan da poseduje bilo kakve predispozicije za bavqewe muzikom. Otac mu je radio u “Autoprevozu” i vozio ture za inostranstvo. Sasvim slu~ajno je sa jednog od wegovih putovawa u wihov dom doneo trubu. Ona je bila namewena wegovom kolegi, ali, sudbina je druga~ije htela. - Bila je to “xezarica”, koja nije odgovarala tatinom kolegi, pa je truba zavr{ila u na{oj ku}i. Naravno, za mene je ona bila veliki izazov. êsto sam je uzimao u ruke i sa velikim de~jim àrom poku{avao da proniknem u tajne muzicirawa. Uvidev{i da moje interesova-

we za ovaj neobi~an instrument nije samo prolazni hir, otac je doveo vojnog muzi~ara Raja Tutunovi}a iz Trnave da me podu~ava. Pokazalo se da je napravio dobar izbor, jer sam brzo napredovao. Tako je porodica neo~ekivano dobila muzi~ara - pri~a Goran, podse}aju}i se devedesetih godina, kada se, sasvim slu~ajno, otisnuo u truba~ke vode. Nakon odsluèwa vojnog roka, po~eo je da svira u truba~kom orkestru iz Gu~e, koji je i pored nekih izmena, opstao do dana{wih dana. Neki muzi~ari su iz wega oti{li. Zamenili su ih mla|i qudi, prepuni pozitivne energije, entuzijazma i èqe da napreduju. Kako isti~e Goran, u godinama kada je on po~eo da svira, truba nije bila toliko popularan instrument. Truba~i nisu imali mnogo posla, ali je vremenom wen zvuk bivao sve prodorniji. Truba je polako postajala instrument bez koga se nije moglo zamisliti ni jedno narodno veseqe. Veliku ulogu u popularizaciji ovog instrumenta imao je Sabor truba~a. Goran danas nije jedini truba~ u porodici Rankovi}. Wegovim stopama kora~a stariji sin Matija, u~enik osmog razreda, koji poha|a i ~etvrti razred Muzi~ke {kole u â~ku - odsek za trubu. Zaqubqen je u ovaj neobi~an limeni instrument, koji stvara ~arobne zvuke, i donosi mu veliku inspiraciju. Iako je veoma mlad, ve} se oprobao na javnim nastupima. Osvojio je i prvo mesto na takmi~ewu u Uìcu, gde je nastupio u regionalnom simfonijskom orkestru. Ve`ba sam i samo ponekad zasvira sa tatom, jer za sada ne sviraju istu vrstu muzike. Od izvornih pesama mu je najdraà “Mila majko, {aqi me na vodu”, koju vrlo ~esto odsvira za svoju du{u. Namerava da dobro uve`ba i neke druge izvorne melodije, a posebno saborsku himnu “Sa Ov~ara i Kablara”, jer }e i on, ba{ kao i wegov otac, nastupati na Saboru truba~a u Gu~i. To je zajedni~ki san svih ~lanova porodice Rankovi}, a posebno ponosnog oca Gorana, koji veruje da }e wegov sin Matija jednoga dana ostvariti veliki truba~ki san da stane na pobedni~ki tron Sabora truba~a, jer je maksimalno posve}en ovom instrumentu. - Umesto na polici, moja zlatna truba zasija}e u rukama moga naslednika. îm sam je doneo iz Gu~e, odlu~io sam da je poklonim Matiji, jer on to zasluùje. Truba je wegova velika qubav i ìvotno opredeqewe. Ja mu èlim mnogo uspeha na tom putu - kaè Goran, dodaju}i da podràva Matijinu èqu da, kada za to do|e vreme, upi{e Muzi~ku akademiju, koja je veoma bitna za uspe{nu karijeru. V. S.

SEDNICA SO LU^ANI NIJE ODR@ANA NI 5. SEPTEMBRA ZBOG NEDOSTATKA KVORUMA

ZAKAZANO I NOVO SKUP[TINSKO ZASEDAWE

ODR@ANA 56. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

USVOJEN PRAVILNIK O RASPODELI HUMANITARNIH SREDSTAVA a sednici Op{tinskog ve}a, koja je odr`ana u ~etvrtak, 4. septembra, razmatrane su veoma zna~ajne ta~ke dnevnog reda, me|u kojima se posebno izdvaja predlog pravilnika o raspodeli sredstava humanitarne pomo}i, prikupqe-

kao posebnu ta~ku raspodelu prikupqenih humanitarnih sredstava, kako bismo pomogli ugro`enim doma}instvima da poboq{aju situaciju u kojoj se nalaze, jer ve}ina wih jo{ uvek nije izvr{ila adaptaciju svojih stambenih objekata, a bli`i se zimski pe-

`iteqima op{tine Lu~ani prikupili Miroslav Petrovi}, wegova porodica i saradnici, koji `ive u Danskoj. Raspodela sredstava }e biti obavqena ~im komisija za procenu {tete u doma}instvima primeni kriterijume, koji su utvr|eni pravilnikom,

nih za sanaciju posledica aprilskih, majskih i junskih poplava. Predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} je podsetio da rebalans buxeta nije usvojen, jer sednica Skup{tine op{tine, koja je bezuspe{no zakazivana tri puta, nije mogla da se odrì zbog nedostatka kvoruma, nagla{avaju}i da upravo zbog toga pojedine odluke Op{tinskog ve}a imaju posebnu va`nost. Nakon usvajawa izve{taja sa prethodne tri sednice Op{tinskog ve}a i razmatrawa predloènih izmena odluke o pla}awu boravi{ne takse, ve}nici su razmotrili i usvojili pravilnik na osnovu koga }e biti obavqena raspodela humanitarnih sredstava, koja su gra|ani i preduze}a uplatili na poseban namenskin ra~un lokalne samouprave za sanaciju posledenica elementarnih nepogoda. Pravilnik je sa~inila Op{tinska uprava. - Predloèni rebalans buxeta je trebalo da opredeli zna~ajna sredstva iz stalne buxetske rezerve za pomo} ugroènima od poplava, ali sednica nije odràna, jer se odbornici nisu odazvali pozivu u dovoqnom broju. Jedini na~in da pomognemo ugroènom stanovni{tvu bio je da u dnevni red sednice Op{tinskog ve}a uvrstimo

riod - rekao je Sretenovi}, preciziraju}i da je na namenski ra~un op{tine Lu~ani za sanaciju posledica poplave do sada upla}eno oko dva miliona dinara.

i dostavi predlog Op{tinskom ve}u, na osnovu koga }e ve}nici doneti kona~nu odluku. U pravilniku se nalazi preporuka da se raspodela sredstava

Zna~ajna pomo} je stigla iz Slovenije, Crne Gore, a sredstva su izdvojili i zaposleni u draga~evskim {kolama, Op{tinskoj upravi, javnim preduze}ima i ustanovama i brojni pojedinci. Polovina prikupqenih sredstava obezbe|ena je od koncerta Svetlane Ra`natovi}, koji je odr`an na 54. Saboru truba~a u Gu~i. Dvadeset odsto prihoda od prodaje ulaznica za koncert izdvojeno je kao pomo} postradalom podr~ju. Pravilnikom je obuhva}ena i raspodela materijalnih dobara (bela tehnika, name{taj, sredstva za higijenu, ode}a), koja su kao pomo} ugro`enim

obavi prema prioritetima. Ve}nici su razmatrali i preliminarne izve{taje Op{tinske uprave i javnih preduze}a o finansijskom poslovawu na 54. Saboru truba~a u Gu~i. Kona~ni izve{taj bi}e sa~iwen nakon obrade svih finansijskih pokazateqa, bilo da su u pitawu prihodi ili rashodi. Kako je istakao Sretenovi}, Sabor je protekao u najboqem mogu}em redu. Bio je programski bogat, dobro organizovan i bezbedan za sabora{e. Zabele`eni su i pozitivni finansijski rezultati.

ednica Skup{tine op{tine Lu~ani, koja je bila zakazana za 5. septembar, ponovo nije odràna zbog nedostatka kvoruma. Od neophodnih 23, pozivu da prisustvuju sednici odazvalo se samo 12 odbornika. Ukoliko u me|uvremenu Vlada ne uvede privremene mere, slede}i poku{aj zasedawa usledi}e 25. septembra. Odborni~ki klub Srpske napredne stranke uputio je Vladi Srbije zahtev za uvo|ewe privremenih mera, jer sednica Skup{tine nije odràna tri meseca. Skup{tina je posledwi put zasedala 27. maja, a nakon toga su usledila tri bezuspe{na poku{aja vladaju}e ve}ine u lokalnom parlamentu da tokom avgusta odrè sednicu. Predsednik Skup{tine op{tine Lu~ani Dragan [u{i} je izjavio da }e, koriste}i odredbe poslovnika o radu iz 2008. godine, poku{ati da zakaè novo skup{tinsko zasedawe, sa istim dnevnim redom, 25. septembra, o ~emu }e u pisanoj formi biti obave{teni i odbornici koji se nisu odazvali najnovijem pozivu. - Odlagawe od 20 dana je jo{ jedan poku{aj da napravimo skup{tinsku ve}inu i da se Vladi Srbije obezbedi dovoqno vremena, kako bi sprovela neophodne mere u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. U slu~aju kada se sednica Skup{tine ne odrì tri meseca, Zakon predvi|a weno raspu{tawe i uvo|ewe privremenih mera, odnosno imenovawe privremenog organa istakao je [u{i}. On je, tako|e, rekao da

veruje da }e Vlada prilikom formirawa privremenog organa ispo{tovati zakonsku odredbu da novoformirano telo treba da odraàva politi~ku sliku Skup{tine koja }e biti raspu{tena. [u{i} je potvrdio da su ispla}ene dnevnice odbornicima koji su se odazvali pozivu da prisustvuju zakazanim sednicama Skup{tine, bez obzira {to nije bilo kvoruma za wihovo odràvawe. - Ta~no je da su dnevnice ispla}ene, ali smatram da to nije nezakonito, jer je ta materija regulisana odlukom o naknadama i drugim primawima izabranih, postavqenih i imenovanih lica. Odbornici nisu krivi {to sednica Skup{tine nije odràna. Dobili su uredne pozive, na koje su se odazvali i izgubili su taj dan, a sigurno su imali neke druge obaveze, koje bi ispo{tovali da zasedawe nije bilo zakazano - odgovorio je [u{i} na optu`be opozicije, koje su objavili pojedini mediji, a u kojima stoji “da je isplatom dnevnica odbornicima za neodràne sednice zloupotrebio slu`beni poloàj”. Kako se navodi u saop{tewu povereni{tva SNS u Lu~anima, sednica Skup{tine op{tine, po svemu sude}i, ne}e biti odràna ni 25. septembra, jer }e u me|uvremenu Vlada Srbije doneti odluku o wenom raspu{tawu, imenovati privremeni organ, a nakon toga sledi raspisivawe vanrednih lokalnih izbora i to u roku od dva meseca, a to zna~i pre Nove godine. V. S.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

LU^ANI

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

REKONSTRUKCIJA DOMA KULTURE

OP[TINARI POSETILI NOVO GRADILI[TE redsednik op{tine Milisav Mirkovi} i na~elnica Op{tinske uprave Gorica Petrovi}, posetili su sa saradnicima Dom kulture, kako bi se uverili da rekonstrukcija ovog zna~ajnog kulturnog objekta te~e predvi|enom dinamikom. Prema re~ima odgovornih na gradili{tu, uskoro }e biti ura|eno pro{irewe hola ru{ewem postoje}ih toaleta i garderobe. Nakon toga, bi}e ura|eni temeqi za ma{insku salu, a uskoro }e biti i zapo~eta izgradwa balkona, ali i ostalih prate}ih sadr`aja, sve u skladu sa projektom i uz po{tovawe predvi|ene dinamike izvo|ewa radova. Koordinatori projekta imaju obavezu da svakodnevno informi{u investitore, odnosno op{tinsko rukovodstvo o radovima na gradili{tu, kako bi gra|ani bili podrobno informisani kako te~e realizacija ove velike investicije.

SAOP[TEWE IZ KABINETA PREDSEDNIKA OP[TINE

NA USLUZI PRIVREDNICIMA!

