BROJ 09
www.drustvohispanista.rs
Plaćam 100 kakao zrna za jednog roba Collage
Imena zemalja pletu priče Tesoro
Svi hispanski nobelovci Literatura
Refleho razgovori s poznatima Cara a cara
Edición Verano 2011 Tesoro · Collage · Cara a cara · Literatura · Cine · Hilo Serbio - Hispano · Deporte
Verano 2011
01 ÍNDICE 03
AL LECTOR
04
TESORO
08
COLLAGE
10
CARA A CARA
12
LITERATURA
16
CINE
20
HILO SERBIO - HISPANO
24
DEPORTE
Reflejo al lector
Imena zemalja pletu priče Svet slavi španski
Plaćam 100 kakao zrna za jednog roba
Refleho razgovori s poznatima
Svi hispanski nobelovci Refleho preporučuje najbolje španske romane 20. veka
Pikaso i Neretva Španija na Paliću Refleho preporučuje: 10 najgledanijih i najnagrađivanijih hispanskih filmova
Tito među velikanima u meksičkoj ulici Reforme Upoznajte Beograd kroz hispanizam Između Pacifika i Ade Ciganlije
Potezi za pamćenje - istoriju pišu šampioni
Directora del Reflejo, revista oficial de la Asociación de Hispanistas: Sanja Panjesković Coordinadoras de la sección del periodismo de la Asociación de Hispanistas: Bojana Vujnić, Milica Milosavljević Periodistas: Armando Antonio Romero, Bojana Vujnić, Božidar Dimić, Ivana Jovanović, Javier Gutiérrez Lozano, Jelena Nađ, Maja Petričević, Marija Gudurić, Milica Milosavljević, Natalia Esteli García, Sanja Panjesković Diseño: Vladimir Popović Fotografía: Ivan Čabrilo, Žarko Andrejić, Institut Servantes Logotipo: Dušan Pavlović, Maja Petričević Sitio web: www.drustvohispanista.rs Correo electrónico: novinarskadh@gmail.com, reflejo@ drustvohispanista.rs YouTube: http://www.youtube.com/user/ReflejoDH Twitter: http://twitter.com/RevistaReflejo Facebook: http://www.facebook.com/revista.reflejo Blog: reflejo-revista.blogspot.com
Sanja Panjesković
Verano 2011
Al lector „Časopis Refleho je posvećen hispanizmu“, kažem i susretnem se sa zbunjenim pogledom sagovornika, „Aha“ odgovorom i pokušajem da plasira neku drugu temu razgovora.
Huanom Karlosom (Juan Carlos I de Borbón) njihove majke su rođene sestre. Na taj način je praktično došlo do orođavanja dva dvora, srpskog i španskog.
Široko nepoznavanje termina hispanistika ne obeshrabruje. Zapravo, ukazuje na prostor koji treba da se popuni. I tu počinje delatnost Refleha: hispanistika se, u širem smislu reči, odnosi na proučavanje jezika, književnosti i kulture zemalja španskog govornog područja (Španije i Hispanske Amerike). Termin se vezuje za reč Hispania, kako su Rimljani nazivali Iberijsko poluostrvo. Eto, sasvim je jednostavno i već možemo „razvezati“ priču – o otkriću Amerike, o gaspaću, o Markesu, flamenku i tangu, o Daliju, Nadalu ili Maradoni... Upitno podignuta obrva i komentar „to su za mene španska sela“ odmah može da se zaobiđe.
Istorijsku vezu sa Španijom pronalazimo i ranije, u učestvovanju srpskih boraca u španskom građanskom ratu (1936-1939), dok smo intenzivniji diplomatski dijalog sa zemljama Hispanske Amerike ostvarili kroz Pokret nesvrstanih zemalja, čiji se prvi samit održao u SFRJ (1961). I mada danas mnogi Hispanoamerikanci ne znaju ni gde je Srbija, starije generacije nas pamte po drugu Titu.
Verujem da su se mnogi od vas zapitali odakle nama izraz „španska sela“, kad Srbi i nisu imali običaj da se sa njima susreću? Zapravo, izraz se među nas „ušunjao“ još davne 1905, objavljivanjem Geteovog dela Jadi mladog Vertera (Die Leiden des jungen Werthers, Johann Wolfgang von Goethe) u srpskom prevodu Branka Mušickog. Geteova konstrukcija spanische Dörfer doslovno je prevedena na srpski - španska sela, kao izraz za nešto nerazumljivo. Ne može se, međutim, reći da je izraz bio uobičajen u Nemačkoj. Sam Gete je konstrukciju napravio spajanjem dva nemačka izraza: „češka sela“ (böhmische Dörfer) i „to je za mene španski“ (das kommt mir spanisch vor). Češka sela su zapravo bila nepoznanica za nemačke vojnike, koji su kroz njih prolazili u 17. veku tokom Tridesetogodišnjeg rata. S druge strane, izraz „to je za mene španski“ Nemci su skovali jer je za njih to primer jezika iz koga ne mogu da rastumače ni reč. Vođeni sličnom logikom, mi kažemo „je l’ ja pričam kineski?“ Okolo – naokolo, i nismo došli do istorijske veze sa hispanistikom, ali se zato možemo pohvaliti malo poznatom vezom sa Španskom kraljevskom porodicom: španska kraljica Sofija (Sofía de Grecia) krštena je kuma našeg prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, dok je španski kralj Huan Karlos (Juan Carlos I de Borbón) ujak srpskim prinčevima. Naime, princeza Marija de Glorija od Orleana i Bragance (Dona Maria da Glória de Orléans e Bragança e Bourbon) prva je supruga Aleksandra Karađorđevića i majka njegovog sina Petra i blizanaca Filipa i Aleksandra. Ključna činjenica je srodstvo Marije de Glorije sa kraljem
Kada se sve sabere, Srbija, ipak, nema dugu tradiciju kulturne interakcije sa Španijom, za razliku od drugih evropskih zemalja (Francuska, Nemačka, Engleska, Italija...), sa kojima od davnina imamo čvrste veze na svim poljima kulture. Posrednici u kulturnom dijalogu sa Španijom dugo su bili jedino Sefardi (španski Jevreji), koji su po progonstvu iz Španije naselili Balkan, a u Beograd dolaze posle 1521. godine. Dugo se mislilo i da, osim retkih izuzetaka, kulturnih podudarnosti nema. Ipak, mnogi hispanisti današnjice su nas razuverili. U knjizi Srbija i Španija: književne veze, Krinka Vidaković u formi eseja govori o povezanosti ove dve zemlje: od sličnosti između srpskih tardicija i običaja sa galisijskim i baskijskim, sličnosti španskog romansera sa našim narodnim pesmama (takođe prenošenim usmeno sa kolena na koleno), do sličnosti između avangardnih pisaca... Španija se javlja u putopisima Rastka Petrovića, a najviše iznenađuje to što se Kosovski boj pominje u knjizi anonimnog katalonskog autora! Zahvaljujući stručnjacima našeg vremena, hispanistika u Srbiji polako, ali sigurno, zauzima svoje istaknuto mesto. Veliki je broj kritika i srpskih prevoda dela velikih umova hispanske književnosti. Kod mlađih generacija interesovanje za hispanski svet podstiču popularne televizijske serije na srpskim programima, poput Seranovih, kao i uspešni sportisti iz ovih zemalja, muzičari, filmovi i pesme živih latino ritmova. Španski jezik se uvodi u sve više privatnih i državnih škola, a sve je veći broj i manifestacija sa hispanskom tematikom. Na članovima Društva hispanista je da nastave da istražuju i na kvalitetan način promovišu hispansku kulturu i španski jezik, i pokažu Srbiji da se hispanistika ne svodi na meksičke sapunice :-)
AL LECTOR Reflejo
03
04
TESORO REFLEJO
Imena zemalja pletu priče Sanja Panjesković
Španski je na prvom mestu po rasprostranjenosti u odnosu na romanske jezike, drugi po redu jezik u svetu po broju maternjih govornika (iza mandarinskog kineskog), treći po korišćenju na internetu, a očekuje se da će ga do 2050. govoriti 10 odsto svetske populacije! Kao zvanični jezik govori se u velikom broju zemalja Evrope, Amerike, Azije, Afrike i Okeanije. Sami nazivi zemalja španskog govornog područja svedoci su kulturne raznovrsnosti, istorijskog razvoja i narodnih predanja mnogih naroda ovog velikog prostranstva. Šta nam otkriva etimologija naziva zemalja? Argentina
Guatemala
Kada je Sebastijan Gaboto (Sebastián Gaboto) 1526. prolazio estuarom na ušću reke Urugvaj u Atlantik, ugledao je ogromne količine srebra u rukama Indijanaca i tu teritoriju nazvao Srebrna reka ili na španskom Rio de la Plata. Gaboto tada nije znao da područje Argentine nikada nije obilovalo srebrom i da je plemeniti metal u rukama Indijanaca zapravo pljačkaški plen otet portugalskoj pomorskoj ekspediciji. Ipak, naziv estuara se zadržao, da bi i sama Argentina sličnom logikom dobila „dragoceno“ ime, po latinskom prevodu reči srebro - argentum.
