N O V A K O L E K C I J A
š Izlagaci
š Projekat osnazivanja studenata umetnosti i istorije umetnosti da preuzmu odgovornost á za obrazovanje i buducnost 04 — 31/10
Kustosi
š Zarko Aleksicá Antonije Buricá Aleksandra Bogdanovicá Valentina Brkovicá šá Borjana Valcic Katarina Galicá Grupa Gatet Mirza Dedacá š Stanislav Drca Tea Lukacš Sanja Latinovicá Bogdan Obradovicá šá Kristina Oparusic Natalija Paunicá Bojana Pašajlicá Milica Pavlovicá Milan Pešut Jelena Perišicá Miloš Petrovicá Dušan Popovicá
Dejan Radisavljevicá Tijana Radenkovicá Bojana Radenovicá Dragana Radenovicá Milica Mila Risticá Nikola Radosavljevicá Dejan Radisavljevicá Valentina Talijan Danijela Tasicá Nikola Nikolicá Danijela Tasicá Tamara Kokicá Aleksandra Kitanovicá š á Tijana Knezevic Irena Markovicá Nenad Milovanovicá Doris Mileševicá Nikola Jovanovicá Ana Cvijanovicá Nevenka Šmitran
Organizatori
Kontakt
Sandra Stojanovicá Slavica Obradovicá Valentina Brkovicá
info@novakolekcija.com www.novakolekcija.com novakolekcija.tumblr.com facebook.com/projekatnovakolekcija
Senka Latinovicá Kristina Grebenar Milan Šušak Teodora Jeremicá š Karmen Stancu Tanja Đordevicá Mirjana Jemovicá Kustos senior á á Maja Ciric Mentori Radoš Antonijevicá Zolt Kovacš Miloš Tomicá Olivera Parlicá š á Anica Vucetic š á Ljubomir Vucinic
NOVU KOLEKCIJU oragnizuje NUA Treći Beograd u saradnji sa Gete institutom u Beogradu, uz podršku umetničkog prostora U10, Inex galerije, Asocijacije Urbani inkubator i Ministarstva kulture i informisanja.
#zatvoreno
Prostori
Info o lokacijama
Izlozbe š
#bunt
#nedostupno
#pank #nerazumevanje
#kritika
é Kristina Grebenar, Kustosi: Tanja Đordevic, Mirjana Jemovicé i ostatak kustoskog tima
#odsustvo
#obrazovanje
04 – 18/10, 13-21h U10 Kosovke devojke 3 u10.rs
NOVA KOLEKCIJA PRAYGROUND
#problem
#kolegijalnost
#zbunjenost #dostupno #šteta
#energija
#faliti #tuga
#arhiv
#cuvanje š
#zbunjenost
#prekriti
PITAJ SADAŠNJOST – Š MOGU LI DA PRICAM O TOME?