LIKOVNO STVARALA[TVO

PUTUJU]A IZLO@BA DE^JEG BIJENALA U PET GRADOVA SRBIJE! orwomilanova~ki Kulturni centar, u okviru projekta Mini bijenale 5. putuju}a izlo`ba, koji je podr`alo Ministarstvo kulture i informisawa, predstavi}e deo postavke De~jeg bijenala u pet gradova Srbije. Kako je najavqeno u progrmu Kulturnog centra, od polovine septembra radovi }e biti prikazani mali{anima iz Petrovca na Mlavi, Novog Pazara, Beograda, ^a~ka i Kraqeva. Ciq izlo`be je afirmacija de~jeg likovnog konkursa koji ima ambiciju da preraste najpre u nacionalnu, a potom i me|unarodnu manifestaciju. Izlo`bu, osim nagra|enih radova sa Minijaturnog bijenala, ~ini i oko

va odeqewa Op{tinske uprave Gorwi Milanovac bi}e na raspolagawu privrednim subjektima na ovom podru~ju, kako bi se {to stru~nije i efikasnije re{avali wihovi zahtevi u nadle`nosti lokalne samouprave, saop{teno je po~etkom sedmice iz kabineta predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a. Kako se navodi, slu`bena lica su u obavezi, ukoliko je neophodno, da iza|u na teren i posete privrednike po pozivu, kako bi izvr{ili uvid u neophodnu dokumentaciju za re{avawe predmeta, i na taj na~in ubrzali obavqawe poslova zacrtanih u planovima privrednih dru{tava, a koji se odnose na urbanisti~ke dozvole, pravno-imovinske odnose, poreseku administraciju i izdavawe drugih dokumenata. Prema re~ima predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a, privreda ima veliki zna~aj za razvoj i napredak Gorweg Milanovca. “Interes lokalne samouprave je da bude na usluzi privrednom sektoru, i podstakne i unapredi wegovu saradwu sa javnim sektorom”, kazao je on.

1.200 crteà i slika, koje potpisuje isto toliko mladih autora, uzrasta od pet do 19 godina iz svih osnovnih i sredwih {kola sa podru~ja gorwomilanova~ke Op{tine. Radovi su ra|eni razli~itim tehnikama, ali u formatu identi~nom kao i za Me|unarodni bijenale umetnosti minijature. Me|u izloènim de~jim rukotvorinama bi}e prezentovano i stvarala{tvo polaznika likovnih ateqea iz Beograda, Vr{ca, â~ka, Kraqeva, Ni{a, Begaqice i Ba~kog Dobrog Poqa, koji su pro{le go-

dine van konkurencije u~estvovali na Minijaturnom bijenalu. Postavka }e, 12. septembra, najpre biti predstavqena mali{anima Petrovca na Mlavi, a zatim i 18. septembra deci u Novom Pazaru, da bi potom usledile izlo`be u galerijama Beograda, ^a~ka i Kraqeva.

USKORO PO^IWE FRANCUSKI FILMSKI KARAVAN

Du vent dans mes mollets - Vetar u listovima

Francuski institut u Beogradu, u okviru projekta “Francuski filmski karavan”, od 17. do 20. septembra predstavi}e u Gorwem Milanovcu ~etiri igrana filma koje potpisuju rediteqi: Karin Tardje, Maiven, Romen Levi i Antonen Peret`atko. Filmovi }e biti prikazani u Modernoj galeriji Kulturnog centra, a “Karavan” }e otvoriti komedija “Vetar u listovima”, rediteqa Karin Tardije.

Francuski institut i Kulturni centar predstavi}e i filmove: “Bal glumica”, “Radiostars” i “Devojka sa proslave 14. jula”. Ova ostvarewa zapa`ena su na brojnim me|unarodnim festivalima, a zahvaquju}i Francuskom institutu u Beogradu komedije je videla i publika nekolika gradova Srbije. Pokroviteq karavana je kompanija “Imlek”. Projekcije po~iwu u 20 sati.

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

GORWI MILANOVAC

DOMA]INSTVO GORDANE MILO[EVI] „TRI HRASTA” U KLATIÊVU OBARA REKORDE I U OVOJ TURISTI^KOJ SEZONI riroda je prema rudni~ko-takovskom kraju bila veoma dare`qiva i gorwomilanova~ko podru~je u svim periodima godine predstavqa atraktivnu turisti~ku destinaciju. Tu se nalaze i brojni kulturno-istorijski spomenici, manastiri i etnolo{ke znamenitosti. Takovo, Rudnik, Brusnica, Savinac, manastiri Vra}ev{nica i Vujan su va`nija mesta vezana za nastanak moderne Srbije, a nadomak wih su i ov~arsko-kablarske svetiwe, Ora{ac i Topola. Sve skupa ~ini jedan savr{en spoj i istinski turisti~ki izazov, posebno za qubiteqe seoskog turizma, rekreativce i kampere. Iako op{tina Gorwi Milanovac zauzima jedno od vode}ih mesta kada se govori o ostvarenim rezultatima na poqu seoskog turizma, ekonomska kriza je u~inila svoje, pa su tokom ove sezone mnoga seoska doma}instva, koja se bave ovom delatno{}u, imala daleko mawe gostiju u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, za razliku od mnogih seoskih doma}ina, koji su zabeleìli pad broja no}ewa, Gordana Milo{evi} iz Klati~eva, kaè da je ova godina za wu veoma uspe{na i da je weno doma}instvo “Tri hrasta” od 1. janura do 1. septembra zabeleìlo vi{e od 1.000 no}ewa. - Najvi{e gostiju i ove godine stiglo nam je iz inostranstva, Italije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, a imali smo i [vajcarce, Nemce, Azerbejxance i Amerikance. Pro{le sedmice smo ugostili decu iz Vukovara, a ve} od ponedeqka ima}emo i novu grupu mladih. Za moje seosko doma}instvo turisti~ka sezona jo{ uvek nije zavr{ena. Gosti }e nam dolaziti i tokom jeseni i zime. Mnogi su se potrudili da unapred rezervi{u sme{taj, tako da za nas nekog ve}eg predaha nema - navodi Gordana, analiziraju}i ovu turisti~ku sezonu. Milo{evi}i nisu mewali cenu sme{taja ve} tri godine, jer, kako kaù, ekonomska kriza se produbquje, pa qudi sve teè finansiraju odlazak na letovawe. Imaju}i u vidu hroni~nu besparicu, koja vlada u narodu, odlu~ili su se za skromniju zaradu zarad boqe pose}enosti wihovog doma}instva, jer nije uvek sve u novcu. Ina~e, Gordana Milo{evi} iz Klati~eva je po-

VI[E OD 1.000 NO]EWA ZA OSAM MESECI

~ela da se bavi seoskim turizmom 2004. godine. Prethodno je radila u “De~jim novinama”. Kada je ostala bez posla, do{la je na ideju da otpo~ne sopstveni posao u oblasti seoskog turizma. Na po~etku je imala tri dvokrevetne sobe za izdavawe, sa zajedni~kim kupatilom. Sve {to je zaradila u prvoj turisti~koj sezoni odmah je investirala u podizawe nove brvnare, kako bi pro{irila posao. Svaka nova sezona donosila joj je i nova ulagawa i pri tome se oslawala iskqu~ivo na sopstvene prihode. Danas ima sasvim ure|eno doma}instvo, koje raspolaè sa tridesetak leàja. Ima tri brvnare, koje su ure|ene u etno stilu. Najnovija od wih ima i saunu. Iako sve odi{e komforom, svaki detaq u unutra{wosti brvnara ukazuje na bogatu srpsku tradiciju. Ogroman dnevni boravak i terasa omogu}uju organizovawe raznorodnih edukativnih skupova i de~jih kampova. Redovni su postali letwi kampovi engleskog jezika i De~je umetni~ke {kole. Kako isti~e Gordana, i u ovoj sezoni “Tri hrasta” su ugostila veliki broj {kolaraca, u okviru organizovanih kampova. Za preno}i{te i pet obroka ponudila je veoma prikladnu cenu od 1.000 dinara po detetu, koja te{ko moè da pokrije sve wene tro{kove, ali, kako kaè, sre}na je {to moè da

im priu{ti jedan sjajan i nezaboravan odmor, koga }e se sigurno se}ati i kada budu odrasli. - Prvih godina su na odmor u moje doma}instvo najvi{e dolazili penzioneri. Malo po malo, struktura posetilaca se mewala. Danas su moji gosti prete`no mladi qudi, koji vole plivawe i sportske terene, ali im, ipak, imponuje seoski mir. Bazen i teren za bo}awe za wih su najve}e atrakcije, jer nisu ~esto bili u prilici da ih vide u nekom seoskom doma}instvu. Oslu{kujem èqe svojih gostiju i nastojim da im udovoqim. Iz sezone u sezonu, uvodim i neke nove sadràje. Sve {to zaradim, odmah ulaèm u poboq{avawe uslova u doma}instvu. Moji gosti se ovde ose}aju veoma dobro i ku}i odlaze zadovoqni i to mi je najva`nije. Mnogi od wih ovde dolaze godinama i unapred rezervi{u mesta za svaku novu sezonu - kaè qubazna doma}ica, za koju gosti uvek imaju samo re~i hvale. Gordana ima tri sina, i, kako kaè, planira da pro{iri svoju delatnost. Polako priprema objekte, koje je nasledila od roditeqa, da i wih registruje za seoski turizam. Iako Ivica, Sa{a i Sreten imaju svoja zanimawa, ove godine su u jeku turisti~ke sezone svi pomagali u doma}instvu. - I ove godine sam opet uloìla svaki zara|eni

dinar u adaptaciju objekata. Planirano pro{irewe zahteva i velika nov~ana sredstva, ali }u, ipak, svoju nameru da opremim jo{ jedno doma}instvo za prijem gostiju kad-tad realizovati. Trenutno mi je najurgentnije da uradim centralno grejawe u najve}em objektu, jer se sobe u wemu tokom zime greju na uqane radijatore, {to je izuzetno visok tro{ak. Nedostaje mi i kupatilo za lica sa posebnim potrebama. Razmatrala sam i mogu}nost da konkuri{em za dràvne subvencije, ali me spre~ava to {to trenutno nemam dovoqno sredstava da platim materijal i ruke. Nije mi jasna ta logika. Podsticaji se dobijaju za ono {to je ve} ura|eno. Kada bih imala dovoqno novca da sve {to mi je neophodno uradim, ja ne bih traìla subvencije - kaè Gordana Milo{evi}. Ina~e, Gorwi Milanovac je jedna od retkih op{tina u Srbiji, koja predwa~i po broju kategorisanih seoskih doma}instava, broju leàjeva, kvalitetu sme{taja i usluga u seoskom turizmu. U 28 sela, 95 doma}instava se bavi seoskim turizmom. Ona raspolaù sa 630 leàja, {to predstavqa vi{e od 60 odsto ukupnih sme{tajnih potencijala gorwomilanova~kog podru~ja. V. S.

OGLASI

Dom zdravqa "^a~ak" ^a~ak, Komisija za sprovo|ewe postupka prodaje na osnovu odluke Upravnog odbora od 2. 9. 2014. godine, raspisuje slede}i

OGLAS Za prodaju rashodovanih slu`benih motornih vozila postupkom usmenog javnog nadmetawa I. Predmet prodaje su slede}a rashodovana slu`bena motorna vozila:

II. Prodaja }e se obaviti 17. 9. 2014. godine sa po~etkom u 12 sati u kancelariji na~elnika Tehni~ke slu`be (prizemqe zgrade Psihijatrije u krugu Op{te bolnice â~ak). III. Pravo u~e{}a u prodaji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja: a. podnesu prijavu za u~e{}e u nadmetawu b. uplate iznos od 10% od po~etne cene, na ime obezbe|ewa Prijava se podnosi na obrascu koji se preuzima u prijemnoj kancelariji u upravnoj zgradi Op{te bolnice â~ak i u istom mestu se predaje. Prijava se mora podneti najkasnije 24 sata pre zakazane prodaje, odnosno do 12 sati 16. 9. 2014. godine. Nov~ani iznos na ime obezbe|ewa moè se uplatiti na ìro ra~un Doma zdravqa "â~ak" broj 840-849667-93 koji se vodi kod Uprave za trezor ili uplatom na blagajni Doma zdravqa "â~ak". Dokaz o izvr{enoj uplati mora se priloìti uz prijavu. Lica koja ne podnesu u odre|enom roku prijavu i dokaz o izvr{enoj uplati nov~anog iznosa na ime obezbe|ewa ne mogu u~estvovati u nadmetawu. IV. Tro{kove prevoda i poreza snosi kupac. V. Kupac koji odustane od zakqu~ewa ugovora o prodaji izlicitiranog vozila, nema pravo na povra}aj nov~anog iznosa, upla}enog na ime obezbe|ewa. VI. Vozila koja se izlaù prodaji, mogu se razgledati 15. i 16. septembra 2014. godine od 8 sati do 12 sati u krugu Op{te bolnice u â~ku. VII. Dodatne informacije o prodaji i vozilima koja su izloèna prodaji, mogu se dobiti od Prvoslava Marinkovi}a svakog radnog dana od 7.30 sati do 15.00 sati na telefon 064/ 864 71 70.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e moète predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60 GRAD ÂÂK GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA Â^KA U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 54/13 re{ewe US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadrìni, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik RS", broj 31/10, 69/10 i 16/11)

OGLA[AVA JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQENO MESTO PREQINA I IZVE[TAJA O STRATE[KOJ PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQENO MESTO PREQINA JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualni i grafi~ki deo) I IZVE[TAJA O STRATE[KOJ PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 12. SEPTEM-

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

Dom zdravqa "^a~ak" ^a~ak, Komisija za sprovo|ewe postupka prodaje na osnovu odluke Upravnog odbora od 2. 09. 014. godine, raspisuje slede}i OGLAS za prodaju neopasnog otpada postupkom usmenog javnog nadmetawa I. Predmet prodaje je neopasni otpad i to:

NAPOMENA: Za otkup neopasnog otpada neophodno je, uz prijavu, dostavqawe i dozvole za otkup konkretnog neopasnog otpada, izdate od nadle`nog ministarstva. II. Prodaja }e se obaviti 18. 9. 2014. godine sa po~etkom u 12 sati u kancelariji na~elnika Tehni~ke slu`be (prizemqe zgrade Psihijatrije u krugu Op{te bolnice â~ak). III. Pravo u~e{}a u prodaji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja: a. podnesu prijavu za u~e{}e u nadmetawu i navedenu dozvolu b. uplate iznos od 2000 dinara na ime obezbe|ewa. c. Prijava se podnosi na obrascu koji se preuzima u prijemnoj kancelariji u upravnoj zgradi Op{te bolnice â~ak i u istom mestu se predaje. Prijava se mora podneti najkasnije 24 sata pre zakazane prodaje, odnosno do 12 sati u sredu 17. 9. 2014. godine. Nov~ani iznos na ime obezbe|ewa moè se uplatiti na ìro ra~un Doma zdravqa "â~ak" broj 840-849667-93 koji se vodi kod Uprave za trezor ili uplatom na blagajni Doma zdravqa "â~ak". Dokaz o izvr{enoj uplati mora se priloìti uz prijavu. Lica koja ne podnesu u odre|enom roku prijavu i dokaz o izvr{enoj uplati nov~anog iznosa na ime obezbe|ewa ne mogu u~estvovati u nadmetawu. IV. Kupac koji odustane od zakqu~ewa ugovora o prodaji neopasnog otpada, nema pravo na povra}aj nov~anog iznosa, upla}enog na ime obezbe|ewa. V. Ugovor sa operaterom se zakqu~uje na period od godinu dana i podrazumeva redovna preuzimawa neopasnog otpada, nastalog u procesu rada ustanove. VI. Dodatne informacije o prodaji mogu se dobiti od Prvoslava Marinkovi}, svakog radnog dana od 7.30 sati do 15 sati na telefon 064/864 71 70.