Gvatemali su ime nadenuli španski konkistadori prilagođavajući španskom jeziku izraz Quauhtemallan, što na nauatl jeziku znači „šumoviti predeo“, po nepreglednim prostranstvima šuma. Gvatemala je kolevka civilizacije Maja, posebno poznate po dostignućima u oblasti astronomije, što je i holivudsku produkciju navelo da ekranizuje navodno proročanstvo Maja o smaku sveta 2012. godine.
Ecuador Ekvador, južnoamerička zemlja na obali Pacifika, dobila je naziv zahvaljujući svom geografskom položaju – kroz nju prolazi zamišljena kružnica koja opasuje zemlju na podjednakoj udaljenosti od polova – ekvator. Reč ekvator potiče iz latinskog æquus (isti, jednak).
España Naziv Španija potiče od grčke reči Hispanía, da bi njen varijetet Spanía prvi put pomenuo geograf Artemidoro iz Efesa (Artemidorus Ephesius) u prvom veku pre nove ere. U istom periodu prelazi u latinski i pronalazimo je kod Julija Cezara (Julius Caesar) koji je rečju Hispania označavao prostor oko reke Ebro. Ujedinjenjem Kastilje i Aragona venčanjem Katoličkih kraljeva (Los Reyes Católicos), Hispania se ustaljuje kao ime novoosnovane zemlje. Mnogo je teorija o poreklu ovog naziva. Pretpostavlja se da potiče od reči Isephanim. Na punskom, koji su govorili Feničani iz Kartagine, ova reč označava „obalu zečeva“, kojih je bilo mnogo u Andaluziji, gde su Feničani osnovali Kadis, najstariji grad Zapadne Evrope, pre tri hiljade godina. U prilog ovoj teoriji ide podatak da je na rimskom novcu u Hadrijanovoj epohi Španija je bila predstavljana kao dama koja sedi, sa zecom pored nogu.
Honduras Kada je Kolumbo (Cristóbal Colón), nakon prisustvovanja misi na teritoriji Hondurasa, krenuo nazad za Evropu, iznenadio ga je ciklon, toliko snažan da je njegov brod bio na rubu da potone zajedno sa posadom. Na sreću, nakon preživljenih strahota vreme se smirilo i ljudi su bili spašeni. Legenda kaže da je Kolumbo tada uzviknu: „Gracias a Dios que hemos escapado de aquellas honduras!” („Hvala Bogu da smo se izbavili iz onih dubina!”) Tako je po strašnim dubinama (honduras) ova država dobila ime.
México Poreklo naziva Meksiko pronalazimo u nauatl jeziku, u rečima metztli (mesec), xictli (centar) i co (priloški sufiks za mesto). Po ovoj teoriji, naziv Meksiko označava “mesto u centru Meseca” odnosno “mesto u jezeru Meseca” kako su Astečki narodi nazivali jezero Tekskoko, na kome je podignut Tenoćtitlan, prestonica Astečkog carstva, koja je na vrhuncu svoje moći bila jedan od najvećih gradova sveta! Prema nekim autorima, simbolično značenje reči Meksiko bilo bi “centar sveta”. Prema manje priznatoj teoriji, Meksiko zapravo znači “mesto gde živi Huitsilopoćtli”, odnosno bog Sunca i zaštitnik grada Tenoćtitlan, koga su asteci nazivali i Mexi.
Verano 2011
Izvor: Ricardo Soca, La fascinante historia de las palabras i Nuevas fascinantes historias de las palabras: http://www.elcastellano. org/palabra.php?q=mexico
06
TESORO REFLEJO
Milica Milosavljević
Foto: Institut Servantes u Beogradu, sajt www.eldiae.es
¡SVET SLAVI ŠPANSKI! Ove godine je obeležen treći po redu dan španskog jezika u organizaciji svih 78 centra Instituta Servantes iz 44 zemlje sveta! Ako ste se 18. juna našli na ulicama nekog od svetskih glavnih gradova, uključujući i Beograd, verovatno vas je u mimohodu prošlo jato šarenih balona praćeni raspevanim i razigranim ljudima. Ova fešta boja, pokreta i zvukova je bila ništa drugo do proslava svetskog dana španskog jezika, poznatijeg kao El día E! Ove godine je obeležen treći po redu dan španskog jezika u organizaciji svih 78 centra Instituta Servantes iz 44 zemlje sveta! Svetski program je u ovom danu brojao preko 500 aktivnosti planiranih, kao i brojna pojavljivanja poznatih ličnosti hispanskog sveta, poput grupe Los Ćokolatinos (Los Chocolatinos) u Madridu, nobelovca Maria Vargas Ljose (Mario Vargas Llosa) u Pekingu, koncerta Hulijete Venegas (Julieta Venegas) i Natalije Lafourkade (Natalia Lafourkada) u Bordou, kubanskog pisca Reinalda Montera i Kuitirbe (Reinaldo Montero y Cuitirba) u Atini itd.
Kao i svake godine, proslava je tradicionalno otpočela u 12 časova po lokalnom vremenu svake od zemalja, sa „kišom reči“ sa fasade svakog centra Instituta Servantes - spektakl koji svakom prolazniku usmeri pogled ka nebu. Posle „kiše reči“ program svakog grada je tekao zasebno, ali sa istim ciljem – slavlje velike popularnosti španskog jezika i kulture! U Beogradu su polaznici kurseva španskog jezika, ili drugim rečima iskusni igrači, bili poslati u potragu za blagom. Učesnici su prateći tragove i tumačeći znakove tražili i, u zavisnosti od njihovog poznavanja jezika, pronašli nagradu. Beograđani su takođe bili upoznati sa preko 2.000 kilometara dugim putanjama španskog junaka i legende El Sida preko dokumentarca Sidov put (Camino del Cid). Kao šlagvort su došle projekcije filmova iz Španije, Meksika, Kube i Argentine.
Querétaro proglašen za najlepšu špansku reč Između ostalih aktivnosti, fanovi su na sajtu www.eldiae.es glasali za najpopularniju reč na španskom, po predlozima poznatih ličnosti kao što su Antonio Banderas alegría, Alehandro Sans - flamenco, Šakira - maliflua, Ana Marija Matute - resplandor, Mario Vargas Ljosa – libertad itd. Pobedničku reč je, po broju dobijenih glasova, predložio meksički glumac Gael Garsija Bernal - Querétaro, dok su drugo i treće mesto zauzele sueño i gracias. Isti sajt je organizovao i međunarodno takmičenje (90 zemalja sveta) u rešavanju ukrštenih reči na španskom, koje je brojalo 70.000 odigranih partija!
Verano 2011
500 miliona maternjih govornika španskog u svetu U svetu se broji 500 miliona nativnih govornika španskog jezika! Po ovom broju španski zauzima drugo mesto na listi svetskih jezika. Španski se, međutim, ne koristi samo u zemljama gde je na poziciji zvaničnog jezika. Samo u zemljama Evropske unije (ne ubrajajući Španiju) blizu 30 miliona ljudi se služi španskim jezikom. Na američkom kontinentu Brazil broji 5,5 miliona, a SAD 40 miliona govornika španskog jezika. Kako istraživanja predviđaju, SAD će 2050. godine biti zemlja sa najvećim brojem govornika španskog na svetu.
07
08
COLLAGE REFLEJO
Plaćam 100 kakao zrna za jednog roba Ivana Jovanović i Milica Milosavljević
Verano 2011
Zamislite špansku tortilju bez krompira, picu bez kečapa, bioskop bez kokica ili poslasticu bez čokolade! Većina nas bi morala da se odrekne svakodnevnih rituala uživanja u omiljenoj hrani, da 1492. Kolumbo nije otkrio Ameriku. Mnogih nacionalnih jela evropskih zemalja ne bi bilo da nije došlo do susreta i brojnih razmena između ova dva sveta. Tako su se i sami starosedeoci Hispanske Amerike upoznali sa točkom i konjem, što im je olakšalo putovanje i prenos robe do dalekih destinacija.
PATATA
Mnogi od nas ne znaju da istorija krompira počinje negde na planinskim vencima Anda u Južnoj Americi. Iako su u Hispanskoj Americi počeli da ga gaje čak pre sedam hiljada godina, zapadna civilizacija se s krompirom susrela tek kasne 1537. kada su ga konkistadori doneli iz Perua. Španci su ga slabo koristili jer su ga smatrali hranom niže klase. A ko bi rekao da danas Evropljani u proseku pojedu duplo više krompira od Amerikanaca na godišnjem nivou!
CHOCOLATE
TOMATE
Iznenađuje to da je paradajz, kada je iz Južne Amerike donet u Evropu, služio kao ukrasna biljka. Jedno vreme je važila za otrovnu biljku, što se odnosilo na list i stabljiku, dok je u drugoj polovini 19. veka prepoznata hranjivost ploda i njegov doprinos očuvanju zdravlja. Najveću zahvalnost narodima Južne Amerike duguju Španci, koji su svakog avgusta od sredine 20. veka domaćini Tomatine, borbe paradajzom u Bunjolu. Radi se o jednom od najvažnijih datuma u španskom letnjem festivalskom kalendaru, kada se na hiljade posetilaca sjati u ovaj mali grad Valensije.
