a
{kolski
anatomski
atlas
a
{kolski
anatomski
atlas
ŠKOLSKI ANATOMSKI ATLAS deseto izdanje Naslov originala Atlas de Anatomía © Parramón Ediciones, S.A., 2001, World Rights Published by Parramón Ediciones, S.A., Barcelona, Spain Autori Izdavački tim Parramón Ediciones Ilustratori Izdavački tim Parramón Ediciones Tekst Dr Adolfo Cassan © Kreativni centar, 2015, za izdanje na srpskom jeziku Prevela sa španskog Gordana Prodanović Stručni redaktor izdanja na srpskom jeziku i recenzent Dr Maja Stanojević Lektor, korektor i redaktor prevoda Violeta Babić Izdavač Kreativni centar, Beograd, Gradštanska 8 Tel.: (011) 3088446 e-mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs Za izdavača Ljiljana Marinković, direktor Štampa Grafostil, Kragujevac Godina štampe 2023 Tiraž 2.000 ISBN: 978-86-7781-215-7 Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme biti reprodukovan – mehanički, elektronski ili na drugi način, uključujući i fotokopiranje – bez pismene dozvole izdavača. CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 611(035.057.874) КАСАН, Адолфо Školski anatomski atlas / [tekst Adolfo Cassan] ; [prevela sa španskog Gordana Prodanović]. – 10. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2023 (Kragujevac : Grafostil). – 96 str. : ilustr. ; 28 cm Prevod dela: Atlas de Anatomía. – Podatak o autoru preuzet iz kolofona. – Tiraž 2.000. – Registar. ISBN 978-86-7781-215-7 a) Анатомија -- Приручници COBISS.SR-ID 120703753
PREDGOVOR
Ovaj [kolski anatomski atlas pru`a ~itaocima izuzetnu priliku da upoznaju ljudsko telo i strukturu razli~itih sastavnih delova organizma. On je, zapravo, koristan priru~nik za bolje razumevanje ~udesnog sveta ljudskog tela, toliko puta pore|enog sa komplikovanom ma{inom. Ljudsko telo je, u stvari, mnogo vi{e od toga, ono je slo`enije od svih ma{ina koje je ~ovek do sada napravio, pa ~ak, sasvim sigurno, i od svih ma{ina koje }e ikada napraviti. Svako poglavlje ove knjige predstavlja kra}i pregled ljudske anatomije. Sadr`i puno slika i brojne cr te`e, {ematski prikazane ali precizne, koji pokazuju glavna obele`ja svih i svakog pojedina~nog organa i sistema organa u na{em organizmu. Te ilustracije, koje sa~injavaju jezgro ove knjige, dopunjene su kratkim obja{njenjima i komentarima koji nam olak{avaju da razumemo glavne pojmove iz anatomije i fiziologije, kao i abecednim indeksom pojmova koji poma`e ~itaocu da lako prona|e odgovore na sva pitanja koja ga zanimaju. Kada smo pokrenuli izdavanje [kolskog anatomskog atlasa, postavili smo sebi zadatak da napravimo prakti~no i pou~no delo, korisno i pristupa~no, ozbiljno s nau~ne ta~ke gledi{ta, a ujedno lako za ~itanje i jasno. Nadamo se da }e ~itaoci smatrati da smo ostvarili na{e namere.
Serijom {kolskih atlasa „Kreativni centar“ `eli da svojim mladim ~itaocima ponudi sadr`ajno kvalitetne i vizuelno privla~ne knjige, koje }e im sasvim sigurno biti od velike pomo}i u savladavanju {kolskog programa, ali i u sticanju novih i {irih znanja iz oblasti kojima se ovi atlasi bave.