BRA 2014. godine do 13. OKTOBRA 2014. godine. U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 54/13 re{ewe US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana generalne regulacije i Izve{taj o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu bi}e izloèni na javni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, III sprat, soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, u centralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada â~ka, www.cacak.org.rs. U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da podnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana generalne regulacije i Izve{taj o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, na {alter broj 8, pisarnice Grada â~ka ili putem po{te. KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA Â^KA zaseda na javnoj sednici dana 20. oktobra 2014. godine sa po~etkom u 12 ~asova u sali Skup{tine grada â~ka, kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" iz â~ka. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

SPORT

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

PO^IWU EVROPSKE LETWE IGRE U ANTVERPENU

BICIKLIZAM

NOVE TITULE ZA BORAC ^A^ANI U ATLETSKOJ

a prvenstvu Srbije u biciklizmu odrànom u â~ku, 7. septembra, u disciplinama brdska i uli~na trka titule prvaka dràve osvojili su Marko Danilovi} na brdu u kategoriji elita u U23 i Stefan Stefanovi} na uli~noj trci. Ponovo su se dokazali i kadeti. Mla|i kadet David Kosti} na brdskoj i u uli~noj trci Aleksandar Petrovi}. Prva trka na brdu (elita i U23) voèna je na putu Beqina - Gu~a, preko Pridvorice i Tijawa. Seniori su vozili stazu dugu 7,3 kilometara. Uprkos lo{em vremenu, vi|ena je zanimqiva trka, jer pobednik odlu~ivan u sprintu. Dvostruku pobedu odneo je Marko Danilovi}, drugi je bio Milo{ Borisavqevi}, CNN Metalac Kraqevo, a tre}i Marko Stankovi}, Radni~ki Kragujevac. Stefan Stefanovi} zauzeo je tre}e mesto u kategoriji takmi~ara do 23 godine (U23). Mla|i kadeti vozili su tri kilometra i ubedqivu pobedu odneo je David Kosti}. U kategoriji veterana ( mastrsi B), na stazi dugoj 4 km, voza~ Borca Dragan Samarxi} bio je drugi. Uli~na trka voèna je

I KO[ARKA[KOJ REPREZENTACIJI

od restorana “Prole}e”, Gospodar Jovanovom, Kneza Milo{a, @elezni~kom i Ku`eqevom ulicom. Seniori su pro{li 24 kruga (du`ina jednog je 1.300 m). Svaki ~etvrti je bio bodovan po sistemu 5-3-2-1, a posledwi dvostruko. U elitnoj konkurenciji takmi~ara do 23 godine Stefan Stefanovi} je osvojio prvo mesto, Milo{ Borisavqevi} drugo, a Ivan Stevi}, OBK Beograd, tre}e. Marko Danilovi} bio je tre}i u kategoriji takmi~ara do 23 godine, odno-

sno ~etvrto u eliti. Jovan Zekavica je u kontaktu sa biciklistom Partizana pao i zbog kvara na biciklu odustao od trke. Goran Antonijevi} je dao veliki doprinos pobedi svojih klupskih drugova zrelom i takti~kom kontrolom takmi~ara iz glavne grupe. Kadeti su vozili osam krugova, a svaki drugi je bio bodovan. Petrovi} je bio apsolutni prvak pobediv{i na svim bodovanim krugovima. Mla|i kadeti vozili su {est krugova u uli~noj trci i svaki drugi je bodo-

van. David Kosti} i Stefan Sretenovi} su posle prvih krugova nametnuli jak tempo i uspeli zajedno da se odvoje od konkurencije. Ubedqivo su osvojili prvo i drigo mesto. Biciklisti Borca bili su ubedqivo najuspe{niji klub po broju osvojenih titula. Prvenstvo Srbije u brdskoj i uli~noj trci organizovali su Biciklisti~ki savez Srbije i BK Borac. U~estvovalo je 30 klubova i vi{e od 200 voza~a.

[AH

[AHISTKIWE JELICE POBEDNICE PRVE LIGE SRBIJE a upravo zavr{enom takmi~ewu Prve lige Srbije {ahistkiwe Jelice PEP osvojile su prvo mesto i odbranile {ampionsku titulu iz 2013. Mu{ka ekipa je u debitantskoj sezoni osvojila drugo mesto i tako je klub postigao istorijski uspeh. Ambicije su jasne i ve} je istaknuta kandidatura za najboqi {ahovski klub u Srbiji 2014. Od pojedina~nih rezultata vredan je u~inak najmla|eg ~lana ekipe i internacionalnog majstoraMilana Zaji}a, koji je dostigao prvu normu za velemajstora. U klubu o~ekuju da i Milan uskoro ispuni sve neophodne uslove i postane najmla|i srski {ahista sa ovakom presti`nom titulom.

KK BORAC

ODBOJKA[I NAJBOQI U POQSKOJ

ATLETIKA

^AAK USPE[AN

VE^ERAS U KRAGUJEVCU PRIJATEQSKI DUEL a kvalifikacijama za Kup Srbije atleti~arka ~aSA SLOVENCIMA N~anskog kluba ^AAK Katarina Propadovi} zauzela je drugo mesto u trci na 600 metara, dok je na 1.500 m bi-

rethodnih sedam dana ko{arka{i Borca odigrali su prijateqske utakmice sa Crvenom zvezdom u @elezniku i Slogom u Kraqevu. Od Zvezde su poraèni 79:41, a Kraqev~ane su pobedili 60:82. Danas na svom terenu Borac igra prijateqski me~ sa slovena~kim [en~urom. Utakmica po~iwe u 18 ~asova. Naredne sedmice gostuju Zlatibor u âjetini, a 16. septembra do~ekuju Jagodinu. Do zvani~nog po~etka prvenstva u Ko{arka{koj ligi Srbije â~ani }e igrati prijateqske utakmice sa Smederevom, u gostima i kod ku}e, kru{eva~kim Napretkom, Mornarom iz Bara... Z. J.

vropske letwe igre u belgijskom Antverpenu po~ele su 9. i traja}e do 21. septembra. â~ani }e poja~ati atletsku i junifajd ènsku ko{arku reprezentaciju (tim sa- Atletski tim stavqen od dece iz redovnih i specijalnih {kola). Atleti~are }e u Belgiji predvoditi trener Milorad \ondri}, koji je i direktor [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar”, a za Srbiju }e se takmi~iti i â~ani Zorica Spasi}, Nikola A{anin i \or|e Gli{ovi}. Wih troje su i ~lanovi ovda{weg sportskog kluba Morava. Za junifajd ko{raka{ku reprezentaciju igra}e tri â~anke, kao i devojke iz Ni{a i Pan~eva. Na{ grad }e predstavqati u~enice Gimnazije Mina Nikoli} i Ana Raketi} i ~lanica “Morave” Lidija Vujovi}. Predvodi}e ih profesor fizi~kog vaspitawa u Deo ko{arka{ke ekipe [koli “1. novembar” Srbo Ristanovi}. Atleti~ari Morave su ve} navikli â~ane na uspehe na me|unarodnim i doma}im prvenstvima, ali ko{arka{ka reprezentacija }e na Evropskim letwim igrama prvi put nastupiti. Ni wihov eventualni uspeh, ne bi bio iznena|ewe, ali obe ekipe pred odlazak u Belgiju nisu mnogo obe}avale. - Iako su Mina i Ana odbojka{ice, nadam se da }e se dobro sna}i i u ko{arci. Lidija je na{ prekaqeni tak-

la tre}a. Katarini je pobeda na kra}oj stazi izmakla za svega 0,4 sekunde, a pobedu je odnela dràvna prvakiwa u ovoj disciplini. Najboqi pionir Srbije na sredwim prugama Bogdan Jokovi} pobedio je u trkama na 800 m (2:00,18) i 2.000 m (5:46,48). Zapaène rezultate na 800 i 2.000 m postigao je i najmla|i takmi~ar na kvalifikacijama Ogwen Nikoli}. Kvalifikacije za Kup Srbije odràne su pro{log vikenda u Kragujevcu, a ovo takmi~ewe ujedno je bilo i prvenstvo i finale Kupa za pionirke i pionire.

Odbojka{ka junifajd reprezentacija Srbije osvojila je prvo mesto na turniru u Var{avi, odrànom uo~i Svestkog prvenstva. Reprezentaciju Srbije, za koju su igrali i â~ani, predvodio je Milorad \ondri}, osim na{ih takmi~ili su se Nema~ka, Sjediwene Dràve i doma}ini Poqaci. - Posledweg dana takmi~ewa junifajd reprezentacija druìla se sa seniorima koji nastupaju za Srbiju u Poqskoj. Pruìla nam se i divna prilika da prisustvuju sve~anom otvarawu Svetskog prvenstva rekao je \ondri}. mi~ar. Jesmo navikli sugra|ane na uspehe, ali ovoga puta ne}emo ni{ta da obe}avamo. Ne èlimo mnogo ni da pri~amo, ve} da se potrudimo da pruìmo {to boqu igru izjavio je trener Srbo Ristanovi}. Atleti~arka Zorica Spasi} takmi~i}e se u bacawu kugle i tr~awu na 200 metara. Do sada je osvajala brojne medaqe na takmi~ewima {irom sveta. - I ovoga puta se nadam uspe{nom nastupu - ukratko je prokomentarisala Zorica. Iako su igre po~ele u utorak, na{i hvataju zalet tek od sutra. Nekoliko dana pred polazak, na{im ko{arka{icama su protivnice bile enigma. Ko{arka{ice o~ekuje da urode plodom i pripreme koje su letos zajedno sa trenerom obavile u Kragujevcu. Na Evropskim letwim igrama takmi~i}e se 60 reprezentacija i vi{e od hiqadu i po sportista. Z. J.

SPORT

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014.

ƚƻƹƩƶƼ ƸƹƱƸƹƮƵƱƷ ƕ ƙƱƺƻƱǓ

Õ £ §©¥ ¦ Õ ¶Ê¶Á½ Æ ÃÖ¸ºÁÄÅ¸ºÁÂ Ã¶Æ¼½ Â×½¹Ö¶Ø½ ×¸¶ ¿ÂÁÅÖÂØÁ¶ ÄÆÄÖºÅ¶

„МОРАВАЦ“ ИЛИ „РОМАНТИКА“?