Početkom 16. veka, kakao zrno stiže u Španiju, a Španci ljubomorno čuvaju njegovu tajnu čak 100 godina! Ipak, početkom 17. veka, skida se veo sa tajne čokolade i dolazi kraj španskom monopolu. Ona dopseva u ostale krajeve Evrope i postaje dostupna samo krugovima odabranih, kao simbol visoke klase idućih 300 godina.
CERDO
Interesantno je da su velike hispanoameričke civilizacije kakao koristile i u druge svrhe. Dok su Asteci verovali da su kakao drvo dobili na poklon od boga Kecalkoatla (Quetzalcoatl), Maje su koristile kakao zrna kao platežno sredstvo. Tako je na primer zec koštao 10 kakao zrna, a rob 100 zrna. Ovi narodi su verovali da kakao napitak osvežava i ratnicima daje magičnu snagu i izdržljivost.
CABALLO
MAIZ
Istovremeno sa krompirom i čokoladom, Evropa upoznaje i takozvano „zlatno drvo“, danas svima dobro poznat kao kukuruz. Ovu žitaricu Kolumbo otkriva već na svom prvom putovanju i donosi je u Evropu, te sa njom dolazi do trajne promene u načinu ishrane evropskih naroda.
Evropljani su, sa druge strane, u Hispansku Ameriku doneli više vrsta svinja (čak i divlju svinju) u prehrambene svrhe. Nažalost, južnoamerička neograđena polja kukuruza nisu bila pripremljena za ove goste, što su svinje obilato koristile uništavajući nezaštićene useve i mladice.
Na listi uvedenih vrsta iz Evrope na novi kontinent nalazi se i konj. Ova plemenita vrsta se za razliku od drugih potpuno uklopila u novo stanište, ne remeteći prirodni poredak. Konji su se toliko odomaćili na prostranstvima Južne Amerike da su odbegli od svojih vlasnika i postali divlji!
ABEJA
Španci na novi kontinent donose pčele kako bi pravile med (neke vrste pčela bez žaoka su već postojale na poluostrvu Jukatan, ali su proizvodile daleko manje količine meda). Međutim, dok je pčelinja polenizacija omogućavala cvetanje jabuka i breskvi, istovremeno je gušila i istrebljivala endemske vrste biljaka. Do kulminacije dolazi u 20. veku – zbog povećane potražnje za medom ljudi su ukrstili afričku sa evropskom vrstom pčele. Ovaj potez se vrlo brzo pokazao kobnim, jer je izrodio ozloglašenu vrstu, takozvanu „pčelu ubicu”.
09
10
CARA A CARA REFLEJO
Refleho razgovori s poznatima Izbor citata: Milica Milosavljević
Mersedes Felisitas Ruis Sapata (Mercedes Felicitas Ruiz Zapata), ambasadorka Meksika u Srbiji: U Meksiku je poznato da je Srbija zemlja koja se na kraju sukoba 90-ih godina opredelila za budućnost svojih građana i u tom procesu je napredovala. Kada Meksikanci dođu u posetu, uvek se iznenade lepotom gradova, kulturnim nasleđem i prijatnom sredinom koja se opaža šetajući ulicama.
Sonja Amelio (Sonia Amelio), meksička balerina nakon nastupa u Narodonom pozorištu u Beogradu: Posle koncerta sam u restoranu imala priliku da čujem srpsku muziku. Oduševila sam se! Ako san može da se ostvari, moj san bi bio da se vratim ovde. Intervju radila: Bojana Vujnić, REFLEJO EDICION ESPECIAL 2010
Intervju radila: Bojana Vujnić, REFLEJO EDICION ESPECIAL 2010
Sanja Ninković, srpska balerina
Dr Nele Karajlić, Kada sam 2001. prvi
Narodnog pozorišta nakon nastupa u Meksiku: U taverni Kasa marijaći (Casa mariachi) prisutstvovali smo pravom spektaklu... Meksikanci sa sombrerosima na glavi pozivali su goste na ples. Igrajući na bini sa njima, uvideli smo da se, bez obzira na razlike u jeziku i kilometrima, na isti način provodimo uz muziku.
put otputovao u Latinsku Ameriku, u okviru turneje Zabranjenog pušenja, ceo bend se zaljubio u Argentinu, da bi se ta ljubav potom proširila na Čile, a zatim i Urugvaj, Venecuelu i Kolumbiju. Ja sam, u stvari, jedan od onih koji su potpuno očarani i zaljubljeni u Latinsku Ameriku... Španija ima jednu od najvećih kultura na svetu. Sigurno je lakše ustoličiti demokratiju ako ste 300-400 godina „držali” čitav jedan kontinent.
Intervju radila: Sanja Panjesković, REFLEJO EDICION ESPECIAL 2010
Intervju radila: Milica Milosavljević, REFLEJO INVIERNO 2011
Soe Valdes (Zoe Valdés), kubanska
Prof. dr Dejan Mihailović, Latinsku
kniževnica: Budući da sam živela u komunističkoj zemlji imala sam veliku potrebu da se putem književnosti oslobodim tenzije i u njoj nađem utočište. Pisci koji su živeli u sličnim situacijama u književnosti nalaze sredstvo da iskažu svoje suzbijene strasti i buntovništvo. Verujem da i srpski pisci pišu na sličan način.
Ameriku i Srbiju razdvaja geografija, a povezuje ih istorija. Tu pre svega mislim na zajedničku kolonijalnu prošlost koja je latinoameričke zemlje i Srbiju „smestila’’ na periferiju svetskog kapitalističkog sistema, ostavljajući im u nasledstvo tradicionalnu političku nestabilnost i problem ekonomskog razvitka. Intervju radila: Jelena Krstić, REFLEJO INVIERNO 2011
Intervju radila: Katarina Krstić, REFLEJO INVIERNO 2011
Huan Gabrijel Vaskes (Juan Gabriel Vázques), kolumbijski pisac: Ne bavi se
Pablo Aranda Ruis (Pablo Aranda Ruiz), španski pisac, o svom
pisanjem ako bez toga možeš da zamisliš život.
humanitarnom radu Sviđa mi se da mislim da je moguće poboljšati svet bar malo. Jedan deo mene je velikodušan, ali radim i iz sebičnih razloga – kada si sa ljudima kojima treba pomoć, ti dobijaš više nego što daješ.
Intervju radila: Sanja Panjesković, REFLEJO VERANO 2010
Intervju radila: Bojana Vujnić, REFLEJO VERANO 2010
Verano 2011
Fransiska „La Ćika” Grima (Francisca “La Chica” Grima), flamenko plesačica iz Sevilje: Flamenko mora da postane način života ako želiš da se njime baviš i da u tome budeš dobar. Kada živiš u Triani, noći i dani ti prolaze u flamenko lumperajkama uz muziku, igru, pesmu, na ulici Betis, u barovima, u salama, akademijama plesa, to je 24-časovna predaja, pomalo i opsesija, a pre svega princip.
Dubravka Mijatović, glumica, o pozorišnoj predstavi Miris kiše na Balkanu: Sefardskoj kulturi me je najviše približila muzika, ona me je uvela u celu priču. Kada sam čula te tužne i potresne tonove, sve mi je najednom postalo blizu i sve sam odjednom shvatila. Intervju radila: Milica Milosavljević, REFLEJO VERANO 2010
Intervju radila: Sanja Panjesković, REFLEJO VERANO 2010
Mladen Vušurović, snimatelj i producent filma Moćna mesta Maja i Asteka Meksikanci su strastveni ljudi kao i mi – vole svoje priče, vole svoju muziku, vole život. Prepoznajemo se u njihovim osmesima, otvorenosti i bliskosti sa ljudima.
Članovi grupe Deca crvenih očiju (Niňos de los ojos rojos), Nivo muzičke kulture u Španiji je veoma nizak. Ljudi slušaju samo ono što im se nudi na televiziji i nemaju interesovanja za druge vrste muzike kao ljudi u Srbiji.
Intervju radila: Bijana Vujnić, REFLEJO VERANO 2010
Intervju radila: Bojana Vujnić, REFLEJO PRIMAVERA 2010
Prof. dr Jasna Stojanović, o Don Kihotu
Berta Sera Mansanares (Berta Sera Manzanares), katalonska književnica o
Migela Servantesa: Trajanje Don Kihota delom se može objasniti i time što je on retko podato ostvarenje koje se može čitati onako kako kome odgovara, tj. u onoliko „ključeva” koliko je ljudi – čitalaca. Intervju radila: Milica Milosavljević, REFLEJO INVIERNO 2010
antiherojima u svom delu Oči uragana: Sigurna sam da nikada nikoga ne bih ubila, ali kada bih se našla u takvoj situaciji ne znam šta bih zapravo uradila. Književnost mi sa te strane dozvoljava da ubijam, ali da ne ubijem stvarno, da ne okrvavim stvarno svoje ruke. Intervju radila: Milica Milosavljević, REFLEJO INVIERNO 2010
Raul Pulido Sandoval (Raúl Pulido Sandoval), vođa grupe Salsa y punto:
Mersedes Martines Valdes (Mercedes Martínez Valdés), ambasadorka Republike
Došao sam u Srbiju u okviru evropske turneje na 15 dana, ali je sudbina želela da ostanem 7 godina. Pokušavam da stvaram opuštenu i senzualnu muziku koja ima sposobnost da uzbudi i da probudi gomilu strasti.