PREDGOVOR
Autori
3
SADR@AJ
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 ]elija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Sastavni delovi ljudske }elije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Ljudsko telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Anatomija mu{karca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Anatomija `ene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
SADR@AJ
Sistem organa za kretanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Skeletni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 [ematski prikaz ko{tanog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Sastojci ko{tanog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Formiranje i razvoj kosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Tipovi kostiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Prelomi kostiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Vaskularizacija kostiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Skelet (gledano spreda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Skelet (gledano otpozadi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Kosti glave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Ki~meni stub . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Desna lopatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Desna {aka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Kosti ruke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Kosti noge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Desna karli~na kost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Desno stopalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Zglobovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Tipovi zglobova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 I{~a{enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Koleni zglob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Rameni zglob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Zglob kuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Meniskusi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Mi{i}ni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Struktura mi{i}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Oblik mi{i}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Mi{i}i ljudskog tela (gledano spreda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Mi{i}i ljudskog tela (gledano otpozadi) . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Mi{i}i glave (gledano spreda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Mi{i}i glave (gledano sa strane) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Mi{i}i ruke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Mi{i}i {ake (gledano sa gornje strane) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Mi{i}i {ake (gledano sa dlana) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Mi{i}i noge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Mi{i}i stopala (gledano sa gornje strane) . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Mi{i}i stopala (gledano sa strane) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
4
Sistem organa za varenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Proces varenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Usna duplja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Presek zuba (kutnjaka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Mle~ni zubi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Stalni zubi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Jednjak (gledano spreda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Gutanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Projekcija `eluca na povr{ini tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Presek `eluca (gledano spreda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Tanko crevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Projekcija tankog creva na povr{ini tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Dvanaestopala~no crevo (gledano spreda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Pokreti creva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Delimi~an presek gu{tera~e obmotane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 dvanaestopala~nim crevom (gledano spreda) Projekcija gu{tera~e, obmotane dvanaestopala~nim . . . . . . . . . . . . 35 crevom, na povr{ini tela Me{kovi gu{tera~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Jetra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Jetra (gledano odozdo) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Projekcija jetre na povr{ini tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 @u~na kesica i `u~ni putevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Debelo crevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Presek slepog creva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Projekcija debelog creva na povr{ini tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Presek ~marnog creva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Sistem organa za disanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Disajni organi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Mehanizam disanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Kosti i hrskavice nosne piramide . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Paranazalni sinusi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 @drelo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Presek nosne {upljine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Bo~ni presek `drela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Frontalni presek grkljana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Grkljan i du{nik (gledano spreda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Popre~ni presek du{nika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Grkljan i du{nik (gledano otpozadi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Bronhijalno stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Projekcija bronhijalnog stabla (na povr{ini plu}a) . . . . . . . . . . . . . . 41 Plu}a (gledano sa unutra{nje strane) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Sistem organa za krvotok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 [ematski prikaz organa za kr votok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Srce (gledano spreda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Srce (gledano otpozadi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Projekcija srca na povr{ini tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Uzdu`ni presek srca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Sr~ani zalisci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Koronarni krvni sudovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Sprovodni sistem srca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Sr~ani ciklus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Glavne ar terije u organizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Presek arterije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Presek kapilara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Glavne vene u organizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Presek vene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 [ematski prikaz venskog zaliska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Krv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Sastav kr vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Formiranje krvnih }elija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Krvne }elije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Kostna sr` . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Sme{taj aktivne kostne sr`i kod odrasle osobe . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Slezina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Mikroskopska struktura slezine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Projekcija slezine na povr{ini tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Nervni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Sastavni delovi ner vnog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Struktura neurona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Tipovi neurona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Uzdu`ni presek mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Mozak gledan odozdo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Veliki mozak (gledano odozgo) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Veliki mozak (gledano sa strane) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Horizontalni presek velikog mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Mo`dana hemisfera (gledano sa unutra{nje strane) . . . . . . . . . . . . . 54 Mo`danice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Mo`dane komore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Mo`dane zone . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Presek ki~menog stuba i ki~mene mo`dine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Sektor ki~mene mo`dine sa ki~menim korenima . . . . . . . . . . . . . . . 56 [ematski prikaz ki~mene mo`dine sa ki~menim nervima . . . . . . . . . 56 [ematski prikaz ki~mene mo`dine i ki~menog nerva . . . . . . . . . . . . 