ƷƸƪƭƵƹƺƪƭƵƶǏ ƷƨƻƯư ƼƻƬƩƨƳƭƸư ƉƶƸƾƨ ƶƬưƫƸƨƳư ƹƻ Ƭƪƭ ƷƸưǏƨƺƭǐƹƲƭ ƻƺƨƲƴưƾƭ ƲƨƲƶ Ʃư ǀƺƶ ƹƷƸƭƴƵưǏƭ ƬƶƿƭƲƨƳư ƵƨƹƺƨƪƨƲ ƩƶƸƩư Ưƨ ƩƶƬƶƪƭ ƛ ƹƻƩƶƺƻ Ƶƨ ƙƺƨƬưƶƵƻ ƲƸƨǏ ƔƶƸƨƪƭ ƫƶƹƺƻǏƭ ƖƜƒ ƉƭƶƫƸƨƬ ƨ ƨƴƩưƾưǏƭ ƟƨƿƨƵƨ ƹƻ ưƬƭƵƺưƿƵƭ Ʋƨƶ Ƶƨ ƶƺƪƨƸƨǑƻ ƹƭƯƶƵƭ ƙƲƶƸ Ƭƪƭ ƷƶƩƭƬƭ ƌƶǑư ƙƸƭƴ ư ƘƨƬƵưƿƲư ǏƭƬƨƵ Ƹƭƴư ƟƻƲƨƸưƿƲư ư ƵƭƻƹƷƭƽ ƷƸƶƺưƪ ƘƨƬƨ ƻ ƉƭƶƫƸƨƬƻ ƉƶƸƨƾ ƮƭƳư Ƭƨ ƻƪƭǒƨ Ưƨ Ǐƶǀ

ǏƭƬƵƻ ÅƺƸƶǏƲƻ´ ư ƷƶƹƳƭ ƷƸƪƭ ƺƸƭǒưƵƭ ǏƭƹƭǑƭƫ ƬƭƳƨ ƁƭƳƭƵ ƙƻƷƭƸ Ƴưƫƭ ƻƿƪƸƹƺư ƷƶƯưƾưǏƻ ƻ ƫƶƸǑƶǏ ƷƶƳƶƪưƵư ƺƨƩƭƳƭ ƛ ƬƻƭƳƻ ƹƨ ƐƪƨǑưƿƨƵưƴƨ ƉƶƸƨƾ Ǐƭ ƶƹƺƪƨƸưƶ ƷƶƩƭƬƻ ƙƺƸƭƳƾư ƹƻ ƩưƳư Ɓƭƪƺƶƪưǒ ư ƕƭǀƶƪưǒ ƹƪƶǏƻ ƴƸƭƮƻ ƯƨƺƸƭƹƨƶ Ǐƭ ư ƶƬƩƸƨƴƩƭƵư ưƫƸƨƿ ƁƨƪƶƸ Ɣƨƺưƹƨ ƊƨƳưǉƶ ƗƸƶƺƭƲƳƶƫ ƪưƲƭƵƬƨ ƻ ƒƶƹǏƭƸưǒƻ ƟƨƿƨƵư ƹƻ ƩƭƯ Ʒƭƺ ƹƺƨƵƬƨƸƬƵưƽ ƷƸƪƶƺưƴƨƾƨ ƶƬƴƭƸưƳư ƹƵƨƫƭ ƹƨ ƕƨƷƸƭƺƲƶƴ ưƯ ƒƸƻǀƭƪƾƨ ư

ƷƶƸƨƮƭƵư ƸƭƯƻƳƺƨƺƶƴ ƛƷƸƲƶƹ ƷƶƳƶƪưƿƵƶƴ ƻƿưƵƲƻ ǀƭƼ ƹƺƸƻƿƵƶƫ ǀƺƨƩƨ Ɖƶƫưǒ Ɖƶƫưǒƭƪưǒ ưƴƨƶ Ǐƭ ƷƸưƳưƲƻ Ƭƨ ƹƭ ƻƪƭƸư ƻ ƴƶƫƻǒƵƶƹƺư ƹƪưƽ ƲƨƵƬưƬƨƺƨ Ưƨ ƷƸƪư ƺưƴ ƛ Ʒƭƺƶƴ ƲƶƳƻ ƉƶƸƨƾ ƬƶƿƭƲƻǏƭ ƖƜƒ ƉƭƶƫƸƨƬ ƨ ƻ ƺƨƩƶƸƻ ƹƻƷƭƸƳưƫƨǀƨ ưƯ Ƶƨǀƭƫ ƫƸƨƬƨ ƪƳƨƬƨ ƻƪƭƸƭǑƭ Ƭƨ ƹƭ ƷƸƶƺưƪ ƶƬƳưƿƵƭ ƭƲưƷƭ ƹƨ ƒƨƸƨƩƻƸƴƭ ƴƶƮƭ ƯƨƩƭƳƭƮưƺư ƺƸƭǒƨ ƷƶƩƭƬƨ

Ô¤ ¤ Ô¤ © ¥ §¢© § ¨¦ £

„БОООРАЦ, БОООРАЦ, БОООРАЦ...“

čįŀĭŖ Įĭ ĹĲŉāĭŀįŖĮİį ķŀĭİōŉĺį ĀĭŏıĲ ăĭŀŉĮ ęıĲĭĺ

¦ Ô©£¤ ¡¤« £ © ¤¦¬© ƗƶƹƳƭƬǑƭƫ ƬƨƵƨ ƷƸƭƳƨƯƵƶƫ ƸƶƲƨ ƉƶƸƨƾ Ǐƭ ƨƵƫƨƮƶƪƨƶ Ƭƪƨ ƷƶǏƨƿƨǑƨ ƛƫƶƪƶƸ Ǐƭ ƵƨǏƷƸƭ ƷƶƺƷưƹƨƶ Ƙưƹƺƶ ƘƨƬƻƵƶƪưǒ ƴƳƨƬư ƸƭƷƸƭƯƭƵƺƨƺưƪƨƾ ƞƸƵƭ ƋƶƸƭ ƨ Ʒƶƺƶƴ ư ƸƭƷƸƭƯƭƵƺƨƺưƪƨƾ ƗƨƳƭƹƺưƵƭ ƷƶƸƭƲƳƶƴ ƗƨƸƨƫƪƨǏƨƾ ƝƨƪưǏƭƸ ƒƶƽƭƵƭ ƘƨƬƻƵƶƪưǒ ưƫƸƨ Ƶƨ ƷƶƯưƾưǏư Ƴƭƪƶƫ ƩƭƲƨ ƒƶƽƭƵƭ Ǐƭ ǀƺƶƷƭƸ ƨ Ǒưƽƶƪ ƬƶƳƨƯƨƲ ƲƨƲƶ ƶƿƭƲƻǏƭ ƹƺƸƻƿƵư ǀƺƨƩ ƯƵƨƿƨǏƵƶ ǒƭ ƷƶǏƨƿƨƺư ƲƶƵƲƻƸƭƵƾưǏƻ ƻ ƶƬƩƸƨƴƩƭƵƶǏ ƳưƵưǏư ƺưƴƨ

ƶ ǀƺƶ ƪƨ Ƶư ƹƻ ƫƸƨ ǉƨ Ƶư ƹưƴ Ʒƨ ƺư Ưƭ Ƹư ư Ƶƨ ƪư Ǐƨ ƿư ƻ ƹƻ Ʃƶ ƺƻ ƹƭƷ ƺƭƴ ƩƸƨ Ɖƶ Ƹƨƾ Ƶƨ ƹƺƨ ƪǐƨ ƩƶƸ Ʃƻ Ưƨ ƪƸƽ ƺƨ Ʃƭ Ƴƭ ƙƻ ƷƭƸ Ƴư ƫƭ ƙƪư Ɵƨ ƿƨ Ƶư ǒƭ ƹƭ Ƶƨ ǒư Ƶƨ ưƹ ƺƶǏ ƺƸư Ʃư Ƶư Ʒƶ Ƶƶ ƪƶ ƻ ƪƭ ƿƭƸ Ǒƭƴ ƺƭƸ ƴư Ƶƻ ƹƺƨ Ǐƨ ǒƭ ƴƶ Ʒƶ Ƶƶ ƹƵƶ ƩƸƨƺ ƻƯ ƩƸƨ ƺƨ ƬƸƻƫ ƻƯ ƬƸƻ ƫƨ Ƶƭ ǒƭ ƴƶ ǀƺƭ Ƭƭ ƺư ƫƸ Ƴƨ ư ƬƳƨ Ƶƶ ƪƭ ƌƶ Ʋƨ Ưƨ ǒƭ ƴƶ ƹƪư ƴƨ Ƭƨ ƹƭ ƲƸƨǏ Ɣƶ Ƹƨ ƪƭ ư Ƭƨ ǐƭ ƪư ƶ Ƹư Ƶƨǀ ƩƨƸ ǏƨƲ ƐƯ Ʋƶ Ƴƨ ƻ Ʋƶ Ƴƶ ƹƪƭ ƪư ǀƭ ƹƻ ƫƸƨ ǉƨ Ƶƨ Ʃƶ ƬƸư Ɖƶ Ƹƨƾ ƪƭ Ƹƶ ƪƨƺ Ƶƶ ƯƩƶƫ Ƶƶǒ Ƶƶƫ ƺƭƸ ƴư Ƶƨ ƻƺƨƲ ƴư ƾƨ Ǐƶǀ ƪư ǀƭ ƯƩƶƫ Ƭƶ ƩƸƭ ưƫƸƭ Ƶƨ ǀƭƫ ƲƳƻ Ʃƨ ƖƵư ƷƸƨ ƪư Ɵƨ ƿƨ Ƶư ƶƹƺƨ Ǐƻ ƻƪƭƲ Ƶƨ ƺƸư Ʃư Ƶƨ ƴƨ ƿƨƲ ư Ʋƨ Ƭƨ ƺưƴ ưƫƸƨ Ƴƶ ǀƭ ƕƭ ǒƭ ƴƶ ƹƨ Ƭƨ ƶ ƺƶ ƴƭ ǏƭƸ Ɖƶ Ƹƨƾ ƫƨ Ưư ƹƪƭ ƷƸƭƬ ƹƶ Ʃƶƴ ƊƸƭ ƴƭ Ǐƭ Ƭƨ

ưƹ Ʒƻ Ƶư ƴƶ ƺƸư Ʃư Ƶƭ Ƭƶ Ʒƶ ƹƳƭƬ Ǒƭƫ ƴƭ ƹƺƨ ư ƷƸƻ Ʈư ƴƶ ƫƳƨ ƹƵƻ Ʒƶ ƬƸ ǀƲƻ Ƶƨ ǀưƴ ƼƻƬ Ʃƨ Ƴƭ Ƹư ƴƨ Ʋƶ Ǐư ƹƻ ƶƹƭ ƺư Ƴư Ʒƶ ƩƭƬ Ƶưƿ Ʋƻ ƭƻ Ƽƶ Ƹư Ǐƻ ƛ ƹƻ Ʃƶ ƺƻ Ƶƨƴ ƻ ƫƶ ƹƺƭ Ƭƶ Ƴƨ Ưư ư ƩƸƨƺ ƹƲƨ ƭƲư Ʒƨ ưƯ ƙƸƷ ƹƲƶƫ ƙƨ Ƹƨ Ǐƭ ƪƨ Ʒƶ Ʒƻ ƳƨƸ Ƶư ´ƙƶ Ʋƶ Ƴƶ ƪưµ Ʋƶ Ǐư ƹƻ Ƹƭ ǀư Ƴư ƹƨ Ƭƨ Ʋƨ Ƭƨ Ǐƭ ƵƨǏ Ʒƶ ƺƸƭƩ Ƶư Ǐƭ Ƭƨ ƲƸƭ Ƶƻ Ƶƨ Ʒƻƺ Ƭƻƫ Ʋư Ƴƶ ƴƭ ƺƨ Ƹƨ ƹƪƭ ƯƩƶƫ Ƶƨ ǀƭƫ ƉƶƸ ƾƨ Ɵƨ ƿƨ Ƶư ƶƪƶ Ǐƭ ƹƨ ƴƶ Ǐƶǀ Ǐƭ ƬƨƵ ƶƬ ƸƨƯ Ƴƶ ƫƨ Ưƨ ǀƺƶ Ʃư ƻ ƹƻ Ʃƶ ƺƻ ƶƬ ƿƨ ƹƶ ƪƨ ƺƸƭ Ʃƨ Ƴƶ Ƭƨ Ʃƻ Ƭƭ ƺƭ Ƶƨ ƹƺƨ Ƭư ƶ Ƶƻ ƲƸƨǏ Ɣƶ Ƹƨ ƪƭ ư ƻƮư ƪƨ ƺư ƻ Ƭƻ ƭ Ƴƻ ƹƨ ƖƜƒ Ɖƭ ƶƫ Ƹƨ Ƭƶƴ ƌƨ Ʃƻ Ƭƭ ƺƭ Ƭƭƶ ƷƸƨ ƪƭ ƼƻƬ ƩƨƳ ƹƲƭ Ʒƻ ƩƳư Ʋƭ ưƫƸƨƿ ƉƶƸ ƾƨ ƙƲƻƷ Ƶƨ ƪư Ǐƨ ƿƨ Ǐƭ Ưƨ Ʋƨ ƯƨƵ Ǐƭ ƻ ƿƨ ƹƶ ƪƨ ƻ ƋƸƨƬ ƹƲƶƴ ƷƨƸ Ʋƻ ƶƬƨ ƲƳƭ ǒƭ ƹƪƭ ƫƭ Ƶƭ Ƹƨ ƾư Ǐƭ Ƶƨ ƪư Ǐƨ ƿƨ ƻƯ Ʒƶ Ʒƻ ƳƨƸ