Kube u Srbiji. Za 50 godina od uvođenja američke blokade Kubi, našoj zemlji je naneta ekonomska šteta koja se može meriti sa posledicama tri ciklona koja su 2008. pogodila Kubu. Intervju radila: Sanja Panjesković, REFLEJO OTOÑO 2009
Intervju radila: Sanja Panjesković, REFLEJO PRIMAVERA 2009
Ignasi Riera (Ignaci Riera y Gassiot), španski pisac i novinar Manuel Vaskes Montalban (Manuel Vázquez Montalbán) je bio neprikosnoveni kritičar Frankove Španije, laički teolog subverzije, analitičar masovne komunikacije, stvaralac novog jezika, zadavao je šamare licemerju društva u dobu dekadencije. Intervju radile: Ivana Jovanović i Maja Petričević, REFLEJO INVIERNO 2010
Gabrijel Garsija Montero (Gabriel García Montero), španski pesnik: Delim Borhesovo viđenje da je književnost ogledalo u kome autor otkriva svoje sopstveno lice. Intervju radio:: Darko Miletić Cardens, REFLEJO PRIMAVERA 2009
12
COLLAGE
Armando Antonio Romero i Milica Milosavljević
Svi hispanski nobelovci Hose de Ećegeraj i Eisagire (1832-1916, José de Echegaray y Eizaguirre, Španija) Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1904. Pored svog uspeha u literaturi, Ećegeraj je bio renesansni čovek, bavio se inženjerstvom, matematikom i dramaturgijom. Šta više, smatrao se najuticajnijim španskim matematičarem 19. veka. Citat: „Ne mogu da umrem, jer ako ću da napišem svoju Osnovnu enciklopediju matematičke fizike, treba mi najmanje 25 godina,“ rekao je sa 83 godine i nastavio da bude produktivan do svoje smrti. Santijago Ramon i Kahal (1852-1934, Santiago Ramón y Cajal, Španija) Dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1906. Verovatno najuticajniji španski pronalazač u istoriji. Njegovi radovi su pomogli da se stvori nova disciplina: neurologija i predstavljali su krucijalni dokaz ćelijske teorije. Citat: „Mozak je svet koga čine brojni neistraženi kontinenti i velika prostranstva nepoznate teritorije.“ Hasinto Benavente (1866-1954, Jacinto Benavente, Španija) Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1922. Kao dramaturg, upustio se u skoro sve dramske rodove. Njegovo delo je bilo bitan pomak u odnosu na Ećegarajin melodramatizam, jer se približavalo ruralnim i gradskim ambijentima sa kostumbrističkim stilom. Citat: „Naučimo da oprostimo u životu nakon što nam je samima bilo potrebno da nam mnogo oproste.“ Huan Ramon Himenes (1881-1958, Juan Ramón Jiménez, Španija) Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1956. Njegovo najpoznatije delo Platero i ja (Platero y yo, platero – vrsta malog magarca) pripada prvoj fazi njegovog stvaralaštva – osećajnoj. Prati je intelektualna faza sa njegovog putovanja u SAD. Poslednja je samodovoljna faza, proizvod njegovog egzila u Portoriko posle Španskog građanskog rata. Citat: „Ako ti daju išrafiran papir,okreni drugu stranu.“ Visente Alešandre (1898-1984,Vicente Aleixandre, Španija) Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1977. Pripadao je grupi pesnika Generacije 27 i dobitnik mnogih španskih nagrada za književnost. Iako je bio levičarskog političkog opredeljenja, nije napustio Španiju posle građanskog rata, čak je dobijao nagrade u ovom periodu. Citat: „Biti odan samom sebi je jedini način da budemo odani drugima.“ Kamilo Hose Sela (1916-2002, Camilo José Cela, Španija) Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1989. Sa svojim delom Porodica Paskuala Duartea (La familia de Pascual Duarte) započeo je novi stil u književnosti – tremendizam (tremendo – užasan, strašan), koji oslikava realnost u svoj njenoj sirovosti. Njegovo najpoznatije delo Košnica (La Colmena) je bilo cenzurisano zbog erotskih scena sve dok Manuel Fraga Iribarne (Manuel Fraga Iribarne), ministar informacija i turizma frankističke vlade, nije lično odobrio njegovo štampanje. Citat: „Postoje dva tipa ljudi: oni koji prave istoriju i oni koji joj podležu.“
* Rubrika: Literatura ** Naslov: Svi hispanski nobelovci *** Autori: Armando Antonio Romero i Milica Milosavljević **** Prevod sa španskog: Jelena Jovanović
Gabrijel Garsija Markes (1927-...,Gabriel Garcia Marquez, Kolumbija) Dobitnik Nobelove nagrade za kniževnost 1982. Komplikovan život, pun srećnih i veoma teških epizoda, ostavio je dubok trag u srcu. Putem magičnog realizma vodi nas kroz zadivljujući svet u kojem bez zadrške opisuje svoju strast i bol, osvrćući se pre svega na ljubav i samoću. Citat: „Najgori oblik patnje za nekom osobom je sedeti pored nje i znati da nikada nećeš moći da je imaš.“ Pablo Neruda (1904-1973, Pablo Neruda, Čile) Dobitnik Nobelove nagrade 1971. U fascinantnom opusu dela obeleženim usudnim životom, majstorski se prepliću opis njegovog ličnog života, njegovih ironija, ljubavi i bolnih odricanja. Zahvaljujući svom dubokom, ironičnom i elokventnom pripovedanju priznat je za jednog od dvadeset šest najznačajnijih autora književnosti zapada svih vremena, pa i više od toga, za „najvećeg pesnika 20. veka, ne samo na španskom jeziku, već uopšte“ od strane samog Garsije Markesa. Citat: „Za moje srce su dovoljne tvoje grudi, za tvoju slobodu su dovoljna moja krila.“ Gabrijela Mistral (1889-1957, Gabriela Mistral, Čile) Dobitnica Nobelove nagrade 1945. Fascinirala je čitaoce svojim pričama koje obiluju strašću, ljubavlju i bolom. Bila je veliki pobornik prosvetiteljstva i obrazovanja u svojoj zemlji. Svoj život je posvetila deci, iako ih sama nije imala. Citat: „Budućnost dece je uvek danas. Sutra će biti prekasno.“ Migel Anhela Asturijasa (1899-1974, Miguel Ángel Asturias, Guatemala) Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1967. Ljubav prema svojoj zemlji i korenima uticala je na njegov profesionalni razvoj koji, koristeći magični realizam, u svom delu opisuje domorodačku (indijansku) mitologiju, kao sredstvo borbe protiv potlačivanja seljaka iz njegovog naroda. U delu su prisutni glasovi i lica beščašća i nepravde, ali u kontekstu surove kolonijalne eksploatacije. Citat: „Prislonivši uši na živu mapu tvoje zemlje koju nosim ovde, ovde na svojim rukama, čujem zvuk tvojih zvona, treperenje tvojih zvezda.“ Oktavio Pas (1914-1998, Octavio Paz, Meksiko) Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1990. U njegovom delu nailazimo na obilje stilova, svih razvijenih sa podjednakim umećem. Istražujući nadrealizam i egzistencijalizam često se obazire na svoju opsednutost begom od vremena, što je rezultiralo stvaranjem tehnike poznate pod imenom prostorna poezija, koja je u suprotnosti sa vremenskom i poezijom diskursa. Citat: „Uvek stoj iza čoveka koji puca i ispred čoveka koji sere. Tako ćeš uvek biti sačuvan od metaka i govana.“ Mario Vargas Ljosa (1936, Mario Vargas Llosa, Peru) Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. Oprobao se u nizu književnih rodova. Važna odlika njegovog dela je eksperimentisanje, zbog čega slovi za majstora novelističke strukture, u kojoj je imao i zapaženu ulogu kao inovator u domenu pripovedačke tehnike i stila. Njegovo delo pokazuje najrazličitije odlike, od humora i komičnosti do tragične kulminacije. Citat: „Piše se da bi se popunile praznine, radi osvete realnosti, protiv okolnosti,“ rekao je, ukazujući na to da je veliki deo
njegovog opusa zasnovan na iskustvima iz ličnog života.