56 Periferni ner vni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 ^ula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 ^ulo vida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Presek oka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Projekcije slika u mre`nja~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 O~na jabu~ica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Suzni aparat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Ve`nja~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Presek ro`nja~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Presek mre`nja~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Opti~ki nerv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Vidni putevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Osnovni poreme}aji vida i metodi njihove korekcije . . . . . . . . . 61 ^ulo sluha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 Presek uha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 U{na {koljka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Lanac ko{~ica srednjeg uha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Slu{ni mehanizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Lavirint . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Popre~ni presek pu`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 ^ulo mirisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Polo`aj mirisne membrane i mirisni bulbus . . . . . . . . . . . . . . . 64 Mirisni bulbus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Presek mirisne membrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Mirisna }elija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 ^ulo ukusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Presek dela povr{ine jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Presek gustativnog tela{ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Zone percepcije razli~itih ukusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Vrste ~vori}a za otkrivanje ukusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 ^ulo dodira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Presek ko`e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 ^ulni receptori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Refleksni luk pred bolnim nadra`ajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Presek me{ka dlake i koren dlake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Presek nokta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Sistem organa za islu~ivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Sastavni delovi mokra}nog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Kretanje krvi kroz bubreg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Bubrezi sa krvnim sudovima gledani spreda . . . . . . . . . . . . . . 69 Presek bubrega (levog) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Krvni sudovi bubrega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 [ematski prikaz nefrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 [ematski prikaz nefrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Mokra}na be{ika (gledano otpozadi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Presek mu{ke mokra}ne be{ike (gledano spreda) . . . . . . . . . . 71 Puna i prazna mokra}na be{ika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Mu{ka mokra}na cev (gledano sa strane) . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Presek `enske mokra}ne cevi (gledano spreda) . . . . . . . . . . . 71 Organi za razmno`avanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Mu{ki polni organi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Mu{ki polni organi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Spolja{nji mu{ki polni organ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Polo`aj mu{kih polnih organa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Penis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Semnik i pasemnik (testis i epididimis) . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Prostata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 @enski polni organi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 @enski polni organi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Spolja{nji `enski polni organ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Polo`aj `enskih polnih organa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 @enski polni organi (uzdu`ni presek) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Uzdu`ni presek vagine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Presek jajnika i razvi}e ovarijalnog folikula . . . . . . . . . . . . . . . 76 Dojke (gledano spreda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Dojka (bo~ni presek) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Menstrualni ciklus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Oplo|enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Spermatozoid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78 Jajna }elija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78 Mu{karac i `ena prilikom polnog akta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Spoj jajne }elije i spermatozoida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Proces oplo|enja i ugne`|ivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Formiranje morule i blastule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Trudno}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Razvi}e embriona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Delovi embriona od ~etiri nedelje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Blizanci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Razvi}e ploda u materici majke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Posteljica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Razvi}e ploda u materici majke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Trbuh `ene na kraju trudno}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Poro|aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Zauzimanje polo`aja ploda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Polo`aji ploda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Tok poro|aja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Faza izbacivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Endokrini sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 @lezde endokrinog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Hipotalamus i hipofiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Funkcije hipotalamusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Hormoni hipofize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Tiroidna `lezda (gledano spreda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Regulisanje funcije tiroidne `lezde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Polo`aj paratiroidnih `lezda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Dejstvo paratiroidnog hormona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Polo`aj nadbubre`nih `lezda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Presek nadbubre`ne `lezde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Endokrino tkivo gu{tera~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Imunski sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Organi imunskog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Polo`aj timusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Bela krvna zrnca (leukociti) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Tipovi belih krvnih zrnaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Mehanizam nespecifi~ne imunosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Aktivna imunizacija: vakcinacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Abecedni indeks pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
SADR@AJ
Limfa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Odnos izme|u limfne i krvne cirkulacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 [ematski presek limfnog kapilara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Odnos izme|u limfnih i krvnih sudova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Prolazak belih krvnih zrnaca iz krvi u limfu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Limfni sudovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Limfni ~vor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 [ematski prikaz limfnog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
5
UVOD
PRVA PROU^AVANJA LJUDSKE ANATOMIJE
UVOD
Termin anatomija poti~e od gr~ke re~i koja zna~i rasecanje i upotrebljava se za opisivanje strukture `ivih bi}a i ozna~avanje nauke koja se bavi njihovim prou~avanjem. To je veoma stara nauka, ali su ispitivanja ljudske anatomije autenti~an oblik dobila tek negde u drugoj polovini XVI veka. Tada su nau~nici po~eli da metodi~no seciraju le{eve da bi detaljno prou~ili njihovu gra|u. Pre ovog perioda takva praksa je bila zabranjena, odnosno bila je kategori~no odbacivana zbog vladaju}ih moralnih normi i verskih ube|enja onda{njeg vremena. Sva prethodna znanja o strukturi i funkcionisanju ljudskog tela bila su prevashodno rezultat posmatranja obavljanih na `ivotinjama. Takva znanja bila su neprecizna, a ~esto i pogre{na.