Ƶƭ Ʒƭ ƹƴƭ ư Ưƪƻ Ʋƭ ƩƻƩ Ǒƭ ƪƨ ƲƸƭ Ƶƻ ƺư Ʋƨ ƹƺƨ Ƭư ƶ Ƶƻ Ɖƻ Ƭư ư ƺư Ƭƭƶ ƶƪƭ ƷƸư ƿƭ Ƭƭƶ ƼƻƬ ƩƨƳ ƹƲƭ ƫƸƶ ƯƵư ƾƭ Ʋƶ Ǐƨ ƹƭ ǀư Ƹư ƫƸƨ Ƭƶƴµ

ƕƈƠ ƒƓƛƉ ƕƈ Ơƈ ƙƚƊƈƘ

¥¦ Õ §¦ ¸¶ ½Ê¶Á½ ÃÖÂÃÆÄÅ½Ø½ ÃÖ½Ø½¿Æ ×¶ ÃÖºÆ¼ÀÆ Ø½×ºÖÄ¿Æ ÃÂ¼½É½ Æ

§¡©¥¤ ¥Õ £ ¦ ®¡ Ɨ

čįŀĭŖ Įĭ ĹĲŏįĴĮŀŏįĴį ķŀĭİōŉĺį ķ ĎįŀĲıŏĺķ Ĵĭ ăĵĭŏŉ ƘƨƬƵưƲ ƔƶƸƨƪƨƾ ƖƸưƶƵ ƙƳƶƫƨ ƒ

Ɖƙƒ ƉƶƸƿƨ ƉƭƮƨƵưǏƨ ƙƳƶƫƨ ƗƔ

ƗƸƶƳƭƺƭƸ ƁƭƬưƵƹƺƪƶ Ɨƻƺƭƪư 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

ƉƨƿƲƨ ƉƗ

ƘƨƬƵưƲ ƐƵǉưǏƨ ƁƨƪƶƸ Ɣƨƺưƹ ƗƸƶƳƭƺƭƸ ƙƳƶƫƨ ƗƔ

ƉƭƮƨƵưǏƨ ƒƶƳƻƩƨƸƨ ƁƭƬưƵƹƺƪƶ Ɨƻƺƭƪư ƔƭƺƨƳƨƾ ƋƔ

Ɖƙƒ ƉƶƸƿƨ ƙưƵǉƭƳưǒ ƙƳƶƩƶƬƨ Ɣƨƿƪƨ ƔƶƸƨƪƨƾ ƖƸưƶƵ ƙƳƶƫƨ ƒ

1:1 0:1 0:2 1:1 1:0 1:1 1:0 1:0 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

¢½Ø¶ÁÂ¸Ê¶Á½ Ä¸º ·Ø½»½ ¸ÖÈÆ Å¶·ºØº

ƙƳƶƩƶƬƨ ƒƶƳƻƩƨƸƨ ƔƭƺƨƳƨƾ ƋƔ

ƐƵǉưǏƨ ƉƨƿƲƨ ƉƗ

ƁƨƪƶƸ Ɣƨƺưƹ Ɣƨƿƪƨ ƙưƵǉƭƳưǒ 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 0 0 0 0

0 2 2 2 1 1 1 1 0 2 2 0 2 1 1 0

1 0 0 0 1 1 1 1 2 0 1 3 2 3 3 4

7 7 7 7 4 4 3 2 5 6 4 2 3 0 3 1

3 1 3 3 2 4 4 4 6 2 4 4 5 3 7 10

+4 +6 +4 +4 +2 0 -1 -2 -1 +4 0 -2 -2 -3 -4 -9

ƸƶƷƻƹƺưƳư ƹƻ ƼƻƬƩƨƳƭƸư ƁƨƪƶƸ Ɣƨƺưƹƨ ǀƨƵƹƻ Ƭƨ ƷƶƹƳƭ ƿƭƺƪƸƺƶƫ ƲƶƳƨ ƷƸƭƻƯƴƻ ƷƸƪƶ ƴƭƹƺƶ Ƶƨ ƺƨƩƭƳư ƗƸƪƭ Ƴưƫƭ ƕƨ ƫƶƹƺƶƪƨǑƻ ƻ ƗƭƺƸƶƪƾƻ Ƶƨ ƔƳƨƪư ư ƷƶƸƭƬ ƸƭƯƻƳƺƨƺƹƲƭ ƷƸƭƬƵƶƹƺư Ƭƶ ƲƶǏƭ ƹƻ ƹƺưƫƳư ƷƶƿƭƺƲƶƴ ƬƸƻƫƶƫ ƷƶƳƻƪƸƭƴƭƵƨ Ƶưƹƻ ƻƹƷƭƳư Ƭƨ ƶƹƪƶǏƭ ƾƭƶ ƷƳƭƵ ƁƨƪƶƸ Ɣƨƺưƹ ưƫƸƨƴƨ Ƶƨ ƹƺƨƸƺƻ ƹƭƯƶƵƭ ƶƷƸƨƪƬƨƪƨ ƻƳƶƫƻ ƪƭƳưƲƶƫ ƼƨƪƶƸưƺƨ Ưƨ ƶƹƪƨǏƨǑƭ ǏƭƬƵƶƫ ƶƬ Ƭƪƨ ƴƭƹƺƨ ƲƶǏƭ ƪƶƬư ƻ ƙƻƷƭƸ Ƴưƫƻ §Õ¤ ¥¢ l ¤¦ ¢ ¨ §

ƙƺƨƬưƶƵ ƙƳƶƫƭ ƻ ƗƭƺƸƶƪƾƻ Ƶƨ ƔƳƨƪư ƙƺƸƭƳƾư ƙƺƶǏƨƵƶƪưǒ ƻ ƴưƵƻƺƻ Ưƨ ƙƳƶƫƻ ƌưƵƿưǒ ƻ ƴưƵƻƺƻ Ưƨ ƁƨƪƶƸ Ɣƨƺưƹ §Õ¤ ¥¢ ƘƨƵƲƶƪưǒ ŻƶƲƶƪưǒ ƙƺƭƪưǒ ƗƳƨƵưǒ ƈƵƺƨƵƨƹưǏƭƪưǒ ƊƭƹƭƳưƵƶƪưǒ Ɣưǀưǒ ƒƶƪƨƿƭƪưǒ Ƙƭǐưǒ ƘƨƲưǒ ƈƷưǏƨ ƚƸưƷƲƶƪưǒ ƙƺƶǏƨƵƶƪưǒ ƊƭưƵƶƪưǒ ¤¦ ¢ ¨ § Żƶƫƨƺƶƪưǒ ƋƨǏưǒ ƔưƳƭƺưǒ ƔưƳƶƪưǒ ŻƶƲưǒ ƒƶƳƨƲƶƪưǒ ƌƶƾưǒ ƈǉƻƸƻ ƔưƳƶǀƲƶƪưǒ ƙƺƶǏƨƲƶƪưǒ Ɓƶƹƶƪưǒ ƌƸƨƮưǒ ƟƭƿƨƸưǒ ƌưƵƿưǒ

¦¡¤ a¢ ¨ ¦ ¤i ¡¦ £ 9 8 8 8 7 7 7 7 6 5 5 3 2 1 1 0

ƻƬƩƨƳƭƸư ƔƭƺƨƳƾƨ ƶƷƸƨƪƬƨƳư ƹƻ ƻƳƶƫƻ ƼƨƪƶƸưƺƨ Ƶƨ ƫƶƹƺƶƪƨǑƻ ƻ ƒƸƨǐƭƪƻ ƛ ƬƻƭƳƻ ƹƨ ƷƶƹƳƭƬǑƭƷƳƨƹưƸƨƵƶƴ ƙƳƶƫƶƴ ƶƹƪƶǏưƳư ƹƻ ƺƸư ƩƶƬƨ ư ƲƶƸƨƲ Ʒƶ ƲƶƸƨƲ ƹƪƭ ƹƻ ƩƳưƮư ƶƹƺƪƨƸƭǑƻ ƾưǐƨ ƩƶƸƩư Ưƨ ƵƨǏƪưǀư ƷƳƨƹƴƨƵ ƙƳƶƫƨ Ǐƭ ƵƨƹƺƨƪưƳƨ ƹƭƸưǏƻ ƵƭƻƹƷƭƽƨ ƨƳư ƺƶ ƵưƲƨƲƶ ƵƭƴƶƮƭ ƻƴƨǑưƺư ƯƨƹƳƻƮƭƵƻ ƷƶƩƭƬƻ ƔưƳƨƵƶƪƿƨƵƨ ƌƪƨ Ʒƻƺƨ ƴƸƭƮƻ ƉƶƮƶƪưǒƨ ƷƶƫƶƬưƶ Ǐƭ ƄưƸƲƶƪưǒ §Õ¤ L l ¢ ¨ Õ ¬

ƋƸƨƬƹƲư ƹƺƨƬưƶƵ ƻ ƒƸƨǐƭƪƻ ƙƺƸƭƳƨƾ ƄưƸƲƶƪưǒ ƻ ư ƴưƵƻƺƻ §Õ¤ ƉƶƮƶƪưǒ ƈƵƺƶƵưǏƭƪưǒ ƔưƳƭƵƲƶƪưǒ ƗƨƸƭƯƨƵƶƪưǒ ƙưƴưǒ ƉƨƩưǒ Ɗƨƹưǐƭƪưǒ ƊƻǏƶƪưǒ ƞƪƭƺƲƶƪưǒ ƊƻƳưǒ ƉƭƺƶƳưƵƫƨƸ ƕƶƪƲƶƪưǒ ƉưƮưǒ ƘƨƬƶƪưǒ ¢ ¨ Õ ¬ ƗƭǏƶƪưǒ ƙƨ ƕưƲƶƬưǏƭƪưǒ ƙưƴƶƪ ƙƭƬƳƨƸ Ɩƪƻƹƻ ƗƨƵưǒ ƐƪƨƵƶƪưǒ ƔưƳƶǀƭƪưǒ ƉƸƲưǒ ƔƭƸƬƶƪưǒ ƙƺƶǏƲƶƪưǒ ƄưƸƲƶƪưǒ ƙƳ ƕưƲƶƬưǏƭƪưǒ ƔƳƨƬƭƵƶƪưǒ

ýįĲįļŉŏį įĴŉĿōį Ŏĭ ĂĲĭŖįŏľĭĴį ąŏķĮķ ĂıĴŀıĲ

SPORT

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014.

ƚƻƹƩƶƼ ƸƹƱƸƹƮƵƱƷ ƕ ƙƱƺƻƱǓ

¤£ ¢¤¦

§¦¥§¡ Õ ¥ Ô

ТРИ „ПЛОТУНА“ СТЕВАНОВИЋА

ƶƮưƪƭƳư ƹƻ ÅƋƸƭƩưǒư´ ƷƸƪư ƷƸƪƭƵƹƺƪƭƵư ƷƶƸƨƯ Ƶƨ ƫƶƹƺƶƪƨǑƻ ƻ ƒƶƹƺƶƳƾƻ ưƨƲƶ Ǐƭ ƻƯ ƴƨƳƶ ƪưǀƭ ƹƸƭǒƭ ư ƲƶƵƾƭƵƺƸƨƾưǏƭ ƻ ƯƨƪƸǀƵưƾư ƭƷưƳƶƫ ƴƶƫƨƶ Ʃưƺư ư ƬƸƻƫƨƿưǏư ƘƨƵƶ ƪƶǉƹƺƪƶ ƬƶƴƨǒưƵƨ ư ƹƨƴƶ ƴưƵƻƺ ƲƨƹƵưǏƭ ưƯǏƭƬƵƨƿƭǑƭ ƵƨƫƶƪƭƹƺưƳư ƹƻ ƬƶƩƸƻ ƷƸƭƬƹƺƨƪƻ ƹƺƨƸưƽ ƸưƪƨƳƨ ƐƫƸƨƿ ƴƨǑƭ ƷƶƹƳƭ ưƹƲǐƻƿƭǑƨ ƓƻƲƶƪưǒƨ ƻ ƴưƵƻƺƻ ƵưǏƭ ƷƸƶƴƭƵưƶ ƶƬƵƶƹ ƹƵƨƫƨ Ƶƨ ƺƭƸƭƵƻ ƨƳư Ǐƭ ưƷƨƲ Ʒƶƴƶƫƨƶ ƒƶƹƺƶƳƿƨƵưƴƨ Ƭƨ ƶƹƪƶǏƭ ƺƸư ƩƶƬƨ ƒƨƶ ư Ƶƨ ƷƸƭƺƽƶƬƵưƴ ƹƻƹƸƭƺưƴƨ ƗƶƳƭƺ ƵưǏƭ ƸƭƨƳưƯƶƪƨƶ ƵƭƲƶƳưƲƶ ưƯƫƳƭƬƵưƽ ǀƨƵƹư ƚƸƶƹƺƸƻƲư ƹƺƸƭƳƨƾ Ưƨ ƘƻƬƨƸ Ʃưƶ Ǐƭ ƪƶǉƨ ƵƨƪƨƳƭ ƔƨƸƲƶ ƙƺƭƪƨƵƶƪưǒ ƘƛƌƈƘ ƗƖƓƍƚ