* Izvori: http://premiosnobeles.blogspot.com/ http://tallcute.wordpress.com/2008/02/09/los-7-premios-nobel-espanoles/ http://es.wikiquote.org
14
COLLAGE
Marija Gudurić
Refleho preporučuje… Najbolje španske romane 20. veka Lagunina edicija Najbolji španski romani druge polovine 20. veka je rezultat želje da se predstave dela koja su predstavljala pomak u proznom stvaralaštvu španskih pisaca, ali i dela koja mogu da izazovu pažnju i zanimanje naše čitalačke publike. Teme su raznovrsne i dela se žanrovski razlikuju. Idu od istorije, satire, egzotike do epske fantastike. Zajednički im je odnos prema stvarnosti Španije, njenoj istoriji, sadašnjosti i budućnosti – rekao je za Refleho prof. dr Dalibor Soldatić (intervju sa prof. dr Soldatićem čitajte u Reflehu, izdanje verano 2010). Tamo gde su žene (Donde las mujeres) – Alvaro Pombo (Álvaro Pombo) Prevod: Jasmina Nikolić Duboka i potresna priča o naizgled samodovoljnim ženama, suvišnim muškarcima, ljudima koji svesno i slobodno biraju svoj put i drže ga se do kraja. Junakinja, najstarija ćerka u porodici, kroz niz događaja i otkrivanje jedne porodične tajne, otkriva pravo lice mistifikovanih stanovnika tog utvrđenja za koje je mislila da su superiorna bića. Istina o slučaju Savolta (La verdad sobre el caso Savolta) – Eduardo Mendosa (Eduardo Mendoza) Prevod: Jasmina Nikolić U romanu u kojem niko nije onaj za koga se izdaje, gde se ispod površine neizmernog prijateljstva, drugarstva i ljubavi kriju spletke, prevare i izdaje, preneti smo u grozničavu atmosferu prve polovine XX veka, u Španiju koja je tek na pragu velikih istorijskih iskušenja. Istina o slučaju Savolta uvodi čitaoca u mračni svet radničkih anarhističkih pokreta. Znaci identiteta (Señas de identidad) – Huan Gojtisolo (Juan Goytisolo) Prevod: Dalibor Soldatić Tragajući za sopstvenim identitetom, Alvaro Mendiola, španski izgnanik u Parizu, fotograf u svetskoj novinskoj agenciji, lista porodični album i rekonstruiše portret španske građanske porodice, krvavi građanski rat, studentske godine, veliki štrajk u Barseloni 1951. godine, život ilegalaca, izgnanstvo, preispitujući istovremeno i sopstveni stvaralački rad. Zatvoreno polje (Campo Cerrado) – Maks Aub (Max Aub) Prevod: Igor Marojević Ovaj roman, predstavlja priču o životu mladog Katalonca Rafaela Lopeza Seradora. Rafael kreće vozom iz malog mesta u blizini Valensije u Barselonu pred početak španskog građanskog rata. U novom gradu pronalazi uzburkanu političku atmosferu, dijalektička i fizička sučeljavanja, nacionaliste, anarhiste, falangiste, ministre i šougerle. Njegova lutanja dovešće ga u kontakt sa silama koje će uništiti Republiku i odrediti krvavi tok španskog građanskog rata. Don Huan (Don Juan) – Gonsalo Torente Baljester (Gonzalo Torente Ballester) Prevod: Ana Marković Rođen kao Andalužanin, a Galisijac po opredeljenju, Torenteov Don Huan oseća se pre svega kao Tenorio – veoma je veran porodici i tradiciji. Uvek je u društvu Leporela, đavolka koji se skriva pod maskom naklonosti ka teologiji i redovnicima. Svuda ga prati i Sonja, lepa crvenokosa Šveđanka. Osuđen da živi sve dok ima ljudi koji veruju u njegovo postojanje, obitava na nestalnom rubu između čarolije i sna.
* Rubrika: Literatura ** Naslov: Refleho preporučuje…Najbolje španske romane 20. veka *** Autori: Marija Gudurić
Zaboravljeni kralj Gudu, prvi deo (Olvidado rey Gudú) – Ana Marija Matute (Ana María Matute) Prevod: Igor Marojević Naslovni junak ovog dvotomnog romana, kralj srednjovekovne države Olar, smeo je, lukav, neumoljiv i vrlo uspešan vladar, ali nije u stanju da voli. Ove mogućnosti ga lišava državni vrač i učitelj, kako bi Gudu u vladanju imao što manje prepreka. Međutim, ako mu je u ratovima pomogao da znatno proširi granice kraljevine koju je nasledio od svog oca Volodiosa, nedostatak osećanja se okrenuo protiv Gudua ubrzo pošto se on oženio lepoticom, detinjastom princezom. Zaboravljeni kralj Gudu, drugi deo (Olvidado rey Gudú) – Ana Marija Matute (Ana María Matute) Prevod: Igor Marojević Izuzetno maštovita radnja smeštena je u srednji vek i pripoveda o postanku i širenju kraljevstva Olar. Mnoštvo likova, pejzaža i avantura prepliću se pred očima čitaoca u zapletu koji se nosi sa večnim temama: željom za moći i osvetom, nepoznatim, strahom, zadovoljstvom osvajanja, ljubavlju i nežnošću. Zaboravljeni kralj Gudu je poput priče za decu koja je namenjena odraslima, knjiga o istoriji čoveka. Agire, gnev božji (La aventura equinoccial de Lope de Aguirre) – Ramon H. Sender (Ramón J. Sender) Prevod: Dalibor Soldatić Agire, gnev božji je veličanstvena freska o osvajanju Novog sveta i potrazi za mitskim Eldoradom u bespućima Amazonije, o tragičnom susretu Zapada s „tužnim tropima“, devičanski nedirnutim svetom južnoameričkih Indijanaca. Kroz ovaj nezaboravni roman-hroniku promiču halucinantni likovi Lopea de Agirea – konkistadora, buntovnika i tiranina – nestvarno lepe donje Ines, tanane devojčice Elvire i niza drugih. Igre poznog doba (Juegos de la edad tardía) – Luis Landero (Luis Landero) Prevod: Ana Marković Ovaj roman je neobična pripovest o vrtoglavoj igri čežnje, mašte i potrage za identitetom sitnog kancelarijskog službenika koji, prepušten monotoniji svakodnevice, bez prijatelja i iskrene ljubavi, u nekoj vrsti nehotičnog unutrašnjeg izgnanstva, daleko od vreve sveta i velikog grada koji ga okružuje, nenadano oživljava mladalačke snove i maštanja, ispredajući složenu i zavodljivu mrežu obmane koja će dostići neslućene razmere. Belver Jin (Bélver Yin) – Hesus Ferero (Jesús Ferrero) Prevod: Dalibor Soldatić U Kini neponovljivog rafinmana i čulnosti, okruženi tajnim sektama i obrednim zločinima, žive Belver Jin i Nitija Jang, brat i sestra ujedno ljubavnici. Povezani su neraskidivim vezama, kao dva dela jednog istog tela, lice i naličje jednog jedinstvenog bića, sveti simbol jedinstva. Autor je ispevao pesmu slobodi, pravu na maštanje, na društveno neprihvatljive seksualne odnose i ljudski život kao pustolovinu i rizik, odbacujući istovremeno tradicionalne filozofske dogme i doktrine. Hronika o zapanjenom kralju (Crónica del rey pasmado) – Gonsalo Torente Baljester (Gonzalo Torrente Ballester) Prevod: Dalibor Soldatić U davnoj prošlosti španskom kralju se prohtelo nešto neobično, što je izazvalo veliku gužvu na dvoru i duge i oštre rasprave među sveštenstvom, moralistima, inkvizitorima i dvorjanima: poželeo je da svoju suprugu, kraljicu, vidi nagu. Budući nečuvena, ta želja postaje predmet rasprava među kraljevim podanicima i među narodom.
njegovog opusa zasnovan na iskustvima iz ličnog života.
* Izvori: www.laguna.rs Reflejo verano 2010 (http://www.drustvohispanista.rs/e-casopis.htm)
16
CINE
REFLEJO
Pikaso i Neretva Bojana Vujnić
Partizanski film, zasnovan na istinitim događajima iz Drugog svetskog rata, Bitka na Neretvi iz 1969. godine smatra se najboljim i najskupljim filmom snimljenim u Jugoslaviji. Osvojio je brojne nagrade, a bio je nominovan i za Oskara. Ono što nije poznato mnogim ljudima je to da je i poznati španski slikar Pablo Pikaso (Pablo Picasso) dao svoj doprinos ovom filmu. Priča počinje kada je Bulajićev film Skopje 63 dobio nagradu na filmskom festivalu u Kanu. Tim filmom Pikaso je bio oduševljen. Bulajić mu je potom ponudio da uradi plakat za njegov sledeći film Bitka na Neretvi. Pogledavši film i proučivši dešavanja u filmu, Pikaso je prihvatio posao. Plakat je štampan u ograničenom tiražu i na svakom je Pikasov potpis na poleđini. Zanimljivo je da Pikaso za honorar nije puno tražio. Jedini zahtev mu je bio da dobije 12 boca vina iz Jugoslavije. Pablo Pikaso, začetnik kubizma i rekorder u broju umetničkih radova, iza sebe ostavio je nekoliko hiljada dela. Među tim delima nalaze se samo dva filmska plakata. Jedan je uradio za španski film Andaluzijski pas iz 1929. i jedan za film Bitka na Neretvi 1969.