6
Belgijski lekar Andreas Vesal (1514 – 1564), profesor anatomije na presti`nim univer zitetima kao {to su bili oni u Luvenu, Padovi i Bolonji, prvi se usudio da otka`e poslu{nost moralnim normama svog vremena. Na ~asovima je kombinovao teorijska obja{njenja sa prakti~nim demonstracijama zasnovanim na seciranju ljudskih le{eva. Svoja dostignu}a je 1534. godine objavio u knjizi pod naslovom De humani corporis fabrica (Gra|a ljudskog tela), koja je sadr`avala vi{e od tri stotine vrlo detaljnih anatomskih grafika. Bilo je to delo koje je izazvalo veliko uzbu|enje kod tada{njih nau~nika, jer je otvoreno protivre~ilo do tada prihva}enim teorijama. Ovaj rad je predstavljao izuzetno veliki korak ka sticanju egzakt-
nih znanja o ljudskom telu, mada je svom uva`enom autoru prouzrokovao te{ke posledice: 1561. godine, dok je boravio u [paniji pru`aju}i usluge na dvoru Filipa II, sud inkvizicije mu je sudio zbog smelosti i osudio ga je na smrt, ali mu je zatim kazna zamenjena kaznom hodo~a{}a u Svetu zemlju. Na povratku je izgubio `ivot u brodolomu. Kako je vreme prolazilo, anatomska prou~avanja su postala uobi~ajena praksa. Nalazima dobijenim obi~nim posmatranjem prilikom seciranja le{eva priklju~eni su i nalazi realizovani uz pomo} sve modernijih tehnika. Tako su nau~nici mogli mnogo preciznije da shvate ustrojstvo ljudskog tela i funkcije koje obavlja svaki od njegovih sastavnih delova, {to je pomoglo da se bolje upoznaju organi i sistemi organa od kojih se sastoji na{e telo i da se identifikuju raznovrsna tkiva koja formiraju organe, kao i priroda osnovnih sastojaka tih tkiva, }elija. Jer, ljudsko telo je veoma slo`eno, sastoji se od miliona i miliona sastavnih delova kombinovanih na izuzetno slo`en na~in.
]ELIJE I TKIVA U su{tini, ljudsko telo se sastoji od ogromnog broja }elija, koje predstavljaju osnovne jedinice svih `ivih bi}a. I zaista, ra~una se da telo odrasle osobe sadr`i vi{e od dve stotine milijardi }elija koje su opremljene sli~nim elementima, makar bili razli~itih oblika i namenjeni vr{enju razli~itih specifi~nih funkcija. Razli~ite }elije nisu raspore|ene haoti~no nego su, u zavisnosti od svojstava, grupisane a ponekad i
Uvod
]elija
Ljudsko telo
Sistem organa za kretanje
kombinovane sa inertnim materijama kao {to su mineralne soli ili vlakna, koja proizvode same }elije, i formiraju tkiva. Telo sadr`i ~etiri osnovne vrste tkiva, a svako od njih vr{i odre|ene funkcije: • epitelno tkivo je formirano od veoma sli~nih i me|usobno usko povezanih }elija. Dve njegove najva`nije funkcije su funkcija pokrivanja, zato {to epitelno tkivo obla`e spolja{nju povr{inu tela i unutra{nje {upljine, i funkcija lu~enja, po{to formira `lezdane strukture koje lu~e materije razli~ite prirode i izbacuju ih ili izvan tela ili u krv.
• nervno tkivo je sastavljeno od specijalnih }elija, neurona, koji su sposobni i da registruju i da proizvode dra`i, kao i da prenose informacije u obliku elektri~nih impulsa. Impulsi upravljaju radom mi{i}a i `lezda, a {to je naro~ito va`no, i realizacijom vi{ih intelektualnih funkcija.
Sistem organa za disanje
Sistem organa za krvotok
Krv
Limfa }elija (osteoblast)
• vezivno tkivo se sastoji od }elija izme|u kojih su umetnute supstance razli~ite ~vrstine, kao {to su vlakna na bazi proteina, ~ija je najva`nija funkcija da slu`e kao oslonac telesnim strukturama. U stvari, postoje razli~ita vezivna tkiva: labavo ili rastresito vezivno tkivo, raspore|eno po ~itavom organizmu, koje ima veliki zna~aj u ishrani svih tkiva, jer omogu}ava krvnim sudovima da pro|u kroz njega, gusto vezivno tkivo, koje je veoma otporno i koje formira tetive i ligamente, a tu su i druga vezivna tkiva, specijalna i sa posebnim svojstvima, kao {to su masno tkivo, hrskavi~avo i ko{tano tkivo, krvno i limfno tkivo. • mi{i}no tkivo je formirano od izdu`enih }elija koje su sposobne da se gr~e pod uticajem odgovaraju}eg nadra`aja, a zatim da se vrate u pr vobitne dimenzije; ono omogu}ava pokretljivost telu i njegovim unutra{njim strukturama.