#energija
Kustoskinja: Senka Latinovicé
Kraljevića Marka 8
#neprecizno
#razmena
PITAJ PROŠLOST – TRANSFORMIŠI PROŠLOST
#šuplje
#nefunkcionalnost #fiktivno
#nerad
KM8
Kustoskinja: Teodora Jeremicé
#pregledno
#rad
04 – 31/10, 15-19h
<2,4%
š #zelja
Kustoskinja: Senka Latinovicé
š #ukljucivanje
#prašina #neaktivno
PLODOVI GNEVNIH Kustos: Milan Šušak
LOTOS
#šapat #rastanak #imaginarno #aktivno #opstanak #otudenost
facebook.com/galleryinex
Kustos: Milan Šušak
#nada
#istorija
#izvor
VAZDUH KAO CELINA
04 – 31/10, 15-19h
é Kristina Grebenar Kustoskinje: Teodora Jeremic,
#gubitak
#nedostupnost
04–18/10, 13-21h Galerija U10 04 – 31/10, 15-19 h
š Kustoskinja: Karmen Stancu
#identitet
#parcijalno #odsustvo
Crnogorska 6
DYNAMO ZONA
D
#gorko
04–31/10, 15-19h Galerija Inex Višnjička 76
#osuditi
#oslonac
#nefunkcionalnost #zelja š
KM8, Galerija Inex
#ukljucivanje š
#fiktivno
i Crnogorska 6
#neaktivno
#konzervacija
Izlozbene š celine
#prošlost
DYNAMO ZONA š Kustoskinja: Karmen Stancu
D
NOVA KOLEKCIJA PRAYGROUND á Kristina Grebenar, Kustosi: Tanja Đordevic, Mirjana Jemovicá i ostatak kustoskog tima
#razmena
š #ukljucivanje
PITAJ PROŠLOST TRANSFORMIŠI PROŠLOST Kustoskinja: Senka Latinovicá
Predviđeno je da se u okviru svake izložbe NOVE KOLEKCIJE nađe Dynamo zona, osim tamo gde je njeno
Ova celina je zamišljena kao ključ za čitanje projekta
U izložbi se javljaju univerzalna pitanja imanentna
postojanje neodrživo. Svrha Dynamo zone nije samo da
NOVA KOLEKCIJA. Forma Playground je otvorena, inte
umetničkom promišljanju. Recimo, šta je to umetničko
metaforički ukaže na potencijal mladih umetnika ili da sk-
raktivna i pored uključivanja posetilaca u neku vrstu dru
delo, gde su njegove granice i kako ga umetnik proizvo-
ladišti njihovu sirovu snagu za bolje dane, već da se napra-
štvenog događaja, podvlači slobodno igranje play kao sta-
di sopstvenim odabirom. Zatim se preispituje pozicija
vi jedan korak više i da se ta snaga i svi uloženi napori pret-
dijum u kome trenutno stvaraju studenati umetnosti. Ovo
individualnosti danas, ali i u opštem smislu – da li ikada
vore u energiju koja će u mraku osvetliti put. A da bi to bilo
je suprotstavljeno stadijumu igre game koji funkcioniše po
možemo postati jedna strukturisana, formirana individua,
moguće potreban je neko.
ustanovljenim pravilima (sveta umetnosti).
ili se menjamo baš svakim pokretom, svakom sekundom protoka vremena?
O projektu
Izlagači:
O krokodilskim suzama i slonovima koji su pokušali da se prevaspitaju
Borba za radnička prava nekad i sad, opominje i os-
Natalija Paunić, Aleksandra Bogdanović, Dejan Radisa
tavlja gorak ukus u ustima, a činjenica da nove generacije
vljević, Mirza Dedać, Dušan Popović, Dragana Rađenović
umetnika nalaze ovu temu bitnom, ohrabruje. Konačno, tu je i muzej kao problem koji je okupio jednu generaciju. Pristup je i tu drugačiji – nepokretni muzej kao status quo
Ako je na srpskoj umetničkoj sceni ili preciznije njenim sistemskim delovanjem, iznova zastupljen tzv. plač nad sopstenom sudbinom tumačen kao krokodilske suze, NK osvešćuje proces u kojem krokodil, kao zvanična institucija umetnosti, lije suze samo da bi bolje svario svoj plen. Plen neka u ovoj priči bude kritičko mišljenje i sposobnost za mobilizaciju i akciju novih generacija. Pretpostavimo da je NK generacija koja gaji nezavisno mišljenje. Slonovi su moćne životinje, koje jednom kada ih sistemski vaspitate, nisu u stanju da iskoriste svoju sna-
PLODOVI GNEVNIH Kustos: Milan Šušak