Verano 2011
Natalia Esteli García
Prevod sa španskog: Jelena Kovač
Španija na Paliću Evropski filmski festival na Paliću, održan od 7. do 22. jula, i ovog je leta posvetio pažnju španskoj kinematografiji, prikazivanjem filmova Finisterrae i Ćao, kako si (Buna! Ce faci?). Festival ove godine slavi 100 godina srpskog filma, kao i 100 godina od otvaranja stacioniranog bioskopa Aleksandra Lifke u Subotici, u tadašnjem Hotelu Hungarija. Na Palić je ove godine, kao proizvod italijanske, španske i rumunske koprodukcije, stigao film Ćao, kako si (2010) režisera Aleksandrua Mafteja (Alexandru Maftei), koji govori o Gabrielu i Gabrieli, bračnom paru koji žive kao stranci nakon 20 godina braka, ali nekako se ponovo sreću i neznajući se zaljubljuju jedno u drugo putem četa. U kategoriji Mladi duh Evrope, film Finisterrae (2010) Serhija Kabaljera (Sergio Caballero) predstavlja nam priču o dva brata koji, umorni od toga da budu duhovi, odlučuju da realizuju put za Santjago do kraja sveta kako bi otpočeli etapu na zemlji, prolaznu etapu u svetu živih. S obzirom na to da se radi o renomiranom festivalu evropskog filma sa bogatim i raznovrsnim sadržajem, ne možemo, a da ne istaknemo višegodišnje učešće španske kinematografije: 2004. Na Paliću je predstavljen film Kaktus režisera Paua Freišasa (Cactus, Pau Freixas), dobitnik nagrade publike na festivalu u Malagi, 2003. Ratnici Danijela Kalparsora (Guerreros, Daniel Calparsoro), 2004. Dajem ti svoje oči režiserke Isijar Boljain (Te doy mis ojos, Iciar Bollain), zatim godine 2009. kratkometražni film Napad robota sa Nebuloze-5 režisera Ćeme Garsije Ibare (El ataque de los robot de Nebulosa- 5, Chema García Ibarra), a 2010. komediju Debeli Danijela Sanćesa Arevaloa (Gordos, Daniel Sánchez Arévalo), kao i mnogobrojne koprodukcije tokom celog festivala. U svom 18. izdanju ovaj festival pokazuje kako sa entuzijazmom i neustrašivošću uspeva da se održi po ukusu publike, uspeva da napreduje i nastavlja da se razvija. Više informacija o Evropskom filmskom festivalu Palić možete pronaći na web adresi: http://www.palicfilmfestival.com/
Gde gledati španske filmove? Pored Palićkog festivala, postoje mnogi drugi koji na godišnjem nivou obraduju srpsku publiku sa novom dozom hispanskih ostvarenja. Na prvom mestu tu je Španski metar (Hispanometraje), koji se od 2008. svake godine s proleća organizuje u Dvorani Kulturnog centra. Španske i hispanoameričke filmove možemo naći i na Sinemamniji, Festu, kao i okviru raznovrsnih ciklusa hispanskih filmova koje priređuje Institut Servantes.
Festival za ponos Prvobitno je osnovan kao Festival filma Centralne Evrope i bivše Jugoslavije; u svom desetom izdanju (2003), postao je Festival evropskog filma i član Evropske koordinacije filmskih festivala. Sa razvojem i vrednostima koji ga aktuelno definišu kao festival „sa stopostotnim evropskim sadržajem“, sa ponosom se ističe da je to jedan od najznačajnijih festivala u regionu i jedan od retkih u svetu sa isključivo evropskim sadržajem. U svom manifestu izražava obavezu da odabere najkvalitetnije savremene evropske filmove.
18
CINE
REFLEJO
Jelena Nađ
Refleho preporučuje:
10 najpoznatijih i najnagrađivanijih hispanskih filmova Tajna u njihovim očima (El Secreto de sus Ojos), Huan Hose Kampanelja (Juan José Campanella), Argentina, 2009. Film je režiran po detektivskom romanu La pregunta de sus ojos, Eduarda Saćerija (Eduardo Sacheri), objavljenom 2005. Radnja filma je smeštena u 1999. godinu, kada penzionisani federalni agent odlučuje da napiše roman ne bi li se oslobodio sećanja na nerešene slučajeve ubistva koja ga progone. Pored brojnih nagrada koje je „pobrao” na filmskim festivalima širom sveta, ovaj film je Argentini doneo i drugog po redu Oskara za najbolji strani film, a ujedno je i jedan od najtiražnijih u istoriji argentinske kinematografije.
More iznutra, preveden još i kao Život je more i Unutrašnje more (Mar adentro), Alehandro Amenabar (Alejandro Amenábar), Španija, 2004. Sa osvojenih 14 Nagrada Goja, film Mar Adentro predstavlja najnagrađivaniji španski film na Festivalu Goja. Premijera je održana istog dana u Španiji i Italiji, a tri meseca pre same premijere, reditelj Alehandro Amenabar je u medijima objavio sliku ostarelog i proćelavog Havijera Bardema (Javier Bardem), koji tumači glavu ulogu, kako bi se ljudi navikli na takvu njegovu pojavu, kako bi tokom filma punu pažnju posvetili njegovoj glumi, a ne šminki. Pored Havijera, u filmu se pojavljue i lepa Belen Rueda. Kada su je pozvali da je obaveste da je dobila ulogu, Belen je prekinula vezu, misleći da se neko sa njom šali. Film je sniman po istinitom događaju o čoveku po imenu Ramon Sampedro (Ramón Sampedro), koji je nakon nezgode pri skoku u more ostao paralizovan i 25 godina se borio za pravo na eutanaziju. Kritičari smatraju da ovaj film nosi dvosmislenu moralnu poruku i predstavlja loš uzor za ljude sa invaliditetom.
Sirotište (El Orfanato), Huan Antonio Bajona (Juan Antonio Bayona) i Giljermo del Toro (Guillermo del Toro), Španija, 2007. Mnogi ovaj horor film, prvenac režisera Bajone, porede sa meksičko-španskim ostvarenjem Faunov lavirint (El Laberinto del Fauno), jer je radnja oba filma smeštena u Frankovu epohu, u mračno doba španske istorije. Po premijeri, šest nedelja je bio na vrhu top liste najgledanijih filmova. Glavnu ulogu tumači Belen Rueda (Belén Rueda), koja se već proslavila ulogom Lusije u popularnoj TV seriji Seranovi (Los Serrano) i u filmu Unutrašnje more (Mar adentro).
Dnevnik motocikliste (Diarios de Motocicleta), Volter Sales (Walter Salles), Argentina, 2004.
Film predstavlja dramatizaciju dnevnika revolucionara Ernesta Če Gevare (Ernesto Che Guevara) i Alberta Granada, (Alberto Granado) koje su pisali tokom svog proputovanja kroz Južnu Ameriku 1952. godine. U nekoliko scena u filmu, jasno se vidi da je Gael Garsija Bernal (Gael García Bernal), koji tumači lik Čea, onizak i sitne građe, a postoji i dosta fotografija koje pokazuju da je Gevara bio fizički krupan. Zbog ovog i drugih detalja, čini se da je lik Čea u ovom filmu prilično pojednostavljen, ako ne i idealizovan. Film odaje utisak površnosti jer se samo dotiče teme iz života ovih revolucionara, ali u nju dublje ne zalazi, uprkos dvosatnom trajanju.
Verano 2011
I tvoju mamu takodje (Y Tu Mama También), Alfonso Kuaron (Alfonso Cuarón), Meksiko, 2001. Simbol moderne meksičke kinematografije, nominovan za Oskara za najbolji scenario. Zanimljivo je da nije sniman po scenama, već u kontinuitetu - ceo film odjednom. Glavne uloge tumače Diego Luna i Gael Garsija Bernal, koji su prijatelji iz detinjstva u privatnom životu, kao i u ovom flmu. Upravo iz tog razloga, kako sami tvrde, najteže im je palo snimanje scena u kojima se njih dvojica strasno ljube. U muzičkoj podlozi filma posebnu popularnost je dobila pesma Si no te hubiras ido, Marka Antonija Solisa (Marco Antonio Solís).
Pasji život (Amores Perros), Alehandro Gonsales Injaritu (Alejandro González Iñárritu), Meksiko, 2000. Ovaj film se ubraja među 50 najboljih ostvarenja hispanoameričke kinematografije svih vremena. To je prvenac režisera Alehandra Gonsalesa Injaritua, koji zajedno sa 21 gram (21 gramos) i Vavilon (Babel) čini takozvanu Trilogiju smrti (Trilogía de la muerte). Ujedno, ovo je i prvi film u kome je glumio Gael Garsija Bernal i koji mu je poslužio kao „odskočna daska” za internacionalnu karijeru.
Zvanična verzija (La Historia Oficial), Luis Puenso (Luis Puenzo), Argentina, 1985.
Prvi film koji je Argentini doneo Oskara i Zlatni Globus i jedini koji je dobio obe nagrade, u kategoriji najboljeg stranog filma.
Sve o mojoj majci (Todo sobre mi madre), Pedro Almodovar (Pedro Almodóvar), Španija, 2000. Po glasovima gledalaca, ova snažno emotivna drama predstavlja najbolji španski film iz decenije 90-ih. Pored toga, dobitnik je sedam Nagrada Goja, kao i Oskara za najbolji strani film. Kroz film pratimo psihiloški razvoj likova, od kojih svaki ima bitan udeo u radnji. Dobro je poznato Almodovarovo umeće da manipuliše emocijama gledalaca, čineći ih katkad da se smeju i plaču uz isti film. U ovom remekdelu, on nam dočarava ženu kao biće koje stvara i živi u sopstvenom univerzumu, gde glavnu reč daje ulozi žene kao majke.