Sistem organa za varenje
•
Nervni sistem
^ula
Sistem organa za izlu~ivanje
•
tkivo (ko{tano)
Organi za razmno`avanje ko{tani sistem (skelet)
•
Oplo|enje
Endokrini sistem organ (kost)
•
Imunski sistem
Abecedni indeks pojmova
7
ORGANI
ORGANSKI SISTEMI
Ni tkiva nisu nasumi~no raspore|ena u telu, nego su kombinovana na veoma precizan na~in da bi se obrazovale razli~ite strukturne jedinice, organi, odgovorni za obavljanje specifi~nih zadataka: ko`a, `eludac, jetra, plu}a, srce itd.
Postoje organi koji sami po sebi obavljaju neke specifi~ne funkcije, kao {to je, na primer, ko`a koja pokriva celo na{e telo i pru`a za{titu unutra{njim strukturama, iako ima i druga~ije zadatke. Me|utim, postoje i brojni organi koji mogu da deluju isklju~ivo u kombinaciji sa drugim organima sa kojima su usko povezani. Zajedno, oni obrazuju funkcionalnu jedinicu: sistem organa.
Svaki organ ima poseban oblik (npr. neki su ~vrsti a neki {uplji), posebno mesto i konkretan zadatak. Me|utim, svi se sastoje od vi{e osnovnih tkiva. Neki organi su sastavljeni od tkiva koja ne postoje ni u jednom drugom delu tela, kao {to je slu~aj sa epidermom, povr{inskim slojem ko`e, ili sa ko{tanim tkivom, koje je glavni sastojak kostiju.
UVOD
Nasuprot tome, postoje i veoma razli~iti organi ~ija svojstva zavise od iste vrste tkiva: brojni telesni mi{i}i, srce i {uplji unutra{nji organi, na primer, mogu da se skupljaju i opu{taju zato {to su sa~injeni od mi{i}nog tkiva. Dakle, ono {to je karakteristi~no za neki organ nije toliko njegova anatomska gra|a koliko njegova funkcija, po{to svaki organ ima specifi~an zadatak neophodan za funkcionisanje celine.
8
Kod nekih sistema organa organi koji ih tvore formirani su od razli~itih tkiva. Na primer, sistem organa za varenje se sastoji, izme|u ostalog, od organa tako razli~itih kao {to su usta, `eludac i jetra; sistem organa za disanje obrazuju, pored drugih organa, i nos, grkljan, bronhije i plu}a; sistem organa za kr votok se sastoji od srca, ar terija i vena. S druge strane, ima sistema organa ~iji su svi sastavni delovi formirani od istog tkiva. Na primer, ner vni sistem se u osnovi sastoji od ner vnog tkiva; ko{tani i mi{i}ni sistem su u su{tini obrazovani od ko{tanog odnosno od mi{i}nog tkiva, iako obe ove vrste tkiva predstavljaju sastavni deo sistema organa za kretanje; endokrini sistem se sastoji od `lezdanih organa koji lu~e hormone u krv. Me|utim, svi sistemi su povezani jedni s drugima i funkcije svakoga od njih mogu potpuno da se razviju isklju~ivo u zavisnosti od ostalih: svi su potrebni za stvaranje jednog samostalnog organizma. Sistem organa za varenje nam slu`i za ishranu, a sistem
Uvod
]elija
Ljudsko telo
Sistem organa za kretanje
organa za disanje nam omogu}ava da dobijamo kiseonik iz spoljne sredine. Sistem organa za kr votok omogu}ava da krv puna hranljivih materija i kiseonika stigne do svih tkiva, sistem organa za kretanje nam dozvoljava da pravimo pokrete neophodne za svakodnevni `ivot, a ner vni sistem zajedno sa endokrinim sistemom, reguli{e sve telesne aktivnosti. Ali, isto toliko va`ni kao i ovi opisani sistemi organa su i mnogi drugi organi, kao: ~ulni organi, organi za izlu~ivanje, organi za razmno`avanje... Ova knjiga daje pregled svih organa i svakog sistema organa u na{em organizmu i to tek po{to sa`eto opi{e sastavne delove }elije i delove ljudskog tela.
Sistem organa za varenje
Sistem organa za disanje
Sistem organa za krvotok
Sastavni delovi nekih sistema organa sa~injeni su od iste vrste tkiva (npr. nervni sistem, na gornjem {ematskom prikazu). Me|utim, ve}ina sistema organa sa~injena je od sastavnih delova formiranih od razli~itih vrsta tkiva (npr. sistem organa za krvotok, na donjem {ematskom prikazu).