neke od emocija koje dominiraju radovima mladih ume tnika. Bezizlazne situacije i osećaj beznadežnosti su ključni problemi koji u životu umetnika, ali i svih drugih članova našeg društva produkuju gnev. Isti onaj gnev koji srećemo kod aktera Štajnbekovog romana “Plodovi gneva“. Izlagači:
je delovanja, na koje se naučeni dok su bili sasvim mali. Pretpostavimo zato da su novi ljudi koji su se volonterski uključili u ovaj projekat slonovi koji imaju sposobnost da samostalno izgrade svoju kognitivnu arhitekturu. Nova
Tea Lukač, Irena Mirković, Bojana Radenović, Kristina Oparušić, Žarko Aleksić,
vani kontekst. Idejno jezgro za razvoj NK utemeljeno je u ideji o radikalizaciji delovanja studenata u oblasti vizuelnih umetnosti. Objansniti ovoj generaciji da su se nekada izložbe u MSUB otvarale subotom u 13 h bilo je gotovo nemoguće. To je generacija koje nikada nije ušla u zgradu MSUB i koja nije izložena kulturi muzeološkog iskustva. Ali, njena vitalnost pomogla je da se osvesti činjenica da nijedan muzej nije samo zgrada, već njegova agentura tj. sposobnost generi sanja potencijalnih situacija i subjekata. Nova kolekcija nastala je bez diskriminacije prema učesnicima i pristiglim radovima, po principu njihovog samostalnog uključivanja u okruženje koje ih usmerava da razvijaju potencijale, bez pozicije moći koja ih selektuje. Umetnički radovi dostavljeni su kustosima koji su ih, primenivši znanje iz kustoskih radionica, rasporedili prema tematskim celinama. Ipak, diskriminacija koju nismo mogli da izbegnemo je finansijska, u smislu da neki radovi trpe nedostatak produkcijskih sredstava. Ako pretpostavimo da je odnos između kolekcionara i njegove kolekcije narcistički, jer se kolekcionar ogleda u umetnosti i umetnicima, onda se postavlja pitanje ko je kolekcionar koji se ogleda u NK? Ako se u NK ogleda insti-
srpskom društvu. U situaciji gde je kvar sistemski, ogledalo je iskrivljeno i ostvaren je proces narcističkog pozleđivanja. Nova kolekcija ne reflektuje uživanje, ona je ogledalo sa distorzijom, kolekcija koju nijedan muzej neće lako uvažiti, kolekcija na koju se projektuje unutrašnja bol. Učesnici projekta NK izborili su za redistribuciju simboličkog kapitala u okviru srpskog sveta umetnosti. Sa marginalne pozicije obrušenog institucionalnog polja, uspeli su da se samoorganizuju i tako pokažu da su izbegli uticaj tog obrušenog sistema na percepciju mogućnosti koje im on nudi. Nova kolekcija je mikro-kultura, vitalni, ali ne i nepozleđeni deo sprskog društva. Najveća vrednost projekta NK je upravo nova društvena zajednica koja je nastala, preneseno znanje i proaktivna praksa koju ona generiše. Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja
rezova i glasnih parola. Stanje koje bi se moglo opravdati nepoverenjem i skepsom prema revolucijama prošlosti, ali i problemom izostanka istih u sadašnjosti. Izlagači: Antonije Burić, Milica Pavlović, Bojana Pašajlić, Borjana Valčić, Stanislav Drča, Nikola Radosavljević
Kustoskinja: Teodora Jeremicá
LOTOS Kustos: Milan Šušak
U odnosu na svetska merila svako izdvajanje namen-
Kao što lotos izrasta iz blata tako i radovi ova četiri autora metaforički rečeno rastu iz civilizacijskog blata našeg društva. Paradoks vezan za rođenje lotosa ide ntičan je paradoksu rođenja radova ove izložbe, jer i pored katastrofalnog stanja našeg društva, a samim tim i kulture, umetnici iz ove grupe uspeli su da se “uzdignu“ iz blata i nezavisno stvore jedinstvena dela. Autori kroz radove postavljaju pitanja i kritikuju ne samo problem (ne)funkcionisanja MSUB nego i čitavog našeg društva i na taj način iznose stavove i nezadovoljstvo mladih generacija. Tiha pobuna koja se materijalizuje u insticuiona lnu kritiku glavna je odlika radova izložbe koja nosi naziv „Lotos“. Polazeći od sedmogodišnje letargije muzeja, čije se buđenje ne nazire u (bliskoj) budućnosti, svaki autor na drugačiji način postavlja pitanja i kritkuje nedostupnost kolekcije MSUB, iznoseći svoje viđenje situacije. Izlagači: Dejan Radisavljević, Nenad Milovanović,