Jagoda i čokolada (Fresa y chocolate), Tomas G. Alea (Tomás G. Alea), Kuba, 1993.
Samo nekoliko meseci nakon premijernog prikazivanja, ovaj film izazvao je pravu senzaciju najviše zbog tabu teme o homoseksualnosti kojom se bavi. Njegov kvalitet potvrđuju brojne nagrade na filmskim festivalima, pre svega Nagrada Goja iz 1995. za najbolji strani film na španskom jeziku i nominacija za Oskara u kategoriji najboljeg stranog filma za 1994. godinu.
Početi iznova (Volver a empezar), Hose Luis Garsi (José Luis Garci), Španija, 1982.
Ovaj bezvremeni klasik je prvi španski film koji je osvojio Oskara. Posebno je cenjen među starijim generacijama, ali kako se može uočiti na internet forumima, mlađi gledaoci takođe gaje simpatije prema osećajnoj i realističnoj priči ovog filma. Ono što njegovi obožavaoci ističu je otmena i ubedljiva gluma likova, kao i divne, nostalgične slike i sećanja jednog čoveka koji se vraća u svoj rodni grad. Ipak, kritike navode da je radnja filma preterano jednostavna.
20
HILO SERBIO - HISPANO REFLEJO
Verano 2011 Javier Gutiérrez Lozano
Tito među velikanima u meksičkoj ulici Reforme Prevod: Jelena Jovanović
Čak i mene, koji sam rođen u glavnom gradu Meksika, iznenadilo je kad sam jednog dana prilikom šetnje naleteo na statuu Josipa Broza Tita usred glavne avenije ove metropole… Poreklo ove statue je, međutim, misterija za ceo grad. Međutim, skupljajući priče i legende iz meksičkog naroda možemo ispričati ponešto. Ko je Tito, pitaće se 80 odsto Meksikanaca. „Naravno, to je statua koja se nalazi posle statue Vinstona Čerčila“, odgovoriće polovina stanovnika raskošne zone Polanko u astečkoj prestonici. Međutim, besmisleno je u jednom balkanskom časopisu pisati o tome ko je bio Tito. Sa dolaskom 60-ih godina i pooštravanjem Hladnog rata između Istoka i Zapada, u borbi za prevlast u svetu osnovan je Pokret nesvrstanih država – onih koje su održavale ravnotežu i nisu učestvovale u pomenutom konfliktu. Poznato je da je prvi skup održan u glavnom gradu Srbije i da se među svima koji su bili zainteresovani za „svrstavanje“ našla i moja zemlja, što je iznedrilo čvršću veza između Meksikanaca i Srba. Srbija je, pored Egipta i Indije, prva od članica pokreta koja je zaslužna za rođenje ovog diplomatskog bratstva. Verujem da se u tome može tražiti poreklo Titove statue u ulici Reforme. Žao mi je što velika većina Meksikanaca – zbog niskog obrazovanja koje je poznato svakom Meksikancu – ne zna ko je bio Josip Broz. „Tito, onaj iz viceva i izreka?” Tako kažu neki moji zemljaci. A još žalosnije je to što ja, kao predstavnik meksičkog novinarstva u inostranstvu, nesumnjivo poznajem Brozovu biografiju, ali o poreklu ove statue ne znam gotovo ništa. U ovoj priči tačno je, znali to Meksikanci ili ne, da je istorijska veza između Jugoslavije i naše zemlje neosporna, a ova skulptura je živi primer tome.
Jedno je sigurno – u centru glavne ulice jednog od najvećih gradova na svetu nalazi se statua Josipa Broza, na udaljenom kontinentu u odnosu na zemlju odakle ova ličnost potiče. Strukturu osrednje veličine bez rđavih grafita i dalje posmatra više od trideset miliona ljudi! Ono što je iznenađujuće je to što se, uprkos izlasku Meksika iz Pokreta nesvrstanih, političkim promenama i modernizaciji sveta, usred ove betonske džungle nalazi Tito, koji je preživeo istorijsko razaranje koje jedan „robotizovan” grad svakodnevno sprovodi. U mnoštvu betona i desetina miliona ljudi, tamo u gradskoj vrevi oslepljenoj ranijim godinama, stoji Josip Broz kao sladak ožiljak nekadašnjeg bratstva.
U centru glavne ulice jednog od najvećih gradova na svetu nalazi se statua Josipa Broza
22
HILO SERBIO - HISPANO REFLEJO
Bojana Vujnić
Upoznajte Beograd kroz hispanizam Vodič za Beograđane i za posetioce Beograda
Zamislite da se šetate nekim španskim gradom i naiđete na ulicu koja se zove Ivo Andrić? Da li biste bili iznenađeni? Koliko biste fotografija napravili sa vašim likom ispred tog natpisa? Verovatno bi isti osećaj imao i neki Španac kada bi u Beogradu naišao na Servantesovu ulicu. Refleho je krenuo tragom ulica koje bi Špance i Hispanoamerikance iznenadile, a Beograđane upoznale sa skrivenim delovima grada. Da bi nam istraživanje ulica bolje išlo, morali smo prvo da „ćoškarimo“. Svoj ćošak u Beoradu 2006. godine dobio je poznati španski nadrealistički umetnik Salvador Dali (Salvador Dalí). Umetnička, multimedijalna, a za neke i obešenjačka trupa Ilegalni poslastičari 2006. godine stavila je u jedan neugledni ćošak na uglu Simine i Kapetan Mišine ulice tablu sa natpisom Ćošak Salvadora Dalija. Ona izgleda kao i svaka ulična tabla u Beogradu, razlika je u tome što je postavljena pod drugačijim uglom. Plava tabla sa natpisom na ćirilici presavijena je pod pravim uglom i postavljena na ulegnuće zida zgrade na uglu ovih ulica. Time je prikazan svakodnevni objekat u neočekivanoj formi, ono što je i sam Dali radio kroz svoja dela. Ko god je prošao pored ovog ćoška nije ostao ravnodušan, čak su i Opštinske vlasti odobrile legalizaciju Ćoška i sada se samo čeka njegov ulazak u oficijelni spisak beogradskih ulica. Tragom oficijelnog spiska ulica, rešili smo malo da se pokrenemo i sa Dorćola premestili smo se na Karaburmu. Tamo smo zatekli dve ulice skoro jedna pored druge. Te ulice nose nazive poznatog španskog i čileanskog pesnika, Garsije Lorke (García Lorca) i Pabla Nerude (Pablo Neruda). Ulice su verovatno slučajno postavljene u neposrednoj blizini, ali zanimljivo je da su i tokom života Lorka i Neruda bili bliski. Lorkina smrt u Španskom građanskom ratu ostavlja trag u Nerudinom životu. On tada otkriva novi smisao pisanja poezije i posvećuje se političkim i socijalnim temama. Sa Karaburme put nas je put odveo do Zvezdare, tačnije Učiteljskog naselja, gde se nalazi Madridska ulica. Na taj način približena su dva glavna grada Španije i Srbije. Potom smo prešli most i otišli do Novog Beograda i ulice
Španskih boraca, koja je dobila ime po Jugoslovenima koji su se borili kao dobrovoljci (Voluntarios de la libertad) u Španskom građanskom ratu 1936-1939. godine. Borili su se protiv Frankovog režima u sklopu Internacionalnih brigada zajedno sa borcima iz različitih delova Evrope i Amerike. Pretpostavićete da odatle dolazi i naziv ulice Internacionalnih brigada na Vračaru. Broj Jugoslovena u Španiji nije bio mali, oko 1.500 je učestvovalo u borbama, veliki broj njih je poginuo, a mnogi su nakon Španije stigli u logore u Francuskoj. Takođe, postoje i ulice sa ličnim imenima tih boraca, neke od poznatijih su su Žikice Jovanovića Španca, Branka Krsmanovića, Veljka Vlahovića, Koste Nađa, Petra Drapšina... Nadahnuti putovanjima Don Kihota, nastavili smo potragu i stigli do Zemuna gde smo naišli na Servantesovu ulicu. Migel de Servantes (Miguel de Cervantes) najpoznatiji kao autor prvog modernog romana Don Kihot (Don Quijote), ali ne smemo zaboraviti i ne pominjati i njegove Uzorne novele (Novelas ejemplares) i Međuigre (Entremeses). Kao i uvek, Servantes nam je proširio vidike i odveo nas je van Beograda, pravo u Šabac, gde smo naišli na još jednu ulicu sa njegovim imenom. Stigli smo i do Niša u kome se nalazi ulica ništa manjeg imena od Servantesa, ulica Garsija Lorke, jednog od najuticajnijih i najpopularnijih pesnika 20. veka. Nismo želeli da se ovde završi naše putovanje. Istražujemo i dalje, ali želimo da uključimo i vas. Ako imate informaciju ili zanimljivu priču o nekom mestu u Srbiji koje je u vezi sa Španijom i Hispanskom Amerikom, javite nam. Naš mejl je novinarskadh@gmail.com
Verano 2011 Sanja Panjesković
Između Pacifika i Ade Ciganlije Srpske stipendije za studente iz Meksika i Ekvadora
Studenti iz Meksika i Ekvadora našli su se među mladima iz 22 zemlje članice Pokreta nesvrstanih, kojima je Vlada Srbije obezbedila stipendije za učenje srpskog jezika, u okviru projekta Svet u Srbiji. Prema rečima Žarka Obradovića, ministra prosvete i nauke, ovi studenti su, nakon uspešno realizovanog kursa srpskog jezika u julu, dobili priliku da u Srbiji upišu osnovne, master ili doktorske studije.