ƙƺƨƬưƶƵ´ƟƐƒƈ ƉƖƘƈ Ɖƍƒƈ´ ƙƺƸƭƳƾư ƙƺƭƪƨƵƶƪưǒ ƻ ƶ ǏƭƬƨƵƨƭƹƺƭƸƨƾ ư ƴưƵƻƺƻ Ưƨ ƘƻƬƨƸ ƨ ƔưƽƨǏƳƶƪưǒ ƻ ƴưƵƻƺƻ Ưƨ ƗƶƳƭƺ ƘƛƌƈƘ ƙƺƨƵƶǏƭƪưǒ Ɛ ƔưƳƶƹƨƪǐƭƪưǒ ƕ ƁƶƪƨƵƶƪưǒ ƓƨƯưǒ ƙƺƨƵưǒ ƙ ƙƺƨƵƲƶƪưǒ ƗƨƪƳƶƪ Ɣ ƔưƳƶƹƨƪǐƭƪưǒ ƌ ƁƶƪƨƵƶƪưǒ ƙƳ ƙƺƶǏƨƵƶƪưǒ ƙƺƭƪƨƵƶƪưǒ ƔưƳƶǏƭƪưǒ ƌưƴưƺƸưǏƭƪưǒ ƔƻǐƨǏưǒ

ƗƖƓƍƚ ƟƨƩƨƸƲƨƷƨ Ɗƭǐƶƪưǒ ŻƶƸǉưƳƶƪưǒ ƕưƲƶƳưǒ ƓƻƲƶƪưǒ ƒƵƭƮƭƪưǒ ƘƨƬưƹƨƪƿƭƪưǒ ƕƭǀƶƪưǒ ƒƨƳƨǏƨƵƶƪưǒ ƔưƽƨǏƳƶƪưǒ ƘƨƬƨƲƶƪưǒ ƗƭƺƸƶƪưǒ ƚƶƴưǒ ƒƨƴƩƭƸƶƪưǒ

3:0 2:0 3:1 2:1 1:1 2:0 2:0 1:0

1 2 3 4 5 6 7 9 10 11 12 13 14 15 16

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

ƉƻƬƻǒƵƶƹƺ ƒ ƓƶƯƵưƾƨ ƁƭƬưƵƹƺƪƶ ƗƶƩƭƬƨ ƗƶƳƭƺ ƘƻƬƨƸ ƏƪưƮƬ ƠƻƴƨƬưǏƨ ƠƻƴƨƬưǏƨ ƙƳƶƫƨ Ɨ

ƙƭƴƭƵƬƸưƨ ƎƭƳƭƯƵưƿƨƸ ƋƜƒ ƁƨƹƭƵưƾƨ ƉƨƵƭ ƒƨƸƨǉƶƸǉƭ ƁƶǀƨƵưƾƨ

ƒƨƸƨǉƶƸǉƭ ƋƜƒ ƁƨƹƭƵưƾƨ ƗƶƳƭƺ ƙƳƶƫƨ Ɨ

ƠƻƴƨƬưǏƨ ƉƨƵƭ ƁƶǀƨƵưƾƨ ƎƭƳƭƯƵưƿƨƸ 4 4 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0

0 0 2 1 1 1 0 2 2 1 1 0 0 0 2 1

0 0 0 1 1 1 2 1 1 2 2 3 3 3 2 3

СЛАТИНА ПРЕГАЗИЛА БРАНУ „ДАБРОВА“

ПРВА ПОБЕДА ДРАГАЧЕВА

¥ÂØºÅ ×Â»½¸ºÂ ÃÂÖ¶¼ Æ ¡ÂÄÅÂØÉÆ Ä¶ ½¹Ö¶ÊºÀ À¶ º

ƓƶƯƵưƾƨ ƏƪưƮƬ ƘƻƬƨƸ ƉƻƬƻǒƵƶƹƺ ƒƸƻǀưƲ ƗƶƩƭƬƨ ƁƭƬưƵƹƺƪƶ ƙƭƴƭƵƬƸưƨ ƠƻƴƨƬưǏƨ

¤¡¦© £ Õ

11 1 7 1 4 1 6 3 7 5 7 6 4 3 5 5 1 1 4 4 3 3 1 5 2 7 2 7 4 2 10

12 +6 12 +3 +3 7 +2 7 +1 7 +1 6 0 5 0 5 0 4 0 4 -4 3 -5 3 -5 3 -4 2 1

+10

ƶƹƳƭ ƺƸư ƻƩƭƬǐưƪƨ ƷƶƸƨƯƨ ƼƻƬƩƨƳƭƸư ƌƸƨƫƨƿƭƪƨ ƯƨƩƭƳƭƮưƳư ƹƻ ƷƶƩƭƬƻ ư Ưƨƿƭǐƭ ƺƨƩƭƳƭ ƷƸƭƷƻƹƺưƳư ƘƻƬƨƸƻ ưƯ Ɖƨǐƭƪƾƨ Ƶƨ ƐƩƸƻ ƐƯƨƩƸƨƵưƾư ƏƶƸƨƵƨ ƊƻǏưƿưǒƨ ƹƨƪƳƨƬƨƳư ƹƻ ƻ ƉƸƭƹƵưƾư ƭƲưƷƻ ƘƻƬƨƸƨ ƫƶƳƶƪưƴƨ ŻƶƲƶƪưǒƨ ư Ƙưƹƺƶƪưǒƨ ƻ ƼưƵưǀƻ ƹƻƹƸƭƺƨ ƚƸư ƩƶƬƨ ƶƹƪƶǏưƶ Ǐƭ ư ƖƸƳƶƪƨƾ ƺƨƲƶǉƭ ƻ ƫƶƹƺưƴƨ ƹƨƪƳƨƬƨƪǀư ƔƭƺƨƳƾƨ ƻ ƒƸƨǐƭƪƻ ƗƶƫƶƺƲƭ ƹƻ ƷƶƹƺưƫƳư ƐƪƨƵƶƪưǒ ƔưǏƨƺƶƪưǒ ư ƙƭƬƳƨƸƭƪưǒ ƜƻƬƩƨƳƭƸưƴƨ ƙƳƶƩƶƬƭ ƷƶƹƸƭǒưƳƶ ƹƭ ƫƶƹƺƶƪƨǑƭ ƻ ƞƭƸƶƪƾƻ ƭƲưƷư ƗƨƸƺưƯƨƵƨ ƙƺƭƼƨƵ ƗƭƺƸƶƪưǒ Ǐƭ ƬƸƻƫư Ʒƻƺ ƻ ƷƸƪƭƵƹƺƪƻ Ʃưƶ ưƫƸƨƿ ƶƬƳƻƲƭ ƹƺƸƭƳƨƾ ƷƶƩƭƬƶƵƶƹƵƶƫ ƫƶƳƨ ƚƨƲƶƪƶ Ǐƭ ƷƶƫƶƺƲƶƴ ƙƺƸưƯƶƪưǒƨ ƻ ƷƸƪƶƴ ƷƶƳƻƪƸƭƴƭƵƻ ƶƹƪƶǏưƳƶ ƺƸư ƩƶƬƨ ƷƸƶƺưƪ ƳưƬƭƸƨ ưƯ ƒƶƹƶƪƹƲƭ ƔưƺƸƶƪưƾƭ ƛƩƭƬǐưƪ ƷƶƸƨƯ ƬƶƮưƪƭƶ Ǐƭ ƗƶƳƭƺ ưƯ ƚƸƩƻǀƨƵƨ ƻ ƚƻƺưƵƻ 1:0 0:2 2:1 3:0 0:1 2:0 3:0 0:3

ƚƨƲƶƪƶ ƘƻƬƨƸ ƉƸƭƹƵưƾƨ

ƙƳƨƪưǏƨ ƔƶƲƸƨ ƋƶƸƨ ƗƨƸƺưƯƨƵ ƖƴƳƨƬưƵƨƾ ƚƻƺưƵ ƔƭƺƨƳƨƾ 1 2 3 4 5 6 7 9 10 11 12 13 14 15 16

ƚƸƭƷƿƨ ƚƻƺưƵ ƙƳƨƪưǏƨ ƔƶƲƸƨ ƋƶƸƨ ƖƴƳƨƬưƵƨƾ ƖƸƳƶƪƨƾ ƙƳƶƩƶƬƨ ƗƶƳƭƺ ƚƨƲƶƪƶ ƘƻƬƨƸ ƉƸƭƹƵưƾƨ

ƉƸƨǒƨ ƊƻƲƶƪưǒ ƊƶƬƶǏƨƮƨ ƔƭƺƨƳƨƾ ƌƸƨƫƨƿƭƪƶ ƗƨƸƺưƯƨƵ ƘƻƬƨƸ Ɖƨǐƭƪƨƾ

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

ƚƸƭƷƿƨ ƌƸƨƫƨƿƭƪƶ ƉƸƨǒƨ ƊƻƲƶƪưǒ ƘƻƬƨƸ Ɖƨǐƭƪƨƾ

ƙƳƶƩƶƬƨ ƊƶƬƶǏƨƮƨ ƗƶƳƭƺ ƖƸƳƶƪƨƾ 3 3 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0

0 0 2 1 1 1 1 1 0 1 1 1 1 0 2 1

1 1 0 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 3 2 3

9 6 5 7 5 5 3 5 5 5 5 4 3 2 3 1

1 1 3 2 3 3 2 5 4 3 6 6 6 10 7 11

+5 +2 +5 +2 +2 +1 0 +1 +2 -1 -2 -3 -4 -10

9 9 7 7 7 7 7 6 4 4 4 4 3 2 1

1 2 3 4 5 6 7 9 10 11 12 13 14 15 16

ƗƨƸƴƭƵƨƾ ƓƻǑƭƪưƾƨ ƔưƶƲƶƪƾư ƁƭƬưƵƹƺƪƶ ƋƋ

ƔƳƨƬƶƹƺ ƈ

ƒƶƺƸƨƮƨ ƌƶǑƨ ƊƸƩƨƪƨ ƁƭƬưƵƹƺƪƶ ƒ

3:2 3:1 4:0 1:2 0:2 4:0 1:0 3:4

ƗƨƸƴƭƵƨƾ ƙƳƨƺưƵƨ ƙƷƨƸƺƨƲ ƗƸưǏƭƪƶƸ ƖƴƳƨƬưƵƨƾ Ə

ƒƶƺƸƨƮƨ ƌƶǑƨ ƊƸƩƨƪƨ ƔưƶƲƶƪƾư ƁƭƬưƵƹƺƪƶ ƋƋ

ƉƨƾƲƶƪƨƾ ƁƻƵƨǏƺƭƬ ƖƪƿƨƸ ƓƻǑƭƪưƾƨ ƔƳƨƬƶƹƺ Ɨ

ƕƨƷƸƭƬƨƲ ƁƭƬưƵƹƺƪƶ ƒ

ƔƳƨƬƶƹƺ ƈ

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

ƉƨƾƲƶƪƨƾ ƁƻƵƨǏƺƭƬ ƖƪƿƨƸ ƔƳƨƬƶƹƺ Ɨ

ƙƳƨƺưƵƨ ƙƷƨƸƺƨƲ ƕƨƷƸƭƬƨƲ ƗƸưǏƭƪƶƸ ƖƴƳƨƬưƵƨƾ Ə

3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0

0 0 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3 3

11 5 +6 6 1 +5 3 0 +3 1 +7 5 +3 6 5 +1 3 3 0 4 2 +2 4 3 +1 6 7 -1 5 6 -1 3 6 -3 4 9 -5 2 7 -5 5 10 -5 0

3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

1 1 2 1 0 2 2 1 1 1 0 2 1 1 0

0 0 0 0 2 0 1 1 2 2 1 2 1 2 4

10 1 12 4 7 4 5 2 5 5 6 3 6 5 5 4 6 6 7 9 6 4 0 7 3 5 0 7 3 15

9 9 7 6 6 6 6 4 3 3 3 3 3 3 0 0

ƨƸƴƭƵƨƾ ƷƸƭƬ ƹƪƶǏưƴ ƵƨƪưǏƨƿưƴƨ ƻ ƹƻƹƸƭƺƻ ƹƨ ƉƨƾƲƶƪƨƾ ƁƻƵƨǏƺƭƬƶƴ ư ƙƳƨƺưƵƨ Ƶƨ ƪƸƻǒƭƴ ƺƭƸƭƵƻ ƻ ÅƌƶƳưƵư ƬƨƩƸƶƪƨ´ ƻ ƋƶƸǑƶǏ ƋƶƸƭƪƵưƾư ƯƨƩƭƳƭƮưƳư ƹƻ Ƶƶƪƭ ƷƶƩƭƬƭ ư ƹƨ ƹƺƶƷƶƹƺƶƺƵưƴ ƻƿưƵƲƶƴ ƶƹƺƨƳư ƻƹƨƴǐƭƵư Ƶƨ ƪƸƽƻ ƺƨƩƭƳƭ