jeno kulturi manje od 2,4% od ukupnog budžeta države jednako je skandalu i svodi kulturu te zemlje praktično na uzgrednu pojavu i povremeni eksces. To što su nominalna povećanja koje je država predvidela za ovu godinu dovela do čitavih 1,4% državnog budžeta, predviđena izdvajanja za kulturu su i dalje nedovoljna. Kada se ima na umu i to da značajandeo te cifre odlazi na Javni servis, od 1,4 spada se na realnih 0,77% što znači daleko manje, i svakako još dalje od opšteprihvaćenog minimuma. Šta god radili, koliko god “ozbiljno revidirali budžet” ipovećavali ulaganja u kulturu, sve to ostaje na nivou komičnog (čak žalosnog), i mora se priznati da je sve očiglednija činjenica da je državom usmeravana kultura zabrinjavajuća. Upravo na taj aspektdanašnjeg društva umetnice ove izložbe i reaguju. Izlagači: Nevenka Šmitran, Katarina Galić, Ana Cvijanović, Danjela Tasić, Tamara Kokić, Sanja Latinović
Nikola Jovanović, Bogdan Obradović
VAZDUH KAO CELINA
uticaja na nove generacije. Ako se u njoj ogleda stručna je odraz traume da se sistemski pobrinemo za kulturu u
ovako - pripremno stanje, u ovom trenutku bez radikalnih
<2,4%
tucija, onda je u njoj vidljiv efekat nedostatka pozitivnog publika, takođe. Ako se u njoj ogleda šira javnost, izložba
Ipak, ako bismo mogli da svedemo sve prikazano na jednu zajedničku vibraciju, čini mi se da bi ona vibrirala
Aleksandra Kitanović, Stanislav Drča
kolekcija je još jedno u nizu izvaninstitucionalnih delovanja, koje se manifestuje kao organska celina ili samoinduko-
stvenog tela, pokretnog i vitalnog, kao medijatora i edukatora, umesto samo delimično aktivnog muzeja.
Bes, razočaranje, nemoć, očaj, anksioznost samo su
gu kada porastu i prevaziđu imaginarno i limitirano pol-
simbol našeg društva i kulturne stvarnosti, ili nuđenje sop-
PITAJ SADAŠNJOST – Š MOGU LI DA PRICAM O TOME? Kustoskinja: Senka Latinovicá Prekinuta komunikacija, otuđenost, frustracija, nemogućnost slanja poruke – ovo su teme koje opsedaju autore prikazanih radova. Ako čitamo poruku na nepoznatom pismu, radi se o jasnoj poruci – veza je prekinuta, a bez te veze, budućnost se čini poprilično mračnom. Ako nam fale reči, tu je vrisak, da prekine nepodnošljivo stanje tišine. A posle osvešćivanja vriskom, uvek sledi promena, drugačija perspektiva posmatranja. Izlagači: Tijana Knežević, Milena Pešut, Grupa Gatet, Doris Milešević, Valentina Brković, Žarko Aleksić
á Kristina Grebenar Kustoskinje: Teodora Jeremic, Izložba preuzima sintagmu Vazduh kao celina za naslov jer adekvatno korespondira sa razmišljanjima mlađe generacije, njihovim stavovima i očekivanjima od Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Reč je o naslovu intervjua iz 1965., neposredno pred otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u kom je arh. Ivanka Raspopović opisala novi muzej kao „vazdušni prostor koji je jedinstven“, aludirajući time na visokofunkcionalni prostor koji će biti bez spratova. Skoro pola veka kasnije, tragikomično, MSUB u izvesnom smislu ispunjava inicijalnu zamisao svoje autorke, no zasigurno ne u željenoj konotaciji. Izlagači: Valentina Talijan, Jelena Perišić, Miloš Petrović, Tijana Radenković, Milica Mila Ristić, Nikola Nikolić
#osuditi