- Mada sam i ranije čitao i slušao o Srbiji, vašu zemlju sam u pravom svetlu upoznao tek u direktnom kontaktu sa vašim načinom života. Bez obzira na ekonomske poteškoće, Srbija „ima dušu”, sačuvala je živost. Uživam u srpskoj hrani i u prijatnom društvu vaših sunarodnika – kaže Antonio za Refleho. Ipak, nostalgija je uvek tu. Daleko je od svoje zemlje, nedostaje mu porodica, prijatelji, tetkina domaća supa, pa čak i prodavačica slatkiša sa ugla njegove ulice. Razmišlja o Andima, o bojama Pacifika. - Siguran sam da će mi Srbija isto tako nedostajati kada se vratim u svoju zemlju. Ostaće mi u sećanju posebni trenuci, opuštanje na Adi Ciganliji u sumrak, gde udobno smešten na par metara od vode slušam izvođenje Vivaldijevog Proleća na violini. -
Projekat je jedan od načina da se prijateljstvo između Srbije i ovih zemalja prenese u sledeću generaciju, rekao je Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova. Projekat će biti nastavljen i naredne godine, a dosad se prijavilo 74 kandidata. Utisci studenata su pozitivni, Srbija im se jako dopala, mada priznaju da učenje našeg jezika nije nimalo lak posao. Stipendistu iz Ekvadora Armanda Antonija Romera u Beograd su doveli, kako kaže, avanturistički duh i želja da upozna nove kulture. Njegovo poznavanje srpske istorije i društveno-političkih prilika iznenađuje sve Beograđane koji se s njim upuste u razgovor.
24
DEPORTE REFLEJO
Maja Petričević
POTEZI ZA PAMĆENJE - ISTORIJU PIŠU ŠAMPIONI Šta bi bilo sa fudbalom bez Hispanske Amerike? Njeni igrači poseduju gotovo polovinu osvojenih zlatnih medalja na Svetskim prvenstvima, od nje su proistekli najbolji fudbaleri ikada, dok je ljubav prema ovom sportu za njene narode je neprikosnovena. Istorija uspeha hispanskih zemalja na svetskim prvenstvima u fudbalu svedoči o srčanosti i talentu njihovih fudbalera, ali i o tradicionalnom rivalstvu među reprezentacijama ovih zemalja. Šta nam istorija otkriva…
započinje utakmicu vođstvom od 1 - 0. Novinari i navijači već su slavili pobednika kad je Urugvaj naprasno okrenuo utakmicu u svoju korist završivši je pobedom sa 1:2. Najbolniji poraz velikog Brazila.
MONTEVIDEO - Zbog iscrpljenosti Evrope nakon pretrpljenih razaranja tokom Prvog Svetskog rata, kao i zbog primetnog razvoja Republike Urugvaj, odlučeno je da se prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu odigra u ovoj hispanoameričkoj zemlji 1930. godine. Učestvovalo je 13 zemalja. Nasuprot evropskim favoritima, koji su važili za dosta iskusnije fudbalere, u finale odlaze zemlje La Plate – Urugvaj pobeđuje Argentinu rezultatom 4 - 2 i postaje prvi šampion sveta u fudbalu!
PELE - Meksiko je sedište novog Svetskog prvenstva u fudbalu 1970. godine, gde se pojavljuje čuveni Pele u najvećem svetlu. Argentina postaje centar kako novog prvenstva, tako i diktature i političkih problema. Ipak, pobeđuje Holandiju koja igra možda najlepši fudbal u istoriji. U Španiji, 1982. godine, Italija osvaja svoj treći pehar.
A kao što je ispričano u filmu Dragana Bjelogrlića „Montevideo, Bog te video”, želja i vera u snove odvele su i jugoslovensku reprezentaciju u daleku Južnu Ameriku, pored svih finansijskih teškoća posleratnog oporavka. Reprezentacija sastavljena od mladih igrača, dotadašnjih rivala i kolega u okviru domaćeg fudbala, hrli ka vrhu i osvaja veliko treće mesto. Odjek je neverovatan; među ponosnim Jugoslovenima rađa se slogan koji se danas našao u naslovu Bjelogrlićevog filma. Bronzana medalja je najveći uspeh naše reprezentacije u istoriji ovog sporta.
NAJSTRASTVENIJI MEČEVI Oporavivši se od strašnog zemljotresa koji odnosi na hiljade života, Meksiko ponovo biva domaćin Prvenstva. Prema mnogim ekspertima, ovo će biti najbolje Svetsko prvenstvo u istoriji! Najstrastveniji i najbolji mečevi ikada odigrani, mnogo preokreta, Butragenjo (Butragueño), Lineker (Lineker) i Platini (Platini) u najveém zanosu, ali naravno, ovo nije bilo ništa drugo do prvenstvo Dijega Armanda Maradone (Diego Armando Maradona). Uvek spominjana i pamćena „Božja ruka” (La mano de Dios) i gol veka koji završava u mreži engleske reprezentacije. Finale se završava rezultatom 3:2, pobedom Argentine, koja je diktirala igru do poslednjeg trenutka, porazivši Nemačku.
PORAZ VELIKOG BRAZILA - Na prvenstvima 1934. i 1938. godine, zbog političkih promena i ratova, nijedna hispanoamerička država nije učestvovala. Posle Drugog Svetskog rata, 1950. godine, Brazil organizuje novo Svetsko prvenstvo i ulazi u finale na stadionu Marakani sa „prvim prvakom” - Urugvajem. 175 miliona navijača bili su svedoci jedne od najneverovatnijih utakmica u istoriji. Domaćin, omiljen zbog visokokvalitetnog fudbala,
OD “KLIMAVOG” POČETKA DO ZLATA - Poslednje „hispansko” prvenstvo jeste prošlogodišnje. Španija stiže u Južnu Afriku kao favorit pored Brazila, Nemačke, Argentine i Engleske. Uprkos „klimavom” početku, Španija je porazila Nemačku, koja se činila nepobedivom i izbacila iz četvrtfinala Dijegovu Argentinu. Postaje novi i poslednji svetski prvak nakon produžetaka golom Inijeste, koji donosi prvu zlatnu medalju Iberijskoj zemlji.
Ko može bolje? Aleksandar Ilić Španija u sportu beleži rezultate kojima se teško može pohvaliti ijedna zemlja u svetu. Samo tokom 2010. godine, španska reprezentacija je postala evropski i svetski šampion u fudbalu, dok je u košarci osim evropskog i svetskog prvaka ponela i titulu olimpijskog vicešampiona. Španski vaterposliti tada su postali drugi na svetu, dok je rukometna reprezentacija konstantno među najboljima u ovom sportu. Vrhunski rezultati ne izostaju ni u individualnim sportovima - Rafael Nadal je jedan od najboljih tenisera koga je svet ikada video, a značajne uspehe beleže i David Ferer, Huan Karlos Ferero, Fernando Verdasko. Sa rezultatima se ne zaostaje ni u moto sportovima - Fernando Alonso je dvostruki svetski šampion u Formuli 1, kao i Karlos Sainc u reliju.
Real Madrid – „mašina za pravljenje para“ Aleksandar Ilić U Srbiji samo devet preduzeća ima veće prihode od dva španska fudbalska kluba pojedinačno: Real Madrida i Barselone. Real Madrid je velika poslovna grupacija ili, prema rečima mnogih, „mašina za pravljenje para“. Fudbaler Ronaldo je kupljen za 94 miliona evra, što je rekord u visini fudbalskih transfera, a već u prvoj godini prodato je 1,2 miliona dresova sa njegovim imenom, dok su ukupni prihodi od prodaje dresova i predmeta sa njegovim imenom ili likom prevazilazili 125 miliiona evra!
Verano 2011
Igrači koji su obeležili istoriju svetskog fudbala Autor: Aleksandar Ilić Dijego (Diego Armando Maradona, Argentina) Alfredo di Stefano (Alfredo di Stéfano, Argentina) Emilijo Butragenjo (Emilio Butragueño, Španija) Ugo Sanćes (Hugo Sánchez, Meksiko) Enzo Fraćeskoli (Enzo Francescoli, Urugvaj) Teofil Kubiljas (Teófilo Cubillas, Peru) Ubaldo Filjol (Ubaldo Fillol, Argentina) Gabrijel Omar Batistuta (Gabriel Omar Batistuta, Argentina) I danas, istoriju nastavljaju… Ćavi (Xavi), Inijesta (Iniesta), Mesi (Messi)… Tri najbolja igrača današnjice.