Krv
Limfa
Nervni sistem
^ula
Sistem organa za izlu~ivanje
Organi za razmno`avanje
Oplo|enje
Endokrini sistem
Imunski sistem
Abecedni indeks pojmova
9
]ELIJA ]elija je najmanja jedinica ljudskog organizma i zajedni~ki imenitelj svih oblika `ivota: najprostiji organizmi, kao {to su bakterije ili pra`ivotinje, sastoje se od jedne jedine }elije koja `ivi nezavisnim `ivotom, dok se na{e telo, nasuprot tome, sastoji od milijardi }elija koje su me|usobno usagla{ene. U ljudskom telu mogu se uo~iti vrlo razli~iti oblici i veli~ine }elija raznih tkiva i organa, ali sve one imaju sli~nu osnovnu strukturu.
]ELIJSKE ORGANELE Organelama nazivamo minijaturne strukture koje plivaju po citoplazmi i obavljaju specifi~ne funkcije neophodne za `ivot }elije: sintetisanje proteina, dobijanje energije, varenje hrane... One su u okviru }elije ekvivalenti slo`enim organima u na{em telu.
SASTAVNI DELOVI LJUDSKE ]ELIJE mikrovilije ili mikroresice
centriole
tanki prevoji citoplazmatske membrane koji pove}avaju povr{inu }elije i u~estvuju u razmeni materija sa spolja{njom sredinom
cevaste organele koje u~estvuju u procesu }elijske deobe
•
•
mikrotubule zrnasti endoplazmati~ni retikulum
cevasti kon~i}i koji obrazuju neku vrstu unutra{njeg }elijskog skeleta i poma`u }eliji da zadr`i oblik
sistem membrana i mikrokanala u kojima su sme{teni brojni ribozomi
}elijska ili citoplazmatska membrana
ribozom
•
polupropustljivi }elijski omota~ preko koga se obavlja razmena izme|u unutra{njosti }elije i spolja{nje sredine
organela u obliku zrna zadu`ena za proizvodnju proteina
• •
vakuole
•
kesice koje slu`e za skladi{tenje rezervi ili za izbacivanje izlu~evina
lizozom
•
si}u{na kesa koja u sebi sadr`i enzime, a slu`i za varenje hrane i za razlaganje }elijskih otpadnih materija
••
mikrofilamenti
•
•
tanki kon~i}i proteinske prirode povezani sa unutra{njim strujama u }eliji i odgovorni za kontrakcije mi{i}nih vlakana
•
•
• • •
• • •
mitohondrija
•
organela izdu`enog oblika, podeljena pregradama, u kojoj sagorevaju hranljive materije; to je „energetska centrala“ u }eliji
• glatki endoplazmati~ni retikulum
jedro
•
okrugla tvorevina koja sadr`i genetski materijal odgovoran za funkcionisanje }elije i za preno{enje naslednih osobina
sistem membrana i kanala koji poma`e pri transportu materija kroz unutra{njost }elije
jedarce
]ELIJA
Gold`ijev aparat
10
okruglo tela{ce sme{teno u jedru koje ribozomima citoplazme {alje poruke da proizvode proteine
skup kesica i cev~ica koji slu`i za transformaciju, transport i eliminaciju hemijskih proizvoda potrebnih za aktivnost }elije; to je }elijska „fabrika“
jedrova membrana
citoplazma
omota~ jedra koji ga odvaja od citoplazme
`elatinasta materija koja zauzima unutra{njost }elije i u koju su uronjeni jedro i sve organele
{kolski anatomski atlas [KOLSKI ANATOMSKI ATLAS predstavlja iscrpan i nau~no zasnovan pregled ljudskog tela sa svim njegovim delovima, organima i funkcijama, pra}en bogatim i detaljnim ilustracijama. Gradivo je podeljeno na slede}e oblasti: • ]elija • Ljudsko telo • Skeletni sistem • Sistem organa za varenje • Sistem organa za disanje • Sistem organa za krvotok • Krv • Limfa • Nervni sistem • ^ula • Sistem organa za izlu~ivanje • Organi za razmno`avanje • Endokrini sistem • Imunski sistem
ISBN 978-86-7781-215-7
9 788677 812157
Ova knjiga predstavlja izvanrednu dopunu {kolskim ud`benicima a bi}e i koristan priru~nik u svakoj ku}noj biblioteci.