¦ Ô§¡ Õ

СТРЕЛАЦ „ПОГОДИО“ ПЕТИЦУ

ƻƬƩƨƳƭƸư ƙƺƸƭƳƾƨ Ʒƭƺ Ʒƻƺƨ ƷƶƫƶƬưƳư ƹƻ ƴƸƭƮƻ ƷƸƶƺưƪƵưƲƨ ưƹƲƶƸưƹƺưƳư ƷƸƪư Ƹƭƴư ƗƸƭƴƭǒƭ ư ƬƶƹƷƭƳư Ƭƶ ƬƭƶƩƭ ƷƸƪƶƫ ƴƭƹƺƨ ƗƸƭƴƭǒƨ ƙƺƸƭƳƨƾ ƗƸưǏƨƺƭǐư Ɠƻƫƶƪư ƒƭǏ ƗƶƳƭƺ ƊƻǏƨƵ

1:1 5:1 0:3 2:2 2:1 4:0 2:2

ƉƻƬƻǒƵƶƹƺ ƟƨƿƨƲ ƔƶƸƨƪƨ Ɣ

ƏƨƬƸƻƫƨƸ ƘƨƲƶƪƨ ƗƳƨƵưƵƨƾ ƉƐƗ

1 2 3 4 5 6 7 9 10 11 12 13 14 15

ƗƸƭƴƭǒƨ ƙƺƸƭƳƨƾ ƉƐƗ ƒƭǏ ƔƶƸƨƪƨ Ɣ

ƉƻƬƻǒƵƶƹƺ ƘƨƲƶƪƨ ƔƶƸƨƪƨ ƒ

Ɠƻƫƶƪư ƏƨƬƸƻƫƨƸ ƗƶƳƭƺ ƗƸưǏƨƺƭǐư ƊƻǏƨƵ ƗƳƨƵưƵƨƾ ƟƨƿƨƲ

4 4 4 3 4 3 4 3 4 4 2 4 2 3 4

+9 10 10 +3 +3 7 0 6 +3 5 +1 5 +1 4 0 4 -2 4 +2 3 -7 2 -2 1 -7 1 -12 0

ĘėčęøČúĂĄ ùąčĄĖ Ğø ùĄĂûýč ĀįĵįĴ ĮķĹįĲ ĵŉĿĭ 13.09.2014 | 13.09.2014 | 13.09.2014 | 13.09.2014 | 13.09.2014 | 19:30 13.09.2014 | 13.09.2014 | 13.09.2014 |

ƊƶǏƪƶƬưƵƨ ƙƷƨƸƺƨƲ ƕƨƷƸƭƬƨƲ ƕƶƪư ƗƨƯƨƸ ƉƶƸƨƾ ƊƶƮƬƶƪƨƾ ƗƨƸƺưƯƨƵ ƌƶǑư ƙƸƭƴ

: : : : : : : :

ĞıĴĭ ăıĲĭŏĭ 14.09.2014 14.09.2014 14.09.2014 14.09.2014 13.09.2014 14.09.2014 14.09.2014 13.09.2014

| | | | | | | |

16:00 ƖƸƳƶƪƨƾ 16:00 ƗƶƳƭƺ 16:00 ƊƶƬƶǏƨƮƨ 16:00 ƙƳƶƩƶƬƨ 16:00 ƘƻƬƨƸ Ɖƨǐƭƪƨƾ

16:00 ƉƸƨǒƨ ƊƻƲƶƪưǒ 16:00 ƌƸƨƫƨƿƭƪƶ 16:00 ƚƸƭƷƿƨ

: : : : : : : :

ĎĲŏĭ ĵŉĿĭ

İıĵı ƘƨƬƵưƿƲư ƕ

ƁƨƫƶƬưƵƨ ƞƸƪƭƵƨ ƯƪƭƯƬƨ ƔƳƨƬƶƹƺ ƖƜƒ ƉƭƶƫƸƨƬ ƘƨƬƵưƿƲư ƟƻƲƨƸưƿƲư ƘƨƬ

13.09.2014 13.09.2014 13.09.2014 13.09.2014 13.09.2014 13.09.2014 13.09.2014 13.09.2014

| | | | | | | |

16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30

13.09.2014 14.09.2014 14.09.2014 14.09.2014 14.09.2014 14.09.2014 14.09.2014 13.09.2014

| | | | | | | |

16:30 16:30 16:30 16:30 11:00 16:30 16:30 16:30

İıĵı ƚƨƲƶƪƶ ƔƭƺƨƳƨƾ ƚƻƺưƵ ƖƴƳƨƬưƵƨƾ ƗƨƸƺưƯƨƵ ƔƶƲƸƨ ƋƶƸƨ ƙƳƨƪưǏƨ ƘƻƬƨƸ ƉƸƭƹƵưƾƨ

ƙưƵǉƭƳưǒ Ɣƨƿƪƨ ƁƨƪƶƸ Ɣƨƺưƹ ƉƨƿƲƨ ƉƗ

ƐƵǉưǏƨ ƔƭƺƨƳƨƾ ƋƔ

ƒƶƳƻƩƨƸƨ ƙƳƶƩƶƬƨ

ƘƨƬƵưƲ ƁƭƬưƵƹƺƪƶ Ɨ ƗƸƶƳƭƺƭƸ ƙƳƶƫƨ ƗƔ

ƉƭƮƨƵưǏƨ Ɖƙƒ ƉƶƸƿƨ ƙƳƶƫƨ ƒ

ƔƶƸƨƪƨƾ ƖƸưƶƵ

/İĲķŌĴĭ ĵŉĿĭ

İıĵı

: : : : : : : :

ƖƴƳƨƬưƵƨƾ Ə

ƁƭƬưƵƹƺƪƶ ƒ

ƌƶǑƨ ƊƸƩƨƪƨ ƒƶƺƸƨƮƨ ƔƳƨƬƶƹƺ ƈ

ƁƭƬưƵƹƺƪƶ ƋƋ

ƔưƶƲƶƪƾư ƓƻǑƭƪưƾƨ

ƉƨƾƲƶƪƨƾ ƁƻƵ ƗƸưǏƭƪƶƸ ƕƨƷƸƭƬƨƲ ƙƷƨƸƺƨƲ ƙƳƨƺưƵƨ ƔƳƨƬƶƹƺ Ɨ

ƖƪƿƨƸ ƗƨƸƴƭƵƨƾ

úĲĹĮİĭ ĵŉĿĭ ĞĭĹĭĶ

İıĵı : : : : : : : :

13.09.2014 13.09.2014 13.09.2014 13.09.2014 13.09.2014 14.09.2014 13.09.2014 13.09.2014

| | | | | | | |

16:00 ƎƭƳƭƯƵưƿƨƸ 16:00 ƁƶǀƨƵưƾƨ 16:00 ƉƨƵƭ 16:00 ƠƻƴƨƬưǏƨ 16:00 ƙƳƶƫƨ Ɨ

11:00 ƗƶƳƭƺ 16:00 ƋƜƒ Ɓƨƹ 16:00 ƒƨƸƨǉƶƸǉƭ

14.09.2014 14.09.2014 14.09.2014 14.09.2014 14.09.2014 14.09.2014 14.09.2014

| | | | | | |

16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30

: : : : : : : :

üĲĭĶĮİĭ ĵŉĿĭ ƗƳƨƵưƵƨƾ ƘƨƲƶƪƨ ƏƨƬƸƻƫƨƸ ƔƶƸƨƪƨ Ɣ

ƟƨƿƨƲ ƉƻƬƻǒƵƶƹƺ ƔƶƸƨƪƨ ƒ

İıĵı ƓƶƯƵưƾƨ ƠƻƴƨƬưǏƨ ƙƭƴƭƵƬƸưƨ

ƁƭƬưƵƹƺƪƶ ƗƶƩƭƬƨ ƉƻƬƻǒƵƶƹƺ ƒ

ƘƻƬƨƸ ƏƪưƮƬ İıĵı

: : : : : : :

ƊƻǏƨƵ ƗƶƳƭƺ ƒƭǏ Ɠƻƫƶƪư ƗƸưǏƨƺƭǐư ƙƺƸƭƳƨƾ ƗƸƭƴƭǒƨ

OGLASI AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E STANOVI P- 20 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 E P-27 m2, Hotel Morava, 5. sprat, cena 19.000 E P-31 m2, centar, 5. sprat, TA, cena 25.000 E P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, cena 32.000 E P-38 m2, Qubi} kej, prizemqe, CG, cena 23.000 E P-37 m2, Qubi} kej, VP, CG, cena 20.000 E P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 25.500 E P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 E P-42 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, TA, terasa, cena 25.000 E P-45 m2, Nemawina, noviji, 4. sprat, lift, CG, cena 34.000 E P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 E P-49 m2, stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 E P-49 m2, K.V. Popovi}a, 6. sprat, lift, CG, cena 32.000 E P-52 m2, Hotel Morava, 6. sprat, lift, CG, terasa, cena 33.000 E P-53 m2, Avenija 1, 2. sprat, lift, CG, cena

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-53 m2, Alvaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 25.500 E P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 E P-58 m2, Qubi} kej, 10. sprat, lift, CG, terasa, cena 30.000 E P-60 m2, nov, Balkanska, 4. sprat, CG, cena 32.000 E P-60 m2, Alvaxinica, 4. sprat, zgrada od fasadne cigle, CG, terasa, cena 38.000 E P-61 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, lift, cena 36.000 E P-63 m2, Hotel Morava, nov, 4. sprat, CG, terasa, cena 33.000 E P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, terasa, cena 47.000 E P-66 m2, O[ Filip Filipovi}, 2. sprat, TAGAS, terasa, cena 39.000 E P-66 m2, centar, 3. sprat, CGm, terasa, cena 48.000 E P-74 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 E P-76 m2, nov, Hotel Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 52.000 E P-78 m2, K.V.Popovi}a, 6. sprat, CG, lift, terasa, cena 48.000 E P-82 m2, Hotel Morava, 9.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

sprat, CG, terasa, lift, cena 45.000 E BEOGRAD - VRA^AR, Prodajem novu garsoweru na 1. spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva,cena 36.000 E CRVENI KRST-NOV, trosoban stan, 1.sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 90.000 E KU]E P-80 m2, plac 1 ar, centar, cena 40.000 E P-45 m2, plac 12 ari, Trbu{ani, cena 12.000 E P-60 m2, plac 4 ara, Alvaxinica, cena 50.000 E P-102 m2, plac 5.90 ari, kod Hotel Morave, cena 70.000 e ili zamena za dva stana

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CENTAR, 43.000 E

STANOVI JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VPR, CG, KEJ, 29.000 E DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E DVOSOBAN STAN 58 M2, 2. SPRAT, CG, LIFT, KEJ, 36.000 E DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR, 65.000 E ^ETIRI SPAVA]E SOBE, NOV, 110 M2, 73.700 E SA PDV-OM PET SPAVA]IH SOBA, NOV, 120 M2, 78.000 SA PDV-OM KU]E

TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E

QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI PLACA, 36.000 E KMN 211 M2, 5 ARI PLACA, 80.000 E CENTAR 2 ARA, 86 M2, 46.000 E, POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H.MORAVA, 47.000 E

LOKAL NOV, QUBI]SKA 31 m2, 32.000 E

LOKALI P-18 m2, Qubi} kej, cena 16.000 E P-135 m2, Rakova, cena 10.000 E P-169 m2, Viqu{a, plac 10 a, cena 7000 E P-75 m2 + 120 m2, 3. ara, Obili}eva, cena 30.000 E

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

TROSOBAN STAN 83 M2, 2. SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvaxinica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvaxinica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

OGLASI

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs STANOVI P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 E P-34 m2, 6.sprat, TA, S. Markovi}a, 17.000 E P-31 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 22.500 E P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 E P-63 m2, TA, Ov~ar Bawa, 19.000 E P-55 m2, 9. sprat, CG, S. Markovi}a, 25.000 E P-51 m2, PR, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 E P-58 m2, CG, Kej, 27.500 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, CG, Avlaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E P-62 m2, 2. sprat, CG, centar, 42.000 E P-67 m2, 12. sprat, CG, kej, dupleks, 43.000E P-71 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 46.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 E P-85 m2, 3. sprat, CG, S. Markovi}a, dupleks, 36.000 E P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 E KU]E P-100 m2, 7 a, Vapa, 13.000 E

P-60 m2, 15 a, 4 km od grada, 16.000 E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 E P-90 m2, 11 a, Preqina, 36.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 E P-90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 E P-70 m2, 4 a, Kulinova~ko poqe, 30.000 E P-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-80 m2, 2 a, centar, 60.000 E P-190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E IMAWA 50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.000 E 40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E 110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E 70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E 90m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e objekata, 30.000 E 50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E 70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E VIKENDICE 48 m2, 1.5 a, Ov~ar Bawa, 9.000 E 60 a, Kuki}i, 13.000 E 8 A, Jelica, 5.500 E IZDAVAWE 38 m2, name{ten, jednosoban, 120 E 50 m2, {iri centar, dvosoban, name{ten, TA, 150 E

060/434-2-190

AGENCIJA GA[O GARSOWERE 23m2, vp , 21500 eura, [iri centar 30m2, 3, lift, 21500 eura, Avenija 29m2, 5, 14000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 7 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5, 22000 eura, [iri centar 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 36m2, 4, 22500 eura, [iri centar 37m2, 5, lift, 25000 eura, Qubi} kej 34m2, 4,15500 eura, Qubi} kej 34m2,1, 25000 eura, Centar 31m2, vp, 24000 eura, Centar U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 37m2 nov, 4, lift, sa stvarima, 32000 eura, Avenija 49m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2,1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2,14, lift, 22000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 54m2, 1, 33000 eura , Hotel Morava 61m2, 4, lift, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej

