Стварање графичке уметности у традиционалној техници и уопште, ликовно стварање, данас је врло озбиљња, суштинска ствар. То више и није само стварање, већ дубоки крик, забринутост, мали зрак наде који говори не само о опстанку људског изражавања, већ и опстанку човечанства, културе , цивилизације уопште. Ово нису прејаке речи, већ једна велика, судбинска прекретница човечанства. Традиционално графичко стваралаштво у принципу је скромно, тихо, неприметно, ненаметљиво, без агресивне естрадности, сујете, жеље за доминацијом и лажном славом. Данас се графичко И ликовно стваралаштво налазе на великој прекретници - прекретници која значи пут у ништавило, или пут у малу наду и идеализам, односно потрагу за изгубљеном хармонијом, која је нестала негде на путу “савршеног” напретка. На тој раскрсници, постоји један велики, врло доминантан и лажно допадљив путоказ, који директно води до свеобухватне духовне посостојбине данашње цивилизације, нападнуте са свих страна и деструктивно маргинализоване од великог потопа суровог материјализма (фаустовски синдром). На другој страни, која се и не примецује, јос постоји нада, идеализам и духовна вера ликовних и уопсте свих стваралаца, која је тиха, ненаметљива и као најосетљивији духовни сеизмограф, сваког дана у тишини једнод другог простора и времена, остварује своју духовну и стваралачку молитву о опстанку насег срца, љубави, о чистоти нашег погледа. Мало их има, али су мозда као неки предвесник, преџнак, који ће мозда постати све актуелнији, суштаственији за опстанак истинске уметности - искрене, чисте, осећајне, за свеопште разумевање света, хармоничног и осветљеног Божанском,(космичком) есенцијом. Та мала група “одбачених” зањесењака, сваки дан, озбиљњо и константно предупређује радом и стваралаштвом,кретање ка трансхуманистичком амбису, ка коме се све сигурније приближава целокупно човечанство, потпуно равнодушно, безосећајно, без племенитих, идеалистицких мисли, окупирано само тиме како елементарно да се презиви. Почеле су да се стварају одређене ликовне манифестације односно ликовна кретања, која су далеко од гламурозне испразне снобовштине, од сујетног елитистицког, са измештеним амбицијама, манифестације и ликовна збивања која се окрећу ка идеји о чистом хуманизму, као и о племенитом и једином истинском супростављању систематским, перверзно испланираним пројектима, који имају једини циљ - да униште есенцију, срж за истинску потребу да се ствара.
4