U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava. PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej 58m2, 2, lift, 34000 eura, Qubi} kej 50m2, 4, 28000 eura, Nemawina 52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar 53m2, 3, 36500 eura, Avenija 55m2, vp, 28000 eura, Avenija 53m2 , 3, lift, 26000 eura, Alvad`inica 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 45m2, 2, 33000 eura, Centar 55m2, 3, 31000 eura, Centar 51m2, vp, 25500 eura, Centar 53m2, vp, 30000 eura, Centar 58m2, 3, 39000 eura, Vinara U ponudi jo{ 55 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 64m2,12 , lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava 67m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2, 4 , lift, 45000 eura, Alvad`inica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stana TROSOBNI STANOVI 78m2, 3, 36000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 80m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej 71m2, 3, 41200 eura, [iri centar 52m2, vp, 19000 eura, Lu~ani 67m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 47 trosobnih stanova

OGLASI

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-197/14IV-2-01 kojim je utvr|eno da investitor GRAD ÂÂK , (PIB 101296508) iz â~ka, nije potrebno da izvr{i procenu uticaja na ìvotnu sredinu projekta Transfer stanice komunalnog otpada "â~ak" na k.p. Broj 1293/1 K.O. Kowevi}i, â~ak Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije, a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

MALI OGLASI PRODAJEM STAMBENI PROSTOR 39 + 24 M2, NASEQE MALA KOLONIJA, KOD SLOBODE. POTREBNA MAWA ADAPTACIJA. CENA MNOGO POVOQNA. TEL. 063/ 128-8-840

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979

PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2, UL. K.V. POPOVI]A, CG. CENA 22.000 E. TEL. 064/ 14-14-324

IZDAJEM u Beogradu dvoiposoban name{ten stan u Ulici vojvode Stepe ( CG,TELEFON, klima i kablovska ) u blizini FON, FPN, Saobra}ajni i Farmaceutski fakultet.

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STENLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e. Tel. 064/ 1188-485 IZDAJEM jednosoban renoviran stan na po~etku Cviji}eve ulice u Beogradu. Tel. 064/ 24/54/179, Ne{ovi} Emilija Savska 4 PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396

IZDAJEM u zakup 3 ha zemqe u Prisloni~kom poqu. Tel. 060/ 575-8-700, 727-026 IZDAJEM garsoweru ili jednosoban kompletno name{ten stan, CG, kablovska. Tel. 032/ 373 - 571, 064/ 82-92-720

Tel. 064/ 155-9-160

MEWAM ku}u od 85 m2 sa 4.70 ari placa na Zlatiboru - Vodice Dobroselski oput, za jednoiposoban ili dvosoban stan u ^a~ku. Tel. 069/ 242-1-954, 064/ 995 - 1 - 612 PRODAJEM LIVADU U PRIJEVORU. HITNO! TEL. 063/ 898-4-913 PRODAJEM veoma kvalitetno balirano livadsko seno i lucerku detelinu. Poko{eno na vreme i nije pokislo. Tel. 060/ 738-1-790

POVOQNO vr{im popravku ra~unara, instalacija OS i optimizaciju rada ra~unara. Tel. 064/ 614-2-893 PRODAJEM nov bansek za strugawe. Tel. 064/ 286-15-64

IZDAJEM dvosoban stan u Beogradu (40m2), kod Cvetkove pijace, nova gradwa, kompletno name{ten. Cena 250 eura. Tel: 064/21-92-473 DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

MEWAM dvosoban stan u Novom Zagrebu Zapru|e, izme|u {kole i vrti}a, za stan u ^a~ku. Tel. 032/ 386-215, 066/386-215

OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

PRODAJE SE ku}a u ^a~ku, ulica Mostarska 6. Tel. 063/ 11-21-868

POTREBAN SAPUTNIK - SAPUTNICI ZA PUTOVAWE U GR^KU, SEVERNI DEO. ODLAZAK 21. 9. 2014, POVRATAK 29. 9. 2014. GODINE. TEL. 064/ 077-1-271

PRODAJEM OKRETNE I PRENOSIVE DVORI[NE SU[ILICE ZA VE[ TELEFON: 069/ 294-2-141

^ITUQE

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

U subotu, 13. 9. 2014. u 11 ~asova na Gradskom grobqu u ^a~ku obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci

Dana, 14. 9. 2014. navr{ava se DESET GODINA kako nije sa nama na{a

Dana, 8. septembra 2014. usnula je u Gospodu protinica

VERA PAVLA[EVI] udova prote Miluna Pavla{evi}a

DRAGANI DOMANOVI] MILKA SREDOVI]

S' po{tovawem i qubavqu Sinovi NIKOLA i SLOBODAN 14621

Uspomenu na wu ~uvaju WENI NAJMILIJI

Dana, 13. 9. 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog oca i supruga

MILUTINA TO[I]A

14617

SE]AWE

Pola godine ne umawi nam bol za tobom, jer te{ko je `iveti sa ranom u du{i. Videti te svuda, a nigde te ne na}i, iz na{ih srca, ti nikada ne}e{ iza}i.

14623

TVOJI NAJMILIJI: sin MILE, }erka MILKA i supruga RADA

DRAGAN STEFANOVI] 17. 9. 2009 - 17. 9. 2014. PET GODINA nije sa nama.

Voqeni moj tata, Sestra MILENA JAKOVQEVI]

MILUTIN TO[I] Bol i tuga se ne pi{u, ve} se nose u srcu. Ostavio si mi puno lepih uspomena, da te ve~no pamtim, da o tebi sa ponosom pri~am. I ako je tvoj `ivot nestao za tren, tvoja roditeqska qubav osta}e ve~na. S' po{tovawem, ponosom i tugom, ve~no }u te ~uvati od zaborava. Tvoja }erka MILKA

14619

Sahrana je u subotu, 13. septembra 2014. na ^a~anskom grobqu u 15 ~asova. ]erke SVETLANA i DRAGA sa porodicama 14618

Dana, 13. 9. 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti

Dana, 11. 9. 2014. godine navr{ilo se JEDANAEST GODINA od smrti na{eg dragog

STANISLAVE NEDEQKOVI] - BELE

RODOQUBA TRIPKOVI]A

ZAHVALNI SINOVI STOJAN I ZORAN 14625

Po dobru te pamtimo, a uspomenu na tebe ~uvamo od zaborava. ACO i MOLA

14622

14624

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

14. 9. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{e sestre

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

TU@NO SE]AWE 17. 9. 2013 - 17. 9. 2014.

SE]AWE

DANICE DANE \OR\EVI]

SAVO VUJOVI]

MILAN M. BAKOVI]

Uspomenu na wu s ponosom i qubavqu ~uvaju wene sestre: MARIJA, MILICA i DRAGICA sa porodicama

27. 1. 1939 - 12. 3. 2014.

14606

14. 9. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od kako nije sa nama na{a najdra`a

DANICA DANA \OR\EVI] Istina je bolna, tuga beskrajna, re~i malo, a bola mnogo da bi rekli koliko nam MAJKO nedostaje{.

14605

S qubavqu te pomiwemo i ~uvamo od zaborava. TVOJI NAJMILIJI

14609

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoju dobrotu i veliko srce, gde je bilo mesta za sve nas. Bio si na{ oslonac, podr{ka i ponos. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. 14610

Dana, 16. 9. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

SE]AWE

RADOVANA BELI]A - RADA

Suprug MARKO, sin NEBOJ[A, }erka DRAGANA sa porodicama

Unuk BOJAN i unuka ANA

MILIJA NEDI]

iz Ostre 1956 - 2014

iz Trbu{ana 14. 9. 2007 - 14. 9. 2014.

Dana, 14. septembra navr{ava se [EST GODINA od kada nas je napustila na{a draga

DRAGOJLA OBRADOVI]

Toga dana u 13 ~asova obavi}emo pomen. Sa tugom i ponosom. WEGOVI NAJMILIJI 14614

Nedostaje{ nam! TVOJI NAJMILIJI 14616

SE]AWE

ro|ena Kova~evi}

Sa neizmernom tugom primili smo vest da je na{a draga

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoju dobrotu i veliko srce gde je bilo mesta za sve nas. Bila si na{ oslonac, podr{ka i ponos.

RAJNA GABRE ro|ena Suboti}

14613

Suprug VELIMIR, sin MILUTIN i }erka DARA sa porodicama

MILO[ Dana, 17. 9. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od prerane smrti mog dragog brata

MILIVOJA ^ARDA^ANINA

MILENA

2002 - 2014.

2008 - 2014.

GLAVOWI] Smrt je nemilosrdna, ali nema mo} da izbri{e se}awe na dobrotu, qubav i pa`wu koju su nam pru`ali. PORODICE BOGDANOVI], [IM[I] i RATKOVI]

preminula 3. septembra 2014. godine. Tvoja velika qubav, dobrota i plemenitost osta}e zauvek u na{im srcima.

14617

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav ja~a od vremena i zaborava. Sestra STOJANA 14615

Dana, 16. 9. 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti supruga, oca, dede i pradede

SE]AWE 7. 9. 2004 - 7. 9. 2014.

14. septembra u mestu Luge kod Andrijevice, dava}emo GODI[WI pomen na{em voqenom mu`u i ocu

SVETISLAV JOVOVI]

ZARIJI ]ULAFI] Bol nije u re~ima i u suzama, nego u du{i i u na{im srcima u kojima }e ve~no `iveti. U srcu tuga, na grobu ti{ina a u domu velika praznina. TVOJI NAJMILIJI: supruga GORDANA i sin BRANIMIR ]ULAFI] 14617

pukovnik u penziji

RADO[A KAPLAREVI]A Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i plemenitost. Te{ko se mirimo sa istinom da nisi sa nama. Ponosni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili.

DESET GODINA je pro{lo a uspomenu na wega ~uvaju sin LAZAR i k}erke SVETLANA i JASNA sa porodicama

Dana 18. septembra navr{ava se godina od smrti na{eg dragog kuma

ZARIJE ]ULAFI] Uz puno qubavi, po{tovawa i se}awa ~uva te od zaborava. Kum SLOBODAN sa porodicom

Tu`ni sa lepim se}awima: DANA, DRAGANA, ACA, TAWA, DANICA, TAMARA i ALEKSANDRA

Supruga MILICA, }erke QIQANA i GORDANA, zet ZORAN sa porodicama 14620

SE]AWE

Pro{lo je OSAM GODINA od kako nije sa nama na{ dragi

RADOJE PLAZINI]

12. 9. 2006 - 12. 9. 2014. Se}awe na Tebe `ive}e ve~no.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Supruga KATARINA i tetka NADA 14612

14611

Uspomenu na wega ~uvaju, }erka VAWA, zet BOBAN i unuci TAMARA i FILIP

^ITUQE

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

Dana, 3. 9. 2014. godine preminuo je na{ dragi

Pro{lo je 35 godina od smrti na{ih roditeqa

DRAGAN PAVLOVI]

RADOJKO OTA[EVI]

10. 3. 2014 - 10. 9. 2014.

1932 - 2014.

ZLATIJE MARI] 1979 - 2014.

Sahrana je obavqena 4. 9. 2014. godine na ^a~anskom grobqu. O`alo{}eni: porodice OTA[EVI] i @EGARAC, rodbina i prijateqi

14602

13. 9. 2014. godine navr{ava se POLA GODINE od smrti na{eg dragog

Dana, 15. 9. 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage

MILORADA PAVI]A

DOBRINKE VASIQEVI] TEOFILOVI]

1957 - 2014. Toga dana u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu poseti}emo wegov grob i obaviti pomen. Dani prolaze, se}awa ne blede... Sve re~i su suvi{ne da bi opisale bol, tugu i prazninu koja je nastala tvojim odlaskom. Ponosni na tebe {to smo te imali, ~uvaju te u svojim srcima tvoje, supruga NADA, }erke SNE@ANA i JELENA 14608

Sa ponosom se se}amo na{ih roditeqa. DRAGANA i BRANE

Smrt bri{e samo nestvarne veli~ine, a istinske u~vr{}uje i uzdi`e!

14604

MILOVANA MARI]A 1979 - 2014.

14601

SE]AWE

MILKA TODOSIJEVI] ( 11. 9. 2013 - 11. 9. 2014.)

Zahvalni za sve {to si u~inila za nas. Suprug ILIJA, sinovi NENAD, RATKO i RADI[A sa porodicama

14603

S posebnim pijetetom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{a draga mama, baka i prababa

VOJKA KUR]UBI] preminula 2. 9. 2014. godine u 22 ~asa u stotoj godini `ivota i sahrawena 4. 9. 2014. godine.

O@ALO[]ENI: sin MILORAD, k}i NADA, unuk SA[A, unuke VESNA i TAMARA i ostala rodbina. 14607

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomene. Porodice: DOMANOVI] i TODOSIJEVI] 14600

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE